Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

SRPS EN 12101-2

Sistemi za kontrolu dima i toplote —

Deo 2: Specifikacije uređaja za prirodno odvođenje dima i toplote
Sadržaj

Predgovor
Uvod
1 Polje primene
2 Normativne reference
3 Pojmovi i definicije, simboli i skraćenice
3.1 Pojmovi i definicije
3.2 Simboli i skraćenice
4 Uslovi projektovanja
4.1 Uređaj za pokretanje
4.1.1 Opšte
4.1.2 Toplotni uređaj za pokretanje
4.2 Mehanizam za otvaranje
4.2.1 Opšte
4.2.2 Integralni kontejneri za gas
4.3 Otvaranje ventilatora
4.4 Veličina geometrijske površine
5 Opšti postupci ispitivanja
6 Aerodinamička slobodna površina ventilatora
7 Uslovi za performanse i klasifikaciju
7.1 Pouzdanost
7.1.1 Klasifikacija pouzdanosti
7.1.2 Performanse pouzdanosti
7.1.3 Ventilator dvostruke namene
7.2 Otvaranje pod opterećenjem
7.2.1 Opterećenja
7.2.2 Performanse pod opterećenjem
7.3 Niska ambijentalna temperatura
7.3.1 Klasifikacija
7.3.2 Performanse na niskoj temperaturi
7.4 Opterećenje vetrom
7.4.1 Klasifikacija opterećenja vetrom
7.4.2 Performanse pod opterećenjem vetrom
7.4.3 Otpornost na vibracije izazvane vetrom
7.5 Otpornost na toplotu
7.5.1 Klasifikacija
7.5.2 Performanse
8 Procena usaglašenosti
8.1 Opšte
8.2 Ispitivanje tipova
8.3 Kontrola fabričke proizvodnje (FPC)
9 Označavanje
10 Informacije o instalaciji i održavanju
10.1 Informacije o instalaciji
10.2 Informacije o održavanju

Aneks A (normativni) Opšti postupci ispitivanja

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 1
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

A.1 Redosled ispitivanja

A.2 Izveštaj o ispitivanju

Aneks B (normativni) Određivanje aerodinamičke slobodne površine

B.1 Jednostavan postupak procene
B.2 Eksperimentalni postupak
B.2.1 Opšte
B.2.2 Uređaji za ispitivanje
B.2.3 Uzorak za ispitivanje
B.2.4 Postupak ispitivanja
B.2.5 Evaluacija rezultata ispitivanja

Aneks C (normativni) Metod ispitivanja pouzdanosti

C.1 Cilj ispitivanja
C.2 Uređaji za ispitivanje
C.3 Uzorak za ispitivanje
C.4 Postupak ispitivanja

Aneks D (normativni) Metod ispitivanja otvaranja pod opterećenjem

D.1 Cilj ispitivanja
D.2 Uređaji za ispitivanje
D.3 Uzorak za ispitivanje
D.4 Postupak ispitivanja

Aneks E (normativni) Metod ispitivanja za nisku ambijentalnu temperaturu

E.1 Cilj ispitivanja
E.2 Uređaji za ispitivanje
E.3 Uzorak za ispitivanje
E.4 Postupak ispitivanja
E.4.1 Pojednostavljeni metod ispitivanja
E.4.2 Ispitivanje sa kompletnim ventilatorom

Aneks F (normativni) Metod ispitivanja za opterećenje vetrom

F.1 Cilj ispitivanja
F.2 Uređaji za ispitivanje
F.3 Uzorak za ispitivanje
F.4 Postupak ispitivanja
F.4.1 Opterećenje vetrom
F.4.2 Vibracije

Aneks G (normativni) Metod ispitivanja za izlaganje toploti

G.1 Cilj ispitivanja
G.2 Uređaji za ispitivanje
G.2.1 Peć za ispitivanje
G.2.2 Merenje temperature
G.2.3 Položaj ventilatora
G.3 Uzorak za ispitivanje
G.4 Postupak ispitivanja
Aneks ZA (informativni) Klauzule ovog evropskog standarda koje se odnose na osnovne uslove ili druge
odredbe Direktive EU
Literatura

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 2

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

PREDGOVOR

Ovaj dokument EN 12101-2:2003 doneo je CEN /TC 191, "Sistemi za kontrolu dima i toplote ",
sekretarijat koji pripada BSI.

Ovaj evropski standard imaće status nacionalnog standarda putem publikacije identičnog teksta
ili oglašavanjem, najkasnije do septembra 2003.godine, a nacionalni standardi koji su u
suprotnosti sa njim biće povučeni najkasnije do septembra 2005.godine.

Ovaj dokument donet je na osnovu mandata datog CEN-u od strane Evropske komisije i
Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i on podržava osnovne uslove iz Direktiva EU.

Za vezu sa Direktivama EU, videti informativni aneks ZA, koji je sastavni deo ovog dokumenta.

Ovaj evropski standard je jedan od deset delova evropskog standarda EN 12101 koji reguliše
sisteme za kontrolu dima i toplote.

Ovaj evropski standard nosi naziv Sistemi za kontrolu dima i toplote i sastoji se od sledećih šest
(?) delova:

Deo 1: Specifikacija za dimne barijere — Uslovi i metode ispitivanja

Deo 2: Specifikacija za prirodne ventilatore za izvlačenje dima i toplote
Deo 3: Specifikacija za električne ventilatore za izvlačenje dima i toplote
Deo 4: Prirodni ventilacioni sistemi za izvlačenje dima i toplote-Instalacija i metode ispitivanja
Deo 5: Projektovanje i proračun za ventilacione sisteme za izvlačenje dima i toplote (objavljeno
kao CR 12101-5)
Deo 6: Projektovanje i metode proračuna i postupak instalacije kod sistema za kontrolu dima i
toplote sa diferencijalnim pritiskom
Deo 7: Specifikacija za kanale za odimljavanje
Deo 8: Specifikacija za dimne klapne
Deo 9: Specifikacija za kontrolne table i emergency-kontrolne table
Deo 10: Specifikacija za napajanje

EN 12101 je deo niza evropskih standarda koji treba da obrade sledeće teme:

 Sistemi za gašenje gasom (EN 12094 i ISO 14520-1)

 Sprinkler sistemi (EN 12259)
 Sistemi sa prahom (EN 12416)
 Sistemi za zaštitu od eksplozija (EN 26184)
 Sistemi sa penom (EN 13565)
 Hidrantski sistemi (EN 671)
 Sistemi sa rasprskavanjem vode

Aneksi A, B, C, D, E, F i G su normativni. Ovaj dokument sadrži i Literaturu.

U skladu sa unutrašnjim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju

sledećih zemalja su dužne da primene ovaj evropski standard: Austrija, Belgija, Češka, Danska,
Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Malta,
Holandija, Norveška, Portugalija, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.
Uvod
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 3
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

U slučaju požara, ventilacioni sistemi za izvlačenje dima i toplote stvaraju i održavaju sloj bez
dima iznad poda uklanjanjem dima. Takođe služe i za istovremeno izvlačenje vrelih gasova koji
se stvaraju tokom požara u razvojnoj fazi. Upotreba ovakvih sistema za stvaranje površina bez
dima ispod tečnog sloja, postala je uobičajena. Čvrsto je uspostavljen njihov značaj prilikom
evakuacije ljudi iz objekata, smanjenja štetnih posledica požara i finansijske štete sprečavanjem
štete od dima, omogućavanja prilaza vatrogasnim jedinicama poboljšanjem vidljivosti,
smanjenjem temperature krova i sprečavanjem bočnog širenja požara. Kako bi se sve ovo
postiglo, neophodno je da ventilatori za izvlačenje dima i toplote rade u potpunosti i da budu
pouzdani uvek kada postoji potreba za njihovim angažovanjem u toku njihovog radnog veka.
Ventilacioni sistem za izvlačenje dima i toplote (u ovom standardu SHEVS) je sistem
bezbednosne opreme čija je namena da odigra pozitivnu ulogu u slučaju požara.

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 4

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

1 Polje primene
Ovaj deo evropskog standarda određuje uslove i metode ispitivanja prirodnih ventilatora za
izvlačenje dima i toplote koji se instaliraju kao komponenta prirodnog sistema za izvlačenje
dima i toplote.

