IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

2.18. BAKAR I NJEGOVE LEGURE

Kao čist metal, bakar ima široku primenu, posebno u elektrotehnici za izradu provodnika, zbog izvanrednih
fizičkih svojstava – električne i toplotne provodljivosti. TakoĎe, bakar se odlikuje velikom plastičnošću i spo-
sobnošću obrazovanja velikog broja tehničkih legura koje imaju dobra mehanička i tehnološka svojstva.
Bakar pripada prvoj grupi Periodnog sistema sa atomskim brojem 29 i atomskom masom od 63,54. Gustina
čistog bakra iznosi 8,93 g/cm3. Kristališe po površinski centriranoj kubnoj rešetki. Posle zlata i srebra ima najveću
električnu provodljivost (=58 m/mm2). Toplotna provodljivost bakra je šest puta veća nego ţeleza, odnosno dva
puta veća nego aluminijuma. Temperatura topljenja čistog bakra iznosi 1083 oC. Mehanička svojstva bakra, u
zavisnosti od stanja prerade, su data u tab. 1.
Tabela 1. Mehanička svojstva bakra u zavisnosti od stanja prerade
Osobine Stanje prerade
liveno ţareno hladno deformisano
zatezna čvrstoća, Rm MPa) 150 – 200 210 – 240 300 – 440
napon tečenja, ReH (MPa) - 40 – 80 200 – 390
izduţenje, A5 (%) 25 –15 50 – 35 25 – 2
tvrdoća po Brinelu, HB 50 40 - 50 75 - 90

Bakar ima dobru otpornost prema koroziji jer se u atmosferskim uslovima na površini obrazuje jedinjenje
CuCO3Cu(OH)2, karaketristične ţuto-zelene boje, koje deluje kao zaštitna prevlaka.
Dobijanje bakra. Bakar se najviše dobija iz sulfidnih ruda (80% svetske proizvodnje), pre svega halkopirita,
CuFeS2, zatim halkozina, CuS, bornita 5Cu2SFe2S3, i pirita, FeS2. Sadrţaj bakra u rudama je često svega 1-2%, pa
je postupak dobijanja bakra iz tako siromašnih ruda komplikovan. Uprošćena šema dobijanja bakra iz sulfidnih
ruda se sastoji iz sledećih operacija:
(1) obogaćivanja rude flotacijom radi dobijanja koncentrata koji sadrţi 20-25% bakra,
(2) delimičnog prţenja i topljenja u plamenim pećima pri čemu se dobija bakrenac sa oko 30-40% bakra,
(3) produvavanja bakrenca u konvertoru radi dobijanja bakra čistoće 97-98,5%,
(4) rafinacije u plamenim pećima (rafinisani bakar) oksidacionim postupkom (topionički bakar) ili elektrolizom
(elektrolitički bakar).
Uticaj pratećih elemenata. Osobine tehnički čistog bakra zavise od njegove čistoće i sadrţaja gasova u njemu.
Štetnim primesama se smatraju antimon, sumpor, selen, telur, bizmut, vodonik i kiseonik, koji sniţavaju
električnu provodljivost bakra.
Legure bakra
Kao konstrukcioni materijal čist bakar nema zadovoljavajuće osobine (npr. najveća Rm, posle ojačavanja
hladnim deformisanjem, je 440 MPa), za razliku od njegovih legura. Najvaţniji legirajući elementi u legurama
bakra su cink, kalaj, aluminijum, berilijum, nikl, mangan, silicijum, srebro i zlato.
Označavanje i klasifikacija legura bakra. Prema JUS legure bakra se označavaju slovnim i brojčanim
simbolima. Prva slovna oznaka pripada hemijskom simbolu bakra, kao osnovnom metalu, posle koje se u nizu
navode hemijski simboli legirajućih elemenata po uticajnosti i brojčane oznake koje pokazuju njihov
procentualni sadrţaj. Na primer: CuAl8Fe3 označava leguru bakra sa aluminijumom do 8% i ţelezom do 3%.
Legure bakra se dele na legure bakra za gnječenje i legure bakra za livenje. Prikaz najznačajnijih legura bakra
dat je u tab. 2.
Tabela 2. Najznačajnije legure bakra
legure naziv primeri oznaka
mesing CuZn37, CuZn38Pb, CuZn36Pb1
Cu - Zn specijalni mesing CuZn20Al, CuZn28Sn,
CuZn40Al1
Cu - Sn kalajna bronza CuSn6, CuSn6Zn
Cu-Ni-Zn alpak CuNi10Zn45Pb, CuNi25Zn15
Cu - Ni CuNi5, CuNi30Fe
Cu - Al aluminijumska bronza CuAl8, CuAl8Fe
1 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Legure bakra sa cinkom. Legure bakra sa cinkom kod kojih je sadrţaj bakra veći od 50% (ostatak je cink) su
poznate pod imenom mesinzi. Dijagram stanja legura bakar – cink je prikazan na sl. 1.
Jednofazne oblasti na dijagramu stanja odgovaraju područjima stabilnosti različitih čvrstih rastvora (, , , ,
). IzmeĎu jednofaznih postoje i dvofazne oblasti koje se dobijaju različitim kombinacijama u čvrstom stanju i
reakcijama iz tečnog stanja. Svaka od ovih strukturnih oblasti se odlikuje čitavim nizom osobina koje se
meĎusobno značajno razlikuju. Sa porastom sadrţaja cinka čvrstoća i plastičnost mesinga rastu, a zatim naglo
opadaju, dok tvrdoća stalno raste, sl. 2. Sa porastom sadrţaja cinka povećava se i sklonost ka koroziji. Ovakva pro-
mena osobina uslovila su i primenu - koriste se legure sa najviše 50% cinka.

Slika 2. Promena mehaničkih

svojstava legura bakar - cink
Slika 1. Dijagram stanja legura Cu-Zn

Mesinzi sa sadrţajem cinka koji odgovara području stabilnosti  čvrstog rastvora su označeni kao -mesinzi, a
po istom pravilu, postoje i ()-mesinzi i -mesinzi, sl. 1-2. Dok se -mesinzi se dobro plastično preraĎuju u
hladnom stanju, a slabije na višim temperaturama, -mesinzi se dobro preraĎuju u toplom stanju, dok su na niţim
temperaturama krti.
Specijalni mesinzi su legure bakra sa cinkom kod kojih su, radi poboljšanja odreĎenih osobina kao što su
čvrstoća, otpornost prema koroziji i otpornost prema habanju, dodate i manje količine drugih metala kao što su
nikl, mangan, ţelezo i olovo. U tab. 3 dat je pregled sastava i primene najvaţnijih vrsta mesinga.
Tabela 3. Sastav i primena najvaţnijih vrsta mesinga
Naziv Oznaka Sadrţaj Primena
Zn, %
Crveni tombak CuZn10 9...11 Elektrotehnika, ukrasni predmeti
Svetlocrveni tombak CuZn20 19...22 Elektrotehnika, ukrasni predmeti, metalna creva
Ţuti tombak CuZn30 31...28 Kondenzatorske i druge cevi za izmenjivače toplote,
za duboko izvlačene čaure
Mesing za obradu CuZn37 35...28 Osnovna legura za hladnu deformaciju: cevi, limovi,
gnječenjem opruge, zavrtnji
Mesing za kovanje CuZn40 38...41 Za deformaciju u toplom i hladnom stanju: ţice,
okovi, brave, zavrtnji
CuZn40Pb2 40...44 Osnovna legura za obradu skidanjem strugotine:
Tvrdi mesing +2%Pb mesing za graviranje, za zupčanike časovnika,
zavrtnje, profile

