SRPS EN 12101-10 Prevod

Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu
SRPS EN 12101-10
Sistemi za kontrolu dima i toplote-

Deo 10: Napajanje
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 26.08.2005.godine.
Članovi CEN dužni su da se usaglase sa unutrašnjim propisima CEN/CENELEC koji propisuju uslove
kako bi ovaj evropski standard dobio status nacionalnog standarda bez ikakvih promena. Ažurirane liste i
bibliografske reference koje se tiču takvih nacionalnih standarda, mogu se dobiti po zahtevu od
Centralnog sekreterijata ili bilo kog člana CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (engleska, francuska i nemačka). Verzija na drugom
jeziku, dobijena prevodom pod nadzorom člana CEN-a i o čemu je obavešten Centralni sekreterijat, ima
isti status kao i zvanične verzije.
Članovi CEN-a su nacionalni organi za standardizaciju Austrije, Belgije, Kipra, Češke Republike, Danske,
Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije,
Luksemburga, Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske,
Švajcarske i Velike Britanije.
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 1

Sadržaj
Predgovor
Uvod
1. Delokrug
2. Normativne reference
3. Pojmovi, definicije i skraćenice

3.1 Pojmovi i definicije
3.2 Skraćenice
4. Opšti uslovi (elektrika)

4.1 Opšte
4.2 Baterije
4.3 Generatorski setovi
5. Opšti uslovi (pneumatika)

5.1 Opšte
5.2 Izvori napajanja
6. Funkcije
6.1 Napajanje iz primarnog izvora (električno)
6.2 Napajanje iz sekundarnog izvora (baterija)
6.3 Napajanje iz sekundarnog izvora (generatori)
6.4 Otkrivanje i indikacija kvarova (električno)
6.5 Napajanje iz komprimovanih gasova
7. Materijali, projektovanje i proizvodnja

7.1 Mehaničko projektovanje
7.2 Električno projektovanje
8. Klasifikacija
9. Dokumentacija
9.1 Korisnička dokumentacija
9.2 Projektna dokumentacija
10. Označavanje
10.1 Opšte
10.2 Boce gasa
11. Opšti uslovi ispitivanja

11.1 Standardni atmosferski uslovi za ispitivanje
11.2 Montiranje i orijentacija
11.3 Električni priključak
11.4 Izbor ispitivanja
12. Ispitivanja
12.1 Ispitivanje funkcionalnosti elektrike
12.2 Ispitivanje funkcionalnosti pneumatike
12.3 Ispitivanje punjača i sekundarnog izvora napajanja
12.4 Hladnoća (radno stanje)
12.5 Toplota sa vlagom, stanje pripravnosti (radno stanje)
12.6 Udar (radno stanje)
12.7 Vibracije, sinusoidne (radno stanje)
12.8 Toplota sa vlagom, stanje pripravnosti (izdržljivost)

12.9 Vibracije, sinusoidne (izdržljivost)
12.10 Suva toplota (radno stanje)
12.11 SO2 korozija
12.12 Ispitivanje prskanjem soli
12.13 Zaštita od vode
12.14 Zaštita od čvrstih stranih predmeta
12.15 Ispitivanje EMC otpornosti (radno stanje)
13. Procena usaglašenosti

13.1 Opšte
13.2 Početno ispitivanje
13.3 Kontrola fabričke proizvodnje (FPC)
Aneks A (informativni) Pregled funkcija
Aneks ZA (informativni) Tačke ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe EU Direktive o
građevinskim proizvodima
ZA.1 Delokrug i važne karakteristike

ZA.2 Postupak za atestiranje usaglašenosti opreme za napajanje
ZA.2.1 Sistem atestiranja usaglašenosti
ZA.2.2 EC Sertifikat i Potvrda o usaglašenosti
ZA.3 CE označavanje i etiketiranje

Predgovor
Ovaj evropski standard (EN 12101-10:2005) pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 191 “Stabilni sistemi
za zaštitu od požara”, sekretarijat koji pripada BSI.
Ovaj evropski standard imaće status nacionalnog standarda bilo putem objavljivanja identičnog teksta ili
usvajanjem, najkasnije do aprila 2006.godine, a nacionalni standardi koji su u suprotnosti moraju biti
povučeni najkasnije do aprila 2006.godine.
Ovaj evropski standard pripremljen je pod mandatom koji je Evropska komisija i Evropsko udruženje za
slobodnu trgovinu dala CEN-u i on podržava osnovne zahteve EU Direktiva.
Za vezu sa EU Direktivama, videti informativni Aneks ZA, koji je sastavni deo ovog evropskog standarda.
EN 12101 ‘Sistemi za kontrolu dima i toplote’ sastoji se od sledećeg:
Deo 1: Specifikacija za dimne prepreke,

Deo 2: Specifikacija za prirodne ventilatore za izvlačenje dima i toplote,
Deo 3: Specifikacija za električne ventilatore za izvlačenje dima i toplote,
Deo 4: Instalacije za kontrolu požara i dima – Kompleti,
Deo 6: Sistemi sa diferencijalnim pritiskom – Kompleti,
Deo 7: Kanali za kontrolu dima,
Deo 8: Specifikacija za klapne za kontrolu dima,
Deo 9: Kontrolne table,
Deo 10: Napajanje.
EN 12101 se nalazi u nizu evropskih standarda koji obuhvataju i : Sistemi za gašenje gasom (EN 12094 i
EN ISO 14520), Sprinkler sistemi (EN 12259), Sistemi sa prahom (EN 12416), Sistemi za zaštitu od
eksplozija (EN 26184), Sistemi sa penom (EN 13565), Hidrantni sistemi (EN 671), Sistemi sa
rasprskavanjem vode.
Prema unutrašnjim propisima CEN/CENELEC, nacionalni organi za standardizaciju sledećih zemalja su

dužni da primene ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Kipra, Češke Republike, Danske, Estonije,
Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga,
Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske i
Velike Britanije.

Uvod
Sistemi za kontrolu dima i toplote koriste se radi zaštite ljudi, objekata i/ili sadržaja objekata od uticaja
dima i toplote u slučaju požara. Sistemi koji se najčešće koriste su ventilacioni sistemi za izvlačenje dima
i toplote (SHEVS) i sistemi sa diferencijalnim pritiskom.
Ventilacioni sistemi za izvlačenje dima i toplote (SHEVS) stvaraju sloj bez dima iznad poda tako što
uklanjaju dim i time se poboljšavaju uslovi za sigurnu evakuaciju i/ili spašavanje ljudi i životinja i zaštitu
imovine i omogućava se borba protiv požara u početnim fazama. Oni takođe izvlače vrele gasove koji se
oslobađaju prilikom požara u fazi razvoja požara.
Korišćenje ventilacionih sistema za izvlačenje dima i toplote kako bi se stvorila područja bez dima ispod
plovećeg sloja dima, postalo je široko rasprostranjeno. Njihova vrednost prilikom evakuacije ljudi iz
objekata, smanjenja štetnih posledica požara i finansijskih gubitaka, sprečavanjem taloženja dima,
omogućavanjem borbe protiv požara, smanjenjem temperature krova i sprečavanjem bočnog širenja
požara je pouzdano utvrđena. Kako bi se ove prednosti ostvarile, najvažnije je da ventilatori za izvlačenje
dima i toplote rade u potpunosti i pouzdano kad god za tim postoji potreba tokom njihovog radnog veka.
Ventilacioni sistem za izvlačenje dima i toplote je šema bezbednosne opreme čija je namena da ima
pozitivnu ulogu u slučaju požara.
Komponente sistema za izvlačenje dima i toplote treba da budu instalirane kao deo pravilno
projektovanog sistema za dim i toplotu.
Ventilacioni sistemi za izvlačenje dima i toplote pomažu u sledećim slučajevima:
 održavaju puteve za evakuaciju i pristup slobodne od dima;
 omogućavaju protivpožarne operacije stvaranjem sloja bez dima;
 odlažu i/ili sprečavaju fleš-over i samim tim razbuktavanje požara;
 štite objekte, opremu i nameštaj;
 smanjuju toplotne efekte na građevinske komponente tokom požara;
 smanjuju štetu izazvanu toplotnim raspadanjem proizvoda i vrelim gasovima.
Sistemi sa diferencijalnim pritiskom koriste se da bi se ili stvorio nadpritisak u prostorijama odvojenim od

požara ili podpritisak u prostoru u kom je požar kako bi se ograničio ili sprečio protok dima i toplote u
susedne prostore. Tipična upotreba je presurizacija okna stepeništa za evakuaciju kako bi se zaštitilo
vertikalno sredstvo evakuacije.
Zavisno od projektovanog sistema, može se koristiti prirodna ili električna ventilacija za sisteme za
kontrolu dima i toplote.
Oprema za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote može biti za pneumatske sisteme, električne
sisteme sa niskim ili izuzetno niskim naponom ili kombinaciju navedenih sistema.
Oprema za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote može da obezbedi napajanje za svakodnevnu
ventilaciju i za drugu protivpožarnu opremu u slučaju požara.

1 Delokrug
Ovaj evropski standard propisuje uslove i daje metode ispitivanja opreme za primarno i sekundarno
električno i pneumatsko napajanje, namenjene za upotrebu u sistemima za kontrolu dima i toplote u
objektima. Takođe omogućava procenu usaglašenosti te opreme sa uslovima iz ovog evropskog
standarda.
NAPOMENA Pregled funkcija dat je u Aneksu A.
2 Normativne reference
Sledeća dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za datirane reference primenjuje se

samo citirano izdanje. Za reference bez datuma primenjuje se poslednje izdanje pomenutog dokumenta
(uključujući sve amandmane).
EN 286-1, Jednostavne posude pod pritiskom koje nisu izložene plamenu namenjene za držanje vazduha
ili azota - Deo 1: Posude pod pritiskom opšte namene
EN 1964-1, Prenosni cilindri za gas - Deo 1: Specifikacija za projektovanje i izgradnju dopunjivih

prenosnih cilindera za gas od čelika bez šavova, kapaciteta za vodu od 0,5 litara do 150 litara. Cilindri od
čelika bez šavova sa Rm vrednosti manjom od 1100 MPa
prEN 12101-9, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 9: Kontrolne table
EN 12205, Prenosni cilindri za gas– Ne-dopunjivi metalni cilindri za gas
EN 13293, Prenosni cilindri za gas– Specifikacija za projektovanje i izgradnju dopunjivih prenosnih

bešavnih metalnih cilindera za gas od ugljen mangana, kapaciteta za vodu do 0,5 litara za
komprimovane, tečne i razblažene gasove i do 1 litre za ugljen dioksid.
EN 50130-4, Alarmni sistemi – Deo 4: Elektromagnetska kompatibilnost – Standard za familiju proizvoda:

Zahtevi za imunost za komponente protivpožarnih, protivprovalnih i socijalnih alarmnih sistema
EN 60068-1, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 1: General and guidance (IEC 60068-1:1988 + Ispravka
1988 + A1:1992)
EN 60068-2-1, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 2-1: Metode ispitivanja – Ispitivanja A: Hladnoća (IEC
60068-2-1:1990)
EN 60068-2-6, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 2-6: Metode ispitivanja– Ispitivanje Fc: Vibracije
(sinusoidne) (IEC 60068-2-6:1990 + Ispravka 1995)
EN 60068-2-47, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 2-47: Metode ispitivanja– Pričvršćivanje uzoraka za
ispitivanja vibracijama, udarom i slična dinamička ispitivanja (IEC 60068-2-47:1999)
EN 60068-2-52:1996, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 2-52 – Metode ispitivanja– Ispitivanje Kb, Slana
magla, ciklički (rastvor natrijum-hlorida) (IEC 60068-2-52:1996)
EN 60068-2-75, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 2-75: Ispitivanja – Ispitivanje Eh: Ispitivanja čekićem
(IEC 60068-2-75:1997)
EN 60068-2-78, Ispitivanje uticaja okoline – Deo 2-78: Ispitivanja– Ispitivanje Cab: Povišena temperatura
sa vlagom, nepromenljiva (IEC 60068-2-78:2001)
EN 60204-1, Bezbednost mašina - Električna oprema mašina - Deo 1: Opšti zahtevi (IEC 60204-1:1997)
EN 60529, Stepeni zaštite električne opreme ostvareni pomoću zaštitnih kućišta (IP kod) (IEC
60529:1989)
EN ISO 6988, Metalne i druge neorganske prevlake - Ispitivanje sumpor-dioksidom sa opštom

kondenzacijom vlage (ISO 6988:1985)
EN ISO 9001:2000, Sistemi za upravljanje kvalitetom– Uslovi (ISO 9001:2000)

