~ SVE O BRIZI NAD PSIMA ~Verzija 2.

0 
SADRŽAJ: 

1. UZETI PSA ILI NE ‐ PITANJE JE SAD? 
2. VAŠE ZDRAVLJE I KUĆNI LJUBIMAC 
3. RASE PASA ‐ GENETSKE BOLESTI KOD RASNIH PASA 
4. KAKO SA ŠTENETOM ‐ MALIM PSOM? 
5. ODGAJANJE ŠTENACA BEZ MAJKE VEŠTAČKIM MLEKOM 
6. RAHITIS ‐ nedostatak kalcijuma u ishrani 
7. ŠTENEĆAK (Temperatura je 41°C, sluzokoža očiju crvena a iz nosa curi iscedak) 
8. PARVOVIRUS (karakteristicno smrdljiv i krvav proliv sa povraćanjem) 
9. DETE I PAS 
10. STRUJNI UDAR PSA 
11. GUŠENJE USLED GUTANJA STRANOG TELA 
12. ŠTA JE U DŽAKU VEŠTAČKE HRANE ZA PSE 
13. PRIRODNA I ZDRAVA ISHRANA PSA 
14. KAKO RAZUMETI JEZIK PASA 
15. KAKO ODVIĆI PSA OD LAJANJA? 
16. VI, VAŠ PAS I KONTAKT SA ČOPOROM PASA 
17. NAUČITE PSA OSNOVNIM KOMANDAMA, NAČINIMA KOJI RAZVIJAJU  NJEGOVU INTELIGENCIJU 
18. CIKLUS KOD ŽENKE PSA (TERANJE) VLASNICI MUŽIJAKA I ŽENKI OPREZ! 
19. PARENJE ILI SPREČAVANJE, ŠTENJENJE I GINEKOLOŠKI PROBLEMI KOD KERUŠE 
20. ISTINA O PIT BULLTERIJERU 
21. RANE NA PSIMA OD UJEDA 
22. PRELOMI 
23. AUTOMOBILSKE NESREĆE SA PSIMA 
24. INVALIDSKA KOLICA ZA PSA BEZ OBE NOGE 
25. OPEKOTINE KOD PASA 
26. STRUJNI UDAR PSA 
27. GUŠENJE USLED GUTANJA STRANOG TELA 
28. TOPLOTNI UDAR 
29. TROVANJE PSA 
30. MERENJE TELESNE TEMPERATURE I PULSA KOD PSA 
31. SVE O KRPELJIMA I KRPELJSKOJ BOLESTI (Pas se tetura, tamna mokraća i ne jede) 
32. ONO ŠTO SIGURNO NISTE ZNALI O BUVAMA, PESTICIDIMA I REPILANTIMA? 
33. MIRISNE PODREPNE ŽLEZDE (pas trlja guzu o zemlju i grize se oko repa) 
34. SVE O GLISTAMA I BOLESTIMA KOJE MOGU IZAZVATI 
35. PROLIV ‐ DIJAREJA  
36. ZATVOR ‐ NEMANJE STOLICE 
37. KRV U MOKRAĆI 
38. ŠTENEĆAK (Temperatura je41°C, sluzokoža očiju crvena a iz nosa curi iscedak) 
39. PARVOVIRUS (karakteristicno smrdljiv i krvav proliv sa povraćanjem) 
40. LEPTOSPIROZA (žeđ, stomak je bolan na dodir, temperatura , pas ima jak proliv pracen povracanjem.) 
41. HEPATITIS razni simptomi i oblici 
42. UPALA KRAJNIKA 
43. UPALA PLUĆA 
44. AKUTNA UPALA SREDNJEG UHA 
45. KONJUKTIVITIS ‐ INFEKCIJA OKA 
46. INFEKCIJA UDNE KOŽICE NA PENISU PSA 
47. SAZNAJTE SVE O BESNILU. 
48. HRONIČNO OBOLJENJE BUBREGA kombinacija čestog mokrenja, povraćanja i drugog 
49. ISHRANA I ŠETANJE STARIJIH PASA u pripremi  
50. KATARAKTA ‐ OČNA SKRAMA 
51. DIJABETES ‐ ŠEĆER 
52. PREKOMERNA ŽEĐ 
53. ZADAH IZ USTA 
 Uzeti psa ili ne ­ pitanje je sad?

Ako razmišljate da uzmete psa kao deo imidža ili statusni simbol, odustanite odmah,
jer će te imati nezapamćene probleme!

Osim finansijskih izdataka i brojnih neprijatnosti, životinja koja je nezadovoljna

tretmanom, posvećenim vremenom i pažnjom, ponašaće se krajnje neprijatno po Vas i
okolinu.

Ako niste spremni da puzite, budete blatnjavi, puni dlakai pokupite govance, ni ne
pomišljajte na psa. Nabavite rollere, bicikl ili šetajte sa nekim ko ima psa.

Pas, kao i svaka životinja, nije igračka za razonodu.

Pas oseća bol, patnju, tugu i naravno sve što i ljudsko biće.

Da bi pas bio srećan, mora imati, osim vlasnika koji ga voli i odgovornog vlasnika!

Životinja koja nije srećna, češće oboleva, nema stabilan karakter, ispoljava devijantne
promene u ponašanju, što znači pravi probleme sebi, vlasniku i sredini u kojoj se nalazi.
Naravno, pravdajući se, za ovo vlasnici često optužuju psa, ali je činjenica da je pas
odraz svog vlasnika, a nažalost, najčešće negativan odraz.

Vi ste ste osoba koja je odgovorna da ispravno usmeri njegovu energiju, nagone, brine
o pravilnoj ishrani, zdravlju...

PSU TREBA STALNI KONTAKT SA VAMA, DOSTA NEŽNOSTI I IGRE.

Kupiti psa, ili mnogo humanije USVOJITI psa, je najmanji finansijski i energetski
izdatak.

RAZMISLITE:

- Slažu li se SVI ukućani sa nabavkom psa?

- možete li SVAKODNEVNO izdvojiti vreme za šetnju, čak kada su kiša i sneg? (!)
- možete li podneti nestašluke griženja nameštaja, tapeta i najomiljenijih stvari?
- možete li izdržati dlake SVUDA po stanu, u krevetu, na garderobi?
- možete li pokupiti njihovu kaku sa ulice dok vam se svi prolaznici smeju?
- možete li podneti iskopane rupe po celom dvorištu i prevrnutu saksiju sa cvećem na
tepihu (to im je u prirodi)?
- mogu li komšije podneti lajanje i hoće li otrovati psa zgog toga?
- možete li odvojiti novac za lečenje kod veterinara (od 50 eura pa naviše)?
- možete li izdvojiti novac za hranu (oko 10 eura mesečno)?
- možete li izdvojiti novac za godišnju vakcinaciju i čišćenje od parazita ( oko 30 eura
godišnje)?
- možete li se odreći letovanja, ako ne, šta sa ljubimcem tada?
(procedura za izlazak sa ljubimcem van zemlje je nezamislivo skupa i čeka se oko 3
meseca na sve papire!)
- možete li dva puta godišnje izdržati po 2 nedelje izolacije dok vaša keruša
menstrualno krvari i ima nagon za parenjem i kada ne možete ići među druge pse, ili
izdvojiti novac da je sterilišete(oko 50 eura)?

DA, da, ako ste zaista spremni na sve ovo, zapamtite sledeće:

PAS JE NEŠTO NAJLEPŠE ŠTO ĆE VAM SE IKADA DOGODITI U ŽIVOTU !!!

Potvrda toga je da svako ko ima psa ili macu, zna da je našao istinsku ljubav i sreću.
Usvajanje psa iz azila ili šinterske stanice gde ih ubijaju ako se vlasnik ne pojavi je
brilijantna ideja!

Kućni ljubimci i zdravlje 
Mogući problemi - istine i zablude

1. Prva zabluda - Ako se proguta dlaka nastaje čaura u plućima i čovek umire.
Dlaka psa može biti opasna samo ako pas ima bolest cistični ehinokokus.
Psi u gradovima ga nemaju, jer su nosilac divlje životinje, koje na selima zaraze
domaću stoku, a kada seljaci kolju stoku, oni bacaju žive iznutrice svojim psima i tako ih
zaraze.

Ako pas nema ehinokokus, možete jesti dlake do mile volje.

U čitavoj Srbiji po statistikama Instituta za zaštitu zdravlja Srbije BATUT od 2000.g do
danas, bude zabeleženo godišnje od 1 do 5 slučajeva oboljevanja u ruralnim, seoskim
oblastima kao posledica zaražavanja jedenjem mesa, a ne kontaktima sa psima. 

2. Druga zabluda - Psi vrlo prenose besnilo i ako pene besni su.

Svaka toplokrvna životinja može preneti besnilo, uključujući i drugog čoveka.

U Srbiji prema biltenu EU za praćenje besnila nije bilo prenosa besnila na ljude od
1980. godine!
Izvor besnila su divlje životinje, najčešće lisice.
Vakcinacija psa je jeftino i jedino rešenje.
Broj zaraženih pasa za čitavu Srbiju je od 0 do 5 godišnje i to lovnih pasa.
Besan pas je plašljiv i zavlači se na tamna mesta, ukočenog pogleda i ukočene vilice i
grize halucinacije u vazduhu koje vidi kao posledicu virusa na mozgu.

Neke rase pasa balave i pene više od drugih kada su potpuno zdrave i balave kada
imaju iz bilo kakvog razloga zdravstvene probleme koji nemaju veze sa besnilom.
Svi psi pene kada su žedni ili osete miris ženke zbog parenja ili posle kiše kada sa trave
isparava previše mirisa.

Veće su šanse da vas udari grom, nego da obolite od besnila u Srbiji. Vakcinacija
životinja je OBAVEZNA i zakonom i moralnim normama. 

3. Treća zabluda - Ako mazim psa mogu dobiti neku kožnu bolest.

Kožne bolesti psa se ne prenose na ljude, sem u izuzetnim situacijama.

Ako ti je slab imunitet možeš dobiti verovatno svašta u gradskom prevozu ili na bazenu.
Peri ruke redovno, pazi šta dodiruješ na javnim mestima, šta jedeš neoprano - psi su
najmanja briga. 

4. Istina - Od psa realno u najgorem slučaju možeš dobiti gliste, ako nije očišćen od njih
tabletom, ako ga ljubiš i dozvoljavaš mu da se penje po posteljini.

Pitanje je kolika je verovatnoća da se to dogodi jer znam oko 450 ljudi koji to isto čine
godinama uključujući i mene i nikada nisam dobio niti ijednu bolest od psa.
Ljubimo čak i napuštene pse na ulici kada smo u prilici i potpuno smo zdravi.
Istina je da velika većina pasa ima gliste, čak i one opasne po čoveka, ali je isto istina
da prema statistikama Instituta za zaštitu zdravlja Srbije BATUT infekcija putem psa je
retka koliko i sedmica na lotou... 

5. Istina - Sve navedeno važi i za mace, uz posebnu napomenu da mace mogu i ne

moraju preneti toksoplazmozu, naravno samo ako su zaražene.
Toksoplazmoza je opasna samo za trudnice koje nikada ranije nisu bile uz mačku koja
ima toksoplazmozu. Preko 60% ljudi u Srbiji ima stečen imunitet na ovu bolest bez
saznanja da su je i imali jer su simptomi toliko blagi.
Ako ste izloženi stiče se imunitet.
Znači samo ako osoba nikada nije bila izložena istoj, a trudnica je, postoji opasnost! 

DECA I KUĆNI LJUBIMCI 
70 % ispitanih porodica reklo je da je nabavka kućnog ljubimca povećala porodičnu
radost i sreću. ( Cain, 1985 ).

Kontakt sa ljubimcima razvija kod dece negujuće, humano ponašanje koja mogu da
odrastu u humanije odrasle. ( Melson, 1990 ).

Društvo kućnih ljubimaca (posebno pasa) pomaže deci da se u porodicama lakše

prilagode na ozbiljne bolesti ili smrt roditelja. ( Raveis, 1993 ).

Samopouzdanje kod dece se povećava imanjem kućnog ljubimca. ( Bergensen, 1989 ).

Kognitivni razvoj dece može biti poboljšan imanjem kućnog ljubimca. ( Poresky, 1988 ).

Prisustvo psa tokom lekarskog pregleda smanjuje stres kod deteta. ( Nadgengast,1997,
Baun, 1998 ).

Deca koja imaju kućnog ljubimca više su uključena u aktivnosti kao što su sport, hobiji,
klubovi ili kućni poslovi. ( Melson, 1990 ).

Deca koja su izložena ljubimcu tokom prve godine života redje imaju alergiju i astmu. (
Hesselmar, 1989 ).

Autistična deca imaju više prosocijlnog ponašanja, a manje autističnog kao što je
samozaokupljenost. ( Redefer, 1989 ).

Deca koja imaju ljubimca kotiraju je značajno više na skalama empatije i prosocijalnog
ponašanja od dece koja nemaju ljubimca. ( Vidovic, 1999 ).

Kućni ljubimci ispunjavaju mnogo istih funkcija podrške kao i ljudi za odrasle i decu. (
Melson, 1998 ).  

STARI LJUDI I KUĆNI LJUBIMCI 
Stari ljudi koji imaju pse, za razliku od onih koji nemaju, ređe idu kod doktora.

U jednom istraživanju, rađenom na uzorku od 100 Medicare pacijenata, pokazalo se da

čak i vlasnici pasa koji najviše pate od stresa imaju 21 posto manje kontakata sa
lekarima od onih koji nemaju pse. ( Siegel, 1990 ).

Nivo svakodnevnih aktivnosti starih ljudi koji nemaju ljubimca pada u proseku više nego
onih koji imaju ljubimca. ( Raina, 1999 ).

Stari ljudi sa ljubimcima bolje se nose sa stresnim životnim doživljajima, bez traženja
zdravstvenih usluga. ( Raina, 1998 ). 
 VLASNICI KUĆNIH LJUBIMACA I ZDRAVLJE 
Vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži krvni pristisak. ( Friedmann, 1983, Anderson 1992 ).

Vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži nivo triglicerida i holesterola u krvi od onih koji
nemaju kućne ljubimce. ( Anderson, 1992 ).

Vlasnici kućnih ljubimaca manje se plaše da budu žrtve zločina kada se šetaju sa psom
ili su sa njim u stanu. ( Serpel, 1990 ).

Vlasnici kućnih ljubimaca imaju ređe od drugih sitinije zdravstvene probleme.

( Friedmann, 1990, Serpel, 1990 ).

Vlasnici kućnih ljubimaca se bolje mentalno osećaju. ( Serpel, 1990 ).

Vlasnici kućnih ljubimaca imaju višu godišnju stopu preživljavanja koronarnih bolesti. (
Friedman, 1980, 1995 ).

Vlasnici kućnih ljubimaca imaju bolje fizičko zdravlje zahvaljujuci vežbama sa svojim
ljubimcima. ( Serpel, 1990 ).

Držanje ljubimca može da smanji smrtnost od srčanog udara za 3 %.

Ovo podrazumeva 30 000 sačuvanih života godišnje. ( Friedman, 1980 ).

Psi su preventiva i terapeutska mera protiv svakodnevnog stresa. ( Allen, 1991 ).

Kućni ljubimci umanjuju osećaj usamljenosti i izolovanosti. ( Kidd, 1994 ).

Životinje u centrima za negu povećavaju socijalne i verbalne interakcije i koriste se kao

pomoćno sredstvo drugim terapijama. ( Fick, 1992 ).

Troškovi lečenja pali su sa prosečnih 3.80 dolara dnevno po pacijentu na samo 1.18
dolara dnevno po pacijentu u novim centrima za negu u Njujorku, Misuriju i Teksasu,
koji imaju životinje i biljke kao sastavni deo okruženja. ( Montague, 1995 ).

Osobe sa kućnim ljubimcem koje imaju AIDS manje su depresivni i doživljavaju manje
stresa. Ljubimci su glavni izvor podrške i povećavaju uočavanje mogućnosti za
prevazilaženje stresa. ( Siegel, 1999, Carmack, 1991 ). 

 
 Rase pasa 

Kada upitate diplomiranog biologa kako se zove vaš pas dobićete odgovor da se zove
Canis familiaris.
Upitajte istu stvar kinologa i reći će rasa ta i ta ili mešanac.

Bitna razlika između diplomiranog biologa i kinologa, osim u stručnosti biologa, je i u

dobronamernosti u davanju tako rasističke izjave kursiste kinologa.

Naučna, zdravstveno-genetička podloga za ovo pravilo,

vrlo je jednostavna, pa zato počnimo priču o nastanku tzv. rasa od početka.

U davnoj prošlosti izolovane i nepristupačne regije na planeti imale su svoje pse tipične
za to podneblje, tj. klimu, hranu i druge uslove.

Ti psi ni po boji, ni po veličini nisu bili identični, ali mnogo bitnije za nas tj. same pse bili
su prirodno EKSTREMO ZDRAVI PSI.
Da dobro ste pretpostavili, to su mešanci, kako kinolozi sa vređanjem nazivaju genetski
zdravog psa!

Više hiljada godina priroda je regulisala da najzdraviji, najinteligentniji pas preživi surove
prirodne uslove i ostavi najviše potomaka prirodnim putem i sve je funkcionisalo
savršeno.

Prvobitni primerci tibetanskog mastifa

(današnji tibetanski mastifi su engleska veštačka selekcija).
Na planinama su živeli dogodlaki psi svih boja, primer kod nas je Šarplanina, gde su svi
šarplaninci bili raznobojni i različitih visina. Od boja bile su zastupljene bela, zelena,
crna i siva, smeđa, a u zavisnosti od visine imali su lokalne nazive i naravno namenu.
Nije postojao samo sivi šarplaninac, niti pas veličine o oblika kakve viđate danas...

Isti slučaj je i sa Eskimskim psima, Aljaskim malamutima i Sibirskim haskijima (ovde su i

danas na takmičenjima dozvoljene sve boje).
Psi na ostrvima imali su nepromočivo gustu podlaku i hranili se pretežno ribom, recimo
pas sa Hokaida i slični.

Dakle, planinski i ostrvski psi bili su delimično ili potpuno izolovani i normalno je bilo da
se prilagode sredini u kojoj žive i da imaju sličnu građu i osobine.

U oblastima koje su bile pristupačnije, psi nisu imali izrazito ujednačene osobine, jer tu
priroda nije bila ekstremna, surova.

Izražene osobine su predivna stvar, pravo bogatstvo, ali samo dok to radi priroda!

Prirodna selekcija vršila se hiljadama godina, uz nezamislivo puno prirodnih faktora koje
je nemoguće simulirati, a onda se čovek počeo ponašati glupo, drsko i zlonamerno.

Počela je neprirodna selekcija tj. kinologija.

Određeni ljudi su želeli klempavije, ogromne ili patuljaste pse...

Birani su primerci koje je čovek, a ne priroda, smatrao "najboljim".

Mali broj sličnih jedinki je paren međusobno, za razliku od prirodnog skoro

neograničenog broja jedinki samo da bi se podstaklo ispoljavanje neke osobine i kako bi
psi postali "duplikati".

U prestižnoj enciklopediji WIKIPEDIA nalayite detaljne podatke o stavu prema kinologiji

na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Dog_breed, gde se kaže da je problematičan stav
prema reči breed=rasa, jer postoje negativni efekti, genetske anomalije, incest...Rasa je
ina;e srpska interpretacija jer engleska reč breed treba da se prevodi kao uzgojni oblik.

Prvobitni nemački ovčar

kada je incest već odmakao Dobermani kada je incest već odmakao
U početku se fatalne posledice takve ljudske selekcije nisu videle na prvi pogled, jer je
podloga bila zdrava, prirodna (mešanci).

Ubrzo nezadovoljni rasističkim rezultatima svog smešno je i reći, višegodišnjeg rada,

kinolozi započinju parenje u srodstvu - INCEST. Pokušaj pravljenja duplikata.

Razotkrivena rasisitička ideja, da svi treba da budu identični, je sprovođena u delo,

decenijama.

INCEST X INCEST = DEGENERACIJA GENA = "RASA" ili "BREED" =

NEOTPORNOST NA SVE UTICAJE

Ubrzo i odgajivači kinolozi uviđaju posledice - genetske anomalije, a čitavi timovi

pokušavaju da isprave svoj zločin nad prirodom, kako su ga nazvali osvežavanjem krvi,
tj. mešanjem takozvanih rasa.

Dobronamerna osoba bi se zapitala, zašto su popravljali nešto što nikada nije bilo
pokvareno, ali to je već slučaj za neke druge struke koje se bave ponašanjem ljudi...

Ljudska nazovi potreba za zloupotrebom kontrole kod pasa, dala je sama sebi status
nauke, stvorila nezdrav, lažni imidž, ljudima podarila rasizam i genocid nad prirodom, a
profesionalcima novac.

Danas odgajivači, veterinari, kinolozi i naravno iskusni vlasnici znaju za ove pogubne
posledice genetskih mana "rasnih pasa", ali za razliku od prve tri kategorije, jedino psi i
vlasnici ljubitelji, plaćaju cenu zdravljem svojih najvoljenijih ljubimaca, emocijama i
novcem.

RASE I SAMO NEKI OD NAJČEŠĆE NASLEĐENIH PROBLEMA:

Dalmatinac- kamen u bešici

Doberman, rotvajler, doga, mastif - upale zglobova (osteomiliti), sklonost na
virusna oboljenja
Pas svetog huberta, Šar pei, koker - upale očiju, alergije kože
Dobermani, hrtovi, kokeri- problemi želudca
Buldozi, maltezeri, mali terijeri- problemi sa disanjem, alergije kože, porođaji na
carski rez
Nemački ovčari-displazija kukova

...i tako u nedogled.

Raspitajte se kod veterinara i kinologa, praveći se naivni, za tzv. tipične bolesti rase i
genetske mane rase koja vam se dopala.
Naravno "To je tačno, ali baš njegovi psi nemaju te probleme, jer su rasni i uvezeni iz...i
da...kupite ih" - kao po pravilu odgovaraju kinolozi.

Na internet adresi http://www.dog.com/breed/index.asp možete pronaći adresar rasa

uređen po abecedi i kada odaberete neku "rasu", na dnu opisa stoji napomena HEALTH
CONCERNS, ili u prevodu NAPOMENA O PODLEGANJU BOLESTIMA.
Prema prestižnom veterinarskom časopisu WALTAM FOCUS (oct.2004),
dr. Hall's, pri WSAVA (Svetska veterinarska asocijacija za kućne ljubimce)
u svom stručnom radu dokazao je samo neke
GENETSKE PREDISPOZICIJE RASNIH PASA I TO NA OBOLJEVANJE OD:

- parvovirus (rotvajler, doberman, springer španijel, pitbul.)

- eksokrin manjak u pankreasu EPI (nemački ovčar, lesi.)

- antibiotska dijareja ARD (nemački ovčar.)

- inflamatorna bowl bolest IBD (nemački ovčar, šar pej, sijamske mačke.)

- histiocitni ulcerativni kolitis (francuski buldog,mastif, malamut, doberman pinčer. )

- glutenska senzitivna enteropatija (irski seter.)

- enteropatično gubljenje proteina (soft coated wheaten terrier.)

- linfangi ektazija (jorkšir terijer, maltezeri i srodne rase, rotvajler.)

STOP!
PSI NISU ROBNA MARKA!

Udomi jedinstvenog ljubimca, prirodnog, kakav si i sam !

Posle brojnih grešaka, moj izbor zauvek je zdrav, prirodan

pas - MEŠANAC!

 
 SPECIJALNA ISHRANA ŠTENETA DOK JOŠ SISA 
Štene psa se ne bi trebalo odvajati od majke pre 49. dana života jer sisa majčino mleko koje 
mu održava imuni sistem i metabolizam stabilnim i zdravim.  

Ako iz nekih razloga štene nema majku, a mlađe je od 49. dana, idealno je pronaći kerušu koja 
doji i uz nadzor vlasnika, koristiti dojilju kao zamenu za majku.  

Pošto  je  ovo  ponekad  nemoguće  uraditi,  drugi  dobar  način  je  kupite  specijalnu  cuclu  za 
štence koju imaju bolje opremljene prodavnice za kućne ljubimce. 

  

Iako će vam možda neko predložiti da koristite špric za dojenje to uopšte nije dobar izbor, jer se 
štene skoro uvek zagrcne od mleka pod pritiskom pa prestaje da sisa, asam vrh nije mekan kao 
bradavica pa štene ne može da sisa, što ga instiktivno odbija. Mekana bradavica podstiče refleks 
sisanja koji nije svestan već instiktivan.  

Idealno je da potražite specijalno mleko za štence, jer psima nikako ne dogovara kravlje mleko 
ni u kom obliku, čak šta više od njega dobijaju bolove i proliv. Ovo komercijalno pseće mleko 
imaju uglavnom samo direktni uvoznici pseće hrane, askoro nikada obične prodavnice za kućne 
ljubimce.  

Moguće je napraviti zamenu za pseće mleko prema domaćoj recepturi.  
 
Zamena za pseće mleko se može napraviti od:  
* 600g punomasnog mleka +10 celih jaja +20 g kosti u prahu (kosti istucane u prah 
poput brašna) ili  
* 800g punomasnog mleka i 200g slatke pavlake+ 1 žumance + 6g kosti u prahu  
 
Pseće mleko bi trebalo da sadrži 22.7% suve tvari, 9.47% masti , 7.53% proteina, 3.81% 
šećera,146 kcal na 100 g.  

Mleko se priprema tako da se voda zagreje do 50 ° C, doda se koštano brašno tj kosti u prahu, 
doda se sve ostalo prema recepturi, dobro promućka i kada se ohladi na 38 ° C kolika je 
temperatura keruše, daje se štencima. U ovom periodu trebate znati da je potrebna posebna 
pažnja o higijeni. Mleko i jaja su veoma kvarljivi i cucla se mora dobro prati vrelom vodom i 
nikakvi zgusnuti ostaci ne smeju zaostati u bočici ili u pregibima posle pranja. Osnovna količina 
hrane čuva se u frižideru, a manja količina se podgreva i kada se ohladi na 38 ° C kolika je 
temperatura keruše, daje se štencima.  

 
Na slici iznad se vidi pravilan način držanja šteneta dok se doji. Ako je otvor na cucli prevelik 
štene će se često zagrcnuti i mleko mu izbija na nos. To se ne sme događati i prekinite dojenje 
na pola sata i zamenite cuclu za onu sa manjom rupom.  
 
Štene starosti do dva dana koje je težine oko 400 grama treba da ima 8 dojenja na svaka dva 
sata sa po 14 ml mleka svaki put, štene starosti do 7 dana starosti ima6 dojenja od po 25ml 
svaki put, a od 8. do 16. dana starosti 5 dojenja sa 40 ml mleka svaki put, od 17 dana 4 dojenja 
sa po 65 ml mleka. Od 17. dana starosti započnite ubrzano odvikavanje od dojenja.  

Štene dnevno treba da popije 10‐14% mleka od svoje ukupne težine.  

 
PAŽNJA!  

Štene nema samostalan proces varenja ipražnjenja creva već to podstiče majka lizanjem 
šteneta.  

Ako se to ne radi štene 100% umire.  Zato je potrebno da uzmemo veliki komad pamučne vate, 
savijemo ga u lopticu i veoma malo navlažimo sa par kapi vode i dugačkim potezima brišemo 
bokove stomaka, stomak, genitalije, analni otvor i to moramo raditi 5 do 10 minuta.  Ako to 
radimo dobro štene će obaviti nuždicu i ispuštati umilne zvuke olakšanja. Ako su zvuci neprijatni 
poput sonara, “Mii...mii... mii...!” to je signal da ima stomačne ili druge tegobe. Potrebno je 
štene masirati smotuljkom vate, a može poslužiti i hiruška gumena rukavica napunjena toplom 
vodom. Kada se neprijatni glasovi “Mii” pretvore u umilne glasove olakšanja “Aaaa”, stomačne 
tegobe su prestale usled masiranja... 

ISHRANA ŠTENETA STARIJEG OD 49 DANA 
Već od 28 dana štenetu ponudite paštetu, koja je idealna jer je sitna poput kreme i štene je 
može lizati. Sa dva meseca štenci sigurno trebaju dobijati čvrstuhranui imati 3 do 5 obroka 
dnevno, zavisno od količine i vrste hrane koju dobijaju, kao i od godišnjeg doba i količine 
kretanja štenaca.  Veoma važno je da štene dobija postepeno doze kalcijum karbonata jer se 
time grade kosti. Kalcijum karbonat se kupuje u apoteci, nije skup, i trebate ga istucati čekićem 
u prah. Doza je važna i zavisi od težine šteneta. Bolji je prah od istucanih kostiju, ali je teže 
napraviti ga.  

 
Kalcijum karbonat – proizvodi Alkaloid Skopje  
Postoje brojne suve, granulirane hrane specijalizovane baš za štence. Ako se dajusuve, štene 
uvek mora imati veliku činiju punu sveže vode.Vodu treba menjati bar tri puta na dan.Granule 
hrane se mogu potapati u manju količinu vode i ostaviti sat vremena danabubre.Hrana ne sme 
stajati više sati jer se brzo kvari, pa sve što pas ne pojedetreba ukloniti.Suva granulirana hrana 
nije dobro rešenje kao jedini način hranjenja jer sadrživeštačke boje, konzervanse i druge 
opasne sastojke. 

 
 

Sme li pas jesti sve vrste kostiju?

Dok štene ne promeni zube, (najčešće do 4 meseca) treba mu davati veštačkekoske kupljenje u 
prodavnici za kućne ljubimce uz napomenu da vam trebaju zaštene.Zapamtite da se pas može 
ugušiti od kostiju, pa ga nikada ne treba ostavljatisamog sa kostima.Ako vidite da pas šapicama 
trlja njušku i glavu tare o pod, otvorite mu usta ipotražite zaglavljenu kost!Psu nikada ne treba 
davati kosti pre glavnog jela jer je pregladneo i guta bezžvakanja. 

Psi iskustvom uče da jedu kosti.Da bi ste psa naučili da pravilno jede kosti, počnite se 
hrskavicama, recimogoveđim grkljanima. Sledeća su pileća leđa i šije, pa pileća krilca i goveđa 
rebra.Sve ostalo od kostiju je veoma opasno, jer ima oštru i pretvrdu strukturu 
kojamožeiscepaticreva! 

Pravilna ishrana  
Štene treba da jede mešavinu mesa, samlevene hrskavice (pr. goveđigrkljan),i iznutrice (pr. 
džigericu, creva, želudac, srce, mozak, bubrege) irendanu svežu cveklu ili repu, uz klijave 
žitarice.  

Na internet stranama www.well.org.rs možete se upoznati sa posebnim vidom biološki 
ispravnog hranjenja, sa pripremom hrane predvarenjem, čime se zdravlje psa poboljšava do 
85%.  
NE SMETE ŠTENE VUĆI I PODIZATI ZA NOGE Štenetu nisu formirane tetive, mišići i 
kosti. Nepravilnim podizanjem nastajuozbiljne povrede. Štene pridržite ispod 
grudi jednom i ispod guze drugom rukom,kada ga prenosite. 
 ŠTENE OBAVLJA NUŽDU POSTANU? 
Zapamtite štene obavlja nuždu instiktivno ‐kada se probudi ‐posle jela i tamo gdese već osećaju 
mirisi od prethodog mokrenja ili kakenja.Ako je štene obavilo nuždu na mesto koje za to nije 
pogodno, morate zbogbudućih pokušaja datu obavi nuždu usled mirisa, neutralisati miris na 
podu. Zato taj deo poda operitesirćetom. 

