SRDM11 3 Obloga Tunela (120505 SRB Konacni) PDF

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
11. PROJEKTOVANJE TUNELA
11.3 OBLOGA TUNELA, PORTALI, SPOLJNI OBJEKTI
BEOGRAD, 2012.
Izdavač: Javno preduzeće Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012 Početno izdanje
Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Obloga tunela, poratli, spoljni objekti
SADRŽAJ
11.3.1 OPŠTA NAPOMENA......................................................................................................1

11.3.2 INICIJALNA ILI PRIMARNA PODGRADA ....................................................................1
11.3.2.1 OPŠTE ............................................................................................................................1
11.3.2.2 PLANIRANJE I IZVOĐENJE ISKOPA I PODUPIRANJA TUNELA; GEOTEHNIČKI
MODEL TUNELA ............................................................................................................1
11.3.2.2.1 Iskop tunela u stenama ...................................................................................................2
11.3.2.2.2 Iskop tunela u tlu .............................................................................................................2
11.3.2.3 RAČUNSKE ANALIZE I DIMENZIONISANJE NOSEĆIH ELEMENATA .......................3
11.3.2.4 PRINCIPI KONVENCIONALNE METODE IZGRADNJE TUNELA ................................3
11.3.2.5 PLANIRANJE NOSEĆIH ELEMENATA .........................................................................6
11.3.2.5.1 Standardni sistem podupiranja .......................................................................................6
11.3.2.5.2 Podela na sektore iskopavanja .......................................................................................7
11.3.2.5.3 Glavni noseći elementi ....................................................................................................8
11.3.2.5.4 Dodatni ili pomoćni potporni elementi ...........................................................................12
11.3.3 UNUTRAŠNJA BETONSKA OBLOGA (SEKUNDARNA OBLOGA) .........................13
11.3.3.1 OPŠTE ..........................................................................................................................13
11.3.3.2 PROJEKTNI ZAHTEVI..................................................................................................14
11.3.3.2.1 Minimalni projektni zahtevi za unutrašnju oblogu .........................................................15
11.3.3.3 VODONEPROPUSNA UNUTRAŠNJA BETONSKA OBLOGA ....................................16
11.3.3.4 BETON ..........................................................................................................................16
11.3.3.5 STRUKTURNA ANALIZA UNUTRAŠNJE OBLOGE ....................................................17
11.3.3.5.1 Opterečenje u dubokim tunelima ..................................................................................17
11.3.3.5.2 Opterečenje u plitkim tunelima .....................................................................................17
11.3.3.5.3 Strukturne analize obloga .............................................................................................17
11.3.3.5.4 Otpornost struktura na požar ........................................................................................18
11.3.4 HIDROIZOLACIJA - MEMBRANSKA OBLOGA .........................................................19
11.3.4.1 OPŠTE ..........................................................................................................................19
11.3.4.2 HIDROIZOLACIJA U KLASIČNOJ GRADNJI TUNELA ...............................................20
11.3.4.3 HIDROIZOLACIJA U GRADNJI TUNELA U OTVORENOJ GRAĐEVINSKOJ JAMI ..20
11.3.4.4 ALTERNATIVNO IZVOĐENJE HIDROIZOLACIJE ......................................................20
11.3.5 PORTALI TUNELA.......................................................................................................20
11.3.5.1 OPŠTE ..........................................................................................................................20
11.3.5.2 OBEZBEĐIVANJE STABILNOSTI KOSINA NA MESTU OTKOPAVANJA .................21
11.3.5.3 KONCEPT PORTALA ...................................................................................................22
11.3.5.4 GRANICA IZMEĐU OTVORENE TRASE I TUNELA ...................................................24
11.3.5.5 TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PLANIRANJE PORTALA ......................................................24
11.3.5.6 INFROSTRUKTURNO PODRUČJE PORTALA ...........................................................24
11.3.5.7 TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE PORTALA TUNELA »CUT AND
COVER« - POKRIVENI USECI ....................................................................................25
11.3.6 SPOLJNI OBJEKTI (POGONSKE CENTRALE) .........................................................26
11.3.6.1 OPŠTE ..........................................................................................................................26
11.3.6.2 POZICIONIRANJE POGONSKIH CENTRALA U PROSTORU ...................................26
11.3.6.3 TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PLANIRANJE ........................................................................27
11.3.7 INSTRUMENTACIJA I PRAĆENJE .............................................................................28
11.3.7.1 OPŠTE ..........................................................................................................................28
11.3.7.2 PARAMETRI ZA PRAĆENJE .......................................................................................28
11.3.7.2.1 Podzemne vode ............................................................................................................29
11.3.7.2.2 Deformacije tla ..............................................................................................................29
11.3.7.2.3 Interakcija tla i konstrukcije ...........................................................................................29
11.3.7.2.4 Praćenje okoline (susedne građevine i konstrukcije), uglavnom u blizini ulaznih
područja i u slučaju plitkih tunela ..................................................................................29
JP Putevi Srbije i
Obloga tunela, poratli, spoljni objekti Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
11.3.7.2.5 Praćenje napredovanja ................................................................................................ 29