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 5

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

2 Normativne reference
Ovaj evropski standard sadrži datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove
normativne reference navedene su na odgovarajućim mestima u tekstu, a publikacije su dole
navedene. Kod datiranih referenci, naknadni amandmani i revizije ovih publikacija primenjuju se
na ovaj evropski standard samo ako je to navedeno u njemu amandmanom ili revizijom. Kod
nedatiranih referenci primenjuje se poslednje izdanje navedene publikacije (uključujući
amandmane).

EN 54-7, Detekcija požara i sistemi protivpožarnog alarma - Deo 7: Detektori dima – Tačkasti
detektori koji koriste raspršenu ili prenetu svetlost ili jonizaciju.

EN 1363-1, Ispitivanja otpornosti prema požaru - Deo 1: Opšti uslovi.

EN 12259-1, Stabilni protivpožarni sistemi – Komponente sprinkler sistema i sistema sa

vodenim rasprskavanjem - Deo 1: Sprinkleri.

EN 13501-1, Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata - Deo 1:

Klasifikacija na osnovu podataka dobijenih reakcijom na požarna ispitivanja.

EN 60584-1, Termoparovi - Deo 1: Referentne tabele (IEC 60584-1:1995).

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 6

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

3 Pojmovi i definicije, simboli i skraćenice

3.1 Pojmovi i definicije

Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledeći pojmovi i definicije.

3.1.1
aerodinamička efikasnost
drugi naziv za koeficijent pražnjenja (videti 3.1.8)

3.1.2
aerodinamička slobodna površina
proizvod geometrijske površine i koeficijenta pražnjenja

3.1.3
ambijent
reč koja se koristi da se opišu osobine okruženja

3.1.4
automatska aktivacija
pokretanje rada bez direktne intervencije čoveka

3.1.5
razmera
odnos dužine u odnosu na širinu

3.1.6
automatski prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote
ventilator za izvlačenje dima i toplote koji je projektovan tako da se otvara automatski u slučaju
pojave požara

NAPOMENA Automatski prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote mogu biti opremljeni
sa ručnim kontrolama ili uređajem za otvaranje.

3.1.7
koeficijent pražnjenja
odnos stvarne stope protoka, merene pod određenim uslovima, i teorijske stope protoka kroz
ventilator (cv ), kao što je definisano u aneksu B

NAPOMENA Koeficijent uzima u obzir sve prepreke u ventilatoru kao što su kontrole, otvori i
lopatice i efekat vetrova sa spoljašnje strane.

3.1.8
ventilator dvostruke namene
ventilator za izvlačenje dima i toplote koji ima opciju korišćenja za svakodnevnu komfort
ventilaciju

3.1.9
ventilator za izvlačenje
uređaj za izbacivanje gasova van građevinskih radova

3.1.10
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 7
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

otvoren položaj u slučaju požara

konfiguracija ventilatora koju je odredio projektant i koja treba da se postigne i održi tokom
ventiliranja dima i toplote

3.1.11
kontejner za gas
sud koji sadrži gas u komprimovanoj formi, čija energija, kada se oslobodi, otvara ventilator

3.1.12
geometrijska površina (Av)
površina otvora kroz ventilator mereno u ravni koju definiše površina građevinskih radova, gde
se dodiruje sa strukturom ventilatora. Neće biti redukcije zbog kontrola, otvora ili drugih
prepreka

3.1.13
uređaj za pokretanje
uređaj koji aktivira radni mehanizam komponente (npr. klapne ili ventilatora) po prijemu
informacije od sistema za detekciju požara ili toplotnog uređaja

3.1.14
ručno upravljanje
pokretanje rada ventilatora za izvlačenje dima i toplote akcijom čoveka (npr. pritiskom na dugme
ili povlačenjem ručke). Redosled automatskih akcija koje se odvijaju posle ručnog pokretanja
ventilatora za izvlačenje dima i toplote smatraju se ručnim upravljanjem za potrebe ovog
standarda

3.1.15
ručno otvoreni prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote
prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote koji mogu da se otvore samo ručnim kontrolama
ili uređajem za otvaranje

3.1.16
fluks mase
ukupna masa gasova koji prelaze određenu granicu u jedinici vremena

3.1.17
prirodna ventilacija
ventilacija izazvana silama potiska nastalih usled razlika u gustini gasova zbog razlike u
temperaturi

3.1.18
mehanizam za otvaranje
mehanički uređaj koji dovodi ventilator u otvoreni položaj u slučaju požara

3.1.19
vreme otvaranja
vreme koje prođe od prijema informacije da se ventilatori otvore i postizanja otvorenog položaja
ventilatora u slučaju požara

3.1.20
površina projekcije
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 8
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

površina poprečnog preseka ventilatora za izvlačenje dima i toplote u otvorenom položaju iznad
ravni krova, pod pravim uglom u odnosu na tok bočnog vetra

3.1.21
asortiman prirodnih ventilatora za izvlačenje dima i toplote
ventilatori različitih veličina koji imaju isti metod konstrukcije (identičan broj šarki na oštricama
ili zatvaraču otvora za vazduh ...hinges on a louver blade or flap, identični materijali i debljina
itd) i identičan broj i vrsta uređaja za otvaranje.

3.1.22
sistem za kontrolu dima i toplote
raspored komponenti instaliranih u građevinske radove da bi se ograničile posledice dima i
toplote u slučaju požara

3.1.23
sistem za izvlačenje dima i toplote
sistem za kontrolu dima i toplote koji izvlači dim i toplotu iz požara u građevinskim radovima ili
delu građevinskih radova

3.1.24
ventilacioni sistem za izvlačenje dima i toplote (SHEVS)
komponente koje su zajednički izabrane da izvlače dim i toplotu kako bi se uspostavio plovan
sloj toplih gasova iznad hladnijeg i čistijeg vazduha

3.1.25
ventilator za izvlačenje dima i toplote
uređaj koji je posebno projektovan da odvodi dim i vrele gasove van građevinskih radova u
slučaju požara

3.1.26
toplotni uređaj
uređaj osetljiv na temperaturu koji reaguje tako što pokreće sledeću akciju

3.1.27
površina grla (throat)
najmanja površina poprečnog preseka na putu protoka kroz ventilator

3.1.28
ventilator
uređaj koji omogućava kretanje gasova u ili izvan građevinskih radova

3.1.29
sistem kontrole osetljiv na vetar
sistem kontrole projektovan da kontroliše dve ili više grupa ventilatora na različitim visinama
tako da ventilatori koji su otvoreni ne podlegnu uticaju pozitivnog pritiska vetra u slučaju požara

3.2 Simboli i skraćenice

Za potrebe ovog standarda, matematičke i fizičke veličine predstavljene su simbolima i izražene
u sledećim mernim jedinicama.

Simbol Veličina
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 9
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

Aa aerodinamička slobodna površina, izražena u kvadratnim metrima (m2)

