IWE/IWT

Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Ciljevi:

 Razumevanje primene mehanike loma na zavarene konstrukcije

Očekivani ishodi:

1. Razumevanje principa linearno – elastične i elasto – plastične mehanike loma

2. Razumevanje uticajnih faktora linearno – elastične i elasto – plastične mehanike loma
3. Primena mehanike loma za procenu integriteta dinamički opterećenih konstrukcija
4. Razumevanje ispitivanja mehanike loma I metode procene integriteta konstrukcije

1
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

UVOD U MEHANIKU LOMA

Stanovišta mehanike loma

Mehanika loma je naučna disciplina koja se bavi problemima prslina i njihovog uticaja na ponašanje materijala i
konstrukcija. Mehanika loma (prvobitno nazvana mehanikom prslina) je počela svoj razvoj početkom XX
veka radovima Inglisa o koncentraciji napona i Grifita o brzini oslobađanja energije, a pedesetih godina Irvin
je postavio temelje linearno elastične mehanike loma uvođenjem faktora intenziteta napona i njegove kritične
vrednosti. U to doba mehanika loma beleži prve značajne praktične uspehe objašnjenjem lomova brodova tipa
Liberti i mlaznih aviona tipa Komet. Dalji razvoj ove naučne discipline obuhvatio je njeno proširenje na
elasto- plastičnu oblast analizom plastične zone ispred vrha prsline i uvođenjem odgovarajućih para- metara
– otvaranja vrha prsline i J integrala. Sledio je po prirodi stvari razvoj mehanike loma u još nekim važnim
oblastima kao što su zamor, puzanje, i korozija.
Praktična primena mehanike loma se od samog početka zasnivala na dvostranom tumačenju njenih
parametara: s jedne strane oni predstavljaju opterećenje i geometriju konstrukcije, uključujući geometriju
prsline, a s druge strane svojstvo materijala, odnosno njegovu otpornost na rast prsline. Time je uspostavljen
klasični trougao mehanike loma (slika 1) i omogućeno da mehanika loma postane jedan od temelja nove
naučne discipline – integriteta konstrukcija. Drugim rečima, umesto da se bavi samo analizom loma,
mehanika loma je postala značajno oruđe u rukama inženjera čiji je zadatak da lom spreče.

DELUJUĆI
NAPON

MEHANIKA
LOMA
VELIČINA ŽILAVOST
PRSLINE LOMA

Slika 1. Trougao mehanike loma

Integritet konstrukcija je relativno nova naučna i inženjerska disciplina, koja u širem smislu obuhvata analizu
stanja i dijagnostiku ponašanja i popuštanja, procenu veka i revitalizaciju konstrukcija. To znači da, osim
uobičajene situacije u kojoj treba proceniti integritet konstrukcije kada se ispitivanjem bez razaranja otkrije
greška, ova disciplina obuhvata i analizu naponskog stanja konstrukcije bez prsline, najčešće metodom
konačnih elemenata. Na taj način se dobija precizna i detaljna raspodela pomeranja, deformacija i napona,
koja omogućava da se utvrde 'slaba' mesta u konstrukciji, čak i pre pojave prsline. Ovaj pristup je
posebno važan za konstrukcije koje su izložene radnim uslovima tipičnim za nastanak prslina, kao što su
zamor, puzanje i korozija.
Postoji više podela mehanike loma ali je generalna podela na Linearno elastičnu mehaniku loma
(LEML) i elasto - plastičnu mehaniku loma (EPML).

2
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Linearno elastična mehanika loma (LEML)

Raspodela napona u blizini vrha prsline je od velikog značaja za razvoj prsline i pojavu loma. Iako je pojava
plastičnih deformacija na samom vrhu prsline neizbežna, rešenja teorije elastičnosti imaju veliki teorijski i
praktični značaj. Jedan od bitnijih prvih uspeha teorije elastičnosti bio je objašnjenje značajne razlike između
teorijske i stvarne čvrstoće polikristalnih tela.
Grifit je prvi objasnio razloge ovog neslaganja, pretpostavivši da makroskopski homogena epruveta sadrži
grešku tipa prsline, koja uslovljavaja koncentraciju napona dovoljnu da se lokalno dostigne teorijska čvrstoća.
Greška tipa prsline u prvom približenju može da se zameni eliptičnim otvorom sa velikom osom 2a i malom
osom 2b, slika 2. Ako opterećenje deluje upravno na veliku osu, tj. duž y koordinate, maksimalni napon je:

gde je =b2/a, poluprečnik zaobljenja u temenu elipse. Pri tome je pretpostavljeno da je ploča jedinične
debljine i beskonačna, pa opterećenje predstavlja istovremeno napon u preseku dovoljno udaljenom od
eliptičnog otvora.

Slika 2. Šema Grifitovog problema: a) eliptični otvor, b) prslina

Za veoma uski otvor (prslinu) kao granični slučaj može da se uzme da je poluprečnik zaobljenja na vrhu prsline
ρ jednak rastojanju atoma u rešetki bo. Kako je, zbog male veličine bo drugi član u prethodnom izrazu mnogo
veći od 1, dobija se

S obzirom da prethodni izraz važi za međuatomsko rastojanje b0, napon max odgovara teorijskoj čvrstoći, a
za udaljeni napon može da se smatra da odgovara stvarnoj čvrstoći. Za grešku dužine 2a=5000bo (što
odgovara 2a≈1 m za rastojanje atoma bo≈2Å), iz prethodne jednačine sledi da je udaljeni napon za
dva reda veličine manji od max. Kako su greške tog reda veličine neminovno prisutne u polikristalnim
(metalnim) materijalima, jasno je da je stvar- na čvrstoća manja za odgovarajući red veličina od teorijske
čvrstoće.