11.3.7.3 SEKCIJE PRAĆENJA .................................................................................................. 29
11.3.7.4 MERNA OPREMA........................................................................................................ 30
11.3.7.4.1 Deformacije .................................................................................................................. 30
11.3.7.5 MERENJA NAPONA NA ČELIČNIM LUKOVIMA........................................................ 32
11.3.7.6 SILE U SIDRIMA .......................................................................................................... 32
11.3.7.6.1 Merno sidro .................................................................................................................. 32
11.3.7.6.2 Ćelija za merenje opterećenja ..................................................................................... 32
11.3.7.7 DEFORMACIJA TLA .................................................................................................... 32
11.3.7.7.1 Ekstenzometar ............................................................................................................. 32
11.3.7.7.2 Inklinometar.................................................................................................................. 33
11.3.7.8 PODZEMNE VODE ..................................................................................................... 33
11.3.7.8.1 Merenja podzemnih voda tokom operacija bušenja .................................................... 33
11.3.7.8.2 Uspravne cijevi / Piezometri ......................................................................................... 33
11.3.7.9 POMERANJA GRAĐEVINA I KONSTRUKCIJA ......................................................... 34
11.3.7.9.1 Merenja sleganja .......................................................................................................... 34
11.3.7.10 VIBRACIJE ZBOG MINIRANJA ................................................................................... 35
11.3.7.10.1 Seizmograf ................................................................................................................... 35
11.3.7.11 UNOS PODATAKA ...................................................................................................... 36
11.3.7.11.1 Opšte ............................................................................................................................ 36
11.3.7.11.2 Ručni unos podataka ................................................................................................... 36
11.3.7.11.3 Kompjutorizovani unos podataka ................................................................................. 36
11.3.7.11.4 Interpretacija mernih podataka .................................................................................... 37
11.3.7.12 ISCRTAVANJE PODATAKA........................................................................................ 38
11.3.7.13 MERENJA ZA VREME RADOVA ................................................................................ 39
11.3.7.14 GEOTEHNIČKI NADZORNI ORGAN .......................................................................... 39
11.3.8 GEODETSKI RADOVI ................................................................................................. 39
11.3.8.1 GEODETSKA KOORDINATNA OSNOVA ................................................................... 39
11.3.8.2 USPOSTAVLJANJE KOORDINATNE OSNOVE TERESTRIČKIM METODAMA ...... 40
11.3.8.3 USPOSTAVLJANJE KOORDINATNE OSNOVE POMOĆU GPS TEHNOLOGIJE .... 40
11.3.8.4 PRECIZNOST KOORDINATNE OSNOVE .................................................................. 40
11.3.9 TOLERANCIJE ............................................................................................................ 41
11.3.9.1 OPŠTE ......................................................................................................................... 41
11.3.9.2 TOLERANCIJA ZA POČETNE OBLOGE (PRIMARNE PODGRADE) ........................ 41
11.3.9.2.1 Geodetske tolerancije: ................................................................................................. 41
11.3.9.2.2 Tolerance izvođenja (Konstrukcijske tolerancije) ......................................................... 41
11.3.9.2.3 Neizbežno prekoprofilski izkop tunela: ........................................................................ 41
11.3.9.3 TOLERANCIJE FINALNOG OBLOGA......................................................................... 41
11.3.9.3.1 Geodetske tolerancije: ................................................................................................. 42
11.3.9.3.2 Tolerancije kalupa: ....................................................................................................... 42
11.3.9.3.3 Uticaj zavoja: ................................................................................................................ 42
11.3.9.4 OSTALE TOLERANCIJE ............................................................................................. 42
ii JP Putevi Srbije
zatvaranje podnožnog svoda, itd.) vodi do

ekonomičnog projekta.
11.3.1 OPŠTA NAPOMENA
Svaki od geološkim modelom predviđenih
tipova stena ili tla se pripisuju određenom
Referentni normativi, Terminologija,
potpornom tipom. Potporni tipovi mogu da se
Upotrebljene skraćenice su date u odeljku u
razlikuju u debljini mlaznoga betona, broju
11.1 Opšta smernici za projektovanje
slojeva žičane mreže, položaju i razmeštaju
tunela.
čeličnih lukova, vrsti i dužini stenskih sidara,
drugim potpornim merama, dužini koraka
11.3.2 INICIJALNA ILI PRIMARNA iskopavanja, redosledu iskopavanja i načinu
PODGRADA raspodele iskopnog profila.
Kasnije se ovi potporni tipovi primenjuju

11.3.2.1 Opšte prema klasifikaciji tokom iskopavanja i mogu
po potrebi da se modifikuju ili prilagođavaju
Primjena konvencionalne metode gradnje prema stvarnom ponašanju tla ili da se
tunela predviđa dve odvojene operacije određuju prema rezultatima praćenja.
postavljanja obloge:
- inicijalna obloga, postavlja se odmah ili U projektu tendera za izvođenje radova treba
vrlo kratko nakon iskopavanja. Kao da se pripreme nacrti sa tipičnim potpornim
dodatak stabilnosti tokom izgradnje, elementima za svaki navedeni tip stene. U
inicijalna obloga postaje deo celokupnog tim se nacrtima takođe prikazuju moguće
sistema obloge. Inicijalna obloga treba da dužine koraka napredovanja, redosled
bude dovoljna da stabilizuje deformacije iskopavanja i instalacija potpornog sistema.
tla,
- finalna unutrašnja obloga povećava Tokom izgradnje biće potrebni i radionički
bezbednost sistema tunelskih obloga i nacrti potpornih elemenata koji treba da se
omogućuje jednoličnu unutrašnju proizvedu za pojedinačni tunel, kao što su
površinu, te poboljšava vodenu čelični lukovi i rešetkasti nosači.
nepropusnost tunela. Glatka, finalna
unutrašnja obloga služi za protok vazduha
u tunelu i zadovoljava estetske zahteve i 11.3.2.2 Planiranje i izvođenje iskopa i
zahteve za održavanjem. podupiranja tunela; geotehnički
model tunela
Bilo u steni ili u tlu, projekat inicijalne
(primarne) podgrade kombinuje razne Planiranje i izvođenje iskopavanja i
potporne elemente u »tipične potporne podupiranja tunela se odvija uz uvažavanje
tipove«. Inicijalna obloga se smatra delom načela koja se zasnivaju na uzajamnom
kompletnog sistema obloga tunela. delovanju sistema stenska masa / podgrada,
pri čemu se posebno obrađuje:
Za odluku o projektovanju »krute« ili - gradnja u stenama,
„fleksibilne“ inicijalne podgrade, moraju da se - gradnja u zemljištu.
sagledaju uslovi zemljišta i geometrijski
uslovi (npr. debljina nadsloja, građevine, Prilikom gradnje tunela zbog racionalnosti
infrastruktura ili druge strukture iznad ili blizu treba što bolje iskoristiti nosivost stenska
tunela, itd.). masa. Iskorišćenost nosivosti stena se
postiže prilagođavanjem postupaka iskopa i
Tuneli sa plitkim nadslojem i oni koji su ugradnje nosećih elemenata geotehničkim
smješteni ispod zgrada ili drugih građevina, u uslovima.
osnovi zahtevaju krutu podgradu (kruta
podgrada, brzo zatvaranje podgradnog Izrada geotehničkog dela projekta tunela
prstena, ponekad rana ugradnja unutrašnje može da obuhvati različite proračunske
(sekundarne) obloge) kako bi se ograničile ili metode, npr. empirijske, analitičke (rešenja u
smanjile deformacije tla i sleganja na zaključenoj formi), numeričke (metoda
površini. konačnih elemenata, metoda ivičnih
elemenata, metoda razdvojenih elemenata,
Kod tunela sa srednjim do visokim diferenciona metoda i sl.), kao i njihove
nadslojem, dopuštanje deformacija primenom kombinacije.
fleksibilnih potpornih tipova (koristeći tanke
fleksibilne obloge, stenska sidra, odloženo
JP Putevi Srbije 1
Obavezna je izrada procene rizika gradnje za - uslova primarnih napetosti.