An površina izlaza mlaznice kod objekata sa otvorenim mlaznicama; (m2)
površina ulaza u ispitni deo (kod objekata sa zatvorenim ispitnim delom),
izražena u kvadratnim metrima
Apr projekciona površina ventilator za protok bočnog vetra, izražena u (m2)
metrima
Asc površina horizontalnog preseka komore, izražena u kvadratnim metrima (m2)
Av geometrijska površina ventilatora, izražena u kvadratnim metrima (m2)
B širina otvora u komori, izražena u metrima (m)
Bn širina izlaza mlaznice kod objekata sa otvorenim mlaznicama, širina (m)
ispitnog dela kod objekata sa zatvorenim ispitnim delom, izražena u
metrima
Bv maksimalna širina ventilatora koji je u potpuno otvorenom položaju u (m)
slučaju požara, izražena u metrima, iznad gornje površine komore
Cv koeficijent pražnjenja, bez dimenzija
Cv0 koeficijent pražnjenja bez uticaja bočnog vetra, bez dimenzija
Cvw koeficijent pražnjenja sa uticajem bočnog vetra, bez dimenzija
HN visina izlaza mlaznice kod objekata sa otvorenim mlaznicama, visina (m)
ispitnog dela kod objekata sa zatvorenim ispitnim delom, izražena u
metrima
Hv maksimalna visina ventilatora koji je u potpuno otvorenom položaju u (m)
slučaju požara iznad gornje površine komore, izražena u metrima
L dužina otvora u komori, izražena u metrima (m)
ming stopa mase protoka koji ulazi u komoru, izražena u kilogramima u (kg/s)
sekundi
pamb ambijentalni pritisak, izražen u paskalima (Pa)
pd stagnacioni pritisak vetra, izražen u paskalima (Pa)
pint unutrašnji statički pritisak, izražen u paskalima (Pa)
pint, vo unutrašnji statički pritisak bez bočnog vetra, izražen u paskalima (Pa)
pint, vw unutrašnji statički pritisak sa bočnim vetrom, izražen u paskalima (Pa)
T temperatura, izražena u stepenima C (°C)
ΔT temperaturna razlika, izražena u kelvinima (K)
Voo brzina bočnog vetra, izražena u metrima u sekundi (m/s)
Vm, sc srednja brzina u komori, izražena u metrima u sekundi (m/s)
Vn srednja brzina u mlaznici, izražena u metrima u sekundi (m/s)
Vsc lokalne brzine u ravni iznad komore, videti sliku B6, izražene u metrima (m/s)
u sekundi
Ws opterećenje snegom, izraženo u paskalima (Pa)
Ww opterećenje vetrom, izraženo u paskalima (Pa)
Wwd projektovano opterećenje vetrom, izraženo u paskalima (Pa)
α ugao otvaranja ventilatora, izražen u stepenima
ß ugao udara (attack), izražen u stepenima
ßcrit ugao nagiba pod kojim se dobija najmanja vrednost C vw sa bočnim
vetrom, izražen u stepenima
Ө ugao instalacije ventilatora na krovu, izražen u stepenima
Δp diferencijalni pritisak, izražen u paskalima (Pa)
Δpv0 referentni diferencijalni pritisak između statičkog pritiska u komori i (Pa)
ambijentalnog pritiska bez bočnog vetra, izražen u paskalima
Δpvw referentni diferencijalni pritisak između statičkog pritiska u komori i (Pa)
ambijentalnog pritiska sa bočnim vetrom, izražen u paskalima
Δpint diferencijalni pritisak između statičkog pritiska u komori i ambijentalnog (Pa)
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 10
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

pritiska, izražen u paskalima

ρair gustina vazduha, izražena u kilogramima po kubnom metru (kg/m3)

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 11

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

4 Uslovi projektovanja

4.1 Uređaj za pokretanje

4.1.1 Opšte
Svaki ventilator mora biti opremljen sa jednim ili više sledećih automatskih uređaja za
pokretanje:
a) toplotni uređaj za pokretanje;
b) uređaj za pokretanje koji se aktivira električnim signalom iz udaljenog izvora, npr. sistem
za detekciju dima i toplote, prekidom električnog napajanja ili se manuelno aktivira
požarnim prekidačem;
c) pneumatski uređaj za pokretanje, npr. pneumatskim signalom ili gubitkom
komprimovanog vazduha;
d) uređaj za pokretanje koji reaguje na druge oblike signala za otvaranje.

Reagovanje toplotnih automatskih uređaja za pokretanje mora da bude u saglasnosti sa EN

12259-1.detektori dima moraju da budu u saglasnosti sa EN 54-7. Pored toga, mogu se postaviti i
uređaji za pokretanje koji se aktiviraju manuelno.

U posebno projektovanim slučajevima kada je podesno da ventilatori budu uključeni samo

manuelno, ventilator može biti instaliran bez automatskog uređaja za pokretanje.

4.1.2 Toplotni uređaj za pokretanje

Svi toplotni uređaji za pokretanje biće postavljeni unutar ventilatora tako da budu izloženi vrelim
gasovima koji ulaze u zatvoreni ventilator.

4.2 Mehanizam za otvaranje

4.2.1 Opšte
Ventilator treba da bude opremljen mehanizmom za otvaranje sa napajanjem unutar ventilatora,
npr. pomoću kontejnera za gas, sistema opruge, električnog napajanja i/ili eksternog izvora
energije. Za spoljašnje veze proizvođač definiše radne uslove za uređaj za pokretanje i
mehanizam za otvaranje, npr. napon, jačina struje.

NAPOMENA:Mora se obezbediti dostupnost izvora energije.

4.2.2 Integralni kontejneri za gas

Svi kontejneri za gas koji čine integralni deo ventilatora moraju biti opremljeni uređajem za
oslobađanje pritiska kako bi se sprečila eksplozija ako se kontejner preterano zagreje.

4.3 Otvaranje ventilatora

Za potrebe ispitivanja na licu mesta postoje dva tipa ventilatora:
Tip A koji može da se otvori u slučaju požara;
Tip B koji može da se otvori i zatvori u slučaju požara daljinski.

4.4 Veličina geometrijske površine

Veličina i oblik geometrijske površine treba da budu takvi da su u saglasnosti sa ograničenjima
datim ispitnom aparaturom koja je dostupna za ispitivanje izlaganjem toploti.

Bočna strana ne sme biti veća od 2,5 m a odnos dimenzija geometrijske površine ne sme biti veći
od 5:1 kada se koristi jednostavan postupak procene za određivanje slobodne aerodinamičke
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 12
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

površine, videti B.1.

NAPOMENA:Trenutno su maksimalne dimenzije ispitne aparature za ispitivanje izlaganjem

toploti u opsegu od 3 m.

Kod ventilatora koji su veći od najvećih ispitanih ventilatora u skladu sa aneksom G, procena
efekta izlaganja toploti izvršiće se pomoću ispitne stanice, kako bi se utvrdilo da ne postoji
negativan efekat na rad ventilatora.

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 13

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

5 Osnovni postupci ispitivanja

Za ispitivanje odobrenja tipa, ispitivanja će se izvršiti po redosledu utvrđenom u A.1.

Za svako ispitivanje će se pripremiti izveštaj o ispitivanju u skladu sa A.2.

Ako su načinjene detaljne promene u asortimanu proizvoda koji je već ispitan, onda neka od
pomenutih ispitivanja mogu da se izostave prilikom ispitivanja tipa novog proizvoda u
asortimanu.

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 14

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

6 Slobodna aerodinamička površina ventilatora

Slobodna aerodinamička površina ventilatora odrediće se u skladu sa aneksom B.

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 15

 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

7 Uslovi za performanse i klasifikaciju

7.1 Pouzdanost

7.1.1 Klasifikacija pouzdanosti

Ventilator može biti klasifikovan na sledeći način:
Re A
Re 50
Re 1000

Oznake A, 50, 1000 predstavljaju broj otvaranja u slučaju požara i zatvaranja bez opterećenja u
skladu sa aneksom C.

7.1.2 Performansa pouzdanosti

Ventilator treba da se otvori i dostigne otvorenu poziciju u slučaju požara za ne više od 60 s od
pobuđivanja bez oštećenja i da ostane u toj poziciji bez spoljašnjeg napajanja energijom (do
resetovanja).

7.1.3 Ventilator dvostruke namene

Ventilator dvostruke namene treba da se otvori do svoje normalne komfort pozicije prilikom
ispitivanja bez opterećenja 10000 puta u skladu sa aneksom C, pre ispitivanja istog ventilatora
prema 7.1.1 i 7.1.2.

7.2 Otvaranje pod opterećenjem

7.2.1 Opterećenja

7.2.1.1 Klasifikacija opterećenja snegom

Ventilator se klasifikuje na sledeći način:
SL 0
SL 125
SL 250
SL 500
SL 1000
SL A

Oznake 0, 125, 250, 500, 1000, i A predstavljaju primenjeno opterećenje snegom u Pa kada se
ispituje ventilator u skladu sa aneksom D.

NAPOMENA 1: Ventilator klasifikovan kao SLO može biti instaliran u skladu sa uputstvima
proizvođača sa minimalnim uglom instalacije > 45° (kombinovanjem nagiba krova i nagiba
ventila, videti Sliku 1 osim kada je sprečeno klizanje snega sa ventilatora, npr. pomoću štitnika
od vetra.

NAPOMENA 2: Osim za SLO, kod ventilatora opremljenim štitnicima, klasifikacija opterećenja

snegom ne treba biti manja od SL = 2000 d gde je d dubina snega, u metrima, koji može da se
nalazi unutar granica štitnika.