EN ISO 12100-1, Bezbednost mašina – Osnovni koncepti, opšti principi za projektovanje – Deo 1:
Osnovna terminologija, metodologija (ISO 12100-1:2003)
EN ISO 12100-2, Bezbednost mašina – Osnovni koncepti, opšti principi za projektovanje – Deo 2:
Tehnički principi (ISO 12100-2:2003)
ISO 8528-1, Električni generatori naizmenične struje pogonjeni klipnim motorom sa unutrašnjim
sagorevanjem — Deo 1: Primena, nazivne i pogonske karakteristike
sagorevanjem — Deo 2: Motori
sagorevanjem — Deo 3: Električni generatori naizmenične struje za generatorske setove
sagorevanjem — Deo 4: Oprema za kontrolu i oprema za uključivanje
ISO 8528-5:1993, Električni generatori naizmenične struje pogonjeni klipnim motorom sa unutrašnjim
sagorevanjem — Deo 5: Generatorski setovi
sagorevanjem — Deo 6: Metode ispitivanja
sagorevanjem — Deo 7: Tehničke deklaracije za specifikacije i projektovanje
sagorevanjem — Deo 10: Merenje buke metodom obuhvatne površine
ISO 8528-12:1997, Električni generatori naizmenične struje pogonjeni klipnim motorom sa unutrašnjim
sagorevanjem — Deo 12: Hitno napajanje sigurnosnih uređaja
ISO 8573-1, Komprimovan vazduh za opštu upotrebu - Deo 1: Zagađivači i klase čistoće
Uputstvo 84/525/EWG o savetu od 17. septembra 1984.godine o prilagođavanju legislative država

članica u vezi bešavnih čeličnih boca za gas
ADR 2003, Evropski sporazum u vezi Međunarodnog drumskog prevoza opasnog tereta (ADR)
3 Pojmovi, definicije i skraćenice
Za potrebe ovog evropskog standarda koristiće se sledeći pojmovi, definicije i skraćenice.
3.1 Pojmovi i definicije
3.1.1
Donja granica napona
Najmanji preporučeni napon do kog se baterija treba prazniti.
NAPOMENA Donju granicu napona propisuje proizvođač baterije.
3.1.2 Imax a
maksimalna struja u stand-by režimu
3.1.3 Imax b
maksimalna struja kratkog trajanja
3.1.4
boce za gas za višestruku upotrebu
boce za gas koje se drže otvorene u sistemu i mogu se koristiti određen broj puta pre nego što ih treba
zameniti ili napuniti
3.1.5
oprema za napajanje
izvor ili skladište energije i sredstva za automatsko prebacivanje sa jednog izvora napajanja na drugi
izvor
3.1.6
primarno napajanje
napajanje koje se koristi uvek kada je dostupno
3.1.7
sekundarno napajanje
napajanje koje se automatski uključuje kada prestane primarno napajanje
3.1.8
jednokratna boca za gas
boca za gas koja ostaje zatvorena sve dok se ne otvori za jednokratnu upotrebu u slučaju opasnosti
3.1.9
sistem za kontrolu dima i toplote
raspored instaliranih komponenti u objektu kako bi se ograničile posledice dima i toplote prilikom požara
3.1.10
ventilacioni sistem za izvlačenje dima i toplote (SHEVS)
sistem koji se sastoji od komponenti koje zajedno izvlače dim i toplotu da bi oformile ploveći sloj toplih
gasova iznad hladnijeg, čistijeg vazduha
3.1.11
Ventilator za izvlačenje dima i toplote (SHEV)
Uređaj posebno projektovan da odvodi dim i vrele gasove van objekta u uslovima požara
3.2 Skraćenice
p.s.e.: oprema za napajanje
c.p.: kontrolna tabla
4 Opšti uslovi (elektrika)
4.1 Opšte
Ako se sistem za kontrolu dima i toplote prebaci na protivpožarni način rada prilikom gubitka napajanja,
potreban je samo jedan izvor napajanja. Kod sistema za kontrolu dima i toplote koji su bezbedni od
kvarova, treba da postoje najmanje dva izvora napajanja: primarni i sekundarni izvor napajanja. Primarni
izvor napajanja treba da bude projektovan tako da se napaja iz javnog snabdevanja električnom
energijom ili iz ekvivalentnog sistema. Sekundarni izvor napajanja, na primer, baterije ili generator, treba
da budu stalno dostupni, ispitani i pravilno održavani.
Svaki zaseban izvor napajanja treba da bude u stanju da pokreće one delove sistema za kontrolu dima i
toplote za koje je namenjen.
Ako primarni izvor napajanja prestane sa radom, onda oprema za napajanje treba automatski da se
prebaci na sekundarni izvor napajanja. Kada se osposobi primarni izvor napajanja, oprema za napajanje
treba automatski da se prebaci na primarni izvor napajanja.
Ako prebacivanje sa jednog na drugi izvor napajanja izaziva prekid napajanja, trajanje prekida biće
naznačeno u podacima proizvođača (videti klauzulu 9).
Kada postoje dva i više izvora napajanja, prestanak rada jednog izvora napajanja ne treba da izazove
prestanak rada drugih izvora napajanja ili prestanak napajanja energijom sistema.
Oprema za napajanje klasifikuje se kao:
Klasa A – podesna za upotrebu u svim sistemima; ili

Klasa B – podesna za upotrebu samo u sistemima koji su bezbedni od kvarova.
Ako je potrebno nadgledanje puteva transmisije, ono se vrši preko kontrolne table a ne opreme za
napajanje; videti prEN 12101-9.
Kada se vrši ispitivanje funkcionalnosti iz 12.1 oprema za napajanje treba da zadovolji uslove iz 12.1.4.
Sekundarni izvor napajanja može da se koristi i u druge svrhe, npr. za svakodnevnu ventilaciju. Kada se
koristi na takav način, oprema za napajanje treba da osigura dovoljnu količinu energije za upotrebu u
slučaju opasnosti kao što je navedeno u klauzuli 6, npr. sprečavanjem upotrebe za druge funkcije.
NAPOMENA 1 Kompatibilnost posebne opreme za napajanje sa ostalom opremom, na primer, sa kontrolnom tablom,
projektant sistema treba uzeti u obzir.
NAPOMENA 2 Upotreba konvertora frekvencije za svakodnevnu ventilaciju u okviru sistema za kontrolu dima,
obrađena je u prEN 12101-9.
Legenda
1 ulaz napajanja
2 oprema za napajanje (p.s.e.)
3 kontrolna tabla (c.p.)
4 aktuator ili motor
Uslovi za elektriku ____________
Elektrika opcionalno --------------------
Slika 1 — Primeri koji pokazuju tipična mesta i odnose električne opreme za napajanje sa ostalim
komponentama sistema za kontrolu dima
4.2 Baterije
Ako se kao izvor napajanja koristi punjiva baterija, oprema za napajanje treba da sadrži opremu za
punjenje radi punjenja i nadgledanja baterije i održavanja baterije tako da bude sasvim puna.
4.3 Generatorski setovi

Generatorski setovi koji se koriste za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote treba da budu u
saglasnosti sa ISO 8528-1 do 7, 10 i 12 i treba da imaju pogon na dizel gorivo. Generatorski set i
električne instalacije za napajanje iz generatora treba da budu potpuno nezavisni od normalnog
napajanja kod sistema za kontrolu dima.
5 Opšti uslovi (pneumatika)
5.1 Opšte
Pneumatska oprema za napajanje vršiće snabdevanje primarnom energijom, sekundarnom energijom ili
oba. Oprema za napajanje sadrži jednu od sledećih stvari:
 kompresorski set i usis vazduha;

 set za usis vazduha (koji se snabdeva iz posebnog nespecifičnog dotoka vazduha);
 set za bocu sa gasom (višestruka upotreba);
 set za bocu sa gasom (jednokratna upotreba).
Kada se vrši ispitivanje funkcionalnosti iz 12.2, oprema za napajanje treba da zadovolji uslove iz
12.2.1.4.
5.2 Izvori napajanja
5.2.1 Opšte
Ako se sistem za kontrolu dima i toplote prebaci na protivpožarni način rada prilikom gubitka napajanja,
potreban je samo jedan izvor napajanja. Kod sistema za kontrolu dima i toplote koji su bezbedni od
kvarova, treba da postoje najmanje dva izvora napajanja: primarni i sekundarni izvor napajanja, na
primer, dva kompresora sa usisom vazduha ili kompresor sa usisom vazduha plus jedna jednokratna
CO2 boca za gas. Sekundarni izvor napajanja može da bude ugrađen u ventilator ili u drugu komponentu
SHEVS-a. Oba izvora napajanja treba da budu stalno dostupna i održavana.
Svaki zaseban izvor napajanja treba da bude u stanju da pokreće one delove sistema za kontrolu dima i
toplote za koje je namenjen.
Ako se sekundarni izvor napajanja ne pokreće samostalno (npr. topljivi element koji aktivira jednokratnu
CO2 bocu za gas), i ako primarni izvor napajanja prestane sa radom, onda oprema za napajanje treba
automatski da se prebaci na sekundarni izvor napajanja. Kada se osposobi primarni izvor napajanja,
oprema za napajanje treba automatski da se prebaci na primarni izvor napajanja.
Kada postoje dva i više izvora napajanja, prestanak rada jednog izvora napajanja ne treba da izazove
prestanak rada drugih izvora napajanja ili prestanak napajanja sistema energijom.
Ako prebacivanje sa jednog na drugi izvor napajanja izaziva prekid napajanja, trajanje prekida biće
naznačeno u podacima proizvođača (videti klauzulu 9).
Oprema za napajanje klasifikuje se kao:
Klasa A – podesna za upotrebu u svim sistemima; ili

Klasa B – podesna za upotrebu samo u sistemima koji su bezbedni od kvarova.
Sekundarni izvor napajanja može da se koristi i u druge svrhe, npr. za svakodnevnu ventilaciju. Kada se
koristi na takav način, oprema za napajanje treba da osigura dovoljnu količinu energije za upotrebu u
slučaju opasnosti kao što je navedeno u klauzuli 6, npr. sprečavanjem upotrebe za druge funkcije.
NAPOMENA 1 Kompatibilnost posebne opreme za napajanje sa ostalom opremom, na primer, sa kontrolnom tablom,
projektant sistema treba uzeti u obzir.
Legenda
1 ulaz napajanja
2 oprema za napajanje (p.s.e.)
3 kontrolna tabla (c.p.)
4 aktuator
Pneumatika ∙∙∙∙∙
Uslovi za elektriku __________ Elektrika opcionalno ---------------
NAPOMENA Pneumatska oprema za napajanje može da bude kompresorski set, usis vazduha ili boca za gas
po potrebi.
Slika 2 — Primeri koji pokazuju tipična mesta i odnose pneumatske opreme za napajanje sa
ostalim komponentama sistema za kontrolu dima
5.2.2 Kompresori
Kompresori koji se koriste za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote treba da budu u saglasnosti sa
EN 60204-1, EN ISO 12100-1 i EN ISO 12100-2.
5.2.3 Usisi vazduha
Usisi vazduha koji se koriste za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote treba da budu u saglasnosti
sa EN 286-1.
5.2.4 Boce za gas za višestruku upotrebu
5.2.4.1 Opšte
Boce za gas za višestruku upotrebu koje se koriste za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote treba
da budu u saglasnosti sa EN 13293 ili EN 1964-1 i Direktivom 84/525/EWG.
Boce za gas za višestruku upotrebu treba da sadrže vazduh, CO2 ili N2.
5.2.4.2 CO2 boce za višestruku upotrebu
Faktor punjenja CO2 boca za višestruku upotrebu, zavisno od maksimalne ambijentalne temperature, je
sledeći:
 50 °C: faktor punjenja 0,75 kg/l na maksimalnoj ambijentalnoj temperaturi od 50 °C;

 93 °C: faktor punjenja 0,58 kg/l na maksimalnoj ambijentalnoj temperaturi od 93 °C.
Maksimalni radni pritisak kada je boca napunjena CO2 gasom, ne treba da pređe maksimalno dozvoljen
pritisak za tu bocu.
Maksimum punjenja ne treba da bude veći od 30 kg.
5.2.4.3 Konstrukcija
Ventil će biti projektovan tako da se ga su boci isprazni u potpunosti. Nisu dozvoljeni nepovratni ventili ili
ventili koji dozvoljavaju rad u negativnim uslovima.
Boca mora da poseduje ventil za oslobađanje pritiska ili rasprskavajući poklopac. Pritisak koji se
oslobađa mora da bude veći od 350 bara i manji od pritiska rasprskavanja boce. Uređaj za oslobađanje
pritiska treba da ima dovoljan kapacitet da spreči kidanje boce.
5.2.5 Jednokratne boce za gas
5.2.5.1 Opšte
Jednokratne boce za gas koje se koriste za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote treba da budu u
saglasnosti sa EN 12205 ili ADR 2003. Kada je boca za gas punjiva, ona treba da bude u saglasnosti sa
EN 13293 pod uslovom da kapacitet nije veći od jedne litre.
Jednokratne boce za gas treba da sadrže CO2 ili N2.
5.2.5.2 Jednokratne CO2 boce za gas
Faktor punjenja jednokratnih CO2 boca, zavisno od maksimalne ambijentalne temperature, je sledeći:
 93 °C: faktor punjenja 0,58 kg/l na maksimalnoj ambijentalnoj temperaturi od 93 °C.
Maksimalni radni pritisak kada je boca napunjena CO2 gasom, ne treba da pređe pritisak koji se koristio
prilikom ispitivanja. Maksimum punjenja ne treba da bude veći od :
 1 500 g na 50 °C maksimalne ambijentalne temperature;
 150 g na 68 °C maksimalne ambijentalne temperature;
 120 g na 93 °C maksimalne ambijentalne temperature.
5.2.5.3 Jednokratne N2 boce
Pritisak punjenja na 15 °C, zavisno od maksimalne ambijentalne temperature, je sledeći:
 50 °C: 150 bara za maksimalnu ambijentalnu temperaturu od 50 °C;
 68 °C: 13,5 bara za maksimalnu ambijentalnu temperaturu od 68 °C;
 93 °C: 12,5 bara za maksimalnu ambijentalnu temperaturu od 93 °C.
Maksimalni radni pritisak kada je boca napunjena N2 gasom, ne sme da bude veći od 2/3 pritiska koji se
koristio prilikom ispitivanja. Maksimalna zapremina boce biće:
 1,0 l na 50 °C nominalne temperature;
 0,3 l na 68 °C nominalne temperature;
 0,3 l na 93 °C nominalne temperature.
5.2.5.4 Konstrukcija
Poklopac ili disk treba da budu projektovani tako da služe kao uređaj za oslobađanje pritiska. Pritisak koji
se oslobađa mora da bude veći od 350 bara i manji od pritiska rasprskavanja boce. Uređaj za
oslobađanje pritiska treba da ima dovoljan kapacitet da spreči kidanje boce.
Boca treba da bude zaštićena od korozije tako što će biti pocinkovana ili premazana zaštitnom bojom.
6 Funkcije
6.1 Napajanje iz primarnih izvora napajanja (električnih)
Kada se koristi primarni izvor napajanja, oprema za napajanje:
a) bi trebalo da radi u skladu sa specifikacijama datim u podacima proizvođača, bez obzira na