sve elemente, na osnovu čijih rezultata
naručilac donosi odluku o gradnji tunela. Za projekat tendera za izvođenje radova,
mora da se pripremi geotehnički
11.3.2.2.1 Iskop tunela u stenama longitudinalni profil. Sada u tom
longitudinalnom profilu mogu da se
Ustanovljenje geološkoga modela ima prepoznaju elementi tunela sa sličnim
zadatak da definiše koje će geotehničke geotehničkim ponašanjem, kao i deonice u
karakteristike stenske mase da se koriste kao kojima će se sresti. To nam saznanje služi
parametri projektovanja u nadolazećim kao baza za procenu parametara projekta i
koracima projekta. klasifikaciju u fazi projekta.
Iznosi dobijeni u terenskim i laboratorijskim Taj zadatak zahteva blisku saradnju

istraživanjima ne daju nam direktnu osnovicu inženjerskih geologa i geotehničkih inženjera.
za daljnja izračunavanja. Parametri stenske Klasifikacija se koncentriše na geotehničkom
mase (npr. iz laboratorijskih testova) su ponašanju stenske mase koja okružuje iskop
maksimalne vrednosti, koje treba da se te na režim i redosled iskopavanja kao i
procene pre nego mogu da budu korišćene redosled i predmete stabilisanja.
kao kriterijumi za projektovanje ili kao
parametar geotehničkog projektovanja. Koristeći se empirijskom, kvalitativnom
metodom projektovanja, kao rezultat
Cela stenska masa pod uticajem je raznih dobijamo koncept klasifikacije koji se odnosi
veličina, koje obično loše utiču na fizičke i na ponašanje stenske mase i koji ima opseg
mehaničke karakteristike stena, a to su: od stabilnih uslova preko drobivih, pa sve do
- atmosferski uticaj, uslova gnječenja. Ovi uslovi treba da se
- tektonski procesi, podele u nekoliko klasa tipova stena za koje
- uticaji dubinskih i podzemnih voda, treba da se definišu osnovni geološki uslovi i
- nestabilnost padina, očekivano ponašanje tla, kao što moraju da
- promene u stanjima napetosti, se definišu i zahtevi za podupiranjem i
- dinamička opterećenja, njihova projektovana funkcija su dati u
- promene u temperaturi. odeljku 11.2. Zemljani radovi.
Treba da se ustanove geotehničke 11.3.2.2.2 Iskop tunela u tlu

karakteristike stenske mase na osnovu
geološkog modela i uzimanja u obzir Pouzdani alat kod projektovanja tunela u tlu
laboratorijskih testova i rezultata in-situ su analitičke ili numeričke metode, naročito
testova. Empirijski (kvalitativni ili ako se tuneli nalaze pod malim nadslojem ili
kvantitativni), analitički ili numerički postupci ispod zgrada i nekih drugih građevina (npr.
projektovanja ili njihovo kombinovanje mogu mostovi, plinovodi, itd.). U takvim slučajevima
da se koriste za izvođenje geotehničkog treba da se obavi projektovanje metoda
projekta tunela. iskopavanja (korak napredovanja, podela
profila iskopa u sekcije, potrebne pomoćne
S obzirom da geološki uslovi (hidrogeološki, mere ...) i postavljanja obloga tunela ili barem
tektonski itd.) široko variraju od gradilišta do treba da budu izvedene strukturne analize.
gradilišta, kao što variraju i individualni, sa
geologijom povezani parametri podzemne Kod definisanja različitih slučajeva
strukture, mora da se izvrši ispitivanje opterećenja, treba da se uzmu u obzir
njihovih uticaja na projekat, kako bi se dobio kratkoročni i dugoročni uslovi kao i mogući
sistem ocenjivanja ili klasifikacije koji korisnik opseg parametara projekta (npr. drenirani ili
može da kroji prema svakom pojedinom ili nedrenirani uslovi, visok i nizak nivo
projektu. podzemnih voda).
Za svaki projekat tunela, važnost (uticaj) Za bezbedno bušenje tunela mogu da se