3
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Najvažniji Grifitov doprinos je ipak vezan za uspostavljanje energetskog kriterijuma nestabilnog rasta
prsline, koji predstavlja osnovu razvoja mehanike loma.

Problem krtog loma – Grifitovo rešenje

Rešenje problema krtog loma je dato za ploču sa prslinom dužine 2a, pod dejstvom zateznog udaljenog
napona (slika 2b). Dimenzije ploče su znatno veće od dužine prsline, osim debljine B, koja je dovoljno mala
da obezbedi ravno stanje napona. Analizirajući porast dužine prsline za inkrementalno malu veličinu da, Grifit
je utvrdio da će prslina nestabilno rasti ako je oslobođena potencijalna energija, -dΠ, jednaka radu potrebnom za
nastanak novih površina prsline, dWs:
− =
Pri tome je rad, dWS, jednak jediničnoj površinskoj energiji, s, pomnoženoj odgovarajućom površinom,
dA=4Bda, odnosno dWs=4Bda .
S druge strane, Grifit je primenio naponsku analizu Inglisa da bi pokazao da za potencijalnu energiju ploče,
prikazane na slici 2b, važi:
∙
= ∙ ∙

gde je Π0 potencijalna energija ploče bez prsline, pa je odgovarajući inkrement potencijalne energije dΠ:

dΠ=−

Svođenjem inkrementa potencijalne enerije, dΠ, i rada, dWs, na inkrement dužine prsline da, i primenom
Grifitovog kriterijuma za nestabilni rast prsline dobija se:
=
Leva strana prethodnog izraza predstavlja brzinu oslobađanja energije, a desna strana otpornost materijala na
(nestabilni) rast prsline. Brzina oslobađanja energije, koja se u čast Grifita označava sa G, zove se još i sila
rasta prsline i predstavlja opterećenje i geometriju tela, uključujući geometriju prsline, dok je otpornost
materijala na rast prsline njena kritična vrednost, koja predstavlja svojstvo materijala, pod određenim
uslovima. Prema tome, prethodna jednačina može da se napiše i u obliku:

G = Gc.
Na osnovu poslednja dva izraza dobija se napon potreban za nestabilni rast prsline, odnosno za krti lom ploče:
/
=( )
Kvazi-krti lom
Teorija Grifita daje dobro objašnjenje za čvrstoću krtih materijala, ali njena primena na materijale sa
izraženom plastičnosti, kakva je većina metalnih materijala, zahteva odgovarajuće modifikacije. Eksperimenti
koje je izveo Irvin sa saradnicima na epruvetama sa središnjim prslinama, izrađenim od legure tipa AlZnMg,
debljine 0,8 mm, pokazali su da za kritičnu vrednost napona važi:

4
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

pri čemu je Gc mnogo veće od površinske energije materijala 2 . Analizirajući rezultate ovog
eksperimenta, Irvin je zaključio da se značajna energija troši na razvoj plastične deformacije oko vrha prsline,
gde je lokalno prekoračen napon tečenja, pa ukupna energija pri lomu mora da bude znatno veća od
površinske energije 2 s. Rad (energija) plastične deformacije, kao i površinska energija, karakteriše otpornost
materijala prema lomu je ne zavisi od početne dužine prsline. Ako je pri tom područje plastične deformacije
veoma malo u poređenju sa dužinom prsline i sa širinom ploče, još uvek mogu da se koriste relacije linearne
elastičnosti. To znači da Grifitov kriterijum krtog loma može da se proširi uvođenjem energije potrebne za rad
plastične deformacije p koja prethodi nestabilnom razvoju prsline, pa je:
( + )
=

Kada je 2 + mnogo veće od 2 s, približno važi:

Kriterijumi krtog ili kvazi-krtog loma zasnovani su na globalnom pristupu i ne mogu da se primene na
analizu lokalnog ponašanja. Stoga je dalji razvoj mehanike loma bio usmeren na naponsku analizu oko vrha
prsline i uvođenje odgovarajućih lokalnih parametara u oblasti linearne elastičnosti.

Naponsko stanje oko vrha prsline

Orovan je pokazao da postoje tri osnovna oblika pomeranja površina prsline, kojima se opisuje ponašanje prsline
pri različitim naponskim stanjima (opterećenjima), slika 3:

 Oblik I - cepanje - simetrično otvaranje površina prsline - napon zatezanja .

 Oblik II - klizanje površina prsline u istoj ravni - napon smicanja .
 Oblik III - smicanje površina prsline u različitim ravnima - napon smicanja .

