TEST BROJ 1 S14

1. Definišite sledeće pojmove:

Motiv: Pokretačka snaga koja izaziva aktivnost čoveka, koja usmeravaja i upravljaja njome.

Inteligencija: sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost
rešavanja problema putem mišljenja.

Stav: stečena dispozicija (sklonost), spremnost da se na određeni način opaža, misli ,

emocionalno reaguje i deluje; ali kakvo će to reagovanje biti, zavisi od iskustva formiranog u
toku života, pod dejstvom socijalnih faktora.

2. Zakon efekta:
-Posledica izlaganja drazi zavisice od ucestalosti I inteziteta izlaganja (TACNO)
-Ponasanje se menaj zavisno od posledica kojima je praceno
-Nagradjivanje u ucenju ima jaci efekat od kaznjavanja

3. Na koju vrstu ucenja se odnosi zakon efekta?

Na instrumentalno uslovljavanje ili potkrepljivanje

4. U knjizi “ paklena pomorandza” opisan je “rehabilitacioni tretman” jednog nasilnika tokom

kojeg mu se daje supstanca koja izaziva ekstremnu mucninu a za to vreme mu se prikazuju
scene nasilja. O kojoj vrsti ucenja se ovde radi? – Klasicno uslovljavanje
Mucnina je ovde uslovna reakcija, a scene nasilja uslovni refleks

5. Koji pojam prilikom objasnjavanja veze kulture i licnosti koriste Linton i Kardiner, i kako ga
definisu?
Vezu između kulture i ličnosti objašnjavaju pojmom „bazične strukture ličnosti“, koja po
njima ne obuhvata celu ličnost, nego samo one delove ličnosti, koji su zajednički za članove
grupe, a po kojima se članovi jedne grupe razlikuju od članova druge.

6. Linton razlikuje nekoliko univerzalnih statusa (polozaja) koji se mogu naci u svakom drustvu:
1) pol i doba
2) profesije koju obavljaju članovi društva
3) statusni položaj - društveni prestiž i hijerarhiju
4) porodični položaj - porodičnu ili plemensku pripadnost
5) položaj u drugim organizacijama i grupama

7. Olport I Postman su utvrdili da se prilikom sirenja glasina desavaju promene u njihovom

sadrzaju:
a) nivelisanje (uprošćavanje sadržaja)
b) asimilacija (racionalizacija)
c) akcentualizacija (naglašavanje)
8. Po Vernonu glavni sredinski faktori koji nepovoljno uticu na razvitak intelektualnih
sposobnosti su:
a) slab ekonomski progres društva
b) nepostojanje škola i nerazvijen sistem obrazovanja
c) postojanje tradicionalnog načina podizanja dece i vaspitavanja omladine

9. Osnovni prigovori koji su upuceni frustracionoj teoriji agresivnosti su:

a) Ne dovode sve frustracije do agresivnosti
b) Može biti agresivnosti i bez ikakve frustracije

10. Po Maslovljevoj teoriji motivacije, neki motiv moze imati prioritet tek kad su zadovoljeni
motivi nizi u hijerarhiji. Na dnu hijerarhije nalaze se motivi nedostataka (npr. biološki motiv,
motiv sigurnosti), a na vrhu hijerarhije su motivi rasta ili razvitka (npr. motiv za emocionalnom
vezanošću, motiv za ugledom i poštovanjem, i najvažniji i najviši u hijerarhiji motiva – motiv za
samoaktualizacijom).

11. Na koji nacin MekKilend dopunjuje Veberovu tezu da je protestantska reformacija razvila
duh preduzimljivosti karakteristican za moderni industrijski kapitalizam?
Veberovo objašnjenje dopunjava unošenjem psihološkog faktora, razvijenosti motiva za
postignućem. Motiv za postignućem je psihološki mehanizam, koji omogućava da se razume
veza između prirode čoveka i ekonomskog napretka.

12. U eksperimentu S.Sahtera, subjekti koji su ocekivali da dobiju seriju bolnih elektrosokova
vecinom su zeleli da cekaju:
a) sami
b) blizu eksperimentatora
c) sa drugima koji su bili u istoj situaciji
d) sa drugima koji nisu nista znali o eksperimentu

13. Hekhauzen navodi cetiri grupe faktora koji su posebno vazni za razvijanje motiva za
postignucem:
a) činioci koji doprinose razvijanju osećanja odgovornosti za vlastite uspehe i neuspehe;
b) faktori koji podstiču samostalnost u preduzimanju akcija;
c) činioci kojima se potkrepljuje postizanje uspeha;
d) faktori koji dovode do identifikacije sa osobama kod kojih je razvijen motiv za
postignućem.
14. Opisite ukratko u cemu se satojao socijalni pritisak u Ashovim eksperimentima:
U tome da jednog ispitanika ubace u grupu u kojoj on jedini nije obavesten o samom toku i
zadacima ispitivanja. Grupa koja je bila upoznata sa ekperimentom je znala kako tacno da se
ponasa i kako da odgovara. I tako je vrsila uticaj na ispitanika. U eksperimentima Ash je
utvrdio da oko 32% javno iznetih sudova bilo izmenjeno pod uticajem instruisane grupe koja
bi prethodno jednoglasno iznosila ocigedne pogresne sudove. Na osnovu toga su posmatrali
koliko je uticaj mišljenja grupe na suđenje pojedinaca.

15. Eksperimentalno ispitujuci spremnost ka potcinjavanju, Milgrem je utvrdio da postoji

nekoliko faktora cije variranje dovodi do razlicitog stepena potcinjavanja:
a) Kada je žrtva bila u odvojenoj sobi, a ispitanici nisu mogli ni da je vide, ni da čuju ništa 66%
ispitanika išlo je do kraja u davanju šokova, a samo 34% je odbilo da nastavi
b) žrtvu nisu videli, ali su je čuli, do kraja eksperimenta je išlo 62,5%,
c) Kada je žrtva bila u istoj prostoriji sa ispitanikom, 40% je išlo do kraja
d) Kada je žrtva bila u sobi, i pri šoku od 150 V tražila da se prekine ogled, odbijala da stavi ruku na
izvor struje, tako da je ispitanik morao da mu je sam stavi, i bio sa žrtvom u telesnom dodiru, 30% je
išlo do kraja

16. U vezi sa proucavanjem pokoravanja pominje se I pojam “reaktancije”. Sta pod njim
podrazumevamo?
Neprihvatanje pokusaja nametanja odredjenih shvatanja I odredjenog ponasanja, vec I
opredeljenje za suprotna ponasanja ili Reaktancija je tendencija reagovanja u suprotnosti sa
zakonom.

17. Raston Smatra da se razvijanje prosocijalnog ponasanja ostvaruje na dva nacina:

a) formiranjem novih prosocijalnih normi
b) razvijanjem osetljivosti za druge I sposobnosti empatije.

18. Sta podrazumevamo pod pojmovima:

a) Složenost stava: označava količinu i vrstu saznanja, emocija i tendencija ka akciji
uključenih u stav;
b) Direkcija stava: označava da li je odnos prema objektu prema kome imamo stav pozitivan
ili negativan;
c) Usklađenost stava: o kojoj govorimo kada su tri komponente koje čine stav iste valencije,
ili pozitivne ili negativne;
d) Snaga stava: manifestuje se u otpornosti stava prema podacima koji su suprotni stavu, u
njihovoj otpornosti prema menjanju;
 19. Navodi se nekoliko karakteristika ideologija koje ih cine specificnim na stavove i
vrednosti:
a) Zatvorenost uverenja i njihova otpornost na pokušaje menjanja;
b) Insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti i potpunom njihovom pridržavanju;
c) Sveobuhvatnost uverenja i njihovo široko primenjivanje;
d)Orijentacija na akciju – ideologije uključuju zahtev za realizacijom uverenja koja su
sadržaj ideologije.

20. Navescemo vam neke tvrdnje iz skale za merenje autoritarnosti koju su koristili Adorno i
saradnici (1950.) Koje osobine autoritarne licnosti svaka od tih tvrdnji meri?

Tvrdnja: Osobina na koju se odnosi

Kad covek ima neki problema ili ga tisti neka briga, bolje je za njega da ne Antiintraceptivnost
misli o tome, vec da se bavi pozitivnim stvarima
Verovatno ce jednog dana biti dokazano da se astrologijom mogu objasniti Rigidnost
mnoge stvari
Ono sto je ovoj zemlji najpotrebnije, potrebnije od zakona i politickih Autoritarna submisivnost
programa jesu nekoliko hrabrih, neumornih, odanih vodja u koje narod
moze da veruje
Homoseksualci nisu bolji od kriminalaca i treba ih kaznjavati Seksualna nastranost
Osoba koja ima rdjavo ponasanje, rdjave navike i lose vaspitanje ne moze Konvencionalizam
ocekivati da ce je prihvatiti pristojni ljudi
Vecina ljudi ne shvata koliko su nasi zivoti u rukama zavera koje se kuju na Mehanizam projekcije
tajnim mestima

21. Po Ajzenku, politicko ponasanje ljudi moze se svesti dve osnovne dimenzije:
a) R-faktor – predstavlja reprezentaciju prihvaćenih političkih stavova
b) T-faktor – predstavlja dispozicije na koje se mogu svesti trajne osobine ličnosti.

22. Prema Rokicu, opstu autoritarnost treba shvatiti kao:

Izraz opšte autoritarnosti je način mišljenja – dogmatizam, ne sistem uverenja.

23. Mozemo razlikovati dve grupe personalnih momenata vaznih za formiranje stavova:
a) aktuelnu motivaciju pojedinaca
b) trajne karakteristike ili crte ličnosti

24. U tzv. “pranje mozga” (brainwashing) koriste se cesto dva karakteristicna postupka:
a) postupak izazivanja krivice
b) tehnika “korak po korak”
25. Navedite osnovne principe propaganda:
a) Obratiti pažnju na komunikaciju koja se koristi u propagandi;
b)Voditi računa o potrebama, željama i drugim osobinama onih kojima se obraća u
propagande
c)Izazvati spremnost za prihvatanje propagiranih ideja i stavova apelovanjem na takve
motive za čije se ostvarenje stavovi predstavljati sredstva zadovoljenja.

26. Ilustrujte jedan od tih principa: Izazvati spremnost za prihvatanje propagiranih ideja:
- U literaturi se navodi kako je Musolini već 1933. godine planirao napad na Etiopiju. Ali kako
stanovništvo nije bilo spremno tada da prihvati takav rat, odložio ga je za kasnije a u
međuvremenu je stvarao preduslove za raspoloženje za takvu akciju.

27. Neki autori (npr. Guetzkow) razlikuje tri grupe izvora nacionalne lojalnost:
a) lojalnost kao sredstvo;
b) lojalnost kao vrednost sama za sebe (usled vaspitanja);
c) lojalnost kao rezultat konformiranja;

28. Govori se o dve funkcije stereotipija:

a) One su generalizacije korisne za ocenjivanje razlicitih pojava u zivotu,korisne su za lakše
snalaženje u životu, da bismo dobili stabilnu sliku sveta.
b) One služe kao opravdanje za neprijateljski odnos prema pojedinim grupama – kao način da
ispoljimo nagomilanu agresivnost – sluze kao racionalizacija predrasuda.

29. Pod kojim uslovima ce kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude dovesti do
smanjenja predrasuda? Ilustrujte to nekim primerom.