svakoga parametra povezanog sa geologijom usvoje i neke pomoćne metode
treba, da se vrednuje pojedinačno, zato što poboljšavanja tla, kao što su izvođenje
uticaj zavisi od: zniženje nivoja podzemne vode postavljanje
- veličine otvora, cevnog štita, injektovanje, rad pod vazdušnim
- primenjene metode izgradnje i metode natpritiskom i veštačko smrzavanje tla (vidi
iskopavanja, odeljak 11.2.5.3.1.4 i 11.2.5.3.1.5.
- tipa potpornog sistema,
- orijentacije podzemnih otvora prema
diskontinuitetima,
2 JP Putevi Srbije
11.3.2.3 Računske analize i dovoljno male, kako ne bi došlo do

dimenzionisanje nosećih smanjenja čvrstoće sistema.
elemenata - Metod i procedure iskopavanja treba da
budu pažljive kako bi smanjile
Računske metode dimenzionisanja nosećih narušavanje stanja tla izvan granica
elemenata se koriste sa ciljem da se: iskopavanja.
- u fazi planiranja proveri izvodljivost - Trebaju da se uzmu u obzir i
(izgradnje) podzemnog objekta u odnosu hidrogeološki uslovi. Voda, naročito kada
na procenjene geotehničke uslove, je pod visokim pritiskom, treba da otiče,
- proveri i dokaže stabilnost podzemnog kako bi se sprečio njezin negativan uticaj
prostora odnosno objekta u svakoj fazi na čvrstoću stenske mase i kako bi se
gradnje, smanjio njezin pritisak.
- povratnim geostatičkim analizama - Obloge treba da budu relativno tanke i
optimizuje primenjen način iskopavanja i fleksibilne i u punom kontaktu sa
podupiranja. okružujućim tlom kako bi se smanjili
momenti savijanja koje apsorbuje obloga.
Potrebno je da se sačini dokazni dokument Komponente obloge tunela, kao što su
za: mlazni beton i lagani čelični lukovi moraju
- granično stanje nosivosti, da se odaberu i dimenzionišu na način,
- granično stanje upotrebljivosti. koji će da pomogne tlu u zadržavanju
svoje inherentne čvrstoće.
Metode provere odgovarajuće nosivosti - Potporni elementi treba da se odaberu
podgrade: prema svojoj prilagodljivost promenama u
- analitičke metode, geološkim uslovima uzduž tunelske trase
- numeričke metode, zbog minimiziranja drastičnih promena u
- empirijske metode (metode posmatranja). opštem sistemu podupiranja kako
izgradnja tunela odmiče.
- Merenje deformacija je sastavni deo
11.3.2.4 Principi konvencionalne metode metoda i nije neophodno samo za
izgradnje tunela postizanje bezbednosti tunela već i za
proveravanje pretpostavki projektovanja
Konvencionalne metode izgradnje tunela
pre postavljanja finalne obloge.
(odjelak 11.2.5.3) je istovremeno i filozofija
Uobičajeno korišćena oprema sastoji se
projektovanja i opšti, ali praktični pristup
od konvergentnih igala i reflektora za
izgradnji tunela. Namena joj je postizanje
trodimenzionalno optičko praćenje kako bi
tehnički čvrstog, sigurnog i ekonomičnog
se utvrdile deformacije u inicijalnoj oblozi
projektovanja.
tunela, ekstenzometri za procenu
ponašanja tla oko iskopa, tlačne ćelije,
To je koncept koji razmatra geološku
merači napetosti, inklinometri, nivelacioni
formaciju koja okružuje tunelski iskop
merači, itd.
dvojako, kao opterećenje i kao prsten koji
podnosi opterećenje. Taj aspekt odvaja
Ovi osnovni principi su u vezi izkopavanja sa
metod od mnogih drugih filozofija
bilo kojom tehnikom podupiranja i
projektovanja tunela, u kojima se
iskopavanja. Istorijsko iskustvo je pokazalo
pretpostavlja da masa tla prenosti svu ili deo
da mlazni beton i stenska sidra
težine na oblogu.
najekonomičnije zadovoljavaju tehničke
zahteve metoda. Međutim, kao komponente
Kad je tunel iskopan, tada se in-situ stanje
obloge se koriste i lagani čelični lukovi i
napetosti u okružujućem tlu pretvara, kroz
varene žičane mreže, uz ostale dodatne
nekoliko posrednih koraka redistribucije
potporne elemente.
napetosti, sve dok se ne dosegne novo
stanje ravnoteže. Uspešna primjena metoda
Konvencionalan metod podrazumeva aktivni
zahteva pridržavanje ovih principa:
pristup projektovanju koji zahteva bliski
- Odabir odgovarajućeg oblika tunela treba
kontakt između projektanta i gradilišta
da je u skladu sa postojećim uslovima
jednom kad je završen početni projektni
napetosti i čvrstoće mase tla. Kao rezultat
paket. Projekat nije gotov nakon projekta
toga, pravilni oblik tunela smanjuje
tendera za izvođenje radova, finalno projekat
koncentracije napetosti i značajno
se razvija tokom iskopavanja kroz pristup
doprinosi stabilnosti.
„projektovanje in situ“. Sam projektant treba
- Redosled iskopavanja i postavljanja
da rastumači rezultate praćenja, verifikuje
potpornog sistema, treba da bude takav
pretpostavke projekta i da održava povratnu
da deformacije okolnog materijala ostanu
JP Putevi Srbije 3
spregu sa projektom za vreme izgradnje primijeni na tunele svih veličina i različitih

tunela. oblika i da istovremeno vrši blagovremena
ekonomska prilagođavanja promenjivim
Veliki deo uspeha konvencionalne metode uslovima u tlu čime poboljšava izvodljivost
tokom protekle tri decenije, treba da se projekata izgradnje tunela čak i u područjima
pripiše njegovoj prilagodljivosti skoro svim gdje su uslovi u stenama vrlo osetljivi.
tipovima uslova tla, ali i maksimalnoj
fleksibilnosti u odabiru metoda izgradnje
oblaganja tunela. Takođe, može da se
Slika 11.3.1: Tipični poprečni preseci kod konvencionalne tunelogradnje
4 JP Putevi Srbije
Slika 11.3.2. Konvencionalna metoda pristup projektovanju
JP Putevi Srbije 5
smanjile deformacije tla, te da bi se smanjio

