BIOELEKTRICITET

Biomehatronika Bioelektricitet 1
 BIOELEKTRIČNI PROCESI U
LJUDSKOM ORGANIZMU
Bioelektrični procesi igraju važnu ulogu u medicini.
Proučavanje bioelektričnih i biomagnetnih pojava u živoj materiji,
posebno u ljudskom organizmu, od izuzetne je važnosti za
razumevanje funkcionisanja organizma. U osnovi, postoje dva
aspekta izučavanja elektriciteta i magnetizma u medicini:
• električni i magnetni efekti generisani u ljudskom organizmu
(biostruje, biopotencijali, biomagnetna polja),
• primena elektriciteta i magnetizma na ljudski organizam u cilju
dijagnostike ili terapije.

Biomehatronika Bioelektricitet 2
 BIOELEKTRIČNI PROCESI U
LJUDSKOM ORGANIZMU
Svaka funkcija ljudskog organizma ili njegovih delova
praćena je odgovarajućom promenom rasporeda naelektrisanja. Ta
promena se može prostirati kroz nervni sistem u vidu električnog
signala. U cilju obavljanja velikog broja funkcija organizma,
mnogobrojni električni signali se neprekidno generišu i transportuju
kroz nervni sistem. Selektivnim merenjem parametara specifičnog
signala, bez unošenja bilo kakvog poremećaja u normalno
funkcionisanje organizma, možemo dobiti korisne dijagnostičke
informacije o pojedinim funkcijama.

Biomehatronika Bioelektricitet 3
 BIOELEKTRIČNI PROCESI U
LJUDSKOM ORGANIZMU
Ljudski organizam takođe može (namerno ili ne) biti izložen
dejstvu spoljnog električnog ili magnetnog polja ili se kroz njega
može propuštati električna struja. Proučavanje i registrovanje
odgovora organizma, kao sredine specifičnih provodnih
karakteristika, na dejstvo električne struje i uticaj električnog i
magnetnog polja može se uspešno upotrebiti u dijagnostici i terapiji.
Velikim brojem navedenih aspekata, koji su vezani za
elektricitet i ljudski organizam, bavi se i medicinska elektronika.

Biomehatronika Bioelektricitet 4
 STRUKTURA NERVNOG SISTEMA

Nervni sistem igra fundamentalnu ulogu u skoro svim

funkcijama organizma. Mozak kao centralni kompjuter prima
unutarnje i spoljne signale i šalje odgovore. Informacije se u oba
smera prostiru u vidu električnih signala duž nerava. Ovaj efikasni
komunikacioni sistem je u stanju da velikom brzinom upravlja sa više
miliona informacija istovremeno.
U morfološkom smislu nervni sistem se deli na dva osnovna
dela: centralni nervni sistem i periferni nervni sistem. Centralni
nervni sistem (CNS) čine mozak i kičmena moždina, koja se nalazi u
kičmenom kanalu. Periferni nervni sistem (PNS) se sastoji od
moždanih nerava i kičmenih nerava.

Biomehatronika Bioelektricitet 5
 STRUKTURA NERVNOG SISTEMA
Osnovna strukturna jedinica
nervnog sistema je neuron, nervna ćelija
specijalizovana za prijem, interpretaciju i
prenos električnih poruka. Mada ima više
tipova, neuron se u osnovi sastoji od tela
(some, perikariona), koje prima električne
poruke od drugih neurona preko sinapsa
lociranih na njemu ili njegovim dendritima
i aksona, nervnog vlakna (može biti
dugačko i do 1 m) koje prenosi električne
signale drugim neuronima, mišićnim
vlaknima ili žlezdama. Akson se pri kraju
deli na grane, na čijem se kraju nalaze
nervni završeci u obliku pločica.
Biomehatronika Bioelektricitet 6
 STRUKTURA NERVNOG SISTEMA
Akson može, u principu, da prenosi
električne signale u oba smera. Međutim,
signal se po pravilu prenosi od tela ka
sinapsama. Sinapse, sa svoje strane,
dozvoljavaju transport signala samo u
smeru od sopstvenog neurona ka
drugom neuronu. Akson je obično
obavijen mijelinom, materijalom koji ima
osobine izolatora. Mijelinizovana nervna
vlakna malog dijametra (oko 10 μm),
kakva su najčešće kod čoveka, omogućuju
veliku brzinu prostranja signala od oko 100
m/s.
Biomehatronika Bioelektricitet 7
 STRUKTURA NERVNOG SISTEMA
Osim toga, s obzirom na mali
dijametar, veliki broj ovakvih vlakana (oko
10.000) može biti upakovan u svežanj
(nerv) poprečnog preseka od svega 1 - 2
mm2. Na taj način se na malom prostoru
obezbeđuje veliki broj kanala za simultano
provođenje električnih signala.