7.2.1.2 Opterećenje usled simulacije bočnog vetra

Da bi se simulirao uticaj vetra, ventilator se izlaže najnepovoljnijem pravcu vetra i to bočnom
vetru brzine od 10 m/s prilikom ispitivanja u skladu sa aneksom D.
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 16
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

7.2.2 Performanse pod opterećenjem

Ventilator treba da se otvori i dostigne otvorenu poziciju u slučaju požara za ne više od 60 s od
pobuđivanja i da ostane u toj poziciji bez spoljašnjeg napajanja energijom (do resetovanja),
prilikom ispitivanja pod opterećenjem snegom koje odgovara njegovoj klasifikaciji i pod
navedenim bočnim vetrom u skladu sa aneksom D.

Kod ventilatora koji su opremljeni štitnicima protiv vetra, štitnici će se nalaziti na najmanje 80
mm od najbližeg dela ventilatora i oni neće biti postavljeni na takav način da podstiču skupljanje
snega ili leda na štetu rada ventilatora.

NAPOMENA:Preporučuje se da louver-type ventilatori budu klasifikovani ne manje od SL500

kada se koriste u uslovima gde je temperatura ispod nule.

Legenda
Ventilator
Krov
Slika 1 — Kombinovani ugao nagiba krova i nagiba ventila > 45o

7.3 Niska ambijentalna temperatura

7.3.1 Klasifikacija
Ventilator će biti klasifikovan na sledeći način:
T(-25)
T(-15)
T(-05)
T(00)
TA

Oznake 25, 15, 05 i A predstavljaju broj oC ispod nule na kojem je ventilator ispitan u skladu sa
aneksom E. T(00) ventilatori se smatraju podesnim za upotrebu u građevinskim radovima samo
ako je temperature iznad 0 oC.

7.3.2 Performanse na niskoj temperaturi

Prilikom ispitivanja u skladu sa aneksom E, mehanizam za otvaranje klasifikovanog ventilatora
(videti 7.3.1) radiće zavisno od korelacije opterećenja prema okretu kao što taj isti mehanizam za
otvaranje radi kada je ugrađen i ispitan na ambijentalnoj temperaturi, i kada ne treba više od 60 s
Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 17
 Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

da se postigne okret koji odgovara otvorenom položaju ventilatora u slučaju požara. Takva
ispitivanja nisu potrebna kod ventilatora klasifikovanih kao T(00).

7.4 Opterećenje vetrom

7.4.1 Klasifikacija opterećenja vetrom

Ventilator će biti klasifikovan na sledeći način
WL 1500
WL 3000
WL A

Oznake 1500, 3000 i A predstavljaju ispitno opterećenje vetrom (test wind suction load) u Pa
primenjeno kada se ventilator ispituje u skladu sa aneksom F.

7.4.2 Performanse pod opterećenjem vetrom

Ventilator ne treba da se otvori pod opterećenjem vetrom koje odgovara njegovoj klasifikaciji i
ne treba da trpi trajne deformacije kada se ispituje u skladu sa aneksom F i nakon ovih ispitivanja
treba da se otvori u krajnji položaj u roku od 60 s od pobuđivanja.

7.4.3 Otpornost na vibracije izazvane vetrom

Interna upotreba- radana verzija prevoda Confidential Page 18

Ako štitnici protiv vetra čine sastavni deo ventilatora, njihova prirodna frekvencija vibracija biće
veća od 10 Hz sa logaritamskim smanjenjem prigušenja većeg od 0,1 kada se ispituje u skladu sa
F.4.2.

7.5 Otpornost prema toploti

7.5.1 Klasifikacija
Ventilator će biti klasifikovan na sledeći način
B 300
B 600
BA

Oznake 300, 600 i A predstavljaju temperaturu (u oC) na kojoj je ventilator ispitan u skladu sa
aneksom G.

7.5.2 Performanse
Izvršiće se ispitivanje i klasifikacija reakcije materijala ventilatora na požar u skladu sa EN
13501-1, osim za ventilatore koji zadovoljavaju klasu A1 kod kojih ne postoji potreba za
ispitivanjem1.

Površina grla ne sme da se smanji više od 10 % početne površine grla kada se ventilator ispituje
u skladu sa aneksom G.

1
Videti Odluku Komisije 96/603/EEC sa izmenama i dopunama
8 Procena usaglašenosti

8.1 Opšte
Usaglašenost prirodnih ventilatora za dim i toplotu sa uslovima iz ovog standarda dokazaće se na
sledeći način:
 ispitivanjem tipa;
 kontrolom fabričke proizvodnje od strane proizvođača.

8.2 Ispitivanje tipa

Ispitivanje tipa, koje se izvodi prilikom prve primene ovog standarda, dokazuje usaglašenost sa
klauzulama 4, 6 i 7, a ispitivanje se vrši redosledom iz klauzule 5.

Prethodno izvršena ispitivanja u skladu sa odredbama ovog evropskog standarda (isti proizvod,
iste karakteristike, metod ispitivanja, postupak uzorkovanja, sistem procene usaglašenosti, itd.)
mogu se uzeti u obzir.

Pored toga, početno ispitivanje tipa izvršiće se na početku proizvodnje novog tipa proizvoda ili
na početku nove metode proizvodnje (u slučaju kada to utiče na navedene karakteristike).

8.3 Kontrola fabričke proizvodnje (FPC)

Proizvođač treba da uspostavi, dokumentuje i održava FPC sistem kako bi obezbedio da
proizvodi stavljeni na tržište budu u saglasnosti sa navedenim karakteristikama performansi.
FPC sistem se sastoji od postupaka, redovne kontrole i ispitivanja i/ili procene i upotrebe
rezultata radi kontrole sirovih i drugih dolazećih materijala ili komponenti, opreme, postupka
proizvodnje i proizvoda, i treba da bude dovoljno detaljan da bi obezbedio jasnu usaglašenost
proizvoda.

FPC sistem koji ispunjava uslove iz EN ISO 9001 i napravljen tačno prema uslovima ovog
standarda, smatraće se da zadovoljava gore pomenute uslove.

Rezultati kontrole, ispitivanja ili procene koji zahtevaju reagovanje biće dokumentovani, kao i
svaka preduzeta akcija. Dokumentovaće se i akcija kada kontrolne vrednosti ili kriterijumi nisu
ispunjeni.
9 Označavanje
Ventilator će biti označen na sledeći način:

a) ime ili logo dobavljača i/ili proizvođača; i

b) tip i model; i
c) godina proizvodnje; i
d) tehničke karakteristike eksternog napajanja (npr. snaga, jačina struje, napon, pritisak);
ako se koriste integralni kontejneri za gas oni se označavaju najmanje sledećim
podacima: masa i tip gasa, koeficijent punjenja, nominalna temperatura; i
e) temperatura toplotnog uređaja za pokretanje (ako je postavljen); i
f) slobodna aerodinamička površina (videti B 2.5) u kvadratnim metrima; i
g) klase opterećenja vetrom, opterećenja snegom, niska ambijentalna temperatura,
pouzdanost i temperatura izlaganja toploti; i
h) broj i godina ovog evropskog standarda, tj. EN 12101-2:2003 ;
i) pogodno za montiranje na zid samo sa sistemom kontrole osetljivim na vetar (ako se
ispituje prema B.2.4.2).
10 Informacije o instalaciji i održavanju

10.1 Informacije o instalaciji

Dobavljač daje odgovarajuće informacije o instalaciji, koje obuhvataju sledeće:

 informacije o postavljanju;
 informacije i povezivanju na spoljašnje uređaje (npr. električnu i pneumatsku instalaciju).

10.2 Informacije o održavanju

Dobavljač daje odgovarajuće informacije o održavanju ventilatora, koje obuhvataju sledeće:

 postupak kontrole i održavanja;

 preporučena učestalost provera rada;
 preporučena provera efekata korozije.
 Aneks A
(normativni)

Opšti postupci ispitivanja

A.1 Redosled ispitivanja

Prilikom ispitivanja odobrenja tipa, ispitivanja izvršiti sledećim redosledom:
 aneks B, određivanje slobodne aerodinamičke površine;
 aneks C, ispitivanje pouzdanosti;
 aneks D, ispitivanje otvaranja pod opterećenjem;
 aneks E, ispitivanje na niskoj ambijentalnoj temperaturi;
 aneks F, ispitivanje opterećenjem vetrom;
 aneks G, ispitivanje izlaganjem toploti.
Isti ventilator može da se koristi za ispitivanje pouzdanosti, ispitivanje opterećenjem vetrom i
ispitivanje otvaranja pod opterećenjem.