Slika 3. Osnovni oblici razvoja prslina i formiranja površina preloma

5
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Treba napomenuti da su najopasniji lomovi koji nastaju cepanjem (oblik I), odnosno otvaranjem prsline pod
dejstvom napona zatezanja. U svakom slučaju za analizu loma treba znati naponsko stanje oko vrha prsline,
koje za određene konfiguracije može da se izrazi u zatvorenoj formi, ako je ponašanje materijala izotropno i
linearno elastično:
∞
/ ( )
= ∙ ( )+( + ) = ( )
√

gde su ij komponente tenzora napona, r i polarne koordinate, slika 4, k je konstanta, i fij je bezdimenziona
funkcija od . Članovi višeg reda zavise od geometrije, ali rešenje za bilo koju konfiguraciju sadrži član
proporcionalan 1/√ . Kad r→0, ovaj član teži beskonačnosti, dok drugi članovi zadržavaju konačne vrednosti
ili se približavaju nuli. Stoga se napon u blizini vrha prsline menja sa 1/√ , bez obzira na oblik tela, što
predstavlja singularitet napona.

Slika 4. Koordinatne ose oko vrha prsline i normalan napon pri opterećenju I vrste

Faktor inteziteta napona

Za sve tri vrste opterećenja napon oko vrha prsline je proporcionalan izrazu 1/√ , dok konstanta
proporcionalnosti k i funkcija fij zavise od vrste opterećenja. Ako se konstanta k zameni faktorom inteziteta
napona, K (=k√2 ), koji se za različite vrste opterećenja obeležava sa KI, KII ili KIII, dobija se:

Kompletni izrazi za komponente napona pri I ili II vrsti opterećenja su dati u tabeli 1, za pomeranja u tabeli 2,
a napon različit od nule i pomeranja pri III vrsti opterećenja u tabeli 3.

6
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

7
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

U slučaju I vrste opterećenja duž pravca = 0 komponente napona u x i y pravcu su:

= =
√
dok je smicajni napon jednak nuli, što znači da je ravan prsline glavna ravan za čisto opterećenje I vrste. Na
slici 4 je prikazana raspodela yy, normalnog napona na ravan prsline, zavisno od rastojanja od vrha
prsline. Kao što se vidi, ova jednačina važi samo blizu vrha prsline, gde 1/√ singularitet dominira, dok su
naponi dalje od vrha prsline određeni graničnim uslovima.
Faktori intenziteta napona su proporcionalni naponima oko vrha prsline, pa stoga definišu amplitudu naponskog
singulariteta. Drugim rečima, jednim parametrom, tj. faktorom intenziteta napona, definisani su napon,
deformacije i pomeranja oko vrha prsline.
Linearno elastični napon oko vrha prsline mora da bude proporcionalan udaljenom naponu, pa važi KI ∝ .
Prema prethodnoj jednačini, jedinica za faktor intenziteta napona je MPa/m. Kako je u razmatranim problemima
veličina (dužina) prsline jedina bitna geometrijska veličina, to odnos između KI i udaljenog napona mora da bude
oblika:

Za konfiguraciju na slici 4. može da se pokaže da važi:

čime je uspostavljen odnos lokalne (faktor intenziteta napona) i globalne veličine (udaljeni napon). Kako
prethodni izraz važi samo u slučaju zategnute beskonačne ploče sa centralnom prslinom, to u svim ostalim
slučajevima, treba da se koristi koeficijent Y, koji uzima u obzir navedena odstupanja:

Kod tela beskonačnih dimenzija, koeficijent Y zavisi samo od vrste i položaja prsline, a kod tela konačnih
dimenzija još i od odnosa veličine prsline i dimenzija tela, obično definisanog količnikom dužine prsline i
odgovarajuće dimenzije tela, npr. širine, a/w. Tako npr. za beskonačnu ploču sa ivičnom prslinom,na slici 5a,
važi izraz

pri čemu je 12%-no povećanje KI posledica činjenice da se ivična prslina više otvara jer je manje geometrijski
ograničena od centralne prsline, slici 5b.

8
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 5. Ivična prslina u beskonačnoj zateznoj ploči: a) ploča, b) detalj prsline

Za konačnu ploču sa ivičnom prslinom važi izraz

Gde je a dužina prsline, W širina ploče, a

Za male vrednosti a/w koeficijenat

Vrednosti koeficijenta ( ) za veliki broj različitih slučajeva su date u priručnicima, npr., dok su ovde u “
“određivanju parametara mehanike loma” dati izrazi za neke osnovne konfiguracije ( zategnute konačne ploče sa
centralnom, ivičnom ili dve ivične prsline, epruveta za savijanje u tri tačke CT epruveta, zategnuta ploča sa
površinskom prslinom). Komplikovanije konfiguracije često mogu da se svedu na jednostavnije slučajeve, što ima
veliki praktični značaj.

Žilavost loma - kritična veličina faktora intenziteta napona

U prethodnom poglavlju faktor intenziteta napona je predstavljao silu rasta prsline, odnosno opterećenje i
geometriju tela, uključujući prslinu. Na osnovu prethodnih jednačina očigledno je da postoji veza između
faktora intenziteta napona i sile rasta prsline:

2
gde je E’=E za RSN, odnosno E’=E/(1-V ) za RSD. Razlika između RSN i RSD je od ključnog značaja za primenu
linearno elastične mehanike loma, jer samo u uslovima RSD može da se zanemari uticaj plastične deformacije.
Imajući u vidu analizu (kvazi) krtog loma i tumačenje faktora intenziteta napona kao sile rasta prsline, očigledno
je da može da se napiše
KI =KIc

9
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

gde je KI faktor intenziteta napona pri lomu oblika I, slika 3, a KIc njegova kritična vrednost, koja predstavlja
svojstvo materijala ukoliko je određena pri RSD, što je uslov dobijanja jednoznačnih vrednosti. Ključni uslov za
uspostavljanje RSD je dovoljna debljina, koja je propisana standardom, na osnovu podataka utvrđenih
iskustveno:

gde je ys napon tečenja.