Biomehatronika Bioelektricitet 8
 STRUKTURA NERVNOG SISTEMA
Na rastojanju od po nekoliko
milimetra nalaze se Ranvijeovi čvorovi,
gde dolazi do prekidanja mijelinskog
izolatora. Signal koji je stigao u Ranvijeov
čvor oslabljen je usled otpora aksona. Zato
ovaj čvor deluje kac pojačavač za
restauraciju električnog signala na njegovu
prvobitnu veličinu i oblik. Na taj način, bez
obzira na dužinu puta koji pređe,
informacija koju nosi signal stiže na kraj
nervnog stabla praktično nepromenjena.

Biomehatronika Bioelektricitet 9
 FUNKCIONALNA DIJAGNOSTIKA
Funkcionalna dijagnostika je deo Medicinske elektronike,
koji se bavi električnim registrovanjem i analizom određenih
parametara u cilju dobijanja podataka o funkcionisanju pojedinih
organa i delova organizma.
Funkcionalna dijagnostika se deli na tri oblasti:
• Elektrografija - električno registrovanje biostruja i biopotencijala
u ljudskom organizmu,
• Električno registrovanje neelektričnih parametara važnih za
funkcionisanje ljudskog organizma
• Endometrija i radio(tele)metrija, koja se bavi registrovanjem
parametara u šupljinama ljudskog organizma, direktno ili na
daljinu

Biomehatronika Bioelektricitet 10
 ELEKTROGRAFIJA
Biopotencijali se, kako smo videli, javljaju u ćelijama,
tkivima i organima kao rezultat životnih funkcija (membranski
potencijal). Promene ovih veličina se manifestuju kao kratkotrajni
impulsi stalnog ili promenljivog znaka i nazivaju se akcioni
potencijali ili potencijali dejstva. Potencijali pojedinih ćelija se
sabiraju i formiraju zajedničku potencijalsku razliku, koja se može
meriti između pojedinih tačaka organa ili tkiva. Registrovanje
vremenskih promena ovih potencijala i njihova analiza daju vredne
podatke o funkcionisanju pojedinih organa ili tkiva (mišića).
Na ovaj način se mogu registrovati promene biopotencijala
mišića (elektromiografija - EMG), srca (elektrokardiografija - EKG)
i mozga (elektroencefalografija - EEG), mrežnjače ili retine
(elektroretinografija -ERG), pomeranja oka (elektrookulografija -
EOG).
Biomehatronika Bioelektricitet 11
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
ELEKTROMIOGRAM
Jedan od načina da se dobiju dijagnostičke informacije o
funkcionisanju mišića je merenje njegove električne aktivnosti.
Akcioni potencijal, prilikom svoje transmisije sa aksona na mišićna
vlakna, izaziva mišićnu kontrakciju. Snimak promene potencijala
mišića u toku kontrakcije i relaksacije naziva se elektromiogram, ili
EMG.