2 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Legure bakra sa kalajem – kalajne bronze. Kalajne bronze su legure koje nalaze primenu zbog izuzetne
otpornosti prema koroziji, visoke tvrdoće i čvrstoće, kao i velike otpornosti prema habanju (zavrtnjevi,
zupčanici, fina sita, propeleri). Promena mehaničkih osobina bronzi sa porastom sadrţaja kalaja je prikazana na
sl. 3.
Specijalne bronze i druge legure bakra. Legure u kojima se pored bakra, čiji je minimalni sadrţaj 78 %, nalaze
i aluminijum, olovo, nikl, mangan, silicijum i berilijum u kombinaciji sa kalajem ili bez njega, označene su kao
specijalne bronze. U zavisnosti od toga koji je legirajući element glavni, najuticajniji, razlikuju se Al, Pb i Be
bronze. Sve specijalne bronze se odlikuju visokom otpornosti prema koroziji, dobrim kliznim osobinama, velikom
električnom provodljivošću i srednjim nivoom čvrstoće i tvrdoće.

A10-1 (%)
Rm (MPa);
Slika 3. Promena mehaničkih osobina legura bakar – kalaj
Crveni liv je legura sa najmanje 84% Cu, dok su ostali elementi kalaj i cink, a ponekada i olovo.
Upotrebljavaju se za izradu: armature za vodovodne i parovodne instalacije koje su pri radu izloţene povišenim
temperaturama, do 325oC, puţastih točkova, cevnih prirubnica.
Novo srebro je legura bakra, nikla i cinka, koja se dobro obraĎuje valjanjem, kovanjem i presovanjem u
toplom stanju, ako je sadrţaj bakra mali, odnosno u hladnom stanju pri većim sadrţajima bakra. Koristi se za
izradu raznih dekorativnih predmeta, delova u preciznoj mehanici i optici, za izradu ključeva, opruga i limova
namenjenih za duboko izvlačenje.

ZAVARLJIVOST I ZAVARIVANJE BAKRA

Na zavarljivost bakra, posebno kod većih debljina loše utiče velika toplotna provodljivost koja je
odgovorna za veliki broj oštećenja koja se javljaju pri njegovom zavarivanju. Ako se preduzmu sve
mere za saniranje efekta brzog odvoĎenja toplote, tada je nemoguće da se potpuno ostvari tečljivost
zavarivačke kupke, potrebne za dobro stapanje i dezoksidaciju. Zato se često javljaju greške nedostatak
stapanja i poroznost.
Primenom predgrevanja smanjuje se brzina očvršćavanja, te se moţe umanjiti i nastajanje grešaka
spajanja i prisustvo pora.Termičko širenje bakra je takoĎe veliko, i zato, zavisno od temperaturnih
promena tokom zavarivanja veličina zazora u korenu moţe da bude preterano promenljiva.
Metalurški, zavarivanje bakra postupcima u zaštiti gasa nije posebno teško, ali elektrolitički bakar (sa
0,003-0,005% kiseonika) zahteva dodatnu paţnju pri zavarivanju. Valjani metalurški proizvodi imaju
bakar oksid u obliku intergranularnih vlakana koji imaju minimalni uticaj na ukupnu čvrstoću i i
osobine. MeĎutim, u livenom obliku, oksid je prisutan po granicama zrna i tada ozbiljno ugroţava
mehaničke osobine. Zato metal šava koji ima livenu strukturu neće imati zadovoljavajuće osobine,
zbog čega se mora primeniti dodatni materijal koji sadrţi dezoksidante.
U ZUT valjanog elektrolitičkog bakra temperature tokom zavarivanja mogu da budu dovoljno visoke
da omoguće difuziju i migraciju oksidnih čestica, tako da moţe nastati poroznost. Uticaj vremena i
temperature zavarivanja na difuzione procese kod elektrolitičkog bakra moguće je umanjiti što brţim
izvoĎenjem zavarivanja i sa ograničenjima ukupnog zagrevanja komponenti spoja. Ovo je u suprotnosti
sa zahtevom za odgovarajuće stapanje i zadovoljavajući profil šava, što se postiţe dobrim uvarivanjem.

3 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Zavareni spojevi kod bezkiseoničnog i fosforom dezoksidisanog bakra mogu da se izvode dodatnim
materijalom bez dezoksidatora, uz obezbeĎenje efektivne gasne zaštite zone zavarivanja sa lica i
korene strane spoja (gasna podloška), ali se i pored toga javlja slaba poroznost u ZUT. Uzrok je
atmosfersko zagaĎivanje ili difuzija apsorbovanih gasova iz hladnijih zona osnovnog materijala prema
metalu šava usled visokog toplotnog gradijenta osnovnog materijala. Kod fosforom dezoksidisanog
bakra višak sadrţaja fosfora nije dovoljan da tokom zavarivanja bude u funkciji dezoksidansa. Opšta
ocena zavarljivosti vaţnijih vrsta tehničkog bakra data je u tabeli 4.

Tabela 4. Opšta ocena zavarljivosti vrsta bakra

Za zavarivanje bakra primenjuju se postupci:

- Zavarivanje gasnim plamenom, uz primenu topitelja;
- Ručno elektrolučno obloţenom elektrodom;
- TIG, uz primenu topitelja;
- MIG.
Za uspešno gasno zavarivanje bakra plamen treba da je podešen strogo neutralno. Topitelj čisti
zavarivačku kupku od oksida i štiti okolnu zonu metala šava od oksidacije. Sastoji se od jedinjenja bora
sa dodatkom dobro oksidišućeg rastvora soli metala. Iako korišćenje topitelja za male debljine
materijala nije neophodno, ipak se primenjuje za poboljšanje tečljivosti kupke i sigurnosti od pora.
Topitelj deluje samo u slučaju ako se nanosi na hladni lim. Premazivanje stranica ţljeba topiteljem ne
isključuje ulogu zaštitnog gasa kod TIG zavarivanja, ali će zagrevana površina biti zaštićena od
nastajanja oksida, a u području topljenja omogućava njihovo prevoĎenje u lako tečljivu trosku.