A.2 Izveštaj o ispitivanju

Izveštaj o ispitivanju sačinjava se tako da sadrži sledeće:

 ime ili logo i adresa dobavljača i/ili proizvođača; i

 naziv proizvoda (tip i model); i
 datumi ispitivanja; i
 ime i adresa organizacije koja vrši ispitivanje; i
 opis ispitnog uzorka; i
 reference ka metodama ispitivanja; i
 uslovi ispitivanja; i
 opažanja tokom ispitivanja; i
 rezultati ispitivanja; i
 postignuta klasifikacija, po potrebi.
 Aneks B
(normativni)

Određivanje slobodne aerodinamičke površine

B.1 Jednostavan postupak procene

Za tipove ventilatora prikazane na slici B.1 i koji su u skladu sa 4.4, koeficijent pražnjenja biće
Cv = 0,4 u situacijama instalacije kada je visina postavljanja najmanje 300 mm i za određen ugao
otvaranja. Izbegavaće se ulazak vazduha u prostoriju koja je zahvaćena požarom umesto
izbacivanja dima iz te prostorije. Mali ugao otvaranja i/ili druge situacije instalacije, npr. videti
sliku B.2, mogu da imaju negativne koeficijente pražnjenja.

B.2 Eksperimentalni postupak

B.2.1 Opšte
Osim ako se koristi jednostavan postupak procene iz B.1, odrediti Aa eksperimentalno, bilo
direktno ili indirektno na osnovu rezultata ventilatora različitih veličina ili umanjenih modela.

B.2.2 Ispitni aparati

Koristiti ispitne aparate sa otvorenom mlaznicom ili objekat sa zatvorenim ispitnim delom kao
što je prikazano na slici B.3.

Ispitni aparati se sastoje od komore na koju se montira ventilator u skladu sa slikom B.4 tako da
može da se utvrdi masa protoka i od simulatora bočnog vetra pomoću kog se ventilator izlaže
bočnom vetru. Protok u komori ka ventilatoru dima biće ravnomeran i ujednačen.

Sve ovo postiže se ako je odnos geometrijske površine ventilatora prema horizontalnom
poprečnom preseku komore Av/Asc < 0,15 i ako brzina distribucije (Vsc), izmerena na otvoru
(bez ventilatora) na tačkama prikazanim na slici B.6, varira samo ± 10 % od srednje brzine Vm
sc komore.

Da bi se postigli jednaki uslovi bočnog vetra, kada je ventilator izložen bočnom vetru, ispitivanje
će se izvršiti u objektu sa simuliranim bočnim vetrom. Moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

objekti sa otvorenom mlaznicom objekti sa zatvorenim ispitnim delom

- nijedna brzina izmerena na tačkama prikazanim na slici B.5 na području ulaza u ispitni deo -
kod objekata sa otvorenom mlaznicom i objekata sa zatvorenim ispitnim delom - varira više od
± 10 % od srednje brzine mlaznice V
B.2.3 Ispitni uzorak
Izvršiti ispitivanja na ventilatorima za dim u prirodnoj veličini kao što doprema proizvođač i/ili
dobavljač, ili na tačno umanjenim modelima. Kod ispitivanja na umanjenim modelima mora se
uspostaviti jednak protok. To se uvek postiže ako su Rejnoldsovi brojevi umanjenog modela i
ventilatora u prirodnoj veličini identični. Jednakost Rejnoldsovih brojeva obično zahteva model
razmere 1:6 ili veći. Manje razmere (do 1/10) mogu se koristiti ako je to potrebno radi jednakosti
protoka.

Kada se vrši ispitivanje umanjenih modela, uključiće se sve osobine ventilatora u vezi protoka
vazduha (npr. elementi koji se otvaraju ili detalji krila) i one moraju da zadovolje uslove
sličnosti.

NAPOMENA: Praksa je pokazala da je teško napraviti modele ventilatora ridge vents i louver
type.

Nije neophodno ispitati sve veličine u asortimanu sličnih ventilatora, pod uslovom da su
ispitivanja izvršena na reprezentativnom izboru veličina. Za ispitivanje ventilatora različitih
dimenzija ali koji pripadaju istom asortimanu, Aa se računa za srednje veličine. Metod proračuna
mora da se navede u izveštaju o ispitivanju.

Kod ventilatora koji su projektovani kao deo kontinuiranog krovnog osvetljenja, ispitni uzorak
će se montirati na otvor (rig) sa delovima krovnog osvetljenja. Ovi delovi imaju minimum širine
pola spoljne dimenzije ventilatora paralelnog sa linijom krovnog osvetljenja.

B.2.4 Postupak ispitivanja

B.2.4.1 Ventilatori montirani na krov

Kvantifikovati ambijentalni statički pritisak sa i bez vetra koristeći sledeći postupak. Proveriti da
li komora ne propušta vazduh. Postaviti na izlaznom otvoru i na spoljašnjoj strani komore tanku
ploču sa ravnomerno raspoređenim rupama (prečnika 5 cm) kako bi se postigla geometrijska
poroznost (površina rupe/ površina izlaza iz komore) jednaka (5 ± 1) %. Izmeriti statički pritisak
u komori bez vetra pint,v0 i sa vetrom pint,vw u skladu sa uslovima bočnog vetra navedenim dole sa
referencama ka atmosferskom pritisku pambient1.

pint, v0 = pambient 1 + ∆pv0

pint, vw = pambient 1 + ∆pvw

Zabeležiti vrednosti ∆pv0 i ∆pvw, skloniti izbušenu ploču i postaviti ventilator na komoru. Izvršiti
ispitivanje sa i bez vetra.

U slučaju da nema bočnog vetra, postaviti ventilator u prirodnoj veličini na komoru kako bi se
dobio unutrašnji statički pritisak.

pint = pambient 2 + ∆pv0 + ∆pint

gde je ∆pint iznad opsega ∆pint = 3 Pa do 12 Pa sa tačnošću od najmanje ± 5% i p ambient 2 =

atmosferski pritisak u vreme merenja.

Izmeriti ambijentalni atmosferski pritisak i temperaturu, statički pritisak vazduha u komori i

zapreminu protoka koji ulazi u komoru. Odrediti za svaku vrednost ∆p int odgovarajuću masu
protoka ming.
Ne sme biti manje od šest očitavanja ∆pint i ming za ispitivanja bez bočnog vetra.

Prilikom ispitivanja umanjenih modela na povećanoj razlici pritisaka ∆pint, zbog uslova
Rejnoldsove jednakosti, tačnost koja se zahteva kod merenja biće ± 3 % očitavanja. Potrebna
tačnost merenja mase protoka je ± 2,5 % očitavanja. Izmeriti temperaturu i pritisak
ambijentalnog vazduha sa tačnošću od ± 0,5 K i ± 0,5 %, zasebno.

Da bi se izvršilo ispitivanje ventilatora u prirodnoj veličini sa bočnim vetrom brzine 10 m/s iznad
ispitnog dela, izmeriti atmosferski pritisak i temperaturu vazduha iznad ispitnog dela. Postaviti
ventilator na komoru da bi se dobio unutrašnji statički pritisak.

pint = pambient 3 + ∆pvw + ∆pint

gde je ∆pint van opsega ∆pint= 0,005 pd do 0,15 pd gde se pd računa na osnovu sledeće jednačine

i gde je pambient 3 = atmosferski pritisak u vreme merenja.

Izmeriti ming, sprovesti ne manje od šest očitavanja ∆pint i ming za ispitivanje sa bočnim vetrom.

Nacrtati grafikon Cvw u odnosu na ∆pint/pd i odrediti koeficijent pražnjenja sa bočnim vetrom Cvw
iz očitavanja linije regresije na ∆pint/pd= 0,082 za najmanje povoljan ugao zakretanja βcrit.

Radi određivanja ßcrit, izmeriti vrednost Cvw za različite uglove ß. ßcrit se dobija kada merenja za
uglove ß= ßcrit ± 5° daju veću vrednost Cvw od one koja je određena za ßcrit.

Isti postupak koristiti prilikom merenja koeficijenta pražnjenja sa bočnim vetrom za umanjene
modele ventilatora.

Međutim, da bi se osigurala jednakost protoka kod ventilatora u prirodnoj veličini i kod

umanjenog modela, ∆pint mora da se poveća, videti gore. To vodi do povećanja stagnacionog
pritiska vetra prema ∆pint/pd = 0,082 i samim tim do povećanja brzine na izlaznoj mlaznici u
poređenju sa ispitivanjem u prirodnoj veličini. Da bi izbegli efekte stišljivosti, ne treba vršiti
ispitivanje sa bočnim vetrom čija je brzina veća od 100 m/s.