stanje sekundarnog izvora napajanja; i
b) ako se koriste baterije kao sekundarni izvor napajanja, oprema za napajanje bi trebalo da vrši
stalno napajanje maksimalnom strujom u stand-by režimu Imaxa i istovremeno da vrši punjenje i
nadgledanje baterije ispražnjene do donje granice napona.
NAPOMENA Kada se koristi primarni izvor napajanja, oprema za napajanje može da ograniči ili prekine punjenje
baterije ako oprema za napajanje vrši isporučivanje maksimalne struje kratkog trajanja (Imax b, videti napomenu u
Tabeli 5).
6.2 Napajanje iz sekundarnog izvora napajanja (baterije)
Kada se koristi sekundarni izvor napajanja, oprema za napajanje bi trebalo da radi u skladu sa
specifikacijama datim od strane proizvođača, bez obzira na stanje primarnog izvora napajanja.
Na kraju maksimalnog stand-by perioda napajanja maksimalnom stand-by strujom Imax a baterija bi
trebalo da omogući napajanje maksimalnom strujom kratkog trajanja Imax b u periodu od 180 s sa
izlaznim naponom koji je u opsegu predviđenim od strane proizvođača.
NAPOMENA 1: Da bi se dozvolili mogući kvarovi opreme ili ulaznog napajanja, sekundarno napajanje treba da
omogući rad sistema tokom najmanje 72 h, osim ako postoji odredba o o hitnom obaveštavanju da postoji kvar, bilo
putem lokalnog ili daljinskog nadgledanja sistema i ako je na snazi ugovor o otklanjanju kvarova u maksimalnom
periodu koji je kraći od 24 h. U tom slučaju, minimalni stand-by kapacitet može biti skraćen sa 72 h na 30 h ili može
biti dodatno skraćen na 4 h ako su rezervni delovi, radnici zaduženi za otklanjanje kvarova i stand-by generator
stalno dostupni na lokaciji.
NAPOMENA 2: Pri kraju maksimalnog stand-by perioda, ako je potreban prekid (dead lock), preostala snaga mora
da pokreće sistem (uključujući prekid dead lock) u skladu sa uslovima iz prEN 12101-9.
6.2.3 Baterija treba da bude:

a) punjiva;
b) pogodna da se održava u potpuno punom stanju;
c) konstruisana za stacionarnu upotrebu;
d) označena oznakom tipa i datumom proizvodnje.
Ako je baterija montirana u prostoru u kojem se nalazi druga oprema za sistem za kontrolu dima i toplote,
ona mora biti zatvorenog tipa i montirana u skladu sa uputstvom proizvođača.
6.2.4 Punjač treba da bude projektovan i odgovarajući tako da:

a) baterija se automatski puni;
b) baterija koja je ispražnjena do donje granice napona bude napunjena najmanje 80%
odgovarajućeg kapaciteta u roku od 24 h a u roku od dodatnih 48 h do odgovarajućeg kapaciteta;
c) karakteristike punjenja se nalaze u okviru specifikacije proizvođača u temperaturnom opsegu
baterije.
Osim struja koje se koriste za nadgledanje baterije, baterija se neće prazniti preko punjača ako je napon
punjenja niži od napona baterije.
6.3 Napajanje iz sekundarnog izvora napajanja (generatori)
6.3.1 Generatorski set će automatski obezbediti kompletnu izlaznu snagu u roku od 15 s od kvara
primarnog izvora napajanja u skladu sa ISO 8528-5:1993, Slika 6.
6.3.2 Mora da postoji indikator radnog stanja generatorskog seta. To uključuje vidljivu indikaciju toga da li
je generator u stand-by režimu (na napajanju) ili radi (generator uključen), kao i sve uslove koji se
nadgledaju zbog eventualnih kvarova. Trebalo bi da postoje voltmetar i ampermetar koji pokazuju ukupno
opterećenje generatora.
6.3.3 Ako generatorski set služi za sisteme za bezbednost u objektu i uključuje se samo u slučaju
požarnog alarma i daje indikaciju kvara kontrolnoj sobi u kojoj konstantno ima ljudi, onda će generatorski
set sadržati i zalihu goriva koja je dovoljna za snabdevanje generatorskog seta u minimalnom trajanju od
4 h za punu izlaznu snagu. Ako se generatorski set uključuje uvek kad primarni izvor napajanja prestane
sa radom i daje indikaciju kvara kontrolnoj sobi u kojoj konstantno ima ljudi, onda će generatorski set
sadržati i zalihu goriva koja je dovoljna za snabdevanje generatorskog seta u minimalnom trajanju od 8 h
za punu izlaznu snagu. U ostalim slučajevima generatorski set će sadržati zalihu goriva koja je dovoljna
za 72 h napajanja za punu izlaznu snagu.
NAPOMENA Ako je potrebno stalno spoljašnje napajanje kontrolne table, generatorski set bi trebalo da se
uključuje odmah po gubitku primarnog napajanja, bez obzira na stand-by ili požarne uslove.
6.3.4 Generatorski set bi trebalo da ima radne granične vrednosti najmanje klase G2 prema ISO 8528-
5:1993, Tabela 3 i najmanje klase 1, 2 ili 3 prema ISO 8528-12:1997, Tabele 1 i 2.
6.3.5 Kontrolni sistem generatorskog seta treba da zadovolji najmanje sledeće uslove:
 automatski rad;
 uslove ispitivanja svih automatskih operacija, što može biti podeljeno na uslove ispitivanja sa
prihvatanjem opterećenja i bez opterećenja. U slučaju nestanka struje tokom ispitivanja,
automatski dolazi do prihvatanja opterećenja ;
 kompletno ručno upravljanje za sledeće funkcije:
Start, Stop,
Generator On-Off, Net On-Off;
isključenje bilo kog dela generatora npr. tokom servisiranja;
 isključenje... Emergency Off.
6.4 Otkrivanje i indikacija kvarova (elektrika)
Oprema za napajanje klase A trebalo bi da bude u stanju da otkrije i signalizira sledeće kvarove:
a) gubitak primarnog napajanja, u roku od 30 min od nastanka;

b) gubitak sekundanog napajanja, u roku od 15 min od nastanka;
i pored toga kod sistema sa baterijom klase A:
c) smanjenje napona baterije na manje od 90 % donje granice napona, u roku od 30 min od

nastanka;
d) gubitak punjača baterije, u roku od 30 min od nastanka, osim kada je punjač isključen ili limitiran
kao što je definisano u 6.1 c);
i pored toga kod generatorskih setova:
e) suviše nizak napon baterije;

f) kvar startovanja;
g) suviše visoka temperatura motora;
h) suviše nizak pritisak ulja za podmazivanje;
i) prevelika brzina;
j) generator – prejaka struja;
k) nizak nivo goriva (dovoljan za manje od 3 h rada).
Kod opreme za napajanje klase B, signalizacija nije potrebna, ali ako postoji mora da bude u skladu sa
uslovima datim od a) do d).
U slučaju da je oprema za napajanje postavljena odvojeno od kontrolne table, tada treba obezbediti
zajedničku indikaciju kvarova za kvarove navedene od a) do d).
U slučaju da je oprema za napajanje postavljena unutar kućišta kontrolne table, tada kvarovi navedeni od
a) do d) moraju imati najmanje zajedničku indikaciju u skladu sa prEN 12101-9.
Kada postoji indikacija stand-by funkcije, ta indikacija bi trebalo da bude zelene boje.
NAPOMENA: Kada SHEV ima integrisanu opremu za napajanje i kontrolnu tablu, indikacije koje su predviđene
isključivo za potrebe održavanja, čak i ako su stalno upaljene dok ima napajanja, mogu biti bilo koje boje.
Ako je oprema za napajanje klase A projektovana tako da se koristi zajedno sa kontrolnom tablom koja se
nalazi u odvojenom kućištu, interfejs mora da obezbedi najmanje dva puta transmisije do kontrolne table
tako da kratak spoj ili prekid jednog puta ne spreči napajanje kontrolne table.
6.5 Napajanje iz komprimovanih gasova
6.5.1 Opšte
Ako je oprema za napajanje klase A projektovana tako da se koristi zajedno sa kontrolnom tablom koja se
nalazi u odvojenom kućištu, interfejs mora da bude podesan za priključenje na metalne cevi.
6.5.2 Kompresori
Kompresori snabdevaju usise vazduha komprimovanim vazduhom, a ne kontrolne table direktno.
Svaki kompresor bi trebalo da bude u stanju da napuni usis vazduha od atmosferskog pritiska do
maksimalnog pritiska u vremenu od 60 min.
NAPOMENA 1: Uslovi za kapacitet usisa vazduha treba da budu izabrani u skladu sa važećim uslovima u zemlji
upotrebe.
Rad kompresora kontroliše se automatski na osnovu pritiska usisa vazduha.
NAPOMENA 2: Kada dva kompresora obezbeđuju primarno i sekundarno napajanje usisa vazduha, sistem kontrole
će biti podešen tako da se u normalnim uslovima rada radni kompresor smenjuje sa drugim kompresorom i/ili oba
kompresora rade zajedno.
Usis vazduha mora da poseduje:
 nepovratni ventil za napajanje iz kompresora;
 merač pritiska vazduha;
 podesiv prekidač za alarm za nizak pritisak vazduha;
 izlazni ventil za zatvaranje koji može da se zaključa tako da bude otvoren ili zatvoren.
Oprema za napajanje klase A trebalo bi da bude u stanju da otkrije i signalizira sledeće kvarove:
 nizak pritisak, 10% ispod pritiska na kom se kompresor uključuje (cut in pressure), u roku od 15
min od nastanka;
 neprekidni rad kompresora u trajanju dužem od 60 min.
Kod opreme za napajanje klase B signalizacija nije neophodna, ali ako postoji, trebalo bi da bude u
skladu sa gore pomenutim uslovima. Minimum kvaliteta napajanja komprimovanim vazduhom biće kao
što je definisano u Tabeli 1.
Tabela 1
Minimum kvaliteta vazduha u skladu sa ISO 8573-1
Nečistoće ISO klasa Maks. koncentracija (mg/m3) Maks. veličina (µm)
Čvrste čestice 7 10 40
Voda 7 500 -
Ulje 4 5 -
6.5.3 Usisi vazduha (koji se napajaju iz ne-namenskih napajanja vazduhom)
Where air pressure is provided to a smoke and heat control system that does not fail to the operational
position on loss of pressure from a non-dedicated air supply (e.g. a factory compressed air system), then
air pressure for the smoke and heat control system shall be stored in a dedicated air receiver.
NOTE 1 Capacity requirements for air receivers should be selected in accordance with the requirements valid in the
place of use.
NOTE 2 Use of an air receiver is recommended regardless of failure mode of the smoke and heat control system.
Usis vazduha mora da poseduje:
 nepovratni ventil za napajanje vazduhom;
 merač pritiska vazduha;
 podesiv prekidač za alarm za nizak pritisak vazduha;
Oprema za napajanje klase A trebalo bi da bude u stanju da otkrije i signalizira nizak pritisak u roku od 15
min od nastanka.
NAPOMENA 3: Prekidač za pritisak vazduha treba da bude podešen tako da radi na 10% ispod normalnog
minimuma pritiska za snabdevanje vazduhom.
Usisi vazduha koji su projektovani tako da pokreću samo jedan SHEV i koji su postavljeni unutar ili u
neposrednoj blizini SHEV, ne zahtevaju prisustvo merača pritiska vazduha, prekidač za pritisak vazduha
ili izlazni ventil za zatvaranje.
6.5.4 Boce za gas
Napajanje se obezbeđuje iz:

a) boca za gas koje su permanentno povezane sa sistemom i koje mogu da vrše napajanje više
operacija sistema za kontrolu dima i toplote; ili
b) boca za gas za jednokratnu upotrebu koje nisu povezane i koje vrše napajanje SHEV ili sistema
za kontrolu dima i toplote jedanput samo u slučaju požara.
NAPOMENA: Uslove za kapacitet boca za gas treba birati u skladu sa važećim uslovima u zemlji upotrebe.
Boce za gas za višestruku upotrebu moraju da poseduju sledeće:
 merač pritiska gasa;
 prekidač za alarm za nizak pritisak gasa ili uređaj za alarm za merenje male težine gasa;
Boce za gas za jednokratnu upotrebu moraju da poseduju sledeće:
 mehanizam za pokretanje koji je u skladu sa uslovima prEN 12101-9 kako bi povezali bocu za
gas sa SHEV ili sa sistemom za kontrolu dima i toplote u slučaju kvara topljivog uređaja ili
prijema signala za aktiviranje,
 vidljivu indikaciju rada.
7 Materijali, projektovanje i proizvodnja
7.1 Mehaničko projektovanje
7.1.1 Kućište opreme za napajanje treba da ima najmanje IP ocenu u skladu sa klasom zaštite životne
sredine kao što je navedeno u Tabeli 2.
7.1.2 Oprema za napajanje biće postavljena:
a) u posebnom kućištu; ili

b) u kućištu koje je povezano sa opremom za sistem za kontrolu dima i toplote.
7.1.3 Ručne komande, osigurači, kalibracioni elementi itd. za isključivanje i podešavanje izvora
napajanja treba da budu dostupni samo licima koja su obučena i ovlašćena da:
 rekonfigurišu specifične podatke koji se drže unutar opreme za napajanje re-configure the site
specific data held within the p.s.e. or controlled by them; and/or
 održavaju opremu za napajanje u skladu sa uputstvima i podacima proizvođača.
7.1.4 Sve ručne komande, osigurači, kalibracioni elementi i site connections (na primer kablovski
priključci i pneumatski fitinzi) trebalo bi jasno obeležiti (npr. radi indikacije njihovih funkcija, razreda ili
reference ka odgovarajućim crtežima).
7.2 Projektovanje električnih instalacija
Svi izlazi moraju imati odgovarajuće ograničenje snage (npr. osigurači, elektronska kola) kako bi se
osiguralo da u slučaju spoljašnjeg kratkog spoja nema opasnosti usled povećanja temperature.
8 Klasifikacija
Oprema za napajanje klasifikuje se u skladu sa planiranim uslovima za zaštitu životne sredine, kao što je
prikazano u Tabeli
Tabela 2 — Klasifikacija opreme za napajanje
Klasa zaštite životne Raspon Minimum IP rating

Okruženje temperature
sredine (electrical)
(°C)
1 unutrašnjost, čisto, niska temperatura -5 to +40 30
2 unutrašnjost, čisto, visoka temperatura -5 to +75 42

unutrašnjost – korozivno ili vlažno ili
3 -5 to +75 54
spoljašnjost
4 spoljašnjost — korozivno -25 to +75 65
9 Dokumentacija
9.1 Korisnička dokumentacija
Proizvođač priprema dokumentaciju za instalaciju i korisničku dokumentaciju. Ona obuhvata najmanje

sledeće stavke:
a) opšti opis opreme;
b) tehničku specifikaciju dovoda i odvoda u opremu za napajanje, dovoljnu da dozvoli procenu

mehaničke, električne i pneumatske kompatibilnosti sa drugim komponentama sistema (kao što
je opisano u drugim delovima EN 12101) uključujući:
1) kod električne opreme za napajanje:
i. uslovi za napajanje preporučenih operacija/aktivnosti;
ii. maksimalna i minimalna klasa za svaki električni dovod i odvod;
iii. klase osigurača;
iv. vrste i maksimalni i minimalni kapacitet baterija podesnih za upotrebu u opremi
za napajanje;
v. maksimalna dozvoljena struja iz baterije kada je primarni izvor napajanja
isključen;
vi. maksimalno vreme prekida tokom prelaska sa jednog na drugi izvor napajanja;
2) kod pneumatske opreme za napajanje:

i. maksimalna i minimalna klasa za svaki električni dovod i odvod (ako postoji);
ii. maksimalni izlazni pritisak;
iii. kapacitet skladištenja (masa ili zapremina);
iv. klase osigurača (po potrebi);
c) informacije o instalaciji, uključujući:

1) podobnost za korišćenje u različitim sredinama;
2) uputstvo o montiranju;
3) uputstvo o spajanju dovoda i odvoda (npr. prečnik kabla, prečnik cevi i navoja);
d) uputstva o puštanju u rad;
e) uputstva o rukovanju;
f) uputstva o održavanju.
9.2 Projektna dokumentacija
Proizvođač priprema projektnu dokumentaciju, i ona obuhvata crteže, listu delova, dijagrame kola, blok
dijagrame i funkcionalni opis, kako bi se omogućila procena usaglašenosti sa uslovima ovog evropskog
standarda kao i opšta procena projektovanih mehaničkih, pneumatskih i električnih instalacija.
10 Označavanje
10.1 Opšte
Oprema za napajanje mora biti jasno označena sledećim informacijama:
a) broj ovog evropskog standarda, EN 12101-10;

b) ime ili logo proizvođača ili dobavljača;
c) broj vrste ili druga oznaka opreme za napajanje;
d) identifikacioni kod ili broj proizvodnog perioda, serije ili jedinstvena referenca opreme za
napajanje;
e) klase prema ovom evropskom standardu;
f) sledeće tehničke podatke:
 vreme prekida rada;
 maksimalni kapacitet;
 vrednosti dovoda;
 vrednosti odvoda;
g) odgovarajuća upozorenja.
Ako se oprema za napajanje nalazi u sopstvenom kućištu, tada se moraju označiti najmanje stavke a),
b), c) i g) na spoljašnjoj strani kućišta.
Ako je oprema za napajanje povezana sa ostalom opremom u zajedničkom kućištu, tada se moraju
označiti najmanje stavke a), b) i g) na spoljašnjoj strani zajedničkog kućišta.
10.2 Boce za gas
Svaki cilindar mora bili obeležen ili označen sa najmanje:

 zapremina, vrsta gasa, masa punjenja ili pritisak, bruto masa;
 proizvođač ili distributer, datum, identifikacija serije;
 maksimalna nominalna temperatura u °C. Mora se jasno označiti dozvoljena orijentacija prilikom
upotrebe.
11 Opšti uslovi ispitivanja
11.1 Standardni atmosferski uslovi za ispitivanje
Ako nije drugačije navedeno u postupku ispitivanja, ispitivanje će se izvršiti nakon što se ispitni uzorak
stabilizuje na standardne atmosferske uslove za ispitivanje kao što je opisano u EN 60068-1 i to:
a) temperatura : 15 °C do 35 °C,
b) relativna vlažnost : 25 % do 75 %,
c) pritisak vazduha: 86 kPa do 106 kPa.
Temperatura i vlažnost bi trebalo da budu konstantne prilikom svakog ispitivanja gde se primenjuju
standardni atmosferski uslovi.
11.2 Montiranje i orijentacija
Ako nije drugačije navedeno u postupku ispitivanja, ispitni uzorak će biti montiran tako da ima normalnu
orijentaciju pomoću normalnih sredstava za montiranje naznačenih od strane proizvođača.
11.3 Električni priključak
U slučaju da postupak ispitivanja zahteva da ispitni uzorak radi, ako nije navedeno drugačije, moraju se
ispuniti sledeći uslovi:
a) svi dovodi i odvodi moraju biti povezani sa odgovarajućim kablovima i opremom ili lažnim
opterećenjima koja odgovaraju maksimalnom opterećenju kao što je naveo proizvođač; i
b) kod sistema sa baterijama svi dovodi i odvodi moraju biti povezani sa mrežom i sa baterijom
maksimalnog kapaciteta kao što je naveo proizvođač (ispitivanje baterije sa maksimalnim
kapacitetom može da se primeni na opremu za napajanje sa baterijom manjeg kapaciteta).
11.4 Izbor ispitivanja
11.4.1 Opšte
Generatorski setovi nisu obuhvaćeni ovim režimom ispitivanja zato što su obuhvaćeni ISO 8528.
Potrebno je jedan do tri ispitnih uzoraka za ispitivanje, kao što je naveo proizvođač.
Ako je oprema za napajanje smeštena u kontrolnoj tabli, tada se ispitivanja okoline i funkcionalnosti
opisana u prEN 12101-9 izvode kao dodatak ispitivanjima funkcionalnosti navedenim u 12.1 ili u 12.2.
Ako je oprema za napajanje smeštena zasebno od kontrolne table, tada se primenjuju ispitivanja
prikazana u Tabeli 3 ili Tabeli 4, osim u slučaju kada je boca za gas za jednokratnu upotrebu deo
mehanizma pokretanja i kada se primenjuje ispitivanje u skladu sa prEN 12101-9.
Kada se vrše ispitivanja prikazana u Tabeli 3 ili Tabeli 4, izbor ispitivanja zavisi od klase opreme za
napajanje (videti Tabelu 2 za detalje u vezi klasifikacije sistema).
Ispitivanje sekundarnog izvora napajanja vrši se u skladu sa 12.3.
Tabela 3 —Ispitivanja okoline za električnu opremu za napajanje

Klasa okoline
opreme za napajanje Operational or
Ispitivanje Broj klauzule
Endurance
1 2 3 4
Hladnoća Y Y Y Y Operational 12.4
Vlažna toplota, stanje pripravnosti X Y Y Y Operational 12.5
Udar Y Y Y Y Operational 12.6
Sinusoidne vibracije Y Y Y Y Operational 12.7
Vlažna toplota, stanje pripravnosti X Y Y Y Endurance 12.8
Sinusoidne vibracije Y Y Y Y Endurance 12.8
Suva toplota X Y Y Y Operational 12.10
SO2 korozija X X Y Y Endurance 12.11
Ispitivanje prskanjem soli X X X Y Endurance 12.12
Zaštita od vode, IP klasifikacija X Y Y Y Operational 12.13
Zaštita od čvrstih stranih objekata, IP

X Y Y Y Operational 12.14
klasifikacija
EMC otpornost Y Y Y Y Operational 12.15
Y = potrebno ispitivanje. X = nije potrebno ispitivanje.
11.4.2 Ispitivanje jednog ispitnog uzorka
Ako postoji samo jedan ispitni uzorak za ispitivanje okoline, uzorak će biti podvrgnut svim potrebnim
ispitivanjima navedenim u Tabelama 3 ili 4, koja se mogu izvršiti po proizvoljnom redosledu. Ispitivanje
funkcionalnosti se vrši pre i posle prvog ispitivanja okoline i nakon svakog kasnijeg ispitivanja okoline.
11.4.3 Ispitivanja više od jednog uzorka
Ako postoji više od jednog uzorka za ispitivanje okoline, ispitivanja mogu biti podeljena među uzorcima i
izvršena po proizvoljnom redosledu.Ispitivanje funkcionalnosti se vrši pre i posle prvog ispitivanja okoline.
Za svaki uzorak, ispitivanje funkcionalnosti nakon ispitivanja okoline može se izvršiti kao ispitivanje
funkcionalnosti pre sledećeg ispitivanja okoline.
11.4.4 Izbor ispitivanja funkcionalnosti
Ispitivanje funkcionalnosti će se vršiti pre, posle i, kada je potrebno, tokom kondicioniranja svakog
ispitivanja okoline, kao što je navedeno u postupcima ispitivanja. Za svaki uzorak, početno ispitivanje
funkcionalnosti (pre kondicioniranja prvog ispitivanja okoline, na tom uzorku) i poslednje ispitivanje
funkcionalnosti (nakon kondicioniranja poslednjeg ispitivanja okoline, na tom uzorku) će biti kompletna
ispitivanja funkcionalnosti; ispitivanja funkcionalnosti između ta dva biće skraćena ispitivanja
funkcionalnosti.
Tabela 4 — Ispitivanja okoline za pneumatsku opremu za napajanje
Environmental class
of p.s.e. Operational or
Ispitivanje Broj klauzule
Endurance
1 2 3 4
Hladnoća Y Y Y Y Operational 12.4
Vlažna toplota, stanje pripravnosti X Y Y Y Operational 12.5
Udar C C C C Operational 12.6
Sinusoidne vibracije Y Y Y Y Operational 12.7
Vlažna toplota, stanje pripravnosti X Y Y Y Endurance 12.8
Sinusoidne vibracije Y Y Y Y Endurance 12.9
Suva toplota X Y Y Y Operational 12.10
SO2 korozija X X Y Y Endurance 12.11
Ispitivanje prskanjem soli X X X Y Endurance 12.12
Zaštita od vode, IP klasifikacija X C C C Operational 12.13
Zaštita od čvrstih stranih objekata, IP