PRAVILO JE DA PAR MINUTA POSLE JELA I KADA SE PROBUDI, ŠTENE VRŠI NUŽDU.TO JE VREME 
KADA GA RECIMO ODNESETE DO KUPATILA I STAVITE GA POREDKARTONA NA KOME ČUVATE 
NJEGOVU KAKU I MOKRAĆU,PRITVORITEVRATAKUPATILA I OSTANETE ZAJEDNO SA 
ŠTENETOM.KADA OSETI MIRISE RANIJIH NUŽDI OBAVIĆE NUŽDU PORED TOGA. 

Ako vam iko “pametan” bude savetovao da štene udarite ili mu natrljate nos uizmet, pitajte ga 
da obrazloži logiku nasilja nad bebom?Štene sa par meseci već više voli da nuždu obavlja 
napolju, pa ga izvedite odmahposle jela u šetnju.Imajte u vidu da štene ne može zadržavati 
(niti treba) mokrenje onoliko vremenakojiko to čine odrasli psi. Ako se ponekad i dogodi da to 
uradi u stanu samo gaizgrdite režanjem par sekundi. Budite ozbiljni kada to radite. 

Stariji psi nemaju nikakve probleme sa razumevanjem i poštovanjem pravila da senužda ne 
obavlja u stanu jer to ni njima ne odgovara. Pas koji ima izbor nikada neobavlja nuždu u rostoru 
u kome boravi. Mokrenje u stanu starijeg šeteneta značida treba da potražite stručnupomoć. 
Mokrenje starijeg psa u stanu, možeukazivati na urinarnu infekciju ili nepravilan odnos prema 
psu. 
 

ŠTENE CVILI I ARLAUČE NOĆU! REŠENJE? 
Zamislite ljudsku bebu, otetu od majke i donetu u džunglu ‐upravo je to situacijau 
kojoj se nalazi Vaše štene. Ono ne shvata predmete, njihovu namenu, nepoznaje mirise, 
zvukove, teren i preko svega mu je potrebna zamena za majčindodir i sigurnost. 

AKO GA OSTAVITE SAMOG ARLAUKAĆE NEPREKIDNO ČITAVU NOĆ!STAVITE GA U OTVORENU 
KARTONSKU KUTIJU PORED SVOG KREVETA I POMAZITEGA SVAKI PUT KADA ZACVILI, DA OSETI 
DA NIJE SAMO. POSLE DVE, TRI NOĆISMIRIĆE SE POTPUNO! 

ZAPAMTITE;NAJVEĆA KAZNA ZA PSA JE ODBACIVANJE OD ČOPORA,TJ.SAMOĆA.NE 
OSTAVLJAJTE MLADOG PSA SAMOG, A AKO TO MORATE, PRETHODNO GADUGO IŠETAJTE ILI 
SE IZIGRAJTE SA NJIM DA SE UMORI. 
NAPUSTITE SOBU KADA ŠTENE ZASPI. AKO PAS ARLAUČE KADA GOD ODLAZITE,JEDNOSTAVAN, 
EFIKASAN I OPROBAN NAČIN JE DA ODVOJITE PAR DANA DA NONSTOP ULAZITE I IZLAZITE IZ 
STANA, NA SVAKIH MINUT VREMENA.TO KOD ŠTENETA RAZVIJA OSEĆAJ DA STE STALNO 
PRISUTNI TU IZA VRATA... 
 

VETERINARSKA NEGA ŠTENETA 
Skoro sve bolesti koje napadaju pse se ne prenose na ljude. Ali je većina bolesti pasa lako 
prenosiva na štence. Zato ako niste vakcinisali štene, ne izvodite ga tamo gde su drugi psi ili 
na mesta poput parkova gde ljudi šetaju pse. Pas pre vakcinacije MORA BITI POTPUNO 
ZDRAV!  

PARAZITI:  
OČISTITE ŠTENE TABLETOM ZA PSE PROTIV GLISTA PRE VAKCINACIJE Tableta se kupuje u 
veterinarskoj apoteci. Kod nas najčešće postoje slovenačke tablete Cestal i američke tablete 
Drontal+. PAZITE: DOZA TABELETE PROTIV GLISTA IDE PREMA TEŽINI ŠTENETA, A JAČA DOZA 
IZAZIVA OZBILJNO TROVANJE! AKO NIJE RANIJE OČIŠĆENO, ŠTENE IMA SKORO 100% GLISTE 
NASLEĐENE OD MAJKE PREKO POSTELJICE, NARAVNO SAMO AKO MAJKA IMA GLISTE. GADNO 
JE ZA VIDETI IH U STOLICI, ALI STE 100% BEZBEDNI POSLE ČIŠĆENJA,KOJE TREBA PONOVITI ZA 
PETNAESTAK DANA.  

OČISTITE ŠTENE OD BUVA PREPARATOM ZA PSE, ALI NAGLASITE U PRODAVNICI DA JE ZA ŠTENE. 
HEMIJSKI PREPARATI KOJI DELUJU PREKO KOŽE (frontline) MOGU OŠTETITI NEŽNU KOŽU 
ŠTENETA. NIKAKO NE KORISTITE PREPARAT NEOSTOMOSAN, JER JE VISOKO OTROVAN. ZA 
ŠTENE KORISTITE PRAŠAK PROTIV BUVA. PAZITE DA SE NE LIŽE.  

VAKCINACIJA  
VAKCINACIJU TREBA DA OBAVI VETERINAR, AŠTENETU NE DOZVOLJAVAJTEPRISTUP DRUGIM 
ŽIVOTINJAMA U AMBULANTI.Vakcina mora biti potvrđena u slučaju da se nije "primila". To se 
zoverevakcinacija.U PERIODU DO REVAKCINACIJE VAŽE ISTI SAVETI KAO I DOK ŠTENE 
NIJEVAKCINISANO.Vakcina mora biti čuvana na 2 ‐4 stepena C, temperature. Ako je vakcina 
natoplom ili u zamrzivaču, ona gubi dejstvo (biološku vrednost), dakle slabi.Vakcina mora biti 
sve vreme do davanja u FRIŽIDERU. 
 RAHITIS KOD PASA 

Rahitis je obolenje koje nastaje usled nedostatka kalcijuma, fosfora i D vitamina u

ishrani psa, tj. usled nepravilne ishrane.

Uglavnom napada mlade pse starosti do 6 meseci.

Prvi znak rahitisa je zadebljanje na zglobovima psa, a u podmaklom stadijumu bolesti

dolazi do krivljenja kostiju, njihove krtosti i preloma.

Ako dođe do rahitisa obavezno je lečenje pod nadzorom veterinara i ono je dugotrajno.

ŠTENEĆAK (canine distemper) 

Uzročnik bolesti je virus, a bolest je veoma zarazna i smrtonosna za pse.

Napada i mlade pse ali i odrasle, sa razlikom da je kod štenaca smrtnost visoka.
Znamo za slučajeve da su psi stari 10 godina umrli od ovog virusa.

Period inkubacije je od 3 do 15 dana od kontakta sa bolesnim psom.

U svom početnom stadijumu ova bolest liči na mnoge druge.
Pas je potišten, odbija hranu. Temperatura je povišena do 41°C.
Nakon nekoliko dana sluzokoža očiju postaje crvena a iz nosa mu curi iscedak, prvo
vodnjikav, a zatim gust i lepljiv. Pas počinje suvo da kašlje, iscedak iz nosa postaje
zelenkast.
Zatim počinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraćanje.
Posle dve-tri nedelje od prvih simptoma, dolaze nervni grčevi facijalnih mišića tzv.
"tikovi" i grčevi po celom telu. Ova faza bolesti ima smrtan ishod ili teške posledice
degeneracije kostiju, nerava, slepilo...

Postoji imunoserum koji može spasiti psa i daje se u početnom stadijumu bolesti.
Imunoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tržištu.
Imuno serum nije vakcina već su to gotova antitela i proizvodi se i u Sloveniji.
Boca sa dozom za više upotreba košta oko 30 eura kod nas.
Pročitajte uputstvo, tj. daje li se pod kožu ili u meso! Proverite za koji virus je
imunoserum ili je za kombinaciju više virusa!

Stalna infuzija može znatno povećati šanse za preživljavanje!

Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno rešenje od ove bolesti i treba
vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.
 CANINE PARVOVIRUS (parvoviroza, mačija kuga)

Simptomi ove bolesti su: pas je pokunjen, odbija da jede, a zatim počinje uporan
karakteristično smrdljiv i krvav proliv sa povraćanjem.

Ne brkajte ovaj proliv sa crnim prolivom kada je pas jeo džigericu.

Upornim prolivom i povraćanjem, oboleli pas ubrzo ostaje bez tečnosti, dehidrira i
umire.

Ovakvo stanje je veoma opasno. Virus deluje munjevito i zato je potrebno hitno pozvati
veterinara.

Virus se ne prenosi sa mačke na psa i obratno, ali se prenosi sa mačke na mačku

i sa psa na psa!

Najbolja preventiva jeste vakcinisanje psa pre bolesti.

Postoji imunoserum koji može spasiti psa i daje se u početnom stadijumu bolesti.
Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tržištu, proizvodi se i u
Sloveniji i boca sa dozom za više upotreba košta oko 30 eura.

Smrtnost je izuzetno visoka oko 90% i praksa je pokazala, da osim imunoseruma

ako je dat u početnom stadijumu bolesti, IZUZETNU VAŽNOST IGRA STALNA
INTRAVENSKA INFUZUJA PROTIV DEHIDRACIJE.

ZAMOLITE VETERINARA DA VAM OMOGUĆI I DA VAS OBUČI DA PSA DRŽITE 24

ČASA NA INFUZIJI KOD SEBE U STANU, DOK SE NE OPORAVI! INSISTIRAJTE
NA OVOME PO SVAKU CENU!

Tako ste znatno povećali šanse za preživljavanjem.

 STRUJNI UDAR PSA 

Ako ostavite psa samog kod kuće, pogotovo štene, on može igrajući se,
da pregrize eleklrični kabl.

Ako nađete psa kako nepomično leži pored električnog kabla, znajte da ga je udarila
struja.

Važno upozorenje!

Pas kojeg je udarila struja obično ispusti mokraću oko sebe koja je odličan provodnik
struje.
Pazite da ne ugazile u mokraću i ne dirajte psa sve dok ne isključite struju, jer možete
poginuti i vi!

Navucite gumenu rukavicu ili uzmite potpuno SUV I DEBEO peškir, pa tek onda
iščupajte utikač iz struje jer je možda oštećen od griženja.

Ako ne možete isključiti struju, uzmite drveni štap (dršku od metle) ili plastični džoger za
pod pa njime odgurnite psa što dalje od izvora električne struje.

Ako je pas u nesvesti, primenite veštačko disanje.

GUŠENJE 

Gušenje nastaje kada jezik ili neko strano telo blokira deo grla.
Gušenje obično izgleda ružnije nego što jeste, jer se pas uspaniči.
Važno je da se vi ne uspaničite.

Ako se pas onesvestio zbog nedostatka kiseonika, otvorite mu usta i izvadite jezik.
Proverite prstima da li mu se nešto zaglavilo u grlu.
Ako jeste, nemojte strano telo gurati, već ga pažljivo izvucite prstima.
Čim protok vazduha bude slobodan, pas će početi normalno da diše i doći će sebi.
Ako se to ne desi, dajte mu veslačko disanje.

Psi se obično guše ako progutaju male, gumene loptice kojima se igraju.
Pošto ih je veoma teško izvaditi, bolje ih izbacite iz igre.
Ako se takva lopta zaglavi u grlu - stojeći opkoračite psa nogama, sagnite se u struku,
podvucite obe ruke ispod grudi psa, stavite svoje prste među prste druge ruke i naglo
trzajem spajajući svoje laktove - izbijte vazduh iz pluća psa - ako to uradite grubo i
naglo lopta će izleteti napolje.
To se savetuje i kod gušenja dece igračkama.
Čak i da se polome rebra to je mnogo bolji ishod od smrti gušenjem.
Zatim, često se događa da se kost zabode psu u jednjak, pa je to uzrok gušenja.
Ako vidite da pas tumara i šapama se umiva mahnito preko lica a njuška je stalno ka
zemlji, kost je u grlu.
Da bi se to sprečilo, nemojte psu davati male, šiljate kosti.
Ako mu već i date kost da je glocka, onda neka to bude velika goveđa kost - rebro koju
ne može progutati i dajte mu samo kada je sit.
Pazite da pas ne pomisli da mu otimate kost i naglo je proguta da je vi ne bi ukrali od
njega.

NIKADA NE OSTAVLJAJTE PSA SAMOG SA KOSKOM, KADA NISTE SA NJIM U

SOBI!

EVO ŠTA JE U VREĆI...

Očigledno, milioni i milioni kilograma hrane za ljubimce proda se u vrećama i

konzervama svake godine. To je jedna od najjačih industrija u svetu, verovali ili ne!
Da li ste se ikada zapitali odakle se nabavlja toliko "meso" i "masti"?
Da li zaista mislite da postoje posebne farme ili rančevi na kojima se uzgajaju
"sirovine"? Naravno, da ne!
Oni sirovine traže po mnogim "preradjivačkim pogonima" (u originalu "rendering
plants" - slično našim kafilerijama, prim.prev.) po celoj zemlji, da bi se obezbedili
tonama koje su im redovno potrebne.

To je prljavi posao koji neko mora da obavlja. Pre Drugog Svetskog rata većina klanica
imala je sopstvene pogone za uništavanje lešina i neupotrebljivih ostataka. Posle rata,
uništavanje lešina postalo je zaseban posao. Stoga ovi pogoni više nisu potpadali pod
većinu pravila inspekcije vezane za proizvodnju mesa. Tako danas vidimo da ova
delatnost uglavnom ima svoja pravila i van je "pogleda javnosti".
Da bismo uopšte mogli da počnemo da shvatamo ovu industriju, prvo moramo da
pogledamo "sirovine" koje dolaze do pogona. Klanice su jedan od glavnih snabdevača
sirovinom za prerađivačku industriju. Da bi se u klanicama sprečilo dalje korišćenje
mesa neupotrebljivog za ljudsku upotrebu, vlada je donela zakone po kojima meso
mora biti "promenjeno" pre nego sto će se poslati u preradjivački pogon. Lepa reč -
"promenjeno", ali šta ona znači?
U osnovi, to znači da meso prvo mora biti na neki način "zatrovano" (kontaminirano) da
bi se praktično načinilo nekorisnim za ljudsku upotrebu. Neke od supstanci koje se
koriste da ispune ovaj zahtev su: karbolna kiselina, kreozot, lož-ulje, kerozin, citronela,
itd.
Kada se ovakvim supstancama meso bukvalno natopi, spremno je da se pošalje na
preradu u pogon.
Još jedan od glavnih izvora sirovog materijala su veterinarske ustanove.
Nisu samo (uginuli i eutanazirani, prim.prev.) psi i mačke dopremljeni u plastičnim
kesama, već takodje i rakuni, oposumi, jeleni, lisice, zmije, itd.
Takodje ne treba zaboraviti prodavnice prehrambenih proizvoda, koje se nekako moraju
osloboditi pokvarenog mesa koje više nije za prodaju, kao i masnoće, kostiju, itd...
Tako se unutar "preradjivačkih pogona" na podu nalaze velike naslage "sirovina"
sačinjenih od mešavina celih lešina, delova životinja, plastičnih vreća, stiroporskih
pakovanja, metalnih pločica, ogrlica ljubimaca - bilo šta i sve što se smatra "otpadom",
ali pogodnim za reciklažu mesa.
"Preradjivanje" (u originalu "rendering") je proces kuvanja sirovog životinjskog
materijala, da bi se odstranila voda i masti. Pogledajmo izbliza kako se ovo praktično
radi.
Unutar pogona pronaći ćete čoveka sa maskom na licu koji upravlja mini-buldožerom,
tovareći "sirovine" u 10 stopa duboku čeličnu nerdjajuću jamu. Na dnu ove jame
ogroman nož za mlevenje počinje da se okreće. Ovo masu pretvara u manje, podesnije
komade. Odatle se transportuje u drugi "mlin" za finije mlevenje.
Sada treba da shvatite da je ovo za njih posao kao i svaki drugi posao i da se troškovi
trebaju smanjiti gde god je to moguće. Stoga, oni se ne maltretiraju i ne gube vreme da,
na primer, uklone ogrlice protiv parazita sa ljubimaca, pesticidne pločice sa ušiju
goveda, plastične vreće, ambalažu od stiropora, itd. itd. Sve je sirovina za mlevenje!
Samo ga gurnite buldožerom.
Ova masa se tada kuva jedan sat na 280 stepeni. Tokom procesa kuvanja na vrhu se
stvara sloj žute masti ili loja koji se skida. Skuvano meso i kosti (zajedno sa ostalim
materijalom, pesticidima, itd.) šalje se pod presu, kako bi se istisla preostala vlaga i
masa usitnila u peskoviti puder. Pošto je "serija" obrađena, sve što preostane je žuta
masnoća, "mesno" i koštano brašno. Ovaj neprekidni proces kuvanja se nastavlja,
neprestano, 24 sata u danu, sedam dana u nedelji, izbacujući tone i tone proizvoda za
prodaju.
U zavisnosti od sastojka koji preovladava u pojedinim partijama, proizvod tada postaje:
junetina, piletina, jagnjetina, mesno brašno, živinsko brasno, riblje brašno, riblje ulje,
žuta masnoća, loj, juneća masnoća, pileća masnoća, itd.
Nikada ne piše "pseće brašno", "mačje brašno", brašno od tvora, pacova, ili bilo koje
"druge poslastice" koja se meša sa svakodnevnim količinama "sirovog materijala".
Iako ovaj proces efikasno uništava bilo koji od blagotvornih enzima, on ne uništava
sodium phenobarbital u leševima eutanaziranih životinja. Mogućnost da se razgrade
druge hemijske kontaminirajuće materije procesom kuvanja takođe je veoma sumnjivo.
Možda bi, umesto sto ih zovemo pogonima za preradu mesa bilo bolje da ih nazovemo
pogonima za reciklazu "toksičnih bioloških otpadaka".
Da li je potrebno da naglasimo ko su neki od najvećih potrošača ovih finalnih
proizvoda? Pogodili ste - kompanije za proizvodnju hrane za pse. Osnovni izvor mesa i
masnoća u industrijskoj hrani za pse dolaze iz ovih beskrajnih procesa "kuvanja".

Zastrašujući deo je da se milioni tona ove "obogaćene hrane" takodje razvoze na farme
živine, goveda, svinja, fabrike hrane za ribu, itd. gde se meša sa ostalim sastojcima za
hranu za životinje, koju će kasnije jesti ljudi.

U 1991.g USDA-Američko ministarstvo za poljoprivredu utvrdilo je da je

od 7.9 000 000 000 (milijardi) funti mesa iz ovih fabrika-kafilerija prerađeno u:
12 % za ishranu goveda
34 % za hranu za pse i mačke
34 % za hranu za živinu
20 % za hranu za svinje

Kaže se da je taj broj skočio intenzivno od tada.

Kasnije se u fabrikama hrana za pse "obogaćuje" njihovim sopstvenim sastojcima

(zaštitnim sredstvima - prezervatima, bojom, sintetičkim vitaminima...)
Ko zaista zna šta se nalazi u vreći?
Jedan od najčešćih problema sa kojim se srećemo su misteriozne alergije.
Odgajivači prelaze sa jedne vrste hrane na drugu, sa junetine na jagnjetinu, sa žita na
pirinač, itd. otkrivaju da su isfrustrirani i nemoćni da reše problem.
Stvari se mogu popraviti privremeno, a onda se ista stara stvar ponovo pojavi.
Promena sa jagnjetine na govedinu izgleda kao logična stvar koju treba pokušati,
ali kako uopšte možemo znati šta u vreći stvarno dobijamo?

Evo hipotetičkog primera šta bi se moglo naći u "jagnjetini" iz preradjivačkog pogona, a

da se ipak zvanično može nazvati jagnjetinom.
Ako se u jami za kuvanje nadje 25% otpadaka od jagnjetine, pomešanih sa 20%
junetine, 20% piletine, recimo 15% psećeg i mačijeg mesa, i recimo 20% različitog
mesa leševa životinja ubijenih na drumovima, možemo reći da u toj partiji preovladava
jagnjetina (u ovom slučaju ignorisaćemo procenat plastike, metala, stiropora,
insekticida, itd. pošto je procenat suviše mali da bi uticao na označeni proces).
Sve dok prerađivački pogon ne napiše pogrešan procenat proteina, masnoća ili
kalcijuma, itd, oni zvanično mogu da prodaju svoje proizvode vašoj omiljenoj fabrici
hrane za pse kao "jagnjetinu". Usput bi trebalo spomenuti da masnoće prodate iz
prerađivačke industrije nemaju sve životinjsko poreklo.
Zahvaljujući širenju fast-food restorana, skoro polovina "sirovog materijala" je
upotrebljivana kuhinjska masnoća i prečišćeno ulje od prženja (posebna industrija).
Kada jednom shvatite od čega se zaista sastoji komercijalna hrana za pse, ne mozete
biti iznenađeni kada saznate da se mnogi zdravstveni problemi koje srećemo kod naših
ljubimaca mogu direktno prepisati nedostatku pravilne ishrane.
Da, imali smo moralnu obavezu da iznesemo ove podatke iako bi svi želeli da to i nije
istina.

Šta da jedu?

Pa kako junak serije "Mile u tranziciji" kaže "Neprskano bato, domaće!".

Hrana se može pripremati, ako ste zaboravili...prema kuvaru za životinje.
 PRIRODNA ISHRANA PASA 

U magazinu Industrija hrane za kućne ljubimce objavljen je tekst na naslovnoj strani pod
naslovom Biološki podobna sirova hrana. U pitanjima koja slede bilo je nekoliko stranica
posvećeno izjavavama ljudi koji ovako hrane pse.
Je li industrija pseće hrane zabrinuta o ovom prelazu na zdraviju ishranu.. sumnjamo da
jeste .. jer do sada samo, 05% hrane za kućne ljubimce na tržištu je hranjenje sirovom
hranom, jedva konkurentan procenat na više milijardi dolara.
Ono što industrija pseće hrane vidi je još jedna mogućnost da zarade na onome što su
mnogi ljubimci , vlasnici i uzgajivača otkrili .. zdrav način ishrane za njihove ljubimce.
Oni su se već formirali 'sirovu dijetu' unutar industrije s namerom da se preuzme tržište i
možda ostave bez posla neke od malih preduzetnika koji pokreću porodične poslove
proizvodnje ove hrane.

Biološki podobna sirova ishrana je način kako su se psi hranili hiljadama godina. Zašto
bi mi mislili da je granulirana, veštačka hrana zdravija?
Neki će pokušati da to opravdaju da se pas udaljio od vuka, ali...

Zvanična naučna promena da se pas više ne zove Canis familiaris već Canis lupus
familiaris ili ti pripitomljeni vuk, objavljena je 1993.g. od strane Smitsonian instituta u
saradnji sa Američkim društvom za istraživanje sisara u publikaciji Sisari
sveta.(Mammal Species of the World: a Taxonomic and Geographical reference, edited
by D.E .Wilson and D.E.A Reeder. Published by the Smithsonian Institute in association
with the American Society of Mammalogists)
Dakle sada se tvrdi da su pas i vuk ISTA VRSTA, a da je razlika u podvrsti.
Dakle imaju i istu DNK genetsku strukturu.
Imajući ovo u vidu logično je da pas treba da jede slično što i vuk.
Prosečno životinje iz porodice vuka i pasa vare sirovu hranu 4 sata, a ako je hrana
neprilagodjena ili posebno priladođena za lečenje, varenje može trajati i do 24h.

Psima nedostaje enzim amalaze koji je enzim potreban da se svari kompleks

ugljenohidrata. Samo jedan pogled je dovoljan da vidimo da komercijalna suva hrana za
pse sadrži žitarice i punioce, dakle jeftine kalorije koje teško da su idealne za ishranu
naših prijatelja pasa.
Zapravo sada se mnogi poznavaoci ishrane-nutricionisti slažu da žitarice zapravo ne
smeju biti najveći ili veliki deo ishrane pasa! Tako tvrdnje proizvođača da je to
neophodno - ne stoje.

U knjizi fakulteta veterinarske medicine U.C.Davis piše:

" Šećeri i skrob su najčešće svarljivi ugljenohidrati. Njihovo varenje stvara glukozu koja
se koristi za stvaranje energije i za spajanje masnoća sa rastvorljivim aminokiselinama.
Pošto su skrobovi jeftiniji od proteina i masti koriste ih kao jeftiniju zamenu u
komercijalnim hranama za pse."
U prirodi psi jedu životinje biljojede pa i sadržaj u stomaku sa izmetom biljojeda, od kojih
bi obezbedili najveći deo zahteva za travom, povrćem i biljem.
Setite se da psi u vukovi jedu u čoporima, na najjači jedu meso, dok mladuncima i
starima ostaju kosti. Setimo se da su mladima i starima kosti dragocene jer sadrže
kalcijum, koji baš ovom starosnom dobu treba. Naravno kosti moraju biti sirove, a ne
kuvane.
Sirova hrana je puna enzima, koji se kuvanjem uništavaju. Koliko su zapravo enzimi
bitni. Pa samo toliko da život bez njih nije moguć. Postoje dve vrste enzima – za varenje
i metabolički.
Psi koji jedu granuliranu granuliranu imaju otečen pankreas, a otrovi se nakupljaju u
organizmu.
Dakle enzimi za varenje menjaju hemijsku strukturu hrane tako da ona može ući u
ćelije.

Lipaza je enzim za varenje masnoće, amilaza pomaže promeni ugljenohidrata (žitarica)

u jednostavne šećere, Proteaza pretvara belančevine u aminokiseline i Laktaza radi sa
mlečnim proizvodima.

Stotine metaboličkih enzima pruža pomoć u pretvaranju hrane u nove mišiće, meso,
kosti, živce i žlezde. Radeći sa jetrom oni pomažu u čuvanju viška hrane za buduće
energetske potrebe i izgradnju.
Enzimi takođe pomažu bubrege, pluća, jetru, kožu i debelo crevo u svojoj eliminaciji
otrova. Gušterača je najveća fabrika posvećena proizvodnji probavnog enzima.
Prebacivanje metaboličkih enzima u enzime za varenje napreže jetru, ali i sve druge
organe koji treba to da potpomognu!
Istraživanja pokazuju da miševi hranjeni hranom bez enzima (veštačkom hranom) imaju
dva i po puta uvećanu jetru u odnosu na one hranjene sirovom hranom. U eksperimentu
miševi hranjeni kuvanom hranom su imali tri puta uvećanu jetru u odnosu na one
hranjene sirovom hranom.

Štenci su rođeni bez enzima za varenje njihove hrane. Tokom prvih nekoliko nedelja
primaju sve njihove hranjivr tvari kroz mleko keruše. Majka priroda je dizajnirala
jedinstven proces u odvikavanju od sise, pa će tako keruša povraćati polusvarenu
hranu, koju štenci jedu.
Predvarenje je zaista zanimljiv fenomen!
Eskimski psi mnogo bolje podnose meso koje je ostavljeno nesečeno i neočišćeno(čitav
leš) da se razlaže, od onoga koje je bakterijski polusvareno (primer sirovo meso
ostavljeno da odstoji u frižideru).

Koliko je sirovo meso stoke i sirovo živinsko meso zdravstveno sigurno za pse?
Šta je sa salmonelom, ešerihijom koli i drugim bakterijama? Jeste li ikada videli vašeg
psa da zakopava kosti, da se valja po crkotini? Psi nisu samo lovci, već i strvinari, dakle
u prirodi jedu uginule životinje. Mogu da podnesu bakterije bez ikakvih problema i to
one koje bi ubile čoveka.
Zdravi psi izloženi malim dozama bakterija postaju imuni na njih, a treba da znate da
nisu svi sojevi bakterija primer salmonele, ešerihije koli i kampilobaktera izazivači
bolesti. “Čuo sam da je pas uginuo od streptokone infekcije.” Da, ali to je mutant
streptokoke, a treba da znamo da smo mi i psi rodjenjem uvek izloženi svuda
streptokokama i nije nam ništa. Naravno bakterije se nalaze i u suvoj hrani.

Iako mislite da je pas zdrav, a hrani se suvom granuliranom hranom, on svakako nije u
dobrom zdravstvenom stanju. Potreban je oprez u izlaganju bolesne životinje
bakterijama za varenje. Potrebno je skuvanu hranu, postepeno, svakim obrokom kuvati
sve manje i davati je sve siroviju. Na kraju veoma malo kuvanu hranu pomešajte sa
živim mesom i bakterije će se rašiti ali razblažene, tj manje koncentrovane svuda. Ako
ste baš paranoični potopite meso u sok semena grejfruta pomešanog sa vodom i on će
ubiti površinske bakterije. Počnite da dajete i sirove kosti, ali samo pileći vrat i leđa.
Zaključeno je da je rizik mnogo manji od dobrobiti koja nastaje.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Istraživanja koja je sproveo Canine Health Concern u 1996.g sa timom veterinara dali
su sledeće rezultate:
Posle hranjenja sirovom hranom u periodu od 6 šest meseci, oboljevanje se smanjilo za
85%.
Stručan podatak (Naučno to se rangira sa alfa 0.5% i P<.0014 sa 99.5% verovatnoće)
85 vlasnika je učestvovalo u istraživanju, a 74 je promenilo ishranu u sirovu, a 13% je
već tako hranilo svoje pse.

Prijavili su sledeće promene: živahnije ponašanje, bolje desni i zube, bolju dlaku i kožu,
prestanak češanja, prestanak problema sa varenjem i povraćanjem, nestanak zadaha,
čistije uši i manju podložnost buvama.
88% učesnika je hranilo pse sirovim pilećim krilcima, sirovom jagnjetinom, svinjskim i
goveđim kostima, sirovim škembićima(želudac) sirovim i kuvanim povrćem. Osim
Pilećih vratova i leđa i krila, koji sadrže B kompleks vitamina, visoko kvalitetne proteine i
omega 6 esencijalne aminokiseline, potrebno je davati jetru, bubrege, mozak i srce, sve
sirovo naravno. Povrće je nezamenljivo, sameljite ga, dobro je ono u krtolama (repa,
cvekla) i borovnica, kupina i šipak, proklijale žitarice, kikiriki. Treba dodavati i beli luk

Napomena *Crni luk je toksičan za pse. Grožđe nije dobro za pse. Ne sme se davati
živo belance jer vezuje kalcijum za sebe.
 JEZIK PASA

Psi koriste pokrete, zvukove i mirise za komunikaciju.

Cilj ovoga kursa je da protumačite pokrete psa i predvidite ponašanje svog ili
drugih pasa.

Slike predstavljaju komunikaciju dva psa, ali iste znake pas pokazuje i prema
čoveku!

!!! PAŽNJA !!!

Dva psa bliske dominantnosti se upoznaju ili ispituju snagu.

SVI - ODALJITE SE OD SVOJIH PASA ODMAH.

Ako ako ostanete pored pasa to znači da pretite-podržavate sukob, a ako
priđete, svojim prilaskom dajete podršu sukobu!

Oba vlasnika treba da okrenu leđa psima i da kažu (svako svom psu)
"idemo" i da krenu u suprotnim pravcima.

Ovu tehniku razglasite svima u svom parku, PRE nego se psi potuku i
postanu neprijatelji.

Samo neiskusni vlasnici trče ka psima preventivno, a time izazivaju sigurnu

tuču i u tuči najčešće budu ujedeni po svojim prstima dok razdvajaju pse....
Visoko uzdignut rep govori da je reč o
dominantnom Alfa mužijaku ili ženki, onom koji
na ulici predvodi čopor.
Ako je kućni pas, to je takođe slučaj
dominantnosti.