U slucajevima kada postoje slicni ciljevi I interesi I kada postoji interakcija izmedju grupa koja
je na vidljiva I na osnovu nje se eksplicitno mogu videti protivrecnosti predrasuda I na kraju
smanjiti ili odbaciti iste. Takodje je neophodno da budu istog statusa.
Primer … Prostesti u Americi

Test broj 2

1. Za treci period u razvoju SP kao nauke, koji pocinje 20-ih godina, karakteristicna je:
-naucno proucavanje sp pojava
-empirijsko istrazivanje sp pojava (TACNO)
-eksperimentalno proucavanje sp pojava
-osamostaljivanje sp od psihologije I sociologije (TACNO)
2. Adorno I saradnici ispitivali su personalne faktore prihvatanja antidemokratskih stavova.
Antidemokratski stavovi ukljucuju tri stava:
-fasizam
-politicki konzervativizam (TACNO)
-antisemitizam (TACNO)
-autoritarnost
-etnocentrizam (TACNO)

3. Prema Banduri I Voltersu, stepen imitacije zavisi od:

-posledica koju posmatrano ponasanje modela ima za model (TACNO)
-karakteristika licnosti posmatraca (TACNO)
-emocionalnog stanja posmatraca (TACNO)
-potkrepljenja koje dobija posmatrac

4. Da li ce nepozeljno ponasanje moci da se suzbije kaznjavanjem ili ne zavisi prvenstveno od dva

faktora:
-uskladjenosti kazne sa socijalnim normama
-snage motivacije koja stoji iza tog ponasanja (TACNO)
-postoji li alternative kaznjavanom ponasanju (TACNO)
-pervazivnosti uloge

5. Koje od ovih promena su konstatovali Olport I Postman prilikom sirenja glasina:

-postaju sve bogatije detaljima
-postaju sve manje tacne (TACNO)
-postaju uproscenije (TACNO)
-pojedini detalji se naglasavaju (TACNO)

6. Zapadni autori najcesce koriste tri kriterijuma za identifikaciju klasne pripadnosti:

a) na osnovu ocene prestiža i ugleda pripadnika pojedinih kategorija;
b) na osnovu svesti o pripadnosti određenoj klasi ili određenom sloju i
c) na osnovu objektivnih indeksa kao što su visina prihoda, obrazovanje ili vrsta zanimanja.

7. Kako Sahter objasnjava nalaz da strah povecava zelju za udruzivanjem sa drugim osobama?
- udruživanje je povezano sa redom rođenosti; (TACNO)
- udruživanje dovodi do redukovanja straha; (TACNO)
- udruživanje dovodi do veće kognitivne jasnoće; (TACNO)
- udruživanje smanjuje osećaj odgovornosti.
8. Na osnovu istrazivanja J. Cvijic razlikuje 4 glavna tipa mentaliteta naroda balkanskog
poluostrva:
a) dinarski,
b) centralni,
c) istočno – balkanski
d) panonski

9. Utvrdjeno je da oni sa razvijenim motivom postignuca:

- bolje pamte prekinute zadatke (TACNO)
- preferiraju zivlje I svetlije boje
- pokazuju naviku da planiraju na duzi rok (TACNO)
- preferiraju teze zadatke

10. Uloga ukljucuje obicno tri vrste ponasanja:

a) postupke koji se smatraju obaveznim da ih izvršava onaj koji zauzima određeni položaj;
b) postuke na koje ima pravo onaj koji ima određeni položaj
c) određene načine psihološkog reagovanja koji se smatraju prirodnim za osobe koje imaju
određene položaje u društvu ili u grupama (postupci koji se smatraju karakterističnim).

11. Vernon smatra da posebno negativan uticaj na razvoj inteligencije ima jedan faktor:
- nedovoljni podsticaj u praksi rane socijalizacije
- nepovoljna domaca klima
- nepovoljna ishrana i nedostaci u ishrani
- konceptualna i jezicka deprivacija u ranom i kasnijem detinjstvu (TACNO)

12. Kakve efekte ima kontinuirano posmatranje nasilja u medijima?

- dovodi do katarze – trajnog smanjenja agresivnosti (TACNO)
- dovodi do jacanja navike agresivnog ponasanja
- dovodi do povecanja tolerisanja agresivnosti (TACNO)

13. Cime su sledeci autori objasnjavali sustinu socijalnog ponasanja?

(C) Emil Dirkem A) Hedonizam

(E) Viljem MekDugal B) Princip evoulcije
(D) Gustav Le Bon C) Nadindividualna svest
(C) Vilhelm Vunt D) Imitacija i sugestija
E) Instinkti
14. Oznacite koje pristupe u objasnjavanju socijalnopsiholoskih pojava su imali sledeci psiholozi:

(P) Teodor Adorno B) Bihejvioristicki

(G) Solomon Ash G) Gestaltisticki
(P) Sigmund Frojd K) Kognitivno-razvojni
(K) Zan Pijaze P) Psihoanaliticki

15. Dopunite sledece recenice:

- Kultura vršnjaka označava standarde ponašanja koje postavlja određena omladinska grupa;
- Pojam implicitne kulture obuhvata motive i osobine pripadnika te zajednice, njihove ideje i
verovanja i saznanja.
- Reaktancija je tendencija reagovanja u suprotnosti sa zakonom;
- Gregarni motiv je težnja da pojedinac pripada nekoj grupi;
- Motiv borbenosti manifestuje se u sklonosti pojedinca da vlastite ciljeve obezbedi i nasilnom
sredstvima, ne obazirući se na interes drugih;
- Crna ili skrivena propaganda je propaganda kojom se prikrivaju ciljevi koji se njome
nameravaju postići;
-Stav je stečena dispozicija (sklonost), spremnost da se na određeni način opaža, misli ,
emocionalno reaguje i deluje; ali kakvo će to reagovanje biti, zavisi od iskustva formiranog u
toku života, pod dejstvom socijalnih faktora.
- Vodje u misljenju su lica koja imaju razvijene interpersonalne odnose i takvo mesto u
komunikacijskoj strukturi da njihova saopštenja mogu dopreti do širokog kruga;

16. Milgrem je u seriji eksperimenata nastojao da utvrdi koji faktori smanjuju odn. povecavaju
spremnost pokoravanja autoritetu. Neki od dobijenih rezultata su: (zaokruzi)
- kada je ispitanik morao da silom stavlja ruku na “zrtvu” na aparat da bi primila eketro-sokove:
0 – 5 – 10 – 30 – 50 – 60 – 70 -75 – 90% ide do kraja (450 V) (TACNO -30)
- Kada ispitanikov “saradnik” posle izvesnog vremena odbijao da produzi sa ogledom:
0 – 5 – 10 – 30 – 50 – 60 – 75 – 90% odbija da nastavi (TACNO -90)
17. Po Glifordu svi socijalni stavovi mogu se svesti na 5 osnovnih dimenzija:
a) liberalizam – konzervativizam;
b) religioznost – areligioznost;
c) humanitarizam – nehumanitarizam;
d) nacionalizam – internacionalizam;
e) evolucionizam – revolucionarnost.

18. Autoritarna licnost predstavlja sindrom 9 osobina medju kojima su:

a) Destruktivnost i cinizam; - odbacivanje humanosti
b) Agresivnost;
c) Konvencionalizam; - podržavanje vrednosti srednje klase

19. Olport razlikuje dve vrste religioznosti:

a) Površna religioznost (ekstrinsička religioznost);
b) Duboka unutarnja ili intrinsička religioznost.

20. U koje grupe o poreklu predrasuda bi spadala sledeća moguća objašnjenja?

(B)-Antisemiti su po pravilu autoritarne ličnosti sa slabim egom – psihodinamičke teorije.

(D)-Deca koja imaju negativne stavove prema Albancima usvojili su takve stavove zato što ih
sreću u medijima – teorije atmosfere.
(C )-Ljudi će odbacivati Rome sve dok sami Romi ne počnu da žive pristojno i pošteno kao sav
ostali svet – teorija opravdane reputacije.
(A)-Skinhedsi koji napadaju Rome se vrbuju iz struktura stanovništva koje su obično
nezadovoljne svojim položajem u društvu – društveno-ekonomske teorije.
(B)-Žene dugo nisu imale nikakva prava da bi muškarci zadržali dominantan položaj –
psihodinamičke teorije.

(A)društveno-ekonomske teorije.
(B)psihodinamičke teorije.
(C)teorija opravdane reputacije
(D)teorije atmosfere.

21. Javljanje i sirenje predrasuda po Rotu pociva na tri opste karakteristike ljudske prirode:
a) Vezanost za grupu
b) Sklonost ljudi ka generalizovanju i uprošćavanju
c) Spremnost za agresivno reagovanje

22. U razmatranju uloge porodice u socijalizaciji pojedinca isticu se posebno dva osta odnosa
(dimenzije) odnosa roditelja prema deci:
a) Srdacan odnos naspram hladnog odnosa
b) Omogucavanje slobodnih aktivnosti naspram ogranicavanja istih

23. Smatra se da u socijalizaciji dece najbolje rezultate daje sledeća njihova kombinacija:
Naizmenično manifestovanje ljubavi za dete i uskraćivanje takve ljubavi.

24. Frojd govori o dve vrste identifikacije:

a) razvojnu – anakltičku (briga da se ne izgubi ljubav majke; socijalizacija ženske dece),
b) identifikacija sa agresorom – defanzivnu (razrešenje Edipovog komleks; socijalizacija muške
dece).

25. Osobenosti opservacionog (vikarijskog) uslovljavanja su:

a) ponašanje se uči i bez nagrade;
b) nema ni neke vrste potkrepljivanja;
c) već se učenje odvija (zasniva) na posmatranju tuđeg ponašanja.

26. Sikord i Bekmen nabrajaju veći broj faktora koji olakšavaju ili otežavaju učenje uloga nabroj
bar tri:
a) Jasnoću o očekivanom ponašanju koje se vezuje uz određenu poziciju;
b) Saglasnost među članovima društva o tome kakvo se ponašanje vezano uz određeni
položaj očekuje;
c) Sticanje uloga zavisi i od motivisanosti da se određeno ponašanje, vezano uz neki položaj,
usvoji.

27. Latane i Darli navode nekoliko razloga zbog kojih prisustvo drugih osoba ima inhibitorno
dejstvo na spremnost da se pomogne drugima:
a) što se, uočavajući da su ostali prisutni neaktivni, ocenjuje da situacija nije ozbiljna i opasna;
b) što dolazi do smanjenja osećanja odgovornosti jer se rezonuje da su drugi isto toliko
obavezni da pomažu;
c) što svi prisutni za svakog pojedinca predstavljaju publiku i jer se smatra, budući da niko
ništa ne preduzima, da je to prirodno i normalno ponašanje, a drugačije ponašanje da bi
moglo biti ocenjeno kao neprikladno.