11.3.2.5 Planiranje nosećih elemenata red veličine sleganja površine iznad tunela.
Primarni noseći elementi su konstrukcioni Kod tunela koji imaju srednje visoku ili visoku
elementi koji samostalno ili u različitim natkrivenost, prilikom planiranja gradnje treba
kombinacijama trajno obezbeđuju propisanu dozvoliti veču deformaciju, što zahteva
stabilnost iskopnog prostora. Zbog toga je ugradnju elastičnog i istovremeno
prilikom planiranja ugradnje ovih elemenata ekonomičnog sistema podupiranja (tanke
potrebno da se definišu odnosno uvaže tipski obloge od mlaznog cementnog betona,
načini podupiranja koji generalno uključuju primena raznih vrsta čeličnih lukova i
kombinacije standardnih nosećih elemenata. stenskih sidra, izvođenje deformacijskih
otvora sa ugrađivanjem popusojučih
Primarna podgrada čiji su sastavni delovi elementa podgrade i sl.).
pojedinačni noseći elementi uzeta je u obzir
kao sastavni deo celokupnog sistema 11.3.2.5.1 Standardni sistem podupiranja
podupiranja u tunelu.
Standardno podupiranje mora da bude
Planirani odabir krutog ili prilagodljivog određeno za svaki tip stenske mase koja je
odnosno fleksibilnog (popsutljivog) načina određena u geotehničkom modelu.
primarnog podupiranja generalno zavisi od
geometrijskih osobina preseka, geotehničkih Standardni potporni elementi treba da se
osobina stena i stanja površine na području odaberu prema prilagodljivosti promenama u
uticaja (naseljeno, nenaseljeno, prošarano geološkim uslovima duž trase tunela
infrastrukturnim objektima i sl.) tunela i od
visine nadsloja. Izvođenje primarne obloge je
striktno i brzo, da bi se sprečile odnosno
Stenska sidra
Pasivna sidra u čelu

Podupiračke cevi
Mlazni beton
Fazni iskop
Čelični luk
Kalota Armaturna mreža

Potporno telo
Stepenica
Podnožni svod
A-A Podupiračke cevi
Shema sidranja
ds
e
Čelični luk e Armaturna mreža

e
Mlazni beton Stenska sidra

Stepenica Kalota Stepenica Iskopni korak
Slika 11.3.3: Primjer s standardnih tipa podgrade u nepovolnim geološkim uslovima
Planiranje sistema podupiranja određeno je: - nosivošću i dužinom stenskih sider,

- debljinom obloge od mlaznog cementnog - dužinom koraka izkopa,
betona, - dodatnim ili pomoćnim, potpornim
- brojem armaturnih mreža, elementima,
- debljinom i razmacima između čeličnih - podelom iskopa na pojedinačne faze i
lukova, redosled radova.
6 JP Putevi Srbije
- pomožne mere za poboljšanje stenske

mase.
Cevni štit
Stensko sidro
Mlazni beton
Čelični luk
Pasivno sidro
Peta kalote
Mikro šip
Stensko sidro
Čelični luk Cevni štit
Mlazni beton
Armaturna mreža
Kalota
Potporno telo
Stepenica Pasivno sidro
Privremeni podnožni svod

Podnožni svod
Slika 11.3.4: Projekat postupaka iskopa – primer iskopa u steni slabe nosivosti, gdje je cjelokupni
iskopni profil podeljen u kalotu, stepenicu i podnožni svod, i upotrebljen cevni ščit, fazni izkop
kalote u 8.faza, usidremo potporno telo, privremeni podnožni svod, mikro šipovi i raširena stopa
kalote
11.3.2.5.2 Podela na sektore iskopavanja Planirani redosled faza iskopa u gradnji

tunela zavisi od geotehničkih uslova i veličine
U uslovima lošega tla može da bude poprečnog profila tunela i suštinski utiče na
neophodno da se raspodele sektori terminski plan iskopa.
iskopavanja (npr. - kalota - stepenica) u
manje delove s obzirom na zatečene uslovu
u stenama.
JP Putevi Srbije 7
1
5
1 1 1 1 2 4 3 1 3
2 2 5
2 6 4
2 3 6
Iskop u punom profilu Višefazni iskop Višefazni iskop Višefazni iskop
kalotni dio/središni kaverne, slaba stena s bočnim podkopima
dio/podnožni svod
Slika 11.3.5: Planirani redosled faza iskopa u gradnji tunela
Prilikom planiranja redosleda faza iskopa

treba uzeti u obzir: 11.3.2.5.3.1 Mlazni beton
- veličinu poprečnog preseka tunela,
- kategoriju stenske mase, Mlazni beton se primenjuje kako bi se izbeglo
- ograničenja vremenskog razvoja popuštanje okružujuće stenske mase ali i kao
deformacija, nosivi element. Obloga mlaznog betona
- ograničenja zbog vibracija (miniranje). pokriva i zatvara pukotine u kamenu i
sprečava otpadanje i pucanje. Održavanje
Planirani standardni sistemi podupiranja i početne čvrstoče stene je presudno za
redosled radova u iskopavanju tokom formiranje stenskog svoda oko profila iskopa.
izvođenja radova mogu da se prilagođavaju
činjeničnim geotehničkim uslovima i drugim U osnovi, obloga mlaznog betona u običnim
mogućim zahtevima koje diktira naručilac ili tunelima može da se smatra nearmiranim
su posledica više sile. betonom. Praktično iskustvo pokazuje da
obloga tunela ne popušta pred savijanjem,
Projektom za dobijanje građevinske dozvole nego pod preteranim pritisnim naponima što
moraju da budu određeni: ima za posledicu raspukline pri smicanju.
- geometrija i tipovi standardnih potpornih Preterani momenti savijanja redukuju se
sistema za predviđene kategorije hridina, puzanjem i njihova se preraspodela vrši
- dužine korakâ iskopa, formiranjem pukotina tako stvarajući zglobni
- izvođenje podupiranja i drugi specifični sistem. Takav višestruki zglobni sistem
zahtevi. tunelske obloge je stabilan u odnosu na
kinematičke principe pod uslovom da je
Svi drugi detalji i specifičnosti određene su u „potpuno ugnežđen“ u okružujuće stene ili
projektu za izvođenje radova. zemlju i da je obloga tunela pravilno
oblikovana, sa glatkim, zavijenim stropom i
11.3.2.5.3 Glavni noseći elementi zidovima.
Prilikom gradnje tunela planirani su sledeći Minimalna pritisna čvrstoća (kubična