Žilavost loma pri RSD je najmanja otpornost materijala na rast prsline i određuje se prema standardnoj
proceduri (npr. ASTM E399). Ukoliko uslovi RSD nisu zadovoljeni, odnosno ako je debljina manja od tmin,
materijal pokazuje veću otpornost na rast prsline. Očigledno je da postoje tri karakteristične oblasti na
dijagramu zavisnosti žilavosti loma do debljine, koje su označene sa A, B i C na slika 6:
 Oblast A (male debljine): žilavost loma raste sa povećanjem debljine, uspostavljeno je ravno stanje
napona, a prelom je kos.
 Oblast B (srednje debljine): žilavost loma se smanjuje sa povećanjem debljine, na bočnim
površinama je ravno stanje napona, koje ka sredini prelazi u RSD, prelom je delimično ravan, dok je na bočnim
površinama kos.
 Oblast C (velike debljine): uspostavlja se konstantna veličina žilavosti loma, površina loma je
pretežno ravna (uslovi RSD).

Elasto – plastična mehanika loma

Kada se u području vrha prsline pojavi plastična zona značajne veličine, nije više moguće jednoznačnim
parametrom opisati polje napona i deformacija, kao što je to bio slučaj sa faktorom intenziteta napona KI, niti je
moguće njegovom kritičnom vrednošću definisati žilavost loma materijala. Stoga je neophodno uvođenje
parametara koji nisu ograničeni linearno elastičnim ponašanjem materijala, kao što su otvaranje vrha prsline i J
integral.
Otvaranje vrha prsline (CTOD)
Kada je Vels pokušao da izmeri KIc kod konstrukcionih čelika primetio je da su se površine prslina razdvojile pre
loma, a da je plastična deformacija zatupila oštar vrh prsline. Kako je zatupljenje vrha prsline raslo
proporcionalno žilavosti materijala, to je Vels predložio otvaranje vrha prsline (Crack Tip Opening
Displacement - CTOD) kao merilo žilavosti loma materijala. Iako očigledno ima iskustveni karakter, CTOD je
našao veliku primenu, jer može jednostavno da se odredi, čak i u komplikovanim problemima, a daje dobre
rezultate.

10
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 7. Modeli otvaranja prsline: a) Irvinov, b) Dagdejlov (model trake popuštanja)

Osim toga, u oblasti srazmerno malog tečenja - SSY, može da se uspostavi veza između CTOD i KI.
Razmatrajući prslinu sa malom plastičnom zonom ispred vrha, sl. 7a, Irvin je pretpostavio da se takva prslina
ponaša isto kao i prslina sa oštrim vrhom, ali malo veće dužine, a+ry, gde je ry Irvinova korekcija usled
plastičnosti. Ako se za Irvinovu korekciju ry uzme vrednost za RSN, dobija se:

gde je CTOD označeno sa t. Na ovaj način CTOD je povezan sa KI, ali je predloženi model suviše
uprošćen. Model trake popuštanja (strip yield model) koji je predložio Dagdejl daje realnije i primenljivije
rezultate. Osnovni koncept ovog modela je isti kao kod Irvina, ali se uticaj plastične zone ne uzima u obzir
samo povećanjem dužine prsline, već i delovanjem pritisnih napona nivoa napona tečenja, slika 7b. Primenom
modela trake popuštanja dobija se:

gde je ln sec razvijeno u red. Ako se zadrži samo prvi član reda dobija se izraz:

koji se od prethodnog izraza za t razlikuje za ≈28%. Kako Dagdejlov model važi za RSN i idealno plastični
materijal (bez ojačanja), to je za drugačije uslove neophodna je korekcija:

gde je m bezdimenziona konstanta, koja iznosi 1,0 za RSN i idealno plastični materijal, a između 1,0 i 2,6 za
RSD i materijal koji ojačava.
Osnovni problem u primeni CTOD je nedostatak “čvrste”fizičke (teorijske) osnove, pa nije čudno da postoji
nekoliko različitih definicija (tumačenja) CTOD. Osim uobičajenih definicija, prikazanih na slika 8, poslednjih
godina se često koristi i Švalbeova definicija 5, odnosno direktno određivanje CTOD.

11
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 8. Definicije CTOD: a) rastojanje lica prsline na mestu vrha prsline, b) presek sa otvorom 90o

Standardno merenje CTOD je zasnovano na pretpostavci o fiksnom centru obrtanja, u kom slučaju se
otvaranje vrha prsline određuje na osnovu relacije sa izmerenom veličinom vg, slika 9.