Horizontalno položen rep znači da će napasti.

Rep kojim pas maše pokazuje da je opušten, a

ako to radi ubrzano, znači da je malo napetiji, jer
se tek upoznaje sa nekim.

Donekle opušteno stanje psa.

Potpuno opušteno stanje psa.

Rep podvučen među noge, znači da se pas

podređuje dominantnom psu.
Pas se plaši nezgodnog dominantnog mužijaka
psa ili nečega.

Pozicija za napad.

Pozicija kada se oseća ugroženim i povlači se.

Dominantan pas želi da ojača položaj nad

podređenim psom kako ne bi nastali
nesporazumi i teški sukobi u budućnosti. Pustite
ih u tome, reagujte samo ako preteraju.

Donji pas jasno pokazuje podređenost.

Vesela igra.
Bekstvo u strahu.

Podređeni pas se aktivno upoznaje njuškajući

dominantnog, ako pretera, ispitujući predugo
njuškanjem ili podigne zadnjicu, biće
demonstrativno ali ne i zaista ugrižen za vrat da
se vrati u pokornost.
Ne dirajte ih tada i ne mešajte se.
Vlasnici ODALJITE SE OD SVOJIH PASA
TADA - dominantni će napasti ali ne zadaje
opasne povrede i progrize iako sukob izgleda
zastrašujuće. Nema krvi. Pustite da se uspostavi
PRIRODAN poredak, koji čuva mir!

Pas poziva na igru.

Mladji pas ili ženka prilazi potpuno dominantnom

mužijaku.

I strah i agresija.
 Pseće lajanje ­ problem i kako ga rešiti 
   

Psi laju iz različitih razloga.

Ljudima je lajanje uznemirujuće i dosadno,
dok je za pse ono način komunikacije i potpuno je normalno.

To je samo jedan od načina da pas izrazi svoje emocije.

Psi i ljudi koji se dugo druže sa psima, razlikuju načine lajanja i shvataju njihovo
značenje.Ton lajanja i učestanost označavaju nešto određeno i bitno.

Kontrola intenzivnog lajanja je moguća uz trening.

Takav trening može biti prijatan i čak smešan.
Proći ćemo kroz različite tipove lajanja i naučiti kako ih svesti na minimum.

Lajanje psa čuvara

Psi u dvorištima ili na lancu, smatraju da je njihova dužnost da Vas obaveste da je neko
nepoznat na ulazu.
Oni ga smatraju uljezom jer je teritorija dvorišta jasno označena ogradom bilo koje
vrste.
Ne pokušavajte da psa čuvara odviknete od lajanja, već ga naučite da zalaje samo
jedanput.
Odaberite komandu "LAJ" ili "KO JE TO".
Vežbajte tako što stojite iza ulaznih vrata i pokucate na njih.
Posle prvog laveža, izdajte komandu "DOBRO JE", prijatnim tonom, zatim psu ponudite
neku zanimljivu igračku i prijatno se poigrajte sa psom.
Ponavljajte sve dok pas ne shvati ovu igru.
Ne koristite prisilu i ne forsirajte ni sebe ni psa.
Igra mora da bude opuštena i bez napetosti.
Vremenom prestanite sa igrom i nagradama. Testirajte komande na kucanje pridošlica.
Probajte i sa lajanjem unutar automobila, ako se neko približi kolima.

Lajanje zbog zahteva

Psi često laju kada nešto žele. Nikako im ne udovoljavajte, sve dok ne prestanu da laju.
Ako im ponudite recimo hranu dok laju, vremenom će postati još razmaženiji i skoro
nepodnošljivi.
Zato ignorišite ovu vrstu lajanja i nagradite ih tek minut kasnije po prestanku laveža, tj.
kada se smire.
Možete to uraditi maženjem ili sitnom nagardom u hrani. Pas će shvatiti da
insisitiranjem ne postiže cilj i biće smireniji.
Lajanje iz straha

Ova vrsta lajanja isključivo je iz nesigurnosti i straha. Mnogi su razlozi za to, a najčešći
je taj da pas nije naviknut na druženje sa drugim psima. Potrebno je naći mirne i
razigrane pse koji će vašeg ljubimca opustiti i igrati se sa njime.
Potrebno je da pas shvati da mu ne preti opasnost od svih pasa.
Upoznajte ga samo sa razdraganim i psima koji su orni za igru.
Što je pas stariji ovaj proces zahteva više vremena, ali će nagrada biti stabilan i
neplašljiv pas.

Lajanje iz dosade

Ova vrsta lajanja javlja se kada pas nema ispunjen emotivni život, tj. zapostavljen je od
porodice ili vlasnika.
Psu je potrebna povećana pažnja po vašem dolasku kući posle dužeg odsusutva.
Za pse u dvorištu ili na terasi, bitno je da se osete delom porodice, stana , a ne
usamljenim i odbačenim u nekom kutku.
Rešenje je i prijatna zanimacija dok ste odsutni u vidu bezazlenih veštačkih kostiju koje
ne mogu ugušiti i povrediti psa ili u usvajanju još jednog ljubimca koji će biti partner za
igru.

  
 KODEKS ČOPORA ­ PONAŠANJE PASA U ČOPORU 

Tekst koji čitate je uputstvo profesionalaca koji svakodnevno komuniciraju sa psima u

čoporima, koji nemaju čoveka za vlasnika.

Cilj teksta je da upoznate hijerarhijsko ponašanje takvih jedinki i izbegnete incidentne

situacije. Ako ste iskusniji vlasnik psa, a imate problema sa uličnim psima, pročitajte
ipak čitav tekst.

PREVENTIVA

1. PRAVILO
Vodite psa na kaišu, povodcu sve dok se ne upoznate sa terenom,
prisustvom drugih pasa, opasnostima, preprekama, sadržajima u žbunju i sl.
Posebno vodite računa ako je pas mlad, neposlušan, plašljiv ili su motorna vozila u
blizini i sl.

2. PRAVILO
Neprekidno se krećite, čime svom psu pokazujete da Vi vodite, jer vas jedino tada vaš
pas smatra za vođu čopora.
Ako stojite, to nije ponašanje vođe, alfe i vaš pas po nagonu i prirodnom zakonu
preuzima ulogu vođstva, bira pravac i naravno po pravilu ide gde vi ne želite.

Dok se krećete animirajte psa što više rečima i pokazivanjem grančica, nečega u travi i
sl. i time ga zaokupite od ulice, prolaznika, pasa u daljini.
Ne stidite se da glasno razgovarate sa psom i pokazujete mu gestikulacijom ruku, šta
da gleda i radi. Dok to činite sve vreme poštujte pravilo br. 3.

3. PRAVILO
Ne zaustavljajte pogled na prolaznicima, kolima, biciklistima, drugim psima, jer je to na
jeziku pasa oprez pred uzbunu i akciju. Takvim ponašanjem govorite svom psu da ode
tamo i ispita sve! Vaš pogled neprestano mora da klizi - ne zaustavljajte ga!
Gledajte levo desno, na par metara udaljenosti od sebe i psa, a na svakih par minuta, u
zavisnosti od prometnosti mesta na kome ste, u daljinu. Povremeno se okrenite oko ose
i saznajte šta vam se događa iza leđa.

4. PRAVILO
Psi slabo vide na daljinu naročito ako se taj neko ne kreće, ali po vašoj mimici
(pokretima) tela, lica, naročito očiju, mogu zaključiti da ste videli nešto u daljini!
Dok vi gledate samo jednu sekundu psi su Vas već pročitali i jurcaju gde ne treba...
Zato kada vidite drugog nepoznatog psa ili pse, a pošto ste poštovali pravili br. 3 i uočili
ih na vreme, ostanite potpuno smireni u trenutku da ih i vaš pas ne oseti po vašem
ponašanju, ne zaustavljajte pogled, ne krećite se panično i potrudite se i da vam je
glas potpuno uobičajen.
Ako pokušavate da zgrabite svog psa, nervozni ste, glas vam je uplašen ili ljut, ili
lažljiv, ili će vaš pas bežati u strahu od vas gledajući oko sebe, ne znajući o čemu
se radi ili će posle par takvih situacija kada ga lažete da je sve ok, znati da je
drugi pas u blizini i da ga zato hvatate i naravno u oba slučaja jurnuće gde ne
treba, pre nego što ga vežete na povodac.

ZATO: Ne gledajte u te pse, već u svog psa, pozovite ga mirno i odlučno da vas
se ne uplaši, pokažite mu nešto zaista na zemlji, bez napetosti, čučnite odmah
pored njega, krenite da ga pomazite i u toku maženja ga vežite.
Tek tada gledajte gde su drugi psi.

5. PRAVILO
Ne držite kaiš, povodac nikada zategnut, a pogotovo ne vucite psa napred nazad, jer
to na psećem jeziku znači "napadni". Takvim potezima navodite svog psa da misli da
vođa, alfa tj. Vi ste napeti pred napad, vršite trzaj telom tj. povodcem i idete u napad,
što znači da i on mora u istu akciju.

6. PRAVILO - I VI STE HIBRIDNI ČOPOR

Vreme je da naučimo više o uličnim čoporima pasa. Psi u čoporima imaju kodeks
ponašanja koji za razliku od ljudskih društvenih zakona svi psi u čoporu poštuju.
Lepa stvar je što kod prirodnih zakona možete biti 100% sigurni kako će životinja
reagovati.
Upravo to nam pruža sigurnost da pri susretu sa čoporom prođemo bez ikakvih
incidenata. Autor ovih redova, ušta smo se i uverili, nikada nije imao incidente u susretu
sa velikim čoporima bez obzira vodio sa sobom svoje velike, male, mužijake ili ženke ili
čak tuđe pse!
Kako?
Vreme je da ukradete jedinu sigurnu tehniku, koja je bazirana na 20-togodišnjem
detaljnom posmatranju susreta dva čopora na ulici!
Možda ćete reći da vi i vaš pas niste čopor, na sreću sada smo u svetu prirodnih
zakona, gde vas vaš pas gleda kao svoj čopor, svi drugi psi vas gledaju kao čopor,
plašljivi prolaznici vas sa psom gledaju kao čopor, pa se pomirite sa istinom, da ako
imate psa-čopor ste!

GLAVNI ZAKONI ČOPORA

Jeste li ikada videli više hiljada pasa ili bar deset uličnih jedinki pasa u situaciji kada se
svi tuku?

Naravno da niste.
Videli ste da čopori jure jedni druge, tj. da proteruju jedni druge sa teritorije i to je sve.

Jeste li ikada videli da je pas ubio drugog psa na ulici?

Naravno da niste, ali ste videli da su se dva, eventualno tri ulična psa potukla jedino oko
ženke u ciklusu, teranju.
Da naslućujete, psi imaju uređeno društvo, surove zakone, ali zakone bez mogućnosti
izigravanja ili pogrešnog tumačenja - prirodne zakone čopora.

1. Zakon:
Ako misliš da opstaneš na ulici, potrebni su ti zaštita, teritorija i hrana, što znači priključi
se čoporu. Zaštita čopora obezbeđuje teritoriju, teritorija hranu...a sve to obezbeđuje
čopor.

2. Zakon:
Unutar čopora važe zakoni čopora, a nepoštovanjem istih svako biva proteran iz
čopora, gubi se zaštita čopora, teritorija, a time i hrana. Ishod je slabljenje, povrede,
bolesti i smrt.

3. Zakon:
NE SUKOBLJAVAJ SE SEM AKO TI OPSTANAK NIJE UGROŽEN.
Zakon održanja, jer ako se sukobljavate bespotrebno, zadobijaćete povrede, gubiti
pokretnost, teško slediti čopor, znači teže nalaziti hranu što kombinovano sa povredom
daje ishod - smrt.
Eto zašto se psi ne tuku na ulicama.

Da, ali vi ste ipak videli da se tuku?

Tuku se jedino Vođa, Alfa i jedan ili eventualno retko dva psa koji hoće da mu preotmu
status vođe, alfe, provokacijom oko ženki, hrane ili teritorije.

Tu dolazi do povreda, ali nikada do smrti, jer po prirodnim zakonima, onaj koji izgubi
sledi pobednika verno, jer je slediti zdravijeg, inteligentnijeg i jačeg od sebe, ispravan
put i sigurna karta za preživljavanje.

Alfa opet po prirodnom zakonu ne ubija pobeđenog, jer mu treba vojnik, a ne leš ili
otpadnik od čopora...

Alfa na nivou grada sme da prolazi kroz sve teritorije koje drže slabije Alfe od njega i
obično je sam ili sa još jednim Alfom i njega ne prate ženke.

Jednake Alfe po snazi se ne sukobljavaju jer bi povrede bile prevelike za obe strane.

DIPLOMATIJA

Pošto ne želimo da uličnom čoporu otmemo teritoriju, hranu ili ženke, a pogotovo ne da
svrgnemo vođu, Alfu i preotmemo mu čopor - praktikovaćemo znake čoporativnog mira,
diplomatije koji koriste dve jednake Alfe!

Rekli bi ste "Ali ja nisam jednak sa njima - više ih je!"

Hm, potcenjujete inteligenciju Alfe - mene to vređa, a zamislite tek njih.

Trenutak istine - Vođe čopora nikako nisu glupi i znaju da su ljudi i kućni psi neka
hibridna vrsta čopora koja uvek samo prolazi i ništa ne otima i primeniće sasvim
prirodno ZAKON 3 kodeksa čopora, ali samo ako ga i Vi primenite, praktikovanjem
određenih znakova koje ćemo naučiti!

KONTAKT

Pošto ste bez ijedne greške sledili sva navedena pravila situacija je sledeća, Vaš pas je
vezan, pored vas, povodac je labav i čopor je nedaleko.

Gledate u čopor, nikako u nekog od pasa pojedinačno, koliko god da ih ima.

Ako gledate najvećeg Alfu direktno u oči znači da ga izazivate na sukob,
a ako gledate podređene pse oko njega znači da ste slabi i da je to vaš rang za
sukob.

Zato se stavljate u neutralan položaj nezainteresovanog, tj. onoga koji je iznad

čitave pseće situacije, što Alfi čopora govori "prođi pored, mi nismo u sukobu".

Ovo je ključni trenutak i ovde se situacija može razviti u dva pravca, zavisno od
vašeg stava, pozitivan rasplet ili demostrativni sukob.

Pogledajte ga u vrh njuške ne u oči, vaš pogled treba da bude miran, izraz lica
blago nasmejan da se zubi ne vide, klizite pogledom ka njegovim očima i kada
vam se pogledi sretnu, obavezno uradite blag, ali kratak naklon samo glavom, ne
skidajući pogled sa njuške Alfe dok saginjete glavu, ali isto tako čim je podignete
prekinite kontakt očima.

Ovaj gest je znak poštovanja kod pasa.

Sada je presudan i vaš stav, što podrazumeva VAŠE MENTALNO STANJE, tj.
smirenost, strah, mržnju, ljubav ili nezainteresovanost.

Pozitivan rasplet

Pokazalo se da kombinacija smirenosti i nezainteresovanosti daje savršen

rezultat. Čopor menja svoju putanju iz A u B.

Smirenost govori da ste jaki, nezainteresovanost da ne želite da išta otmete ili da

ih napadnete. Takođe tzv. kiselost, tj. mimika lica koja govori "dosta mi je svega,
iskusan sam.", stav koji je Alfama naročito poznat, jer njihov život nije nimalo lak.

Alfa savršeno čita osećaje sa ljudskog lica i zato nikako ne sumnjajte u njegovu
mogućnost procene čoveka.

Ne pokušavajte da glumite ova osećanja, jer će prevaru osetiti bolje nego čovek i
to se smatra podlim, uvredom, rušenjem autoriteta i možda čak pripremom za vaš
napad ka njemu sa leđa i zato se može predomisliti i krenuti da vas tera odatle.

Ponekad ako je Alfa čopora izuzetno dominantan, takav vaš licemeran stav on
čita kao podrugljivo ponašanje koje ruši njegov ugled pred ostalima u čoporu i
takva vaša licemerna gluma ga može veoma isprovocirati.

Znači, koristite iskrenost kao znak poštovanja.

Takođe Vaš fizički stav treba da je sa blago raširenim nogama, pomalo ste na
prstima, nikako oslonjeni na pete, nikako ukočenog tela i ruku.

NE BRINITE ZBOG SVOJE FIZIČKE SNAGE ILI SNAGE SVOG PSA ILI BILO ČEGA
DRUGOG, JER ALFA ČOPORA ZNA DA VI NE ŽELITE NIŠTA NJEGOVO,
A NI ON VAŠE I ZAŠTO BI ONDA BRINULI!

BUDITE SMIRENI I SIGURNI, ALI NE AGRESIVNI, DRSKI ILI UPLAŠENI!

Svog psa nikako ne gledajte čak ni ako laje, jer Alfa za Vaš čopor tj. Vi, ne gleda
podređe u tim trenucima već nadgleda situaciju, a oni su tu da slušaju bez
pogovora.

Zato ako vaš pas vuče i laje ka čoporu, dreknite kratko, dubokim tonom,
OBAVEZNO NA DOLE KA SVOM PSU, A NIKAKO U PRAVCU ČOPORA, reč
"Dosta".

Reč "Do-sta" potseća na pseću fonetsku složenici VU-va, gde je VU=upozorenje

dominantnog, a blaže silazno va=zahtevam, tj. ZAHTEVAM PREKINI.

Zato je fonetski pogodno da koristite reč "do-sta".

Smireno dišite, nenapetog i mirnog tela i
GLEDAJTE PAR METARA IZA SREDINE ČOPORA, NEFOKUSIRANO,
U VISINI MALO IZNAD NJIHOVIH LEĐA.
Takvo gledanje otkriva vaš stav nezainteresovanosti, jer ne gledate direktno njih,
ali otkriva i iskustvo jer u sekundi ako samo spustite pogled imate pregled nad
svim psima u čoporu.

Situacija je skoro okončana, ali postoji još jedan kritičan trenutak.

DODVORAVANJE

Psi se u čoporu rangiraju prema korisnosti i trenutak kada vas je Alfa već prošao i
udaljava se, je pogodan za one koji su ispod Alfe da se dokažu kako vrede i paze na
čopor tako što će isprovocirati sukob sa vama.
Isturiće glavu iz formacije čopora, a ako su nedisciplinovani možda će i istrčati metar iz
čopora ka vama i zalajati iskeženo.

NE NASEDAJTE, ONI SE DODOVORAVAJU SVOM ALFI, A POGOTOVO NIKAKO NE

SMEJU NAPASTI BEZ NJEGA, JER BI TO ZNAČILO DA ONI ŽELE DA VODE
ČOPOR.

Ako krenete ka njima, mahnete rukom ili nogom, ili se razderete ka čoporu, Alfa koji se
okreće, vidi da VI napadate njegov čopor i jurnuće, provokacija dodvoravača je uspela,
a čak i da je Alfa osetio da niste napali prvi, ipak ste napali i ON MORA PO KODEKSU
da brani svoje, jer je Alfa.

Šta činiti, vrlo je jednostavno - Poniziti onoga koji se dodvorava!

Njegova agresija je čist blef u nadi da će ispasti važan i zato ne smete odgovoriti
agresijom i dati mu na važnosti.

Vi ste Alfa i on za vas nije opasnost, nije vredan ozbiljne akcije - to je za njega
poniženje! Vi ste se sa šefom, Alfom druge strane dogovorili o nenapadanju i on ne sme
napasti bez odobrenja svog Alfe, što znači da je "izvisio"...

Pogledajte ga sa mišlju "Pa šta to radiš", kiselo. Ako je nisko na lestvici pokunjiće se i
nastaviti sa ostalima odlazak, ali ako je blizak glavnom Alfi na lestvici to ga može
isprovocirati da u trenutku prasne još emotivnije, što će privući pažnju glavnog Alfe, koji
će se polu okrenuti ka Vama.
Ne krećite se nikako, okrećite samo gornji deo svog trupa, ne samo glavu!!!
Pokretanje vaših nogu znači napad ili bežanje, okretanje glave paniku, ali zato okretanje
trupa znači diplomatiju sa borbenom gotovošću.

Alfa to odlično zna i ceni.

Ako je drski dodvorivač čak krenuo ka vama, samo mu rukom pokažite otvorenu šaku
poput policajca koji pokazuje STOP, ruka je horizontalna ispravljena kreće se ka njemu,
a šaka je na gore otvorena. Ništa drugo od pokreta nije dozvoljeno.

Povući će se i možda krenuti opet ka vama. Pokažite mu ponovo isto.

Alfu samo pogledajte POLA SEKUNDE čisto da zna da ste ga videli, kada se okrenuo
da vidi šta se događa i ne plašite se njegove reakcije, jer vi nemate ništa sa njime.

Preusmerite smiren pogled ka onom dodovorivačkom i sada potrešenom psu i recite

usmereno samo ka njemu jasno "Dosta", ali samo ako vam je previše prišao.
Nikako ne gledajte ponovo ka Alfi!

E, a sada lepe vesti za Vas. Alfi treba nesiguran, podređen mužijak i neće vam zameriti
što ste ponizili njegovog podređenog, koji ionako pravi glupe incidente.

Nastaviće da odlazi, a vi OSTANITE U ISTOM SMIRENOM MENTALNOM STANJU.

Ne krećite se i dalje, ne okrečite se ka njima, ne prelazite u čučeći položaj i slično,
gledajte sve dalje preko njihovih leđa u daljinu i tek kada se udalje najmanje 10m od
Vas jednom lagano pogledajte u njih čisto kako odlaze, bez nadmenosti i drugih
emocija.

Videćete da Alfa čopora oseća taj trenutak i da takođe proverava jeste li sve pod
kontrolom.

Ovde nema pobeđenih i poraženih, ne likujte, samo ste naučili kodeks čopora.
Ako mislite da se njima to radi iz obesti, grešite, to je samo način kako je priroda uredila
da opstanu u zajednicama.

Kada prođete kroz ovu situaciju dva tri puta, nećete se više nimalo potresati, jer znate
da niste ni bili ugroženi...

Može li nešto da krene naopako?

Naravno, ali to jedino može biti vaše ponašanje.

a) Agresivni ste, gledate Alfu čopora! On i ne želi išta od Vas ali vi ga time direktno
ponižavate pred čoporom što je za njega katastrofa, sukobiće se iako zna da vam ne
može ništa, ali to mora da uradi po zakonu čopora...inače nije Alfa...
b) Upašili ste se, gledate Alfu čopora ili uplašeno sve u čoporu ili nekog psa u čoporu,
što znači da Vi niste Alfa svog čopora.
Alfa čopora traži Alfu u vašem čoporu koga ne nalazi i kreće u prividni napad čiji je
jedini cilj da Vas otera odatle i digne sebi ugled pred ostalim psima, koji će ga posle
toga slediti još poslušnije.

Ako ste se već doveli u ovaj položaj, nikako ne bežite jer niste brzi poput pasa i to je
krajnje frustrijajuće iskustvo, ali tek nikako ne ulazite u sukob jer ste već jasno pokazali
da niste mentalno spremni na ovakav susret.

Ostanite mirni i ponašajte se poput samostalne ženke koja nije u čoporu, ali je Alfa
ženka. Kad god Vam priđu psi iz čopora, ponavljajte baš reč "Bee-ži!", fonetski slična
režanju, trpite njihove provokacije i ponavljajte to dok ne odustanu, a odustaće kada
dokažu da su dominantni, posle par minuta i otići će, uostalom šta bi s vama, jer ne jedu
ni ljude ni pse?

Ovo je nezgodna prilika jer se vaš pas puno uplašio, jer se vi kao vođa plašite i on se
mora žestoko povući. Ako mu dozvolite da ode daleko iza Vas biće sigurno napadnut sa
leđa isključivo za zadnjicu od nižih pasa u rangu čopora, koji će vas zaobići sa leđa, jer
to je način da sebi dignu ugled.

DRŽITE SVOG PSA ŠAKOM ZA OGRLICU I SMIRUJTE GA, tapšanjem po grudima i

KRATKIM rečima “DOBRO JE”, dok ste polusavijeni ili u čučnju, a pas vam je među
nogama!.

Dali da koristite kamenje da oterate pse?

Ako ste nadmeni siledžija ili sebični idiot koji voli samo svoje, samo izvolite.

Alfa dobrog dela grada Beograda koga smo mazili, je na pogodak kriminalca kaldrmom
u rebra, odgovorio napadom gorim nego što možete očekivati.

Doista neki psi i beže, ali znajte da posle toga nikada neće biti sve isto.
Tako činite pse nepoverljivim, agresivnijim nego inače i da, vi ste najinteligentnije biće
prema zvaničnoj nauci, pa se i ponašajte tako.

Ako poštujete sebe, poštujete i druge, a i drugi vas.

Treba da shvatite da čopori nisu zli, već instiktivni, da ne jedu ljude, niti pse, da
se ponašaju predvidljivo, zavisno od vašeg stava, da ne koriste princip
odmeravanja fizičke snage sa vama, jer znaju da ste vi hibridni čopor čoveka i
psa koji im ništa ne otima, a niste im ni hrana, ali znajte da će čopor iskoristiti vaš
strah ili drskost za ličnu promociju, a na Vama je da vladate sobom, a time i
situacijom.

Fizička snaga ili snaga vašeg psa nemaju veze sa ovom pričom, već je bitan
mentalni stav.
Kada naučite date tehnike, vizualizujte (zamislite) više puta čitave situacije i prođite kroz
njih, kako bi ste obezbedili visoku sigurnost izvođenja i mentalnu stabilnost u TAKVOJ
SITUACIJI.

Obratite pažnju na svaku sitnicu u tekstu, jer ako ne ispoštujete samo jedan gest
iz teksta, situacija postaje nepredvidiva, ali najbitnije je da to zavisi samo od Vas,
a čopor samo sledi svoj kodeks.

Ako mrzite pse koji nisu vaši, ne poznajete ljubav, mrzite i svog psa i prirodu, a time i
sebe.
Neprijatnosti stvaramo sami, ali ponekad iz neznanja, drskosti ili odsutnosti u
modernom življenju ne vidimo istinu i krivimo one kojima je mnogo teže nego nama, pse
na ulici, bez hrane, ponekad vode, zlostavljane, gažene kolima i redovno gledane sa
mržnjom i prezirom, gađane kamenjem.

I ne zaboravite oni nisu prljavi, to na njima je štroka našeg grada koju smo mi stvorili, a
ne oni.

"Sva bića drhte pred nasiljem.  Sva se boje smrti. Sva vole život. Vidi sebe u drugima.Tada kome 
možeš naškoditi? Kakvo zlo možeš učiniti? " ‐ Buddha 

Ako se vaš pas izgubi jedini način da preživi je ili da ga neko udomi (šanse za to se
smanjuju sa svakim danom prljanja na ulici) ili da se pridruži čoporu koji će ga prihvatiti.
Dakle, čopor je prirodan način da psi opstanu.
 Naučite psa osnovnim komandama  
metodama koje razvijaju njegovu inteligenciju

Postoje različiti tipovi komuniciranja sa životinjama.

Neki su potpuno neprihvatljivi, jer se ne oslanjaju na poznavanje psihologije životinja.
Prve ruske i domaće policijske knjige su počinjale sa "priborom", tj. bičem.
Takve sisteme su NEKADA koristile vojska i policija, ali su ih i oni napustili.

Razlog je jednostavan, uverili su se u njihovu neefikasnost u odnosu na nove metode.

Razlika je u tome da se nekada potcenjivala ljubav i inteligencija i korišćena je gruba
sila.
Danas se shvatilo da je LJUBAV JAČA OD STRAHA i da psi koji se plaše, neće dati
svoj maksimum, ostaće blokirani strahom od kazne u kritičnom trenutku ili će čak preći
na stranu onoga ko ih voli.
Zamislite policijskog psa koji promeni stranu!?

Danas moderne vojske i policije sveta koriste načine obuke koji psa i čoveka dovode u
odnos poverenja, ljubavi i druženja. Danas i policije i građanai koriste slične
metodologije rada, zasnovane na poverenju, igri, ljubavi pre svega!

Takav odnos dovodi do požrtvovanja kada pas daje svoj život da bi Vas zaštitio.

Naravno "politika" Izvora je mirnodopska i smatramo da je svaka sebična ili zlonamerna

upotreba životinja u vojne ili komercijalne svrhe neprihvatljiva.

Autor ovih redova je davno, kada je to bio zvaničan stav kinologije prošao škole za
policijske, tzv. radne pse i vremenom se uverio u drastične razlike u kvalitetu i
inteligenciji pasa obučenih starom i novom školom.

Ako ste videli civilna takmičenja tzv. "sposobnosti", gde psi rade desetine ludih vežbi,
kroz stalno promenjljive i interesantne prepreke, videli ste da su svi obučavani novom
školom. Ovo je dobar put za početi - obuka kroz igru.

Samo komande stroge kontrole se rade starom školom gde se stvara uslovni refleks,
sve ostalo novom. Kada kažemo starom školom mislimo na stvaranje uslovnog refleksa,
ali bez korišćenja prisile.

Pred vama se nalazi ključ za kompletnu obuku, na samo jednoj stranici!

Da bi ste uspešno obučili psa potrebno je da znate sledeće.

OSNOVNA PRAVILA

- PAS MOŽE DA UČI SAMO KADA NIJE U PRISUSTVU DRUGIH PASA,

KOJI MU NE ODVLAČE PAŽNJU!
- PAS MOŽE DA UČI I VEŽBA SAMO ODREĐENO VREME.
KADA VIDITE DA PAŽNJA PSA ILI VAŠA PAŽNJA POPUŠTA,
PREKINITE OBUKU, POIGRAJTE SE I PROŠETAJTE.
POSTOJE DANI KADA PAS NIJE RASPOLOŽEN ZA UČENJE, VRUĆE MU JE I SL.

- PAS MOŽE DA UČI I RAZVIJA INTELIGENCIJU SAMO DOK SE OSEĆA

PRIJATNO, TJ. KROZ IGRU.
ZA USPEH JE POTREBNO DA I VI I PAS OBUKU SHVATITE KAO DRUŽENJE I
IGRU, JER U SUPROTNOM DOBIJATE PLAŠLJIVOG I UTUČENOG PSA,
BEZ ŽELJE ZA UČENJEM I VRLO OGRANIČENE INTELIGENCIJE!
IAKO PAS NE RAZUME REČI OSEĆA VAŠE EMOCIJE, BOLJE NEGO LJUDI.
KORISTITE TO MAKSIMALNO, JER OSIM BLISKOSTI I POVERENJA RASTE I
INTELIGENCIJA PSA I NJEGOVA MOĆ PROCENE LJUDSKOG PONAŠANJA.

- VEĆ SA ŠTENETOM OD 5 MESECI KRENITE U OBUKU.

- BEZ IKAKVE PRISILE I GRDNJE.

DOVOLJNA KAZNA JE ŠTO NEMA NAGRADE I VAŠE SREĆE.
POKAŽITE PSU POGLEDOM, GRIMASOM I GLASOVIMA DA VAM JE KRIVO AKO
GREŠI I OBRATNO.
OD VAŠEG ISKAZANOG ZADOVOLJSTVA I SREĆE REČIMA "BRAAAVO", ZAVISI
KOLIKO ĆE PAS BRZO UČITI I KOLIKO DUGO ĆE MU PAŽNJA BITI USMERENA NA
UČENJE.
NE USTRUČAVAJTE SE DA SE ISKRENO RADUJETE, KAO DETE,
KADA PAS UČI DOBRO.