X C C C Operational 12.14
klasifikacija
EMC otpornost C C C C Operational 12.15
Y = potrebno ispitivanje.
X = nije potrebno ispitivanje.
C = primenjivo samo na električne
komponente kompresorskih setova
12 Ispitivanja
12.1 Ispitivanje funkcionalnosti električnih instalacija
12.1.1 Kompletno ispitivanje funkcionalnosti
Ispitivanje se sastoji od devet testova sa različitim naponima i jačinama struje kao što je dato u Tabeli 5.
Izlazni naponi i rezultati ispitivanja moraju da budu izmereni i zabeleženi.
12.1.2 Skraćeno ispitivanje funkcionalnosti
Ispitivanje se sastoji od testova 7 i 8 kao što je dato u Tabeli 5. Izlazni naponi i rezultati ispitivanja moraju
da budu izmereni i zabeleženi.
12.1.3 Uslovi
U ispitivanjima iz 12.1.1 i 12.1.2 zabeleženi izlazni naponi i rezultati ispitivanja ne bi trebalo da budu van
opsega definisanog od strane proizvođača opreme za napajanje i uslova iz ovog evropskog standarda.
Tabela 5 — Ispitivanja funkcionalnosti opreme za napajanje iz baterije

Ispitiva Izlazna jačina Trajanje
Napon mreže Stanje baterije Svrha ispitivanja
nje struje ispitivanja
1 Vn a + 10 % Vb min b Imax. a c 4h
Imax. b d Nema pregrevanja ≥ 180 s
Rad u okviru
Imax. a c
2 Vn - 10 % Vb min specifikacije i nema 4 h ≥ 180 s
lmax.b d
pregrevanja
Izlazni napon u okviru
3 Isključeno Vb min Imax. b d
specifikacije

4 Vn a – 10 % Vb = 0 e Imax. b
specifikacije
≥ Vb min b i
≤ Vb max f
5 Vn + 10 % Isključena lmin. g
specifikacije
mogućnost
punjenja
Ripple u okviru
6 Vn + 10 % Isključena Imax. b
specifikacije
Ripple u okviru
7 Vn - 10 % Isključena Imax. b
specifikacije
8 Vn +10 % Vbmax. lmin.
specifikacije
9 Vn <0,9 x Vbmin lmin. Signal kvara

a
Vn je nominalni napon napajanja sa javne mreže ili ekvivalenta.
b
Vb min. je donja granica napona baterije na ispitnoj temperaturi, kao što je naveo proizvođač.
c
Izlazna jačina struje Imax. a je maksimalna stand-by jačina.
d
Izlazna jačina struje Imax. b je maksimalna jačina u kratkom periodu (ako Imax. b nije naveo proizvođač,
onda će biti primenjena Imax. a).
e
Vb = 0 znači kratak spoj na konekciji sa baterijom.
f
Vb max je nominalni napon baterije.
g
Izlazna jačina struje lmin. je minimalna jačina struje koju je odredio proizvođač opreme za napajanje
NAPOMENA: Proizvođač određuje pomoću Imax. a jačinu struje koja je neophodna za stalan nadzor,
jačinu baterije i indikatore. Imax. b određuje jačinu struje koja je neophodna za otvaranje sistema za
kontrolu dima i toplote.
12.2 Ispitivanje funkcionalnosti pneumatskih instalacija
12.2.1 Kompresorski setovi
Isprazniti usis vazduha do atmosferskog pritiska a zatim zatvoriti ventil za isključivanje. Uključiti napajanje
kompresora na napon od Vn – 10 %. Izmeriti vreme potrebno da se usis vazduha napuni do potrebnog
maksimalnog pritiska.
Ponoviti nakon 15 min sa naponom od Vn + 10 %.
Ostaviti usis napunjen tokom 72 h sa isključenim kompresorom.
U ispitivanjima 12.2.1.1 i 12.2.1.2 vreme koje je potrebno da se napuni usis ne sme biti veće od 60 min.
Prilikom ispitivanja 12.2.1.3 pritisak vazduha u usisu ne sme pasti više od 5% od početne vrednosti nakon
bilo koje promene temperature ili pritiska u okolini.
12.2.2 Boce za gas za višekratnu upotrebu
Isprazniti bocu sve dok alarm funkcioniše. Težina ili pritisak bi trebalo da budu 10% unutar početne
postavke proizvođača.
12.2.3 Boce za gas za jednokratnu upotrebu
Ovaj evropski standard ne zahteva ispitivanje, s obzirom da se ispitivanje funkcionalnosti ovih boca vrši
sa uređajima za aktiviranje ili kontrolnom tablom u skladu sa prEN 12101-9.
12.3 Ispitivanje punjača i sekundarnog izvora napajanja
12.3.1 Električni punjač
12.3.1.1 Isprazniti bateriju do donje granice napona sa strujom pražnjenja od I d = C/20 ampera za
akumulatorske baterije, ili Id = C/10 ampera za nikl-kadmijumske baterije, gde je C kapacitet baterije u
amperima po satu, dat od strane proizvođača.
NAPOMENA: Druge vrste baterija mogu da zahtevaju različite struje pražnjenja.
Puniti bateriju 72 h sa odgovarajućim punjačem povezanim na mrežu nominalnog napona (V n) dok je

odvod opreme za napajanje opterećen sa Imax. a.
Ponoviti postupak kao u 12.3.1.1 i izmeriti vreme pražnjenja (T1) u satima.
Ponovo puniti bateriju 24 h pri Vn – 15 % dok je odvod opreme za napajanje opterećen sa I max. a.
Ponoviti postupak kao u 12.3.1.1 i izmeriti vreme pražnjenja (T2) u satima.
Prilikom ispitivanja 12.3.1.3 proizvod vremena pražnjenja T1 i struje pražnjenja I d ne sme biti manji od
datog kapaciteta baterije ( C ).
Prilikom ispitivanja 12.3.1.5 proizvod vremena pražnjenja T2 i struje pražnjenja I d ne sme biti manji od 0,8
x datog kapaciteta baterije (C).
12.3.2 Dopunjavanje pneumatskih sistema
Kod pneumatske opreme za napajanje, posmatrati uzorak tokom perioda kondicioniranja kako bi se
proverilo da li je pritisak unutar granica koje je odredio proizvođač. Tokom poslednjeg sata perioda
kondicioniranja, samo za kompresorski set, isprazniti usis vazduha i proveriti da li se usis dopunio do
radnog pritiska u roku od 60 min.
12.4 Hladnoća (radno stanje)
12.4.1 Cilj ispitivanja
Cilj ispitivanja jeste da pokaže sposobnost opreme da ispravno funkcioniše na niskoj ambijentalnoj
temperaturi koja odgovara očekivanim uslovima sredine u kojoj se oprema koristi.
12.4.2 Postupak ispitivanja
12.4.2.1 Opšte
Ispitivanje se vrši u skladu sa postupcima ispitivanja sa postepenim promenama temperature kao što je
opisano u EN 60068-2-1 sa modifikacijama i dodacima datim u 12.4.2 ispitivanje Ad vršiće se kod
uzoraka koji odvode toplotu (kao što je definisano u EN 60068-2-1) i ispitivanje Ab kod uzoraka koji ne
odvode toplotu.
12.4.2.2 Inicijalni pregled
Pre kondicioniranja, uzorak mora da se podvrgne ispitivanju funkcionalnosti.
12.4.2.3 Položaj uzorka tokom kondicioniranja
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2, povezati kao što je navedeno u 11.3 i uključiti da radi.
12.4.2.4 Kondicioniranje
Primeniti sledeću težinu kondicioniranja u skladu sa Tabelom 6.
Tabela 6 — Kondicioniranje za ispitivanje na hladnoću (radno stanje)
Klasa okoline 1 2 3 4
Temperatura (°C) -5 -5 -5 -25
Trajanje (h) 16 16 16 16
12.4.2.5 Merenja tokom kondicioniranja
Kod električne opreme za napajanje, posmatrati uzorak tokom perioda kondicioniranja kako bi se
proverilo da li je izlazni napon unutar granica koje je odredio proizvođač. Tokom poslednjeg sata perioda
kondicioniranja, podvrgnuti uzorak skraćenom ispitivanju funkcionalnosti.
12.4.2.6 Konačna merenja
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka, podvrgnuti uzorak ispitivanju funkcionalnosti prema 12.1 ili
12.2 i izvršiti vizuelni pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.5 Vlažna toplota, stanje pripravnosti (radno stanje)
Cilj ispitivanja jeste da pokaže sposobnost opreme da ispravno funkcioniše u uslovima visoke relativne
vlažnosti vazduha (bez kondenzacije) koji mogu da se dese u kratkim periodima u uslovima sredine u
kojoj se oprema koristi.
12.5.2 Postupak
12.5.2.1 Opšte
Ispitivanje će se vršiti u skladu sa postupcima iz EN 60068-2-78 sa modifikacijama i dodacima datim u
12.5.2.
Pre kondicioniranja, uzorak mora da se podvrgne ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2.
Primeniti sledeću težinu kondicioniranja :
temperatura : 40 °C ± 2 °C;
relativna vlažnost vazduha : (93 +2-3)% ;
trajanje : 4 dana.
Izvršiti prekondicioniranje uzorka sporim podizanjem temperature sa ambijentalne na temperaturu

kondicioniranja (40 ± 2) °C i zadržati dok se ne postigne stabilna temperatura, a onda povećati relativnu
vlažnost vazduha kako bi se sprečilo formiranje vodenih kapljica na uzorku.
Kod električne opreme za napajanje, posmatrati uzorak tokom perioda kondicioniranja kako bi se
proverilo da li je izlazni napon unutar granica koje je odredio proizvođač. Tokom poslednjeg sata perioda
kondicioniranja, podvrgnuti uzorak skraćenom ispitivanju funkcionalnosti.
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka, podvrgnuti uzorak ispitivanju funkcionalnosti i izvršiti vizuelni
pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje
12.6 Udar (radno stanje)
Cilj ispitivanja je da se pokaže otpornost opreme na mehaničke udare po površini, koje može da podnese
u normalnim uslovima rada i za koje se može realno očekivati da izdrži.
12.6.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti korišćenjem ispitnih aparata i postupaka u skladu sa EN 60068-2-75, Ispitivanje

Ehb sa modifikacijama i dodacima datim u 12.6.2.4.
Izvršiti udare po svim spoljašnjim površinama uzorka.
Za sve takve površine izvršiće se tri udarca na bilo kojim tačkama za koje se smatra da bi mogla nastati
šteta ili da bi se ugrozio rad uzorka.
Treba obratiti pažnju da rezultat serije od tri udarca ne utiče na kasnije serije.
energija udara : (0,5 ± 0,04) J;
broj udara po tački : 3.
Posmatrati uzorak tokom perioda kondicioniranja kako bi se proverilo da li su odvodi unutar granica koje
je odredio proizvođač i obezbediti da rezultat tri udarca ne utiče na kasnije serije
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka, podvrgnuti uzorak ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i
izvršiti vizuelni pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.7 Sinusoidne vibracije (radno stanje)
Cilj ispitivanje jeste da pokaže otpornost opreme na vibracije one jačine koja odgovara radnim uslovima
okoline.
12.7.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom opisanim u EN 60068-2-6, sa modifikacijama i dodacima

datim u 12.7.2.4.
NAPOMENA: Ispitivanje uticaja vibracija na rad može se kombinovati sa ispitivanjem izdržljivosti na

vibracije tako da se uzorak prvo podvrgne kondicioniranju za ispitivanje rada, pa kondicioniranju za
ispitivanje izdržljivosti u svakoj osi.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2 i u skladu sa EN 60068-2-47, povezati kao što je
navedeno u 11.3 i uključiti da radi.
Izložiti uzorak vibracijama naizmenično u svakoj od tri međusobno normalne ose, od kojih je jedna
normalna na ravan montiranja uzorka.
a) opseg frekvancije : 10 Hz do 150 Hz;

b) amplituda ubrzanja : 0,981 ms-2 (0,1 gn);
c) broj osa: 3;
d) broj sweep cycles po osi : 1 za svaki uslov rada.
Posmatrati uzorak tokom perioda kondicioniranja kako bi se proverilo da li je izlazni napon unutar granica
koje je odredio proizvođač.
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka, podvrgnuti uzorak ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i
12.8 Vlažna toplota, stanje pripravnosti (izdržljivost)
Cilj ispitivanja jeste da pokaže sposobnost opreme da izdrži dugotrajne efekte vlažnosti vazduha u
uslovima sredine u kojoj se oprema koristi (npr. promene električnih karakteristika zbog apsorpcije,
hemijske reakcije koje uključuju vlagu ili galvansku koroziju).
12.8.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom opisanim u EN 60068-2-78, sa modifikacijama i dodacima

datim u 12.8.2.4.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2. Tokom kondicioniranja uzorak neće biti snabdeven
strujom.
 temperatura: (40 ± 2) °C;

 relativna vlažnost vazduha: (93 +2-3)%;
 trajanje: 21 dan.
Izvršiti prekondicioniranje uzorka sporim podizanjem temperature sa ambijentalne na temperaturu

kondicioniranja (40 ± 2) °C i zadržati dok se ne postigne stabilna temperatura, a onda povećati relativnu
vlažnost vazduha kako bi se sprečilo formiranje vodenih kapljica na uzorku.
Nakon kondicioniranja, podvrgnuti uzorak ispitivanju funkcionalnosti iz 12.2 i izvršiti vizuelni pregled da bi
se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje
12.9 Sinusoidne vibracije (izdržljivost)
Cilj ispitivanje jeste da pokaže sposobnost opreme da izdrži dugotrajne efekte vibracija one jačine koja
odgovara radnim uslovima okoline.
12.9.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom ispitivanja opisanim u EN 60068-2-6 sa modifikacijama i
dodacima datim u 12.9.2.4.
NAPOMENA: Ispitivanje izdržljivosti na vibracije može se kombinovati sa ispitivanjem funkcionisanja

pod dejstvom vibracija, tako da se prvo izvrši kondicioniranje ispitivanja funkcionisanja pa kondicioniranje
ispitivanja izdržljivosti redom u svakoj osi.
Pre kondicioniranja, uzorak se podvrgava ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2 i u skladu sa EN 60068-2-47, povezati kao što je
navedeno u 11.3 i uključiti da radi. Tokom kondicioniranja uzorak neće biti snabdeven strujom.
Izložiti uzorak vibracijama redom u svakoj od tri međusobno upravne ose, od kojih će jedna osa biti
upravna u odnosu na ravan uzorka.
 opseg frekvencije : 10 Hz do 150 Hz;

 amplituda ubrzanja : 4,905 ms-2 (0,5 gn);
 broj osa : 3;
 broj sweep cycles : 20 po osi.
Nakon kondicioniranja, podvrgnuti uzorak ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i izvršiti vizuelni
pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.10 Suva toplota (radno stanje)
Cilj ispitivanja je da se pokaže sposobnost opreme da funkcioniše ispravno na visokim ambijentalnim

temperaturama koje odgovaraju očekivanim uslovima radne sredine.
12.10.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom ispitivanja sa postepenim promenama temperature kao

što je navedeno u EN 60068-2-1 sa modifikacijama i dodacima datim u 12.10.2.4. Ispitivanje Bd će se
koristiti kod uzoraka koji se na toploti razlažu (kao što je definisano u EN 60068-2-1) a ispitivanje Bb će
se koristiti kod uzoraka koji se na toploti ne razlažu.
Uzorak će biti kondicioniran u skladu sa Tabelom 7.