Slika 9. Geometrijske zavisnosti za određivanje CTOD pri ispitivanju epruvete na savijanje

Za razliku od LEML, dostizanju kritične vrednosti parametara EPML može da prethodi stabilni rast prsline,
pa je lom u tom slučaju duktilan, a ne krt. Karakteristične zavisnosti sile i otvaranja usta prsline su prikazane
dijagramski na slici 10. Nestabilni rast prsline (ili pop-in) je označen indeksom "c", slika 10a, za ∆a manje od 0,2
mm, odnosno indeksom "u", slika 10b, za ∆a veće od 0,2 mm. Indeks "m" na slici 10c označava da je maksimalna
sila prvi put dostignuta u punoj plastičnosti, a indeks "i" inicijaciju (stabilnog) rasta prsline, kao karakterističnu
pojavu koja prethodi lomu, slika 10b-c. Kriterijum loma se svodi na poređenje SRP i svojstva materijala, izraženih
preko CTOD:

12
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

CTOD ≥CTODc,u,m.

Ova jednačina očigledno nije tako jednostavna kao što je to bio slučaj sa LEML. Naime, osim već uvedenog
kriterijuma krtog loma (nestabilnog rasta prsline), sada postoji mogućnost analize stabilnog rasta prsline, odnosno
uvođenja krive otpornosti materijala na rast prsline (tzv. R kriva), iskazane kao zavisnost CTOD od prirasta dužine
prsline.

Slika 10. Tipične zavisnosti sile i CMOD

Primena elasto-plastične mehanike loma na procenu integriteta konstrukcija

Projektna CTOD kriva

Bezdimenzioni parametar Φ:

gde je y deformacija tečenja.

Grafički prikaz projektne CTOD krive, slika 11, omogućava njenu jednostavnu primenu. Naime, ako se za neku
konstrukciju dobije tačka koja leži iznad projektne krive, za nju se smatra da je sigurna od loma, jer je ≤ y,
odnosno > c. Pri tome se ordinata tačke određuje na osnovu podataka o materijalu ( c, y) i dužini prsline, a,
a apscisa tačke na osnovu opterećenja, koje se svodi na deformaciju :

gde su Pm i Pb primarni membranski i savojni napon, uvećani koeficijentom koncentracije napona kt, S
sekundarni (zaostali ili termički) napon, a E modul elastičnosti. Ako se ne zna raspodela sekundarnih
napona, za S može da se usvaji napon tečenja.

13
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 11. Projektna CTOD kriva

Dijagrami analize loma (FAD)

Definišu se bezdimenzione promenljive, Sr= / c i Kr=KI/KIc, pri čemu je usvojeno da je Keff

jednako žilavosti loma materijala, KIc, pa postaje:

Ako je materijal potpuno žilav, konstrukcija se lomi plastičnim kolapsom pri Sr=1, dok je za lom konstrukcije
od potpuno krtog materijala Kr=1. U svim ostalim slučajevima postoji međudejstvo plastičnog kolapsa i
krtog loma, pa su Kr i Sr manji od 1, a parovi odgovarajućih vrednosti čine graničnu krivu, koja je definisana
jednačinom i prikazana na slici 12.

Slika 12. Dijagram analize loma

14
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Za ilustraciju primene FAD može da se koristi problem gde je parametar KR već određen. Za izračunavanje
parametra SR tada treba odrediti napon u neto preseku od primarnog opterećenja (unutrašnji pritisak), dok se
sekundarni napon ne uzima u obzir.

Slika 13. Dijagram analize loma

Dimenzije prslina
Da bi prslina mogla da se analizira procedurom PD6493, mora da se svede na neki od oblika za koje postoje
analitička rešenja. Prsline se dele na prolazne i na delimično prolazne, pri čemu se ove druge dele na
površinske i skrivene, slika 14. Ukoliko postoji više prslina na malom rastojanju mora da se uzme u obzir
povećanje faktora intenziteta napona, dok se kod sasvim malih rastojanja prsline spajaju u jednu zajedničku,
slika 15. Postupak analize prslina sadrži još i njeno projektovanje u ravan upravnu na pravac dejstva glavnog
napona i opisivanje pravougaonika čije se dimenzije uzimaju kao njene osnovne mere, slika 14.

Slika 14. Prsline: a) prolazna, b) delimično prolazna skrivena, c) delimično prolazna površinska

Slika 15. Svođenje više prslina na jednu: a) 2 površinske, b) 2 skrivene, c) 1 skrivena i 1 površinska

15
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Naponsko stanje
Pri razmatranju naponskog stanja na mestu prsline uzimaju se u obzir sledeći naponi, čiji zbir čini merodavni,
ukupni napon, slika 16:
- Membranski napon, Pm, kao komponenta ravnomerno raspoređenog primarnog napona.
- Napon savijanja, Pb, kao komponenta primarnog napona koja se menja po debljini preseka.
- Sekundarni napon, Q, kao samouravnotežavajući napon, npr. termički i zaostali naponi.
- Prirast napona, F, na mestima lokalnih diskontinuiteta (nepravilni oblik ili nesaosnost).

Analitička rešenja za ploče ili cilindre sa delimično prolaznom površinskom prslinom odgovaraju linearnoj
raspodeli napona po debljini, kod koje se zatezni i savojni napon određuju kao Pm=(Pmin+Pmax)/2 i
Pb=(Pmin-Pmax)/2, gde su Pmin i Pmax minimalni i maksimalni napon u preseku, slika 16a. Osim raspodele
napona treba voditi računa o podeli opterećenja na primarno i sekundarno.
Primarni naponi uglavnom nastaju od spoljnih opterećenja i momenata, dok su sekundarni naponi najčešće
posledica dejstva neravnomernog zagrevanja i hlađenja, npr. zaostali naponi od zavari- vanja, koji su
lokalizovani i samouravnotežavajući. Primarni naponi, za razliku od sekundarnih, mogu da dovedu do
plastičnog loma, ako su dovoljno veliki. Sekundarni naponi doprinose lomu ako su zatezni, dovoljno veliki i u
blizini prsline. Napon treba klasifikovati kao primarni kada nije jasno koja je kategorija.