- PAS NE RAZLIKUJE REČI PO IZGOVORENIM GLASOVIMA,

VEĆ PO NAČINU IZGOVORA, TJ. TONU, DUŽINI I NAGLASKU.
ZATO KOMANDU UVEK IZGOVARAJTE NA ISTI NAČIN.
UVEK KORISTITE ISTE REČI ZA ISTE PREDMETE I RADNJE!
DOGOVORITE SE SA ČLANOVIMA PORODICE O ZAJEDNIČKOM REČNIKU.
PAS MNOGO LAKŠKE UČI KOMANDE IZDATE NA POKRET RUKE, NEGO NA REČ.
RAZLIČITE REČI MOGU DA SLIČNO ZVUČE, DOK JE POKRET VRLO JASAN.
Kada koristite pokrete ruku , bitna je brzina pokreta, tj. brzi pokreti znače "ODMAH I
BRZO"...
Pre nego pokažete psu komandu rukom morate mu skrenutu pažnju na svoju ruku!
PRVO POGLEDAJTE U SVOJU RUKU; ŠTO ĆE UČINITI I PAS,
IZVRŠITE POKAZIVANJE KOMANDE I POGLEDAJTE GA KONCENTRISANO I
STABILNO U OČI SAOPŠTAVAJUĆI MU DA OČEKUJETE DA TO URADI.
Zamislite da iz vašeg prsta ide snop svetlosti kao iz baterijske lampe i pokažite psu
putanju kojom želite da ide.
Pas savršeno detektuje putanju i sledi je, a posle godina druženja dovoljan je i pokret
oka!
Takođe probajte da vam pas čita emocije iz oka, to takođe uspeva!
KORISTITE POKRETE RUKU POVEZANE SA GLASOVNIM KOMANDAMA.
POTREBNO JE NAUČITI PSA NA OBA,
JER AKO JE BUKA ILI JE DALEKO MOŽE DA VAS NE ČUJE,
A AKO POSTOJI MATERIJALNA PREPREKA IZMEĐU , MOŽE DA VAS NE VIDI.
- NIKADA, NIKADA NE LAŽITE I NE VARAJTE PSA.
USPEĆETE PAR PUTA, ALI ĆETE ZAUVEK SRUŠITI POVERENJE.
BEZ POVERENJA NEMA NI NAPRETKA, A NI ISTINSKE LJUBAVI.
Ne učite psa glupostima i cirkuskim tačkama, već se igrajte sa njim.

- NE POKUŠAVAJTE DA POKAZUJETE PRED DRUGIMA KAKO VAS PAS SLUŠA;

JER JE TO PONIŽAVAJUĆE ZA NJEGA.
SETITE SE VAŠEG OSEĆAJA KADA STE BILI MALI A NEKO VAS TERA NA
ČUVENO "AJDE POKAŽI ČIKI ŠTA ZNAŠ"...
VEROVATNO ĆE VAS PAS BOJKOTOVATI I ISPAŠĆETE PRED DRUGIMA SMEŠNI;
PAS PRED DRUGIMA GLUP ILI NEPOSLUŠAN, A VI ĆE TE BITI LJUTI NA PSA,
UMESTO NA SEBE.
AKO VAS PAS U TOME POSLUŠA ZNAČI DA VAS SE VIŠE PLAŠI NEGO ŠTO VAS
VOLI A SEBE POŠTUJE.
PREISPITAJTE SVOJ STAV PREMA LJUBAVI!

- POVODAC (KAIŠ ZA PSA) SE DRŽI TAKO DA JE PAS SA VAŠE LEVE STRANE,

LEVA RUKA DRŽI PODODAC BLIZU GLAVE PSA, A DESNA RUKA DRŽI KRAJ
POVODCA. KADA PAS IMA VELIKU MASU ILI STE VI MALE TEŽINE DRŽITE
POVODAC ISTO TAKO, ALI IZA LEĐA I OKO VAŠEG STRUKA, DA KADA VAS PAS
POVUČE, MORA DA POMERI ČITAVU TEŽINU VAŠEG TELA, A NE SAMO TEŽINU
RUKU.
TEHNIKA I TAJNA RUKOVANJA POVODCEM JE DA ON MORA STALNO DA JE
LABAV, TJ. DA KLIZI KROZ VAŠE RUKE.
ZAMISLITE DA NA TANKOM KONCU DRŽITE PSA
I AKO GA ZATEGNETE ON ĆE PUĆI.
ČIM OSETITE OTPOR POPUSTITE ALI I ODMAH NATEŽITE PONOVO.
PAS ĆE SHVATITI DA STE POVEZANI I DA GA UČITE.
AKO CIMATE PSA NASTAJE PSIHIČKI OTPOR I POVREDE U ZGLOBOVIMA
KOJE SE POSEBNO OSEĆAJU KADA PAS OSTARI.
BUDITE UPORNI, JER NEKI PSI SU UPORNIJI OD DRUGIH,
ALI BAŠ TAKVI PSI PUNO VREDE.
VI I PAS TREBA DA STE JEDNO, A NE JEDAN PROTIV DRUGOG!
NE POMIŠLJAJTE DA KORISTITE OGRLICE KOJE DAVE PSA ILI ONE SA
BODLJAMA, OSIM ŠTO JE NEHUMANO TO JE I ZABRANJENO.
NEKI LJUDI MISLE DA ĆE ZAŠTITITI SVOG PSA AKO BODLJE OKRENU KA
SPOLJA. TO JE GLUPOST JER ONDA U TUČI STRADAJU OČI, NJUŠKA, UŠI I
ŠAPE, ŠTO JE MNOGO GORE OD KOŽE NA VRATU!
AKO ISKRENO VOLITE PSE NIJE VAM STALO DA PAS VAŠEG PRIJATELJA ILI
BILO KOJI ZBOG ČARKE SLOMI ZUB.
POMISLITE DA TO NEKO URADI VAŠEM PSU, A KAD TAD ĆE I ON IZAZVATI
TUČU, AKO MU DRUGI PAS NE UKAŽE POŠTOVANJE.

GORNJIM PRAVILIMA UČITE PSA DA ŽIVI SA VAMA U SIMBIOZI, DA RAZUME

LJUDSKO PONAŠANJE I NE PRAVI SEBI, VAMA I DRUGIMA PROBLEME.
KOMANDE USLOVNOG REFLEKSA

NAŽALOST POSTOJE ČETIRI KOMANDE KADA SE KORISTI STARA ŠKOLA,

TAKOZVANOG USLOVNOG REFLEKSA, ŠTO ZNAČI DA SLEDI IZVRŠAVANJE BEZ
RAZMIŠLJANJA.
TO SU KOMANDE KONTROLE: DOĐI, STANI, NE I FUJ.

KOMANDA "DOĐI"
Najlakše se uči, jer svaki put kada psu dajete hranu, recite jasno,
nikako preteći ili povišenim tonom, "DOĐI" i uradite POKRET ŠAKOM RUKE KA SEBI.
AKO STE IZ NEKOG RAZLOGA LJUTI, UDAHNITE DUBOKO IZBACITE BES,
NIKAKO U PRAVCU PSA, VEĆ U STRANU I TEK ONDA URADITE NAVEDENO.

ČESTO PAS ODBIJA DA DOĐE IZ STRAHA OD KAZNE.

PONEKAD, DA NE BI IZGLEDALO DA ODBIJA DA DOĐE, PAS KAO NEŠTO NJUŠKA
ILI JURI NA DRUGU STRANU, U NADI DA ĆE VAŠ BES POPUSTITI.

NIKADA NE KAŽNJAVAJTE PSA KOJI VAM JE DOŠAO NA KOMANDU,

jer time rušite poverenje i sav trud, a sledeći put neće doći iz straha od kazne.
POKAŽITE DA VAM JE VRLO KRIVO ZBOG NJEGOVOG POSTUPKA,
JER TO PSA BOLI VIŠE NEGO KAZNA.

KOMANDA "STANI"
Nažalost ova komanda se koristi u incidentnim situacijama kada je potrebno sprečiti
postupak psa koji može imati neprijatan ili fatalan ishod.

PAZITE DA NJOME NE UBIJETE PSA - AKO JE IZDATE U POGREŠNO VREME

ILI OKLEVATE.
Zamislite psa koji pretrčava ulicu i dok se nalazi na sredini Vi viknete "STAANI"
Osim što ste ga zamrzli na sred ulice, potpuno ste mu skrenuli i pažnju sa automobila
koji jure!

Ova komanda se uči tako što psa na povodcu šetate i uz svako Vaše stajanje glasno
kažete "STAANI!" i ukopate se u mestu.
Nažalost ovde je neophodno da se pas sam zaguši povodcem, jer vi stojite, a on se
kreće, ali posle par puta, staće i on.

Ako Vam Vaša fizička konstitucija i veličina psa ne dozvoljava da povodac držite samo
u jednoj ruci, držite ga iza leđa oko struka.
Prilikom izgovaranja komande "STANI!", napravite pokret otvorenom šakom ka njušci
psa kao da mu zatvarate put.

KOMANDE "NE I FUJ"

KORISTITE IH VRLO, VRLO RETKO.
ČESTO KORIŠĆENA KOMANDA GUBI EFEKAT!!!

AKO NE OPRAVDAVATE NEKI PSEĆI POSTUPAK RECITE JASNO, GLASNO I

KRATKO "NE!".

"FUJ" KORISTITE SAMO DA SPREČITE INCIDENT!

AKO PAS PRONAĐE DA JEDE NEŠTO ŠTO JEDE PONEKAD I U KUĆI;

RECIMO DEO SENDVIČA; KORISTE "NE"; UMESTO "FUJ".
AKO PAS "FUJ" POVEŽE SA HRANOM I PRIJATNIM UKUSOM TEK ONDA NEĆE
SLUŠATI KOMANDU "FUJ".

AKO JE PAS PUŠTEN I RECIMO PRONAĐE OTROVANOG PACOVA GAĐAJTE GA

U LEĐA KOD ZADNJICE (NIKAKO U GLAVU) DEBELIM KANAPOM SMOTANIM U
KLUPKO; KOJI ĆE SE RAZMOTATI I RAZDERITE SE GRUBO DA GRMI, MORA
KRATKO (ako je potrebno ponovite dvaput) I SVEG GLASA "FUJ!"
SAMA BOJA I INTENZITET VAŠEG GLASA, UDAR I RAZMOTAVANJE KANAPA PO
TELU, STVARAJU USLOVNI REFLEKS NAPUŠTANJA OPASNE RADNJE.
KOD PSA SE STVARA NEPRIJATNOST I PAS JE VEZUJE ZA KOMANDU "FUJ".

NIKAKO NE KORISTITE ZA TO POVODAC JER METALNA ZAKAČALJKA MOŽE

POVREDITI ORGAN, RECIMO OKO PSA ILI GA IZBITI.
ZNAČI, DEBELI KANAP I NIŠTA DRUGO!
POSLE NEKOG VREMENA KANAP VAM NEĆE TREBATI.

KOMANDE POSLUŠNOSTI

Tek kada pas savlada rečnik prioritetnih komandi, pređite na komande

"SEDI", "LEZI" i "ČEKAJ".

Ovde je ključ uspeha strpljenje!

KOMANDA "SEDI"
Pas je na povodcu, sami ste, klečite, povodac jednom rukom lagano vučete na gore, a
drugom rukom(dlanom), lagano pritiskate zadnjicu ka zemlji i ponavljate "SEDI".
Pas ne sme da se oseti neprijatno, jer još uvek ne shvata šta želite i pokušaće da se
izmigolji iz tog položaja. Zato bez prisile i lagano.
Ponavljajte "SEDI", sačekate 3 sekunde i ako ne sedne uradite poteze povodcem i
rukom.
Kada pas prvi put sedne sam na komandu dajte mu nagradu u hrani , obavezno ga
izgrlite i PUSTITE SA POVODCA DA SE IGRA.
KOMANDA "LEZI"
Kada je pas savladao komandu "SEDI" dajte mu nagradu u hrani, obavezno ga izgrlite,
recite "SEDI", neka je izvrši i lagano mu obe prednje šape povucite na napred tako da
mora da legne.
To ne smete raditi nasilno jer se pas oseća kao da će pasti i pobeći će.
Znači lagano, polako, ulijte mu poverenje gledajući ga u oči i smirujte ga tihim i mirnim
rečima "LEZI".
Kada pas prvi put legne sam na komandu dajte mu nagradu u hrani, obavezno ga
izgrlite i PUSTITE SA POVODCA DA SE IGRA.
Povežite komandu sa pokretom ruke, vaš dlan ide na dole, pokazujte pokret rukom pre i
posle komande u početku...
KOMANDA "ČEKAJ - MESTO"
Počnite da povezujete komande u niz.
"STANI", "SEDI", "LEZI", gledate psa u oči i izgovarate "ČEKAJ" i lagano se udaljavate
od njega. Čim pas ustane, viknete "NE", prilazite mu i ponavljate "STANI", "SEDI",
"LEZI", gledate psa u oči i izgovarate "ČEKAJ" i lagano se udaljavate.
Postepeno se udaljavajte sve više i više, ali počnite sa svega par koraka od psa!
Kada ne ustane i ne pomeri se, vratite se do njega i nagradite ga hranom i sa velikim
"BRAAAVO" i poljubac naravno, jer ovo je viši stadijum.
Pustite ga da se igra.
NE MALTRETIRAJTE PSA SA NAPORNIM UČENJEM I RADOM.
KAKO POSTAJE ZRELIJI UČIĆE SAM OD SEBE.

DO 1.8 GODINE JE PAS U PUBERTETU, ZATO IMAJTE RAZUMEVANJA.

PSI STARE UBRZANO, NELINEARNO, TJ. ŠTO SU STARIJI BRŽE STARE,

PA SE 1 GODINA RAČUNA KAO SVE VIŠE LJUDSKIH.

KOMUNIKACIJA ZA NAPREDNE
ILI PRE, LJUDE PUNE LJUBAVI

PAS NE POSEDUJETE INTELIGENCIJU ZA NJEMU NEPOTREBNE RADNJE,

ALI POSEDUJE EMOCIONALNU INTELIGENCIJU SEDMOGODIŠNJEG DETETA!

AKO ŽELITE NAPREDNU KOMUNIKACIJU SA PSOM KORISTITE REALNU

PANTOMIMU SA PUNO OPISA.

AKO VAS JE SRAMOTA SKLONITE SE U MIRAN KUTAK, BAR U POČETKU JER SE

UVEŽBANA KOMUNIKACIJA SA PSOM KASNIJE ODVIJA BRZO;
ON POKAZUJE DA VAS RAZUME; A PONEKI PROLAZNIK KOJI SE ZGRANE KADA
VIDI ŠTA POKAZUJETE A DA VAS PAS RAZUME ODLAZI SA ZAUVEK
PROMENJENOM SLIKOM O RAZUMEVANJU DRUGIH BIĆA, A NERETKO I SA
POHVALAMA...
Možda vas pas, poput razmaženog i nestrpljivog derišta i neće poslušati iz prve jer je
mlad, nestrpljiv ili čak tvrdoglav, ali vas je odlično razumeo, što će te videti po njegovom
pogledu.
Ako spusti pogled i vidite da je u sekundi zamišljen blizu ste, ako se pogledom kaje ili
mu oči pokazuju sreću - razumeo vas je, a ako vas gleda blentavo potrudite se da
budete razumljiviji, povezani i jasni u mislima, konstane brzine u objašnjavanju.

VREMENSKE PRAZNINE IZMEĐU REČI I SIMBOLA ČINE DA PAS IZGUBI SMISAO

REČENICE!

Ako niste sposobni da pokažete rečenicu odmah pantomimom i ne radite to, jer će te
zbuniti psa još više, a on će sve više gubiti želju da tako komunicira.

To je situacija adekvatna onoj kada slušate stranca na nepoznatom vam jeziku i posle
par sekundi odustanete. Takođe nemate želju više uopšte da ga slušate jer nema svrhe!

REŠENJE JE DA VEŽBATE BEZ PSA. STAVITE SE U NJEGOVU ULOGU I

POKUŠAJTE SAMI SEBI DA OBJASNITE NEŠTO SA PRETPOSTAVKOM DA IMATE
SHVATANJA KAO DA NISTE SA OVE PLANETE, TJ. RAZUMETE SAMO
JEDNOSTAVNE KONSTRUKCIJE SUBJEKTA, RADNJE DEFINISANE PROSTOROM,
VREMENOM (BRZINOM), EMOCIJOM I SVRHE OPISANE KAO DOBRE ILI ŠTETNE I
KAO DA POSEDUJETE RAZUMEVANJE SAMO ZA STVARI KOJE SU VAM BITNE
DA PREŽIVITE.

Komunicirajte o svemu.

Naučite psa da je recimo jedan treptaj, potvrdan odgovor "DA" na postavljeno pitanje
(recimo "Želiš li komadić hrane ili hoćeš li napolje?") i naglašavajte SVOJ jedan treptaj
dvostruko usmerenom pažnjom,
a dva treptaja koristite kao odgovor "NE" GLEDAJUĆI PSA na KONSTATACIJU
NEČEG NEGATIVNOG (recimo ogromne buke), takođe dvostruko usmerenom pažnjom
i na psa i na buku.

Koristiće vam recimo kada pitate psa "Boli li te stomak?", a očekujete odgovor.
To radite tako da upirete prstom u psa (TO ZNAČI "TI" ), podignete upitno obrve i
raširite oči (TO ZNAČI "UPITNA PAŽNJA"), pokazujete na svoj stomak, savijate se kao
da vas boli i pravite bolnu grimasu lica (TO ZNAČI "BOLI"), kratko kao da vam nije
jasno upitno pogledate psa i brzo trepnete očima i zurite u njega očekujući jedan ili dva
treptaja (TO ZNAČI "Odgovori mi sa DA ili NE).

To treba da traje 3 do 4 sekunde, ne pravite teatralnu scenu.

Komunikacija mora biti povezana.

VREMENSKE PRAZNINE ILI VAŠ NEPOVEZAN TOK MISLI IZMEĐU REČI ČINE DA
PAS IZGUBI SMISAO REČENICE!

Ženka koju sam doveo sa ulice je odgovorila potvrdno na pitanje postavljeno

pantomimom, "Da li si skotna?" sa treptajem "Da", naravno to je i potvrđeno.
Mislim da shvatate prednosti i mogućnosti ovakve komunikacije.
Kada vas životinja razume počeće da vas ceni i voli sve više, jer više niste bahati i
nerazumni gospodar, surovi tlačitelj koga nije briga ili prepotentni glupak koji misli da je
iznad svih, nego brižni prijatelj. Tehnike pantomime koristio sam i sa povređenim divljim
vranama, koje su komunicirale na moje zaprepašćenje iz prvog pokušaja i učile brže
nego psi !!!

Vrane sa slomljenim krilima koje su iz očaja odbijale hranu i besno je bacale u stranu od
sebe, danima, a posle pantomime koja je pokazivala "Hrana ulazi u usta, presavijena
ruka u laktu koja imitira krilo uspešno maše, potapšavanje kao dokaz zdravlja po ruci
koja imitira krilo i pokazivanje putanje odlaska kroz prozor ispravljajući savijenu ruku"
dovele su do toga da ptica koja danima odbija hranu shvata poruku i počinje
momentalno da jede!!!

Shvatile su da je cilj ozdravljenje a ne zatočeništvo, a očaj je prerastao u nadu, više

nisu bile zarobljenici, već na negovanju.

Kada budemo imali kameru, snimićemo faze komunikacije sa psima i drugim

životinjama.

Ne, psi ne mogu razumeti matematiku, elektroniku ili astrogiju (ako neko ima bolesnu
želju da zlostavlja bića nepotrebnim zahtevima), ali emocije razumeju bolje nego dobra
većina nas, naravno sem ako ih nismo odgajili kao autistične bez komunikacije, ali i
tada se greške mogu ispraviti.

ŠTA JE TEHNIKA DVOSTRUKO USMERENE PAŽNJE?

Kada recimo objašnjavate da pas sledi krivudavu putanju koju pokazujete prstom,
pogledate psa da se uverite da vas je pogledao,
gledate fokusirano (što nekome sa strane izgleda kao da ste odsutni) istovremeno i psa
i svoj prst koji pokazuje putanju, držeći pažnju na oba.
Životinje savršeno osećaju dvostruku pažnju i znaju da
NAGLAŠAVATE VEZU IZMEĐU KRETANJA PSA I KRETANJA PRSTA!
Ne sumnjajte u ovo. Tehnike višestruko usmerene pažnje su dobro poznate
istočnjačkim praktikantima borilačkih veština i vrlo su instiktivne, efikasne i brze.
Nameće se pitanje jeste li istrenirani da se koncentrišete na dve stvari istovremeno?
Ako niste i gledate svoj prst pas će landrati gde želi jer nije pod prismotrom, tj vašim
nadzorom, dok vi gledate čas u prst čas u psa...
Ako gledate psa oči u oči, a pokazujete prstima nešto, pas neće razumeti čemu
mlatarate prstima, jer to može značiti bilo šta, jer ne oseća vezu između sebe i tih
pokreta. Dakle dovedite u svom umu u vezu psa i putanju koju ocrtavate prstom i tek
tada to uradite ostavši opušteni i skoncentrisani.

Vratimo se pantomimi sa puno emocija...

Hajde sada da prevedemo složenu govornu ljudsku rečenicu koju pas ne može da
shvati, na pantomimu koju će savršeno da shvati!

Namerno je uzet nezgodan primer za vežbu.

Rečenicu:
"Prestani da vučeš kaiš kao idiot, povređuješ grkljan, a mene bole ruke, ljut sam,
jel važi!?"

Dete u pubertetu bi verovatno cimalo i šutiralo psa iz nemoći, neretko i odrasli ljudi, ali
vi, Vi će te komunicirati zrelo i produktivno.

Upirete prstom u psa na povodcu (TO ZNAČI "TI" ), gledate ga u oči sa razumevanjem
bez besa, zatvorite oči da ga ne uvredite sa emocijom iz oka jer bi prekinuli tok
komunikacije i lagano se lupite dva puta po svom čelu prstima da pucne - što je glup i
ponižavajuć gest (TO ZNAČI "GLUP"), zatim otvarate oči, lagano proforme nategnite
povodac i istovremeno stavljate sebi ruku na grkljan, držite svoju pažnju na oba (grkljan
i zategnut povodac) i zakrkljate kao da se davite (TO ZNAČI "DAVIŠ SE POVODCEM"),
i pokažete brzim pokretom kažiprstom kretanje od njuške psa na napred gledajući u prst
(TO ZNAČI "KAD IDEŠ BRZO").
Pogledate psa i kažete oduženo sa SPUŠTAJUĆIM tonom glasa "NEeeee" (TO ZNAČI
"POGREŠNO).
Lagano proforme natežete i gledate povodac i lupnite sebe brzo po ručnom zglobu koji
drži povodac (TO ZNAČI "POVREĐUJE SE ZGLOB" i ispustite uzdah "mhh" kao kada
vas nešto muči (TO ZNAČI "BOLI ME) i napravite kratku mučnu grimasu na licu
gledajući psa kao zate#u'i i popuštajući povodac, a zatim SMIRENO da ga ne uplašite
kažete uobičajeno negodujući "Uf"(TO ZNAČI "LJUT SAM").

Sledi pauza i budite potišteni jer vaše emocije psa najviše bole, zatim pokažete polako
kažiprstom kretanje od njuške psa na napred gledajući u svoj prst i psa dvostruko
usmerenom pažnjom i izgovarate reč "pooolaaako" SPUŠTAJUĆIM tonom glasa i
pogledate ga u oči sa odobravanjem, srećom i nadom jer (TO ZNAČI "POLAKO JE
DOBRO").
Klimnite glavom kao za potvrdu odobravanja, sa osmehom i sa podignutim obrvama
kao upitnom grimasom (TO ZNAČI "KOMPROMIS, DOGOVORENO?") i imajte blag
pogled pun ljubavi.

Kada ste uvežbani to traje oko 10 sekundi.

VIDITE DA JE BITAN JEDNOSTAVAN LOGIČKI REDOSLED, NAGLAŠAVANJE
SUBJEKTA NA KOGA SE ODNOSI ; NAGLAŠAVANJE OBJEKATA SA DETALJEM
KOJI JE UZROK, INFORMACIJA O PSEĆOJ EMOCIJI tj PROIZVEDENOM STANJU;
INFORMACIJA O BRZINI; PUTANJI I POSLEDICI KOJU PRAVI I VAŠOJ EMOCIJI
KOJU TO PROIZVODI.
TO JE KONSTRUKCIJA REČENICE KOJU PAS SHVATA PANTOMIMOM.

NE ZABORAVITE:

" LJUBAV JE JAČA OD STRAHA I KLJUČ JE ZA USPEH !"

 TERANJE ­ POLNI CIKLUS 

Svaki vlasnik ženke psa mora da zna da će ona posle 6-9 meseci života ući u stanje
ciklusa koje se popularno naziva "teranje".
Ovaj termin se koristi za ženku psa u polnom žaru koja je spremna za parenje.
Period "teranja" traje oko 18 dana (zavisno od starosti psa), ponavlja se svakih 6
meseci i ne prestaje do pozne starosti kuje.

Na početku će te primetiti da je polni organ ženke psa povećan i otečena i da iz nje curi
krvav iscedak.
Ona postaje veoma privlačna za mužjake zbog mirisa tog iscedka. Mužjaci mogu
namirisati ženke psa u "teranju" sa nekoliko kilometara razdaljine. Pprvih oko 9 dana,
ženka psa nije zainteresovana za parenje i lajanjem i telom tera mužijake od sebe.
Apetit joj je pojačan.
Oko 10 dana "teranja" iscedak polako gubi boju i postaje providan.
U periodu od 9-13-og dana teranja, ženka psa je spremna za parenje. Prepoznatljivo je
da ako je pipnete iznad repa ona ga odmah diže otkrivajući polni organ spreman za
parenje.
Ženka psa postaje nemirna, spremna da pobegne sa prvom ukazanom prilikom i,
morate stalno biti na oprezu. Ako se i pored svih preduzetih mera ipak dogodilo da se
sparila, u roku od 36 sati posle parenja, može dobiti hormonsku injekciju kod veterinara
koja će sprečiti trudnoću, ali ima nus pojave po zdravlje zavisno od stanja psa i doze.

 
PARENJE ILI NJEGOVO SPREČAVANJE? 

Ako želite da se ženka psa pari najbolje vreme za to je između 9-og i 13-og dana od
početka "teranja".
Dobro razmislite jer štenci unište ceo stan dok sisaju i dok ih ne poklonite nekome (ako
to uopšte uspete jer znaju otkažu uzimanje u zadnjem trenutku) i zahtevaju 24 časa
čišćenje stana.
Posle parenja, mužjak i ženka psa ostaju "vezani - slepljeni" zadnjim delovima tela oko
dvadeset minuta.
Nipošto nemojte pokušavati da ih razdvojite, jer bi time samo mogli povrediti pse, ako
su neiskusni i vuku svako na svoju stranu držite ih u mestu da ne vuku jedno drugo.
Ovo važi i za slučaj neželjenog parenja. Prvo ih pustite da se razdvoje, a zatim
preduzmite korake u pogledu sprečavanja trudnoće.

Postoje razna sredstva za eliminisanje mirisa "teranja" u vidu raznih dezodoranasa i

sprejeva. Postoji i hirurški način sterilizacije ženke psa, pri kojoj se kuji hirurški
odstranjuju jajnici i materica. Na taj način se trajno odstranjuje "teranje" i vlasnik ženke
psa može biti spokojan u pogledu neželjenih štenaca. Jedina mana ovog zahvata jeste
što se radi jednom zauvek, zato dobro razmislite pre nego se odlučite na ovakav korak.
Operacija je bezbolna, radi se u opštoj anesteziji, i po pravilu nema neželjenih efekata,
sem poželjne dijete dok se hormoni ne stabilizuju.

ISHRANA SKOTNE ŽENKE PSA I NJENO ŠETANJE 

Skotnoj kuji treba posvetiti malo više pažnje. Pored redovne nege koja važi za sve pse,
potrebno joj je pojačati ishranu.
U ishranu skotne kuje treba dodati određenu količinu mleka i masti. Taj dodatak je oko
500 ml mleka u koje se razmute dva žumanceta. U redovnu hranu možete dodati i dve-
tri kašičice koštanog brašna kao i neki vitaminski preparat. Ako se skotna ženka psa
ugoji to može otežati štenjenje. Redovno je vodite u šetnju, a u poodmaklom stadijumu
trudnoće izbegavajte fizičke napore. Očistite je od crevnih parazita - glista jer se
prenose na plod - tj. štence.

 
LAŽNA TRUDNOĆA 
 
Ukoliko je vaša ženka psa prošla kroz period "teranja", a nije se parila, može doći do pojave 
lažne trudnoće.  
Jajnici kuje prolaze kroz slične promene kao i kod one koja se parila, a ovu pojavu može izazvati 
i psiha. 
Izbegavajte da kuja ima oko sebe igračke, cipele i čarape i sl. za koje može umisliti da su joj 
štenci i početi da pravi brlog. 
Simptomi lažne trudnoće su gotovo isti kao i kod prave, s tim što se stomak ne uvećava (iako su 
zabeležene i takve pojave).  
Mlečne žlezde kuje se pune mlekom i ona se ponaša kao da će se ošteniti: nemirna je, priprema 
mesto za štenjenje, a možete primetiti i da pod sebe podvlači krpene lutkice koje pokušava 
nadojiti. 
Najvažnije je da s njom budete nežni. Njoj je više potrebna psihička nego fizička pomoć. Imajte 
strpljenja jer joj je veoma teško. 
Ako ovakvo stanje duže potraje, posavetujte se s veterinarom, a možda bi trebalo da razmišljate 
i o sterilizaciji. 
 BORBE PASA

Zašto se psi uopšte tuku u prirodi?

Psi u prirodi dolaze u sukobe oko hrane, ženki i teritorije.
Ti sukobi izgledaju jezivo, ali su bez težih povreda i nikada na smrt, jer je cilj uspostaviti
dominaciju sa što manje povreda, jer obe strane znaju da povreda u prirodi (ulici) vodi u
gubitak snage, pokretnosti, time i hrane i svog čopora.
Kada jedan od pasa u tuči proceni da je slabiji leže na leđa, otkriva vrat i time govori da
je predao život u ruke jačem i tada se tuča prekida.
Takve tuče postoje kod svih vrsta životinja i deo su rituala, kao i šepurenje.
Kada čovek zlostavlja nagone prirode zbog novca, sve postaje oružije, pa i najbolji
prijatelj - pas. Kriminalci pse prethodno neprekidno razdražuju, daju im injekcije
steroida, zlostavljaju i stavljaju u ringove metar sa metar, bez bez šanse da se povuku...

Postoje li rase za borbe?

Telesne povrede koje psi od vlasnika-odgajivača-kriminalaca zadaju su sa najtežim
ishodom zbog zlostavljanja koje psi doživotno trpe.
Samo 1,89% od svih napada pasa su napadi Pitbulla, pokazala je sedmogodišnja
studija.

Ovde nema mesta pretpostavci da su rase krive, jer je u pitanju specijalna obuka koju
sprovodi podzemlje ili pojedinci po ugledu na pređašnje.
U prilog ovome su i činjenice da su navodno ozloglašene rase poput pitbulla, obični
mešanci više rasa (oko 5), koji su tipizirani u tzv. pit bull linije zbog male težine (lakša
kontrola u ringu za borbu i izdržljivost).