28. Ispitujuci povezanost straha i anksioznosti sa afilijativnim motivom Sarnof i Zimbardo su

utvrdili da je kod ispitanika kod kojih je izazvan intezivan strah doslo do intezivne afilijativnosti,
dok je kod kojih je izazvana intezivna anksioznost doslo do smanjenja afilijativnosti.
29. U svojim eksperimentim konformiranja Ash je utvrdio da oko (zaokruzi)
1/10 1/4 1/2 3/4 9/10
ispitanika nije nijednom podleglo pritisku grupe.
TACNO JE 1/10

Test broj 3

1. Za treci period u razvoju SP kao nauke karakteristicno je:

- empirijsko proucavanje sp pojava (TACNO)
- naucno istrazivanje sp pojava
- eksperimentalno proucavanje sp pojava
- SP se formira kao samostalna nauka (TACNO)

2. Utvrdjeno je da pozitivan uticaj na razvoj motiva postignuca ima:

- demokratsko vaspitanje
- identifikacija sa osobama sa razvijenim motivom postignuca (TACNO)
- rano postavljanje lakih zadataka
- tzv. psiholosko kaznjavanje
- razvijanje osecanja odgovornosti za uspeh I neuspeh (TACNO)

3. Prema Banduri I Voltersu, stepen imitacije zavisi od:

- posledica koju posmatrano ponasanje modela ima za model (TACNO)
- karakteristike licnosti posmatraca (TACNO)
- emocionalnog stanja posmatraca (TACNO)
- trajanja I ucestalosti posmatranja
- potkrepljenja koje dobija posmatrac

4. Da bi kontakt medju grupama doveo do smanjenja predrasuda:

- dovoljno je da clanovi grupa provode sto vise vremena zajedno
- pozeljno je da clanovi grupa imaju priblizno isti status (TACNO)
- korisno je da se grupe takmice u raznim sportskim aktivnostima
- nije dobro da grupe znaju da je cilj kontakta smanjenje predrasuda

5. Koje od ovih promena su konstatovali Olport I Postman prilikom sirenja glasina:

- postaju sve bogatije detaljima
- postaju sve manje tacne (TACNO)
- postaju uproscenije (TACNO)
- pojedini detalji se naglasavaju (TACNO)
6. Medju bazicnim stavovima, koji bi bili u osnovi specificnijih socijalnih stavova, nalaze se i:
- religioznost – nereligioznost (areligioznost) (TACNO)
- demokraticnost – antidemokraticnost
- nacionalizam – internacionalizam (TACNO)
- otvorenost uma – zatvorenost uma

7. Kako Sahter objasnjava nalaz da strah povecava zelju za udruzivanjem sa drugim osobama?
- udruzivanje je povezano sa redom rodjenosti (TACNO)
- udruzivanje dovodi do redukovanja straha (TACNO)
- udruzivanje smanjuje osecaj krivice
- udruzivanje dovodi do vece kognitivne jasnoce (TACNO)

8. U implicitnu kulturu izmedju ostalog spadaju i:

- moralne norme (TACNO)
- jezik
- naucna saznanja (TACNO)
- vrednosti (TACNO)

9. Pranje mozga (brainwashing) je postupak u kojem se promena stave izaziva:

- povecanjem sugestibilnosti (TACNO)
- izazivanjem osecaja krivice (TACNO)
- postavljanjem sve vecih zahteva (TACNO)
- iscrpljivanjem organizma
- istovremenim koriscenjem nagradjivanja I kaznjavanja

10. Povezite autore sa odgovarajucim konceptima koje su koristili u tumacenju ponasanja:

- (2) Dzeremi Bentam 1) nadindividualna svest
- (3) Gabrijel Tard 2) hedonizam
- (4) Vilijem Mek Dugal 3) imitacija
- (1) Emil Dirkem 4) instinkti

11. Medju istrazivacima koji su dali znacajan doprinos razvoju socijalne psihologije kao emprijske nauke
nalaze se (za svakog navedite koje pojave ili probleme je izucavao):
A. Maslov – hijerarhija motiva
H. Ajzenk – formiranje moralne svesti i ponasanje mogu objasniti klasicnim uslovljavanjem
A. Bandura – opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje
G. Olport - razvoj psihologije licnosti
Z. Pijaze – kognitivna razvoja teorija
12. Unutar kojeg teorijskog pristupa u socijalnoj psihologiji se pridaje vaznost kognitivnim procesima?
U Gestalt psihologiji

13. Da li će kažnjavanje imati efekta zavisi od dva faktora:

a) od toga koliko je jaka motivacija organizma koji se kažnjava da upražnjava ponašanje koje
se kažnjava.
b) od toga da li postoji ili ne postoji alternativno ponašanje za neželjeno ili kažnjavano
ponašanje, a kojim bi bilo moguće zadovoljiti model.

14. Sta je u Votsonovom eksperimentu s malim Albertom eksperimentu bila:

- bezuslovna draz: zvuk
- bezuslovna reakcija: reakcija na miša (strah)
- uslovna draz: miš

15. Da li je u opisanom eksperimentu doslo do generalizacije naucene reakcije? Obrazlozite:

Albert je strah od belog misa, naucen emotivnim uslovljavanjem, generalizovao na sve sto je
belo.

16. Osobenosti opservacionog (vikarijskog) uslovljavanja su:

a) ponašanje se uči i bez nagrade;
b) nema ni neke vrste potkrepljivanja;
c) već se učenje odvija (zasniva) na posmatranju tuđeg ponašanja.

17. Sikord i Bekmen nabrajaju veći broj faktora koji olakšavaju/otežavaju učenje uloga nabroj 4:
a) Jasnoću o očekivanom ponašanju koje se vezuje uz određenu poziciju;
b) Saglasnost među članovima društva o tome kakvo se ponašanje vezano uz određeni
položaj očekuje;
c) Lakše će se naučiti ponašanje vezano uz određeni položaj tamo gde se svi slažu da neka
osoba zaista ima određeni položaj i ima pravo na takav položaj i gde svi postupaju u skladu s
tim;
d) Sticanje uloga biće olakšano onda ako je shvatanje o očekivanom ponašanju vezano uz
određeni položaj usklađeno sa shvatanjem o ponašanju vezanom uz komplementarni položaj;

18. Navedi neki primer za delovanje zakona efekta:

Da bi došlo do učenja, organizam treba da bude motivisan i aktivan, potrebno je da neka od
njegovih slučajnih reakcija dovede do nagrade i kada se dovoljno puta ponovi stvori se veza
između draži (nagrade) i reakcije.

19. Da li su sledece tvrdnje tacne ili netacne?

a) Ucenje ucenjem uloga je oblik ucenja po modelu (NE)
b) Predrasude mogu biti pozitivne ili negativne (DA)
c) Socijalni stavovi mogu biti tacni ili netacni (NE)
d) Pojavljivanje poznatih osoba u reklamama je jedan od bazicnih principa propaganda (DA)
e) Zakon efekta se vezuje za klasicno uslovljavanje (NE)
f) U prisustvu drugih ljudi su skloniji da pomognu nego kad su sami (NE)
g) Motiv za postignucem se ne moze meriti upitnikom (NE)
h) Motiv za postignucem spade u homeostatske motive (NE)

20. U razmatranju uloge porodice u socijalizicaji pojedinca ističu se dva posebno opšta odnosa
roditelja prema deci:
a) srdačan odnos prema detetu nasuprot hladnom,
b) omogućavanje slobodne aktivnosti detetu nasuprot strogom ograničavanju;

21. Smatra se da u socijalizaciji dece najbolje rezultate daje sledeća njihova kombinacija:
Naizmenično manifestovanje ljubavi za dete i uskraćivanje takve ljubavi.

22. Povezite tvrdnje sa teorijskim objasnjenjem na koje se oslanja.

1. Ako deca igraju agresivne igrice, koristice te (2) Katarza

oblike nasilja u zivotu
2. Ako deca igraju agresivne igrice, bice manje (3) Instrumentalno ucenje
nasilna u zivotu
3. Ako su deca nagradjivana za agresivno (1) Ucenje po modelu
ponasanje bice vise nasilna u zivotu

23. Koji nalaz Klajnberga govori u prilog tezi da je relativno niza inteligencija crnacke dece
posledica uticaja socijalnih faktora?
Kada su crnacka deca presla da zive u grad koeficijent inteligencije se povecao. Uzrok tome
jesu dobri uslovi (materijalni, obrazovanje) i podsticaj za intelektualni razvitak.

24. Engleski psiholog F. Vernon smatra da narocito negativan uticaj na razvoj inteligencije ima:
Konceptualna i jezicka deprivacija u periodu detinjstva, tj. U periodu kada deca formiraju
svoje prve pojmove.

25. Pored toga veliki negativan znacaj imaju jos dva faktora:
a) nedovoljni podsticaj u praksi rane socijalizacije, nepovoljna domaca klima
b) nedovoljna intelektualna stimulacija u periodu adolescencije
26. U svojim eksperimentima Ash je utvrdio da oko 32% javno iznetih sudova bilo izmenjeno
pod uticajem instruisane grupe koja bi prethodno jednoglasno iznosila ocigedne pogresne
sudove. Ash ovu pojavu nije tumacio sugestijom vec opravdanim razlozima

27. Koristeci postupak ponovljene I serijske reprodukcije, Bartlet je otkrio tri zakonitosti u
transformisanju zapamcenog materijala:
a) uprošćavanje (simplifikacija ) sadržaja (izostavljanjem detalja sadržaj se skraćuje)
b) racionalizovanje – nepoznato i strano shvatanjima pojedinca se zamenjuje poznatim
c) naglašavanje (dominacija)

28. Zapadni autori najcesce koriste tri kriterijuma za identifikaciju klasne pripadnosti:
a) na osnovu ocene prestiža i ugleda pripadnika pojedinih kategorija;
b) na osnovu svesti o pripadnosti određenoj klasi ili određenom sloju i
c) na osnovu objektivnih indeksa kao što su visina prihoda, obrazovanje ili vrsta zanimanja.

29. Uloga obicno uključuje 3 vrste ponašanja:

a) postupke koji se smatraju obaveznim da ih izvršava onaj koji zauzima određeni položaj;
b) postpuke na koje ima pravo onaj koji ima određeni položaj
c) određene načine psihološkog reagovanja koji se smatraju prirodnim za osobe koje imaju
određene položaje u društvu ili u grupama (postupci koji se smatraju karakterističnim).

30. Dopunite sledece recenice:

- Inkeles i Levison odredjuju pojam nacionalnog karaktera kao sistem relativno trajnih
karakteristika i sklopova u ličnosti koji su modalni među odraslim članovima društva.
- Na nivou heteronomne moralnosti, deca prilikom donosenja moralnih sudova nisu u stanju da
uzmu u obzir ispravnost onoga koji je nesto pocinio, to mogu tek na sledecem nivou
autonomne moralnosti. Ulogu u formiranju I menjanju stavova ogranicavaju izmedju ostalog
delovanje autoriteta I licni interesi I motivi.
- Kultura vršnjaka označava standarde ponašanja koje postavlja određena omladinska grupa
- Po Lintonu I Kardineru bazična struktura ličnosti obuhvata one delove ličnosti koji su
zajednički za članove grupe, a koji ih razlikuju od članova druge grupe.
- Reaktancija je tendencija reagovanja u suprotnosti sa zakonom.
- Sem ideomotorne sugestije, druga vrsta sugestije, posebno znacajna za socijalnu psihologiju je
sugestija na osnovu prestiža.
- Ispitujuci povezanost straha i anksioznosti sa afilijativnim motivom Sarnof i Zimbardo su
utvrdili da je kod ispitanika kod kojih je izazvana anksioznost doslo do smanjenja afilijativnosti,
dok je kod kojih je izazvan strah doslo do intezivnije afilijativnosti.
- Po G. Olportu, vecina vernika karakterise povrsinska (ekstrinsička) religioznost.
- Smit, Spenser i Seler glavni izvor altruistickog ponasanja vide u saosecanju sa drugima
(empatiji), a MekDugal u roditeljskom (materinskom) instinktu.

31. Latane i Darli navode nekoliko razloga zbog kojih prisustvo drugih osoba ima inhibitorno
dejstvo na spremnost da se pomogne drugima:
a) Sto se, uočavajući da su ostali prisutni neaktivni, ocenjuje da situacija nije ozbiljna i opasna;
b) Sto dolazi do smanjenja osećanja odgovornosti jer se rezonuje da su drugi isto toliko
obavezni da pomažu;
c) što svi prisutni za svakog pojedinca predstavljaju publiku i jer se smatra, budući da niko
ništa ne preduzima, da je to prirodno i normalno ponašanje, a drugačije ponašanje da bi
moglo biti ocenjeno kao neprikladno.

