IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

2.22. SPAJANJE RAZNORODNIH MATERIJALA

Šav raznorodnih materijala je spoj dva metala, dobijen njihovim topljenjem, koji se
značajno razlikuju u pogledu mehaničkih karakteristika i/ili hemijskog sastava. Heterogeni
šav je spoj dobijen topljenjem metala, kod koga se metal šava značajno razlikuje od osnovnog
metala u pogledu mehaničkih osobina i hemijskog sastava.
Kombinacija metala sa značajnim razlikama u hemijskom sastavu, mehaničkim i fizičkim
osobinama moţe da predstavlja problem u toku zavarivanja, u toku termičke obrade ili u toku
upotrebe. Kod spajanja raznorodnih materijala preporučuje se da osnovni materijali imaju što
je moguće veću metaluršku kompatibilnost kako pri njihovom topljenju ne bi došlo do
formiranja krtih struktura (intermetalida).
Uzimajući da ugljenični čelik ima vrednosti jedan za nekoliko fizičkih parametara
navedenih u Tabeli 2.22.1, uporeĎene su relativne vrednosti odgovarajućih parametara za
različite osnovne materijale. Vidi se da izmeĎu njih postoje značajne razlike.
Tabela 2.22.1 Uporedni prikaz nekih osobina raznorodnih materijala
Ugljenični Austenitni Legura Legura
Param. čelik Cu Al nerĎajući čelik 70Ni-30Cu 76Ni-16Cr-
8Fe
 1,0 1,4 1,9 1,3 1,2 1,1
 1,0 5,9 3,1 0,7 0,5 0,3
c 1,0 0,8 1,9 1,0 1,1 0,9
 1,0 1,1 0,3 1,0 1,1 1,1
Tt 1,0 0,7 0,4 0,9 0,9 0,9

Oznake u Tabeli 2.22.1 su: -srednji linearan koeficijent termičkog širenja, -koeficijent
provoĎenja toplote, c-specifična toplota,  specifična gustina i Tt -temperatura topljenja.
Osnovni cilj zavarivanja raznorodnih materijala je dobijanje šava koji ima osobine
potrebne u eksploataciji. Iako šav moţe da bude homogen i da zadovoljava sva standardna
ispitivanja kvalifikacije i prihvatljivosti, uslovi eksploatacije mogu da izazovu njegovo
starenje i neočekivan lom. Radni uslovi, kao termički ciklusi i koroziona sredina, zahtevaju da
se posveti potrebna paţnja metalurškim karakteristikama i fizičkim, mehaničkim i hemijskim
osobinama šava na raznorodnim materijalima. Osnovna metalurška razlika izmeĎu šava i os-
novnog metala je u mikrostrukturi. Šav u ovom pogledu moţe da se smatra da je sličan
odlivku, dok je osnovni metal dobijen valjanjem i smanjenjem debljine polaznog proizvoda.
Livena struktura moţe da utiče na ponašanje šava u eksploataciji zbog niţe čvrstoće zamora,
smanjene otpornosti prema puzanju i hemijskih segregacija. Ove faktore treba posmatrati sa
aspekta radnih uslova pri projektovanju šava sa zadovoljavajućim osobinama koje mu
obezbeĎuju dug radni vek.
Osobine metala šava koje se dobijaju otvrdnjavanjem su rezultat relativnog mešanja materijala u
blizini svakog osnovnog metala. Pri izboru dodatnog metala se moraju predvideti rezultati ovih
procesa i oceniti mogućnost pojave prslina u toku otvrdnjavanja metala šava i, pod pretpostavkom
da neće doći do pucanja šava, stabilnost nastale metalurške strukture pri kasnijoj preradi i zatim u
eksploataciji. Np. nerĎajući austenitni čelik sa visokim sadrţajem delta ferita postaje krt na
povišenim temperaturama zbog prelaska plastične feritne faze u krtu sigma fazu. Pojava ovakve
strukture se izbegava korišćenjem dodatnog materijala koji potpuno onemogućava formiranje
feritne faze. Ako dva osnovna metala formiraju neprekidan niz čvrstih rastvora kada se zajedno
tope, kao np. bakar i nikl, njihov šav se lako dobija topljenjem. MeĎutim, ako se topljenjem dva
metala obrazuju kompleksne faze ili intermetalidi, zavisno od izbora dodatnog materijala i postupka
zavarivanja moţe se izbeći njihovo nastajanje.