Biomehatronika Bioelektricitet 12
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
ELEKTROMIOGRAM
Mišić se sastoji od
velikog broja mišićnih
vlakana. Zavisno od vrste
mišića, određen broj vlakana
(od 25 do 2000) povezanje
preko jednog nerva sa
mozgom ili kičmenom
moždinom, formirajući
motornu jedinicu prikazanu na
slici. Svako vlakno je u
kontaktu sa jednom granom
nerva preko nervnog završetka
u obliku pločice (tzv.
motorička pločica).
Biomehatronika Bioelektricitet 13
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
Snimanje
ELEKTROMIOGRAM
akcionog
potencijala jednog mišićnog
vlakna prikazano je na slici.
Referentna elektroda je u
obliku metalne pločice, dok se
za drugu elektrodu koristi
mikroelektroda. U praksi se
retko snima akcioni potencijal
jednog mišićnog vlakna.
Obično se registruje električna
aktivnost velikog broja
vlakana istovremeno, kada je i
druga elektroda u obliku
metalne pločice.
Biomehatronika Bioelektricitet 14
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
ELEKTROMIOGRAM
Na slici je prikazano
merenje električne aktivnosti
mišića noge pri hodanju.
Pozitivna (crvena) i negativna
(bela) elektroda postavljene su
na mišić, dok crna elektroda
služi za uzemljenje. Plavi
zapis je apsolutni EMG
mišića, dok crnii zapis
predstavlja EMG u
integralnom obliku.
Biomehatronika Bioelektricitet 15
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
ELEKTROMIOGRAM
Pomoću EMG dobijenog
električnom stimulacijom može
se odrediti brzina prostiranja
akcionog potencijala. Metod za
merenje brzine provođenja
motorne jedinice prikazan je na
slici. Merenje se može izvršiti
na podlaktu tako što se
istovremeno i sa istim
intenzitetom stimulišu dve
tačke na određenom rastojanju
Δx.
Biomehatronika Bioelektricitet 16
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
ELEKTROMIOGRAM
Impulsi nastali istovremeno putem
stimulacija 1 i 2 registruju se na
malom prstu pomoću elektroda.
Latentni period t1 za registrovanje
impulsa nastalog stimulacijom 1 je
duži od latentnog perioda t2 za
registrovanje impulsa nastalog
stimulacijom 2, jer prvi impuls
prelazi duži put. Vreme njegovog
putovanja između mesta
stimulacije 1 i stimulacije 2 iznosi
Δt = t1 - t2. Brzina prostiranja
impulsa će biti v = Δx/Δt.
Biomehatronika Bioelektricitet 17
 ELEKTRIČNI SIGNALI MIŠIĆA -
ELEKTROMIOGRAM
Primer: Pretpostavimo da je rastojanje
između tačaka u kojima se vrši stimulacija
Δx = 25 cm. Vreme od stimulacije 1 do
registrovanja impulsa iznosi t1 = 8 ms, dok
je t2 = 4 ms. Kolika je brzina prostiranja
impulsa?
V = Δx/Δt = Δx/(t1 -t2) = 62,5 m/s.
Tipične vrednosti brzine
prostiranja impulsa (akcionog potencijala)
za normalno stanje nervnog vlakna su
(40 - 60) m/s. Ako brzina padne na
vrednost ispod 10 m/s, smatra se da je
nervno vlakno ozbiljno oštećeno.
Biomehatronika Bioelektricitet 18
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Srce se može posmatrati kao dvostruka pumpa.
Sastoji se od četiri komore, levog i desnog
atrijuma i levog i desnog ventrikula. Desni
atrijum prima krv iz tela kroz gornju šuplju
venu, kontrahuje se i pumpa krv u desni
ventrikul. Kontrakcijom desnog ventrikula
pumpa se krv u plućni krvotok. U plućima se
krv oksigenizuje, a zatim vraća u levi atrijum.
Kontrakcija levog atrijuma potiskuje krv u levi
ventrikul, koji se kontrahuje i pumpa krv u
sistemski krvotok i to prvo kroz aortu, arterije i
arteriole, zatim kroz kapilare svih organa i na
kraju kroz vene odakle se vraća u desni
atrijum.
Biomehatronika Bioelektricitet 19
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Kontrakcija levog i desnog atrijuma je
sinhronizovana, a isto tako i kontrakcija levog
i desnog ventrikula. Ritmička aktivnost srca
inicirana je i kontrolisana električnim
signalom, koji se generiše u specijalizovanim
mišićnim ćelijama. Ove ćelije formiraju
sinoatrijski (SA) čvor, koji predstavlja prirodni
pejsmejker. U SA čvoru se generiše akcioni
potencijal (oko 72 puta u minutu) i prostire duž
celog srčanog mišića po tačno definisanom
putu, izazivajući depolarizaciju mišićnih ćelija.

Biomehatronika Bioelektricitet 20
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Depolarizacioni talas putuje kroz mišićno tkivo
atrijuma brzinom približno 1 m/s i izaziva
simultanu kontrakciju levog i desnog atrijuma i
pumpanje krvi u ventrikule. Iza toga nastaje
repolarizacija i relaksacija mišića atrijuma.
Depolarizacioni talas stiže do dela koji odvaja
atrijume od ventrikula. Taj deo sačinjava
uglavnom fibrozno vezivno tkivo, koje nije
provodno.