32. Milgrem u seriji eksperimenata nastojao je da utvrdi koji faktori smanjuju odn. povecavaju
spremnost pokoravanja autoritetu. Navedi neki od dobijenih rezultata:
Kada je ispitanik morao da silom stavlja ruku na “zrtvu” na aparat da bi primila eketro-
sokove: do kraja ide 30%
Kada je žrtva bila u istoj prostoriji sa ispitanikom, 40% je išlo do kraja

Test broj 4

1. Objasnite znacenje sledecih termina I izraza:

a)Bazična struktura ličnosti - ne obuhvata celu ličnost nego samo one delove ličnosti koji su
zajednički za članove grupe, a po kojima se, opet, članovi jedne grupe razlikuju od članova
druge grupe. (Linton i Kardiner)
b) Lingvisticki determinizam - shvatanje o jeziku kao odlučujućoj determinanti mišljenja.
c) Institucionalna opazanja – postoje norme o tome kako određene situacije i objekte treba
opažati. Kada takve norme postoje, onda se opaža ne onako kakav je objekat realno, nego
onako,kako standardi zahtevaju . Kod Trobrijanaca ‘dete je uvek slično ocu, a nikad majci’.
d) Racionalizovanje (Bartlet) – nepoznato i strano shvatanjima pojedinca se zamenjuje
poznatim i bliskim.
e) Gregarni motiv - težnja da pojedinac pripada nekoj grupi.
2. Koje su najvaznije velike drustvene grupe koje uticu na formiranje i menjanje stavova?
- Porodica, klasa, nacija, krug prijatelja/vrsnjanka, religija

3. Sta su u oblasti menjanja stavova pokazali rezultati Njukombovog dugogodisnjeg pracenja

studenata Beningtonskog koledza (Newcomb).
Utvrdio je da su studenti,iako iz konzervativnih porodica,ukoliko su duže boravili u koledžu
(koji je liberalan),utoliko više prihvatali napredna shvatanja. Zakljucio je da je uticaj nove
grupe zavisi od opsteg odnosa studenata prema novoj sredini I od njihovog odnosa prema
roditeljima. Kod studenata sa konzervativnim shvatanjima kod kojih je doslo do promena
stavova, karakteristicne osobine bile su: teznja za nezavisnoscu I teznja za prestizom. Kod
onih koji su ostali pri svojim konzervativnim stavovima, ostali su zbog svoje vezanosti za
prodicu( njih odlikuje nesigurost I nemogucnost da savladaju nove ideje vezane za koledz).

4. Sta ogranicava ulogu informisanosti I znanja u procesu formiranja I menjanja stavova?

a) Ograničenost znanja – podaci o pojavama su često nepotpuni,što može da utiče na
formiranje stava,koji nije opravdan.
b) Uticaj činjenica često ometa delovanje autoriteta,tamo gde je on logički neopravdan.(Kada
prihvatamo kao autoritet osobu koja to nije.)
c) Najvažniji momenat,koji ometa delovanje činjenica je personalni momenat – postojanje
određenih snažnih motiva kod ljudi.

5. Opisite ukratko eksperiment kojim je Razran utvrdio uticaj etnickih stereotipija na ocenjivanje
drugih osoba:
On je grupi studenata pokazao fotografije 30 devojaka i zahtevao da na skali od 1 do 5 ocene
lepotu,privlačnost,inteligenciju,društvenost, i neke druge osobine.Posle 2 meseca,pokazao im
je iste fotografije,pomešane sa novima.Sada je uz svaku devojku dodao imena – uz neka
jevrejska,italijanska,irska i američka.Opet je tražio da ocene osobine.Pokazalo se da su se
nove ocene razlikovale od prethodnih.Za osobe sa jevrejskim i italijanskim imenima,smanjene
su ocene.

6. Visoke rezultate na skali agresivnosti kod nas Rot I Havelka objasnjavaju prvenstveno:
Može delimično objasniti metodološkim (F-skala nije bila standardizovana kod nas) i kulturološkim
razlozima (patrijarhalna svest i drugačije kulturne norme).
7. Opisite ukratko eksperiment M. Serifa o uticaju autoriteta na sudjenje.
Istraživač je prvo tražio od ispitanika da imena 16 pisaca poređaju po tome, koliko ih cene.
Zatim je tražio da rangiraju 16 kraćih proznih tekstova od 2-3 rečenice, uz koje su stajala
imena prethodno ocenjenih pisaca. Ovi tekstovi su, ustvari, bili svi jednog istog autora,
izabrani da budu po vrednosti približni. Pokazalo se da je prethodno rangiranje autora uticalo
i na rangiranje tekstova – kao vrednije su ocenili tekstove autora, kojima su dali više ocene i
obrnuto. Korelacija između rangiranja autora i rangiranja tekstova iznosila je kod različitih
subjekata između 0,30 i 0,53. Dobijeni rezultati dokazuju da se mnogi sudovi donose pod
dejstvom sugestije, između ostalog, sugestije na osnovu prestiža.

8. Razlike u uspehu na testovima inteligencije gradske I seoske dece Stefanovic objasnjava:

Glavni uzrok slabijeg rezultata dece nije u inteligenciji, već što su zadaci bili podešeni za
pripadnike određene subkulture – gradsku decu.

9. Navedite pirmere i objasnite uticaj socijalnih faktora na emocijalnu ekspresiju:

Primeri:
a) Agresivnost kod Eskima se izražava pevanjem podrugljivih pesama. Pobedio je protivnik
koji je sastavio bolju i podrugljiviju pesmu.
b) Kinezi ispoljavaju gnev fiksiranjem širom otvorenih očiju – zato njima evropljani uvek
deluju ljuto.
Objasnjenje:
Iste emocije se u različitim kulturama mogu izraziti na različit način, što je razumljivo, jer
izražavanje emocija služi i kao sredstvo komunikacije među ljudima. Izražavanje emocija
treba učiti kao što treba učiti govor.

10. Engleski psiholog F. Vernon smatra da narocito negativan uticaj na razvoj inteligencije ima:
Konceptualna i jezička deprivacija u periodu ranog i kasnijeg detinjstva, u periodu kada deca
formiraju svoje pojmove o objektima i razvijaju svoju umešnost uočavanja relacija i mišljenja.

11. O poreklu agresivnosti postoje razlicita shvatanja i teorije K. Lorenc izvor agresivnosti vidi u:
Moćnom urođenom agresivnom instiktu; kada ona predstavlja cilj za sebe i usmerava se na
jedinkama iste vrste.
Miler I Dolard formulisu frustraciona teorija ili teoriju trazenja zrtve
Izlozite ukratko tu teoriju: agresivnost, izazvana frustracijom i nagomilana, usmerava se na
najpristupačnije ciljeve, recimo, na razne manjinske grupe.

12. Latane i Darli navode nekoliko razloga zbog kojih prisustvo drugih osoba ima inhibitorno
dejstvo na spremnost da se pomogne drugima:
a) što se, uočavajući da su ostali prisutni neaktivni, ocenjuje da situacija nije ozbiljna i opasna;
b) što dolazi do smanjenja osećanja odgovornosti jer se rezonuje da su drugi isto toliko
obavezni da pomažu;
c) što svi prisutni za svakog pojedinca predstavljaju publiku i jer se smatra, budući da niko
ništa ne preduzima, da je to prirodno i normalno ponašanje, a drugačije ponašanje da bi
moglo biti ocenjeno kao neprikladno.

13. Navodi se nekoliko karakteristika ideologija koje uh cine specificnim u odnosu na stavove
i vrednosti:
a) Zatvorenost uverenja i njihova otpornost na pokušaje menjanja;
b) Insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti i potpunom njihovom pridržavanju;
c) Sveobuhvatnost uverenja i njihovo široko primenjivanje;
d)Orijentacija na akciju – ideologije uključuju zahtev za realizacijom uverenja koja su sadržaj
ideologije.

14. Olport razlikuje dve vrste religioznosti:

a) Površna religioznost (ekstrinsička religioznost);
b) Duboka unutarnja ili intrinsička religioznost.

15. Ajzenk smatra da postoje dve osnovne dimenzije na koje se moze svesti ponasanje, a time i
najvazniji socijalni stavovi:
a) R-faktor pod cime podrazumevamo reprezentaciju prihvaćenih političkih stavova
b) T-faktor pod cime podrazumevamo dispozicije na koje se mogu svesti trajne osobine
ličnosti.

16. Javljanje i sirenje predrasuda po Rotu pociva na tri opste karakteristike ljudske prirode:
a) Vezanost za grupu
b) Sklonost ljudi ka generalizovanju i uprošćavanju
c) Spremnost za agresivno reagovanje

17. Zašto je Engleska bila uspešnija od Američke I Sovjetske propaganda?

Zato što Američka I Sovjetska nisu vodile računa o vrednostima, normama I tradicijama
stanovništva. Argumenti i shvatanja za koje su se zalagale ove propagande mogli su
eventualno delovati u njihovim sopstvenim zemljama. Ali nemodifikovani bili su strani i
nepristupačni stavnovništvu kome su zapravo bili namenjeni.

18. Neki autori (npr. Guetzkow) razlikuje tri grupe izvora nacionalne lojalnost:
a) lojalnost kao sredstvo;
b) lojalnost kao vrednost sama za sebe (usled vaspitanja);
c) lojalnost kao rezultat konformiranja;

19. Opisati razliku izmedju predrasuda I stereotipija:

Predrasude su logički neosnovani , pozitivni ili negativni načini razmišljanja prema
nekome/nečemu koji se mogu menjati. Stereotipije su ustanovljeni oblici ponasanja nastali
na osnovu predrasuda koji se ne menjaju cak ni pod uticajem ubedjivanja ili argumentovanja
o netacnosti predrasuda.

20. Postoje dva shvatanja o funkciji stereotipija:

a) One su generalizacije korisne za ocenjivanje razlicitih pojava u zivotu,korisne su za lakše
snalaženje u životu, da bismo dobili stabilnu sliku sveta (ovu funkciju ističe Lipman,koji je i
skovao termin stereotipija) .
a) One služe kao opravdanje za neprijateljski odnos prema pojedinim grupama – kao način da
ispoljimo nagomilanu agresivnost – sluze kao racionalizacija predrasuda.

21. Opisite ukratko u cemu se satojao socijalni pritisak u Ashovim eksperimentima:

U tome da jednog ispitanika ubace u grupu u kojoj on jedini nije obavesten o samom toku i
zadacima ispitivanja. Grupa koja je bila upoznata sa ekperimentom je znala kako tacno da se
ponasa i kako da odgovara. I tako je vrsila uticaj na ispitanika. U eksperimentima Ash je
utvrdio da oko 32% javno iznetih sudova bilo izmenjeno pod uticajem instruisane grupe koja
bi prethodno jednoglasno iznosila ocigedne pogresne sudove. Na osnovu toga su posmatrali
koliko je uticaj mišljenja grupe na suđenje pojedinaca.

22. Eksperimentalno ispitujuci spremnost ka potcinjavanju, Milgrem je utvrdio da se oko 60%

povinovalo nalogu da drugoj osobi nanese smrtonosne povrede ne obaziruci se na njene molbe
u slucaju da ne vidi zrtvu. Ako je postojao saradnik koji je (u dogovoru sa istrazivacem) odbijao
da nastavi sa ogledam tada je oko 34% ispitanika odbijalo da nastavi.

23. Kada pocinje treci period u razvoju socijalne psihologije I koje su osnovne karakteristike:
Treći je relativno kratak period (od 20-ih god do danas) u kome se socijalna psihologija
konstruiše i kao posebna empirijska nauka sa fiksiranim predmetom i razvijenim metodama i
tehnikama istraživanja.