Primena predgrevanja kod jednostranog TIG zavarivanja kod debljina ≤ 3 mm nije neophodna; za
debljine >3 mm predgrevanje je na 200 do 500 °C. Pri korišćenju argona kao zaštitnog gasa
predgrevanje bakra pre zavarivanja za debljine > 3 mm se smatra obaveznim. Kod dvostranog TIG
zavarivanja za debljine 4...8 mm predgrevanje nije neophodno. Za debljine veće od 15 mm
predgrevanje je na 300 do 400 °C.
Za debljine > 5 mm ipak treba koristiti postupak MIG. Kod zavarivanja u zaštiti gasa, osim argona i
helijuma koristi se i azot (N2). U odnosu na Cu azot deluje kao inertni gas, i nije rastvorljiv ni u tečnom
ni u čvrstom bakru. Od ova tri gasa, azot najviše utiče na povećanje napona luka, tako da je potrebna
temperatura predgrevanja niţa, a brzina zavarivanja veća u odnosu na uslove kod primene helijuma.
MeĎutim, zavareni spojevi korišćenjem samo azota ili mešavine argona i azota imaju često hrapavu
površinu, mada je sam šav kvalitetan.
Kao dodatni materijal za zavarivanje bakra ne koristi se čist bakar. Dodatni materijali za zavarivanje
sadrţe legirajuće elemente koji sniţavaju tačku topljenja čime se smanjuje zarobljavanje gasa u metalu
šava. Dodatni materijali sadrţe jedan od elemenata dezoksidatora (Mn, Si), kao i elemente koji
poboljšavaju čvrstoću metala šava. Koriste se tipovi legura: SG-CuAg (Ag do 1%), EL- CuMn2, SG-
CuSi3, S-CuSn.
Metal šava bakra je grubozrne strukture koja ima nedovoljnu mehaničku čvrstoću. Zato, ako je to
tehnološki moguće, metal šava treba toplo iskivati. Tako struktura postaje gušća, finozrna, pribliţno
iste čvrstoće i deformabilnosti kao osnovni materijal. Čvrstoća neiskivanog metala šava je samo 50%
čvrstoće valjanog materijala.
4 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

ZAVARLJIVOST LEGURA BAKRA

Legure koje ojačavaju deformacijom, i čija čvrstoća zavisi od stepena prethodne hladne deformacije,
pokazuju ozbiljne i nepovratne gubitke mehaničkih osobina pri zavarivanju. Pri projektovanju
zavarenih spojeva od tih materijala taj gubitak mora da se uzme u obzir. Za razliku od bakra, kod
bakarnih legura reĎe se zahteva predgrevanje. Poteškoće sa unosom toplote su u tom slučaju uveliko
eliminisane, ali se zato mora obratiti veća paţnja na sam proces zavarivanja.
Dezoksidacija zavarivačke kupke preko sastava dodatnih materijala u većini slučajeva se ostvaruje
elementima koji su već prisutni u osnovnom metalu. U posebnim slučajevima, dodatak dezoksidanata,
kao što su titan i aluminijum, je radi obezbeĎenja potpune dezoksidacije i izbegavanja poroznosti u
metalu šava. Kada dodatni materijal nije specificiran u standardima, obično se koriste dodatni
materijali istog sastava kao i osnovni.
Na termički obradivim legurama koje otvrdnjavaju taloţenjem, kao što su Cu-Cr i Cu-Be legure,
zavarivanje se ograničeno primenjuje. Zavarivanje se sprovodi na uobičajeni način, uz dogrevanje, radi
sprečavanja pojave prslina usled brzog hlaĎenja.
Legure bakar-hrom i legure bakar-berilijum stvaraju teško topive okside koji se pri TIG zavarivanju
naizmeničnom strujom razaraju i disperguju u metalnoj matrici. TIG zavarivanje naizmeničnom
strujom u zaštiti argona je konvencionalna tehnika, ali helijum kao zaštitni gas, uz jednosmernu struju
sa elektrodom na negativnom polu, predstavlja izuzetno dobro rešenje, posebno kod reparaturnog
zavarivanja legura bakar-hrom.
Dodatni materijal je dodatno legiran hromom i berilijumom za obezbeĎenje odgovarajuće
dezoksidacije tokom zavarivanja. Zavarivački dimovi kod legura koje sadrţe berilijum su otrovni i zato
se pri zavarivanju topljenjem moraju sprovesti sve mere zaštite na radu. Livene legure bakra, sa
izuzetkom legura sa visokim sadrţajem olova, su zavarljive uz poštovanje pravila zavarivanja.

SPECIFIČNOSTI ZAVARLJIVOSTI VAŢNIJIH VRSTA LEGURA

Legure bakar – kalaj (kalajne bronze)

Legure Cu-Sn (sl.9) sa do oko 5% Sn grade homogene mešane kristale i tada se govori o α bronzi. Kod
sadrţaja od oko 5% Sn nastaje tvrdi, krti ( α-β) eutektoid, zbog kojeg materijal nije više deformabilan.
Zato se bronze sa sadrţajem Sn većim od 5% proizvode samo kao liveni delovi. Zavarljivost Cu-Sn
legura za većinu postupaka topljenjem je dobra do uslovljena. Širok interval topljenja, i time ujedno
sklonost segregacijama, pogoduje stvaranju vrućih prslina kao moguće greške kod zavarivanja, na šta
se mora obratiti paţnja. Kod prosečnog sadrţaja Sn od 6%, sadrţaj Sn u segregacijama po granicama
zrna moţe da dostigne do 14%. Nastanak vrućih prslina isključivo je u metalu šava. Sve mere koje
deluju na finozrnu strukturu metala šava smanjuju sklonost ka vrućim prslinama.
Valjane fosforne bronze sadrţe do 8% kalaja, uz zaostali fosfor u količini do 0,4%. Za ograničeni broj
primena kada se kod valjanih bronzi zahteva zavarivanje, odgovarajući zadovoljavajući rezultati mogu
se postići korišćenjem dodatnog materijala tipa fosforne bronze. Metal šava bez poroznosti normalno
se postiţe korišćenjem dodatnog materijala istog sastava sa više dezoksidanata, kao i onih koji su
razvijeni za bakar i aluminijumske bronze.

5 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Slika 4: Dijagram stanja legura Cu-Sn

Crveni liv- CuSnZn legure

Struktura i zavarljivost je kao kod kalajne bronze. Nešto povišena opasnost od pora je zbog isparavanja
cinka.
Livene kalajne bronze sa dodatkom Pb
Zavarivanje i reparaturno zavarivanje bronzi sa dodatkom Pb, koji se dodaje komercijalnim legurama
radi bolje obradivosti i povećanja otpornosti na pritisna naprezanja, treba izbegavati zbog problema
uzrokovanih prisustvom olova. Komercijalno je na raspolaganju dodatni materijal koji sadrţi nikl,
fosfor i silicijum. Kada se zavarivanje ne moţe izbeći prednost je da je sadrţaj olova na donjoj granici
dopuštenog opsega.

Legure bakar-silicijum (silicijumske bronze)

Ove legure sadrţe oko 3% Si, uz dodatak oko 1%Mn koji u izvesnom stepenu poboljšava mehaničke
osobine, radne karakteristike i korozionu otpornost običnih Cu-Si legura. Imaju odlične mehaničke
osobine, uporedive sa običnim ugljeničnim čelicima, dobru otpornost na zamor i korozioni zamor, i
termičku provodljivost sličnu običnim čelicima. U području temperatura 800-950°C postoji sklonost ka
skupljanju, te hlaĎenje u tom području posle zavarivanja treba da je što brţe. Ali, vrlo velika brzina
hlaĎenja moţe dovesti do stvaranja metastabilne faze koja je ponekad krta, i koja u uslovima
uklještenja moţe izazvati prsline u metalu šava.
Zadovoljavajući zavareni spojevi na silicijumskim bronzama mogu se postići ako se primene
odgovarajući uslovi zavarivanja. Pri TIG zavarivanju u zaštiti argona, naizmenična struja omogućava
uklanjanje oksidnog filma teško topivih metala, ali uz manju stabilnost luka. Kada se koristi helijum,
normalno je korišćenje jednosmerne struje sa elektrodom na negativnom polu. TIG postupak se koristi
za zavarivanje materijala do 12 mm debljine, ali je sasvim pogodan i za veće debljine, mada su brzine
nanošenja metala šava veće kod MIG postupka.