Osoba A, ja sam Osoba B, ne ja Osoba C, ne ja

pitbull sam pitbull sam pitbull
Takođe ti psi nemaju najveći pritisak ugriza po cm2, već duplo manje od najjače pseće
vilice, niti su najteži i najagresivniji u odnosu na ostale rase.
Neistinite su tvrdnje da su ti psi neosetljivi na bol, ali je činjenica da je svaki pas manje
osetljiv na bol od čoveka, sem na određenim delovima tela.
Netačno je da su ti psi genetski predisponirani za napad, ali je tačno da su kao svi
terijeri živčaniji od drugih grupa. Mnogo živčaniji od pitbull mešanaca su svi lovni terijeri.
Vlasnici i kriminalci od ovih pasa stvaraju mit, koji su mediji iz neznanja ili zarad
senzacionalizma prihvatili.

Za razliku od psa bez nadzora čoveka koji izbegava sukobe sa čovekom (svestan da
svaka povreda u divljini ima često fatalan ishod), pas pod nadzorom čoveka sluša
vlasnika držaoca psa koji ovde preuzima ulogu Alfe, vođe čopora.
Upravo sindrom alfe, kategorija vlasnika sa nemarnim odnosom (preblagim) ne poznaje
i prepušta psu da se ponaša kao on hoće, dok druga kategorija neodgovornih vlasnika
pri krimogenim strukturama zloupotrebljava jedinke čineći ih asocijalnim i agresivnim na
redovnim pripremama za borbe(koje se u žargonu podzemlja zovu "role" (ROLL-
natezati).

Na treninzima bez borbi (rolama) se psi razdražuju, drže na povodcima jedan nasuprot
drugom i povodci se cimaju napred nazad. Ovakvim gestovima kod psa se simulira
inicijalni trzaj napada, koga ovde podstiče čovek.
Za razliku od prirodnog principa nesukobljavanja bez potrebe uličnog psa, psu
pripremanom za borbu stalno se trzajima povodca govori "napad", čime se stvara
uslovni refleks napada kada god vidi drugog psa!

Psi koje kriminalci pripremaju za borbe su potpuno načinjeni devijantnim i agresivnim

jedinkama, isključivo krivicom podzemlja.
Te pse od rođenja zlostavljaju, prebijaju (čeličnim cevima), kače na kuke i kanape, daju
im narkotike i steroide, satima ih ostavljaju na pokretnim trakama za istrčavanje,
izgladnjuju pa hrane drugim živim psima sa ulice. PSI SU ŽRTVE!
Kada takve jedinke napadnu dete, to je jer zabunom pomisle da je sagnuto dete pas za
borbu, a razmišljnja i prosuđivanja nema, jer su ih kriminalci zlostavljanjem naučili da
ako ne napadnu prvi i odmah - umreće...

Žrtva su napadnuta deca i zlostavljani psi, a zločinac su kriminalci.

Javnost osuđuje zlostavljane pse, što je isto kao i osuditi dete da je zavelo roditelja na
incest. Krivac je jedino vlasnik, vaspitač, u ovom slučaju KRIMINALAC!
Nebrojene su porodice, a u zadnje vreme i bake kojima su unuci iz podzemlja ostavili
jedinke koje nisu "obučavane" za borbe, jer borbe izlaze iz mode.
Naglašavamo da godinama pratimo ponašanje ovih jedinki i da se ovi psi ni po čemu ne
razlikuju od ostalih pasa, što je i sasvim logično.

Pitoliki psi kao i svi drugi psi žive u ljubavi sa decom, ako ih podzemlje ne
zlostavlja.

Ko organizuje borbe?
Kriminalne strukture u urbanim i ruralnim sredinama, organizuju borbe.
U urbanim sredinama, borbe su zbog novca, krvavije i do smrti.

Užičanin Edine Mutevelić, hirurg specijalista u užičkoj bolnici,

jedan je od organizatora borbi pasa, obučava i vodi svoje pse u borbe.
 Sudija, učesnik "meča" Stanoje Matić, u Šapcu mnogo
poznatiji kao Krca. Foto Zoran Šaponjić, GLAS, 1999.g.

U ruralnim sredinama borbe su demonstracija primitivizma, "čiji je jači i veći".

Borbe pasa na Kosovu

Iako ne toliko krvava i ova kategorija urbanizacijom postaje takođe sve surovija i
prerasta u prvu kategoriju.
 Borbe pasa u gradovima na Kosovu

Koliko su ti ljudi opasni?

BLIC 11.04.2005.
Ubijen na borbi pasa

KOTOR - Novica Šarić (27) iz Bara ubijen je preksinoć oko 21.30 sati u Radanovićima
dok je prisustvovao ilegalno organizovanoj borbi pit-bul terijera.Šarić je te večeri s
kumom, izvesnim Ivanovićem, došao iz Bara u Radanoviće da bi prisustvovao borbi pit-
bulova. Pored njih, borbi krvoločnih pasa, koja je organizovana pod vedrim nebom,
prisustvovalo je još pedesetak ljudi. U jednom trenutku, međutim, odjeknuo je pucanj i
metak je pogodio Šarića u glavu. Smrtno ranjeni Šarić je pao, a ubica je pobegao.

Šta kaže zakon?

 Zakonska regulativa ne može zabranjivati rase (kako su neke zemlje
nestručno pokušale), jer rase pasa nisu uzrok, nego je to obuka
podzemlja.
Kao što se bilo koja rasa ljudi može zlostavljanjem od detinjstva obučiti
da počini zločin (setimo se Turaka Janjičara koji su decu Srba
obučavali za klanje roditelja), tako se i BILO KOJA RASA pasa
zlostavljanjem može obučiti za borbe.
Regulative koje nestručno zabranjuju rase uvek se mogu izigrati
mešanjem rasa i prikazivanjem kao mešanac (što čak po kinologiji i
same rase jesu-mešanci ukrštani u srodstvu radi ispoljavanja naslednih
Desetonedeljno osobina).
štene koje Pri Evropskoj kinološkoj federaciji FCI, pitbull i nije priznat kao rasa, pa
kriminalac se stoga i ne može pravno zabraniti!
obučava
za borbu!!! U odluci grada Beograda se čak nestručno navodi da je u pitanju
VRSTA, a ne rasa - pitbull i zabranjuje se držanje iste. Vrsta može biti
jedino domaći pas - canis familiaris, a rasa bi mogla, ali po FCI nije biti
pitbull, što je biološki i pravno glupost, najblaže rečeno...tako da se
takava odluka može osporiti.
Zabrani "rase pitbull", priznate samo u USA koja nema načela kinologije Evrope,
doskočilo se stvaranjem psa za borbu sa makazastim zubalom koje ne stvara ujed već
odgriza deo mesa i psa koji je znatno veći i teži.

Ban-doga odlikuje mirnoća, prejaka građa i nažalost često

deformitet vilice, tako da se zubi lome i troše neobnovljivo, tj.
gornji deo vilice o donji (makazasto zubalo).
Makazasto zubalo nije ništa nenormalno, javlja se kod dosta
deformisanih "rasa", negde je po kinologiji nedopustivo, a
negde se toleriše.

Psa su stvorili neonacisti u slivu reke Rajne.

Pas je dobio ime BanDog(BAN*zabranjen, Dog*pas), zabranjen pas.
Takve jedinke su prisutne i na teritoriji Republike Srbije.

Srbija je jedina zemlja gde se štampa ilegalan časopis "Srčanost" koji promoviše
ilegalne borbe pasa i iz Republike Srbije se časopis ilegalno distribuira na EU i Balkan
kućnom dostavom.

Zabranimo glupe ljude, ne pse.

Koliko su neke državne ustanove svesne istine koju iznosimo da je pitbull potpuno stabilan kao svi drugi psi govore i
fotografije iz K-9 i policije.

U većini civilizovanih zemalja sveta, krivično delo je:

- gledati borbe kao posetilac
- učestvovati u borbama
- organizovati borbe
- obučavati za borbe
- posedovati psa obučenog za borbe

Novi zakon o dobrobiti životinja, reguliše ovu oblast i kod nas!

Borite se za istinu, akt o zabrani rasa je nestručna glupost koja nanosi veliku štetu
ugledu pasa u očima javnosti i polako širi listu zabrana - insistirajmo na odgovornosti
vlasnika.

Prijavite nam svaki slučaj zlostavljanja, pripremi za borbe ili borbi pasa.
 UJEDI ­ povrede pasa u tučama 

Postoje dve vrste povreda zadobijenih ujedima:

- probojne rane
- razderotine

Probojne rane
To su male rupe u koži koje su dubine zuba i uz njih postoji i nagnječenje tkiva.
Ako primetite takvu povredu na telu psa, nemojte je ostaviti da sama zaceli, jer će
površinski izgledati zalečena dok će se u dubini stvoriti gnojni apsces.
Pažljivo dok jedna osoba drži psa, druga makazama iseče dlaku oko rane skroz do
kože pazeći da ne padaju dlake u ranu i zatim okolinu do ivica rane obrije brijačem,
pažljivo da žilet ne dodirne ranu, kako bi oko rane nastala zona bez dlake. Brijanje
dlake je obavezno, iako na pogled nije lepo, jer ako ostane dlaka rana će se sigurno
inficirati, a pas će lizati oko rane sve dok ne otpadne dlaka oko rane, ali tada to izgleda
mnogo gore jer nastaju oštećenja kože, i tada dlaka narasta mnogo mnogo kasnije za
razliku od slučaja kada je obrijana brijačem.
Očistite kožu oko rane dezinfekcionim sredstvom 3% hidrogen - nikako ne stavljajte
alkohol. Hidrigen od 3% ne peče, a trebalo bi isprati i sa povidon jodom.
Pošto su ovakve rane gotovo uvek dubinski inficirane konsultujte se s veterinarom oko
antibiotske terapije. Ako iz bilo kojeg razloga ne možete doći do veterinara, možete
sami dati psu antibiotike.
Dati psu 5 mg/kg telesne težine nekog antibiotika širokog spektra(palitrex), dva puta
dnevno, u trajanju od tri-četiri dana.
Odlično sredstvo koje ima bolja dejstva od antibiotika je svež ceđeni sok belog luka
posut na ranu i domaće jako ulje kantariona!

Razderotine
Koža je pocepana, rana razderana. Može biti praćeno obilnim krvarenjem.
Procedura uklanjanja dlaka i dezinfekcije je je ista kao i kod probojnih rana, ali to sada
čini veterinar jer je potrebno ušivanje. Razderotine ušiju mogu veoma obilno da krvare -
ne gubite vreme - jer pas gubi krv.
Ukolilio je razderotina velika a ne krvari obimno, konsultujte veterinara najkasnije tokom
sledećih par sati, jer se kasnije rana ne može ušivati. U slučaju većeg krvarenja
potražite pomoć veterinara ODMAH. Ako pas krvari iz uveta, da bi ste zaustavili
krvarenje, obmotajte uvo jako lepljivom trakom, selotejpom…i potražite pomoć
veterinara ODMAH!
 PRELOMI (frakture) KOD PASA 

Najčešći uzroci preloma su jak udarac i pad.

Ako posumnjate da se vaš pas tako povredio sledite dva obavezna pravila:

1. ne dozvolite mu da se kreće
2. prevezite psa odmah kod veterinara koji ima rendgen aparat.

PAŽNJA!

Povređena životinja se do veterinara mora preneti sa mnogo pažnje.

Ne dirajte povređeni deo tela, već samo gledajte da ga tako prenesete da se stvar još
više ne pogorša. Ukoliko je u pitanju unutrašnji prelom kosti, pomeraranje može izazvati
cepanje tkiva i time će i lečenje biti mnogo teže.

Kako ćete prepoznati prelom?

Pas odjednom jako hramlje, cvili od bola, na mestu preloma se pojavljuje otok, noga
mlitavo visi.
Naravno, ne mora uvek doći do preloma noge, iako je to najčešći slučaj.

Najčeći prelomi

Prelom karlice
Ako pas uopšte ne može da stane na zadnje noge, možete posumnjati da mu je
polomljena karlica. Međutim, ovakav simptom se javlja i kod preloma kičme kao i u
slučaju da su psu polomljene obe zadnje noge. Tačnu dijagnozu može utvrditi samo
veterinar, zato ne oklevajte-odmah prevezite psa kod veterinara.

Prelom lobanje
Do ovakvih povreda dolazi obično posle automobilskih nesreća ili usled jakog udarca po
glavi. Ne previjajte ranu, jer time možete samo pogoršati stanje. Nemojte psu davati
nikakve lekove ni tečnosti. Odmah ga odnesite kod veterinara.

Prelom vilične kosti

Do ovoga obično dolazi ako psa udari auto ili ako padne sa veće visine (prednje noge
ne mogu da izdrže udarac, pa pas udara vilicom obeton). Ako je polomljena donja vilica,
ona mlitavo visi, usta su otvorena, pas bali i curi mu pljuvačka. Lagano vezati zavojem
polomljenu vilicu pa psa odneti kod veterinara.

Prelom kičmenog stuba

Uopšteno govoreći, ako pas ne može da pomeri obe stražnje noge, ne reaguje ako mu
jako štipnemo prst, a znate da je udaren autom ili štapom preko kičme, onda je veoma
verovatno da mu je slomljena kičma. Prednje noge su obično ispružene.
Najvažnije od svega jeste da ga NE pomerate. Odmah pozovite veterinara koji će
utvrditi da li se zaista radi o prelomu kičme, ili je možda reč o skliznutom disku
kičmenog stuba.
Nažalost, prognoze za izlečenje psa kojem je polomljena kičma nisu sjajne. U većini
slučajeva se pribegava eutanaziji.

GANGRENA
Ako dođe do težih oštećenja tkiva usled infekcije, deo tela koji duže vreme ne dobija
krv, počne da odumire i tada nastaje gangrena.
Gangrena može nastati i ako se podveska prečvrsto stegne, pa deo tela ispod nje usled
neprokrvljenosti počne da odumire.
U slučaju infekcije, kada se otvorena rana ne obradi pa se zagadi, takođe može doći do
pojave gangrene.
U bilo kojem od ovih slučajeva, psa odmah odvesti kod veterinara. Gangrena se veoma
brzo širi, pa svako odlaganje posete veterinaru, može biti veoma opasno - smrtonosno,
po vašeg psa.

PSI I AUTOMOBILSKE NESREĆE 

Automobilske nesreće su najčešći uzrok stradanja pasa u urbanim gradskim sredinama.

PRAVILA U SLUČAJU STRADANJA PSA NA KOLOVOZU:

OBEZBEDITE MESTO OD VOZILA / NEKA NEKO REGULIŠE SAOBRAĆAJ DOK DVE
OSOBE PRILAZE PSU/ Nikako nije potrebno još žrtava na putu...

NE POMERAJTE PSA VIŠE NEGO JE TO POTREBNO - Prvo odlučite GDE ćete ga

pomeriti, pa tek onda preduzmite korake.

PAŽNJA!!!

Pomeranje povređenog psa

Male patuljaste pse uhvatite za kožu na vratu, tj. za zatiljak i podižete ih tako da vise, ali
pazite kada ih dižete da se kičma ne savija, ne tumba i pridržavajte ispod psa drugom
rukom. Ako imate vremena, tj nema kola postupite kao sa velikim psom u daljem tekstu
- tj sa improvizovanim nosilima.
Ako je kičma slomljena najmanji pokret može izazvati smrt psa usled pomeranja kičme.
Ponekad izbor ne postoji, automobili jure, sami ste...smrt je trenutna na namanji pokret.

Ako je u pitanju veći pas napravite improvizovana nosila. Uzmite ćebe ili jaknu, stavite
pored psa i pomerite ga tako da telo ni trenutka ne menja svoj položaj - kako to učiniti
zavisi od položaja psa i podloge...
Ako podloga klizi samo odgurajte psa na jaknu, ako vas ima više a pas leži čitavim
telom opruženo, držeći ga za kožu glave i zadnjce i blago ga rastežući pomerite
povređenog psa na improvizovano nosilo od jakne.

Kada podižete jaknu sa psom ona se ne sme ugibati da se kičma savija - zato zategnite
je jako.
Pas je u bolovima, preplašen na smrt i može ujesti bilo koga ko pokuša da ga dodirne.
Nemojte gubiti vreme tepajući mu, jer vas on jednostavno neće čuti - u šoku je.
Preduzmite mere da ne budete ujedeni, poput vezivanja njuške pertlama, kravatom,
iscepanom trakom od majce i prionite na posao.

Utoplite psa i nemojte mu davati nikakve tečnosti na putu do veterinara!

PAŽNJA!!!

Krvarenje

Ako pas jako krvari, pokušajte zaustaviti krvarenje ili ga smanjite.

Trebate odrediti koja je vrsta krvarenja u pitanju - vensko ili arterijsko krvarenje.

Arterijsko krvarenje
Ako krv teče u mlazovima u skladu sa ritmom srca i ako je svetlocrvene boje, onda je to
arterijsko krvarenje i mora se odmah zaustaviti ili će pas iskrvariti i uginuti.

Ukoliko se rana nalazi na udovima psa: napravite podvesku.

Maramicu, iscepanu majicu, kravatu ili nešto slično, zavežite iznad rane, provucite kroz
čvor šrafciger ili olovku, pa uvrćite sve dok krvarenje ne prestane.

Vensko krvarenje
Venska krv je tamnocrvene boje i teče polako. U ovom slučaju, ranu treba podvezati
ispod nje same, pa uvrtati dok krvarenje ne prestane.

Podveska ne sme biti prejako stegnuta, samo toliko da zaustavi krvarenje. Sa vremena
na vreme malo je popustite da bi krv mogla doći i u drugi deo noge kako ne bi odumrlo
tkivo na putu do veterinara.
 Pas invalid

Pas se može kretati bez pomagala ako mu fali samo jedna noga.

Psima koji su ostali paralizovani, teško povređeni ili bez 2 ekstremiteta (nogu), možemo
pružiti sasvim zadovoljavajući kvalitet života pomoću invalidskih kolica.
Pas koji dugo leži nepokretan dobiće otvorene rane,
zato ga morate nežno masirati razvlačeći mu kožu poput
recimo testa i takođe mora ležati na relativno mekanom,
recimo neoprenskom ležaju koji se može lako oprati.
Od vašeg strpljenja i stalne POZITIVNE ENERGIJE zavisi
koliko će pas živeti ili želeti da živi.
Mnogi psi kod nas i u svetu su doživeli duboku starost u
kolicima. Ako su vašem psu potrebna kolica, hajde da
prionemo na posao.

PAŽNJA!

Kada pas prvi put oseti kolica vezana za sebe jurnuće da beži od njih svom
silinom i može se ozbiljno povrediti u panici!

PAS SE MORA LAGANO I POD STROGOM PRATNJOM NAVIĆI DA KORISTI

KOLICA,
INAČE SE MOŽE OZBILJNO POVREDITI!

PAS NE SME OSTAJATI SAM NA KOLICIMA NIKADA!

Ako se odlučite da ih napravite sami ili uz nečiju pomoć, evo saveta:

1. Potreban vam je neko ko ima svoju malu radionicu ili servis za bicikle.

2. Možete koristiti veoma tanke LAGANE plastične vodovodne cevi ili aluminijumske
cevi koje možete naći na otpadu starih autobusa(rukodržači). Aluminijum se ne može
zavarivati, a takođe to i ne treba činiti jer se koriste vijčane veze(šrafovi), obvojnice,
zglobovi i sl. za ovakvu konstrukciju.

3. Sve u kontaktu sa psom treba obložiti tapaciranim vodootpornim sunđerastim

navlakama za cevi.

4. SVE MORA BITI VODOOTPORNO ZBOG PRANJA.

Evo našeg idejnog rešenja, a slike na dnu strane su modeli K9 iz inostranstva.

Ako imate bolji nacrt ili želite da pomognete - pišite nam.
 NAŠ NISKOBUDŽETNI MODEL
KOLICA ZA PSE

- SOS4FRIENDS -

CENA je oko 30 eura ako su svi delovi novi i ne oštetite delove pri sklapanju.
Savetujemo da uračunate u cenu prekrajanja, dorade, naknadna podešavanja i nečije
vreme i greške, ako vam pomaže recimo prijatelj.

Muki je napuštena kuca koju

je udario auto i samleo joj je
zadnje šape koje su morale
biti amputirane.

Prva četiri dana muki je u

grču stajala u kolicima i nije
se mrdnula ni milimetar.

Petog dana njena

spasiteljka je spustila hranu
slučajno ispred nje i Muki je
zakoračala hrabro napred.
Danas Muki trči u kolicima...

POTREBAN ALAT:
- Bonsek testera
- šrafciger
- čekić
- ključevi za matice i glave šrafova
- bušilica i burgije za drvo=plastiku, ili metal
- mašina za spajanje plastičnih vodovodnih cevi (ima je vodoinstalater)
- makaze
- marker flomaster
- metar
- turpija
PREDNJI DEO KOLICA:
 Mekana gumena traka se prodaje
na kilogram i možete je kupiti u
prodavnicama baš za gumene
delove (Beograd, Rekord komerc,
011 2685341, Gavrila Principa 56)
ili u tapetarskim radnjama. Bitno je
da kada se guma provuče kroz
metalnu obvojnicu i kada se kroz
obvojnicu provuče plastična
vodovodna cev, da SE GUMA
ZAKRIVI POD UGLOM I TEK
TADA PRITEGNE, baš kao na
slici. Guma drži kolica na grudima
psa i daje mu osećaj i oslonac za
vuču.

Gurtna koja zamenjuje ogrlicu sa gornje strane i drži kolica na vratu psa da ne
spadnu na zemlju. Namotajte gurtnu UKOSO KAO NA SLICI, jer je to jedini način
da je metalna obvojnica pravilmo uhvati i da ona dobije nagib kao na slici ispod,
tako da vuče kolica ka grudnoj gumi.
 ZADNJI DEO KOLICA:

Unutrašnja guma bicikla se koristi kao gaćice za sedenje, kroz koje se provlače
patrljci od zadnjih nogu.
Guma je MEKA I AMORTIZUJE POTRESE I NE STVARA RANE I SME SE PRATI.

OBAVEZNO STAVITE DEBELU ZAŠTITNU GUMA KOJA ŠTITI UNUTRAŠNJU

MEKANU GUMU BICIKLA OD METALA KOJI BI JE POCEPAO PRI ZATEZANJU!
Poravnajte krajeve gume.

PRESAVIJTE UNUTRAŠNJU
GUMU BICIKLA KAO NA SLICI I
UKRŠTANJE SPOJITE NITNOM
ILI BOLJE SA DVE, ALI NEŽNO
DA NE POCEPATE GUMU.

PRE STAVLJANJA NITNE MESTO

PROBUŠITE ŠRAFOM I KROZ TU
RUPU RUKOM PROTURITE
NITNU I ZAKUJTE JE.
 TOČKOVI NA KOLICIMA:

AKO ŽELITE DOBRA KOLICA KORISTITE VEĆE (NAŽALOST I SKUPLJE)

TOČKOVE OD BICIKLA A NE POMOĆNE TOČKOVE KOJE SMO MI KORISTILI.

KOLICA SA VELIKIM TOČKOVIMA MOGU IĆI I PO TRAVI I ZEMLJI, A SA MALIM

TOČKOVIMA SAMO PO BETONU.
Zakucajte čekićem tipl u cev jer je to jedini način da šrav uđe u cev čvrsto. Skinite
točkić i gedorom ušrafite šraf kao na slici ispod da nosač točkića vežete za cev,
pa tek onda vratite točkić.

SADA JE VREME DA VODOINSTALATER SPOJI CEVI MAŠINOM KOJU ZOVU

PEGLA ZA PLASTIČNE VODOVODNE CEVI.

Premerite, pa bušilicom sa burgijom za drvo izbušite rupu u zelenoj cevi, prvo

manjeg, pa posle većeg prečnika i kroz to provucite horizontalni šraf na metar ali
tako da ga navijate u plastiku kako bi spoj bio jak. Stavite adaptere koji se
prodaju uz točkiće za bicikl na cev da legnu lepo na cev i montirajte pomoćne
točkiće za bicikl tako da budu par milimetara ispod malih točkića u odnosu na tlo.
Veliki daju stabilnost koja je NEOPHODNA, a mali su samo oslonac cevima i znaju
da se zaglave zbog blata i sl.

Bolje je koristiti veće i široke točkove, a ne kao na slici...ako je pas u dvorištu,

sem ako vam budžet nije kao naš...

Ako ne želite da matice šrafova popuste stavljajte duple matice!

 RAZLOZI PREVRTANJA KOLICA

1. Pas se u početku plaši stranih tela na sebi i želi da prevrne kolica namerno kako bi
pobegao od njih.

2. Prepreke na putu.

3. Ako su zadnji stubovi kratki kolica padaju unazad i pas pada na leđa i može se opasno
povrediti.

OBAVEZNO stavite zaštitu od prevrtanja unazad, kao na slici!

PAŽNJA!
Kada pas prvi put oseti kolica vezana za sebe jurnuće da beži od
njih svom silinom i može se ozbiljno povrediti u panici!

PAS SE MORA LAGANO I POD STROGOM PRATNJOM I

KONTROLOM NAVIĆI DA KORISTI KOLICA, INAČE SE MOŽE
 OZBILJNO POVREDITI!

PAS NE SME OSTAJATI SAM NA KOLICIMA NIKADA!

MATERIJAL: 
‐ plastične vodovodne cevi, dužine zavisno od veličine psa 
‐ plastično koleno za vodovodne cevi X 2 KOM 
‐ šira mekana trakasta guma 
‐ kaiš gurtne 
‐ plastični klip spoj za gurtne (kao na torbama) 
‐ obujmice‐obvojnice X 6 KOM 
‐ unutrašnja guma za bicikl 
‐ dva polumetarska šipkasta šrava bez glava 
‐ duple matice za njih X 12 KOM 
‐ aluminijumska šipka u obliku U slova (recimo od TV antene) 
‐ pomoćni tokići za dečiji bicikl 
‐ mali točkići ali sa montažom na klin šraf, koji ulazi u cev 
‐ tiplovi unutrašnjeg prečnika plastične vodovodne cevi 
‐ šrafovi X 2 KOM za tiplove koji će ući u cev a prolaze kroz rupe točkića za nameštaj 
‐ nitne X 20 KOM
 K9 MODELI

K9 modele možete poručiti kod majstora za bicikle u Beogradu za koga smo saznali od
veterinara (064 1106840 ) - cena je oko 200 eura zavisno od veličine ili probati da vam
ih neko donese iz inostranstva (što je veoma skupo - oko 400 eura, modeli K9) ili ih
kopirati i praviti model K9 sam, tada je cena materijala od 50 do 100 eura.

Linkovi sa kolicima:
http://www.dogkarts.com/
http://www.doggon.com/
http://www.handicappedpets.com/
http://www.wheelchairsfordogs.com/
http://www.k9carts.com/
 OPEKOTINE KOD PASA 

Opekotine dejstvom suve toplote kao što je npr. plamen i oparotine nastale dejstvom
vlažne toplote, kao što je npr. para su najčešće nezgode koje se dešavaju u kući.

Simptomi i lečenje su isti.

Kada se bavite psom koji se opekao, morate biti veoma pažljivi, jer su opekotine veoma
bolne i životinja ne dozvoljava da se dira. Preduzmite mere zaštite od ujeda vezivanjem
njuške trakastom krpom, ili mekanim kanapom.

Može da se desiti da prođe nekoliko dana pre nego se pojave simptomi opekotine. Na
koži će se pojaviti zelenkasta krasta. Nipošto ne skidajte krastu! Ona će otpasti sama
od sebe. Ispod nje će ostati rozikasta mlada koža, koju treba namazati uljem kantariona
i previti. Kod težih slučajeva, odnesite psa veterinaru.

U ozbiljnijim slučajevima, kada je pas jako opečen, prvo postupiti kao u slučaju šoka.
Utopliti psa i davati mu rastvor glukoze (rastvoriti 2-3 kašičice šećera u 500 ml vode,
prokuvati, ohladiti, pa dati psu).

Olakšajte mu bol nekim analgetikom prema preporuci veterinara i prebacite ga odmah

kod veterinara.

Napomena
Ne smete davati psu bilo kakav lek, jer neki bezlazleni lekovi poput acetisala za ljude,
mogu ubiti psa.
Uvek se posavetujte sa veterinarom, zapišite koji lek ste mu dali i koliko leka ste dali.
Taj podatak je važan za veterinara.

STRUJNI UDAR PSA 

Ako ostavite psa samog kod kuće, pogotovo štene, on može igrajući se,
da pregrize eleklrični kabl.

Ako nađete psa kako nepomično leži pored električnog kabla, znajte da ga je udarila
struja.

Važno upozorenje!

Pas kojeg je udarila struja obično ispusti mokraću oko sebe koja je odličan provodnik
struje.
Pazite da ne ugazile u mokraću i ne dirajte psa sve dok ne isključite struju, jer možete
poginuti i vi!
Navucite gumenu rukavicu ili uzmite potpuno SUV I DEBEO peškir, pa tek onda
iščupajte utikač iz struje jer je možda oštećen od griženja.

Ako ne možete isključiti struju, uzmite drveni štap (dršku od metle) ili plastični džoger za
pod pa njime odgurnite psa što dalje od izvora električne struje.

Ako je pas u nesvesti, primenite veštačko disanje.

GUŠENJE 

Gušenje nastaje kada jezik ili neko strano telo blokira deo grla.
Gušenje obično izgleda ružnije nego što jeste, jer se pas uspaniči.
Važno je da se vi ne uspaničite.

Ako se pas onesvestio zbog nedostatka kiseonika, otvorite mu usta i izvadite jezik.
Proverite prstima da li mu se nešto zaglavilo u grlu.
Ako jeste, nemojte strano telo gurati, već ga pažljivo izvucite prstima.
Čim protok vazduha bude slobodan, pas će početi normalno da diše i doći će sebi.
Ako se to ne desi, dajte mu veslačko disanje.

Psi se obično guše ako progutaju male, gumene loptice kojima se igraju.
Pošto ih je veoma teško izvaditi, bolje ih izbacite iz igre.
Ako se takva lopta zaglavi u grlu - stojeći opkoračite psa nogama, sagnite se u struku,
podvucite obe ruke ispod grudi psa, stavite svoje prste među prste druge ruke i naglo
trzajem spajajući svoje laktove - izbijte vazduh iz pluća psa - ako to uradite grubo i
naglo lopta će izleteti napolje.
To se savetuje i kod gušenja dece igračkama.
Čak i da se polome rebra to je mnogo bolji ishod od smrti gušenjem.

Zatim, često se događa da se kost zabode psu u jednjak, pa je to uzrok gušenja.

Ako vidite da pas tumara i šapama se umiva mahnito preko lica a njuška je stalno ka
zemlji, kost je u grlu.
Da bi se to sprečilo, nemojte psu davati male, šiljate kosti.
Ako mu već i date kost da je glocka, onda neka to bude velika goveđa kost - rebro koju
ne može progutati i dajte mu samo kada je sit.
Pazite da pas ne pomisli da mu otimate kost i naglo je proguta da je vi ne bi ukrali od
njega.