Slika 16. Šematski prikaz raspodele napona po preseku

Ocena opasnosti od loma

Stepen sigurnosti treba usvojiti prema dopuštenoj verovatnoći loma, zavisnoj od posledica loma
komponenata i tačnosti i rasipanja ulaznih podataka, žilavosti loma, napona i dimenzija prsline. Posledice
loma mogu biti: lokalizovani lom koji ne dovodi do potpunog otkaza konstrukcije ili totalni lom koji
potpuno isključuje konstrukciju iz rada. Delimični stepeni sigurnosti zavise od neizvesnosti i rasipanja u
proceni. Napone i veličinu prsline treba pomnožiti, a žilavost loma podeliti delimičnim stepenom sigurnosti.
Kada postoji veći broj prslina, treba uzeti veće delimične stepene sigurnosti ili veći broj ispitivanja žilavosti
loma.

16
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Standardna ispitivanja mehanike loma

Kidalica treba da ima uređaj za automatsko zapisivanje sile i pomeranja napadne tačke sile, uz mogućnost da
radi u kontroli sile, pomeranja ili deformacije. Brzina opterećenja je ograničena na 0,55 do 2,75 MPa√m/s. Merač
otvaranja usta prsline se postavlja na epruvetu, slika 17, ili na no- ževe, pričvršćene na epruveti. Preporučena je
konstrukcija merača sa Vinstonovim mostom. U novije vreme sve češće se koristi merač koji direktno meri
otvaranje vrha prsline, slika 18.

Slika 17. Preporučena konstrukcija merača otvaranja usta prsline

Merač
pomeranja

s leđa

s čela

Slika 18. Uređaj za direktno merenje 5

17
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Standard ASTM E 1737 za metodu sukcesivnog rasterećivanja ne propisuje broj epruveta, ali je raniji standard
E 813 propisivao da se ispitaju najmanje tri epruvete pod istim uslovima. Jedna od dve osnovne epruvete, SE(B), je
prikazana na slika 19, zajedno sa prikazom načina postavljanja na držač, koji treba da obezbedi minimalno trenje,
a druga osnovna epruveta, C(T) je prikazana na slici 20, u varijant sa stepenastim zarezom.
Sem podataka o veličini sile i pomeranja za proračun parametara mehanike loma potrebni su podaci o veličina
inicijalne zamorne prsline, zone razvlačenja (zatupljivanje) i rasta prsline, slika 21. Ove veličine mogu da se odrede
posle završenog ispitivanja i konačnog razdvajanja epruvete. Ako je došlo do nestabilnog loma tokom ispitivanja,
tj. ako je epruveta u ispitivanju slomljena, meri se početna dužina prsline i stabilni rast prsline. Ako je rast prsline
samo stabilan, treba zamaranjem ili termički obeležiti dostignutu dužinu pre konačnog loma epruvete.

Slika 19. Epruveta za savijanje u tri tačke, SE(B): a) dimenzije, b) postavljenje na držač

Slika 20. Modifikovana C(T) epruveta sa stepenastim zarezom

18
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 21. Određivanje veličina za SE(B) epruvete: a) bez bočnih zareza, b) sa bočnim zarezom

Početna dužina prsline, ao, SE(B) epruvete je rastojanje čeone površine epruvete do vrha za- morne prsline,
slika 19, a kod C(T) epruvete od ose otvora za osovinicu do vrha zamorne prsline, slika 20.
Dužina prsline se meri između dve merne linije, koje se nalaze na 0,01B od ivice, sa tačnošću 0,02% ili 0,05
mm. Srednja vrednost se dobija kao zbir proseka mere u tačkama 1 i 9 i proseka ostalih sedam tačaka, slika 21.
U izveštaj o ispitivanju treba uneti podatak da li je bilo koja pojedinačna vrednost odstupala za više od 10% od
srednje vrednosti, jer to može da utiče na tačnost rezultata.
Sa istom tačnošću se meri udeo zamaranja u zamornoj prslini, tj. rastojanje od vrha zareza do vrha zamorne
prsline, a u izveštaju treba navesti da li je ta veličina manja od 0,05ao ili od 1,5 mm. Poželjno je da se izmeri
priraštaj prsline u ispitivanju ∆a kao razlika čela konačne i početne prsline sa tačnošću 0,05 mm i da se utvrdi
najveći i najmanji priraštaj prsline u tačkama 1 do 9, a u izveštaj da se unese ako je razlika veća od 20% u odnosu
na prosečni priraštaj ∆a ili veća od 0,15 mm. Vizuelnim pregledom treba da se utvrdi da li na površini preloma
postoje područja zaustavljenog nestabilnog rasta prsline.
Čelo konačne prsline se obeležava naknadnim zamaranjem epruvete sa odnosom minimalnog i maksimalnog
opterećenja većim od 0,6 i silom manjom od 3/4 konačne sile u ispitivanju. Za epruvete od čelika može se
koristiti zagrevanje u peći na oko 300oC.
Analiza rezultata
Za određivanje parametra mehanike loma potrebni su podaci o dimenzijama epruvete (B, W, C-W, z), početna
dužina prsline ao, napon tečenja Rp0,2 na temperaturi ispitivanja i obrađeni podaci sa dijagrama sila -
pomeranje. Podaci za određivanje KIc mogu da se dobiju sa dijagrama F-V ili F-q, za određivanje CTOD sa
dijagrama F-V, a za određivanje J integrala sa dijagrama F-q, a dijagram F-V može da se koristi za određivanje
priraštaja dužine prsline. Kod nekih epruveta, npr. C(T) epruvete sa stepenastim zarezom, pomeranje napadne