glavni noseći elementi: čvrstoća) 25 MPa posle 28 dana, kakva se
- mlazni cementni beton (nearmiran, navodi u mnogim projektima, može da se
armiran armaturnim mrežama ili postigne korišćenjem suve mešavine 350 do
mikroarmiran čeličnim kompozitnim 400 kilograma portland cementa po kubnom
vlaknima), metru.
- stenska sidra od čelika ili od drugih
odgovarajućih materjala (staklena vlakna, Konvencionalne dodatne mešavine za
kompozitna vlakna i sl.), ubrzavanje sa visokim sadržajem alkalnim
- čelični lukovi ili pojedinačni elementi ubrzivača za brže vezanje i veću pritisna
konstrukcije od drugih materijala (I-profili čvrstoća na početku, utiču na smanjenje
od zakrivljenog konstrukcionog čelika, TH- finalne pritisnu čvrstoću. Stoga su one
čelični i drugi slični profili osmišljeni za pogodne samo za mlazni beton koji nema
gradnju podzemnih objekata, čelični lukovi konstrukcijsku funkciju (npr. izolacioni slojevi,
u obliku šipki raznih dimenzija i statičnih zapunjavanje prekomernih lomova itd.).
svojstava. Alkalni ubrzivači ugrožavaju zdravlje radnika i
predstavljaju dugoročnu pretnju okolini.
8 JP Putevi Srbije
Nealkalni i niskoalkalni ubrzivači nude savitljivosti, smicajna čvrstoća, udarna

značajne prednosti u radnim uslovima, čvrstoća, direktna čvrstoća vlakna, otpornost
kompatibilnost sa okolinom i tehnološkim na udarce, žilavosti otpornost na lom. Kada
karakteristikama. Oni izazivaju tek lagano je mlazni beton armiran vlaknima, žičana
smanjenje finalne pritisne čvrstoće mlaznog mreža može da se izostavi. Komparativne
betona. prednosti su:
- brža izrada osnovne podgrade,
Najnovija dostignuća primenjuju mlazni beton - veći učinak i bezbednija izrada (tunelski
sa brzovežućim cementima bez ikakvog radnici nisu izloženi opasnosti na radu
ubrzivača. Pritom nema nikakve redukcije pod samo delimično zaštićenim otvorenim
finalne pritisne čvrstoće. prostorom, čemu bi inače bili izloženi
prilikom montiranja armaturne mreže).
S obzirom na pitanja zaštite okoline, zdravlja
radnika i održavanja (npr. odvodne cevi) 11.3.2.5.3.4 Čelični lukovi
smeju da se koriste samo nealkalni ubrzivači
ili brzovežući cementi. U modernoj izgradnji tunela, funkcija čeličnih
lukova je ograničena na ulogu armature i
11.3.2.5.3.2 Armaturna mreža elementa distribucije tereta u oblozi
mlaznoga betona te na momentalnu potporu
Armaturna mreža se primenjuje kao onih područja koja se nalaze direktno pored
konstrukcijsko pojačanje obloga mlaznog mesta iskopa, gdje mlazni beton još nije
betona. Uz to ima i sledeće funkcije: nanesen ili gdje nije još razvijena dovoljno
- poboljšanje adhezije slojeva mlaznog velika nosivost.
betona,
- stabilisanje i ojačavanje nanetog sloja Stoga čelični lukovi uglavnom služe kao
mlaznog betona dok se ne veže i ne privremeni potporni elementi koji osiguravaju
stvrdne, radno područje dok mlazni beton nije
- ojačanje smicajne čvrstoće, nanesen i dok još nije očvrsnuo. Tamo gdje
- ojačanje konstrukcijskih spojeva, je potrebno korišćenje koplja, čelični lukovi
- smanjenje i ograničenje pukotina zbog mogu da se koriste za usmeravanje bušenja i
puzanja i prenaprezanja, za podupiranje cevi nakon sledećeg koraka
- korišćenje pojačanja obloga tunela u iskopavanja.
longitudinalnom smeru na granicama faza
izgradnje (npr. nadvoji / klupe), Postoji nekoliko tipova čeličnih lukova:
- sprečavanja otpadanja komada mlaznog - U obliku slova H,
betona posle naprslina ili pucanja obloga, - U obliku slova U („TH” profili),
- zaštita radnika i opreme pre betoniranja - Rešetkasti nosači.
mlaznim betonom.
H-nosači mogu da se proizvedu kao zavareni
Samo ako je mlazni beton nanet kao lokalna ili valjani profili. Povezivanje različitih
potpora (npr. u izvrsnim stabilnim uslovima) segmenata u oblik prstena postiže se
ili kao zaptivni sloj, žičana mreža može da se pritezanjem završnih ploča. Lukovi u obliku
izostavi za tanke slojeve (manje od 5 cm). slova H dozvoljavaju tek relativno male
deformacije. U slučaju velikih deformacija, H-
Kako bi se minimizovao odboj i postigao lukovi su opterećeni na izvijanje.
dobar kvalitet mlaznog betona, razmak
između žica zavarenih u mrežu ne bi smeo U-profili omogućavaju klizne spojeve, koji su
da bude manji od 100/100 mm, a poželjan je neophodni u tunelima sa očekivanim velikim
razmak od 150/150 mm. Radi učinkovitosti, deformacijama. Takođe, u tunelima gde su
prečnik žica ne bi smeo da bude manji od 5 bočne galerije unapred izgrađene, ovi profili
mm. Za praktičnu upotrebu, savijanje, moraju se odabrati za delove gornjega
popravljanje itd. prečnik žica ne bi smeo da nadvoja radi lakše ugradnje i povezivanja u
bude veći od 8 mm. krunu.
Zbog svoje manje težine, rešetkasti nosači