Biomehatronika Bioelektricitet 21
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Jedina provodna struktura je atrioventrikulski
(AV) čvor. Kada električni signal stigne do
atrioventrikulskog čvora, on inicira dalje
prostiranje depolarizacionog talasa duž
provodnih vlakana (Hisovog snopa) i izaziva
kontrakciju levog i desnog ventrikula praćenu
pumpanjem krvi u sistemski, odnosno
pulmonalni krvotok. Nakon toga dolazi do
relaksacije mišića ventrikula i njihove, a zatim
počinje novi ciklus.

Biomehatronika Bioelektricitet 22
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Očigledno je da su električna aktivnost srca i
njegovo mehaničko kretanje usko povezani.
Naime, svaki mišić srca može da se kontrahuje
jedino pod dejstvom električne struje koja kroz
njega protiče. To znači da praćenjem i
registrovanjem vremenske promene potencijala
mogu dobiti dragoceni podaci o mehaničkom
funkcionisanju srca.

Biomehatronika Bioelektricitet 23
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Električni dipol je svako telo koje na
krajevima ima -q i +q naelektrisanja iste
apsolutne vrednosti. Moment dipola je
vektor ql (q - apsolutna vrednost
naelektrisanja, l - dužina dipola). U
električnom polju oko dipola svaka tačka
ima određenu vrednost potencijala. Površine,
na kojima su vrednosti potencijala u svakoj
tački iste, su ekvipotencijalne površine. U
preseku ekvipotencijalnih površina i neke
zamišljene ravni dobijaju se ekvipotencijalne
linije, koje povezuju tačke istih vrednosti
potencijala.
Biomehatronika Bioelektricitet 24
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Srce se može posmatrati kao dinamički dipol
(tj. dipol koji u prostoru menja svoj položaj i
moment). Potencijali pojedinih ćelija srca se
mogu sabirati, pa je srce, posmatrano u
celini, na jednom kraju (osnova srca)
negativno naelektrisano, a na drugom kraju
(vrh srca) pozitivno naelektrisano. To znači
da se oko srca formiraju ekvipotencijalne
površine sa vrednostima potencijala koje se
mogu meriti na površini grudnog koša.

Biomehatronika Bioelektricitet 25
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Razlika potencijala između odabranih tačaka u
kojima su postavljene elektrode odgovara
položaju dipola srca u jednom trenutku. Usled
mehaničke aktivnosti srca, pri kojoj se samo vrh
srca pomera (kontrakcije i relaksacije atrijuma i
ventrikula), položaj pozitivnog kraja dipola se
neprekidno menja, pa samim tim i pravac i
veličina samog dipola. To dovodi do promene
vrednosti potencijala između elektroda. Zapis koji
se dobija snimanjem promena vrednosti
potencijala između dveju fiksiranih tačaka na telu
u toku vremena naziva se elektrokardiogram (ili
skraćeno EKG).
Biomehatronika Bioelektricitet 26
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Struktura srca se najčešće prikazuje u tri elektro-kardiografske
ravni, koje su uzajamno normalne. To su frontalna, transverzalna
i sigitalna ravan. Ove ravni su prikazane na slici, zajedno sa
vektorom dipola srca. Vektor dipola srca leži skoro u frontalnoj
ravni našeg tela. Za rutinska merenja električne aktivnosti srca
odstupanje vektora dipola od frontalne ravni se može zanemariti
i pretpostaviti da on leži u frontalnoj ravni.

Biomehatronika Bioelektricitet 27
 ELEKTRIČNI SIGNALI SRCA -
ELEKTROKARDIOGRAM
Tipičan elektrokardiogram dobijen snimanjem
promene intenziteta jedne projekcije dipola
srca na papir, koji se kreće brzinom v u
naznačenom smeru, ima oblik prikazan na
slici. U toku jednog ciklusa rada srca vektor
dipola se menja tako da početak vektora
zadržava isti položaj, dok vrh vektora opisuje
tri krive PQ, QRS i ST, za koje se može uzeti
da leže približno u istoj (frontalnoj) ravni.
Promena položaja vrha vektora zapravo prati
pomeranje vrha srca po pomenutim krivama
pri kontrakciji atrijuma i ventrikula.

