IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.7. Lomovi i različite vrste lomova

2.7. LOMOVI I RAZLIČITE VRSTE LOMA

2.7.1. Oštećenje materijala, lom, prslina – definicije

Oštećenje materijala (eng. failure of materials) se uošteno može definisati kao gubitak radne
sposobnosti materijala u odgovarajućim uslovima eksploatacije. Javlja se na više načina i iz više razloga i ne
rezultira uvek lomom [1]. Oštećenja površine materijala (korozija i habanje) i distorzija materijala (elastična i
plastična) su primeri kada materijal može biti oštećen, a da ne dođe do pojave loma. Ovo poglavlje se
prevashodno bavi lomom, oblicima loma, mehanizmima njihovog nastanka i ispitivanjima površina loma
(fraktografija).

Postoji više definicija loma.

Lom materijala (eng. fracture of materials) se definiše kao lokalno odvajanje materijala na dva ili više
delova pod dejstvom opterećenja. Definiše se i kao mehanizam stvaranja novih površina unutar materijala
kidanjem unutrašnjih veza materijala. Međutim, jedna od najjednostvnijih definicija loma je da je to proces koji
vremenom dovodi do stvaranja ili širenja prslina u materijalu pod dejstvom opterećenja.

Lom predstavlja kompleksnu pojavu na koju utiče niz faktora [2]: radni uslovi (mehanički naponi,
temperatura, radna sredina), oblik i dimenzije dela i konstrukcije, struktura materijala i kvalitet površine.
Navedeni faktori utiču i na izgled površine loma. Samim tim, izgled površine loma je nosilac informacije o
navedenim fatorima zbog čega je bitna analiza površine loma, što je zadatak fraktografskih ispitivanja.
Proučavanjem karakteristika površine loma može se odrediti oblik loma koji je doveo do oštećenja dela ili
konstrukcije, a nekad i uslovi pod kojima se to dogodilo.

Tokom eksploatacije, lom materijala može nastati bez i u prisustvu prslina. Lakše će se odvijati u
prisustvu prslina, jer nije potrebno trošenje energije na njihovo stvaranje. Prslina se definiše kao defekt ili
diskontinuitet u strukturi materijala, koji može da se vidi/detektuje/razlikuje u materijalu, bilo da je materijal pod
opterećenjem ili ne, bilo da se prslina povećava ili ne. Nezavisno od geometrije, prslina je defekt nastao kao
rezultat loma. Drugim rečima, lom je proces, dok je prslina rezultat tog procesa koji se manifestuje kao defekt u
strukturi materijala.

2.7.2. Osnovni oblici loma

Jedna od najčešćih podela različitih oblika lomova je prema vremenskom intervalu nastanka oštećenja. U
Tabeli 1. je data ovakva podela koja je prihvaćena od strane drugih autora [1-4].

Tabela 1. Osnovni oblici loma.

Progresivni oblici
Trenutni oblici oštećenja
oštećenja
1. Zamor (eng.
1. Krto preopterećenje (eng. brittle overload)
fatigue)
2. Puzanje (eng.
2. Duktilno preopterećenje (eng. ductile overload)
creep)
3. Naponsko ili dekoheziono kidanje (eng. stress or decohesive 3. Korozija
rupture) (eng. corrosion)
4. Habanje (eng.
wear)

U daljem tekstu biće detaljnije objašnjene razlike između pojedinih trenutnih (krto, duktilno
preopterećenje i dekoheziono kidanje) i neki od progresivnih oblika opterećenja (zamor). Prvo će biti istaknute
razlike u izgledu površina loma, gde će biti prikazani makroskopski i mikroskopski izgledi površina loma. Nakon
toga, biće objašnjene razlike u mehanizmima njihovog nastanka.

1 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

2.7.3. Izgled površina loma

Krti i duktilni lom su dva glavna oblika loma usled preopterećenja (eng. overload fracture), tj. trenutnih
oblika oštećenja (Tabela 1), dok naponsko ili dekoheziono kidanje uključuje različite mehanizme koji mogu biti
krti ili duktilni [4].

2.7.3.1. Trenutni oblici loma

Krti lom (krto preopterećenje). Na Sl.1 je dat makroskopski izgled krtog preloma glatke zatezne epruvete
u obliku cilindra.

Sl.1. Makroskopski prikaz krtog loma glatke zatezne epruvete [4].

Uopšteno, krti lom se može razlikovati na osnovu sledećih karakteristika [2,4]:

 Postojanje male ili nikakve plastične deformacije neposredno pre loma (na Sl.1 desno ne primećuje se
značajna kontrakcija preseka)
 Površina loma je ravna i normalna na pravac opterećenja (Sl.1)
 Površina loma može biti zrnasta (kristalična), a često je reflektivna (sjajna)
 Na površini loma se mogu detektovati reljefni detalji tipa strelica ili slova „V“ koji ukazuju na mesto
inicijacije prsline.
 Brz rast prsline rezultira katastrofalnim oštećenjem, koje je često praćeno jakom bukom (praskom).