1 od 12
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

1. Udeo osnovnog materijala

Udeo osnovnog metala u metalu šava se definiše relativnim učešćem osnovnog metala u
ukupnom metalu šava dobijenom topljenjem. Njegovo izračunavanje moţe da se zasniva na
sadrţaju Ni. Udeo osnovnog metala moţe pribliţno da se odrediti merenjem površina na
poprečnom preseku šava koje odgovaraju materijalima koji topljenjem obrazuju zavarivačku
kupku i izračunavanjem njihovog količnika.
Srednji sadrţaj nekog hemijskog elementa (X) u metalu šava izračunava se u % pomoću
izraza
X  Da X a  Db X b  X f (1  Dt )
u kome su: Xa sadrţaj elementa u osnovnom metalu a, Xb sadrţaj elementa u osnovnom
metalu b, Xf sadrţaj elementa u dodatnom metalu f, Da udeo osnovnog metala a, Db udeo
osnovnog metala b, Dt ukupan udeo osnovnih metala a i b. Kao primer izračunavanja je
pretpostavljeno da je osnovni metal nerĎajući čelik tipa 316 zavaren sa legiranim čelikom tipa
2-Cr-1Mo sa dodatnim metalom od Ni-Cr legure ERNiCr-3. Nominalan hemijski sastav ovih
materijala je dat u Tabeli 2.22.2.
Tabela 2.22.2 Nominalan hemijski sastav materijala (u % mase)
Hemijski element Cr-Mo čelik Čelik tipa 316 Dodatni materijal
Cr 2,5 17,0 20
Ni - 12,0 72
Mo 1,0 2,5 -
Fe 95,5 63,0 3

Na osnovu merenja veličine površina i u skladu sa iskustvom, ukupan udeo iznosi 35%,
udeo za Cr-Mo čelik je 15%, udeo za čelik 316 je 20% i udeo za dodatni materijal je 65%.
Srednji sadrţaji Cr, Ni i Mo iznose:
X  0,15(2,5)  0,20(17)  0,65(20)  16,8% , X  0,20(12)  0,65(72)  49,2%
Cr Ni
i
X Mo  0,15(1)  0,20(2,5)  0,65% .

Ovaj sastav šava je poznat kao otporan prema pojavi prslina i na njega ne utiču np.
kovanje i termička obrada. Osim toga, pri radu na povišenim temperaturama ne dolazi do
stvaranja krtih faza što bi bilo moguće kada bi se primenio austenitni nerĎajući dodatni
materijal, jer bi se u tom slučaju ferit transformisao u sigma fazu pri izlaganju temperaturama
višim od oko 4820C.
Udeo osnovnog metala zavisi od postupka zavarivanja i njegove vrednosti za sučeoni šav
su:
 ručno elektrolučno zavarivanje topljivom elektrodom (REL) 20-30 %
 MAG/MIG postupak 20-30 %
 elektrolučno zavarivanje netopljivom elektrodom (TIG) 100 %
 elektrolučno zavarivanje pod praškom (EPP) 30-40 %
 elektrolučno navarivanje trakom pod praškom 10-20 %.
U praksi se usvaja da udeo za sučeoni šav ne zavisi od osnovnog materijala, ali da na njega
moţe da utiče predgrevanje. Tako u šavu dobijenom MIG postupkom za slučaj zavarivanja
ugljeničnog i austenitnog nerĎajućeg čelika, uzima se da su udeli po 15% za svaki od ova dva
čelika iako se oni u mnogo čemu razlikuju.