Legure bakar-aluminijum (aluminijumske bronze)

Legure Cu-Al (sl.10) sadrţe 4 do 12,5 % Al. Veliki broj aluminijumskih bronzi višekomponentnog
sastava sadrţe dodatke Fe, Ni, Mn i Si. Aluminijumske bronze se koriste uglavnom zbog svoje dobre
korozione otpornosti, uz istovremenu dobru čvrstoću. Legure su u opsegu od jednofaznog sastava, sa
sadrţajem oko 7% Al, do mnogo kompleksnijih dvofaznih legura koje sadrţe oko 11% Al sa dodacima
Fe, Ni i Mn.

6 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Slika 5: Dijagram stanja legura Cu-Al

Zavarivanje loše utiče na metaluršku strukturu ovih legura. Legura sa sadrţajem 6-8% Al, 2-2,3% Fe,
koja se obično koristi za izmenjivače toplote, pri gasnom zavarivanju i pri korišćenju dodatnog
materijala istog sastava, moţe pokazivati krtost u korenu višeslojnih šavova. Ova krtost je uzrokovana
razlaganjem zaostale β faze u krtu γ2 tokom ponovnog zagrevanja zavara koji se najbrţe hladi u
korenom delu šava. Ovaj problem se prevazilazi korišćenjem za koreni zavar dodatnog materijala koji
nije istog sastava kao osnovni materijal.
U β fazi dvofazne Cu-Al legure pod odreĎenim okolnostima moţe da se pojavi oblik korozije poznat
pod imenom dealuminizacija. Da bi se sprečio ovaj elektrohemijski korozioni efekat, za završni sloj
šava (lice šava) potrebna je primena dodatnog materijala sa istim sastavom kao i osnovni materijal.
Obično aluminijumske bronze pokazuju pad plastičnosti usled zagrevanja što je potencijalni problem u
postizanju dobrih zavarenih spojeva na ovim legurama. Iz tih razloga postoji interesovanje za legure
aluminijumskih bronzi koje sadrţe pribliţno 6% Al, 2% Si, i za osnovni i za dodatni materijal. Osim u
izuzetnim slučajevima zavarljivost Cu - Al legura je dobra.
Posebno je povoljna primena TIG zavarivanja. Samo kod retko korišćenog gasnog zavarivanja, zbog
visokotopivog Al oksida, primenjuje se topitelj na bazi fluorida. Na komercijalnim aluminijumskim
bronzama, zbog postojanja teško topivog oksida, visoko kvalitetni zavareni spojevi se mogu izvesti
samo TIG postupkom naizmeničnom strujom u zaštiti argona, ali se bolji rezultati uklanjanja oksida
postiţu u zaštiti helijuma korišćenjem jednosmerne struje sa elektrodom na negativnom polu.
Cu Al legure su sklone kod zagrevanja stvaranju grubozrne strukture. Ovo moţe da dovede, zajedno sa
niskotopivim filmom na granicama zrna, do povećanja sklonosti ka vrućim prslinama u ZUT. Na
nastajanje vrućih prslina u ZUT, ali takoĎe i u metalu šava, značajno utiče stanje obrade osnovnog
materijala. Što je više hladno deformisan, t.j. što je veća čvrstoća usled hladne deformacije, to je veća
verovatnoća cepanja materijala. Kritični sastav za nastanak prslina kod zavarivanja je sadrţaj Al od 6
do 7,5 %. Predgrevanje u cilju smanjenja toplotne provodljivosti Cu Al legura u opštem slučaju se ne
primenjuje. Predgrevanje treba primeniti samo u slučaju velikih debljina materijala.
Livene aluminijumske bronze
Najčešće korišćena aluminijumska bronza za livenje ima ograničen sadrţaj Al od 8,5-10,5%. U nameni
za zavarivanje i za obezbeĎenje optimalnih mehaničkih osobina, radi sprečavanja nepoţeljnih krtih faza
preporučuje se odrţavanje sadrţaja Al u granicama 9,4-9,8%. Zbog korozionih i mehaničkih osobina,
dodatni materijal treba da je sličnog sastava ili veće legiranost u odnosu na osnovni materjal. Za
sprečavanje problema nastajanja prslina, za slojeve ispune treba koristiti plastičniji dodatni materijal, a
za pokrivne slojeve dodatni materijal odgovarajući osnovnom materijalu. Legure bakar-mangan-
aluminijum za livenje sadrţe do oko 11% Al, 12% Mn sa dodacima Fe i Ni. Imaju dobru zavarljivost i,
7 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

u odnosu na obične Al bronze ne pokazuju krtost u odreĎenom temperaturnom intervalu, mada za

oporavak mehaničkih osobina i korozione otpornosti zahtevaju termičku obradu posle zavarivanja.

Legure bakar-nikl (monel)

Bakar gradi sa niklom homogene mešane kristale u svim odnosima legiranja (sl.11.). Ove legure sadrţe
od 5 do 30% Ni i dodatak Fe i Mn, uglavnom radi poboljšanja otpornosti na koroziju u odreĎenim
sredinama. Široko se koriste za izradu izmenjivača toplote, cevovoda i slično, kada se zahteva dobra
koroziona otpornost i mehaničke osobine. Struktura i zavarljivost Cu-Ni legura je slična čistom Cu,
dok su tvrdoća i čvrstoća izrazito veće. Sumpor u Cu-Ni legurama dovodi do krtosti i povišene
sklonosti ka vrućim prslinama. Proces sumporizacije je posebno velik u medijumu koji sadrţi sumpor, i
moţe se očekivati kod zagrevanja preko 500°C. Sumpor prodire pre svega duţ granica zrna gde dolazi
do stvaranja niskotopivog krtog nikl-niklsulfid eutektikuma. Slična krtost takoĎe je moguća kod
prodora kiseonika u granice zrna.

Slika 6: Dijagram stanja legura Cu-Ni

Bakar-nikl legure su dobro do uslovno zavarljive postupcima topljenjem. Zbog osetljivosti na

pregrevanje ovi materijali treba da se zavaruju sa što je moguće niţom pogonskom energijom. Primena
prekidanja zavarivanja moţe da bude štetna zbog stvaranja troske gustotečnog nikl oksida. Zato je
povoljna primena TIG i MIG zavarivanja, uz dobru zaštitu gasom. Kod drugih postupaka topljenjem
preporučuje se primena topitelja. Mada su osetljive na vruće prsline, kada su prisutne nečistoće kao što
su olovo, fosfor i sumpor, današnji kvalitet komercijalnih legura je takav da pojava prslina usled
prisustva intergranularnog filma nije opšta pojava. Legure su posebno osetljive na zaprljanost
kiseonikom i vodonikom iz atmosfere, što dovodi do poroznosti u metalu šava. Neophodno je da protok
zaštitnog gasa bude dovoljan da zaštiti širu zonu zavarivanja, a poţeljna je, ali nije neophodna, i zaštita
sa unutrašnje (korene) strane šava.
U svim slučajevima potrebno je koristiti dodatni materijal koji je posebno namenjen za zavarivanje
bakar-niklovih legura, koji uglavnom sadrţi titan kao glavni dezoksidans. Povoljni su dodatni
materijali: npr. SG CuNi10Fe, EL-CuNi10Mn, SG-CuNi30Fe, El-CuNi30Mn. TIG i MIG postupci se
široko koriste kod svih primena zavarivanja, uključujući i izvoĎenje visokokvalitetnih zavarenih
spojeva kod cevovoda gde se plazma postupak već pokazao uspešnim. Zbog relativno niske toplotne
provodljivodsti Cu-Ni legura predgrevanje kod zavarivanja topljenjem se ne primenjuje.
Legure Cu-Ni-Zn (novo srebro) Ove legure, uzimajući u obzir osobine materijala, retko se zavaruju.
Sposobnost zavarivanja se moţe oceniti kao dobra do uslovljena.