Pored ovih, dodatni kriterijumi za razlikovanje krtog loma su 1) postojanje radijalnih grebena, koji
ukazuju na nestabilan rast prsline, gde je pravac prostiranja grebena u pravcu prostiranja prsline, kao i 2) manje
izražen reljef, što znači manja veličina plastične zone na vrhu prsline [2]. Na Sl.2 se može primetiti prisustvo
izraženih radijalnih grebena, što je karakteristika makroskopskog izgleda krtog loma.

2 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Sl.2. Makroskopski izgled krtog loma glatke zatezne epruvete čelika visoke čvrstoće sa izraženim radijalnim
grebenima.

Mikroskopski izgled površine krtog loma se manifestuje trojako, kao cepanje (Sl.3 i 4), kvazi-cepanje
(Sl.5) i dekohezija granica zrna (Sl.6). Dekohezija granice zrna je, za razliku od cepanja i kvazi-cepanja,
interkristalni krti lom (dekoheziono kidanje) i biće objašnjeno u posebnom odeljku posvećenom interkristalnim
lomovima gde je objašnjen i interkristalni duktilni lom.
Cepanje se prostire transkristalno (kroz zrno). To je niskoenergetski krti lom koji se širi duž
kristalografskih ravni niskih vrednosti Milerovog indeksa [4]. Teorijski, mikroskopski izgled površine cepanja bi
trebalo da bude potpuno ravan. Međutim, usled razlike u kristalografskoj orjentaiji susednih zrna i subzrna, prslina
kada naiđe na granicu menja svoj položaj propagacije paralelno težeći da zadrži pravac prostiranja sa niskim
vrednostima Milerovih indeksa. Tako se dobija površina prikazana na Sl.4 desno. Makroskopski, pri manjim
uvećanjima, cepanje izgleda zrnasto ili sjajno.

Sl.3. Transkristalni krti lom (cepanje). Strelica levo pokazuje na stepenice cepanja [3].

3 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Sl.4. Transkristalni krti lom (cepanje). Slika desno je detalj leve slike koji pokazuje paralelne stepenice.

Kvazi-cepanje (Sl.5) je lokalizovana, često izolovana mikroskopska pojava na površini loma koja ima
osobine i cepanja i plastične deformacije. Kvazi-cepanje sadrži dokaze o transkristalnom krtom lomu i dokaze o
prisustvu plastične deformacije nastale mehanizmom klizanja. Zrna koja su povoljno orjentisana u odnosu na osu
opterećenja mogu da se deformišu mehanizmom klizanja, dok ona koja nisu povoljno orjentisana ne mogu da se
deformišu pa pokazuju trenskristalno krto ponašanje [4]. Kvazi-cepanje je često dominantno transkristalni oblik
loma. Mehanizam nastanka i prostiranja prslina kod kvazi-cepanja nije isti kao kod cepanja. Zato kvazi-cepanje ne
treba poistovećivati sa cepanjem.

Sl.5. Kvazi-cepanje sa karakteristikama cepanja i plastične deformacije [3]. Na slici levo sa „A“ je
prikazana faceta (površina) tipična za cepanje, dok ostatak površine predstavljaju velike jame (plastična
deformacija), koje su svetle. Na slici desno u pravougaoniku je dat primer plastične deformacije, dok je ostatak
nalik cepanju [3].

4 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Duktilni lom (duktilno preopterećenje). Na Sl.6 je dat makroskopski izgled krtog preloma glatke zatezne
epruvete u obliku cilindra.

Sl.6. Makroskopski prikaz krtog loma glatke zatezne epruvete [4].

Uopšteno, makroskopski izgled duktilnog loma se ispoljava na osnovu sledećih karakteristika [2,4]:

 Relativno velika plastična deformacija prethodi lomu (Sl.6 desno pokazuje značajnu kontrakciju preseka
za razliku od krtog loma na Sl.1 levo)
 Smicajne usne su obično prisutne na mestima završnog loma (Sl.6 levo)
 Površina preloma je često vlaknasta, matirana (bez sjaja) ili svilenkasta, što zavisi od materijala
 Poprečni presek je redukovan, stvaranje vrata (lokalizacija deformacije) na zateznoj epruveti
 Rast prsline je sporiji