2 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

2. Neki aspekti spajanja raznorodnih materijala

Spajanje zavarivanjem zahteva topljenje oba osnovna materijala. U slučajevima kada se
njihove temperature topljenja (Tt) značajno razlikuju, ili ako je razlika velika izmeĎu
dodatnog materijala i osnovnog metala, moraju se preduzeti mere da se izbegne pojava prslina
u metalu sa niţom Tt. Tada mogu da se koriste i druge tehnike spajanja, kao što su tvrdo i
meko lemljenje, zavarivanje u čvrstom stanju i dr. Ove prsline nastaju dok je metal sa niţom
Tt u zagrejanom stanju i otuda sa smanjenom čvrstoćom, a posledica su napona stvorenih pri
otvrdnjavanju i skupljanju metala sa višom Tt . Ovaj problem moţe da se reši nanošenjem
dodatnog materijala koji je sa razmatranog aspekta izmeĎu osnovnih metala. On se nanosi na
površinu materijala sa niţom Tt u jednom ili više slojeva. Ovaj postupak oblaganja se u praksi
naziva puterovanje (od engl. izraza buttering). Šav se zatim formira izmeĎu obloţene površine
i drugog osnovnog metala.
Primer koji ilustruje ovu tehniku je spajanje nerĎajućeg čelika tipa 304 i legure tipa 90 Cu-
10 Ni. Dodatni materijal je obloţena elektroda od feritnog nerĎajućeg čelika tipa ENiCrFe-2.
Na pripremljenu površinu legure 90 Cu-10 Ni prvo se nanosi sloj legure 70 Cu-30 Ni, slika
2.22.3.
Druga specifičnost spajanja raznorodnih materijala topljenjem je moguća značajna razlika
vrednosti termičkih provodnosti materijala koji se spajaju, kao što pokazuje Tabela 2.22.1.
Procedura zavarivanja će ovo uzeti u obzir, jer će inače toplota rastopljene kupke u većoj meri
prolaziti kroz materijal sa većim koeficijentom provoĎenja toplote. Izvor toplote se zbog toga
često usmerava ka materijalu sa većom toplotnom provodnošću čime se uspostavlja toplotna
ravnoteţa. Pošto toplota koja prolazi kroz osnovni metal zavisi i od njegove temperature,
druga praktična mera za uspostavljanje ravnoteţe u odvoĎenju toplote je predgrevanje
osnovnog metala koji je bolji provodnik toplote. Na taj način se smanjuje toplota potrebna za
topljenje ovog materijala. Primer je spajanje čistog Cu i čelika ili nerĎajućeg čelika.
Koeficijent  je oko 8 puta veći za Cu pa ga je potrebno zagrejati do temperature oko 538 0C
da bi imao udela u formiranju šava.
Razlika srednjih linearnih koeficijenata termičkog širenja osnovnih metala praćena je
naponima u spoju u toku promene temperature. Napon  u ZUT-u jednog od osnovnih
materijala koji je u spoju sa drugim materijalom, pribliţno je srazmeran razlici njihovih
koeficijenata   i razlici njihovih temperatura  T.
  E  T
gde je E moduo elastičnosti osnovnog materijala. Pokazano je da se u dosta slučajeva moţe
odrediti  ako su poznati hemijski sastavi osnovnog i dodatnog materijala, kao i udeo
osnovnog materijala, a odatle i toplotno širenje heterogenog šava. Razlika ovih koeficijenata
je posebno značajna za spojeve na povišenim radnim temperaturama koje se ciklično menjaju.
Kod termoelektrana np. koriste se spojevi austenitnog nerĎajućeg čelika i Cr-Mo
niskolegiranog čelika. Brzo starenje do koga dolazi ako se primeni austenitni nerĎajući
dodatni materijal eliminiše se korišćenjem dodatnog materijala tipa Ni-Cr-Fe čiji je
koeficijent  po vrednosti izmeĎu odgovarajućih koeficijenata ovih osnovnih materijala.
Različite osobine raznorodnih materijala pri eksploataciji spoja u uslovima promenljivog
temperaturnog reţima mogu da izazovu promenljive napone u ZUT i u susednom delu metala
šava. Usled termičkog zamora mogu da nastanu prsline koje će dovesti do prevremenog loma.
Potrebno je da metal ima potrebnu otpornost prema inicijaciji, kao i prema rastu prsline.
Grubozrnasta dendritna livena struktura šava ima slabiju otpornost prema zamoru nego
osnovni metal, na šta je već ukazano.

3 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Pored fizičkih i mehaničkih osobina i mikrostrukturne stabilnosti, na trajanje radnog veka