8 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Legure bakar-cink (mesing i niklovo srebro)

Legure Cu-Zn (sl.12) sa oko 37%Zn grade homogene mešane kristale, i tada se govori o α mesingu. Od
oko 37% Zn nastaje druga faza bogata cinkom, tzv. β mešani kristali, i tada se govori o α-β mesingu, a
kod većeg sadrţaja cinka (od oko 48%) o čistom β mesingu; α mesing je dobre sposobnosti hladnog
oblikovanja i korozione postojanosti; α-β mesing, i posebno bogati β mesing, je loše sposobnosti
hladnog oblikovanja, ipak, dobre sposobnosti toplog oblikovanja, i obično lošije korozione otpornosti
od α mesinga.

Slika 7: Dijagram stanja legura Cu-Zn

Posebne vrste mesinga imaju u manjim količinama i druge legirajuće elemente, kao Al, Sn, Si, Ni, ili
Mn za npr. povećanje otpornosti na habanje. Uticaj ovih elemenata na strukturne osobine i na
sposobnost zavarivanja je mali. Mesing za automate pored Cu i Zn sadrţi i Pb, koji se nalazi u strukturi
kao metalni uključak. Ove vrste mesinga nisu zavarljive.
Cu-Zn legure (mesing i specijalni mesinzi) sadrţe najmanje 55% Cu, ostatak je Zn i ponekad dodatak
Pb, AL, N, Mn, Ni, Fe i Sn. Legure koje se najčešće zavaruju su aluminijumski mesing (76% Cu, 22%
Zn, 2% Al), "Admiralty" mesing (70%Cu, 29% Zn, 1% Sn) i "Naval" mesing (62% Cu, 36,75% Zn,
1,25% Sn).
Veliki problem kod zavarivanja mesinga je opasnost od poroznosti usled isparavanja cinka. Cink ima
temperaturu isparavanja od 907 °C. Da bi se kod zavarivanja isparavanje cinka odrţalo u prihvatljivim
granicama, svako nepotrebno pregrevanje treba izbegavati. Isparavanje cinka u obliku dima dovodi do
neprihvatljive poroznosti zavarenih spojeva, što je poseban problem pri gasnom postupku zavarivanja.
Osim toga, dim cinka oteţava vizuelno praćenje procesa zavarivanja. Delimično rešenje ovog problema
je u korišćenju dodatnog materijala sastava kao što su aluminijumska i silicijumska bronza, koji
obezbeĎuje na zavarivačkoj kupki površinski film visokotopivog oksida i time smanjuje nastajanje
dima. Rizik pri primeni ove tehnike je očvršćavanje metala šava pre osnovnog materijala te mogući
nastanak prslina u ZUT, kao i opasnosti od razlike u korozionoj otpornosti osnovnog i metala šava
tokom eksploatacije.
Kod gasnog zavarivanja sa viškom kiseonika gubitak Zn se smanjuje stvaranjem guste visokotopive
skrame Al oksida u obliku čvrsto prijanjajućeg oksidnog sloja na naleţućim površinama, a koji se
rastvara samo uz pomoć topitelja. Protiv isparavanja cinka silicijum deluje u području niţeg sadrţaja,

9 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

od 0,1 do 0,3 %, bez smanjenja zavarljivosti. Zato dodatni materijali za Cu-Zn legure često sadrţe
dodatak silicijuma. Pogodni dodatni materijali su npr.SG CuSi3, SG Zn 40Si.
Legure mesinga u hladno oblikovanom stanju, i takoĎe kod velikih delova u zavarenom stanju, u
prisustvu amonijum jona (NH 3) posebno su osetljive na prsline usled naponske korozije. Ţarenje za
smanjenje napona posle zavarivanja kod 150-300°C, razgradnjom napona usled zavarivanja smanjuje
opasnost od prslina usled naponske korozije.
Kod TIG zavarivanja u zaštiti argona uz dodatni materijal koji nije dodatno legiran, rad sa
naizmeničnom strujom je od osnovnog značaja, ali zamena argona helijumom omogućava korišćenje
jednosmerne struje. Termička obrada za smanjenje napona posle zavarivanja kod mesinga je poţeljna
kod uklještenih spojeva radi sprečavanja pojave prslina usled naponske korozije. Ova termička obrada
izvodi se na temperaturama 250-300°C.
Niklovo srebro, koje je u osnovi mesing sa različitim dodacima nikla sa ili bez dodatka olova, ponekad
se zavaruje, mada je tvrdo lemljenje poţeljnija tehnika spajanja. Ako se zahteva zavarivanje, onda se
primenjuju ista pravila kao i za druge mesinge.

Legure bakar mangan

Niskolegirane Cu-Mn legure sadrţe 2 do 5%, a visokolegirane 12 do 14%Mn. Obe su dobre
zavarljivosti. Predgrevanje se primenjuje samo kod delova debljina preko 20 mm. U tom slučaju
preporučuje se temperatura predgrevanja 150 do 200°C. Legura CuMn2, zbog posebno dobrog odnosa
korozione otpornosti i čvrstoće na povišenoj temperaturi, koristi se u izradi hemijske opreme. Čvrstoća
na povišenoj temperaturi osnovnog materijala je nešto viša od zavarenog spoja, pri čemu se sa
porastom temperature razlika smanjuje. TIG zavareni spojevi CuMn2 su u metalu šava i u ZUT izvesno
mekši. Iskivanjem kod 600 °C čvrstoća će porasti, a pored iskivanog područja šava ostaju omekšane
zone (sl.13). Uopšteno, sklonost ka niţoj čvrstoći zavarenih spojeva CuMn2 se sreće zajedno sa
verovatnoćom nastanka MnO 2 uključaka. Ovi uključci su mnogo češći u metalu šava nego u osnovnom
materijalu. Posebno mnogo uključaka stvara se kod MIG zavarivanja u ZUT neposredno na prelazu od
šava ka osnovnom metalu. Kod MIG zavarivanja pojačano je stvaranje pora koje utiču na smanjenje
čvrstoće. Zbog toga se preporučuje upotreba dodatnog materijala povišene legiranosti sa dodatkom
elemenata za dezoksidaciju metala šava.