Za merne signale koji se obično menjaju tokom vremena, izračunaće se prosek u periodu koji je
dovoljno dug da se vrednosti pritiska i zapremine protoka vazduha nađu u opsegu od ± 2,5 % i
± 5 % za nekoliko sličnih kasnijih eksperimenata. Tehnika za izračunavanje proseka biće data u
izveštaju o ispitivanju.

B.2.4.2 Ventilatori montirani na zid

Kod ventilatora montiranih na zid koristiti postupak ispitivanja iz B.2.4.1 samo u uslovima «bez
vetra».

B.2.5 Procena rezultata ispitivanja

Izračunati koeficijent pražnjenja koristeći sledeću jednačinu :
Na osnovu tako utvrđenih Cv-vrednosti, izračunati srednje koeficijente pražnjenja Cv0 (bez
bočnog vetra) i Cvw (sa bočnim vetrom). Izračunati slobodnu aerodinamičku površinu koristeći
manje vrednosti Cv0- i Cvw-vrednosti zaokružene na dve cifre:

Aa=Av .Cv

Ventilatori koji se montiraju na zid imaju samo Cv0 vrednost.

Legenda
a dužina x širina
Slika B.1 — Tipovi ventilatora za jednostavan postupak procene

Slika B.2 — Primeri tipova ventilatora koji verovatno dovode do negativnog pražnjenja
Legenda
ekran
komora
merenje zapremine protoka
ventilator
ventil za dim
 Slika B.3— Šematski prikaz postavki ispitivanja radi određivanja Av

Legenda
1 ventilator
2 tangent
3 geometrijske dimenzije ventilatora
4 dimenzije tavanice
5 razdaljina x1 min i x2 min, u mm
6 debljina tavanice d1 i d2, u mm
7 dijagram za određivanje razdaljine na kojoj se montira ventilator na tavanici komore
 Slika B.4 — Podaci o montiranju ventilatora na komoru

Legenda
1 ravan merenja
2 ventil za dim

Slika B.5 — Merne tačke za brzinu bočnog vetra

Legenda
1 ravan merenja
2 merne tačke za određivanje Vsc

Slika B.6 — Merne tačke za brzinu protoka na izlaznom otvoru komore

 Aneks
(normativni)

Metoda ispitivanja pouzdanosti

C.1 Cilj ispitivanja

Cilj ovog ispitivanja jeste određivanje sposobnosti instaliranog ventilatora da se otvori i zatvori
određen broj puta kao što je navedeno u 7.1.1 i 7.1.3.

C.2 Ispitna aparatura

Ventilator se montira na ispitni objekat koji ima izvor napajanja kako bi se aktivirao mehanizam
za otvaranje i zatvaranje, kao i uređaj koji automatski broji cikluse.

C.3 Ispitni uzorak

Ispitivanje ventilatora sa najvećom geometrijskom površinom i ispitivanje ventilatora sa
najvećom bočnom dužinom (oba ispunjavaju cilj ispitivanja) može se smatrati reprezentativnim
za sve ventilatore u određenom opsegu (kada ventilator ima istovremeno najveću površinu i
najveću bočnu dužinu, neophodan je samo jedno ispitivanje).

C.4 Postupak ispitivanja

Tokom ispitivanja, ne treba vršiti održavanje, popravku ili zamenu bilo kog dela koji učestvuje u
otvaranju ili zatvaranju ventilatora. Bezbedno montirati uzorak ventilatora na ispitni objekat pod
uglom, u okviru opsega uglova koje je odredio dobavljač i/ili proizvođač, koji stavlja ventilator
pod najveće opterećenje tokom rada. Ne primenjivati nikakvo spoljašnje opterećenje na
ventilator.

Koristeći izvor napajanja ventilatora ili koristeći spoljašnji izvor napajanja da bi se simulirao
efekat ventilatorskog izvora napajanja, otvoriti ventilator u poziciju koju ima u slučaju požara i
to za onaj broj ciklusa koji je u skladu sa klasifikacijom pouzdanosti iz 7.1.1. Nakon toga,
otvoriti ventilator u poziciju koju ima u slučaju požara i to kroz tri ciklusa koristeći ventilatorski
izvor napajanja. Ventilator treba da dostigne potpuno otvorenu poziciju u slučaju požara u roku
od najviše 60 s.

Ako je ventilator projektovan tako da se otvara i zatvara na daljinu za potrebe ispitivanja na licu
mesta, on će se daljinski zatvarati tokom ispitivanja pomoću ventilatorskog uređaja za zatvaranje
i tokom svakog ciklusa.

Ako je ventilator dvostruke namene, izvršiti 10000 ciklusa normalne ventilacije pre gore
pomenutog ispitivanja.

Ako se koristi više od jednog izvora napajanja, za ispitivanje će se izabrati najrizičniji izvor
napajanja.

Prijaviti svako održavanje, popravku ili zamenu bilo kog dela koji ne učestvuje u otvaranju ili
zatvaranju. Takvo održavanje, popravka ili zamena ne smatraju se nedostatkom prilikom
ispitivanja.
 Aneks D
(normativni)

Metod ispitivanja otvaranja pod opterećenjem

D.1 Cilj ispitivanja

Cilj ovog ispitivanja jeste da se utvrdi sposobnost ventilatora da se otvori i ostane otvoren nakon
primenjenog opterećenja vetrom ili snegom.

D.2 Ispitna aparatura

Upotrebiti ispitni objekat na koji se ventilator montira i podvrgava ispitivanju opterećenja
snegom pomoću jedne od sledećih metoda:

 ploče (jedna ili više po louver blade/flap prilikom ispitivanja ventilatora tipa louver);
 vreća koje sadrže do 5 kg čvrstih čestica ili tečnosti;
 ili, kod ventilatora sa rotirajućim krilcima, ispitivanja opterećenjem snegom i vetrom
mogu da se zamene ekvivalentnim obrtnim momentom koji ima isti odnos obrtni
momenat/ugao otvaranja.

Raširiti opterećenje preko cele spoljašnje površine pojedinačnih elemenata delova ventilatora
koji se otvaraju, kako bi se proizvelo ravnomerno raspoređeno opterećenje jednako
odgovarajućem opterećenju navedenom u 7.2.1.

Kod ventilatora kod kojih se, u praktičnim uslovima koji uključuju vetar, krila otvaraju nasuprot
vetru, izvršiti ispitivanje sa bočnim vetrom brzine (10 ± 1) m/s preko projekcione površine
ventilatora pored ispitivanja opterećenja snegom, u pravcu koji je kritičan za otvaranje, tj. koji
ima najveći otpor vetra prilikom otvaranja.

D.3 Ispitni uzorak

Ispitivanje ventilatora sa najvećom geometrijskom površinom i ispitivanje ventilatora sa
najvećom bočnom dužinom (oba ispunjavaju cilj ispitivanja) može se smatrati reprezentativnim
za sve ventilatore određenog opsega (kada ventilator ima istovremeno najveću površinu i
najveću bočnu dužinu, potrebno je samo jedno ispitivanje).

D.4 Postupak ispitivanja

Postaviti ventilator na ispitni objekat pod najmanjim preporučenim instalacionim uglom od
strane dobavljača. Primeniti odgovarajuće opterećenje. Aktivirati ventilator i proveriti da li se
otvara, dostiže potpuno otvoren položaj u slučaju požara u roku od 60 s i ostaje otvoren bez
spoljašnjeg napajanja, bez oštećenja, koristeći samo primarni izvor napajanja. Resetovati
ventilator i ponoviti ispitivanje aktivacije još dva puta, koristeći istu opremu za otvaranje.
 Aneks E
(normativni)

Metod ispitivanja na niskim ambijentalnim temperaturama

E.1 Cilj ispitivanja

Cilj ovog ispitivanja jeste da se utvrdi sposobnost mehanizma za otvaranje ventilatora da radi na
niskim ambijentalnim temperaturama.

E.2 Ispitna aparatura

Koristiti ispitnu aparaturu opisanu u D.2. Ispitna aparatura se konstruiše tako da simulira sile
koje nastaju usled delovanja bočnog vetra, snega i mase na delove ventilatora, npr. masa krila na
mehanizmu za otvaranje.