NIKADA NE OSTAVLJAJTE PSA SAMOG SA KOSKOM, KADA NISTE SA NJIM U

SOBI!
 TOPLOTNI UDAR 

Uzrok toplotnog udara je predugo držanje psa na vrućini bez dovoljno vode.
U gradu pas ostavljen u kolima dobije toplotni udar posle samo 20 minuta.
Ako vidite psa leti samog ostavljenog u kolima, hitno, bez odlaganja potražite vlasnika ili
prvog policajca.Ostavljanje psa u kolima po suncu je krivično delo mučnja životinje sa
sigurnim smrtnim ishodom i policija mora po službenoj dužnosti da deluje i psa spasi od
sigurne smrti. Ako nema vlasnika vozila, a pas je teškom zdravstvenom stanju, a
nemate telefon da zovete policiju, a ni prolaznici oko vas ga nemaju, vlasnik psa je
odsutan, razbijte staklo kola, što je uništavanje imovine, ali ovde je opravdano i jedino
moguće rešenje. Procenite pametno i bez panike situaciju - ne uništavajte imovinu ako
je pas u stabilnom stanju već potražite pomoć službenog lica da oslobode psa.
Ukoliko je vaš pas pretrpeo toplotni udar, on jako dahće, tetura se i potišten je.
Primetićete i da su mu jastučići šapa jako oznojani. Odmah mu dajte vode i premestite
ga na neko hladno mesto. Polivajte ga hladnom vodom po šapama.
Kada pas dođe sebi, dajte mu da pije mešavinu glukoze i vode (4 kašičice šećera u 500
ml vode). Ovakav tretman bi trebalo da popravi stanje. Hitno konsultujte veterinara.

Psi od toplotnog udara mogu dobiti oštećenja mozga, čula sluha...umreti veoma brzo!

TROVANJE PSA 

Simptomi trovanja veoma veoma liče kao kod veoma opasnih obolenja,
tako da ne možete na osnovu njih tačno utvrditi da li je pas otrovan ili ne, sem kada
vlasnik psa vidi da je pas progutao otrov ili postoji osnovana sumnja da je neko
namerno dao otrov psu.

U tom slučaju prva stvar koju ćete uraditi jeste izazivanje povraćanja.
Najbrži način da se izazove povraćanje jeste da u grlo psa što dublje gurnete kuhinjsku
so.
Količina soli zavisi od veličine psa.
Za manje pse l kašičica soli je dovoljna, a kod većih pasa to mogu biti i 3 kašičice soli.

Ako je ikako moguće, pažljivo najlon kesom uzmite uzorak otrova koji je pas progutao,
kao i uzorak povraćene mase - pazite otrovi deluju i preko kože a ponekad i mrvica
otrova može ubiti čoveka.
Na osnovu analize sadržaja veterinar će brzo utvrditi o čemu se radi.
Analizu otrova kod nas radi samo toksikološko odeljenje na VMA.

Ako je pas u nesvesti, nemojte izazivati povraćanje. Izvucite mu jezik napolje da se ne

bi ugušio i odmah ga odnesite veterinaru.
Ako je pas progutao otrov za pacove, protiv otrov je K1, što i piše na upozorenju na
plakatima po parkovima.

Trovanje pesticidima za prskanje biljaka je smrtonosno.

Karakteriše ga najviša moguća temperatura do smrtnog ishoda.
Pesticidi su često jarko narandžaste boje. Jedini spas je potapanje psa u vodu punu
leda i hitno pozovite veterinara!

Često je i trovanje pasa i mačaka jedenjem sobnih biljaka, primer jedenjem adama i
tufembahije koji su halucinogeni. Simptomi su široko otvorene zenice, neprestano
lizanje patosa i zidova i jurenje nepostojećih predmeta...Dakle ako je sobno bilje
izjedeno, dajte psu odmah aktivni ugalj i toplo mleko(ako nije pojedena veća količina
biljke trebalo bi da simptomi nestanu za sat vremena.) Savetuje se obavezno
konsultovanje veterinara.

Najbolji savet jeste da preduzmete sve mere da do trovanja ne dođe.

Merenje telesne temperature i pulsa psa 

Temperatura

Smirite psa, vrh toplomera umočite u jestivo ulje u gurnite samo vrh toplomera polako u
čmar psa i držite ga 4 minuta.

Normalna temperatura je oko 38 C.

Ni ne pomišljajte da toplomer stavljate psu u usta jer bi ga pregrizao, a unutra je visoko

otrovna živa. Ta količina žive može ubiti i vas i psa.
Ako je temperatura visoka digitalni toplomeri koji nemaju živu u sebi, blokiraju i ne
pokazuju tačno.

Puls

Spojen kažiprst i srednji prst stavite sa unutrašnje strane prepone psa, tj na stomak,
gde počinje zadnja noga, tj tamo gde možda vidite krvni sud arteriju.
Ne pritiskajte već blago naslonite prste.

Normalan puls je od 80 do 120 otkucaja, a zavisi od veličine psa, fizičke aktvnosti pre
merenja i telesne temperature.
Pas treba da je duže vreme miran pre merenja.
Ako pas ima temperaturu i puls raste.
 KRPELJI 

Krpelji su insekti, paraziti koji piju krv najšće toplokrvnih životinja, a ovde to spominjemo
u kontekstu pijenja krvi pasa, mačaka i ljudi.
Mačke iz nekog razloga privlače krpelje znatno manje nego psi.

Ako su krpelji zdravi ne predstavljaju opasnost po ljude i životinje, ali...

često prenose mnoge bolesti od kojih su neke smrtonosne, ako se ne otkriju i ne leče!

Pošto je za odbranu najbolje upoznati svoga protivnika, hajde da upoznamo malu

krvopiju. Najčešće staništa krpelja su šume, žbunovi I visoke trave.

Mali krpelj dok se ne zabode u domaćina je veoma malih dimenzija, svega 1 do 2 mm.
Krpelj životinju prepoznaje I pronalazi prema mirisu butanske kiseline, koju svi sisari
ispuštaju kroz kožu. Ali ako vaš ljubimac jede redovno beli luk, ili je posut uljem biljke
geranijum (prodavnice zdrave hrane) ili nekom hemijom Frontline - krpelj će biti oteran.

Kada prepoznaju životinju po mirisu iz butanske kiseline iz kože, odgamižu do nje,

uhvate se za dlaku I traže pogodno mesto da se zabodu. Ženke krpelja koje se zabodu
sisaju krv i kada se napiju dovoljno same se otkače, padaju na zemlju i polažu jaja, koja
se u proleće razvijaju u male krpelje. Što je krpelj manji on je agresivniji.

Imamo tu sreću da se krpelji ne zabadaju bilo gde.

Postoje omiljene zone za pijenje krvi! Krpelj može šetati satima po telu pre zabadanja i
zato je bitno kontrolisati ljubimca posle šetnje, ali OBAVEZNO i dan kasnije, ponekad i
dva dana kasnije.

Omiljene zone zabadanja su deo zadnjih nogu ispod zadnjce (zadnja loža), predeo
ispod vrata I vrat, prednje plećke(greben psa), predeo iza ušiju, obrve psa I obrazi
psa!

Krpelj se pronalazi tako što nežno jagodicama prstiju, kao da sviramo klavir, prolazimo
prstima kroz pseću dlaku, povlačeći čitavu ruku u kontra smeru od dlake. Krpelja ćemo
osetiti kao kvrgu, bradavicu. Bitno je da ovo radimo tako da pas uživa u češkanju i bude
miran , a mi budemo nežni kako ne bi otkinuli krpelja na pogrešan način.
KAKO SE VADI KRPELJ!

Verovatno ste čuli više "iskusnih" saveta od ljudi koji nisu izvadili niti i jednog krpelja.
Postoje ideje o posipanju krpelja acetonom, benzinom, uljem, spaljivanju krpelja - ne
samo da su ove metode pogrešne već su i opasne!
Ako krpelj oseti hemikaliju na sebi koju ste prosuli po njemu, povratiće svu krv iz sebe u
psa, ili mačku i to zajedno sa virusom ili bakterijom, što inače ne čini!
Eto zaraze u trenutku... Dakle ne prskajte krpeljaničim, ne dirajte ga i ne maltretirajte ga
jer će povratiti svoj zaraženi sadržaj stomaka u krv vašeg ljubimca!

Kada ste pronašli krpelja, ako ste ga uzbudili sačekate minut da se smiri i otpusti svoje
rilice koje je grčevito zabo u psa, mačku, jer ste ga dirali prstima. Naravno posle minut
on je i dalje zaboden ali se drži labavije. Sada sa palcem i kažiprstom leve ruke nežno
uzmite kožu psa, tako da ste napravili veliki, visok nabor na koži psa a krpelj se nalazi
na samom vrhu.
Desnom rukom, palcem i srednjim prstom prvo napravite slovo O, tj spojite ova dva
prsta desne ruke, priđite krpelju, razdvojte prste malo da propustite krpelja između i
kada dodirnete kožu psa, skupite prste tako da ne zgnječite krpelja, a da vam se nokti
dodirnu na koži psa u delu gde je zaboden, a da krpelj ostane u O krugu i samo
povucite od kože psa nagore, mirno i brzo.

Zašto ovako a ne pincetom!? Ako koristite obične pincete sa pljosnatim vrhom V oblika
zgnječićete krpelja u povratiće svoju zaraženu krv u psa, mačku. Ako koristite pincete
sa duplim V vrhom preseći će te rilice na glavi krpelja pincetom i one će ostati u koži
psa i napraviti infekciju!

Postoji SPECIJALNA PINCETA ZA VAĐENJE KRPELJA, koja ima rupu na vrhu i koja
obuhvata krpelja oko rilica, ali ih ne dodiruje, tako da se čupa ceo krpelj - ali vi specijanu
pincetu za krpelje verovatno nemate.

NE POMIŠLJAJTE DA UVRĆETE KRPELJA U NEKOM SMERU DOK GA VADITE

JER ĆE MU SIGURNO POLOMITI RILICE KOJE ĆE OSTATI U KOŽI PSA I
INFICIRATI SE!

Dakle možete da poslušate i radite kako smo vam savetovali, jer smo se navadili stotina
krpelja, rukama, a običnim pincetama skoro uvek smo napravili problem.
Ako se plašite, idite kod veterinara I ne dirajte ništa!

Šta sa krpeljom?

Stavite krpelja u neku flašicu ili kutiju sa dobrim čepom, jer vam je on jedini uzorak za
utvrđivanje zaraze.
Krpelja žele da besplatno analiziraju na VMA na broju 011- 3609-367,, ali im morate reći
mesto i vreme kada i gde ste pokupili krpelja.
KRPELJSKA BOLEST!?

Krpelji mogu biti nosioci oko stotinu bolesti, ali su kod nas samo dve veoma česte, kod
ljudi - lajmska bolest, a kod pasa - piroplazmoza.

Piroplazmoza kod pasa

Ako vaš ljubimac jede redovno beli luk, ili je posut uljem biljke geranijum (prodavnice
zdrave hrane) ili nekom hemijom Frontline - krpelj će biti oteran. Češljanje gustim
češljem posle šetnje je veoma delotvorno, ali se na to ne treba oslanjati.
Izbegavajte šume I livade sa vlažnom i visokom travom. Postoje i oblasti gde su krpelji
decenijama zaraženi (recimo Ada ciganlija) i koje trebate uvek izbegavati.
Najopasnija bolest koju krpelji mogu preneti na pse je piroplazmoza (babezijaza).
Krpelj u krv psa prenosi mikroorganizam protozou koja uništava crvena krvna zrnca i
izaziva anemiju. Pas je pokunjen ima visoku temperaturu i u zadnjem stadijumu,
nekoliko sati pred smrt ima tamniju mokraću a na kraju mokri krv i zanosi zadnjim delom
kao da je pijan!
GLEDAJTE REDOVNO BOJU MOKRAĆE PSA - AKO VIDITE TAMNU MOKRAĆU TO
JE ZNAK.
Ni ne pomišljajte da ostavite lečenje za sutra! Postoji siguran lek, posebna injekcija za
ovu bolest, ali je pitanje hoće li pas preživeti da stigne do veterinara. Posle ovoga pas
dugo mora biti hranjen izuzetno kvalitetno I raznovrsno kako bi se organi obnovili.

Stavite krpelja u neku flašicu ili kutiju sa dobrim čepom, jer vam je on jedini uzorak za
utvrđivanje zaraze. Krpelja žele da besplatno analiziraju na VMA na broju 011- 3609-
367, ali im morate reći mesto i vreme kada i gde ste pokupili krpelja.

Lajmska bolest kod ljudi

Početni znak lajmske boleti je crveni prstenast osip koji se proširuje po koži od mesta
uboda.

Osip ne izaziva svrab niti bol a može se dogoditi i da nestane sam od sebe. Desetak
dana po inficiranju, počinju simptomi: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i
mišićima, groznica. Bolest koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi prolazi bez ikakvih
posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu. Nažalost, veoma je teško prepoznati bolest
u početnom stadijumu. Ukoliko se ne počne lečiti na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba -
artritisa, hroničnog oticanja zglobova, oštećenja perifernog nervnog sistema u 15 %
slučajeva, dok u 8% slučajeva dolazi do poremećaja rada srca. Takođe je moguća
pojava meningitisa i encefalitisa.
Postoji test koji prema uzorku krvi može prepoznati prisustvo ove bakterije. Slaba
efikasnost testa u ranom stadijumu često primorava lekare da primene antibiotike na
slepo. Protiv ove bolesti postoji i vakcina koja se daje onima koji su joj često izloženi.

Stavite krpelja u neku flašicu ili kutiju sa dobrim čepom, jer vam je on jedini uzorak za
utvrđivanje zaraze.
Krpelja žele da besplatno analiziraju na VMA na broju 011- 3609-367, pukovnik
Čakanac, ali im morate reći mesto i vreme kada i gde ste pokupili krpelja.

INFESTACIJA BUVAMA

Kod pasa, mačaka i ljudi buve mogu da parazitiraju bez pojave posebnih simptoma, ali
u pojedinim slučajevima, usled pojave preosetljivosti, nastaje oboljenje kože.

Najznačajniji rodovi buva su CtenocephalidesiPulex.

Laički rečeno buve delimo na pseće, mačije i svinjske vrste buva.

Pseća buva ne napada čoveka, dok mačija i svinjska napadaju sve.
To su mali insekti (2 do 4 mm dugački), bočno spljoštenog tela, smeđe do crne boje.
Odrasle buve su odlični skakači.

Razvoj ovih insekata se odvija kompletnim preobražajem (metamorfozom) u

pukotinama poda, na vlažnoj podlozi, u nameštaju i sl.

Razvoj od jaja do odraslog parazita se odvija na 13 do 32 °C i 50 do 92 % relativne

vlažnosti.
Temperatura iznad 32 °C uništava larve i lutke buva.
U jednom navratu ženka snese 3 do 18 jaja, što za životni vek od jedne godine u
uslovima dobre ishrane krvlju može značiti i više stotina jaja.
Posle 2 do 12 dana, jaja se pretvaraju u larve, aktivne bele crviće koji se hrane izmetom
odraslih buva. Izmet buva je crne boje, oblika zareza dužine 1 do 2 mm.
Larve rastu i presvlače se 2 puta tokom peroda od 9 do 200 dana.
Nakon trećeg presvlačenja nastaje neprozirna larva koja stvara lutku iz koje za 7 dana
do 1 godine izlazi odrasla buva.
Van domaćina, odrasli paraziti mogu živeti 2 meseca i duže.

U nastanku oboljenja kože pasa, mačaka i ljudi presudnu ulogu ima preosetljivost
(hipersenzitivnost) na pljuvačku buve. U novije vreme se smatra da promene na koži,
zbog uboda buve, postoje jedino kod preosetljivih jedinki.
Alergija pasa i mačaka na ujed buve nije vezana za rasu i pol.
Mada se može manifestovati u svakom uzrastu, veoma retko se javlja kod životinja
mlađih od 6 meseci. Preosetljivost na ujed buve kod pasa i mačaka se manifestuje kao
upala kože sa nastankom crvenila, čvorića i krasti i izraženim svrabom. Oštećenja se
tipično nalaze na leđima u blizini korena repa, stražnjim delovima zadnjih ekstremiteta,
na slabinama i vratu. Često se javljaju ekcemi, gnojna upala kože, opadanje dlake i
perutanje. Dermatoza izazvana ubodom buva obično ima sezonski karakter (leto i jesen
u delovima sveta sa hladnom zimom). U toplim područjima, ili kada je kućni ambijent
naseljen ovim parazitima, ova dermatoza je nesezonska, mada su simptomi i tada
najizraženiji u leto i jesen. Kod mačaka sa alergijom na ujed buve moguće je uočiti
umerenu a ponekad i izraženu upalu perifernih limfnih čvorova.
Dijagnoza preosetljivosti na ujed buve kod pasa, mačaka i ljudi bazira se na tipičnoj
istoriji bolesti, kliničkim simptomima, pozitivnoj alergijskoj kožnoj probi na antigen buve i
na povoljnom delovanju terapije.

Mora se imati u vidu da buve najveći deo života provode van organizma domaćina.
U tom smislu i nije neobično ukoliko se u momentu pregleda na psu ili mački ne uoče
paraziti. Prisustvo buva se najlakše posredno dokazuje testom sa belim papirom na
kome crne sitne tvorevine sa kože, ukoliko su feces(izmet) buva, u dodiru sa
navlaženim komadićem vate ostavljaju crveni trag. Kožni test sa antigenom pljuvačke
buve je veoma koristan za potvrdu dijagnoze kod pasa i mačaka. U postavljanju
dijagnoze preosetljivosti ljudi na ujed buve važno je dokazati prisustvo buva u okolnom
ambijentu.
Preosetljivost na ujed buve kod životinja se vremenom pojačava a prirodna
desenzibilizacija nastupa retko. Terapija podrazumeva uništavanje buva na životinji
(sprej, kupke, puder) u pravilnim vremenskim intervalima, a prema uputstvu
proizvođača, i primenu glukokortikosteroida (prednizon ili prednizolon alternativno, tj.
svakog drugog dana u vidu tableta ili injekcija ISKLJUČIVO POD NADZOROM
VETERINARA JER JE LEK OPASAN). Od posebne je važnosti da sve životinje koje su
u međusobnom kontaktu budu tretirane, kao i da se sprovede rigorozno uništavanje
buva u okolnom ambijentu.

PAŽNJA: ZARAŽENE BUVE MOGU U SEBI NOSITI I JAJA PANTLJIČARE, PA SE

ŽIVOTINJA MOŽE ZARAZITI GUTANJEM BUVE DOK JE LOVI!
 VRSTE PESTICIDA ZA ZAŠTITU, OPSANOSTI OD ISTIH I ZDRAV ODABIR
PRIRODNIH PESTICIDA I REPILANATA

SREDSTVA PROTIV BUVA SU NAJČEŠĆE SINTETIČKI INSEKTICIDI BAŠ ZA TU

NAMENU I IAKO PROIZVOĐAĆI TVRDE DA SU BEZBEDNI, TREBA ZNATI DA
NIKAKO NISU ZDRAVI NITI ZA LJUDE NITI ZA ŽIVOTINJE, PA ZNAJU IZAZVATI
PROMENE NA KOŽI TZV. HEMIJSKE OPEKOTINE, A ČAK UZ ČESTU UPOTREBU I
KASNIJU POJAVU TUMORA KOŽE.

NEKI PREPARATI PROTIV BUVA SU ČAK VEOMA OTROVNI (NEOSTOMOSAN)

DOK SU DRUGI "BEZBEDNIJI", ALI SVAKI OD NJIH MOŽE IZAZVATI PROMENE NA
KOŽI JER SU PO STRUKTURI SINTETIČKE TOKSIČNE HEMIKALIJE.

MEĐU MOREM SINTETIČKIH OTROVNIH SUPSTANCI TRI PESTICIDA SU

PRIRODNOG POREKLA:

-pyrethrin,(IZOLOVAN IZ CVETA EVROPSKE HRIZANTEME I PROIZVODI SE U DVA

VARIJETETA.)

- d-Limonene (IZDVOJEN IZ LIMUNA.)

- Di atomaceous (FOSILIZOVANA ALGA KOJA PROBIJA LJUŠTURE BUVA I UBIJA

IH.)

Dozirajte ih strogo prema uputstvu / takođe su veoma otrovni iako su biljnog

porekla!

Biljno poreklo smanjuje mogućnosti kancerogena i dr. promena na koži koje izazivaju
sintetičke hemikalije.

PAŽNJA - VEĆINA PREPARATA PROTIV BUVA SE NE SME KORISTITI NA

SKOTNIM KERUŠAMA!!!

REPILANTI

ONO ŠTO JE BITNO ZNATI JE DA OSIM PRIRODNIH PESTICIDA POSTOJE

BILJNI REPILANTI, PRIRODNI, 100% ZDRAVI I BEZBEDNI SASTOJCI BILJAKA KOJI
ODBIJAJU BUVE I KRPELJE I SAMO NJIH TREBA KORISTITI NEPREKIDNO.
NAPOMENA:
REPILANTI NISU PESTICIDI I ONI SU PREVENTIVA I NE UBIJAJU INSEKTE, VEĆ
IH SAMO ODBIJAJU!

KOMERCIJALNI REPILANTI SE PRAVE OD VIŠE BILJAKA I MOGU SE KUPITI U

PRODAVNICAMA.
POLITIKA IZVORA SE OGLEDA U POŠTOVANJU PRIRODE I NJENIH BIĆA, KAO I U
FORMIRANJU NEPOTROŠAČKOG DRUŠTVA, STOGA VAM PRENOSIMO
RECEPTURU REPILANTA KOJU MOŽETE BEZ PO MUKE NAPRAVITI SAMI
JEFTINO I U VELIKIM KOLIČINAMA I NAJBITNIJE KORISTITI GA BEZBEDNO PO
ZDRAVLJE.

PROTIV PRIRODE - KORISTIMO PRIRODU!

BILJNI REPILANT- NATURE

(URADI SAM)

NAPOMENA: Delotvorno je koristiti i samo 3 sastojka iz recepture (1, 7, 9) u nedostatku

ostalih.

1. Narendajte limun sa sve korom u posudu, prelijte ga vrelom vodom i ostavite preko
noći da odstoji, a sutradan procedite vodu.
2. 10 kapi lavande
3. 5 kapi kedrovog ulja
4. 10 ml bademovog ulja
5. 10 ml eukaliptusovog ulja
6. 5 kapi čajnog drveta
7. dve šolje svežeg ruzmarina prelijte vrelom vodom i ostavite 30 minuta, pa procedite
8. kašika vinskog sirćeta
9. SVAKOGA DANA DAJTE I JEDAN ZGNJEČEN MALI ČEN BELOG LUKA PSU ZA
POJESTI DA DELUJE KROZ KOŽU I ODBIJE BUVE I KRPELJE.
10. SVAKOGA DANA DAJTE I JEDAN MALI KOMAD KVASCA PSU ZA POJESTI ZA
KVALITET KOŽE.

PLAN NAPADA NA BUVE - STRATEGIJA JE POLA USPEHA

1. ispomerajte sve
- krevet
- ormare
- tepih
- ostalo...
i sve to, uključujući I SVE zareze i lajsne na podu DETALJNO USISAJTE
USISIVAČEM.

2. Bacite kesu usisivača u kontejner, a ako ste na selu potopite je u vodu da se buve
podave ili je spalite. Opasno je prskati je pesticidom jer će te ga udisati dok usisivač
kasnije bude radio.
3. Prostirke od pasa operite i veš mašini.
4. okupajte psa i tokom pranja podavite buve skidanjem istih sitnim češljem i
potapanjem češlja u vrelu vodu. SAMO AKO JE PUNO BUVA KORISTITE SINTETIČKI
PESTICID NA PSU, VAN STANA; A POSLE DUŽE ŠETNJE PRAVAC KADA ZA
KUPANJE!
5. Poprskajte psa BILJNIM REPILANTOM i osvežavajte istim pseću dlaku jednom
nedeljno.

Frontline i Adventix su relativno bezbedani.

PARANALNE ŽLEZDE KOD PSA 

Paranalne žlezde su okruglaste žlezde veličine lešnika koje se nalaze unutar anusa
mužjaka sa leve i desne strane u korenu repa.

Ako se analne žlezde ne prazne same od sebe dok pas obavlja veliku nuždu, što je
normalna pojava, moraju se ručno prazniti jer se napune i upale-inficiraju.

Uzrok je nepravilna previše tečna ishrana, previše masna ishrana ili genetika psa.

Ako primetite da vaš pas vuče zadnji deo tela po zemlji ili grize taj deo, opada mu dlaka
duž leđa, moguće je da mu problem stvara neispražnjena analna žlezda koja se upalila.
To isto pas radi kada ima gliste ili buve...zato ne brkajte ove pojave.

Ako se žlezde upale, VETERINAR treba da ih istisne nežno koristeći čistu gumenu
rukavicu, i naknadno da antibiotike psu i eventualno nešto za rad žlezdi što se ne
savetuje u novije vreme.
Žlezde koje se redovno ručno cede su prestimulisane i ubrzano se pune posle takvog
pražnjenja. U početku su one pune svetlo braon tečnosti koja organski veoma
neprijatno smrdi, a kada se upale boja je sve tamnija i tamnija.

Osoba koja se razume u stanje paranalnih žlezdi može proceniti u kakvom su stanju.
Ponekad se samo jedna žlezda upali, a ne obe.
PAŽNJA
Ako je pod upalom, pritiskanje iste može dovesti do pucanja ako je nasilno!
Zato to ne treba da radite sami.

Pod teškom upalom vrši se punktiranje i ispiranje žlezde špricom i iglom u kojima je
specijalan rastvor...

Ako pas ima redovne probleme trebalo bi mu obavezno uvesti DIJETALNU ISHRANU ,
pirinač i piletinu, prazniti analne žlezde jednom u 2-3 meseca, da ne bi došlo do
ozbiljnijih problema.

GLISTE KOD PASA ­ vrste i bolesti

Treba znati da se parazitske bolesti životinja ipak retko javljaju kod ljudi.
Uz poznavanje puteva njihovog prenošenja i malo vise pažnje mogu se sasvim uspešno
sprečavati i iskoreniti.
Obrađene su samo bolesti koje se smatraju relnom pretnjom, iako su i one veoma,
veoma retke kod ljudi, ali ne i kod životinja.

TABLETA PROTIV GLISTA REŠAVA PROBLEM - AKO JE DATE NA VREME!

Preporučujemo za životinje DRONTAL +

Oble (valjkaste) gliste kao izazivači bolesti

Postoji veliki broj oblih crva (Nemathodes) koji mogu da izazovu bolest kod ljudi i
životinja. Ovi paraziti mogu da budu različite veličine (od nekoliko milimetara pa sve
jednog metra) a obično su beličaste, sivkaste ili svetlocrvene boje. Telo im je obavijeno
zaštitnim omotačem koji se naziva kutikula i imaju izraštaje koji im služe za
pričvršćavanje. Organi za varenje im se sastoje od jedne cevi a nemaju posebne
organe za disanje i cirkulaciju.
Valjkasti crvi se hrane rastvorenim supstancama iz organa u kojima borave a u nekim
slučajevima krvlju i sluzokožom domaćina. Imaju organe za razmnožavanje i mužjaci se
razlikuju od ženki. Ženke polažu zrela jaja ili ona dozrevaju u spoljašnjoj sredini. Zaraza
se širi bilo neposredno preko jaja, bilo posredno kada postoji i prelazni domaćin.

Bolest ANKILOSTOMIJAZA (Ancylostomiasis)

Ovo oboljenje pasa i mačaka izaziva obla glista Ancylostoma caninum. Bolest nije
vezana za određeno geografsko područje, ali se ipak češće sreće u krajevima sa
toplom i vlažnom klimom. Ispitivanja izvršena u Beogradu ukazuju na to daje 48,4%
pasa lutalica i 24,1% kontrolisano držanih pasa imalo u izmetu jaja ankilostoma.
Odrasli parazit živi u tankom crevu pasa i mačaka gde ženka polaže jaja koja se
izmetom izbacuju u spoljašnju sredinu. U vlažnoj i toploj sredini iz jaja nastaju larve koje
mogu da se kreću kroz zemljište. Ako larve dospeju na kožu čoveka ili životinje one
mogu da prodru kroz nju i da se kreću neposredno ispod površine tela. Ulaskom u krv,
larve dospevaju u desnu polovinu srca i pluća a zatim u bronhije. Preko bronhija larve
dolaze u ždrelo i bivaju progutane, pa tako dolaze u dvanaestopalačno crevo gde se
kod životinja završava razvojni ciklus i nastaju odrasli paraziti. U većini slučajeva, kod
odraslih gasa i mačaka nema ispoljenih simptoma poremećaja zdravlja. Štenad se
može inficirati od majke (preko mleka), što se manifestuje krvavim prolivom i anemijom.
Moguće je i da ugine celo leglo.

Ovaj kompletni razvojni ciklus parazita se ne odvija u telu čoveka već se završava na
stadijumu larve. Bolest se obično javlja u onim delovima sveta gde ljudi hodaju bosi u
letnjem periodu i gde se ne sprovode osnovne higijenske mere. Infestacija ovim
parazitom pasa i mačka se najčešće sreće kod dece i kod osoba koje su zbog profesije
u kontaktu za zemljom (baštovani). U svakom slučaju, posebnu pažnju treba obratiti na
decu koja vreme provode u parkovima, bazenima sa peskom i na površinama
zagađenim izmetom pasa.
Kod ljudi, larve ovog parazita buše hodnike ispod površine kože ostavljajući za sobom
tanak crvenkasti trag duž puta kojim se paraziti kreću. Na pojedinim mestima ove linije
su uzdignute i tu se parazit zapravo nalazi. Ponekad se na koži mogu zapaziti vezi-kule
i bule (manji ili veći mehurići ispunjeni tečnošću). Posle izvesnog vremena ova
oštećenja se pretvaraju u kraste. Parazit se kreće kroz kožu brzinom od nekoliko
centimetara na dan i svoje putovanje može završiti u plućima čoveka. Kod nekih ljudi se
javlja intenzivan svrab praćen češanjem i sekundarnim oštećenjima kože, ali to ne mora
uvek biti slučaj. Posle infestacije ne nastaje imunitet već se obično javlja preosetljivost,
tako da su pri sledećem kontaktu simptomi još izraženiji.

Važno je bolest otkriti na vreme i utvrditi da su promene na koži posledica prisustva

parazita. Bolest se leči lako i efikasno i kod životinja i kod ljudi antiparazitskim lekovima
(antihelminti-ci) kao što je tiabendazol. Ako se ne sprovede terapija problemi postoje
sve dok su larve žive, a to može trajati i tri meseca.