19
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

tačke sile q i otvaranje usta prs- line V su u stvari iste veličine i ti dijagrami mogu da se koriste i za
određivanje CTOD i za određivanje J integrala. Skok prsline, izražen padom sile (vertikalna osa) i
pomeranjem (horizontalna osa) manjim od 1% se zanemaruje.

Proračun žilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc

Za proračun žilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc treba analizirati dijagram ispitivanja, sračunati
prethodni rezultat, KQ, i proveriti da li dobijeni rezultat ispunjava zahteve dimenzija epruvete u odnosu na
napon tečenja materijala Rp0,2.
Rezultati se tumače na sledeći način. Iz koordinatnog početka se povlači sečica OFd nagiba za d%F manjeg od
tangente OA početnog dela dijagrama. Ovaj nagib iznosi 5%, sem za dijagram F-q epruvete SEN (B), kada je 4%.
Za tip I i II dijagrama FQ je najveća sila pre sile Fd, za tip III odgovara sili Fd. Za epruvetu SE(B) važi formula

gde je S - raspon oslonaca, B - debljina, W - širina epruvete, a f(a0/W) funkcija

Za kompaktnu epruvetu za zatezanje C(T) koristi se jednačine

Vrednosti f(a0/W) su u standardima date tabelarno radi lakšeg proračuna KQ. Sada se računa vrednost
2
2,5(KQ/Rp0,2) . Ako je ova vrednost manja od dužine prsline ao, debljine B i ligamenta W-a i ako su i ostali
uslovi iz standarda ispunjeni, onda je KQ žilavost loma pri ravnoj deformaciji, tj. KQ≡KIc. Ako to nije slučaj u
izveštaju može samo da se navede vrednost KQ. Dobijeni rezultati se mogu dalje koristiti za eventualno
određivanje CTOD ili J integrala.

Proračun otvaranja vrha prsline CTOD

Svih šest obika dijagrama sila-pomeranje, mogu da se koriste za određivanje CTOD. Potrebni podaci za Fc, Vc,
odnosno Fu, Vu, se određuju prema veličini ∆a za dijagram bez značajnog skoka prsline i za prvi veći skok

20
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

prsline pre loma, ili za prvi maksimalni nivo sile za koji je pad sile 5% ili veći, ili za lom, kada su svi
prethodne veličine skoka prsline manje od 5%. Za proračun se još koriste debljina epruvete B, njena širina W,
veličina C-W za kompaktnu epruvetu i odstojanje oštrice noža z, početna dužina prsline ao. Za epruvetu za savijanje
se koristi formula

Za kompaktnu epruvetu za zatezanje važi formula

a ako je izvedena sa stepenastim zarezom primenjuje se formula

Procena integriteta konstrukcije

Primena mehanike loma je donela značajne promene u inženjerskoj praksi. Kao primer za ilustraciju ove tvrdnje
mogu da se navedu problemi sa Aljaska cevovodom i primena principa konstruisanja sa sigurnošću od loma.
U slučaju cevovoda od Aljaske do SAD po prvi put su kri- terijumi mehanike loma prihvaćeni kao merodavni,
umesto previše konzervativnih standarda o dozvoljenim greškama u zavarenom spoju. Naime, kada je
ispitivanjem bez razaranja utvrđen veliki broj grešaka u kružnim zavarenim spojevima, koje je po tada važećim
standardima trebalo popraviti, postavilo se pitanje ekonomske opravdanosti, odnosno tehničke neophodnosti
popravke. Stoga je nadležna institucija, na zahtev kompanije koja je postavljala cevovod zatražila pomoć od
Nacionalnog biroa za standarde (tada National Bireau of Standards - NBS), danas Nacionalni institut za
standarde i tehnologiju (National Institute of Standards and Technology - NIST). Detaljna analiza parametara
mehanike loma, zasnovana na konceptu otvaranja vrha prsli- ne, obuhvatila je s jedne strane procenu sile rasta
prsline, a s druge strane otpornost materijala (metal šava) na rast prsline. Rezultati ovog istraživanja su zvanično
prihvaćeni, pa je obim popravke drastično smanjen, čime su izbegnuti nepotrebni troškovi, a takođe i
opasnost od unošenja novih grešaka reparaturnim zavarivanjem. Možda je najvažnije istaći da je na osnovu
ovog istraživanja zaključeno 'da je analiza mehanike loma prihvatljiva osnova za dopušteni izuzetak od
postojećih standarda pod određenim okolnostima, ako takva analiza daje ubedljivu i konzervativnu (sigurnu)
procenu integriteta konstrukcije'. Treba takođe istaći da se do ovog nivoa primene mehanike loma došlo ne
samo detaljnim istraživanjem u konkretnom slučaju, već i prethodnim, intenzivnim razvojem mehanike loma kao
naučne discipline.Drugi primer značajne promene u inženjerskoj praksi je prelazak sa klasičnog principa
konstruisanja komponenti koje rade u uslovima zamora (tzv. 'safe-life' princip u okviru koga se primenom