11.3.2.5.3.3 Mlazni beton pojačan vlaknima mogu se lagano složiti i postaviti. Vitkija
konstrukcija, je međutim, sklonija
mehaničkom oštećivanju tokom transporta,
Za specijalne primene mlaznog betona, može skladištenja i podizanja. U slučajevima velikih
da se traži dodavanje čeličnih ili kompozitnih deformacija, rešetkasti nosači su pod
vlakana. Dodavanjem vlakana mlaznom uticajem naprezanja na izvijanje svijanja –
betonu znatno se pojačava čvrstoća baš kao i H-lukovi.
JP Putevi Srbije 9
11.3.2.5.3.5 Stenska sidra
Stenska sidra su jedni od glavnih potpornih

elemenata u modernoj izgradnji tunela u
stenama, bez obzira na okružujuće stenske
mase same po sebi. Oni mogu da se postave
lokalno da podupiru pojedine blokove ili da
smanje razmak između tankih stenovitih
slojeva, ili se primjenjuju sistematski kao dio
standardnog potpornog sistema.
Stenska sidra pojačavaju kvalitet stena

povećavajući smicajnu čvrstoću i, ako su
prednapregnuti, stvaraju v Sidra dejstvuju samo kao privremeni potporni
azitrodimenzionalne uslove napona koristeći elementi koji nisu zaštićeni od korozije.
se unutrašnjim pritiskom.
Swellex sidra
Dimenzioniranje sidrenih ploča od naročitog
je značaja. Ne smeju da budu ni premale ni Swellex sidro sastoji se od mehanički
prevelike. Sidrena ploča treba da rasporedi naborane čelične cevi, koja se širi u bušotini
sidrenu snagu na podgradu ili stenu i mora usled delovanja vode pod visokim pritiskom.
da upozori kada su sidra preopterećena. U Za vreme procesa bubrenja, swellex sidro
vezi s tim, sidrena ploča treba da se prilagođava svoj oblik kako bi popunio sve
deformiše plastično, bez lomljenja u nepravilnosti u izbušenoj rupi, čime povećava
situacijama kad napetost dolazi do granice snagu stene dajući potpuni frikcioni i
loma. mehanički međuspoj duž cele svoje dužine.
Njegova jedinstvena fleksibilnost je ono što
Trenjska sidra ga čini prikladnim za razne uslove u tlu, od
srednjih pa sve to čvrstih stena.
Ova sidra se u steni drže pomoću trenja, bilo
lokalnog ili svojom cijelom dužinom. Oni nisu
usađeni u injektiranu smesu (žbuku), pa im je
otpornost na koroziju smanjena. S druge
strane, vrše svoju podupiračku ulogu odmah
nakon postavljanja i ne smetaju im problemi
sa žbukom u slučaju velikog dotoka vode.
Sidra sa rascepljenim klinom
Ovaj tip sidara ima rascepljeni klin ili neki

sličan deo da bi usmerio vezivne sile u stenu.
sidra koji se šire treba da budu odabrani tako
da odgovaraju pojedinom tipu stene. Sidro
može da bude podvrgnuto teretu i može da Glavna prednost swellex sidra nad zalivnim
bude prenapregnuto odmah nakon ugradnje. je činjenica da mogu da budu ugrađeni vrlo
brzo nakon iskopavanja i da dejstvuju tako da
Dužina slobodnog produženja odgovara odmah mogu da podnesu teret. Glavno polje
dužini sidra. Konstanta elastičnosti je njihove primene je lokalna zaštita nestabilnih
značajno manja nego u slučaju potpuno sekcija ili blokova na mestu iskopavanja.
ugniježđenog sidra, što smanjuje njegovu
efikasnost. Zalivna sidra
S obzirom na svoju dejstvo ova sidra mogu

da se podele u neprednapregnuta i
prednapregnuta sidra. Kod prednapregnutih
sidara u područjima povezivanja treba da se
koriste ubrzivačke patrone ili smola. U
današnje doba, stenska sidra su
prednapregnuta samo kada se koriste u
uslovima stena koji variraju od izvrsnih do
dobrih. Sile prednaprezanja iznose i do 100
kN ili čak 150 kN. U uslovima koji variraju od
10 JP Putevi Srbije
osrednjih do slabih, prednaprezanje nije

potrebno s obzirom da se sidra napregnu Injekciono sidro
radijalnim deformacijama podgrade.
Injekciona sidra su ona sidra koja, kada su
SN-sidro na mestu, povezana su sa stenom celom
svojom dužinom uz pomoć cementne žbuke,
Sidro najšire primene je ono SN vrste. (SN slično SN sidrima, ali je žbuka injektovana u
zato što je ovaj tip sidara prvi put upotrebljen bušotinu nakon nameštanja sidra. Ovi tipovi
u projektu hidroelektrane Store Norfors, u stenskih sidara se uspešno primenjuju u
Švedskoj). SN sidra su ona koja, kada se područjima sa značajnim unutrašnjim
smjeste, povezuju se sa stenom/kamenom dotokom vode, koji se obično pojavljuje u
duž cele svoje dužine pomoću odgovarajuće zonama jako naprslih stena, drobljenih stena
žbuke. Cela bušotina se pre ugradnje sidra i u mekom tlu. Zbog činjenice da ubrzavajuće
napuni gostom cementnom injektirnom patrone ne mogu da budu korišćene zajedno
masom (žbokum). Sidro može da bude sa injekcionim sidrima, na njih mora da se
prednapregnuto ili neprednapregnuto. računa kao na neprednapregnuta stenska
sidra.
U naprslim, zdrobljenim stenama sa