Biomehatronika Bioelektricitet 28
 ELEKTRIČNI SIGNALI MOZGA -
ELEKTROENCEFALOGRAM
Elektroencefalogram (ili skraćeno EEG) predstavlja
snimak električne aktivnosti pretežno neurona u
korteksu mozga. Mozak sadrži nekoliko milijardi
neurona koji generišu i propuštaju električne
signale. Ukupna električna aktivnost rezultira
signalima, koji se mogu detektovati i zabeležiti
izvan mozga. Električna aktivnost mozga se
manifestuje kao slabi kompleksni električni signali,
koji se mogu registrovati pomoću elektroda, čiji je
mogući raspored prikazan na slici. Elektrode su
najčešće u obliku malih diskova, napravljenih od
srebrohlorida. Njihov raspored zavisi od dela mozga
koji se želi ispitivati. Referentna elektroda je obično
postavljena na jedno od dva uha (U1 ili U2 na slici).
Biomehatronika Bioelektricitet 29
 ELEKTRIČNI SIGNALI MOZGA -
ELEKTROENCEFALOGRAM
Amplitude potencijala u elektroencefalogramu su male i iznose oko
50 μV. Zbog toga je preciznost snimanja često ugrožena uticajem
spoljnih električnih signala ili nevoljnim pokretima tela (pomeranje
oka, na primer). Frekvencije signala su niske i različite. Prema
vrednosti frekvencije signali se dele na spore (Δ - talasi; 0,5 - 4
Hz), umereno spore (θ - talasi; 4-8 Hz), α - talase (8 - 13 Hz) i β
talase (iznad 13 Hz).

Biomehatronika Bioelektricitet 30
 ELEKTRIČNO REGISTROVANJE
NEELEKTRIČNIH PARAMETARA
Mnogi električni merni aparati imaju veliku osetijivost pa su
pogodni za merenje malih promena neelektričnih veličina. To je
moguće učiniti pod uslovom da su elektrode zamenjenene delom
aparature koji se naziva pretvarač (transdjuser, transduktor).
Pomoću njega se promena ma koje fizičke veličine pretvara u njoj
odgovarajući električni impuls. Ovom metodom se u medicini i
biologiji meri veliki broj neelektričnih parametara kao što su:
pritisak krvi, puls, temperatura, srčani šumovi, veličina kontrakcije
mišića i slično.

Biomehatronika Bioelektricitet 31
 ELEKTRIČNO REGISTROVANJE
NEELEKTRIČNIH PARAMETARA
Zavisno od vrste parametara koji se pretvaraju u električne
impulse, pretvarači mogu biti konstruisani na razne načine.
Navešćemo neke od pretvarača:
• mehanički - pretvaraju mehanička kretanja u električne
signale,
• zvučni - pretvaraju promenu intenziteta zvuka u električne
signale,
• toplotni - pretvaraju promenu količine toplote u električne
signale,
• optički - pretvaraju promenu intenziteta svetlosti u
električne signale.

Biomehatronika Bioelektricitet 32
 ELEKTRIČNO REGISTROVANJE
NEELEKTRIČNIH PARAMETARA
Primer pretvarača, pomoću koga se registruje Ahilov refleks,
prikazan je na slici. Svetlost dolazi iz izvora S, reflektuje se sa
tabana i pada na fotoćeliju F. Sa pomeranjem položaja tabana
menja se i svetlosni fluks koji stiže u fotoćeliju F.

Biomehatronika Bioelektricitet 33
 ELEKTRIČNO REGISTROVANJE
NEELEKTRIČNIH PARAMETARA
U fotoćeliji F dolazi do pretvaranja svetlosti u struju. Jačina struje
zavisi od intenziteta svetlosnog fluksa. Sa promenom svetlosnog
fluksa menja se jačina struje i dobija električni signal. Posle
pojačavanja u pojačivaču A, električni signal se registruje pomoću
miliampermetra mA, osciloskopa O, ili pisača P.

Biomehatronika Bioelektricitet 34
 ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM
STRUJOM
Elektroterapija, ili direktna primena električne energije na ljudski
organizam u cilju lečenja, je vrlo važna terapijska metoda u fizikalno
medicini. Delimo je na elektroterapiju jednosmemom strujom, koja
može biti konstantna ili impulsna, elektroterapiju visokofrekventnom
strujom ; i elektroterapiju elektromagnetnim poljem. Ovde govorimo
o elektroterapiji jednosmernom konstantnom (ili impulsnom)
strujom. Pri propuštanju električne struje kroz deo ljudskog
organizma dolazi do njegovog zagrevanja usled Džulovog efekta.
Koliko će se toplote osloboditi u nekom tkivu zavisiće od toga da li
deo organizma kroz koji protiče struja možemo predstaviti rednom
ili paralelnom vezom pojedinih homogenih tkiva.