Slika 8. Tvrdoća po preseku TIG zavarenog spoja legure CuMn2

ZAVARIVANJE BAKARNIH MATERIJALA

POSTUPCI ZAVARIVANJA

Gasno i ručno elektrolučno zavarivanje obloţenom elektrodom (REL) su postupci koji se vrlo dugo
uspešno primenjuju za zavarivanje Cu materijala: gasni postupak za tanke materijale i E postupak za
veće debljine i za navarivanje. Kod gasnog zavarivanja neophodan je strogo neutralno podešeni
plamen. Topitelj se sastoji od jedinjenja bora sa dodatkom dobro oksidišućeg rastvora soli metala.
Topitelj za lemljenje nije uvek pogodan i za zavarivanje.
10 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

11 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

12 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Postupci zavarivanja u zaštiti gasa

Primenom postupaka u zaštiti gasa obezbeĎuje se smanjenje oksidacije, te uglavnom nema potrebe za
korišćenjem topitelja; obezbeĎuju se čistiji uslovi zavarivanja kao i šav sa manje poroznosti i uključaka
troske. Osim konvencionalnog TIG i MIG, u novije vreme primenjuju se tehnike:
 TIG sa pulsirajućom strujom;
 Plazma postupak;
 MIG postupak sa tankom ţicom;
 MIG postupak sa pulsirajućom strujom.

ZAŠTITNI GASOVI
Za zavarivanje bakarnih materijala u zaštiti gasa najčešće se koriste argon, helijum i azot. Zaštitni
gasovi u klasama kvaliteta za zavarivanje su bez kiseonika i vlage. Korišćenje azota (sl.14, 15) odnosi
se na bakar, prema kojem je gas u osnovi inertan. Azot je negoriv gas, bez boje i mirisa, a dobija se
razlaganjem iz vazduha. Primena gasne mešavine je posebno u cilju smanjenja temperature
predgrevanja, povećanja uvarivanja, brzine zavarivanja, itd. Mešani gas Ar + 15-20% N2 kod TIG i
MIG deluje na snagu luka, a dejstvom luka na topljenje kod MIG zavarivanja utiče na izgled lica šava.
Dodatak značajnih količina azota (više od 30%) u argon kod MIG zavarivanja razara uslove prenosa
kapi u mlazu.

Zaštitni gasovi kod TIG zavarivanja

Argon je standardni zaštitni gas. On daje najniţi napon i samim tim najmanju unetu toplotu za datu
struju zavarivanja. Napon je nešto veći za helijum i time daje veću unetu toplotu nego argon. Argon
moţe biti u potpunosti zamenjen, ili moţe biti korišćen u obliku mešavina sa helijumom radi povećanja
unete toplote u cilju smanjenja temperature predgrevanja, posebno kod bakra, ili za povećanje
uvarivanja ili brzine zavarivanja. Pri korišćenju helijuma film teško topivog oksida stvara manje
problema, i iz tog razloga pri zavarivanju legura kod kojih se stvara teško topivi oksid, npr.
aluminijumska bronza ili bakar-hrom, rad sa jednosmernom strujom i primena helijuma je pogodna
alternativa radu sa naizmeničnom strujom sa primenom argona. Zbog velikog unosa toplote pri
korišćenju helijuma, preporučuje se za zavarivanje bakra većih debljina.

Slika 9. Zavareni spoj na omotaču kalorifera Slika 10. Obostrano zavareni spoj na bakru
izveden postupkom TIG u zaštiti azota izveden postupkom MIG u zaštiti mešavine
70% Ar i 30% He
.

13 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

DODATNI MATERIJALI
Dodatni materijali za REL zavarivanje
Dodatni materijali za E zavarivanje Cu i Cu legura sadrţe legirajuće elemente koji sniţavaju tačku
topljenja i time smanjuju zarobljavanje gasa u metalu šava. Koriste se tipovi legura: S-CuAg (Ag do
1%), S-CuSn, S-CUSn6, S-CuSn12, S-CuZn40Si, S-CuZn39Ag, S-CuZn39Sn, S-CuNi10Fe.

Dodatni materijali za gasno zavarivanje i zavarivanje u zaštiti gasa

Klase bakra i neke njegove legure visoke toplotne provodljivosti, kao na primer aluminijumske bronze,
moguće je zavarivati bez dodatnog materijala, uz paţljivu primenu zaštitnog gasa od štetnog uticaja
atmosfere na ukupnu zapreminu šava (zaštita i sa podkorene strane šava). Uopšte, generalno je
poţeljno koristiti dodatne materijale specijalno namenjene za zavarivanje u zaštiti gasa. Kada je
moguće, dodatni materijal treba birati tako da bude što bliţi po hemijskom sastavu i mehaničkim
osobinama osnovnom materijalu. Dodatni materijali su raspoloţivi u obliku šipke za gasno i TIG
zavarivanje, i ţice za MIG zavarivanje, u standardizovanom opsegu prečnika. Dodatni materijali
moraju biti čisti zbog sprečavanja zaprljanosti, a kod MIG zavarivanja i da se obezbedi dobar električni
kontakt sa kontaktorskom cevi pištolja za zavarivanje.Preporuke za izbor dodatnog materijala date su u
tabeli 5.

Tabela 5. Primeri za moguće postupke i povoljne dodatne materijale za različite Cu materijale.

14 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

OBLIKOVANJE SPOJA I PRIPREMA

Oblik ţljeba se bira za svaki spoj ponaosob, zavisno od sledećih faktora:

− vrste legure;
− debljine osnovnog materijala, odnosno spoja;
− postupka zavarivanja;
− poloţaja zavarivanja i pristupačnosti spoju;
− tipa spoja, sučeoni ili ugaoni;
− kada se javlja krivljenje (distorzija) i kada se zahteva kontrola;
− zahtevane kontrole profila uvarivanja zavara;
− sa ekonomskog aspekta potrošnje dodatnog materijala i gubitka metala pri pripremi ţljeba.

Na slici 11. date su preporuke za uobičajene sučeone spojeve.

Čišćenje pre zavarivanja i između slojeva

Čišćenjem pre zavarivanja moraju se ukloniti svi tragovi oksida, prljavštine i masnoće. Obično je
dovoljno četkanje površine zavarivanja četkom od bronzane ţice sve dok se ne pojavi čist metal..
Uklanjanje masnoće je odmašćivanjem naftom ili alkoholom. Posle svakog prolaza neophodno je
četkanje radi uklanjanja oksidnog filma nastalog tokom zavarivanja.

15 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Tehnike pritezanja i podloške

Cilj ovih operacija je da se obezbedi sigurno pozicioniranje spajajućih delova, spreči preveliko
krivljenje prilikom zavarivanja i da se obezbedi kontrolisano provarivanje korenog zavara. Za
odgovarajuće pozicioniranje zazora u korenu ţljeba, posebno kod dugačkih kruţnih i poduţnih šavova,
koriste se pokretne stege, koje se mogu se pomerati duţ spoja, kako napreduje zavarivanje. Oblik trna
stezača zavisi od zahteva predgrevanja, debljine i tipa spoja. U slučaju kada je pristupačna korena
strana spoja, kontrolisano provarivanje je primenom pogodno oţljebljenje podloške od bakra, običnog
(mekog) ili nerĎajućeg čelika, čije stapanje se sprečava nanošenjem premaza od koloidnog grafita ili
odgovarajućih jedinjenja. Za obezbeĎnje ravnomernog provara zajedno sa metalnom koriste se i
keramičke podloške za smanjenje brzine odvoĎenja toplote iz zone spoja. Kada je ograničena
pristupačnost, mogu da se koriste integralne metalne podloške od materijala kompatibilnog sa
spajajućim materijalom, tako da postaju integralni deo spoja. Korektna saosnost spoja i zazora u korenu
obezbeĎuje se pripojima koji treba da budu izvedeni na isti način kao i glavni šav, tj. sa korektnom
ispunom, temperaturom predgrevanja itd. Pripoji moraju da budu očišćeni kako bi se omogućilo
njihovo potpuno stapanje sa prvim zavarom glavnog šava.