Tabela 7 — Kondicioniranje suvom toplotom
Klasa 1 2 3 4
Temperatura (°C) +75 +75 +75

Nema
ispitivanja
Trajanje (h) 2 2 2
Pratiti uzorak tokom perioda kondicioniranja i proveriti da li je izlazni napon unutar granica koje je odredio
proizvođač. Tokom poslednjeg sata kondicioniranja, podvrgnuti uzorak skraćenom ispitivanju
funcionalnosti.
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka, podvrgnuti uzorak ispitivanju funcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i
12.11 SO2 korozija
Cilj ispitivanja je da se pokaže sposobnost opreme da izdrži posledice korozije, izazvane zagađenjem
vazduha.
12.11.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom ispitivanja navedenim u EN ISO 6988 sa modifikacijama i

dodacima datim u 12.11.2.4.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2, povezati kao što je navedeno u 11.3 i ne treba da radi.
Tabela 8 — Kondicioniranje kod ispitivanja SO2 korozije
Klasa 1 2 3 4
Teoretska SO2
Nema Nema
koncentracija na 0,67 Vol. % 0,67 Vol. %
ispitivanja ispitivanja
početku ciklusa
Ciklus
Nema Nema 8h 8h
1.deo ispitivanja
ispitivanja ispitivanja 16 h 16 h
2.deo ispitivanja
Nema Nema
Ciklusi ispitivanja 20 20
(40 ± 3) °C na
(40 ± 3) °C na
100 % relativne
Klima 100 % relativne
vlažnosti
vlažnosti
1.deo ispitivanja
Nema Nema
18 °C do 28 °C
18 °C do 28 °C
relativne
2.deo ispitivanja relativne vlažnosti
vlažnosti
≤75 %
≤ 75 %
Voda u ispitnoj Nema Nema

0,67 Vol. % 0,67 Vol. %
komori a ispitivanja ispitivanja
a
Destilovana voda se dodaje na dno ispitne komore dok ne ispuni određeni procenat
zapremine komore.
Nisu potrebna merenja tokom ovog perioda.
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka (24 h na laboratorijskoj temperaturi), podvrgnuti uzorak
ispitivanju funcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i izvršiti vizuelni pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje,
kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.12 Ispitivanje prskanjem solju
Cilj ispitivanja je da se pokaže sposobnost opreme da izdrži uticaj atmosfera koje sadrže so.
12.12.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom ispitivanja kao što je navedeno u EN 60068-2-52 sa

modifikacijama i dodacima datim u 12.12.2.4.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2, povezati kao što je navedeno u 11.3 i ne treba da radi.
Veza sa opremom za napajanje treba da bude od upredene bakarne žice koja nije prelivena.
Tabela 9 – Kondicioniranje za ispitivanje prskanjem solju
Klasa 1 2 3 4
Ukupno trajanje 28 d
Broj ciklusa 4
Koncentracija soli 5 Vol %

pH-vrednost slanog rastvora 6,2 do 7,2
Temperatura 15 °C do 35
Trajanje po ciklusu °C 2 h
Nema ispitivanja
Suva toplota:
Temperatura 40 °C
Relativna vlažnost 93 %
Trajanje po ciklusu 166 h
Nisu potrebna merenja tokom ovog perioda.
Nakon postupka ispitivanja, uzorkom će se rukovati u skladu sa EN 60068-2-52:1996, klauzula 10. Nakon
postupka ispitivanja, uzorak će biti podvrgnut ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i izvršiće se
vizuelni pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.13 Zaštita od vode
Cilj ispitivanja je da se pokaže zaštita opreme od vode.
12.13.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom ispitivanja kao što je navedeno u EN 60529 sa

modifikacijama i dodacima datim u 12.13.2.4.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2, uključujući svu dodatnu zaštitu od vremenskih uslova i
povezati kao što je navedeno u 11.3. Nije potrebno napajanje.
Uzorak treba kondicionirati u skladu sa EN 60659 u pogledu zaštite od vode.
proizvođač. Nije dozvoljena promena položaja (ili stanja?) opreme.
Nakon perioda oporavka, uzorak će biti podvrgnut ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili 12.2 i izvršiće se
vizuelni pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.14 Zaštita od čvrstih stranih predmeta

Cilj ispitivanja je da se pokaže zaštita opreme od čvrstih stranih predmeta.
12.14.2.1 Opšte
Ispitivanje će se izvršiti u skladu sa postupkom ispitivanja kao što je navedeno u EN 60529 sa

modifikacijama i dodacima datim u 12.14.2.
Uzorak treba montirati kao što je navedeno u 11.2 i povezati kao što je navedeno u 11.3. Nije potrebno
napajanje.
Uzorak treba kondicionirati u skladu sa EN 60529 u pogledu zaštite od čvrstih stranih predmeta.
proizvođač. Nije dozvoljena promena položaja (ili stanja?) opreme.
U roku od 30 min od kraja perioda oporavka, uzorak će biti podvrgnut ispitivanju funkcionalnosti iz 12.1 ili
12.2 i izvršiće se vizuelni pregled da bi se otkrilo mehaničko oštećenje, kako spoljašnje tako i unutrašnje.
12.15 Ispitivanje EMC otpornosti (radno stanje)
Na svoj opremi za napajanje koja se snabdeva sa glavne električne mreže napajanja u skladu sa EN
50130-4, izvršiće se sledeća ispitivanja EMC otpornosti:
a) promena mrežnog napona;

b) padovi i prekidi mrežnog napona napajanja;
c) elektrostatičko pražnjenje;
d) zračenje elektromagnetnih polja;
e) kondukcioni poremećaji izazvani elektromagnetnim poljima;
f) brze prolazne eksplozije;
g) spori porast napona velike energije.
Ispitivanje funkcionalnosti, potrebno u inicijalnim i konačnim merenjima, biće skraćeno ispitivanje

funkcionalnosti kao što je opisano u 12.1.3.
NAPOMENA: Veze sa različitim ulazima treba da budu sa neoklopljenim kablovima, osim ako je u
podacima proizvođača određeno da se mogu koristiti samo oklopljeni kablovi.
13 Procena usaglašenosti
13.1 Opšte
Usaglašenost pneumatske i električne opreme za napajanje sa uslovima ovog evropskog standarda

dokazaće se:
 inicijalnim ispitivanjem;
 fabričkom kontrolom proizvodnje od strane proizvođača.

NAPOMENA: Proizvođač je fizičko ili pravno lice koje stavlja u promet opremu za napajanje pod
sopstvenim imenom.
Normalno, proizvođač lično projektuje i proizvodi opremu za napajanje. Prva alternativa je da se

projektovanje, proizvodnja, sklapanje i pakovanje vrši ili obeleževa na osnovu pod-ugovora. Druga
alternativa je da proizvođač vrši sklapanje, pakovanje i obeležavanje gotovih proizvoda.
Proizvođač je dužan da obezbedi:
 da inicijalno ispitivanje bude započeto i završeno u skladu sa ovim dokumentom; i

 da oprema za napajanje kontinuirano odgovara uzorcima sa inicijalnog ispitivanja, kod kojih je
potvrđena usaglašenost sa ovim evropskim standardom.
Proizvođač treba uvek da ima potpunu kontrolu i neophodnu stručnost kako bi preuzeo odgovornost za
opremu za napajanje.
Kada proizvođač stavlja CE oznaku na opremu za napajanje, on postaje potpuno odgovoran za

usaglašenost te opreme za napajanje sa svim relevantnim regulatornim zahtevima. Međutim, kada
proizvođač koristi komponente koje već imaju usaglašenost sa zahtevima koji su relevantni za tu
komponentu (npr. pomoću CE oznake), proizvođač nije dužan da ponovi procenu usaglašenosti. Kada
proizvođač koristi komponente koje nemaju usaglašenost, onda je njegova obaveza da sprovede
neophodnu procenu koja dokazuje usaglašenost.
13.2 Inicijalno ispitivanje
Inicijalno ispitivanje vrši se da bi se pokazala usaglašenost sa ovim evropskim standardom. Sve

karakteristike performansi date u ovom standardu biće predmet inicijalnog ispitivanja.
U slučaju modifikacije opreme za napajanje ili načina proizvodnje (kada to utiče na navedene osobine),
izvršiće se inicijalno ispitivanje. Sve karakteristike koje se mogu promeniti usled modifikacije biće predmet
inicijalnog ispitivanja.
Prethodno izvršena ispitivanja u skladu sa odredbama ovog evropskog standarda mogu se uzeti u obzir
pod uslovom da je korišćen isti ili rigorozniji metod ispitivanja u istom sistemu atestiranja usaglašenosti na
istoj opremi za napajanje ili opremi za napajanje sličnog dizajna, konstrukcije i funkcionalnosti, tako da
rezultati mogu da se primene na opremu za napajanje koja je u pitanju.
NAPOMENA: Isti sistem atestiranja usaglašenosti označava ispitivanje od strane nezavisne treće
strane pod kontrolom tela za sertifikaciju proizvoda.
Oprema za napajanje može biti grupisana tako da jedna ili više karakteristika budu zajedničke za svu
opremu za napajanje u okviru jedne grupe ili da rezultati ispitivanja budu reprezentativni za svu opremu
za napajanje u okviru jedne grupe. U tom slučaju, nije neophodno da sva oprema za napajanje iz jedne
grupe mora da bude podvrgnuta inicijalnom ispitivanju.
Uzorci za ispitivanje moraju da reprezentuju normalnu proizvodnju. Ako su uzorci za ispitivanje prototipi,
oni moraju da reprezentuju planiranu buduću proizvodnju i njih bira proizvođač.
NAPOMENA: U slučaju prototipa i sertifikacije od treće strane, to znači da je proizvođač, a ne treća

strana, odgovoran za izbor uzoraka. Tokom inicijalnog pregleda fabrike i kontrole fabričke proizvodnje
(videti 13.3), verifikuje se da oprema za napajanje kontinuirano odgovara uzorcima sa inicijalnog
ispitivanja.
13.3 Kontrola fabričke proizvodnje (FPC)
13.2.6 Svako inicijalno ispitivanje i svi rezultati biće dokumentovani u izveštaju o ispitivanju, koji se čuva
u periodu od najmanje 10 godina od datuma poslednje proizvodnje proizvoda na koji se izveštaj odnosi.
13.3.1 Opšte
Kontrola fabričke proizvodnje je stalna unutrašnja kontrola proizvodnje koju preduzima proizvođač.
Proizvođač je dužan da uspostavi, dokumentuje i održava sistem kontrole fabričke proizvodnje kako bi
osigurao da oprema za napajanje koja se stavlja u promet bude u saglasnosti sa navedenim
karakteristikama performansi.
Ako proizvođač ima opremu za napajanje koja je projektovana, proizvedena, sklopljena, spakovana,
obrađena i obeležena na osnovu pod-ugovora, kontrola fabričke proizvodnje koju je sproveo podizvođač
može da se uzme u obzir. Kada postoji pod-ugovor, proizvođač i dalje zadržava potpunu kontrolu nad
opremom za napajanje i stara se da dobije sve informacije koje su neophodne da bi izvršio svoju dužnost
prema ovom evropskom standardu. Proizvođač koji sve aktivnosti daje podizvođačima ni pod kakvim
uslovima ne može da prenese odgovornost na podizvođače.
Svi elementi, zahtevi i uslovi koje je usvojio proizvođač moraju biti dokumentovani na sistematski način u
obliku pisanih pravilnika i postupaka. Dokumentacija sistema kontrole proizvodnje omogućava lakše
shvatanje procene usaglašenosti, postizanje potrebnih karakteristika proizvoda i kontrolu efektivnog rada
sistema kontrole proizvodnje.
Kontrola fabričke proizvodnje stoga objedinjuje operativne tehnike i sve mere koje omogućavaju
održavanje i kontrolu usaglašenosti opreme za napajanje sa tehničkim specifikacijama. Njena primena
postiže se kontrolom i ispitivanjem opreme za merenje, sirovih materijala i sastojaka, procesa, mašina,
opreme za proizvodnju i gotovih proizvoda, uključujući osobine materijala u proizvodima, kao i
korišćenjem tako dobijenih rezultata.
13.3.2 Opšti uslovi
Sistem kontrole fabričke proizvodnje treba da zadovolji uslove navedene u sledećim klauzulama EN ISO
9001:2000, po potrebi:
 4.2 osim 4.2.1 a);