Bolest LARVA MIGRANS - TOKSOKARIJAZA (Toxocariasis)

Kao i većina drugih parazitskih bolesti, toksokarijaza je češća u delovima sveta sa

toplom i vlažom klimom. Oboljevaju pre svega psi i mačke koji su glavni domaćini za
toksokare. Prema podacima naših autora, jaja ovih parazita nalaze se u izmetu 75,6%
pasa lutalica i 37,2 % kontrolisano držanih pasa. Ovaj broj može da varira u zavisnosti
od pojedinačnih ispitivanja, ali se uglavnom kreće oko 50 %.
Uzročnici bolesti su valjkaste gliste Toxocara canis i Toxocara cati. Kada jaja ovih glista,
izbačena izmetom psa ili mačke, dođu u povoljne uslove (toplota, vlažnost) sazrevaju u
zemljištu i do in-festacije kod dece (obično u uzrastu od l do 5 godina) dolazi preko
prljavih ruku i zagađene hrane. Kod pasa parazitira još jedna slična glista - Toxascaris
leonina, ali njene larve najčešće ne dovode do pojave bolesti kod ljudi.
Kod životinja postoji nekoliko načina infestacije. Mladunčad se može inficirati još pre
rođenja, preko posteljice, ili neposredno po rođenju, preko mleka majke. Zanimljivo je
da larve ovih parazita mogu da miruju u telu majke (kuje) sve do određene faze
skotnosti. Smatra se da ih hormonske promene u trudnoći aktiviraju, tako da dolazi do
migracije i prelaska u plodove preko posteljice. Treći način infestacije je preko
kontaminirane hrane i vode. Na kraju, mali sisari, ptice, gliste pa čak i neki insekti mogu
da budu nosioci parazita pa se psi i mačke zaraze ako ih pojedu. Larve mogu
migracijom da nasele creva gde se razvijaju u odrasle parazite. Osim toga, larvice koje
su migrirale do pluća bivaju iskašljane a zatim ponovo progutane, pa se i u tim
slučajevima u crevima razvija odrasli parazit.
Kod štenadi koja su obično u velikom procentu invadirana ovim glistama još pre
rođenja, stomak je otečen, postoji bol u trbuhu a može da dođe i do potpunog
začepljenja creva. Životinje su bezvoljne, dlaka je mutna, bez sjaja i često se javljaju
štucanje i povraćanje. Paraziti koji migriraju kroz pluća dovode do zapaljenskih procesa
u njima i javlja se kašalj. Dijagnoza se obično postavlja nalazom jaja parazita u izmetu.
U težim slučajevima, u izmetu ili povraćenom sadržaju se mogu naći i odrasli paraziti.
Ako broj parazita nije veliki do ozdravljenja dolazi spontano u uzrastu od oko šest
meseci. Kod odraslih pasa po pravilu nema kliničkih simptoma.
U humanoj populaciji bolest se manifestuje pre svega kod dece u dva osnovna oblika:
očnom i visceralnom. Larveni oblici parazita koji nastaju u crevima dece migriraju preko
krvi i limfe do unutrašnjih organa i dolaze do oka gde se učaure. Ako se to dogodi,
osnovni simptom su smetnje u vidu a bolest nastupa postepeno i nije praćena bolom.
Najčešće oboljevaju deca u uzrastu od šest do jedanaest godina. Ovaj oblik bolesti se
klinički posebno izdvaja kao entitet i naziva se toksokarijaza oka. U većini slučajeva,
ako se larve zadrže na drugim mestima u telu (visceralni oblik), ne dolazi do
zdravstvenih problema. Larve bivaju inkapsulirane i obično uginu za dve godine.
Izuzetno retko, larve mogu da dođu do srca, mozga, jetre ili pluća i u tim slučajevima
nastaju smetnje u radu po-menutih organa. Dijagnoza se teško postavlja ali u krvnoj
slici postoje promene (eozinofilija) koje mogu da ukazu na prisustvo larvi toksokare. U
novije vreme se u dijagnostici toksokarijaze koriste testovi kojima se u krvi dokazuje
prisustvo specifičnih antitela (belančevine koje nastaju u organizmu u prisustvu
bakterija, virusa i nekih parazita). Od opštih simptoma kod dece treba navesti povišenu
temperaturu, noćni kašalj, bolove u stomaku i osipe po koži. Na osnovu ispitivanja
većeg broja ljudi (vojnika) utvrđeno je da se zastupljenost toksokarijaze u našoj zemlji
kreće oko 6 %.
Toksokarijaza je kod ljudi posebno značajna zbog toga što u dijagnostičkom smislu
može da se zameni sa tumorima oka. Naime, ako postoji tumor oka potrebno je
operativno ukloniti celu očnu jabučicu, dok se kod granuloma oka izazvanog larvama
toksokare može ukloniti samo zahvaćeni deo. U našoj stručnoj literaturi opisani su
slučajevi uspešnog operativnog lečenja očne toksokarijaze.
Pse i mačke treba blagovremeno dehelmintisati a u cilju sprečavanja infestacije. Velika
pažnja se mora posvetiti higijeni ruku, posebno kod dece.
 Pantljičare kao uzročnici bolesti

Pantljičare pripadaju parazitskim crvima koji se karakterišu pljosnatim telom podcijenim

u člančiće (proglotide). Nemaju organe za varenje, već hranu upijaju ćelom površinom
tela. Ovi paraziti su hermafroditi, što znači da se muški i ženski polni organi nalaze u
jednoj jedinki. Na njihovom telu se mogu razlikovati glava, vrat i telo.
Glava predstavlja malo ispupčenje na prednjem kraju tela i na njoj su smešteni organi
za pričvršćivanje koji se sastoje od nekoliko pijavki. Kod nekih pantljičara se na
pijavkama nalaze sitne kukice poredane u više venaca. Pomoću ovih tvorevina
smeštenih na glavi, pantljičare se pričvršćuju za sluzokožu creva. Ostali deo tela leži
slobodno u crevnoj šupljini.
Vrat je nepodeljeni deo tela. Polazi od glave i nastavlja se u trup. Njegova dužina zavisi
od vrste pantljičare. Trup se sastoji od člančića. Njihov broj je različit i prema vrsti iznosi
od 3 pa do nekoliko hiljada. Svaki člančić sadrži muške i ženske polne organe. U
mladim člančićima koji su odmah iza vrata, oni su tek u razvoju. U člančićima srednjeg
dela oni se već jasno vide, a u krajnjim se nalazi samo materica ispunjena zrelim jajima.
Pantljičare žive u tankom crevu čoveka i životinja i za njihov razvoj je potreban jedan ili
više prelaznih domaćina. To može biti ili čovek ili neke životinjske vrste. U bolesti
izazvane pantljičarama spadaju: cenuroza, difilobotrijaza, ehinokokoza i bolest izazvana
psećom pantljičarom.

Postoje i pljosnati crvi koji su jednostavnije građe od pantljičara a takođe predstavljaju

uzročnike oboljenja ljudi i životinja. Od bolesti koje izazivaju ostali pljosnati crvi su:
paragonimoza, šistozomijaza i oboljenje koje uzrokuje kineski metilj jetre.

EHINOKOKOZA (Echinococcosis)

Pse nikada ne treba hraniti iznutricama životinja koje nisu veterinarski pregledane i
termički obrađene. Ukoliko se ovo poštuje, pas se ne može inficirati ehinokokusnom
pantljičarom, pa ne može ni biti izvor infestacije za ljude.
Ehinokokoza je parazitsko oboljenje čoveka i nekih životinja, koje nastaje zaražavanjem
larvenim oblikom pantljičare Echinococcus granulosus. Ova bolest spada u
najznačajnije zoonoze i sreće se uglavnom u zemljama umerenog klimatskog pojasa,
severne i južne polulopte, sa prošekom godišnjih temperatura od 10 do 20 °C. Bolest je
manje prisutna (ali se ipak sreće) u području ekvatora i u hladnijim predelima. Prema
učestalosti njene pojave kod ljudi, domaćih životinja i pasa, ističu se Grčka, Jugoslavija,
Korzika, Sardinija, Bugarska, Kipar, Alžir, Sirija, Iran, Irak i Turska. U sadašnjoj
Jugoslaviji tzv. endemska područja su Crna Gora, Kosovo, delovi južne Srbije pa čak i
Vojvodina. Očigledno je da se ova bolest naročito javlja u stočarskim krajevima gde se
uzgajaju svinje i ovce, gde ima dosta ovčarskih pasa i gde su higijenski uslo-vi loši. Na
području bivše Jugoslavije, to je slučaj u Hercegovini, Hrvatskom primorju i Makedoniji.
U bivšoj Jugoslaviji se svake godine od ehinikokoze u bolnicama lečilo oko 600
pacijenata. Prema statistikama instituta za zaštitu zdravlja Srbije BATUT u 2006. u Srbiji
zabeleženo je oko 10 puta manje slučajeva i svi su u ruralnim, stočarskim sredinama,
gde ne postoji kontrola mesa.
Uzročnik ehinokokoze se sreće u dva oblika: kao odrasli parazit u vidu male pantljičare
(Taenia echinococcus) i kao razvojni oblik u vidu mehura (larva).
Odrasli parazit živi u crevima psa, vuka i šakala. Dug je oko 6 mm i ima samo 3
člančića. Na vrlo sitnoj glavi ima 2 reda kukica kojima se pričvršćuje za sluzokožu
creva. Poslednji člančić je pun jaja, koje zaražena životinja izbacuje sa izmetom u
spoljašnju sredinu i na taj način zagađuje okolinu: livade, pašnjake, bašte, povrtnjake i
vodu. Čovek i druge životinje (krava, ovca, svinja, glodari, kamila, zebra, žirafa) se
zaraze kada pojedu hranu ili popiju vodu koja je zaražena jajima pantljičare. U njihovim
unutrašnjim organima, jajašce se oslobodi opne, larva prodire kroz sluzokožu creva i
krvlju stiže najpre u jetru gde se formira cista ehinokoka. Ponekad se događa da ova
jajašca prođu jetru i stignu do pluća a odatle bilo gde u telo ovih prelaznih domaćina.
Zbog toga je u jetri najčešća lokalizacija cista ehinokoka a zatim u plućima i eventualno
u drugim organima. Za oko 5 meseci, cista u vidu mehurića naraste do promera od oko
5 mm, što zavisi od tkiva u kojem se razvija (u kostima manje, u plućima ili mozgu više).
Ovaj oblik parazita može da poprimi tokom vremena i dimenzije kugle veličine glave
novorođenčeta ispunjene sa više litara tečnosti i da živi u nosiocu dugi niz godina. Pravi
prirodni prelazni domaćini za ovu pantljičaru su glodari, ali oni po pravilu žive kratko
tako da se u njihovom telu ciste samo delimično razvijaju. S unutrašnje strane mehura
vide se bledožućkasta zrnca koja nisu ništa drugo nego glave buduće pantljičare. Pas i
drugi pravi domaćini (vuk, šakal) se zaraze samo onda kada se hrane iznutricama
(jetra, pluća) prelaznih domaćina u kojima se nalaze ciste ehinikokusa. Ovo se dešava
u krajevima gde se obavlja "divlje klanje stoke" (klanje bez sanitarnog nadzora), kada
se iznutrice zaklanih životinja bacaju psima ili na đubrište.
Pored uzimanja zaražene hrane, čovek se može zaraziti i ako dozvoljava da zaraženi
psi jedu iz posude koju on koristi, ako dozvoljava da mu zaraženi psi ližu ruke ili ne pere
ruke posle igre sa zaraženim psom. Naime, prilikom izlaska jajašca kroz analni otvor,
zaraženi pas oseća svrab pa se često njuškom češe i prenosi jaja po telu, posebno po
dlaci. Otuda zabluda daje dlaka psa opasna i da može, ukoliko se proguta, da se
"zavuče" u jetru ili mozak. Ova zabluda je tačna samo ukoliko je dlaka zaražena jajima
pantljičare iz kojih se dalje razvijaju ciste u unutrašnjim organima čoveka. U nekim
našim krajevima ciste se nazivaju "žednjaci" i pogrešno se smatralo daje njihovo
prisustvo dokaz daje zaklana životinja patila od žeđi.
Poremećaji zdravlja pasa zaraženih pantljičarom su retki. Ponekad se mogu zapaziti
nervni simptomi i smetnje u organima za varenje praćene mršavljenjem uprkos
povećanom apetitu. Najupadljiviji simptom prisustva ove ali i drugih pantljičara u crevu
psa je svrab oko analnog otvora, pri čemu pas liže ovaj deo tela ili ga vuče po zemlji.
Prisustvo pantljičare kad pasa se utvrđuje mikroskopskim dokazivanjem jaja parazita u
izmetu.
Znaci ehinokokoze kod ljudi zavise od organa u kome se cista razvija. Na samom
početku bolesti obično nema nikakvih simptoma. Sa povećanjem veličine, mehur
pritiska jetru, izazivajući simptome poremećaja njene funkcije, ili mozak, pri čemu dolazi
do glavobolje i drugih nervnih smetnji. Do pojave prvih simptoma može proći i dugi niz
godina. Kod dece je ceo tok bolesti brži, tako da opisane ciste dostižu veličinu kokošijeg
jajeta u mozgu deteta starog 3,5 godine. Posebno su opasne sekundarne ciste koje
nastaju u organizmu obolelog posle pucanja primarnih cista. Opisani su slučajevi daje
pucanje ehinokokne ciste dovelo do opasnih alergijskih reakcija (anafilaktički šok).
Dijagnoza ehinokokoze čoveka se postavlja imajući najpre u vidu gde je bolesnik
proveo detinjstvo i najduži deo života, da li je bio u bliskom kontaktu sa psima, u kakvim
higijenskim uslovima je živeo i radio. Od tegoba pacijenta sa ehinokokozom
karakteristična je pojava iznenadnih urtikarija koje spontano nestaju, bolnih probadanja,
smetnji pri disanju, glavobolja i otoka različite veličine koji se, ako su u predelu jetre,
mogu čak i opipati. Najkorisnija metoda u dijagnostici ove bolesti je rendgenološki
pregled kojim se otkriva veliki procenat cista ehinokoka. Dobri rezultati se takođe
postižu ultrazvučnim metodama pregleda. Postojanje ovog parazita u organizmu se
može dokazati i alergijskom probom na koži obolelog. Odstranjivanje ehinokokusnih
cista sa pojedinih organa kod ljudi se vrši hirurški a u novije vreme se koriste i neka
antiparazitska sredstva koja mogu da dovedu do uginuća parazita i kada je on u
razvojnom obliku ciste (mebendazol, prazikvantel).
Lečenje zaraženih pasa vrši se tabletama protiv crevnih parazita - dehelmintizacijom.
Kada se pas lekovima oslobodi pantljičare on više na predstavlja opasnost po čoveka,
sve dok se ponovo ne inficira jedući unutrašnje organe zaraženog prelaznog domaćina.
Od trenutka kada se pas ponovo zarazi pa dok se u njegovim cre-vima ne formira
odrasla pantljičara treba da prođe 30 do 40 dana.
To znači da pse nikada ne treba hraniti iznutricama životinja koje nisu veterinarski
pregledane i termički obrađene.
Ukoliko se ovo poštuje, pas se ne može inficirati ehinokokusnom pantljičarom, pa ne
može ni biti izvor infestacije za ljude.

Echinococcus (šifra B67) - STANJE U REPUBLICI SRBIJI

Podaci za RS su dobijeni uz saglasnost Zavoda za zastitu zdravlja Srbije Dr. Milan
Jovanovic Batut.

2000.g ukupno slučajeva 16 od toga 3 slučaja deca

2001.g nedostaju podaci nedostaju podaci
2002.g ukupno slučajeva 4 od toga 1 slučaja deca
2003.g ukupno slučajeva 4 od toga 1 slučaja deca
2004.g ukupno slučajeva 11 od toga 1 slučaja deca
2005.g ukupno slučajeva 9 od toga 0 slučaja deca

VAŽNA NAPOMENA:
U obradi podataka, Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije Dr. Milan Jovanovic Batut, nisu
obrađene vrste echinococcus-a, kao ni prenosilac zaraze. Podaci su sortirani prema
okrugu u kome je slučaj zabeležen, prema mesecu u godini i prema godinama starosti.
Među kategoriju "deca" svrstali smo slučajeve zaraze uzrasta do 15 godina koristeći
rigorozniji kriterijum.
Od svih slučajeva po godinama samo su u 2000. zabeleženi slučajevi zaraze u urbanoj
zoni u regionu Beograda. Treba napomenuti da je u 2000.g bila veoma učestala pojava
prodaje zaklane stoke, bez porekla i zdravstvene kontrole ispravnosti mesa, na crnom
tržištu prodajom iz prtljažnika putničkih vozila.
 DIJAREJA ­ proliv

Uzrok proliva mogu biti virusi, bakterije, trovanje ili nešto što je pas pojeo, a nije trebao.
Shvatite svaki proliv ozbiljno!

Bezazleni su prolivi ako je pas jeo samo mleko, samo džigericu ili masno pečenje - što
naravno nikako nije trebalo da jede.

Sve ostalo je znak ozbiljne bolesti sa mogućim i verovatnim smrtnim ishodom ako se
bolest koja ga je izazvala ne leči.

Ako je proliv smrdljiv, ili krvav, učestao, ili sluzav, ne čekajte ni minuta, već hitno
odvedite psa kod veterinara!

Ako je uzrok čisto mleko, džigerica ili masno pečenje (što nije balansirana ishrana psa!),
nemojte dati psu ni vodu ni hranu u periodu od 24 časa, eventualno ako je puno žedan
samo vodu od kuvanog pirinča, bez zrna.
Pas mora biti u hladu.
Nakon toga, dajte mu samo šolju vode i malu količinu mlevene piletine sa malo pirinča i
to mu davati 2-3 dana. Ako je proliv i dalje uporan, opet obustavite vodu i hranu na
period od 24 časa, a zatim pokušajte sledeće: pomešajte 3-4 kašičice praha glukoze i 1
živo belance, pa sve umešajte u 500 ml slane vode.
Davati psu po dve kašike ove mešavine svaka dva sata, pa tako dva dana.
Posle dva dana pređite na piletinu i pirinač.
Lek Flonivin BS i bolji slovenački Linex smete davati jer je bezazlen, ali samo ako je
proliv posledica hrane koju ste vi dali i sigurni ste u to.

Ako je uzrok proliva nešto drugo ovi lekovi bi maskirali simptome bolesti i sprečili
otkivanje smrtonsne bolesti na vreme!

Mala štenad brzo dehidrijaju (izgube tečnost) i umiru od učestalog proliva.

Obavezno posetite veterinara u svakom slučaju.

Crevne bakterijske infekcije i virusne invekcije sa simptomima proliva u najvećem broju
slučajeva imaju smrtan ishod!
 KONSTIPACIJA ­ NEMANJE STOLICE ­ ZATVOR

Dešava se često psima kojima se u ishrani daje dosta kostiju, ali može imati i veoma
ozbiljne uzroke, a ne ishranu kostima, recimo rektalni tumor, abdominalni tumor, gubitak
tonusa mišića anusa, pomeren disk kičme kao i loše zalečen prelom karlice.

Izbacite iz ishrane psa velike količine kostiju, posebno kako pas stari, a kalcijum i
minerali se u ishranu mogu uvesti i u vidu koštanog brašna.

Ako primetite da se pas jako napinje pri izbacivanju izmeta i pri tome cvili jer ima
bolove, olakšaćete mu stanje ako mu date 3-5 kašika tečnog parafina koji je odličan
laksativ.
Posle davanja tečnog parafina nemojte više hraniti psa sve dok ne izbaci sve iz creva.
Takođe u humanoj apoteci, postoje čepići za guzu, pa zavisno od starosti psa tražite
one za odrasle ili za bebe.

Ako se stanje ne popravi u roku od 24 sata od davanja laksativa, onda je uzrok zatvora
ozbiljniji i potražite veterinara koji može pokušati sa klistirom i utvrditi uzrok zatvora.

Krv u mokraći

Upala mokraćne bešike (cistitis)

Upala mokraćne bešike (cistitis) - pas prečesto mokri, a u urinu se mogu primetiti
tragovi krvi. Napreže se pri mokrenju što mu izaziva bolove.

Piroplazmoza

Krv u mokraći često je posledica jedne druge bolesti - krpeljske bolesti piroplazmoze u
poodmaklom stadijumu i ako pas ne dobije istoga dana injekciju protiv iste umire.
Krv u mokraći je zadnji stadijum ove bolesti jer se razaraju crvena krvna zrnca.
Injekcija je jeftina i sigurno leči piroplazmozu.

Idite hitno kod veterinara, pitanje je sata hoće li pas preživeti!

Obojena mokraća može biti posledica jedenja cvekle

.
 ŠTENEĆAK (canine distemper) 

Uzročnik bolesti je virus, a bolest je veoma zarazna i smrtonosna za pse.

Napada i mlade pse ali i odrasle, sa razlikom da je kod štenaca smrtnost visoka.
Znamo za slučajeve da su psi stari 10 godina umrli od ovog virusa.

Period inkubacije je od 3 do 15 dana od kontakta sa bolesnim psom.

U svom početnom stadijumu ova bolest liči na mnoge druge.
Pas je potišten, odbija hranu. Temperatura je povišena do 41°C.
Nakon nekoliko dana sluzokoža očiju postaje crvena a iz nosa mu curi iscedak, prvo
vodnjikav, a zatim gust i lepljiv. Pas počinje suvo da kašlje, iscedak iz nosa postaje
zelenkast.
Zatim počinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraćanje.
Posle dve-tri nedelje od prvih simptoma, dolaze nervni grčevi facijalnih mišića tzv.
"tikovi" i grčevi po celom telu. Ova faza bolesti ima smrtan ishod ili teške posledice
degeneracije kostiju, nerava, slepilo...

Postoji imunoserum koji može spasiti psa i daje se u početnom stadijumu bolesti.
Imunoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tržištu.
Imuno serum nije vakcina već su to gotova antitela i proizvodi se i u Sloveniji.
Boca sa dozom za više upotreba košta oko 30 eura kod nas.
Pročitajte uputstvo, tj. daje li se pod kožu ili u meso! Proverite za koji virus je
imunoserum ili je za kombinaciju više virusa!

Stalna infuzija može znatno povećati šanse za preživljavanje!

Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno rešenje od ove bolesti i treba
vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.

CANINE PARVOVIRUS (parvoviroza, mačija kuga)

Simptomi ove bolesti su: pas je pokunjen, odbija da jede, a zatim počinje uporan
karakteristično smrdljiv i krvav proliv sa povraćanjem.

Upornim prolivom i povraćanjem, oboleli pas ubrzo ostaje bez tečnosti, dehidrira i
umire.

Ovakvo stanje je veoma opasno. Virus deluje munjevito i zato je potrebno hitno pozvati
veterinara.

Virus se ne prenosi sa mačke na psa i obratno, ali se prenosi sa mačke na mačku

i sa psa na psa!
Najbolja preventiva jeste vakcinisanje psa pre bolesti.

Postoji imunoserum koji može spasiti psa i daje se u početnom stadijumu bolesti.
Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tržištu, proizvodi se i u
Sloveniji i boca sa dozom za više upotreba košta oko 30 eura.

Smrtnost je izuzetno visoka oko 90% i praksa je pokazala, da osim imunoseruma

ako je dat u početnom stadijumu bolesti, IZUZETNU VAŽNOST IGRA STALNA
INTRAVENSKA INFUZUJA PROTIV DEHIDRACIJE.

ZAMOLITE VETERINARA DA VAM OMOGUĆI I DA VAS OBUČI DA PSA DRŽITE 24

ČASA NA INFUZIJI KOD SEBE U STANU, DOK SE NE OPORAVI! INSISTIRAJTE
NA OVOME PO SVAKU CENU!

Tako ste znatno povećali šanse za preživljavanjem.

LEPTOSPIROZA

Klinička slika zaraženog psa će izgledati otprilike ovako:

Pas je pokunjen, bez apetita, ima pojačanu potrebu za vodom, abdomen je bolan na
dodir, telesna temperatura poraste do 41°C, pas ima jak proliv praćen povraćanjem.
Potrebna je hitna intervencija veterinara.

Prenosi se preko urina zaražene životinje.

Psi koji njuškaju mirisne poruke imaju više šansi da se zaraze leptospirozom.
Vreme inkubacije je od 5 do 15 dana. Leči se antibioticima.
Preventivna vakcinacija će zaštititi psa.

Ovo je bakterijska zarazna bolest kod pasa i može se preneti i na čoveka!

Standardna vakcina koja se preventivno daje psu pruža potpunu zaštitu.

Zarazno obolenje jetre (CANINE VIRUS HEPATITIS) kod pasa 

Ovo je veoma zarazna virusna infekcija koja se prenosi samo sa psa na psa.
Stopa smrtnosti je nešto niža od štenećaka.

Ispoljava se u četiri oblika:

1) Brzi-smrtonosni oblik
Smrt nastupa iznenadno, krvav proliv i kolaps.

2 ) Akutni oblik
Pas je potišten. Telesna temperatura je veoma visoka. Može se dogoditi da povraća
krv. Nakon toga se javlja krvav proliv.
Ako se ne preduzme terapija, posle 6 časova pas može pasti u komu i uginuti.
Odneti psa veterinaru čim se prirnete prvi simptomi i tada još postoje šanse da se pas
izleči.

3) Subakutni nesmrtonosni oblik

Telesna temperatura oko 40 °C. Ubrzan puls.
Dolazi do pojave upale krajnika (tonzilitisa) krvavog proliva.
Beonjače i desni psa požute.
Ako pas preživi 48 sati, najverovatnije će preživeti.

4) Subklinički oblik
Nema jasnih simptoma: pas je potišten i odbija da jede. Da bi se uspostavila tačna
dijagnoza potrebno je izvršiti analizu krvi. Veoma je važno da vlasnik psa ovakve
simptome shvati kao ozbiljno stanje i da bez oklevanja odvede psa veterinaru.

Što se pre bolest identifikuje, to pas ima više šansi da preživi.

Postoji imunoserum koji može spasiti psa i daje se u početnom stadijumu bolesti.
Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tržištu, proizvodi se i u
Sloveniji i boca sa dozom za više upotreba košta oko 30 eura.

Preventivna vakcinacija je jeftino i sigurno rešenje.

Upala krajnika (tonzilitis) kod psa 

Pas kašlje, odbija hranu, cvili od bola i deluje potišteno.

Kada otvorite usta psu, videćete krajnike (tonzile) u dnu ždrela kao dve natečene,
tamnocrvene žlezde.
Spolja se mogu opipati kao uvećane i često bolne na pritisak.

Telesna temperatura ide preko 40°C. Može se desiti i da pas povraća, kašlje i guši se
od šlajma.

Nemojte mu davati da jede i pije, sve dok ga ne pregleda veterinar.

On će postaviti tačnu dijagnozu i prepisati vam pravilno lečenje.

Ne zapuštajte ovo stanje jer kod nekih pasa postoji kasnija veza sa bakterijskim
infekcijama na zglobovima nogu.
Ne kupajte psa - brišite ga mokrom krpom natopljenom rastvorom sirćeta.

Ne dajte psu da pije ledenu vodu, direktno vodu iz slavine ili creva, ili odmah posle
šetnje po vrućini - prvo smlačite vodu pustivši je da odstoji pola sata!

Ne dozvoljavajte psu da jede sneg u igri !

Zapalenje pluća (pneumonija) kod pasa 

Pneumonija, zapalenje pluća,

je infektivno obolenje pluća kojeg izazivaju virusi, bakterije i gliste.

Pas dobija visoku temperaturu, teško diše, kašlje, postaje potišten i gubi apetit.

Prislonite svoje uvo na grudi psa i čućete zvuke nalik škripanju.

Pas često leži na grudima zbog smirenja bolova.

Hitno odnesite psa kod veterinara.

Utoplite psa posle terapije i dajte mu dosta vode i kvalitetnu hranu.

Akutna upala srednjeg uha (otitis) 

Kod pasa sa padajućim ušima je sprečeno provetravanje unutrašnjosti uha, pa se

stvara topla i vlažna sredina koja pogoduje razvoju bakterija.

Posle dužeg vremena nastaje infekcija koja prodire u unutrašnjost glave.

Simptomi su da pas stalno trese glavom, klapara ušima, gubi ravnotežu ili hoda u krug s
glavom zabačenom u jednu stranu i tada možete posumnjati na upalu uha.

Hitno posetite veterinara jer ako se infekcija proširi na mozak izaziva jak encefalitis i
smrt.
Postoji i infekcija ušnim parazitom koji se nastani u ušnoj masti koja inače štiti uvo od
infekcija. Javlja se jak svrab i infekcija kao posledica češanja psa.

Potrebna terapija pod nadzorom veterinara.

PREVENTIVA

Vršite redovan pregled unutrašnjosti uha, šišajte dlake oko uveta da se provetrava a
sav višak ušne masti uklonite štapićem za uši.
Ne gurajte štapić i kanal uveta jer možete probiti bubnu opnu ako se pas mrdne!

Mali trik, kako da psa privolite na ovaj tretman:

Psi u čoporima ližu i peru uši jedni drugima kada ih niko ne gleda jer je to intiman čin i
takođe imaju izuzetno jak nagon da kada osete miris ušne masti ližu istu do besvesti.
Iskoristite to i pretvorite higijenu u ritual druženja, obmotajte baš pamučnu potpuno čisti
krpici (ili sterilnu gazu) oko prsta, gurnite prst sa istom psu u uho i promrdajte kao kad
sebi čačkate uvo kada vas svrbi i dajte psu da pomIriše to. Počeće da liže, smirite ga
rečima koje su usporene, pa nastavite sa čišćenjem sada kada je pas presrećan i
shvata to kao gest pažnje.

  

KONJUKTIVITIS (Zapalenje sluzokože oka)

Simptomi su jako crvenilo obolelog oka i gust, lepljiv, žućkasti iscedak iz oka psa, zbog
kojeg pas neprestano tare glavu o predmete.
Prenosno je sa psa na psa.

Povedite psa kod veterinara, a ako nemate prisup veterinaru leči se tako što bolesno
oko ispirate posebnim rastvorom.

Rastvor:
Rastvorite i kašičicu nejodirane soli u 500 ml ključale vode.
Pustite da se so potpuno rastvori, ohladite na telesnu temperaturu i tada ga upotrebite.
Natopiti komad vate slanim rastvorom i tečnost iscediti tako da pada po obolelom oku.
Ponavljati ovaj postupak nekoliko puta dnevno, a ako se stanje ne popravi u roku 36
časova, konsultujte veterinara.

Odlične rezultate je dao i svež ceđeni sok belog luka razblažen 50 % sa vodom.

Nikako nemojte bez veterinara koristiti masti za oči jer možete napraviti mnogo veće
probleme od postojećih.
 Zapalenje udne kožice penisa psa (balanitis) 

Ako primetite da pas neprestano liže polni organ i pregledom vidite gust iscedak - to je
infekcija udne kožice.

Ne pokušavajte da psu ne dozvoljavate da se liže po penisu, jer je to nagonska

nesvesna reakcija i ne možete je zabraniti.

Nabavite 3% hidrogen i nekoliko puta dnevno isperite unutrašnji deo uda ovim
rastvorom tako što povučete udnu kožicu naniže da se ona rastvori i tada slobodno
sipajte 3% hidrogen - to ne peče i psu prija.

ISPIRAJTE PSU USTA I PENIS RASTVOROM VODE I SVEŽE IZRENDANOG BELOG

LUKA(1 beli luk na 500ml pijaće vode), kako ne bi prenosio bakterije iz usta. RASTVOR
SA BELIM LUKOM NIJE LJUT, MOŽETE GA STAVLJATI SVUGDE, PA ČAK I U
INFICIRANO OKO (ako je voda čista i mlaka.) Smete koristiti samo pravi sitni domaći
beli luk, a nikako kineske velike bele hibride ili crvene hibride, koji peku.

Radite to redovno, par puta na dan.

Stanje bi trebalo da se popravi posle nekoliko dana, a ako se to ne desi, obratite se

veterinaru za pomoć.

Nikako ne koristite lekove, masti na svoju ruku - možete napraviti velike probleme!
 BESNILO (Rabies)

Besnilo je bez ikakve sumnje najopasnija zoonoza i zaslužuje najviše pažnje u

razmatranju oboljenja koja se sa životinja prenose na ljude.
Ova činjenica je opštevažeća i stalno je treba imati u vidu.

Na svu sreću, nije svaki ujed besne životinje fatalan i smatra se da oko 1/3
ujedenih oboli od besnila.
Od 1946. godine pa do 1980. godine, na području tadašnje Jugoslavije od
besnila je obolelo 375 ljudi, a od 1980.godine pa do danas novi slučajevi
prenosa na ljude nisu zabeleženi.