24. Uz sociologa Edvarda Rosa, osnivacem socijalne psiholgije smatra se psiholog Vilijem
MekDugal on je predstavnik hormičkog (putem instinkta) shvatanja u socijalnoj psihologiji

25. Za objasnjenje socijalno psiholoskih pojava uglavnom se koriste osnovni psiholoski

teorijski pristupi. Tako na primer:
a) Adornovo objasnjenje autoritarnosti zasniva se zasniva na psihoanalitičkom teorijskom
pristupu jer osobine autoritarne ličnosti, u stvari odražavaju odbrambene mehanizme,
kojima se sprečava izražavanje potisnutog neprijateljstva prema surovom, autoritativnom
 ocu.
b) Bandurino objašnjenje opservacionog učenja polazi od bihevijoralnog pristupa jer se pri
učenju stvara veza između određene draži I određene reakcije putem potkrepljenja
c) Eksperiment sa malim Albertom pokazao je da dolazi do generalizacije straha. Mali
Albert se sada ne plasi samo belog misa vec I svih belih stvari koje podsecaju na belog
misa.

26. Jednu grupu teorije o poreklu predrasuda cine teorije atmosphere. Opisite ih ukratko I
prokomentarisite:
Izvor predrasuda je u neposrednom uticaju i prenošenju shvatanja sredine u kojoj
pojedinac živi(odnos prema Crncima na jugu Amerike).Druge teorije naglašavaju neke
druge momente – nezaposlenost, veću socijalnu mobilnost, i druge. (Nezaposlenost –
krive se neke grupe za tesku situaciju ; socijalna mobilnost-kada neko prodre u višu
klasu,neprijateljski se ponaša prema onima, koji žele da se uspnu na društvenoj
lestvici,naročito ako su iz neke druge grupe.)Ovi faktori mogu da pojačaju dejstvo
predrasuda,ali nisu uzrok.

27. Navedite osnovne nacine borbe protiv predrasuda:

a) donošenje zakonskih propisa protiv manifestovanja predrasuda
b) da se koristi sistematsko informisanje o nepravednosti predrasuda
c) treće sredstvo je neposredni kontakt sa grupama,prema kojima postoje predrasude,što
ima pozitivne posledice ako su kontakti između osobama sa sličnim interesima i ciljevima
d) najjače dejstvo ima sistematsko vaspitavanje od strane osoba sa autoritetom

28. U cemu se sastoji socijalizacija bioloskih potreba?

a) menjanje načina zadovoljenja potreba
b) menjanje objekata i situacija

29. Po Maslovljevoj teoriji motivacije, neki motiv moze imati prioritet tek kad su zadovoljeni
motivi nizi u hijerarhiji. Na dnu hijerarhije nalaze se motivi nedostataka (npr. biološki motiv,
motiv sigurnosti), a na vrhu hijerarhije su motivi rasta ili razvitka (npr. motiv za emocionalnom
vezanošću, motiv za ugledom i poštovanjem, i najvažniji i najviši u hijerarhiji motiva – motiv za
samoaktualizacijom).

30. Na koji nacin MekKilend dopunjuje Veberovu tezu da je protestantska reformacija razvila
duh preduzimljivosti karakteristican za moderni industrijski kapitalizam?
Veberovo objašnjenje dopunjava unošenjem psihološkog faktora, razvijenosti motiva za
postignućem. Motiv za postignućem je psihološki mehanizam, koji omogućava da se razume
veza između prirode čoveka i ekonomskog napretka.

31. Hekhauzen navodi cetiri grupe faktora koji su posebno vazni za razvijanje motiva za
postignucem:
a) činioci koji doprinose razvijanju osećanja odgovornosti za vlastite uspehe i neuspehe;
b) faktori koji podstiču samostalnost u preduzimanju akcija;
c) činioci kojima se potkrepljuje postizanje uspeha;
d) faktori koji dovode do identifikacije sa osobama kod kojih je razvijen motiv za
postignućem.

TEST BR 5

1.Šta ograničava ulogu informisanosti i znanja u procesu formiranja mentalnih stavova?

- ograničenost naših znanja;
- delovanje autoriteta;
- lični interesi i motivi (personalni momenat);

2. Bandurino objašnjenje opservacionog učenja polazi od: Bihevijoralnog pristupa jer se pri
učenju stvara veza između određene draži I određene reakcije putem potkrepljenja.

3. Institucionalizacija opažanja – postoje norme o tome kako određene situacije i objekte

treba opažati. Kada takve norme postoje, onda se opaža ne onako kakav je objekat realno,
nego onako,kako standardi zahtevaju . Kod Trobrijanaca ‘dete je uvek slično ocu, a nikad
majci’. – dakle dete je uvek slično ocu.

4. Širenje predrasuda po Rotu:

-Vezanost za grupu
-Sklonost ljudi ka generalizovanju i uprošćavanju
-Spremnost za agresivno reagovanje

5. Zašto je Engleska bila uspešnija od Američke I Sovjetske propaganda?

Zato što Američka I Sovjetska nisu vodile računa o vrednostima, normama I tradicijama
stanovništva. Argumenti i shvatanja za koje su se zalagale ove propagande mogli su
eventualno delovati u njihovim sopstvenim zemljama. Ali nemodifikovani bili su strani i
nepristupačni stavnovništvu kome su zapravo bili namenjeni.
6. Dva shvatanja o prirodi stereotipa:
1) One su generalizacije korisne za ocenjivanje razlicitih pojava u zivotu,korisne su za lakše
snalaženje u životu, da bismo dobili stabilnu sliku sveta (ovu funkciju ističe Lipman,koji je i
skovao termin stereotipija)
2) One služe kao opravdanje za neprijateljski odnos prema pojedinim grupama – kao način da
ispoljimo nagomilanu agresivnost – sluze kao racionalizacija predrasuda.

7. Neke stereotipije:

Drugo ispitivanje izvršio je Razran(1950.) o uticaju etničkih stereotipija na ocenjivanje drugih

osoba.On je grupi studenata pokazao fotografije 30 devojaka i zahtevao da na skali od 1 do 5
ocene lepotu,privlačnost,inteligenciju,društvenost, i neke druge osobine.Posle 2
meseca,pokazao im je iste fotografije,pomešane sa novima.Sada je uz svaku devojku dodao
imena – uz neka jevrejska,italijanska, irska i američka.Opet je tražio da ocene
osobine.Pokazalo se da su se nove ocene razlikovale od prethodnih.Za osobe sa jevrejskim i
italijanskim imenima,smanjene su ocene.

8. Uticaj na grupu koja ima formiran stav, uticaj se može vršiti na 3 načina:
a) Pre svega, time što deluje na izbor, filtriranje komunikacija i informacija koje će dopreti do
članova grupe;
b) Zatim, naglašava vrednosti za koje se grupa zalaže i naglašava verodostojnost komunikacija
i komunikatora kojima je grupa sklona, i u koje ima poverenja;
c) Treći način uticaja jeste u socijalnoj podršci koju grupa pruža održavanju stavova u skladu
sa grupnim shvatanjima;

9. Razlikuju se dve grupe personalnih momenata,važnih za formiranje stavova:

-aktuelna motivacija pojedinca
-trajne karakteristike ili crte ličnosti

10. Uloga uključuje 3 vrste ponašanja:

1. postupke koji se smatraju obaveznim da ih izvršava onaj koji zauzima određeni položaj;
2. postuke na koje ima pravo onaj koji ima određeni položaj i
3. određene načine psihološkog reagovanja koji se smatraju prirodnim za osobe koje imaju
određene položaje u društvu ili u grupama (postupci koji se smatraju karakterističnim).

11. Stevanovic grad vs. Selo:

Glavni uzrok slabijeg rezultata dece nije u inteligenciji, već što su zadaci bili podešeni za
pripadnike određene subkulture – gradsku decu.
12. Borba protiv predrasuda:
1.donošenje zakonskih propisa protiv manifestovanja predrasuda
2 . da se koristi sistematsko informisanje o nepravednosti predrasuda
3. treće sredstvo je neposredni kontakt sa grupama,prema kojima postoje predrasude,što ima
pozitivne posledice ako su kontakti između osobama sa sličnim interesima i ciljevima
4. najjače dejstvo ima sistematsko vaspitavanje od strane osoba sa autoritetom

13. Racionalizovanje po Bartletu:

- racionalizovanje – nepoznato i strano shvatanjima pojedinca se zamenjuje poznatim i
bliskim

14. Adorno – objašnjenje autoritarnosti se zasniva na psihoanalitičkom teorijskom pristupu jer

osobine autoritarne ličnosti, u stvari odražavaju odbrambene mehanizme, kojima se sprečava
izražavanje potisnutog neprijateljstva prema surovom, autoritativnom ocu.

15. Pet vrsta univerzalnih statusa po Lintonu:

1. pol i doba
2. profesije koju obavljaju članovi društva
3. statusni položaj - društveni prestiž i hijerarhiju
4. porodični položaj - porodičnu ili plemensku pripadnost
5. položaj u drugim organizacijama i grupama

16. Karakteristike ideologije:

1. Zatvorenost uverenja i njihova otpornost na pokušaje menjanja;
2. Insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti i potpunom njihovom pridržavanju;
3. Sveobuhvatnost uverenja i njihovo široko primenjivanje;
4. Orijentacija na akciju – ideologije uključuju zahtev za realizacijom uverenja koja su sadržaj
ideologije.

17. Orijentacije po G.Olportu:

1) teorijska (želja za saznavanjem istine)
2) ekonomska (interesovanje za ono što je korisno)
3) estetska (težnja za lepotom i skladom)
4) socijalna (nesebična ljubav prema ljudima)
5) politička (težnja za moći)
6) religiozna (osećanje jedinstva sa svetom)
18. Moris – tri osnovne vrednosti
1. dionizijsku (želja za neposrednim zadovoljstvom i uživanjem)
2. prometejsku (da se menja svet i upravlja njime)
3. budističku (potiskivanje želja i samokontrola

19. Ogled Brunera i Gudmana:

Rezultati: kod neposrednog posmatranja, svaka vrsta novca je donekle precenjena; kod
siromašnije dece precenjivanje veličine je bilo izrazitije, nego kod bogatije; kod procenjivanja
na osnovu sećanja, deca su precenila samo krupnije novce, a siromašnija sve
Istraživači su zaključili da socijalni faktor, (imovno stanje) utiče na ocenu.

20. Autoritarna ličnost tabela:

Tvrdnja: Osobina na koju se odnosi

Kad covek ima neki problema ili ga tisti neka briga, bolje je za Antiintraceptivnost
njega da ne misli o tome, vec da se bavi pozitivnim stvarima
Verovatno ce jednog dana biti dokazano da se astrologijom Rigidnost
mogu objasniti mnoge stvari
Ono sto je ovoj zemlji najpotrebnije, potrebnije od zakona i Autoritarna submisivnost
politickih programa jesu nekoliko hrabrih, neumornih, odanih
vodja u koje narod moze da veruje
Homoseksualci nisu bolji od kriminalaca i treba ih kaznjavati Seksualna nastranost
Osoba koja ima rdjavo ponasanje, rdjave navike i lose Konvencionalizam
vaspitanje ne moze ocekivati da ce je prihvatiti pristojni ljudi
Vecina ljudi ne shvata koliko su nasi zivoti u rukama zavera Mehanizam projekcije
koje se kuju na tajnim mestima

21. Motivi koji su usmereni na obezbeđivanje lične egzistencije i afirmacije su:

Motiv borbenosti,
Motiv sigurnosti,
Motiv za sticanjem,
Motiv za samopotvrđivanjem,
Motiv za priznanjem, statusom i prestižom,
Motiv moći,
Motiv za samostalnošću i slobodom,
Motiv za samoaktualizacijom.