Temperatura predgrevanja i međuslojna temperatura

Kada se bakar zavaruje u zaštiti argona, stvaranje i odrţavanje tečljive zavarivačke kupke bez
predgrevanja je mnogo komplikovanije, posebno kod većih debljina materijala. Korišćenjem gasnih
mešavina argon-helijum, argon-azot ili čisti helijum ili azot umesto argona, značajno se moţe smanjiti
temperatura predgrevanja. Kod većine bakarnih legura, čak i kod većih debljina nije neophodno
predgrevanje, ,jer je toplotna provodljivost mnogo manja nego kod bakra. Ako je predgrevanje
neophodno, temperature su reda veličine 150°C. Sa metalurškog gledišta, često je poţeljno izbegavanje
nepotrebnog zagrevanja. MeĎuslojne temperature moraju da budu ograničene, i ako je potrebno, posle
svakog sloja treba omogućiti potrebno vreme da se zona zavarivanja ohladi, kako bi se sprečilo
preterano zagrevanje. Razlog kontrolisanja meĎuslojne temperature je što većina legura bakra gubi
plastičnost u području 400°C do 700°C. Zato, gde god je to moguće, zagrevanje treba svesti na
lokalizovanu zonu, i smanjiti drţanje materijala u kritičnom temperaturnom opsegu.

Parametri zavarivanja
Podaci o radnim parametrima (Prilog. tab.6-13) sluţe samo kao smernice. Stvarni radni paramatri
zavarivanja moraju se odrediti eksperimentalno za svaki spoj.

Tabela 6: Uobičajeni radni parametri za TIG zavarivanje sučeonih spojeva na bakru

(Jednosmerna struja; elektroda na minus polu;zaštitni gasovi:argon;helijum i azot)

16 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Tabela 7: Uobičajeni radni parametri za MIG zavarivanje sučeonih spojeva bakra (Prečnik dodatnog
materijala 1,6 mm; zaštitni gas argon)

Tabela 8: Uobičajeni radni parametri za TIG zavarivanje sučeonih spojeva silicijumske bronze
(Naizmenična struja; bez predgrevanja; zaštitni gas argon)

Tabela 9: Uobičajeni radni parametri za MIG zavarivanje sučeonih spojeva silicijumske bronze
(Prečnik dodatnog materijala 1,6 mm; bez predgrevanja; zaštitni gas argon)

Tabela 10: Uobičajeni radni parametri za TIG zavarivanje sučeonih spojeva aluminijumske bronze
(Naizmenična struja; predgrevanje maksimalno 150°C; zaštitni gas argon)

Tabela 11: Uobičajeni radni parametri za MIG zavarivanje sučeonih spojeva aluminijumske bronze
(Prečnik dodatnog materijala 1,6 mm; bez predgrevanja; zaštitni gas argon)

17 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Tabela 12: Uobičajeni radni parametri za TIG zavarivanje sučeonih spojeva bakar-nikl legura
(Naizmenična struja; predgrevanje maksimalno 150°C; zaštitni gas argon)

Tabela 13: Uobičajeni radni parametri za MIG zavarivanje sučeonih spojeva bakar-nikl legura
(Prečnik dodatnog materijala 1,6 mm; predgrevanje maksimalno 150°C;zaštitni gas argon)

Opšta pravila pri zavarivanju topljenjem bakarnih materijala

 Skladištenje i rad sa Cu materijalima odvojiti od drugih metala zbog rizika od korozije.

 Koristiti odvojene alate za Cu i čelik.
 Površine ţljeba i bliska okolina (oko 50mm sa obe strane šava) moraju biti čiste i suve zbog rizika od
pora u metalu šava.
 Zbog velikih gubitaka toplote mora se primeniti bilo predgrevanje, bilo zavarivanje većim jačinama
struje ili istovremeno oboje.
 Zbog velikih termičkih dilatacija postoji rizik od krivljenja, zbog toga je potrebna posebna priprema
spoja i odreĎeni redosled zavarivanja.
 Kod TIG zavarivanja, u cilju uklanjanja oksida i njihovog ponovnog nastajanja, treba koristiti i topitelje.
 Tokom zagrevanja Cu materijala stvara se značajno obojenje. Česti su i prelazi čvrsto/tečno. Zato je
teško ostvariti zavarivačku kupku, odnosno postići zahtevani oblik šava.

LEMLJENJE BAKARNIH MATERIJALA

LEMLJENJE BAKRA
Bakar je veoma korišćen konstrukcijski materijal u konstrukcijskim rešenjima spajanja delova
lemljenjem. Kod visokih zahteva osobina spoja koristi se dezoksidisan bakar u nekoliko vrsta kvaliteta.

Meko lemljenje bakra

Najčešće se primenjuje u elektronskoj industriji za lemljenje provodnika i štampanih kola, kao i u
proizvodnji raznih elemenata u elektronici. Pre lemljenja potrebno je izvršiti mehaničko, hemijsko ili
elektrohemijsko čišćenje površine. Na dobru lemljivost, odnosno kvašenje površine lemom, moţe se
računati samo na sveţe pripremljenim površinama lemljenja. Zato proizvoĎači konstrukcionih delova
za elektroniku zaštićuju površinu delova prevlakom Sn ili Sn-Pb (L-SnPb60) debljine 4-8 μm (tab. 14),
nanesenom galvanskim ili toplim postupkom. Ovako zaštićeni delovi imaju dobru lemljivost do 18
meseci, pri skladištenju na temperaturama od 10 do 25 °C, i bez posebne PVC ambalaţe.
Tvrdo lemljenje bakra
18 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Bakar se veoma uspešno tvrdo lemi. Problemi mogu da nastanu u slučajevima kada se spajaju delovi
velikih gabarita i velike mase, i kad se spaja sa delovima od materijala znatno lošije toplotne
provodljivosti i malog toplotnog izduţenja. U oba slučaja preporučuje se lemljenje u pećima sa
zaštitnim gasom ili u vakuumu. Na ovaj način se obezbeĎuje konstantna temperatura duţ celog
izduţenje materijala, kao i kontrolisano hlaĎenje nakon lemljenja. Za spajanje delova velike mase i
gabarita, ako na raspolaganju nema odgovarajuća veličina peći, upotrebljava se postupak lemljenja
gasnim plamenom sa više gorionika koji ravnomerno zagrevaju ceo spoj. U slučaju spajanja sa
materijalom lošije toplotne provodljivosti primenjuje se postupak lemljenja u bloku, izmeĎu bakarnih
zagrevanih ploča. Time se eliminiše pregrevanje delova od materijala lošije toplotne provodljivosti i
omogućava ravnomerno razlivanje lema po površinama lemljenja elemenata spoja. Pri izboru postupka
treba uzeti u obzir kvalitet bakra, kao osnovnog materijala, u odnosu na sadrţaj kiseonika. Pri sadrţaju
kiseonika >0,02% i zagrevanju u atmosferi bogatoj vodonikom (plamen ili redukujući zaštitni gas),
moţe doći do pojave vodonične bolesti i nastanak oštećenja tipa prslina, poroznosti ili interkristalne
korozije. Veličine oštećenja zavise od temperature i vremena lemljenja. Zato se kod lemljenja bakra i
nekih legura bakra sa negarantovano niskim sadrţajem kiseonika primenjuje indukcioni postupak
(kratko vreme lemljenja) ili lemljenje u vakuum pećima. Nedezoksidisan bakar ipak moţe da se lemi i
plamenom, ali lem mora da ima nisku temperaturu topljenja, kao na primer L-Ag40Cd, a gorionik mora
da bude dovoljno velik, da se što brţe dostigne temperatura topljenja lema. Kod delova velike mase
preporučuje se zagrevanje acetilensko-kiseoničkim plamenom. Upotrebom dezoksidisanog bakra (SE-
Cu, SW-Cu, SF-Cu) vodonična bolest ne nastaje, bez obzira na primenjen postupak lemljenja.