spoja raznorodnih materijala utiče i njegova otpornost na oksidaciju i koroziju. Projektant i
inţenjer zavarivanja moraju da uzmu u obzir ovaj zahtev pri izboru materijala. Galvanska
korozija np. je uobičajena pojava kada se radi o spoju raznorodnih metalnih materijala. Ova
korozija napada u većoj meri anodno polarizovan metal ili fazu u dvofaznom metalu šava
(ferit i austenit). Da bi se ova pojava svela na najmanju meru, sastav metala šava treba tako
odabrati da šav bude katodno polarizovan u odnosu na osnovni materijal u predviĎenom
radnom medijumu. Pri tome takoĎe treba imati u vidu poznatu činjenicu da ukupna površina
šavova na posudama iznosi samo oko 5% ukupne površine. Time na znatno većem delu
površine dolazi do korozije zbog čega je njena brzina mala. Np. legura tipa 70 Ni-30 Cu se
koristi u opremi za desalinaciju na temperaturi iznad 820C. Ispitivanja galvanske korozije su
pokazala da šav od legure tipa NiCrMo ima dobru korozionu otpornost prema ovoj vrsti
korozije. Galvanska korozija čelika visoke čvrstoće moţe da izazove vodoničnu krtost u ZUT
istog čelika ako on predstavlja katodu galvanske ćelije. Ovaj efekt vodonika mora da se ima u
vidu ako su radne temperature šava izmeĎu 40 C do 930C i ako je on izloţen velikim
naprezanjima. Zaostali naponi u šavu često su dovoljni da ubrzaju pojavu vodonične krtosti i
ponekad pojavu prslina usled naponske korozije.
Potrebno je napomenuti da galvanska korozija nije proporcionalna razlici potencijala
raznorodnih materijala koji su u galvanskoj vezi. Gustina struje kod galvanske korozije u
ovom slučaju moţe da bude velika iako razlika potencijala nije velika i obrnutio. Veličina
korozije moţe da se dobije merenjem jednosmerne struje ili da se oceni na osnovu iskustva.
Koroziona otpornost metala šava treba da bude jednaka ili veća od otpornosti materijala
izabranog za odreĎene radne uslove.
Razlike u hemijskom sastavu raznorodnih materijala koji su u spoju mogu da budu izvor
problema pri visokim radnim temperaturama, jer se zbog selektivne oksidacije na spoju mogu
stvarati zarezi. Kao potencijalni koncentratori napona, oni duţ šava mogu da izazovu pucanje
spoja usled oksidacije pri cikličnim promenama temperature.
Razlika u hemijskom sastavu visokolegiranog i niskolegiranog materijala treba da se ima u
vidu i sa aspekta difuzije ugljenika na visokim temperaturama. Zbog afiniteta prema Cr u više
legiranom materijalu, u ZUT manje legiranog materijala nastaje zona osiromašena
ugljenikom. Posledice su da ova zona postaje meka, slabo otporna prema puzanju i sa
smanjenom ţilavošću, što ubrzava puzanje materijala i vodi lomu. Primer je spoj čelika 2-Cr-
1Mo i čelika 316 sa dodatnim materijalom tipa 309 (sa 22-25% Cr, 12-14% Ni, 0,8% Si i
0,75% Cu) u uslovima postrojenja na fosilno gorivo i radnim temperaturama izmeĎu 4820C i
5930C. Zbog različitih koeficijenata termičkog širenja metala u spoju, na spoj deluju
naprezanja na smicanje. Ovaj spoj nalazi primenu u rafinerijama i postrojenjima za
prozvodnju etilena.
Razlike u mikrostrukturi, kao mikrosegregacije i uključci, pogoduju galvanskoj koroziji,
na kojoj se, kao što je poznato, zasnivaju tačkasta i korozija praćena površinskim prslinama.
Dodatni materijali na bazi Ni, Ni-Cu, Ni-Cr-Fe i Ni-Cr-Mo zadrţavaju svoje osobine i
posle izvesnog mešanja sa gvoţĎem u zavarivačkoj kupki. Dovoljna koroziona otpornost se
često postiţe nanošenjem dva ili više sloja ovih materijala na noseći metal. Otpornost legura
na bazi Ni prema tačkastoj koroziji se moţe uporediti pomoću ekvivalenta otpornosti prema
tačkastoj koroziji (PRE) koji zavisi od sadrţaja Cr, Mo i W
PRE=%Cr+1,7(%Mo+%W)
Veća vrednost PRE znači veću otpornost legure.

4 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

3. Šeflerov dijagram
Za izbor austenitnog dodatnog materijala, već više od pet decenija koristi se Šeflerov
dijagram, koji omogućava da se predvidi sadrţaj ferita u metalu šava. Osim Šeflerovog
dijagrama, koriste se i drugi, noviji konstitucionalni dijagrami za ovu svrhu: de Longov, Espy,
WRC iz 1988 i WRC iz 1992. godine i dr. Ovi drugi dijagrami obuhvataju i neke druge tipove
čelika, kao nerĎajuće čelike sa visokim sadrţajima Mn i N (Espy), dok dijagram WRC iz
1992. godine daje tačnije rezultate za austenitne materijale sa manje od 0,2% N i manje od
10% Mn. Prvi dijagram odnosi se na najširu oblast hemijskih sastava čelika, a primenjuje sa
na spojeve austenitnih nerĎajućih čelika i ugljeničnih ili niskolegiranih čelika.
Za modeliranje Šeflerovog dijagrama je potrebno definisati granice koje se koriste. Jednačina
prave u pravouglom sistemu koordinata Cr e i Nie je
Nie =  Cre + 
(1)
sa koeficijentima  = 1/CrNie  = - CreNie0/CrNie
(2)
Cre Nie 0 je ekvivalentan sadrţaj Cr za Nie =0
CreNie0 = 7,5 + 0,045 t
(3)
a hrom-nikal ekvivalent Cr Nie se definiše, kao što je poznato iz literature, relacijama
CrNie = 0,9 + 0,0109 t - 0,00009 t 2 + 0,0003 t 3 , 0  t  10
(4a)
CrNie = 1,2 + 0,01 t , 10  t  80
(4b)
CrNie = - 2 + 0,05 t , 80  t  100
(4c)
Ako je t=0, koeficijenti (2) su
 = 1,111  = - 8,333
(5)
i na taj način jednačina (1) dobija oblik:
Nie a = 1,111 Cre - 8,333
(6)
Ako se usvoji da parametar t ima pozitivne vrednosti na desnoj strani prave date jednačinom
(6), iz definicije prave date ovom jednačinom, proizlazi da parametar t na njenoj drugoj strani
ima negativne vrednosti.
Jednačina prave koja razgraničava oblast austenita i oblast austenita i martenzita (A+M) glasi:
Nie am = - 0,81 Cre + 25,5
(7)
Gornja granica oblasti martenzita (M) je prava data jednačinom
Nie m = - 0,81 Cre + 19,5
(8)
Gornja granica martenzita i ferita (M+F) koja se nalazi u levom uglu dijagrama je