Dodatni kriterijumi za identifikaciju duktilnog loma su prisustvo vlaknaste zone, normalnih grebena
(pravac prostiranja grebena je u pravcu normalnom na rast prsline, a u pravcu dejstva opterećenja) i izraženiji
reljef u odnosu na duktilni lom (veća plastična zona na vrhu prsline).
Na Sl.7 je dat makroskopski izgled duktilnog preloma čelika visoke čvrstoće. U centralnom delu površine
loma se nalazi vlaknasta zona, gde je lom iniciran. Ovakav oblik loma se naziva lom u obliku rozete, a prslina se
prostire radijalno. Iako grebeni vizuelno formiraju radijalnu zonu, oni se prostiru normalno na pravac prostiranja
prsline, tj. u pravcu dejstva opterećenja.
Najčešće lom nije ni duktilan ni krt, već se makroskopski iskazuje kombinovano. Primer za to je dat na
Sl.8. Ovde vlaknasta zona i smicajne usne predstavljaju deo duktilnog loma, dok radijalna zona predsta deo krtog
loma. U slučaju epruvete bez zareza (glatka epruveta) (Sl.8a) lom se inicira na sredini, u vlaknastoj zoni (eng.
fibrous zone). Vlaknasta zona je zona stabilnog rasta prsline. Nakon ove zone se nailazi na radijalnu zonu, koja
predstavlja zonu nestabilnog (bržeg) rasta prsline. Na kraju se nalaze smicajne usne, gde se lom završava. U
slučaju epruvete sa zarezom (Sl.8b), lom se inicira periferno na zarezu, nakon čega ulazi u vlaknastu zonu, pa u
radijalnu zonu, a završava se na sredini poprečnog preseka. Epruveta sa zarezom nema smicajne usne. U
zavisnosti od materijala i uslova eksploatacije veći udeo površine loma pripada duktilnom ili krtom lomu. Tada se
kaže da je lom ili dominantno krt ili dominantno duktilan. Procentualni udeo površine loma predstavlja meru
krtosti ili duktilnosti loma.

5 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Sl.7. Makroskopski izgled površine loma glatke zatezne epruvete čelika visoke čvrstoće u obliku cilindra.

Sl.8. Makroskopski shematski prikaz duktilno loma glatke zatezne epruvete() [3].

Mikroskopski izgled površine preloma se manifestuje kao jamičasto kidanje (Sl.9). Jamičasto kidanje
može da se javlja kao transkristalno ili interkristalno. Interkristalni jamičasti lom će biti objašnjen u narednom
odeljku. Jamice kidanja se najčešće formiraju na tvrdim uključcima, sekundarnim fazama, dislokacijama i dr.

6 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Sl.8. Primer duktilnog transkristalnog loma (jamičasto kidanje) [2].

Sl.9. Primer duktilnog transkristalnog loma (jamičasto kidanje) [2].

Interkristalni (međukristalni) lomovi (dekoheziono kidanje).

Međukristalni lomovi u polikristalnim materijalima nastaju kada se kristali (zrna) materijala međusobno
odvajaju po njihovim granicama. Principijelno je lako detektovati ovaj tip loma jer se javlja po granicama
susednih zrna sa najvećim uglom usklađenosti rešetki. Međutim, identifikacija uzroka pojave ovog tipa loma
može biti otežana.
Opšta pojava međukristalnog krtog loma uključujeprisustvo:

 Krtih sekundarnih faza i/ili filmova na granicama zrna

 Filma koji se teško detektuje i, zahvaljujući nečistoćama, atomskih segregacija na granicama zrna
7 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

 Krtosti izazvane dejtvom okolne sredine (npr. sulfidna naponska korozija), gde nisu prisutne talozi po
grnicama zrni ni segregacije rastvorenih elemenata.

Na Sl.10 prikazan je primer međukristalnog krtog loma. Ovde je istaknuto da nekada topografija može da
unosi poteškoće pri identifikaciji interkristalnog krtog loma.

Sl.9. Primeri krtog međukristalnog loma [2].

Međukristalni duktilni lom se karakteriše prisustvom jamica kidanja po granicama zrna. Druge osobenosti
međukristalnog krtog loma su:

 Uniformna nukleacija praznina potpomognuta formiranjem metana na granicama zrna

 Nukleacija praznina na talozima raspoređenim po granicama zrna legura koje taložno ojačavaju
 Praznine potpomognute nečistoćama koje se jako apsorbuju na površinama granica zrna
 Prsline po granicama zrna nastale usled naponskog rasterećenja kod CrMo čelika

Makroskopski izgled površine duktilnog međukristalnog loma se ne razlikuje vizuelno od međukristalnog

krtog loma (Sl.11). Zbog toga je uvek neophodno analizirati površinu loma na mikro nivou (Sl.12) kako bi se
utvrdilo da li je lom međukristalni krti ili međukristalni duktilni.