22. Biheviorističko učenje obuhvata (zaokruživanje)

-učenje dolazi na osnovu veze draž-odgovor putem asocijacije
-Pavlovljev princip – povezivanje uslovne draži I bezuslovne reakcije
-karakteriše zanemarivanje značaja uloge nasleđa, razvoja i razvojnih stadijuma

23. Klasično uslovljavanje:

Učenje se sastoji u stvaranju asocijativne veze između jedne fizičke draži (S) i reakcije
organizma (R) u stvaranju tzv. S-R veze. Učenje je povezivanje draži i reakcije zasnovano na
senzorno-motornim asocijacijama po kontigvitetu. Kad se asocijaciona veza draži i odgovora
ponavljanjem učvrsti, imamo naučeno ponašanje.

24. Politički konzervativizam je karakteristika autoritarne ličnosti:

DA ili NE --- NE je tacno

25. Nešto vezano za ovog Njukoma:

Njukom naziva bitni i neophodni deo ponašanja propisanom, odnosno zabranjenom
ulogom.Propisanu ulogu čini ponašanje koje se bezuslovno očekuje ili zabranjuje nekome sa
određenim položajem. Između ova dva ekstrema je ponašanje koje je više ili manje poželjno
ili nepoželjno.

Ovo ilustruje ulogom majke u savremenom američkom društvu : od nje se kao bezuslovno
ponašanje očekuje da dete dobije dovoljno hrane (u 100% slučajeva), kao poželjno da
podstiče dete da bude pošteno (70%), relativno poželjno da mu priča priče (5%), u znatnoj
meri zabranjeno da ga laže (50%), apsolutno zabranjeno da ga fizički maltretira (100%).

26. Ogled kod S.Milgrema:

-kad ne čuje I ne vidi žrtvu (60% ide do kraja, 34% odbilo da nastavi)
-kad čuje ali ne vidi žrtvu (62,5 ide do kraja)
-kada je žrtva bila u istoj prostoriji sa ispitanikom (40% ide do kraja)
-kada je sa žrtvom u telesnom dodiru (stavi ruku na taster) (30% ide do kraja)

27. From – destruktivna agresija (izvor)

Destruktivna ili maligna agresivnost – je stečena. Za nju je karakteristično zadovoljstvo u
povređivanju drugih, u nanošenju zla drugima i uništavanju. Specifična je za čoveka jer
nijedna druga vrsta primata ne muči i ne ubija članove svoje vlastite vrste naprosto zato što u
tome oseća zadovoljstvo. Dva ekstremna oblika su sadizam i nekrofilija.

28. Eksperiment o akumulaciji hrane:

Društva koja akumuliraju hranu teže da kod dece razviju odgovornost, tačnost, poslušnost,
pokoravanje. Društva gde se stvaraju samo male zalihe hrane nastoje da kod dece razviju
težnju za ličnim uspehom i postignućem, samostalnost, nezavisnost i upornost.

29. Inhibicija je uzdržavanje od manifestovanja impulsa čije manifestovanje društvo smatra

nepoželjnim ili uzdržavanje od naučenih a društveno nepoželjnih načina ponašanja.

Internalizacija je usvajanje određenih od društva i društvenih agenasa zahtevanih principa

ponašanja kao stalnih sopstvenih pravila ponašanja.

30. Predrasude – stereotipije (razlika)

Predrasude su logički neosnovani , pozitivni ili negativni načini razmišljanja prema
nekome/nečemu koji se mogu menjati. Stereotipije su ustanovljeni oblici ponasanja nastali
na osnovu predrasuda koji se ne menjaju cak ni pod uticajem ubedjivanja ili argumentovanja
o netacnosti predrasuda.

31. Zakon efekta - E. Torndajk

32.Funkcija religije - zadovoljava razne važne ljudske potrebe: Pavićević navodi tri funkcije?
1) pružanje odgovora na neka osnovna pitanja koja se postavljaju čoveku kao misaonom biću,
kao i na brojna različita pitanja o kojimna postoje protivrečna objašnjenja i za koja se nude
različita rešenja
2) davanje utehe i nadanja u životnim nedaćama i smrti, pomaže da se prevlada osećaj
nemoći i nespokojstva usled neizbežnosti smrti
3) doprinosi održavanju moralnih standarda, a time i održavanju društva.

33. Direkcija stava – označava da li je odnos prema objektu prema kome imamo stav pozitivan
ili negativan.
Usklađenost stava – o kojoj govorimo kada su tri komponente koje čine stav iste valencije, ili
pozitivne ili negativne.
Snaga stava – manifestuje se u otpornosti stava prema podacima koji su suprotni stavu, u
njihovoj otpornosti prema menjanju.
Ambivalentnost stava – označava simultanu pozitivnu i negativnu evaluaciju objekta prema
kome postoji stav.

34. Motiv za postignućem određuje kao težnju da se ulaže napor da se postigne i ostvari
nešto, što se smatra vrednim i čime će se pojedinac istaći pred drugima.

DODATNA PITANJA
1. Autoritarna licnost predstavlja sindrom 9 osobina:
a) Destruktivnost i cinizam; - odbacivanje humanosti
b) Agresivnost
c) Konvencionalizam; - podržavanje vrednosti srednje clase
d) Autorirarna submisivnost
e) Antiintraceptivnost
f) Postovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj
g) Cesto koriscenje mehanizma projekcije
h) Rigidnost
I) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti

2. Pijaze razlikuje 3 faze u razvoju moralnosti:

Prva faza: za dete karakteristican realizam i egocentrizam u razmisljanju iz cega sledi
dozivljavanje moralnih propisa kao spoljnih snaga
Druga faza: dete prihvata obavezu da se konformira
Treca faza: Dete shvata potrebu postovanja odredjenih pravila

3. Karakteristike ucenja uvidjanjem:

a) do uspeha dolazi naglo, odjednom
b) pošto je jednom rešen problem, pokušavanje se više ne ponavlja
c) nađeno rešenje se koristi ne samo u istim, nego i u sličnim situacijama

4. Kojoj teorijskoj orijentaciji pripada Pijaze?

Kognitivno-razvojnoj teoriji

5. Tri razlike izmedju sociologije i socijalne psihologije:

1. Sociologija posmatra grupu u celini, njeno povezano delovanje; soc.psihologija posmatra
psihičke momente u vezi sa grupom (stavove, crte ličnosti )
2. Sociolog, proučavajući grupu i kada se bavi pojedincem, traži ono što je slično u ljudskom
ponašanju; soc.psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumači
objašnjavajući ih bilo ličnom iskustvom bilo nasleđem
3. Sociologija se zadržava na sadržajima ponašanja članova grupe, na sadržajima društvenih
normi, doksoc.psihologija proučava procese, i kako dolazi do određenog ponašanja i
formiranja određenih stavova.

6. Dva izvora, nacina sticanja altruistickog ponasanja i drustvene norme:

a) sposobnost empatije
b) osecanje zadovoljstva sto se drugom pomaze

7. Karakteristike stavova:
a) njihov dispozicioni karakter
b) njihova stecenost
c) njihovo delovanje na ponasanje
d) doslednost ponasanja
c) njihova slozenost

8. Dva osnovna postupka ispiranja mozga:

a) laskanje
b) izazivanje osecaja krivice

9. Ajzenk moralnu svest objasnjava:

Vrstom ucenja koja se zove klasicno uslovljavanje

10. Crte licnosti od kojih zavisi menjanje stavova:

a) inteligencije
b) persuazbilnost
c) teznja za kognitivnom jasnocom

11. Tri grupe stavova koji cine nacionalizam, po Kacu:

1) stavovi i vrednosti u vezi sa naglašavanjem suvereniteta i autoriteta nacionalne države
2) stavovi i vrednosti kojima se naglašavaju pojedine institucije, karakteristične za određenu
nacionalnu državu (vezane za način života, tehnologija, demokratija)
3) Naglašavanje kulturne osobenosti, specifične karakteristike naroda koji čini naciju
(kulturno nasleđe, jezik, običaji) Ove stavove nazivamo nacionalnom svešću.

12. Prema Gickovom, oblici nacionalne vezanosti:

a) Isključiva vezanost za svoju naciju
b) istaknuta, ali ne isključiva vezanost za svoju naciju
c) višestruka vezanost (internacionalizam)
d) nepostojanje nacionalne vezanosti (mondijalizam)
13. R-faktor izaziva ideoloski sistema karakteristican za prelaz od krajnjeg radikalizma do
krajnjeg konzervativizma.
F-faktor predstavlja dispozicije na koje se mogu svesti trajne osobine ličnosti.

14. Antisemitizam je nacin misljenja o Jevrejima koji ima negativne konotacije prema istim
Etnocentrizam je ideologija, u kojoj se pripadnici sopstvene grupe, nacije, smatraju
superiornijim i vrednijim od pripadnika drugih grupa.
Konzervativizam je određeno stanje duha, način mišljenja o čoveku i društvu koji je
usredsredjen na čuvanje postojećeg političkog i društvenog poretka

15. Sta oznacavaju pojmovi:

a) A-skala -za ispitivanje antisemitizma, 52 tvrdnje koje sadrze negativne ocene prema
Jevrejima
b) E-skala – stavovi prema razlicitim nacionalinim manjinama sastoji se od 34 tvrdnje svrstane
u 3 podskale
c) PEC-skala – za ispitivanje politicko-ekonomskog konzervativizma
d) F –skala - instrument za ispitivanje odredjenih osobina licnosti, antidemokratske
orijentacije

16. Socijalno ponasanje se ostvaruje putem socijalizacije i delovanjem socijalnih faktora

17. Problemi izucavanja neposredne socijalne interakcije:

1. Proučavanje komuniciranja među ljudima – odnosa koji se ostvaruje korišćenjem znakova
(za čoveka je važna verbalna ali i neverbalna komunikacija)
2. Izučavanje opažanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina, emocionalnih stanja, crta
ličnosti, namera drugih osoba, i zakonitosti na kojima počiva formiranje impresija o drugim
osobama, proučavanje tačnosti naših ocena o drugim osobama i uslova od kojih tačnost zavisi
3. Proučava se naklonost i nenaklonost među osobama – interpersonalna privlačnost
4. Proučavanje ponašanja ljudi u struktuiranoj grupi (uređenoj) kao i ponašanje ljudi u
nestruktuiranoj (u masi, u izuzetnim situacijama – panika)
5. Deo problematike socijalnih stavova – formiranja i menjanja stavova putem interakcije

18. Tri perioda u razvoju socijalne psihologije :

1) Od antičkih vremena do polovine 19.v: U ovom periodu soc.psihologija ne postoji kao
posebna ni teoriska, ni empirijska disciplina. Pojedini problemi iz oblasti soc.psijologije se
pretresaju u okviru filozofije. Ne vrše se sistematska ispitivanja.
2) Od druge polovine 19.v do 20ih godina 20.v: Problemi soc.psihologije tretiraju se posebno,
odvojeno od drugih problema. Soc.psihologija postoji kao teorijska disciplina, ali ne i kao
empirijska.
3) Početak 20.v: U ovom periodu soc.psihologija se konstruiše kao posebna empirijska nauka
sa utvrđenim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama.

19. Spranger razlikuje dve vrste religioznog misticizma:

a) religiozna imanentna mistika
b) transcedentalni misticizam

20. Festinger – stepen distance:

Neuskladjenost psihickih sadrzaja i dogadjaja

21. Kritika Adornovog istrazivanja (antidemokratska licnost)

1) Uzorak nije bio odgovarajući i dovoljno reprezentativan
2) Neadekvatni instrumenti
3) Neadekvatno ocenjivanje
4) Zanemarena tri faktora (obrazovanje, socijalno-ekonomski status i inteligencija
5) Neopravdana generalizacija

22. Stereotipije su uporno odrzavana pogresna ponasanja i shvatanja nasuprot podacima i

cinjenicama. Imaju dve funkcije - korisne za ocenjivanje razlicitih pojava u zivotu,korisne su
za lakše snalaženje u životu, da bismo dobili stabilnu sliku sveta i služe kao opravdanje za
neprijateljski odnos prema pojedinim grupama – kao način da ispoljimo nagomilanu
agresivnost – sluze kao racionalizacija predrasuda

23. Sta su ustanovili Adorno i saradnici

Postoji predispozicija za antidemokatsku orijentaciju. Postoji korelacija izmedju sindroma
stavova koje nazivamo antidemokratska orijentacija i autoritarnom strukturom licnosti.