 5.1 e), 5.5.1, 5.5.2;
 klauzula 6;
 7.1 osim 7.1 a), 7.2.3 c), 7.4, 7.5, 7.6;
 8.2.3, 8.2.4, 8.3, 8.5.2.
Sistem kontrole fabričke proizvodnje može da bude deo Sistema z upravljanje kvalitetom u skladu sa EN
ISO 9001:2000.
13.3.3 Posebni uslovi za opremu za napajanje
13.3.3.1 Sistem kontrole fabričke proizvodnje treba da:
 se poziva na ovaj evropski standard; i
 osigura da oprema za napajanje stavljena u promet bude u saglasnosti sa navedenim

karakteristikama performansi.
13.3.3.2 Sistem kontrole fabričke proizvodnje mora da sadrži poseban plan sistema kontrole
fabričke proizvodnje ili plan kontrole proizvoda, koji identifikuje postupke kojima se utvrđuje usaglašenost
opreme za napajanje u odgovarajućim fazama, npr.
 kontrole i ispitivanja koji se sprovode pre i/ili tokom proizvodnje prema utvrđenoj učestalosti; i/ili
 provere i ispitivanja koji se sprovode na gotovoj opremi za napajanje prema utvrđenoj učestalosti.
Ako proizvođač koristi samo gotovu opremu za napajanje, operacije pod b) vode ka jednakom nivou
usaglašenosti opreme za napajanje kao da je izvršen redovni sistem kontrole fabričke proizvodnje tokom
proizvodnje.
Ako proizvođač sam vrši deo proizvodnje, operacije pod b) mogu biti smanjene i delimično zamenjene
operacijama pod a). Generalno, što više delova proizvodnje vrši proizvođač, više operacija pod b) mogu
biti zamenjene operacijama pod a). U svakom slučaju, operacije vode jednakom nivou usaglašenosti
opreme za napajanje kao da je izvršen redovni sistem kontrole fabričke proizvodnje tokom proizvodnje.
NAPOMENA: Zavisno od konkretnog slučaja, može biti neophodno da se izvrše operacije navedene
pod a) i b), samo operacije pod a) ili samo operacije pod b).
Operacije pod a) usmerene su kako na srednje stanje opreme za napajanje tako i na proizvodnju i
podešavanje mašina i opreme itd. Ove kontrole i ispitivanja i njihova učestalost izabrani su na osnovu
vrste i sastava proizvoda, proizvodnog procesa i njegove složenosti, osetljivosti karakteristika proizvoda
na varijacije u parametrima proizvodnje itd.
Proizvođač je dužan da oformi i vodi podatke koji pružaju dokaz da je proizvodnja uzorkovana i ispitana.
Ovi podaci jasno pokazuju da li proizvodnja zadovoljava definisane kriterijume prihvatanja. Kada oprema
za napajanje ne ispunjava mere za prihvatanje, primeniće se odredbe za ne-usaglašene proizvode,
odmah će se preduzeti neophodne korektivne akcije i oprema za napajanje ili serije koji nisu usaglašeni
biće izolovani i jasno označeni. Kada se otkloni kvar, ponoviće se ispitivanje ili verifikacija.
Rezultati kontrole i ispitivanja treba da budu valjano zabeleženi. Opis proizvoda, datum proizvodnje,
usvojen metod ispitivanja, rezultati ispitivanja i kriterijum prihvatanja treba da budu uneti u podatke pod
imenom lica koje je odgovorno za kontrolu/ispitivanje. Što se tiče rezultata kontrole koji ne ispunjavaju
kriterijume ovog evropskog standarda, korektivne mere preduzete da se ispravi situacija (npr. vršenje
daljih ispitivanja, modifikacija proizvodnog postupka, odbacivanje ili popravljanje proizvoda) treba da budu
unete u podatke.
13.3.3.3 Pojedinačne komponente ili serije komponenti i detalji o njihovoj proizvodnji treba da
budu u potpunosti prepoznatljivi i da se lako utvrdi njihovo poreklo.
13.3.4 Inicijalna inspekcija fabrike i sistema kontrole fabričke proizvodnje
13.3.4.1 Inicijalna inspekcija fabrike i sistema kontrole fabričke proizvodnje generalno se vrši kada je
proizvodnja već pokrenuta i kada sistem kontrole fabričke proizvodnje već radi.
Moguće je, međutim, da se inicijalna inspekcija i sistem kontrole fabričke proizvodnje izvrše pre nego što
proizvodnja i/ili sistem kontrole fabričke proizvodnje već rade.
13.3.4.2 Izvršiće se procena:
 dokumentacije o sistemu kontrole fabričke proizvodnje; i
 fabrike.
Prilikom procene fabrike verifikovaće se sledeće:
a) da li su ili će biti dostupna sva sredstva koja su neophodna da bi proizvod imao potrebne
karakteristike koje traži ovaj dokument (videti 13.3.4.1); i
b) da li su ili će biti u praksi primenjeni i sprovedeni postupci sistema kontrole fabričke proizvodnje u
skladu sa dokumentacijom sistema kontrole fabričke proizvodnje; i
c) da li se ili će oprema za napajanje biti usaglašena (videti 13.3.4.1) sa uzorcima sa inicijalnog
ispitivanja, kod kojih je verifikovana usaglašenost sa ovim dokumentom; i
d) da li je sistem kontrole fabričke proizvodnje deo sistema za upravljanje kvalitetom u skladu sa
EN ISO 9001 (videti 13.3.2) i da li je kao deo sistema za upravljanje kvalitetom sertifikovan i da li
je ovlašćeno telo za sertifikaciju izvršilo godišnji nadzor.
13.3.4.3 Sve fabrike proizvođača u kojima se izvode konačna sklapanja i/ili konačna ispitivanja
opreme za napajanje, moraju da budu pregledane kako bi se utvrdilo da su uslovi iz 13.3.4.2 a) do c)
ispunjeni. Jedna poseta može da obuhvati jednu ili više oprema za napajanje, linija proizvodnje i/ili
postupaka proizvodnje. Ako sistem kontrole fabričke proizvodnje pokriva više od jedne opreme za
napajanje, linije proizvodnje i/ili postupaka proizvodnje, i ako je potvrđeno da su ispunjeni opšti uslovi, u
tom slučaju nije potrebno ponoviti verifikaciju opštih uslova prilikom procene druge opreme za napajanje,
linije proizvodnje ili postupka proizvodnje. Međutim, uvek će se vršiti procena specifičnih uslova za
proizvod što se tiče sistema kontrole fabričke proizvodnje.
13.3.4.4 Prethodno izvršena ispitivanja u skladu sa odredbama ovog evropskog standarda mogu
se uzeti u obzir pod uslovom da je korišćen isti ili rigorozniji metod ispitivanja u istom sistemu atestiranja
usaglašenosti na istoj opremi za napajanje ili opremi za napajanje sličnog dizajna, konstrukcije i
funkcionalnosti, tako da rezultati mogu da se primene na opremu za napajanje koja je u pitanju.
13.3.4.5 Sve izvršene procene i rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.
13.3.5 Stalan nadzor sistema kontrole fabričke proizvodnje
13.3.5.1 Kod svih fabrika kod kojih je izvršena procena u skladu sa 13.3.4 izvršiće se ponovna
procena najmanje jednom godišnje, osim u slučajevima navedenim u 13.3.5.2. Kada nadzor ne daje
razloge za brigu, učestalost će biti jedanput godišnje.
Kada se u fabrici proizvode različite vrste opreme za napajanje, svaka poseta sistemu kontrole fabričke
proizvodnje će se odnositi na verifikaciju različite opreme za napajanje ili postupka proizvodnje.
13.3.5.2 U slučaju sertifikacije od treće strane, ako proizvođač pruži dokaz da sistem kontrole
fabričke proizvodnje funkcioniše zadovoljavajuće u kontinuitetu, učestalost ponovnih procena može biti
smanjena na jedanput svake četvrte godine.
NAPOMENA 1: Dovoljan dokaz može biti izveštaj ovlašćenog tela za sertifikaciju, videti 13.3.4.2 d).
NAPOMENA 2: Ako je ceo sistem upravljanja kvalitetom u skladu sa EN ISO 9001 pravilno primenjen
(što se verifikuje prilikom inicijalne procene fabrike i sistema kontrole fabričke proizvodnje) i kontinuirano
se primenjuje (što se verifikuje proverama upravljanja kvalitetom), može se pretpostaviti da su
obuhvaćeni integrisani važni delovi sistema kontrole fabričke proizvodnje. Na osnovu toga, može se
smanjiti učestalost posebnih procena nadzora sistema kontrole fabričke proizvodnje.
13.3.5.3 Sve izvršene procene i rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.
13.3.6 Postupak kod modifikacija
U slučaju modifikacije opreme za napajanje, metoda proizvodnje ili sistema kontrole fabričke proizvodnje
(kada to utiče na navedene osobine), izvršiće se ponovna procena fabrike i sistema kontrole fabričke
proizvodnje u pogledu aspekata na koje utiče modifikacija.
Sve izvršene procene i rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.

Aneks A
(informativni)
Pregled funkcija
Tabela A.1 pruža pregled funkcija koje su obuhvaćene ovim evropskim standardom, bilo da su obavezne
ili opcione, i odgovarajuće klauzule gde se mogu naći uslovi.
Tabela A.1 — Pregled funkcija
Funkcija Vrsta i broj izvora napajanja
ELV a LV b ELV LV Pneumatski Pneumatski

Klasa A Klasa A Klasa B Klasa B Klasa A Klasa B
Primarni izvor mreža e ili mreža e ili
mreža d ili mreža d ili
napajanja c (6.1) mreža mreža boca sa boca sa
baterije baterije
(6.5) gasom gasom
Sekundarni izvor mreža / boca sa
napajanja c g (6.2) baterije generatori X X gasom ili usis X
(6.5) / baterije vazduha
Fault output (6.4) R R O O R O
Standby funkcija
O O O O O O
(6.1, 6.2)
Dual output
transmission path Rf Rf X X O X
(6.4.7, 6.5)
Oprema za punjenje
(ako se koriste R R R X X X
baterije) (6.2.4)
Minimalni broj
izvora napajanja 2 2 1 1 2 1
(4.1.1, 5.1.1)
a ELV – izuzetni nizak napon do 75 VDC ili 50 VAC.

b LV – nizak napon do 1 500 VDC ili 1 000 VAC.
c Ovi redovi pokazuju tipične primere.
d Mreža preko, na primer, transformatora i ispravljača.
e Mreža koja napaja kompresor.
f Samo kada se oprema za napajanje nalazi u kućištu odvojenom od kontrolne table.
g Sekundarni izvor napajanja može biti ugrađen u ventilator ili drugu komponentu SHEVS.
X = Nije potrebno.
R = Potrebno je.
O = Opciono (sa uslovima).
Aneks ZA
(informativni)
Klauzule ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe

Direktive o građevinskim proizvodima EU
ZA.1 Delokrug i važne karakteristike
Ovaj evropski standard pripremljen je pod mandatom M/109, Protivpožarni alarm/detekcija, stabilni
sistemi za gašenje požara, kontrola požara i dima i proizvodi za suzbijanje eksplozije, datim CEN od
strane Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu.
Prikazane klauzule u aneksu ovog evropskog standarda ispunjavaju uslove mandata datog na osnovu
Direktive o građevinskim proizvodima EU (89/106/EEC).
Usaglašenost sa ovim klauzulama nosi sa sobom pretpostavku da je oprema za napajanje obuhvaćena

ovim aneksom podesna za ovde navedenu planiranu upotrebu; treba navesti referencu ka informaciji koja
prati CE oznaku.
UPOZORENJE- Drugi uslovi i druge direktive EU, koji ne utiču na podesnost za planiranu upotrebu,
mogu se primeniti na opremu za napajanje koja je obuhvaćena delokrugom ovog evropskog standarda.
NAPOMENA 1: Pored klauzula koje se odnose na opasne materije u ovom standardu, mogu postojati
drugi uslovi koji se primenjuju na proizvode obuhvaćene njegovim delokrugom (npr. transponovana
evropska legislativa i nacionalni zakoni, propisi i administrativne odredbe). Kako bi se ispunile odredbe
Direktive o građevinskim proizvodima EU, ovi uslovi takođe moraju biti ispoštovani, kada i gde se
primenjuju.
NAPOMENA 2: Informativna baza podataka evropskih i nacionalnih odredbi o opasnim materijama

dostupna je na web sajtu EUROPA (prilaz preko
http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction/internal/dangsub/dangmain.htm ).
Ovaj indeks utvrđuje uslove za CE označavanje opreme za napajanje planirane za upotrebu navedenu u
Tabeli ZA.1 i prikazuje relevantne klauzule koje se mogu primeniti.
Delokrug ovog aneksa definisan je u Tabeli ZA.1.
Tabela ZA.1 — Relevantne klauzule za opremu za napajanje sistema za kontrolu dima i toplote
Proizvod : Oprema za napajanje
Planirana upotreba: Sistemi za kontrolu dima i toplote
Klauzule o uslovima u
Osnovne karakteristike ovom evropskom Nivoi i/ili klase Napomene
standardu
Radna pouzdanost 6i7 -
Radni parametri u uslovima požara 4.1 i 5.2.1 -
Vreme reagovanja 4.1, 5.2.1, 6.2.2 i 6.3.1 -