Biomehatronika Bioelektricitet 35
 ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM
STRUJOM
Ako se na telo (recimo, nogu) postave elektrode A i B transverzalno
struja će prolaziti kroz sve slojeve (koža, masno tkivo, mišićno
tkivo) osim kroz kost koja usled svog velikog specifičnog otpora
predstavlja neprovodnu sredinu. Ukupan otpor koji noga pruža
proticanju struje, može se predstaviti kao zbir otpora redno vezanih
homogenih provodnika.

Biomehatronika Bioelektricitet 36
 ELEKTROTERAPIJA
JEDNOSMERNOM STRUJOM
ΔQ 1 I 2 R 1t R 1
= 2 =
ΔQ 2 I R 2 t R 2
R 1 > R 2 ⇒ ΔQ 1 > ΔQ 2

Zaključujemo na osnovu relacije da će se u ovom slučaju najveća

količina toplote osloboditi na provodniku najvećeg otpora, a to je
koža.

Biomehatronika Bioelektricitet 37
 ELEKTROTERAPIJA
JEDNOSMERNOM STRUJOM
Postavljanjem elektroda longitudinalno, električna struja prolazi
istovremeno kroz sve slojeve tkiva pa se otpor noge može predstaviti
otporom paralelno vezanih otpornika.

Biomehatronika Bioelektricitet 38
 ELEKTROTERAPIJA
JEDNOSMERNOM STRUJOM
⎛ U2 ⎞
⎜⎜ ⎟⎟t
ΔQ 1 ⎝ R 1 ⎠ R2
= =
ΔQ 2 ⎛ U ⎞2
R1
⎜⎜ ⎟⎟t
⎝ R2 ⎠
R 1 < R 2 ⇒ ΔQ 1 > ΔQ 2

Najveća količina toplote će se osloboditi na otporniku najmanjeg

otpora, a to je mišićno tkivo u kome se nalaze krvni sudovi.
Efekat ovakvog načina propuštanja struje kroz nogu biće širenje
krvnih sudova - vazodilatacija.

Biomehatronika Bioelektricitet 39
 MERENJE BIOPOTENCIJALA

Osnovni zadatak prilikom merenja jačina biostruja i biopotencijala

je da dobijeni podaci na mernom instrumentu odgovaraju pravim
vrednostima merenih veličina. Na tačnost merenja utiču brojni
efekti. To su, pre svega, kontaktni potencijal i polarizacija
elektroda. Međutim, čak i kada su ovi efekti eliminisani, problem
nije u potpunosti rešen, jer se u kolu u kome se nalazi biogenerator
i merni instrument javljaju dodatni otpori. Elektrode, bez kojih se
merenje ne bi moglo vršiti, ne mogu se postaviti direktno na
biogenerator (kao što je, na primer, srce), već na tkivo koje ga
okružuje. To tkivo pruža otpor električnoj struji koja kroz njega
teče.

Biomehatronika Bioelektricitet 40
 MERENJE BIOPOTENCIJALA
Na slici je prikazan biogenerator
elektromotorne sile E okružen tkivom.
Tkivo pruža termogene otpore R1 i R2 struji,
koja ide od biogeneratora do elektroda A i
B. Deo struje će, međutim, direktno teći
između elektroda, pri čemu se takođe javlja
termogeni otpor r. Električna energija se
troši i na savladavanje otpora koji se javlja
na kontaktu elektroda i kože. Taj otpor se
može predstaviti paralelnom vezom
termogenog i kapacitivnog otpora, jer se na
dodirnoj površini otpornika I i II reda
formiraju slojevi pozitivnog i negativnog
naelektrisanja kao kod pločastog
kondenzatora.
Biomehatronika Bioelektricitet 41
 MERENJE BIOPOTENCIJALA
Ako se sve navedeno uzme u obzir, realni sistem sa slike (a) se
može uspešno modelovati strujnim kolom, prikazanim na slici (b).

Biomehatronika Bioelektricitet 42
 MERENJE BIOPOTENCIJALA
Izmerena veličina biopotencijala će biti utoliko tačnija ukoliko su
ispunjeni uslovi:
R 1 + R 2 << R 0
R A + R B << R 0
Dobri rezultati se postižu ako je unutrašnji otpor voltmetra R0 oko 1000
puta veći od otpora elektroda.

Biomehatronika Bioelektricitet 43