24. Klasna pripadnost – deluje na razvitak licnosti, na ponasanje posredno i neposredno. Utice
na odnose, skolski sistema, vrednosni sistem, pravni sistema i na kraju na socijalizaciju.

25. Razlika izmedju cikaske i bostonske skole:

Ogledaju se u razlikama u odnosu roditelja prema deci. Cikaska studija je pokazala da su
roditelji iz srednje klase stroziji, a roditelji iz radnicke klase permisivniji, doke je u bostonskoj
obrnuto.

26. Levin i Marfi su na osnovu eksperimenta sa sovjetskim i antisovjetskim orijentisanim

tekstom pokazali da se brze uci i pamti ono sto je u skladu sa nasim stavovima. Ljudi sa
prosovjetskim stavovima lakse su ucili prosovjetski tekst.
27. Dopuni sledece recenice:
a) Motivu za priznanjem srodni su motivi za statusom i prestizom
b) Motivi za postignucem srodni su borbenim motivima i motivima za prestizom
c) Frustracione teorije spadaju u psihodinamicke teorije predrasude
d) Etnicke predrasude spadaju u teorije opravdane reputacije
e) Teorija atmosfere spada u situacione teorije predrasuda

28. Faze moralnosti prema Kolbergu:

a) predmoralnost
b) moralnost konvencionalnog konformiranju propisu
c) na usvojenim i izgradjenim moralnim principima i moralnim vrednostima
d) opsta pravila koja se dosledno primenjuju
e) moral drustvenog dogovora
f) aktuelne drustvene norme i principi koji umaju logicku univerzalnost i konzistentnost.

29. Opsta autoritarnost:

Po Rokicu: nacin misljenja, dogmatizam, zatvoreni sistem uverenja. Cvrsto povezan sistema
uverenja pri kome se uporno odbija prihvatanje svega sto tom sistema uverenja protivreci
Po Braunu: na osnovu toga kakva vrsta informacija dovodi do promene stavova. Licni
autoritet vodje.

30. Teorije o poreklu predrasuda:

a) teorije opravdane reputacije
b) fenomenoloske teorije
c) psihodinamicke teorije
d) situacione
e) kulturoloske
f) drustveno-istorijske

31. Vilijams – usmeravanje agresivnosti – uslovi

a) Da je agresivnost blokirana i da ju je nemoguće ispoljiti na stvarni uzrok
b)Da su frustracije nejasne i da ih je teško definisati
c) Da su zamene za agresiju lako uočive,lako povredive grupe
d) Da su te grupe slabe i nezaštićene.
32. Parcijalno potkrepljivanje:
Kada se potkrepljuju ne svi željeni odgovori organizma na neku draž nego samo neki od takvih
odgovora. Posledica parcijalnog nagrađivanja je da se naučeno ponašanje održava duže
sporije gubi nego kod kontinuiranog potkrepljivanja iako se sporije usvaja.

33. U cemu je sustina kognitivnih razvojnih teorija socijalizacije?

One u objašnjavanju dečjeg razvitka, a posebno socijalizacije, ističu značaj maturacije
(sazrevanja) i razvitka. Gezel naglašava da je za razvoj važna maturacija urođenih osnova.
Mehanizmi koji na određenom uzrastu dolaze do svog punog razvitka i izražaja determinišu
određeni oblik ponašanja.

34. Objasnite tvrdnju da se u imitaciji mogu javiti inhibitorni i dezinhibitorni efekat:

Imitacijom moze doci do ispoljavanja ponasanja koje nije bilo svojstveno jedinki do
uklanjanja tabua, ali i do stvaranja otpora prema odredjenim vrstama ponasanja.

35. U cemu se sastoji uloga vrsnjaka u procesu socijalizacije?

a) da se dete razvija kao i druga deca tog uzrasta, i da postane drugačije i ekstragavantno
b) omogućavaju razvijanje novih vrednosti i sticanje socijalnih stavova i uloga
c) omogućavaju postizanje lične samostalnosti i nezavisnosti
d) doprinose razvijanju socijabilnosti, normalnog socijalnog ponašanja, doprinose shvatanju i
prihvatanju druđtvenih ciljeva
d) osiguravaju normalan razvitak mladog čoveka

36. Kako Festinger objasnjava da manja nagrada moze imati jaci efekat u socijalizaciji?
Na osnovu istrazivanja utvrdio je da manje intezivna potkrepljivanja dovode do boljeg
odrzavanja uslovljenih principa ponasanja. Ljudi kad ulazu napor kome postignuta nagrada
nije adekvatna, nastoje da pravdaju sopstveni napor, nalazeci mu neku posebnu vrednost.
Ljudi cene i voleo no za sta su trpeli tako da na taj nacin usvojeno ponasanje sporije gube i
duze odrzavaju negó ponasanje nauceno intezivnim potkrepljivanjem

37.Učenje se definiše kao relativno trajno menjanje ponašanja na osnovu iskustva. Pamćenje
je trajanje ostvarenih promena učenja.

38. Frojd ponasanje vidi u dva instinkta:

a) instinkt zivota – libido
b) instinkt smrti – destruktivni instinkt

39. U cemu se nalazi izvor imitacije?

a) Tard – na osnovu opazaja modela pod dejstvom slika u glavama
b) Mek Dugal – u instinktima
c) Bandura – u medijacionom procesu, predstave ili implicitne verbalne reprezentacije
d) Miler i Dolard – u opservacionom i intstrumentalnom uslovljavanju
e) Dzejms – u ideomotornoj aktivnosti

40. Antropoloska i socioloska definicija socijalizacije:

Socijalizacija se odredjuje kao sticanje vestina, znanja, motiva i stavova koji supotrebni za
izvrsavanje sadasnjih i buducih uloga pojedinaca u drustvu – Proces u kojem jedinka uci da se
ponasa tako da bude prihvacena od strane ostalih clanova grupe kojoj pripada, odnosno kao
proces putem koga ljudska jednka uci da se ponasa kao ostali clanovi drustva (uza def)

41. Balaki, Kracfild, Krec u pojam implicitne kulture ulazi nekoliko uverenja:
a) saznanja i verovanja (motivi i rel. Stavovi)
b) vrednosti
c) norme

42. Socijalizacija odraslih se odvija:

a) kroz brak
b) kroz zanimanje
c) kroz zajednicu u kojoj zive

43. Serbin i Elen – ucenje ucenjem uloga

a) pri njemu se ne uče pojedine reakcije, nego organizovani sistemi ponašanja, uloga se mora
učiti kao totalni organizovani sistema
b) uloge imaju uvek interakcioni karakter - uvek su komplementarne sa nekom drugom
ulogom (učeći ih treba učiti i ove druge komplementarne uloge). Oni daju primer učenja
dramaturških uloga, nije dovoljno samo naučiti reči, nego i postupke i akcije
c) uloge se moraju postepeno uvežbavati

41. Miler i Dolard – proces socijalizacije objasnjavaju:

Po principu instrumentalnog uslovljavanja. Svoju teoriju nazivaju teorijom imitacije. Jedan
oblik imitacije imamo u dijadnoj situaciji: kad ponasanje jednog pojedinca predstavlja draz ili
diskriminativni znak za drugog. Drugi vrsi istu reakciju kao i prvi jer ta reakcija dovodi do
nagrade (deca-bombone)

42. Bandura – opservaciono uslovljavanje

Stiču novi oblici ponašanja ili se modifikuju oblici ponašanja koje je pojedinac još od pre
stekao, a samo na osnovu posmatranja ponašanja drugih, bez uvežbavanja i učenja, bez
neposredne nagrade, samo direktnim podražavanjem ponašanja nekog modela. Verovatno je
da medijacioni procesi (predstave ili implicitne verbalne reprezentacije) imaju važnu ulogu u
tom učenju.
43. Problemi proucavanja socijalizacije
a) centralni problema je proucavanje procesa socijalizacije
b) izucavanje uloga, izvora i agenasa socijalizacije
c) proucavanje efekta socijalizacije

44. Perceptualna akcentuacija (naglašavanje u opažanju) – ono što se smatra društveno

vrednim i poželjnim utiče na opažanje, naglašava se u opažanju.

45. Glasine po Olportu i Postmanu:

Oni su zaključili da su glasine specifične vrste tvrdnji koje se zasnivanju na verovanju, a koje
kolaju od osobe do osobe, obično usmenim putem i bez oslonca na utvrđena akta. Glasine su
neverifikovane (nepotvrđene) tvrdnje o nekom događaju, koje usmeno cirkulišu i koje se u
toku cirkulisanja menjaju u sadržaju.

46. Olport I Postman vrste glasina:

a) koje su izraz straha
b) koje sadrze neprijateljstvo
c) kojima se izrazavaju zelje

47. S obzirom na poreklo postoje dve vrste glasina:

a) spontano nastale (strah je izvor)
b) namerno kontrolisane (ratna propaganda – psiholoski rat)

48. Promene u glasinama:

a) Bartlet – simplifikacija, racionalizacija, dominacija
b) Olport i Postman – nivelisanje sadrzaja, asimilacija, akcentualizacija

49. Sugestija se definiše: kao pojava da se prihvata neko uverenje ili postupa na određeni
način, pod uticajem onoga što drugi kažu ili rade, a ne na osnovu racionalnih razloga, niti na
osnovu prisile.

50. Vrste sugestije:

a) ideomotorna – do koje dolazi na osnovu opažanja tuđeg pokreta ili na osnovu verbalnog
saopštenja, a koja se izražava u obliku menjanja pokreta.
b) sugestija na osnovu prestiža – izražava se u promeni mišljenja i sudova pod uticajem
drugih; može biti pod uticajem autoriteta, referentne grupe, neposrednim uticajem druge
osobe.

51. Sta se podrazumeva pod sugestibilnoscu?

Spremnost da se neki stav prihvati.
52. Po Ajzenku – 3 vrste sugestibilnosti:
a) primarna sugestibilnost koja se izražava u pokretima izazvanih verbalnom sugestijom
b) sekundarna sugestibilnost koja dovodi do promena u osetima i opažajima
c) sugestibilnost za sugestiju na osnovu prestiža kojase manifestuje u menjanju mišljenja i
sudova pod uticajem saopštenih tuđih stavova i sudova

53. Sta pod mentalitetom podrazumeva Levi-Bril

Mentalitet pod kojim podrazumeva pre svega način mišljenja i tumačenja stvarnosti, između
pripadnika razvijenih (civilizovanih) naroda i mentaliteta nerazvijenih (primitivnih) naroda.

54. Perceptualna odbrana 3 momenta:

a) da za neprijatne draži postoji viši prag prepoznavanja nego za neutralne
b) da takve draži izazivaju iskrivljene opažaje i
c) da i onda, kada se saopštava da nisu prepoznate, ipak izazivaju emocionalno reagovanje.

55. Dve grupe efekta socijalizacije:

a) formiranje za zivot u drustvu I za funkcionisanje drustva vaznih osobina
b) razvitak bioloske jedinke u licnosti sa mnogim karakteristikama zajednickim zas ve ljude sa
svojim specificnim osobinama.