E.3 Ispitni uzorak

Ispitivanje najkritičnijeg ventilatora i to u skladu sa aneksom D može se smatrati
reprezentativnim za sve ventilatore određenog opsega, za potrebe ispitivanja ambijentalne
temperature.

E.4 Postupak ispitivanja

Izvršiće se pojednostavljeno ispitivanje ili ispitivanje sa kompletnim ventilatorom.

E.4.1 Pojednostavljen metod ispitivanja

Montirati ventilator na ispitni objekat pod minimalnim preporučenim instalacionim uglom od
strane dobavljača u skladu sa aneksom D. temperatura treba da bude (25 ± 10) °C. Aktivirati
ventilator i izmeriti potrebnu silu na mehanizmu za otvaranje i (stroke) mehanizma za otvaranje.
Izmeriti silu na mehanizmu za otvaranje sa tačnošću od ne više od 3% od maksimalne sile.
Izmeriti (stroke) mehanizma za otvaranje sa tačnošću od ne više od 3% od maksimalnog (stroke).
Temperature koje se mere u ovom ispitivanju mere se sa tačnošću od najmanje ± 1,5 °C. vreme
koje se meri u ovom ispitivanju meri se sa tačnošću od najmanje± 0,5 s.

Proveriti da li je odnos između opterećenja i (stroke) odgovarajući, da li mehanizam za otvaranje

ispravno funkcioniše i da li je procenjen odnos između opterećenja i (stroke) manji od 80%
odnosa između maksimalno dozvoljenog opterećenja i (stroke), datog od strane proizvođača
mehanizma za otvaranje.

Smanjiti temperaturu delova mehanizma za otvaranje koji su osetljivi na temperaturu (tj. opruge,
izvor napajanja, sve ručice koje guraju ili vuku krila ventilatora, ali ne i sama krila) kao i
temperaturu unutrašnjeg izvora napajanja ventilatora do odgovarajuće vrednosti navedene u
7.3.1.

Ponoviti ispitivanje tri puta i proveriti da li je odnos između opterećenja i (stroke) mehanizma za
otvaranje odgovarajući tokom vremena koje je potrebno da mehanizam za otvaranje dostigne
(stroke) položaj, što odgovara potpuno otvorenom položaju ventilatora u slučaju požara.

Ako se koristi više izvora napajanja, izabraće se najkritičniji izvor napajanja za ispitivanje.

E.4.2 Ispitivanje sa kompletnim ventilatorom

Montirati ventilator u klimatskoj komori pod najmanjim instalacionim uglom preporučenim od
strane dobavljača. Smanjiti temperaturu u klimatskoj komori do odgovarajuće vrednosti
navedene u 7.3.1. Treba obezbediti da odstupanje temperature uzorka tokom izvođenja
ispitivanja ne bude veće od +2-5 od odgovarajuće vrednosti navedene u 7.3.1. Postaviti
ventilator u potpuno otvoren položaj koji ima u slučaju požara koristeći predloženi izvor
napajanja ventilatora. Ponoviti ispitivanje tri puta.
 Aneks F
(normativni)

Metode ispitivanja opterećenja vetrom

F.1 Cilj ispitivanja

Ciljevi ovog ispitivanja su da se utvrdi integritet ventilatora pod usisnim opterećenjem koje
stvara vetar i da ventilator ostane zatvoren i da se otvori do potpuno otvorenog položaja u slučaju
požara nakon što se podvrgne usisnom opterećenju.

F.2 Ispitna aparatura

Koristiti ispitni objekat na koji se montira ventilator i podvrgava ravnomerno raspoređenom
opterećenju koje se primenjuje jednom od sledećih metoda:

 vazdušni pritisak;
 vazdušni jastuci;
 vreće koje sadrže manje od 10 kg čvrstih čestica ili tečnosti.

F.3 Ispitni uzorak

Ispitivanje ventilatora sa najvećom geometrijskom površinom i ispitivanje ventilatora sa
najvećom bočnom dužinom (oba ispunjavaju cilj ispitivanja) može se smatrati reprezentativnim
za sve ventilatore određenog opsega (kada ventilator ima istovremeno najveću površinu i
najveću bočnu dužinu, potrebno je samo jedno ispitivanje).

F.4 Postupak ispitivanja

F.4.1 Opterećenje vetrom
Montirati ventilator na ispitni objekat u skladu sa preporukama dobavljača i/ili proizvođača.
Primeniti opterećenje koristeći jedan od metoda datih u F.2, povećavajući opterećenje od nule do
odgovarajuće gornje granice navedene u 7.4 i držati ovo opterećenje (10 ± 1) min. Skloniti
opterećenje.

Po završetku ispitivanja, ventilator, u normalnom radnom položaju, treba da bude otvoren bez
primenjenog opterećenja i da ostane u tom položaju bez spoljašnjeg napajanja.

F.4.2 Vibracije
Vibraciono ponašanje štitnika protiv vetra što se tiče vibracija izazvanih vetrom, biće
okarakterisano najnižom prirodnom frekvencijom strukture i logaritamskim smanjenjem
prigušenja slobodnih oscilacija (structure’s lowest natural frequency and the logarithmic
decrement of damping of free oscillation). Prirodna frekvencija i logaritamsko smanjenje
prigušenja može se odrediti npr. pomoću akcelerometra pričvršćenog na strukturni element.

Dobijeno ubrzanje u odnosu na vreme mora da se proceni kako bi se dobila prirodna frekvencija
i logaritamsko smanjenje.
 Aneks G
(normativni)

Metod ispitivanja izlaganjem toploti

G.1 Cilj ispitivanja

Cilj ovog ispitivanja jeste da se utvrdi sposobnost instaliranog ventilatora da se otvori kada je
izložen toploti i da ostane u potpuno otvorenom položaju u slučaju požara sa smanjenjem
površine grla ne većim od 10%.

G.2 Ispitna aparatura

G.2.1 Ispitna peć

Koristiti peć sa kojom je ventilator direktno povezan.

Peć može da se zagreva bilo kojim prigodnim sredstvom. Ispitna aparatura ne sme da dopusti da
plamenovi iz zone sagorevanja dodirnu ventilator.

Odgovarajuće ispitne peći navedene su u EN 1363-1.

G.2.2 Merenje temperature

Izmeriti temperaturu peći koristeći četiri termopara postavljena u skladu sa slikom G.1.
Termopar u sredini ravni merenja koristi se samo radi informacija. Termoparovi moraju imati
merne spojeve od nikl-hrom/nikl-aluminijumskih (tip K) žica kao što je definisano u EN 60584-1
koje se nalaze u mineralnoj izolaciji u omotaču od vatrootporne legure prečnika (3 + 0,2) mm,
(hot junctions) električno izolovani od omotača. Ako se koriste (hot junctions) termoparova, oni
moraju da projektuju najmanje 25 mm od bilo koje potporne cevi. Primer termopara dat je na
slici G.2.
 Sve dimenzije su u milimetrima.

Legenda
1 termopar
2 ravan merenja
samo radi informacije

Slika G.1 – Položaj termoparova

Dimenzije u milimetrima

Legenda
1 vatrootporna cev od legure čelika
2 termopar prečnika (3 ±0,2) mm u omotaču
3 Hot junction

Slika G.2 — Primer sklopa termopara u potpornoj cevi

G.2.3 Montiranje ventilatora
Koristiti nosač koji je napravljen od materijala koji se ne krive kada su podvrgnuti ispitivanju
pod temperaturom, sa površinom otvora jednakoj geometrijskoj površini ventilatora, i sa
površinom nosača nakrivljenom pod minimalnim preporučenim instalacionim uglom (minimalni
ugao nagiba) ventilatora.

G.3 Ispitni uzorak

Ispitivanje najšireg i najdužeg ventilatora (oba ispunjavaju cilj ispitivanja) može se smatrati
reprezentativnim za sve ventilatore određenog opsega (kada je ventilator ujedno i najširi i
najduži, potrebno je samo jedno ispitivanje). Za ispitivanje će se izabrati ventilator sa
najkritičnijim materijalima i najkritičnijim delovima.

Kod ventilatora za dim koji su projektovani da budu deo stalne krovne rasvete, montrirati ispitni
uzorak sa delom krovne rasvete koja ima minimalnu dužinu250 mm sa obe strane ventilatora
paralelno liniji krovne rasvete.