21
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

Velerove krive određuje vek komponente bez prsline) na princip konstruisanja sa sigurnošću od loma (tzv.
'fail-safe') kod koga se vek određuje kao period rasta prsline od neke početne veličine do veličine prsline koja
je kritična u odnosu na krti lom. Još izraženije nego u prvom primeru, ovde je od suštinskog značaja bio
dostignuti nivo mehanike loma kao naučne discipline, a posebno istraživanja u vezi sa zamornim rastom prsline.
Drugim rečima, prikupljena saznanja o rastu zamorne prsline su omogućila da se, sa dovoljnom sigurnošću,
utvrdi preostali vek komponente sa prslinom i na taj način proceni da li komponenta može da radi do sledeće
kontrole. U skladu sa tim, čak i najodgovornije komponente se ne zamenjuju pre nego što se redovnim
kontrolama otkriju prsline ili slične greške. Pri tome je komponenta konstruisana tako da u slučaju postojanja
prsline manje od minimalne veličine koju može da otkrije primenjena metoda ispitivanja bez razaranja, njen
vek bude veći od perioda vremena do sledeće kontrole, kao što je šematski pokazano na slici 22.
Mogućnost primene ovog principa na diskove mlaznih motora je analizirana u radu gde je pokazano da bi se
u periodu od 20 godina na 23 motora ostvarila ušteda od 1.000.000.000 $ u odnosu na prvobitnu varijantu sa
zamenom diskova posle propisanog radnog veka. Polazna os- nova za ovo razmatranje je bila činjenica da je
od 1.000 zamenjenih diskova, samo jedan imao prslinu dužine 0,75 mm.

Slika 22. Šematski prikaz konstruisanja sa sigurnošću od loma

Jasno je, dakle, da je osnovna promena koju je mehanika loma uvela u inženjersku praksu prihvatanje
neminovnosti postojanja prslina i sličnih grešaka i neophodnosti analize njihovog uticaja na integritet
konstrukcije. Osnovna uloga mehanike loma je da matematički poveže tri promenljive veličine (napon, veličinu
greške i žilavost loma), kao što je prikazano na slici 1, čime je omogućeno da se na osnovu dve poznate veličine
izračuna treća. Na primer, ako je na osnovu opterećenja i geometrije konstrukcije poznat napon, a na osnovu
ispitivanja, žilavost loma ma- terijala konstrukcije, onda može da se odredi kritična veličina greške. U praksi
je takođe čest slučaj da se metodama ispitivanja bez razaranja (IBR) otkrije prslina ili slična greška u
konstrukciji za koju se onda određuje kritični napon na osnovu poznate žilavosti loma materijala, ili se određuje
minimalna žilavost loma materijala na osnovu naponskog stanja konstrukcije. Konačno, ovaj koncept može
da se primeni još u fazi projektovanja, ako se pretpostavi postojanje prsline čije su dimenzije jednake
osetljivosti opreme za IBR, pa se odredi dozvoljeni napon na osnovu žilavosti loma, ili obrnuto.Metodologija
primene mehanike loma zavisi od raspoloživih podataka, ponašanja materijala, uticaja okolne sredine i
opterećenja konstrukcije. U slučaju statičkog opterećenja treba razlikovati ponašanje materijala koje se opisuje
kao linearno elastično ('srazmerno malo tečenje') od ponašanja materijala kod koga ne može da se zanemari
njegova plastičnost. U prvom slučaju se primenjuje linearno elastična mehanika loma (LEML),

22
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

dok se u drugom slučaju, u zavisnosti od oblika plastičnog tečenja primenjuju različite varijante elastoplastične
mehanike loma. U slučaju dinamičkog opterećenja takođe treba razlikovati linearno elas- tično od elastoplastičnog
ponašanja materijala, a poseban značaj ima zamor, kao tipični mehanizam rasta prsline pod dejstvom cikličnog
opterećenja. Konačno, uticaj okoline može da bude od presudnog značaja zbog povišene temperature ili korozije.

23
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.11 Uvod u mehaniku loma

LITERATURA

1. A. Sedmak, Primena mehanike loma na integritet konstrukcija, Mašinski

fakultet, Beograd, 2003.

2. S.Sedmak, A.Sedmak, D.Ružić (editors) Reliability and Structural Integrity of

Advanced Materials, ECF9 Proceedings, 1992, EMAS, UK

3. G. Pluvinage, A. Sedmak (editors) Security and Reliability of Damaged Structures

and Defective Materials, NATO Science for Peace and Security Series C:
Environmental Security, published by SPRINGER, 2009.

4. A. Sedmak, S. Sedmak, Lj. Milović, Pressure Equipment Integrity Assessment by

Elastic- Plastic Fracture Mechanics Methods, DIVK, 2011.

5. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

24