56. Tipovi ponasanja kod sukoba uloga:

a) da prihvati jedno ili drugo očekivanje
b) da traži kompromis
c) da pokuša da izbegne ponašanje i prema jednom i prema drugom zahtevu

57. Socijalizacija bioloskih potreba:

Biološke potrebe deluju u toku celog života čoveka, ali se menjaju; menja se način na koji se
zadovoljavaju i objekti i situacije kojima se zadovoljavaju. To menjanje se ostvaruje
delovanjem socijalnog učenja, socijalizacijom bioloških potreba.

58. Mek Klilend odredjuje motiv za postignucem u dva aspekta:

a) kao težnju da se ulaže napor da se postigne i ostvari nešto, što se smatra vrednim
b) pojedinac se istice pred drugima.

59. Poreklo altruistickog ponasanja:

Mek Dugal - izlaze urodjenu prirodu altruistickog ponasanja, izvor altruističkog ponašanja je u
roditeljskom instinktu
Spenser i Smit – poreklo u urodjenom saosecanju sa drugima, u urodjenoj simpratiji I empatiji
Latane i Darli – u situacionim faktorima
60. Berkovic – frustraciona teorija agresivnosti
L. Berkovic ne prihvata da postoji stalan, biološki zasnovan nagon za destrukcijom, ali
prihvata da postoje urođene komponente u ljudskom agresivnom ponašanju. Prihvatajući u
osnovi frustracionu teoriju, on smatra da agresivnost ne zavisi samo od javljanja određenog
mehanizma kad dođe do frustracije, već zavisi i od prisustva odgovarajućih draži.

61. Emocije su:

Emocije se definišu kao stanje povećane aktivnosti organizma koje se manifestuje u
karakterističnom doživljaju (prijatnosti ili neprijatnosti), u određenim fiziološkim promenama
i karakteristilčnom spoljnom ponašanju (ekspresiji emocija).

62. Izvor agresivnosti po:

Lorenc – urodjeni agresivni instinkt
Bandura – ucenje
Miler i Dolard – frustracije

63. Karakteristike socijalnih motiva su :

a) to su motivi koji se mogu zadovoljiti samo direktnim kontaktom sa drugim ljudima
b) oni pokreću na socijalno ponašanje (predstavljaju pokretačke snage za interakciju među
ljudima, više nego drugi motivi)
c) zasnivaju se na psihološkim, a ne na biološkim potrebama
d) to su motivi koji su opste pokretačke snage društvenog ponašanja (motivi koje nalazimo u
razlicitom stepenu razvijene kod clanova jednog ili vise drustava).

64. Kritika Sehterove teze o anksioznosti i afilijativnosti:

Neki autori smatraju da anksioznosti nije u pozitivnoj vezi sa intezitetom afilijativnog motiva.
Treba razlikovati strah od anksioznosti i njihov uticaj na afilijativnu tendenciju, dok intezivni
strah izaziva intezivnu afilijativnost, anksioznost se smanjuje ukoliko se strah povecava.

65. Nikola Rot – tri grupe objasnjavanja agresivnog ponasanja:

a) agresivnost je jedna od urodjenih fundamentalnih snaga ljudskog ponasanja
b) postoje urodjene komponenete agresivnosti, ali se istice znacaj socijalnih faktora
c) to je iskljucivo steceno i nauceno ponasanje

66. Motivacija je proces pokretanja aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene

objekte, i regulisanja aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva.
Motivi su pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka, koje usmeravaju i upravljaju
njome.

67. Motivi koji su usmereni na obezbedjivanje licne egzistencije i afirmacije su:

a) motiv borbenosti i sigurnosti
b) motiv za sticanjem
c) motiv za samopotvrdjivanjem
d) motiv za priznanjem
e) motiv za satusom i prestizom
f) motiv moci
g) motiv za samostalnoscu i slobodom
h) motiv za samoakuelizacijom

68. Motivi koji spadaju u grupu motiva usmerenih na povezivanje sa drugim ljudima:
a) gregarni motiv
b) motiv za afektnom vezanoscu
c) motiv zavisnosti

69. Tri vazna momenta za razvijanje motiva za postignucem su:

a) razvijanje samostalnosti i nezavisnosti u vezi sa postizanjem ciljeva
b) rano postavljanje raznih teskih zadataka,izražavajući zadovoljstvo zbog uspeha i
nezadovoljstvo zbog neuspeha
c) uticaj majke – postavljanje visokih očekivanja sa njene strane, i izražavanje zadovoljstva i
ljubavi, kada se ti zadaci obave uspešno.

70. Koje korelacije postoje izmedju motiva za postignucem i karakteristicnog ponasanja?

a) korelacija sa osetljivošću za opažanje draži,
b)korelacija (povezanost) sa sećanjem na prekinute zadatke
c) povezanost sa otpornošću prema pritisku i konformiranju
d) povezanost sa koeficijentom inteligencije
e) povezanost sa školskim uspehom
f) povezanost sa izborom određenih zanimanja
g) povezanost sa grafičkom ekspresijom
h) povezanost sa preferencijom za
i) povezanost sa preferiranjem određenih zadataka
j) povezanost sa planiranjem na dugi rok
k) povezanost sa jasnim formulisanjem podataka i ciljeva

71. Katarza je:

Katarza (termin je uzet od Aristotela, on time objašnjava doživljaje posmatrača tragedije) je
oslobađanje od potisnutih agresivnih implsa, koje se ostvaruje bilo izražavanjem sopstvene
agresivnosti, bilo posmatranjem tuđe agresivnosti – to dovodi do oslobađanja od tenzije i
manjeg stanja agresivnosti
72. Misljenje je:
Mišljenje je problemom usmereno operisanje simbolima kojim dolazimo do saznanja ili
uverenja o postojanju određenih odnosa među pojavama.

73. Sud je?

Sud je zaključni, konkluzivni deo procesa mišljenja, ali je i akt, kojim se izražava rezultat
procesa mišljenja u njegovim pojedinim fazama.

74. Osnovne karakteristike stava:

a) dispozicioni karakter
b) delovanje na ponasanje – doslednost
c) stecenost
d) slozenost

75. Dvostruka funkcionalnost predrasuda:

a) Predrasude kao društvene pojave – javljaju se i namerno razvijaju u borbi za vlast i
privilegije vladajuće grupe kao i u težnji za održanjem neke imperijalističke sile nad drugim
zemljama.Predrasude u tom slučaju služe za pomeranje nezadovoljstva stanovništva radi
očuvanja sopstvene privilegovane pozicije.
b) Predrasude kao osobina pojedinca – predrasude pomažu da se ostvare razne,inače
neostvarive želje,ili da ublaže sopstveno osećanje nesigurnosti i tenzije.

76. Procesi koji sacinjavaju opazanja:

a) selekcija drazi
b) njihova organizacija u celini
c) interpretacija

77. Taifel navodi momente koje treba uzeti u obzir pri perceptualnom akcentovanju:
a) interserijalni
b) intraserijalni faktor
c) vaznost dimenzije velicine za vrednost objekta

78. Bazicni stavovi prema Fergusonu:

a) religioznost
b) nacionalnost
c) humanitarnost

79. Prema Etkinsonu snaga motivacije je proizvod 3 faktora:

a) od snage motiva za postignućem
b) ocene i očekivanja verovatnoće da će aktivnost dovesti do cilja
c) vrednosti i privlačnosti cilja

80. Ash menjanje sudova:

Kada nastanu promene u izjavi pod uticajem sudova u vecine, to je retko zbog stvarne
promene u percepciji, perceptivni sud se nije zaista promenio vec usled delovanja pojave
konformiteta. Jedini je Ash ukazao na ovo.

81. Postupak izazivanja krivice:

Ljudi koji se osecaju krivima lakse prihvataju tudje zahteve, postaju skloniji da prihvate ono
sto se od njih trazi. Pristaju prvo na manje onda lakse na vise.

82. Slozenost stava – sastoji se od tri komponente:

a) kognitivne
b) emotivne
c) konativne

83. Dopuni sledece recenice:

a) Direkcija stava (valencija stava) pokazuje da li je odnos prema objektu stava pozitivan ili
negativan.
b) Složenost stava označava količinu i vrstu znanja, emocija i tendencije ka akciji, uključenih u
stav. (kognitivna, emocionalna i konativna komponenta).
c) Ekstremnost ili stepen pristajanja uz neki stav – stepen u kome se neki stav prihvata ili
odbija.
d) O usklađenost stava govorimo kada su sve tri komponente, koje čine stav, iste valencije; sve
tri su pozitivne ili sve tri negativne
e) Doslednost stava pokazuje koliko se stavovi primenjuju na sve slučajeve gde ih je moguće
primeniti.
f) Snaga stava izražava se u otpornosti prema menjanju (najotpornija vrsta stavova su
predrasude).
g) Otvorenost (izrazitost) stava je spremnost da se stav ispolji.
h) Ambivalentnost stava označava istovremenu pozitivnu i negativnu ocenu objekta stava.

84. Dimenzije stavova su:

Stavovi, iako prema istim objektima, nisu isti kod svih. Oni se mogu razlikovati s obzirom na:
direkciju, složenost, ekstremnost, usklađenost, doslednost, snagu stava i otvorenost stava.
Sve ove odlike stavova se nazivaju dimenzijama stava.
85. Serif – sistema referencija:
Dakle, na ponašanje deluje mnogo faktora i svi oni deluju povezano, kao sistem. Ponašanje se
može objasniti samo uzimajući u obzir povezano delovanje faktora: spoljnjih (kao što su draži)
i unutrašnjih (kao što su potrebe, interesi i stavovi). Pri tom, delovanje socijalnih faktora
dolazi do izražaja tako što od njih zavisi formiranje potreba, interesa i stavova.

86. 4 Faze misljenja po Pijazeu:

a) faza senzomotorne inteligencije –do 2 god
b) predoperaciona faza -2-7 god
c) konkretno operacionalna faza -7-11 god
d) formalno operacionalna faza – do 12 god

87. Rot - socijalna psihologija:

a) Za proučavanje socijalno psiholoških pitanja potrebno je ispitivati i ono što ljudi
doživljavaju, a ne samo njihove postupke.
b) Određuje pojam socijalne situacije veoma široko – socijalnu situaciju ili socijalnu draž čine
pojedinci, grupe ljudi, proizvodi materijalne i nematerijalne kulture.
c) Ukazuje na uticaj psihičkih karakteristika ljudi na socijalne situacije i društvena zbivanja.

88. Koje su socijalno-psihološke pojave izučavali sledeći autori?

Morgan – smatra da se ekonomski život razvija od lova i ribolova;
Olport – utvrđuje da usled uticaja drugih dolazi do bržeg obavljanja raznih jednostavnih radnji.
Behitjerev – ispituje da li su tačni sudovi koji se donose samostalno ili putem diskusije u grupi;
Nikson – ispitivanje važno za razvoj socijalne industrijske psihologije;
Aš – formiranje i menjanje sudova pod uticajem drugih osoba;
Bandura – vikarijsko uslovljavanje;
Levin – uticaj stavova na učenje i pamćenje;
Pijaže – mišljenje, faze mišljenja;
Šerif – uticaj autoriteta na naše sudove, sistem referencija;
Ajzenk – dve dimenzije na koje se može svesti političko i socijalno ponašanje, R-faktor i T-faktor;
Adorno – antidemokratska orijentacija;
Mid – odnos kulture i ličnosti;
Vernon – faktori koji utiču na inteligenciju;
Ferguson – osnovni stavovi, dimenzije stavova;
Gickov - izvori nacionalne lojalnosti;
Rot – teorija socijalne psihologije, grupe;
Vilijams – ispoljavanje agresivnosti;
Gilford – osnovne dimenzije socijalnih stavova;