5 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Nie mf = - 2,81 Cre + 7,3

(9)
Gornja granica oblasti ferita (F) je prava čiji su koeficijenti  i  odreĎeni sa t=100%
Nie f = 0,333 Cre - 4,00
(10)
Vrednosti parametra t od 0 do 100% uključujući i granične vrednosti, opisuju oblast izmeĎu
pravih definisanih jednačinama (6) i (10). Na taj način, parametar t u ovoj oblasti predstavlja
sadrţaj -ferita. Jednačina (6) odreĎuje pravu koja, kao što je poznato, razgraničava oblast
nerĎajućih Cr-Ni čelika od austenitne oblasti.
Ekvivalenti Cr i Ni, Cre i Nie, respektivno, izračunavaju se pomoću opštih koeficijenata uticaja
legirajućih elemenata prema izrazima (oznake elemenata označavaju njihove sadrţaje u %):
Cre = 1,5Si+Cr+Mo+0.5(Nb+Ta)+2(Ti+W)+V+Al
(11a)
Nie = 30(C+N)+0.5(Mn+Co)+Ni+0.3Cu
(11b)
Računarski program DELTAF napisan u programskom jeziku fortran, ispitan je koristeći
podatke za Cre i Nie iz literature, izračunate pomoću opštih koeficijenata uticaja legirajućih
elemenata. Korišćene su i odgovarajuće vrednosti sadrţaja -ferita (parametar t) koje su
izračunate sa uslovom konvergencije =0,01% u literaturi. Program je primenjen na
izračunavanje sadrţaja -ferita za čelik A 553 tip 1 i elektrodu na bazi Ni. Program je
primenjen na čelik od koga je izraĎeno dno unutrašnjeg rezervoara za etilen. To je čelik
ASTM A-553 tip 1 (osnovni materijal), hemijskog sastava datog u tabeli 2.25.3.
Tabela 2.22.3. Hemijski sastav osnovnog materijala A-553 tip 1 (% mase)
ŠARŢA C Mn P S Si Cu Ni Cr Mo Al Nb V
1005 0,039 0,577 0,005 0,0007 0,179 0,110 9,261 0,079 0,016 0,023 0,000 0,001
1006 0,040 0,578 0,005 0,0009 0,177 0,109 9,263 0,080 0,015 0,023 0,000 0,002

Hemijski sastav istopljenog metala elektrode dat je u tabeli 2.25.4.

Tabela 2.22.4. Hemijska analiza istopljene elektrode (% mase) i prečnici elektroda  (mm)
Uzorak  C Mn Si Ni Cr Mo Nb W Co Cu Al
09211 5 0,077 3,44 0,26 61,24 12,54 5,96 1,61 1,12 - - -
502294 3,25 0,078 3,34 0,26 63,01 13,35 6,06 1,25 1,37 - - -
522109 3,25 0,079 3,31 0,20 60,70 13,22 6,13 1,24 1,18 - - -
Cre i Nie za materijal poda rezervoara (BM) i za materijal dobijen topljenjem elektroda:
W.M.1 (za prečnik elektrode 3,25) i W.M.2 (za prečnik 5) su izračunati pomoću obe vrste
koeficijenata. Rezultati izračunavanja Cr e i Nie dati su u tabeli 2.22.5 za usrednjene sadrţaje
navedene u tabeli 2.22.3 za osnovni materijal (BM) i u tabeli 2.22.4 za dodatne materijale
(W.M.1 i W.M.2). Sa 'a' su označeni rezultati dobijeni sa posebnim i sa 'b' sa opštim
koeficijentima. Posebni koeficijenti su dati u izrazima (12a) i (12b), koji se navode za metal šava:
Cre = 1,5Si+Cr+2Mo+2Nb+1,5W (12a)
Nie = 30C+0.5Mn+Ni+30N (12b)
Koeficijenti u Šeflerovom dijagramu, odnosno koeficijenti koje je on koristio su:

6 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Cre = 1,5Si+Cr+Mo+0,5Nb (13a)

Nie = 30C+0.5Mn+Ni (13b)
Tabela 2.22.5. Vrednosti Cre i Nie za primenjene materijale (% mase)
a b
Materijal
Cre Nie Cre Nie
B.M. 0,937 10,884 0,3865 10,7686
W.M.1 30,222 65,872 22,897 65,872
W.M.2 29,750 65,270 21,935 65,270

Iz tabele 2.22.5 proizlazi da prečnik elektrode ne utiče značajno na rezultate i u dijagramu

su odgovarajuće tačke blizu jedna drugoj. Izbor koeficijenata znatno utiče na vrednosti Cre ,
dok na vrednosti Nie utiče neznatno samo kod B.M., a nema nikakav uticaj kod oba W.M.
Tačke koje predstavljaju osnovni materijal nalaze se u martenzitnoj oblasti (M) u blizini
granica dve druge oblasti dijagrama: A+M i M+F. Ovaj rezultat je kvalitativno potvrĎen
metalografskim ispitivanjem. Analogne tačke za istopljen metal elektroda (W.M.G. i W.M.) su u
austenitnoj oblasti (A). W.M.G. označava da su koordinate tačke izračunate sa opštim, a W.M. sa
posebnim koeficijentima.
Rezultati iterativnog rešavanja tc jednačina (1)-(4) su dobijeni sa podacima iz tabele 2.22.5
i =0,001% za četiri niza početnih (predpostavljenih) vrednosti parametra t. Negativna rešenja
tc za BM u oblasti M (tabela 2.22.6), mogu da znače odsustvo -ferita ili pokazuju da
algoritam nije primenljiv na predviĎanje sadrţaja -ferita u mikrostrukturi čelika A-553 tip 1.

Tabela 2.22.6. Koordinate tačaka u Šeflerovom dijagramu i predviĎena struktura

Cre Izračunato tc Ordinata tačke REGION
% Nie r,% % na granici,%
.3865 10.7685 -469.1683 Ym= 19.1869 M
22.8970 65.8712 -983.2686 Ya= 17.1078 A
21.9350 65.2692 -992.5338 Ya= 16.0389 A
.9370 10.8839 -460.2693 Ym= 18.7410 M
30.2220 65.8712 -820.4909 Ya= 25.2467 A
29.7500 65.2692 -818.8663 Ya= 24.7222 A
19.7830 12.9810 2.8059 Ya= 13.6478 A+F
19.0260 11.3220 5.2240 Ya= 12.8067 A+F
18.9070 11.0570 5.5514 Ya= 12.6744 A+F
20.2630 10.9670 7.9420 Ya= 14.1811 A+F
18.0000 7.6660 10.6921 Yam= 10.9200 A+M+F
10.0000 14.0000 -224.4444 Yam= 17.4000 A+M

Situacija u pogledu WM izgleda slična. Negativne vrednosti t c, mogu opet da se

interpretiraju kao znak da ne postoje realna rešenja, odnosno da -ferit nije prisutan u
mikrostrukturi metala šava. To je u ovom slučaju ilustrovano visokim pozicijama
odgovarajućih tačaka WM i WMG u austenitnoj oblasti.
Sa vrednostima Cre za BM i WM izračunate su ordinate tačaka u dijagramu (Nie r) i ordinate
graničnih linija (8) i (6), Ym i Ya respektivno. Njihove vrednosti su date u prvom (gornjem)
bloku podataka u tabeli 2.22.6. Vrednosti Nie r su veće od Ya za tačke koje odgovaraju WM i

7 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

one su u oblasti A, a tačke koje odgovaraju BM su ispod prave date jednačinom (8) i one
pripadaju oblasti M (za obe vrste koeficijenata).
Drugi blok podataka u tabeli 7 ilustruje primenu modela na podatke iz literature, kao i
primenu na neke druge oblasti dijagrama. Yam su ordinate tačaka prave definisane jednačinom
(7).
Rezultati dobijeni u oblastima A+F i A+M+F dijagrama, tabela 2.22.6, uz prethodne
rezultate u oblastima M i A, pokazuju primenljivost datog modela na izračunavanje
ekvivalenta Ni. Osim toga, vidi se da su izračunate vrednosti t c kompatibilne sa Šeflerovim
dijagramom. BM je predstavljen tačkama u oblasti M u blizini granica oblasti A+M i M+F,
što ilustruje da opšti i posebni koeficijenti daju reprezentativnim tačkama pozicije u
dijagramu koje su u skladu sa rezultatima metalografskog ispitivanja. Dijagram ne predviĎa
prisustvo austenita i ferita u BM.