Iskustvo govori da su ljudi iz naše okoline nedovoljno informisani o prirodi ove

bolesti i načinu njenog širenja.
Jedan deo vlasnika životinja je nedovoljno odgovoran, nehajan i
nedisciplinovan u sprovođenju vakcinacije pasa i mačka, a baš taj postupak
vakcinacije predstavlja osnovnu barijeru između takozvanog šumskog i
gradskog besnila.
Istovremeno, postoje ljudi sa iracionalnim strahom od držanja, druženja i bilo
kakvog kontakta sa životinjama. Oni su, obično, užasnuti zbog bezazlenog
ujeda ili ogrebotine koju im nanese tuđi kućni ljubimac.
Nažalost pojedina stručna lica su planski koristila medije za širenje panike u
javnosti. Zbog toga je potrebno znati šta izaziva ovu bolest, od koje sve
životinje mogu oboleti, kako se zaraza širi među životinjama i kako se prenosi
sa životinja na čoveka.
Tada će i strah biti manji a razumni oprez veći.

Klinički simptomi besnila kod pasa i mačaka su karakteristični, tako da

omogućavaju postavljanje veoma verovatne dijagnoze.
Samo spoj od nekoliko navedenih karakteristika u izgledu i ponašanju
životinje može navesti veterinara ili vlasnika na opravdanu sumnju u to o kojoj
se bolesti radi:

1. nagla promena ponašanja;

2. oprezan, prestrašen pogled;
3. karakteristično zavijanje;
4. slinjenje;
5. paraliza zadnjeg dela tela;
6. jaka razdražljivost i nemir;
7. ako je životinja zatvorena, navaljuje na dostupne predmete;
8. ako je slobodna, besciljno luta i grize sve što joj se nađe na putu;
9. apetit je promenjen;
10. životinja naglo poseže za nepostojećim predmetima;
11. postoji paraliza donje vilice i jezika;
12. životinja ne može da pije

U sumnjivim slučajevima, psa ili mačku treba staviti u karantin i posmatrati 10

do 14 dana. Ako pas-mačka preživi a ne ispoljava opisane simptome, treba
smatrati da nije besan, a ako ugine, treba mozak poslati na odgovarajuća
laboratorijska ispitivanja. Logično, ova procedura se sprovodi u za to posebno
ovlašćenim veterinarskim ustanovama. Prema našim propisima, ako pas koji
je ujeo čoveka nije vakcinisan protiv besnila mora se smestiti u karantin pod
veterinarskim nadzorom i to najmanje 10 dana.
Ako postoji sumnja daje čovek ujeden od besne životinje moraju se najhitnije
sprovesti zaštitne mere.
U svakom slučaju, kada domaća ili divlja životinja za koju se sumnja da je
obolela od besnila ugrize čoveka, odmah se primenjuje ispiranje rane vodom i
sapunom i njena dezinfekcija alkoholom ili jodom, a zatim se sprovode mere
biološke zaštite. Sve osobe koje profesionalno mogu doći u kontakt sa
virusom besnila, kao što su lovci, veterinari i šinteri, mogu se preventivno
vakcinisati, pre ozlede od strane životinje. Zaštita se sprovodi u za to
specijalizovanim medicinskim ustanovama i podrazumeva davanje
hiperimunog seruma i vakcine protiv besnila. Hiperimuni serum sadrži zaštitne
belančevine koje treba da unište virus ako se on još uvek nalazi u krvi i nije se
još vezao za nervno tkivo.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se psi i mačke posmatraju

10 dana od dana ugriza. Ako životinja nakon 10 dana ostane živa i nema
nikakvih simptoma bolesti, može se smatrati da nije zarazila čo-veka. Ako
životinja ugine ili je ubijena, treba odmah glavu poslati u nadležnu laboratoriju.
Dijagnoza se može dobiti već za 24h. Pri pozitivnom nalazu, ljudima se
odmah pruža odgovarajuća zaštita. Besnilo je neizlečiva bolest, ali ako se
poznaje priroda uzročnika i njegove osobine mogu se preduzeti mere koje će
sprečiti pojavu ove opasne zoonoze.

Za pse i mačke VAKCINACIJA PROTIV BESNILA je obavezan postupak

regulisan zakonom. Namenjene su imunizaciji pasa i mačaka protiv besnila,
od trećeg meseca života. Ukoliko se vakcinišu mlađe životinje (ne mlađe od 8
nedelja), obavezno je ponavljati vakcinu (revakcinacija) posle 30 dana. Svim
životinjama, bez obzira na uzrast, vakcina se daje u istoj dozi od Iml,
injekcijom u mišić. Imunitet, tj. otpornost na besnilo nakon vakcinacije ovom
vakcinom, nastaje za 10 do 15 dana. Prema našoj zakonskoj regulativi, svi psi
i mačke stariji od 4 meseca i 15 dana moraju biti vakcinisani protiv besnila a
vakcinacija se ponavlja svake godine. Nema nikakvog osnova za zabludu koja
postoji kod naših vlasnika kućnih ljubimaca, da ova vakcina utiče na rast,
menja boju očiju i sl jer se radi o potpuno umrtvljenoj vakcini, koja je potpuno
bezbedna i samo stimuliše stvaranje antitela, kao i sve slične vakcine.

RASPROSTRANJENOST BESNILA

U pojedinim zemljama, kao što je Indija, broj žrtava se kreće i do nekoliko

hiljada godišnje. Bolest je raširena po celom svetu, osim u Australiji,
Engleskoj, Islandu, Irskoj, Norveškoj i Japanu. Naša zemlja je, nažalost,
područje u kome je ova strašna bolest stalno prisutna i jedan od načina
njenog suzbijanja je dobro informisanje građanstva a posebno vlasnika
mesojeda o njenim svojstvima. Zbog toga smo se odlučili da na ovom mestu
navedemo i one činjenice vezane za besnilo koje se ne odnose samo na
kućne ljubimce - mesojede, ali su od značaja za poznavanje ove opake
bolesti.
Bez obzira na činjenicu da je među domaćim životinjama besnilo iskorenjeno,
u mnogim razvijenim zemljama ono postoji u endemskoj formi među divljim
životinjama i zbog toga zaslužuje našu punu pažnju. Kod šumskog
(silvatičnog) besnila prenosioci bolesti su zaražene lisice ili druge divlje
životinje, dok kod urbanog besnila tu ulogu imaju psi i mačke. Ovde se radi o
istoj bolesti a jedina razlika postoji u pogledu životinjske vrste koja je
rezervoar virusa.
GRAFIKON

Sredinom sedamdesetih godina još smo se nadali da će besnilo prestati da bude bolest
koja ugrožava zdravlje i život ljudi i životinja na ovim prostorima. Niko se tada nije
nadao nadolazećem talasu zaraze sa istoka i severa Evrope. Usledili su ratovi i
migracije životinja, pad standarda i prestanak vakcinacije. Besnilo koje šire lisice
krenulo je ka nama svom žestinom, kao stoje to i svojstveno tom takozvanom šumskom
obliku ove bolesti. Naime, ova strašna bolest je u jednoj svojoj formi, kao šumsko,
silvatično besnilo, stalno prisutna u našoj zemlji i predstavlja realnu opasnost po
zdravlje životinja i ljudi.

Besnilo je u Jugoslaviji prisutno dugi niz godina. U našim uslovima se trenutno sreću
dva glavna oblika ove bolesti. To su tzv. urbano - gradsko besnilo čiji su glavni
rezervoar i prenosioci psi i mačke i silvatično - šumsko besnilo koje u našim uslovima
prenose lisice. Osim kod ove dve najznačajnije vrste, besnilo je na području bivše SFRJ
ustanovljeno kod mačaka, konja, ovaca, svinja, srna, jazavaca, tvorova, magaraca,
kune, divlje mačke i medveda.

Od 1946. godine pa do 1980. godine, na području tadašnje Jugoslavije od besnila je

obolelo 375 ljudi, a od 1980.godine pa do danas novi slučajevi zaražavanja ljudi nisu
zabeleženi.

TOK INFEKCIJE

Uzročnik ove bolesti je virus, infektivna čestica manja i jednostavnija od bakterije iz

familije Rhabdo virusa. Virus besnila je prvi put viđen elektronskim mikroskopom 1962.
godine i ima oblik puščanog metka izdubljenog u podnožju a ispupčenog pri vrhu. Kada
prodre u živu ćeliju domaćina, virus koristi njene kom-ponente i pretvara je u "fabriku"
za proizvodnju novih virusa. Po ulasku u organizam, za kratko vreme se vezuje za
najbliži nerv kroz koji putuje prema mozgu. Čovek i životinje se po pravilu zaraze preko
ozleđene kože i to najčešće ugrizom. Za čoveka su najopasniji ugrizi u vrat i licee.
Oštećenja kože bez krvarenja takode mogu u retkim slučajevima biti vrata infekcije.

Na svu sreću, nije svaki ujed besne životinje fatalan i smatra se da oko 1/3 ujedenih
oboli od besnila.

Osim preko kože, virus može ući u organizam i preko sluzokože disajnih organa.
Ovakva tzv. aerogena infekcija ustanovljena je u pećinama u kojima su kojoti boravili
zajedno sa inficiranim slepim miševima. Nakon što dospe u organizam, virus se sa
mesta prodora (koje je najčešće ujedna rana) za oko 2h vezuje za nervne završetke
kroz koje započinje putovanje prema mozgu. Brzina kretanja virusa je oko 3mm/h.
Došavši do kičmene moždine, nastavlja relativno brzo kretanje prema mozgu kao svom
glavnom odredištu. U mozgu se razmnožava i razara moždane ćelije, što će na kraju
imati za posledicu smrt inficirane osobe ili životinje. Iako je mozak krajnji cilj ovog virusa
"ubice", njegov opstanak u prirodi se zasniva na prisustvu u pljuvačci kojom će se
infekcija prenositi dalje. Zbog toga se virus iz mozga, u kome je doveo do nepopravljivih
ošte-ćenja, kreće, takode nervnim putevima, prema pljuvačnim žlezdama. U toj fazi
bolesti, virus se već može naći u oku, mlečnoj žlezdi i drugim organima. Mada ima
eksperimentalnih podataka da se uzročnik besnila može preneti i preko posteljice na
plod, opisan je slučaj žene koja je u 7. mesecu trudnoće umrla od besnila. Deset sati
pre njene smrti, carskim rezom je rođeno dete koje nije obolelo.
Posle infekcije virusom besnila dolazi do manifestacije bolesti koja se gotovo uvek
završava smrću. Period od unošenja virusa u organizam pa do pojave prvih simptoma
bolesti se naziva inkubacija, a ta faza kod svih vrsta životinja najčešće traje između 2 i 8
nedelja. Njena dužina najviše zavisi od količine virusa koji je ušao u organizam,
individualne otpornosti životinje, njene starosti i mesta infekcije. Naime, što je ujedna
rana bliže glavi, tj. mozgu, prvi simptomi bolesti će se pre javiti. Inkubacija kod pasa
može trajati između 7 i 150 dana, kod mačaka između 10 i 260 dana, dok kod konja i
goveda obično traje od l do 3 meseca. Inkubacija kod čoveka najčešće traje od 2
nedelje do 2 meseca, ali može varirati od 10 dana do nekoliko meseci. U literaturi
postoji podatak o besnilu koje se pojavilo kod čoveka nakon inkubacije od 2 godine i 20
dana.
Besnilo je bolest koja kod životinje traje, od l do 7 dana, ponekad nešto duže, a samo u
izuzetnim slučajevima životinje mogu i preživeti. Spominju se slučajevi kada su preživeli
i oboleli ljudi.

TOK BOLESTI

Bolest ima karakterističan tok pa se kod životinja mogu razlikovati tri faze: prodromalna,
ekscitacijska i paralitička.
U početnom, tzv. prodromalnom stadijumu prisutne su promene u ponašanju koje nisu
mnogo izražene i lako se mogu prevideti. To je posebno moguće kod kućnih pasa.
Ponekad su psi zlovoljni, zavlače se na tamna mesta, ispod nameštaja ili u svoju
kućicu. Na poziv vlasnika nevoljno se odazivaju ili su napadno nemirni, grebu prednjim
nogama, često menjaju mesto, laju i grizu bez ikakvog razloga kao da hvataju mušice.
Za ovu fazu bolesti je karakteristična preosetljivost nervnog sistema. Pas se uznemiri i
kada neko želi da ga pogladi rukom, a često reži na predmete sa kojima se inače igrao,
kao i na druge pse. Osim toga, pas se trza ili prestrašeno skače posle iznenadnog
šuma ili dodira. Istovremeno se može zapaziti i promena apetita, pri čemu pas nerado
uzima do tada uobičajenu hranu. Oboleli psi gutaju najrazličitije predmete koji im se
nađu na dohvat pa čak i sopstveni izmet. Tada se može uočiti da psi teško gutaju, pri
gutanju istežu vrat, zalogaji im ispadaju iz usta a ponekad i povraćaju. Cesto traže
vodu, ali piju malo i to obično uz veliki napor. U toj fazi se može primetiti i pojačano
baljenje. Ovaj početni stadijurn obično traje 2 do 3 dana, pri čemu navedeni simptomi
mogu a ne moraju biti izraženi ili mogu biti prisutni u veoma blagoj formi.
U drugom - ekscitacionom - stadijumu nemir i uzbuđenost se pojačavaju ili postaju
veoma očigledni. Psi ližu zemlju, besno grizu predmete i pokazuju neodoljivu želju za
bežanjem i lutanjem. Ako su vezani, pokušavaju da prekinu povez a u kavezu grizu
rešetke. Opisan je slučaj da je pas u ovoj fazi besnila odlutao i na daljinu od 240 km. Psi
napadaju i grizu bez ikakvog povoda druge životinje ali čoveka uglavnom samo onda
kada ih ovaj draži ili plaši. Stadijum izrazitog uzbuđenja smenjuje se sa dužim ili kraćim
periodima depresije. Ponekad se životinja iznenada sruši i ostane da leži na tlu. Nakon
kratkog vremena ipak ustane i gleda ukočenim pogledom zbog početne oduzetosti
očnih mišića. Zbog pojačane oduzetosti mišića grkljana, lajanje je promuklo a gutanje
otežano. Ovi simptomi već sa dosta izvesnosti ukazuju na to o kakvoj se bolesti radi.
Stadijum eksitacije traje od l do 4 dana.
U trećem - paralitičkom - stadijumu, koji se obično razvije od 3. do 4. dana od početka
bolesti, pored slabosti mišića ždrela i grkljana postaje očigledna oduzetost mišića donje
vilice, jezika i očiju. Usta su otvorena, iz njih viri jezik i teče penušava, često krvava
pljuvačka a donja vilica mlohavo visi. Oduzetost pojedinih očnih mišića ima za posledicu
razrokost. Tokom daljeg razvoja bolesti bivaju zahvaćene zadnje noge, pa se životinja u
hodu zanosi, posrće i vuče zadnji deo tela. Paraliza zahvata i rep koji visi između
zadnjih nogu. U poslednjem stadijumu besnila pas se više ne može kretati i na kraju
potpuno iscrpljen ugine.
Ovakva tipična slika bolesti ne mora biti uvek prisutna. Kod nekih pasa je zamenjena
tzv. tihim besnilom. Pri ovome, životinje imaju zaplašen pogled i jako balave. Takvi psi
su od samog početka bolesti veoma slabi, ne laju niti grizu. Paraliza pri tom naglo
zahvata najpre zadnje noge. Smatra se da se u tihom obliku bolest pojavljuje kod 15 do
20% pasa obolelih od besnila.
Klinički simptomi besnila kod pasa su karakteristični, tako da omogućavaju postavljanje
veoma verovatne dijagnoze. Kombinacija nekoliko navedenih karakteristika u izgledu i
ponašanju životinje može navesti veterinara ili vlasnika na opravdanu sumnju u to o
kojoj se bolesti radi:
1. nagla promena ponašanja;
2. oprezan, prestrašen pogled;
3. karakteristično zavijanje;
4. slinjenje;
5. paraliza zadnjeg dela tela;
6. jaka razdražljivost i nemir;
7. ako je životinja zatvorena, navaljuje na dostupne predmete;
8. ako je slobodna, besciljno luta i grize sve što joj se nađe na putu;
9. apetit je promenjen;
10. životinja naglo poseže za nepostojećim predmetima;
11. postoji paraliza donje vilice i jezika;
12. životinja ne može da pije

U sumnjivim slučajevima, psa treba staviti u karantin i posmatra-ti ga 10 do 14 dana.

Ako pas preživi a ne ispoljava opisane simptome, treba smatrati da nije besan, a ako
ugine, treba mozak poslati na odgovarajuća laboratorijska ispitivanja. Logično, ova
procedura se sprovodi u za to posebno ovlašćenim veterinarskim ustanovama. Prema
našim propisima, ako pas koji je ujeo čoveka nije vakcinisan protiv besnila mora se
smestiti u karantin pod veterinarskim nadzorom i to najmanje 10 dana.
Ako postoji sumnja daje čovek ujeden od besne životinje moraju se najhitnije sprovesti
zaštitne mere.
Inkubacija kod mačaka traje u proseku 3 do 8 nedelja. Ona može potrajati samo 10
dana ali čak i 6 meseci. I kod ove životinjske vrste se najčešće sreću 3 faze bolesti koje
su opisane kod pasa, ali i tzv. tiho besnilo pri kome mačka ne napada druge životinje ni
čoveka.
Kod konja se na mestu ugiza besne životinje najpre javlja svrab. Konj zbog toga glođe i
trlja oštećene delove tela. Životinje su plašljive, nemirne a ponekad i veoma agresivne.
Napadaju druge konje, ljude a posebno pse. Kod pastuva je često izražen pojačan polni
nagon. Kako bolest napreduje, razvijaju se znaci paralize zadnjeg dela tela, pa se
životinja u hodu zanosi i kleca. Na kraju padne na tlo, preznoji se i ugine.

Inkubacija kod goveda traje od 3 nedelje pa do 6 meseci i više. Životinje promuklo i

otežano muču a javljaju se i simptomi poremećaja varenja kao što su nadutost, zatvor ili
proliv. Iznenada skaču, tresu glavom, kopaju, udaraju, napadaju ostala goveda ali i
čoveka. Besnilo koza i ovaca se manifestuje sličnim simptomima kao i kod goveda, s
tim što se kod njih pretežno pojavljuje tzv. tiha forma bolesti. Obično nema faze nemira
ili ona kratko traje. Za razliku od njih, kod svinja bolest redovno počinje sa veoma
izrazitim nemirnim ponašanjem. Životinje nemirno lutaju, glas im je promenjen, riju po
slami i po tlu, trljaju mesto ugriza a iz usta im se obilno cedi pljuvačka.

Kao rezervoar i prenosilac već pomenutog šumskog besnila, najznačajnije su u našim

uslovima lisice. Inkubacija kod ovih životinja zavisi od mnogih faktora, pre svega od
samog virusa, zatim od otpornosti životinje i izloženosti stresu. Ovo vreme je kod lisica
u prirodi najčešće 2 nedelje, mada može biti i do 15 meseci. Veoma je karakteristično
da lisice gube strah od čoveka, ulaze u naselja pa čak i u kuće. Bez ikakvog razloga
grizu drveće i različite predmete. Napad vuka ili lisice na više osoba skoro uvek ukazuje
na to daje životinja obolela. Uopšte uzev, kao simptomi besnila divljih životinja najpre se
navode neobično ponašanje, gubitak straha od čoveka, a u pojedinim fazama bolesti i
poriv za napadanjem. Tako, na primer, srna udara glavom o drveće pa joj je dlaka sa
čela oguljena a glava okrvavljena. Ne beži od čoveka već ga čak i napada.
Ptice veoma retko obole od besnila ali je i to moguće. Kod kokošaka se posle inkubacije
koja traje 40 i više dana najpre javi nemir, kreću se u krug, bez povoda skaču u vis i
imaju poriv za kljucanjem pa napadaju životinje i čoveka. Znaci uzbuđenja nakon 24 h
prelaze u slabost nogu i krila, a posle 2 do 3 dana životinja ugine.

Inkubacija kod čoveka obično traje od 2 nedelje do 2 meseca ali varira od 10 dana do
nekoliko meseci. Ako su ugrizi besne životinje na vratu ili glavi, ovaj period je kraći. U
prvoj fazi, u tzv. prodromalnom stadijujumu koji traje l do 4 dana, javlja se klonulost,
mučnina, povraćanje, a često i glavobolja. Uobičajena je promena ponašanja i nervoza,
a na mestima ujeda se oseća svrab, trnci, utrnulost, bockanje, hladnoća ili toplota.
Nakon ove faze bolesti nastupa tzv. senzorički stadijum praćen balavljenjem, su-zenjem
i znojenjem. U trećem stadijumu ekscitacije bolesnik je jako razdražen, besciljno luta po
sobi, nesuvislo priča, javljaju se manijakalni napadi koji se smenjuju sa fazama
depresije. Klasičan ali ne uvek prisutan simptom je hidrofobija (strah od vode). Pri
pokušaju bolesnika da pije, ponekad i ukoliko samo čuje ka-pljanje vode, ždrelne mišiće
zahvati iznenadni grč zbog koga se popijena tečnost odmah izbaci uz zabacivanje glave
unatrag. U kasnijim fazama bolesti javlja se otežano disanje i bolesnik balavi jer nije
sposoban da guta pljuvačku koja postaje veoma lepljiva. Stanje maksimalnog nemira
traje 2 do 3 dana a zatim nastupa paraliza. Smrt obično nastupa 4 do 5 dana od pojave
simptoma bolesti usled paralize mišića za disanje. U medicinskoj literaturi postoje
dokazi da su 2 bolesnika preživela besnilo sa već očiglednim simptomima. U Ohaju
(SAD) je 1970. ozdravio devetogodišnji dečak, a u Argentini, 1972. godine, žena od 45
godina.
Da je čovek zaražen virusom besnila može se posumnjati pri direktnom dodiru (ugriz,
ogrebotina) sa životinjom neprirodnog ponašanja, posebno ako je životinja iz područja u
kome je besnilo prisutno. Zdravstveno uverenje o životinji koja je ozledila čoveka daje
veterinar na osnovu posmatranja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se
psi i mačke posmatraju 10 dana od dana ugriza. Ako životinja nakon 10 dana ostane
živa i nema nikakvih simptoma bolesti, može se smatrati da nije zarazila čoveka. Ako
životinja ugine ili je ubijena, treba odmah glavu poslati u nadležnu laboratoriju.
Dijagnoza se može dobiti već za 24h. Pri pozitivnom nalazu, ljudima se odmah pruža
odgovarajuća zaštita. Besnilo je neizlečiva bolest, ali ako se poznaje priroda uzročnika i
njegove osobine mogu se preduzeti mere koje će sprečiti pojavu ove opasne zoonoze.
Zaštita se sprovodi u za to specijalizovanim medicinskim ustanovama i podrazumeva
davanje hiperimunog seruma i vakcine protiv besnila. Hiperimuni serum sadrži zaštitne
belančevine koje treba da unište virus ako se on još uvek nalazi u krvi i nije se još
vezao za nervno tkivo. Vakcina se daje trećeg i sedmog dana od ujeda i treba da
stimuliše organizam na aktivno stvaranje sopstvenih zaštitnih belančevina - antitela. U
svakom slučaju, kada domaća ili divlja životinja za koju se sumnja da je obolela od
besnila ugrize čoveka, odmah se primenjuje ispiranje rane vodom i sapunom i njena
dezinfekcija alkoholom ili jodom, a zatim se sprovode pomenute mere biološke zaštite.
Sve osobe koje profesionalno mogu doći u kontakt sa virusom besnila, kao što su lovci,
veterinari i šinteri, mogu se preven-tivno vakcinisati, pre ozlede od strane životinje.
Danas postoje veoma efikasne i potpuno sigurne vakcine protiv besnila za ljude, ali se
one primenjuju samo u najugroženijim delovima sveta.

Zanimljivo je da se poslednjih godina klinička slika besnila u izvesnoj meri promenila,

tako da više ne možemo govoriti o klasičnom furioznom obliku kod mačaka i
paralitičnom tipu kod "pitomih lisica". I u našoj zemlji je opisano nekoliko slučajeva u
kojima su naizgled mirne mačke izgrebale i izujedale vlasnike da bi se kasnije sasvim
normalno ponašale. Kako je kod njih kasnije potvrđeno besnilo, vlasnici su vakcinisani i
zaštićeni hiperimunim serumom tako da je bolest sprečena. Sada se smatra da je svaka
mačka koja ujede čoveka sumnjiva na besnilo (sem ako ne štiti mačiće) sve dok se ne
dokaže suprotno u odgovarajućoj referentnoj laboratoriji. Razlog za promenu simptoma
besnila najverovatnije leži u mutacijama (promeni genetske građe) virusa, a pojedini
varijeteti mogu imati specifičnosti u kliničkoj slici. Poslednjih deset godina (1989-1999) u
našoj zemlji je registrovan veći broj slučajeva besnila kod mačaka nego kod pasa. Za
ovo postoje dva osnovna razloga. Pre svega, mačke imaju mnogo veću slobodu
kretanja tako da je i veća verovatnoća njihovog susreta sa divljim životinjama koje su
prirodni rezervoari besnila, a, osim toga, vlasnici daleko češće vakcinišu pse nego
mačke.

Životinje u slobodnoj prirodi ili na ulici, moguće je takođe preventivno vakcinisati i za

samo 2 godine iskoreniti besnilo u državi kao što normalne države i čine, tj. odgovorni
pojedinci u dr\avnim službama.
To se sprovodi oralnom vakcinom u hrani koja se postavlja na teren ili se baca iz
aviona.
Studiju o ovome smo napisali i možete je pogledati na www.well.org.rs
 HRONIČNI NEFRITIS (Hronično obolenje bubrega) 

Bolest se javlja kod starijih pasa nakon infekcije leptospira canicola bakterijom.

Pas je stalno žedan, a koža mu postaje suva.

U kasnijem stadijumu bolesti počinje često da povraća, ima proliv i veoma često urinira,
dah mu postaje neprijatan, urin je veoma svetle boje, gotovo vodnjikav, a u
poodmaklom stadijumu bolesti, pas potpuno prestaje da urinira.

Bolest ima dve forme:

1) U prvoj formi, pas pije mnogo vode, pa na neki način uriniranjem ipak izbaci otrove iz
sebe.

2) U drugoj formi, on ne može da izbacuje otrove, pa na taj način može doći do uremije,
što dovodi do uginuća.

Davati psu što je moguće više vode.

Hranite psa dijetalno, pilećim mesom i pirinčem.
Sa veterinarom se obavezno dogovorite oko antibiotske terapije.

ISHRANA STARIH PASA 

Stari psi ne smeju jesti:

• Kikakve kosti *dobijaju zatvor, nemanje stolice

• Kačamak (može im eksplodirati želudac usled vrenja, ili se creva ulenje )
• Paste, pavlake (ne mogu da imaju stolicu)
• Visokoenergetsku hranu za aktivne pse (dobijaju ascitis, “vodu na srcu”)

Stari psi trebaju redovno dobijati glukozamin, sa kondriatinom, djavoljom kandžom

protiv bolova i zelene novozelandske školjke /green musle. Sve ovo sadrži NODOL.
Deluje sat posle uzimanja. Tada se polako ode u šetnju.

Posebno je bitna nega zuba, antitatar preparati, protiv kamenca. Svi klimavi zubi se
odmah vade od strane veterinara, jer mogu proširiti upalu na zdrave. Ispirajte rupe u
zubima i desni špricem u kome je mlak rastvor čaja od nane. Žalfija je gorka.
 DIJABETES KOD PASA ­ šećer 

Pas ima pojačanu potrebu za vodom i češće urinira.

Dah psa ima karakterističan miris na aceton.
Iako dolazi do pojačanja apetita, može doći do gubitka težine.
U očima psa se mogu pojaviti sekundarni simptomi katarakte.
Ako se bolest ne leči, pas može pasti u šećernu komu i uginuti.

Laboratorijskom analizom se u krvi psa pronalazi visok nivo šećera kao posledica
nenormalnog rada pankreasa, pri čemu dolazi do poremećaja u razgradnji šećera.
Ova bolest napada pse u svim starosnim dobima života. Ovakav oblik dijabetesa se
naziva Diabetes mellitus.

Veoma utiču ženski hormoni psa na stanje koja varira sa ciklusom ženke.

Postoji i drugi oblik dijabetesa, poznat pod imenom Dijabetes insipidus.

Simptomi bolesti su isti kao i kod prethodno opisane, jedino što je uzrok bolesti u
nenormalnom radu hipofize. U ovom slučaju se laboratorijskim analizama ne pronalazi
šećer u urinu.

Veterinarska pomoć je neophodna u oba slučaja.

  

PREKOMERNA ŽEĐ KOD PSA 

Prekomerno uzimanje vode je simptom nekoliko obolenja: dijabetes, hronični nefritis,

povišena telesna temperatura, trovanje, gastroenteritis (zapalenje creva), gastritis
(zapalenje želuca) ili neka druga infekcija i svako od njih je veoma ozbiljno!

S obzirom da je prosečan vlasnik psa nekompetentan da postavi dijagnozu

odmah odvedite psa kod veterinara.

Nemojte uskratiti vodu psu, osim ako povraća.

Ako jednom počne ciklus pijenje-povraćanje-pijenje i tako u krug, pas će se toliko

iscrpeti i dehidrirati da to može dovesti i do uginuća.

Da bi se takav ciklus prekinuo, pas se stavlja na infuziju kod veterinara.

Zatim mu možete davati po dve-tri kašičice rastvora glukoze i vode, svaka 2 sata u
narednih 12 sati. Ako i posle 12 sati pas još uvek povraća, opet telefonirajte veterinaru.

Ne davati psu slane rastvore, jer so tera na povraćanje!

Davati psu GLUKOZU na usta putem plastičnog šprica, ali samo uz dozvolu veterinara.
 Zadah iz usta (halitoza) kod pasa

Kod starijih pasa zadah može biti posledica čitavog niza obolenja unutar usta:
zapalenje krajnika (tonzilitis), stomatitis, inficiran zub, kamenac na zubima, labijalni
ekcem (što je česta pojava kod španijela).
Takođe, zadah može biti i posledica stomačnih obolenja ili sinuzitisa.
Kod mlađih pasa može se dovesti u vezu sa izrastanjem zuba, ali češće je posledica
inficiranosti psa crevnim parazitima - glistama.

Kod starijih pasa stalna halitoza može biti posledica hronične upale bubrega.

Potražite dobro obrazovanog veterinara koji će pronaći pravi uzrok od navedenih.

Preispitajte način ishrane koji praktikujete i preventivno sprovedite redovno davanje ulja
kantariona za unutrašnju upotrebu u hrani, kao i terapije gnječenim belim lukom u hrani.

Ukoliko se ustanovi da životinja nije bolesna, možete joj davati hlorofil tablete (1-6
tableta dnevno u zavisnosti od veličine psa, odnosno l tableta na 4-5 kg telesne težine
psa).
NAPOMENA

Ovo je publikacija Centra za razvoj ekološke svesti -"Izvor" sa www.well.org.rs . Verzija knjige
je 2.o / potra\ite noviju verziju na na[em sajtu. Publikacija je licencirana je pod uslovima
Creative Commons Attribution-Noncommercial-Share Alike 3.0 Serbia License.

Dozvoljeno je: 

• deliti — umnožavati, distribuirati i javno saopštavati delo 
• remiksovati — preraditi delo 

Pod sledećim uslovima: 

• Autorstvo — Morate da navedete ime izvornog autora na način koji je odredjen od strane
izvornog autora ili davaoca licence (ali ne tako što ćete sugerisati da vas podržava ili
odobrava vaše korišćenje dela).
• Nekomercijalno — Ne možete da koristite delo u komercijalne svrhe.
• Deliti pod istim uslovima — Ako menjate, preoblikujete ili upotrebite delo u svom delu,
preradu morate da distribuirate pod istom ili sličnom licencom.

Molimo vas da podržite spašavanje života životinja i uplatite proizvoljan iznos