(a) (b)
Sl.11. Sličnost makroskopskog izgleda površine međukristalnog krtog (a) i međukristalnog duktilnog (b)
loma.

8 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Sl.12. Makroskopski (levo) i mikroskopski (desno) izgled površine međukristalnog duktilnog loma sa
jamicama kidanja.

2.7.3.2. Progresivni oblici loma

Zamor. Defniše se kao „proces lokalizovane permantne strukturne promene koja se javlja u materijalu koji
je podvrgnut uslovima cikličnog opterećenja ili deformacije u nekoj tački ili tačkama i koji može da kulminira u
prslinu ili u oštećenje materijala tipa lom“.

Proces zamora (Sl.13) teče u tri stadijuma:

 Prvi stadijum – inicijacija prsline

 Drugi stadijum – stabilan rast prsline
 Treći stadijum – finalni (brzi) loma

Proces zamora teži da prati kristalografske pravce. Menja pravac prostiranja na strukturnim
diskontinuitetima, kao što su granice zrna.

Sl.13. Shematski prikaz tri stadijuma loma usled zamora.

9 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Na Sl.14 dat je tipičan makroskopski izgled površine loma usled zamora. Na slici mogu primetiti linije
odmaranja (zamora), tipične za drugi stadijum zamora. Između strelica se može videti mesto inicijacije prsline i
površina karakteristična za prvi stadijum rasta.

Sl.14. Makroskopski izgled površine loma usled zamora.

Prvi stadijum zamora (inicijacija prsline) je jako važan sa stanovišta veka trajanja konstrukcije pod
dejstvom zamora. Kako je prikazano na Sl.13, u jednom materijalu se mogu inicirati nekoliko prslina istovremeno
ili u različitim vremenskim intervalima tako da se zamor može odvijati paralelno na više mesta. Sledeći elementi
su primeri na koji način može viti inicirana površina:

 Diskontinuiteti unešeni tokom procesa proizvodnje (abnormalno veliki uključci, zavarivački defekti,
prsline tokom brušenja ili mašinskog sečenja i dr.)
 Diskontinuiteti unešeni tokom radnog veka (korozione jamice, udarno opterećenje i dr.)
 Nepravilan dizajn, preopterećenje, niska zamorna čvrstoća materijala mogu rezultirati lomom usled
zamora i bez prisustva nekog od defekata na mestu inicijacije prsline.

Pobrojani defekti deluju kao koncentratori naprezanja izaivaju lokalnu plastičnu deformaciju iako je
nominalno naprezanje manje od granice tečenja materijala. Površina preloma karakteristična za prvi stadijum je
često izgleda kao kod cepanja (Sl.15). Prvi stadijum je karakterističan za visokociklične zamore sa niskim
predopterećenjem ili za niskociklične zamore sa visokim predopterećenjem.

Sl.15. Površina tipična za prvi stadijum procesa zamora.

10 od 11
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju
2.7. Lomovi i različite vrste lomova

Drugi stadijum zamora (rast prsline) se javlja na ravnima koje su normalne na pravac dejstva
promenljivog (cikličnog) opterećenja. Rast prsline je je uvek transgeanularan i karakteristične linije odmaranja
(zamora) se javljaju na površini (Sl.16).

Sl.16. Izgled površine loma usled zamora tipična za drugi stadijum zamora.

Promene u rastojanju između linija zamora esencijalno zavise od amplitude promenljivog (cikličnog)
opterećenja. Sa povećanjem amplitude opterećenja raste i rastojanje između linija zamora.

Treći stadijum procesa zamora (finalni lom) je i poslednji stadijum. Ovde je proces formiranja linija
zamora progresivno zamenjen trenutnim oblicima loma, o kojima je detaljno bilo reči (Odeljci 2.7.2 i 2.7.3).
Makroskopski i mikroskopski izgled površine loma usled zamora u trećem stadijumu odgovara u potpunosti već
opisanim izgledima površina u navedenim odeljcima. Od radnih uslova i strukture materijala zavisi koji lom će se
javiti u finalnom stadijumu procesa zamora.

Spisak literature

1. ASM Metals Handbook, Failure analysis and Prevention, vol. 11, 9th ed., ASM International, Metals
Park, Ohio, 1996.
2. Blacic, V. Grabulov, Znacaj fraktografskih ispitivanja u projektovanju metalnih delova i konstrukcIja,
Naučnotehnički pregled, vol.XLIX, br.5,1999.
3. ASM Metals Handbook, Fractography, vol. 12, 9th ed., ASM International, 1992.
4. A.F. Liu, Mechanics and Mechanisms of Fracture: An Introduction, Materials Park, Ohio, ASM
International, 2005.

11 od 11