2.22.4. Spojevi nerđajućih austenitnih čelika sa ugljeničnim ili niskolegiranim čelicima

Ovo zavarivanje se izvodi, u opštem slučaju, sa dodatnim materijalom i po proceduri koji
treba da omoguće što je moguće manji udeo osnovnog metala.
Često se ovi spojevi realizuju koristeći obloţene elektrode. Moguća je i primena TIG
postupka.
Pri izboru dodatnog materijala potrebno je imati u vidu probleme kao što su:
 formiranje martenzita
 pojava krtosti i hladnih pukotina
 koroziona otpornost šava
 difuzija ugljenika
 pojava neuravnoteţenih termičkih naprezanja u šavu.
Kao dodatni materijali se koriste austenitni nerĎajući čelici ili legure na bazi Ni kojima se
daje prednost iz sledećih razloga:
 one imaju koeficijent širenja uporediv sa koeficijentima za niskolegirane ili ugljenične
čelike
 ne dopuštaju difuziju ugljenika
 ne dopuštaju pojavu toplih prslina
 smanjuju rizik od nastajanja hladnih prslina. Vodonik ima veću rastvorljivost u metalu
šava i migrira iz ZUT ugljeničnog čelika u šav koji ipak ima dovoljnu plastičnost
 otporne su prema visokotemperaturnoj koroziji i visokotemperaturnoj oksidaciji
 imaju, kao što je poznato, visoku čvrstoću i dobru plastičnost na ambijentnoj temperaturi,
kao i otpornost prema puzanju na povišenim temperaturama
 zadrţavaju plastičnost na niskim temperaturama, a ţilavost u tečnom azotu im je praktično
kao na ambijentnoj temperaturi.
Dodatni materijali na bazi Ni omogućavaju da se reše mnogi problemi, ali su skupi i
uglavnom se koriste tamo gde jeftiniji dodatni materijali ne daju dobre rezultate.
Pri izboru dodatnih materijala za ove kombinacije čelika prvi zahtev je da se obezbedi
stabilna tj. austenitna struktura na radnim temperaturama: do 3500C taj zahtev moţe da ispuni
austenitno-feritna struktura, za temperature do 4500C se primenjuje materijal sa sadrţajem Ni
od 19% koji daje traţenu austenitnu strukturu, za temperature do 5500C potreban je sadrţaj Ni
od 31% i za više temperature 47%.
Šeflerov dijagram sa ucrtanim oblastima nepoţeljnih pojava za razne strukture šava od
čelika, dat na slici 2.22.4, olakšava izbor dodatnog materijala.

8 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Martenzitne Prsline Krtost posle Krtost

prsline ispod u toplom stanju termičke obrade na visokim
0 0 0
399 C iznad 1249 C izmeĎu 499 i 899 Ctemperaturama
Slika 2.22.4 Šeflerov dijagram sa oblastima u kojima je metal šava sklon krtosti ili pojavi
prslina
Mala, neosenčena oblast u sredini dijagrama pokazuje koje strukture metala šava su
podesne za većinu primena. Mikrostruktura šava od austenitnog nerĎajućeg čelika u ovoj
oblasti sastoji se od austenitne matrice sa sadrţajem delta ferita od 3 FN do 8 FN. Ispod
4990C je ova struktura struktura otporna prema pojavi prslina u toplom stanju. Izborom
procedure i dodatnog materijala treba postići da struktura šava pripada ovoj oblasti, inače se
koriste legure na bazi Ni.

9 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Slika 2.22.5 Predviđanje strukture spoja feritno-beinitnog i austenitnog čelika pomoću