Izbor lema
Za lemljenje bakra upotrebljavaju se lemovi sa tačkom topljenja ispod 950 °C. Zbog visoke toplotne
provodljivosti i sklonosti bakra ka porastu zrna na visokim temperaturama, preporučuju se lemovi sa
tačkama topljenja izmeĎu 610 i 750°C. I pored ovog ograničenja, paleta raspoloţivih lemova za
spajanje bakra je velika. Posebno su značajni lemovi na bazi bakra i fosfora (L-CuP6 do L-CuP8, L-
Ag2P do L-Ag15P). Upotrebljavaju se za lemljenje bez zaštitne atmosfere i bez upotrebe topitelja. Pri
lemljenju se dodatni materijal ne sme direktno izlagati plamenu, da ne nastane prebrzo sagorevanje
fosfora, te da rastop ne ostane bez zaštite. Ovi lemovi se najčešće koriste u slučajevima kada je
isključena upotreba topitelja, zbog nemogućnosti uklanjanja ostatka nakon lemljenja, a prvenstveno,
zbog niske cene i jednostavnosti u rukovanju. Nedostatak im je što su spojevi manje ili više krti. Ne
upotrebljavaju se za spojeve koji mogu da doĎu u dodir sa sumporom, koji hemijski reaguje sa
fosforom i razara spoj. Primenom fosfornih lemova sa dodatkom srebra dobijaju se manje krti spojevi,
odnosno spojevi boljih mehaničkih osobina. Lemovi na bazi Cu-Ag-P (DIN 8513, deo 2) se koriste za
spojeve delova izloţenih većim opterećenjima ili termičkim naprezanjima usled temperaturskih
promena. Uz upotrebu topitelja bakar se uspešno lemi sa lemovima na bazi srebra sa sadrţajem cinka,
kadmijuma, kalaja ili nikla (DIN 8513,deo 3). Odgovorni delovi od bakra, delovi sa bakarnim
prevlakama, kao i kombinacije bakar-čelik, leme se u zaštitnoj atmosferi ili u vakuumu sa lemom L-
Ag72, ili lemovima koji sadrţe druge plemenite metale, ali ne i cink, odnosno kadmijum. U vakuumu
tanki oksidni slojevi na bakarnim delovima sublimiraju i ostavljaju čist osnovni materijal, pri čemu
srednja temperatura isparavanja bakaroksida zavisi od veličine vakuuma. Lemljeni spojevi, u odnosu
na osnovni materijal, imaju manju korozionu otpornost prema raznim hemijskim sredstvima.
Mikrostruktura spoja je krupnija i dendritske graĎe, pa time i nepovoljnija u odnosu na strukturu
osnovnog materijala.

LEMLJENJE LEGURA BAKRA

19 od 20
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.18 Bakar i njegove legure

Lemljivost bakarnih legura pri istim uslovima je lošija od lemljivosti čistog bakra i pogoršava se sa
povećanjem sadrţaja legirajućih elemenata. Ukoliko sadrţaj legirajućih elemenata nije veći od 5%, a u
legiranju ne učestvuju Si, Al, Mn, Cr i Be, lemljivost je neznatno lošija.
Ograničenja u izboru lemova su naročito uočljiva kod mekog lemljenja, pri zahtevanim niţim
temperaturama, kraćem vremenu lemljenja i sa topiteljima tipa F-SW31 do F-SW34. Da bi se
poboljšala lemljivost uz primenu standardnih lemova, (primer u elektronici za primenu CuSn6, CuZn30
ili CuZn37) na površine se prethodno nanosi sloj lema L-Sn60Pb, postupkom karatkotrajnog uranjanja
u rastop (uz topitelje F-SW31 do F-SW34 trajanje postupka je oko 3 s) ili se nanosi galvanska
prevlaka.

Legure Cu-Zn
Kod lemljenja legura Cu-Zn (mesinzi), cink iz osnovnog materijala difunduje ka zagrejanoj površini i
smanjuje lemljivost. Za poboljšanje lemljivosti na površine lemljenja se nanosi galvanska prevlaka
bakra, nikla ili nikl-kalaja, čija je uloga da spreči difuziju cinka u lem. Mesinzi sa dodatkom
aluminijuma (CuZn37Al1; CuZn40Al1; CuZn40Al2), u meĎusobnom spoju ili u spoju sa drugim
neţeleznim materijalima, uspešno se leme lemovima na bazi srebra sa niţom tačkom topljenja, pri
čemu se dobijaju kvalitetni spojevi otporni na udarna opterećenja. Spajanjem ove vrste mesinga sa
čelikom nastaju krta jedinjenja aluminijuma i ţeleza (ţelezoaluminidi), pa je spoj osetljiv na udare. U
tom slučaju preporučuje se pre lemljenja nanošenje na čelične elemente prevlake od nikla, pri čemu
nikl predstavlja difuzionu branu. Za specijalne mesinge sa sadrţajem aluminijuma (uslovi korišćenja za
morsku vodu) koriste se Ag lemovi sa sadrţajem nikla (L-Ag50CdNi; L-Ag49; L-Ag56InNi). Cu-Zn
legure sa sadrţajem cinka > 37%, kao i fosfor i silcijum bronze, pri lemljenju su sklone toplim
prslinama.
Legure Cu-Sn
Za legure Cu-Sn (bronze), za dobru lemljivost kod mekog lemljenja uranjanjem preporučuje se
prethodno kalaisanje. Aluminijumske bronze, i pored primene specijalnih topitelja imaju loše kvašenje.
Za meko lemljenje preporučuju se lemovi L-SnA.

Literatura
1. A. Sedmak i ostali, Mašinski materijali II deo, Mašinski fakultet Beograd, 2000.
2.Vitomir ĐorĎević, Mašinski materijali I deo, Mašinski fakultet Beograd, 1999.
3. Jugoslovenski standard, Bakar i njegove legure
4. M.F.Baţenova, Cvetnye metally ( svojstva, sortament, primenenie), Metallurgija, Moskva, 1973

20 od 20