G.4 Postupak ispitivanja

Pričvrstiti ventilator bezbedno za nosač na peći i proveriti da li se otvor nosača poklapa sa
geometrijskom površinom ventilatora.

Povećavati temperaturu peći tako da gradijent bude unutar granica definisanih pomoću 0,9 K/s i
1,1 K/s dok se ne dostigne srednja temperatura u ravni merenja od (300 +600)C u roku od 5
min, (600 +1200)C u roku od 10 min ili (A +0,2A0)C u roku od A/60 min (sve od početka
ispitivanja), po potrebi (videti 7.5.1). Ova temperatura se održava do kraja ispitivanja. Ukupno
vreme ispitivanja biće (30 ± 1) min.

Maksimalna temperaturna razlika između bilo koja dva od četiri glavna termopara ne sme biti
veća od 1/3 srednje temperature četiri termopara, nakon što se postigne klasifikaciona
temperatura. U toku prvih 5 min ventilator ostaje zatvoren i ne pokazuje znake propadanja.
Ventilator se uključuje ručno do potpuno otvorenog položaja 5 min nakon što temperatura peći
počne da raste.

Ako je ventilator opremljen sa toplotnim uređajem, treba isključiti toplotni uređaj iz mehanizma
za otvaranje kojim se nakon toga upravlja ručno.

U periodu od 5 min nakon aktiviranja ventilatora (između 10 i 15 min od početka ispitivanja),

odstupanja koja se odnose na temperaturu peći povećavaju se na ± 100C.

Dozvoliti da se ventilator ohladi i proveriti da li je površina grla smanjena za više od 10%.

Rezultat ispitivanja je važeći za sve instalacione uglove jednake ili veće od ispitnog
instalacionog ugla.
 Aneks
(informativni)

Klauzule ovog evropskog standarda koje se odnose na osnovne uslove ili druge odredbe
Direktiva EU

ZA.1 Polje primene i važne klauzule

Ovaj Aneks ima isto polje primene kao klauzula 1 ovog standarda. Ovaj evropski standard donet
je na osnovu mandata koji su Evropska komisija i Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu dali
CEN. Klauzule ovog evropskog standarda prikazane u ovom aneksu ispunjavaju uslove Mandata
M/109 datog na osnovu Direktive o građevinskim proizvodima EU (89/106). Poštovanje ovih
klauzula nosi pretpostavku podobnosti građevinskih proizvoda obuhvaćenih ovim evropskim
standardom za planiranu upotrebu.

UPOZORENJE: Drugi uslovi i direktive EU, koji ne utiču na podobnost za planiranu upotrebu,
mogu se primeniti na građevinske proizvode koji pripadaju polju primene ovog standarda.

NAPOMENA: Pored specifičnih klauzula koje se odnose na opasne materije sadržane u ovom
standardu, mogu postojati i drugi uslovi koji se primenjuju na proizvode koji pripadaju
njegovom polju primene (npr. transponovana evropska legislativa i nacionalni zakoni, propisi i
administrativne odredbe). Kako bi se ispunile odredbe Direktive o građevinskim proizvodima
EU, ovi uslovi takođe moraju biti ispunjeni, kada i gde se primenjuju. Informativna baza
podataka o evropskim i nacionalnim odredbama u vezi opasnih materija dostupna je na
Construction web sajtu EUROPA (CREATE, prilaz preko
http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction/internal/hygiene.htm).

Građevinski proizvodi: Prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote

Planirana upotreba: Prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote za kontrolu dima i toplote u
građevinskim radovima
Tabela ZA.1 — Važne klauzule
Klauzula evropskog
Dati nivoi i/ili
Osnovne karakteristike standarda u kojoj se Napomene:
klase
nalazi uslov
4.1
Nominalni uslovi aktivacije/ osetljivost
4.2
Kašnjenje reagovanja (vreme
7.1.2 s
reagovanja)
7.1
Pouzdanost rada
7.4
Efikasnost izvlačenja dima/vrelih
6
gasova
Aerodinamička slobodna površina 6. m2
Radni parametri u uslovima požara 7.5
Otpornost prema požaru–mehanička
7.5
stabilnost
Sposobnost otvaranja u uslovima 7.2
okruženja 7.3
Reakcija na požar 7.5.2.1
ZA.2 Postupak procene usaglašenosti proizvoda

Prirodni ventilatori za izvlačenje dima i toplote za navedenu planiranu upotrebu treba da prate sistem procene
usaglašenosti prikazan u Tabeli ZA.2.

Tabela ZA.2 — Sistem procene usaglašenosti

Sistem procene
Proizvod Planirana upotreba Nivo ili klasa
usaglašenosti

Prirodni ventilatori za
Protivpožarna zaštita - 1
izvlačenje dima i toplote

Sistem 1: Videti Aneks III.2.(i), Direktive o građevinskim proizvodima, bez revizorskog ispitivanja uzoraka.

Telo za sertifikaciju proizvoda daće sertifikat za inicijalno ispitivanje svih karakteristika tipa datih u Tabeli
ZA.1, u skladu sa odredbama iz 8.2 i za inicijalnu kontrolu fabrike i fabričke proizvodnje, a što se tiče trajnog
nadzora, procene i odobrenja kontrole fabričke proizvodnje, sve karakteristike će biti od značaja za ovlašćeno
telo, videti 8.3.

Proizvođač treba da upravlja sistemom kontrole fabričke proizvodnje u skladu sa odredbama iz 8.3.

ZA.3 CE označavanje

Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u EEA odgovoran je za stavljanje CE oznake. Dodavanje CE oznake
treba da bude u skladu sa Direktivom 93/68/EC i mora da stoji na ventilatorima za dim i toplotu. Pored toga,
CE oznaka treba da stoji na pakovanju i/ili na pratećoj komercijalnoj dokumentaciji. CE oznaka mora da sadrži
stavke a), b), e), f), g), i h) klauzule 9, gde stavka g) može biti sistematizovana tako da obuhvata opciju A i:

 identifikacioni broj sertifikacionog tela;

 datum stavljanja CE oznake;
 broj sertifikata o usaglašenosti;
 reakciju na požar.

Slika Z.A.1 pruža primer informacija koje treba da stoje u komercijalnoj dokumentaciji.

Slika ZA.1 – Primer informacija iz CE označavanja

Pored informacija koje se odnose na gore prikazane opasne materije, proizvod takođe treba da prati, kada i gde
je potrebno i u odgovarajućoj formi, dokumentacija koja navodi legislativu u vezi opasnih materija za koje se
tvrdi usaglašenost, kao i informacije koje su potrebne na osnovu te legislative.
NAPOMENA: Evropska legislativa bez nacionalnih odstupanja ne mora da se pominje.

ZA.4 EC sertifikat i deklaracija o usaglašenosti

Proizvođač ili njegov zastupnik koji je iz EEA, treba da pripreme i poseduju deklaraciju o usaglašenosti, koja
daje ovlašćenje za stavljanje CE oznake. Deklaracija mora da sadrži sledeće:

 Ime i adresu proizvođača ili njegovog ovlašćenog zastupnika iz EEA i mesto proizvodnje;
 Opis proizvoda (tip, identifikacija, upotreba), i kopija informacija koje prate CE oznaku;
 Odredbe sa kojima je proizvod saglaan (tj. aneks ZA ovog EN);
 Posebni uslovi primenjivi na upotrebu proizvoda [ako je potrebno];
 Ime i adresa (ili identifikacioni broj) ovlašćenog tela;
 Ime i položaj lica koje ima ovlašćenje da potpisuje deklaraciju u ime proizvođača ili njegovog
ovlašćenog zastupnika.

Za karakteristike kod kojih je sertifikat obavezan (sistem 1), deklaracija mora da sadrži sertifikat o
usaglašenosti sa sledećim informacijama (pored onih gore navedenih informacija):

 Ime i adresa sertifikacionog tela;

 Broj sertifikata;
 Uslovi i period važenja sertifikata, po potrebi;
 Ime i položaj lica koje ima ovlašćenje da potpisuje sertifikat.

Treba izbegavati ponavljanje informacija u deklaraciji i sertifikatu. Deklaracija i sertifikat treba da budu na
jeziku (jezicima) država članica u kojima se proizvod koristi.

Literatura

EN ISO 9001, Sistemi upravljanja kvalitetom - Uslovi (ISO 9001:2000).