Šeflerovog dijagrama
Na slici 2.22.5 je dato predviĎanje strukture šava feritno-beinitnog čelika i austenitnog
nerĎajućeg čelika sa dodatnim materijalom 309Si (0,08%C, 0,8%Si, 1,8%Mn, 23,5%Cr,
13,5%Ni, max 0,30%Mo, max 0,2%Cu, max 0,2%Co i max 0,06%N). Ova kombinacija
materijala se često koristi u izmenjivačima toplote. Tačke koje u dijagramu odgovaraju ovim
materijalima su redom označene sa A, B i D. Spajanje osnovnih materijala bez dodatnog
materijala dalo bi strukturu metala šava sa visokim sadrţajem martenzita, tačka C dijagrama.
Korišćenjem navedene ţice za zavarivanje MIG postupkom uz predpostavku da je učešće
dodatnog materijala 25%, dobija se tačka E na duţi CD (ED/CD=0,25). Njoj odgovaraju
austenitna struktura sa oko 2% delta ferita i šav otporan na pojavu hladnih ili toplih prslina.
Zadatak za vežbu: treba odabrati dodatni materijal za spoj ugljeničnog čelika sa 0,13%C,
0,15%Si i 0,3%Mn i čelika X5CrNi18-10 sa 0,05%C, 0,8%Si, 1,7%Mn, 18,2%Cr, 10%Ni i
0,05%Mo.
Ekvivalenti Cr i Ni za prvi čelik iznose 0,225% i 4,05% respektivno, a za austenitni čelik
oni iznose redom 19,2% i 12,76%. Usvaja se dodatni materijal sa sadrţajem C do 0,025%,
19,5%Cr, 9,5%Ni, 0,4%Si, 1,3%Mn i %Nb>12 %C.
Za dodatni materijal ekvivalent hroma iznosi oko 20%, a ekvivalent nikla oko 12%. U
strukturi metala šava očekuje se manji sadrţaj martenzita, jer se odgovarajuća tačka nalazi u
blizini granice austenitne i martenzitne oblasti. Ako bi se koristio dodatni materijal tipa 23/12,
metal šava bi bio visokolegirani čelik sa visokim sadrţajem delta ferita.
U slučaju da se koristi dodatni materijal tipa 25/22, šav bi imao austenitnu strukturu
sklonu pojavi prslina u toplom stanju.

10 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

5. Spajanje feritnih nerđajućih ili martenzitnih čelika sa niskolegiranim ili austenitnim

nerđajućim čelicima
Ako se feritni nerĎajući ili martenzitni čelik, koji su legirani hromom, zavaruju sa
austenitnim nerĎajućim čelikom, koristi se martenzitni ili austenitno-feritni dodatni materijal.
Na ovaj način moţe se izbeći nastanak austenitno-martenzitne strukture sklone pojavi hladnih
ili prslina u toplom stanju. Za feritni čelik se preporučuje predgrevanje. Posle zavarivanja i
termičke obrade na temperaturi od 7000C do 7500C spoj se brzo hladi kako bi se izbegla krtost na
4750C.
Ako se feritni nerĎajući čelik spaja sa ugljeničnim ili niskolegiranim čelikom, dolazi do
difuzije ugljenika u metal legiran hromom. Obrazovanje Cr-karbida u tom metalu sprečava se
primenom dodatnog metala koji sadrţi hemijske elemente koji takoĎe obrazuju karbide (Cr,
Mo, V i Nb).
Ove kombinacije osnovnih materijala moguće je zavariti koristeći i austenitni dodatni
materijal ili leguru na bazi Ni (np. ENiCrFe-6). Nanošenje austenitnog dodatnog materijala
moţe da bude bez ili sa predgrevanjem i zatim praćeno termičkom obradom. Glavnom
procesu zavarivanja ne prethodi predgrevanje niti sledi naknadna termička obrada. U ovom
drugom slučaju se obično koristi ţica od visokolegiranog čelika 309 (0,06%C, 0,4%Si,
1,8%Mn, 23,5%Cr, 13%Ni, do 0,3%Mo, do 0,2%Co, do 0,2%Cu i do 0,06%N). FN za ovaj
materijal je 10 prema DeLongu, što znači da se Nie po Šefleru uvećava za 30 %N.

Slika 2.22.6 Predviđanje strukture spoja nerđajućeg feritnog i austenitnog čelika pomoću
Šeflerovog dijagrama
Primer spoja feritnog nerĎajućeg čelika legiranog hromom i austenitnog nerĎajućeg čelika
sa dodatnim metalom tipa 308 (0,05%C, 0,4%Si, 1,8%Mn, 20%Cr, 9,5%Ni, do 0,3%Mo, do
0,1%Co, do 0,1%Cu i do 0,06%N). FN za izabranu ţicu je 10 prema DeLongu. Ovim
materijalima u Šeflerovom dijagramu redom odgovaraju tačke A, B i D, date na slici 2.22.6.

11 od 12
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Literatura:

1. Zavarljivost čelika/I.Hrivnjak, Beograd: Gradjevinska knjiga,1982.

2. Metalografija/Š.Herman, Beograd: TMF, 1981.
3. Metalurške osnove varanje/Henri Granjon Ljubljana: Zveza društev za varilno tehniko
Slovenije,1994. ISBN o-964559o-o-5.
4. Metalurgija zavarivanja/D.Seferijan BeagjfaĎn, Gradjevinska knjiga, 1969.
5. Metals Handbook: Welding and Brazing Ohio: Metals Park,1971.
6. Svarka specialnih metalov i splavov Kiev:Akademija nauka SSSR.1963.
7. Svarka i pajka ţaropročnih splavov v sudostroenii Lenjingrad: Sudostroenije, 1986
8. Mašinski priručnik, Zoran Bakić, Gligorije Mirkov, Beograd 2006.

12 od 12