ZA.2 Postupak atestiranja usaglašenosti opreme za napajanje
ZA.2.1 Sistem atestiranja usaglašenosti
Sistem atestiranja usaglašenosti opreme za napajanje navedene u Tabeli ZA.1, kao što je dato u Aneksu
III uputstvo o ‘Protivpožarni alarm/detekcija, stabilni sistemi za gašenje požara, kontrola požara i dima i
proizvodi za suzbijanje eksplozije’, prikazan je u Tabeli ZA.2 za navedenu planiranu upotrebu i relevantne
nivoe ili klase.
Atestiranje
Proizvod Planirana upotreba Nivoi ili klase
usaglašenosti
Oprema za napajanje Sistemi za kontrolu dima i toplote - 1
Sistem 1: Videti Direktivu 89/106/EEC (CPD) Aneks III.2.(i), bez revizorskog ispitivanja uzoraka.
Atestiranje usaglašenosti opreme za napajanje u Tabeli ZA.1 biće u skladu sa procedurama

usaglašenosti navedenim u Tabeli ZA.3 kao rezultat primene ovde navedenih klauzula ovog evropskog
standarda.
Tabela ZA.3 — Zadatak procene usaglašenosti za opremu za napajanje u sistemu 1
Klauzule koje se
primenjuju prilikom
Zadaci Sadržaj zadatka
procene
usaglašenosti
Kontrola fabričke Parametri u vezi relevantnih
13.3
Zadaci koji su proizvodnje (F.P.C.) karakteristika u Tabeli ZA.1
odgovornost
proizvođača Dalja ispitivanja uzoraka Sve relevantne karakteristike u
13.3.3.2
izvršena u fabrici Tabeli ZA.1
Sve relevantne karakteristike u

Inicijalno ispitivanje 13.2
Tabeli ZA.1
Zadaci koji su
Inicijalni pregled fabrike i Parametri u vezi relevantnih
odgovornost tela 13.3.4
F.P.C. karakteristika u Tabeli ZA.1
za sertifikaciju
proizvoda
Stalan nadzor, procena i Parametri u vezi relevantnih
13.3.5
odobrenje za F.P.C. karakteristika u Tabeli ZA.1
ZA.2.2 EC sertifikat i Potvrda o usaglašenosti
Kada se postigne usaglašenost sa uslovima u ovom aneksu, telo za sertifikaciju donosi sertifikat
usaglašenosti (EC sertifikat usaglašenosti), koja daje ovlašćenje proizvođaču da stavi CE oznaku.
Sertifikat sadrži sledeće:
 ime, adresu i identifikacioni broj tela za sertifikaciju;
 ime i adresu proizvođača ili njegovog ovlašćenog zastupnika koji se nalazi u EEA, i mesto
proizvodnje;
 opis proizvoda (vrsta, identifikacija, upotreba, ...);
 odredbe sa kojima je proizvod usaglašen (tj. Aneks ZA ovog EN);

 posebni uslovi koji se primenjuju na upotrebu ovog proizvoda (npr. odredbe za upotrebu u
određenim uslovima);
 broj sertifikata;
 uslovi i vreme važenja sertifikata, po potrebi;
 ime i položaj lica koje je ovlašćeno da potpiše sertifikat.
Pored toga, proizvođač donosi sertifikat usaglašenosti (EC sertifikat usaglašenosti), koji sadrži sledeće:
 ime i adresu proizvođača ili njegovog ovlašćenog zastupnika koji se nalazi u EEA;
NAPOMENA 1: Proizvođač takođe može biti odgovorno lice za stavljanje proizvoda na EEA
tržište ako preuzme odgovornost za CE označavanje.
 ime i adresu tela za sertifikaciju;
 opis proizvoda (vrsta, identifikacija, upotreba, ...) i kopiju informacije koja prati CE oznaku;
NAPOMENA 2: Kada je deo informacija koje se traže u Potvrdi već dat u informaciji o CE
oznaci, taj deo ne mora da se ponavlja.
 odredbe sa kojima je proizvod usaglašen (tj. Aneks ZA ovog EN);
 posebni uslovi koji se primenjuju na upotrebu ovog proizvoda (npr. odredbe za upotrebu u
određenim uslovima);
 broj pratećeg EC Sertifikata o usaglašenosti;
 ime i položaj lica koje je ovlašćeno da potpiše potvrdu u ime proizvođača ili njegovog ovlašćenog
zastupnika.
Gore navedena potvrda i sertifikat biće dati na jeziku ili jezicima koji su u upotrebi u državi članici u kojoj
se proizvod koristi.
ZA.3 CE označavanje i etiketiranje
Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik koji se nalazi u EEA odgovorni su za stavljanje CE oznake.
Simbol koji se koristi za CE označavanje je u skladu sa Direktivom 93/68/EC i nalazi se na opremi za
napajanje (ili, ako to nije moguće, može da se nalazi na pratećoj etiketi, ambalaži ili pratećim poslovnim
dokumentima npr. na dostavnici). Sledeće informacije treba da prate simbol CE oznake:
 identifikacioni broj tela za sertifikaciju;
 ime ili identifikacionu oznaku i registrovanu adresu proizvođača;
 zadnje dve cifre godine u kojoj je stavljena oznaka;
 broj EC Sertifikata o usaglašenosti;
 referenca ka ovom evropskom standardu;
 opis proizvoda: generičko ime, materijal, dimenzije, … i planirana upotreba;
 informacije o onim relevantnim osnovnim karakteristikama navedenim u Tabeli ZA.1.
Slika ZA.1 pruža primer informacija koje treba da budu date na proizvodu, etiketi, ambalaži i/ili poslovnim
dokumentima za električnu opremu za napajanje, dok Slika ZA.2 pruža primer za pneumatsku opremu za
napajanje.
CE oznaka usaglašenosti, koja se sastoji
od “CE”-simbola datog u Direktivi
93/68/EEC.
01234 identifikacioni broj tela za sertifikaciju
ime ili identifikaciona oznaka i

AnyCo Ltd, PO Box 21, B-1050
registrovana adresa proizvođača
06 zadnje dve cifre godine u kojoj je
stavljena oznaka
01234-CPD-00234
broj sertifikata
EN 12101-10 Broj evropskog standarda
Električna oprema za napajanje, planirana za Opis proizvoda i informacije o

upotrebu u sistemima za kontrolu dima i toplote propisanim karakteristikama
Radna klasa: A
Klasa zaštite životne sredine: 1
Vreme prekida: 0,05 seconds
Maksimalni kapacitet: 3 Ah
Izlazna struja (max b): 6 A
Ulaz: 230 V jednofazna 50 Hz
Izlaz: 24 VDC ± 5%
Slika ZA.1 — Primer informacija kod CE označavanja električne opreme za napajanje
CE oznaka usaglašenosti, koja se sastoji

od “CE”-simbola datog u Direktivi
93/68/EEC.
01235 identifikacioni broj tela za sertifikaciju
ime ili identifikaciona oznaka i

AnyCo Ltd, PO Box 21, B-1050
registrovana adresa proizvođača
06 zadnje dve cifre godine u kojoj je
stavljena oznaka
01234-CPD-00234
broj sertifikata
EN 12101-10 Broj evropskog standarda
Pneumatska oprema za napajanje, planirana za Opis proizvoda i informacije o

upotrebu u sistemima za kontrolu dima i toplote propisanim karakteristikama
Radna klasa: A
Klasa zaštite životne sredine: 1
Vreme prekida: 0,05 seconds
Maksimalni kapacitet: 200 litara
Maksimalni izlazni pritisak: 10 bara
Ulaz: 230 V jednofazna 50 Hz
Upozorenje: sud pod pritiskom
Slika ZA.2 — Primer informacija kod CE označavanja pneumatske opreme za napajanje
Pored određenih informacija koje se odnose na gore pomenute opasne materije, proizvod takođe treba
da prati, kad i gde je potrebno u odgovarajućoj formi, dokumentacija koja navodi legislativu o opasnim
materijama za koju se izjavljuje usaglašenost, zajedno sa svim potrebnim informacijama koje ta
legislativa zahteva.
NAPOMENA: Evropska legislativa bez nacionalnih derogacija ne mora da se navodi. (?)

NOTE European legislation without national derogations need not be mentioned.

SRPS EN 12101-10 Prevod

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRPS EN 12101-10 Prevod

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

Sistemi za kontrolu dima i toplote-

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 26.08.2005.godine.

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 1

3. Pojmovi, definicije i skraćenice

4. Opšti uslovi (elektrika)

5. Opšti uslovi (pneumatika)

7. Materijali, projektovanje i proizvodnja

11. Opšti uslovi ispitivanja

12.8 Toplota sa vlagom, stanje pripravnosti (izdržljivost)

13. Procena usaglašenosti

Aneks A (informativni) Pregled funkcija

ZA.1 Delokrug i važne karakteristike

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 3

Deo 1: Specifikacija za dimne prepreke,

Prema unutrašnjim propisima CEN/CENELEC, nacionalni organi za standardizaciju sledećih zemalja su

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 4

Ventilacioni sistemi za izvlačenje dima i toplote pomažu u sledećim slučajevima:

 održavaju puteve za evakuaciju i pristup slobodne od dima;

 omogućavaju protivpožarne operacije stvaranjem sloja bez dima;

 odlažu i/ili sprečavaju fleš-over i samim tim razbuktavanje požara;

 štite objekte, opremu i nameštaj;

 smanjuju toplotne efekte na građevinske komponente tokom požara;

 smanjuju štetu izazvanu toplotnim raspadanjem proizvoda i vrelim gasovima.

Sistemi sa diferencijalnim pritiskom koriste se da bi se ili stvorio nadpritisak u prostorijama odvojenim od

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 5

NAPOMENA Pregled funkcija dat je u Aneksu A.

Sledeća dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za datirane reference primenjuje se

EN 1964-1, Prenosni cilindri za gas - Deo 1: Specifikacija za projektovanje i izgradnju dopunjivih

prEN 12101-9, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 9: Kontrolne table

EN 12205, Prenosni cilindri za gas– Ne-dopunjivi metalni cilindri za gas

EN 13293, Prenosni cilindri za gas– Specifikacija za projektovanje i izgradnju dopunjivih prenosnih

EN 50130-4, Alarmni sistemi – Deo 4: Elektromagnetska kompatibilnost – Standard za familiju proizvoda:

EN ISO 6988, Metalne i druge neorganske prevlake - Ispitivanje sumpor-dioksidom sa opštom

EN ISO 9001:2000, Sistemi za upravljanje kvalitetom– Uslovi (ISO 9001:2000)

Uputstvo 84/525/EWG o savetu od 17. septembra 1984.godine o prilagođavanju legislative država

3 Pojmovi, definicije i skraćenice

Za potrebe ovog evropskog standarda koristiće se sledeći pojmovi, definicije i skraćenice.

3.1 Pojmovi i definicije

NAPOMENA Donju granicu napona propisuje proizvođač baterije.

4 Opšti uslovi (elektrika)

Oprema za napajanje klasifikuje se kao:

Klasa A – podesna za upotrebu u svim sistemima; ili

Uslovi za elektriku ____________

Elektrika opcionalno --------------------

4.3 Generatorski setovi

5 Opšti uslovi (pneumatika)

 kompresorski set i usis vazduha;

5.2 Izvori napajanja

Oprema za napajanje klasifikuje se kao:

Klasa A – podesna za upotrebu u svim sistemima; ili

Uslovi za elektriku __________ Elektrika opcionalno ---------------

5.2.3 Usisi vazduha

5.2.4 Boce za gas za višestruku upotrebu

5.2.4.2 CO2 boce za višestruku upotrebu

 50 °C: faktor punjenja 0,75 kg/l na maksimalnoj ambijentalnoj temperaturi od 50 °C;

Maksimum punjenja ne treba da bude veći od 30 kg.

5.2.5 Jednokratne boce za gas

Jednokratne boce za gas treba da sadrže CO2 ili N2.

5.2.5.2 Jednokratne CO2 boce za gas

 1 500 g na 50 °C maksimalne ambijentalne temperature;

 150 g na 68 °C maksimalne ambijentalne temperature;

 120 g na 93 °C maksimalne ambijentalne temperature.