podzemnom vodom, efikasnost uspešno i
dobro ugrađenim injekcionih sidara dokazano
je veća od običnih, prednapregnutih SN
sidara, koji teško da se mogu pravilno
injektirati u ovim uslovima. Cementna masa
injektovana pod malim pritiskom penetrira i
ispunjava pukotine, raspkuline i praznine oko
stenskog sidra i tako povećava čvrstoću
Proporcionalni odnos između prečnika SN stenske mase što je kompenzacija
sidra i prečnika bušotina okvirno iznosi 1 : nedostatka prednaprezanja.
1,5-2.
Samobušeno sidro IBO injekciono sidro

(injection-bore-bolt)
IBO sidra predstavaljaju kombinovani sistem

sidra za stene i šipke za bušenje. Za vreme
bušenja, šuplje IBO sidro se koristi kao šipka
za bušenje. Na kraj sidra stavi se bušeča
krona koje može da bude različitih preseka.
Šipka i dleto ostaju u bušotini kao stensko
sidro. Rupa širokog dijametra unutar IBO
šipke omogućava tokom bušenja ispiranje
materiala od bušenja a posle bušenja i
delotvorno injektiranje. Razlika injekcionog od IBO sidra je uglavnom
u tome što je injekciono sidro potpuna čelična
šipka koja ima plastičnu cev spojenu na
čeličnu šipku koja deluje kao crevo za
injektiranje, dok su IBO sidra šuplja, a taj
otvor služi kao crevo za injektiranje.
Proporcionalni odnos između prečnika sidra i

prečnika bušotina okvirno iznosi 1 : 2.
Geotehnička sidra
To se za vreme bušenja koristi kao vod za U izgradnji tunela geotehnička sidra se

ispiranje, a kasnije i kao cev za injektovanje. uglavnom primijenjuju u velikim tunelima i
Ovaj sistem pokazuje sve svoje prednosti u secištima u mekom tlu ili steni. Oni mogu da
slučaju urušavanja bušotine, s obzirom da ne budu privremena ili trajna potpora.
treba da se vadi šipka za bušenje i umeće
Geotehnička sidra (kablovska sidra, prednapeto sidro)
novo stensko sidro.
JP Putevi Srbije 11
Razmak između koplja zavisi uglavnom od

dužine koraka napredovanja, stenskog
opterečenja (nadslojem) i geoloških uslova.
Dužina podupiračkih cevi i koplja mora da

bude bar 2 do 2 1/2 puta dužina koraka
iskopa.
11.3.2.5.4.2 Čelične talpe
Prednaprepregnuto sidro se sastoji od Talpe treba upotrebljavati uglavnom na

čeličnih užadi (šipke) za prednaprezanje. lošem, nekohezivnom terenu, radi
sprečavanja obrušavanja materijala u toku i
Razmak između užadi i plastične cevi mora neposredno nakon iskopavanja. Upotreba
da bude dovoljno veliki da obezbedi savršeno talpi zahteva postavljanje čeličnih lukova.
postavljanje u cement ili malter ili u trajno
plastični materijal za zaštitu od korozije. Upotrebljavaju se čelične talpe debljine od 4
do 6 mm. Dužina se određuje u skladu sa
Kod trajnih geotehničkima sidara posebna dužinom iskopavanja i zahtevima koji se
pažnja treba da se posveti zaštiti od korozije odnose na osiguranje iza radnog čela.
strukova užadi u veznoj dužini, slobodnoj Dužina čelične talpe iznosi od 1,5 do 2,0 m.
dužini, kod područja glave sidra koa i za za Širina lima treba da iznosi između 180 mm i
samu sidrenu glavu. 225 mm.
11.3.2.5.4 Dodatni ili pomoćni potporni Postavljanje talpi se izvodi u skladu sa

elementi dužinama prikazanim na crtežima. Talpe
treba pobiti u teren ispred iskopavanja
Prilikom gradnje tunela planirani su sledeći određene kampade do dubine koja prelazi
elementi: minimalnu dužinu od 0,8 metara iza radnog
- koplja (čelične cevi ili armaturne šipke) čela. Šupljine i otvore iza talpi treba ispuniti
- talpe napravljene od debelog čeličnog mlaznim betonom ili masom za injektiranje od
lima kojima se sprečava urušavanje cementnog maltera.
tavanice i bočnih strana u nevezivim
zemljanim materijalima, 11.3.2.5.4.3 Cevni štit
- cevni štit (cevni krov, kišobran, pipe roof)
- mikro šipovi (piloti), Cevni štit, koji se sastoji od čeličnih cevi,
- LSC (popuštajuči elementi podgrade). postavlja se u slučaju malog nadsloja (do 2-3
prečnika tunela) ispod kuća i ostalih
11.3.2.5.4.1 Koplja (čelične cevi ili armaturne građevina, kako bi se smanjilo sleganje i
šipke) povećala stabilnost iskopne površine. Obično
se cevni štitovi koriste u tlu i vrlo slabim
Koplja (čelične cevi ili armaturne šipke) se stenama (raspadnute ili potpuno pod
ugrađujeu u teme i bok tunela, zbog uticajem atmosferilija, potpuno odlomljene,
sprečavanja rušenja u tavanici i boku tunela. naprsnute ili stene u obliku milonita).
Koplja su privremeni podupirački elementi Cevni štit nije prikladan za kontrolu

koji se postavljaju u longitudinalnom smeru podzemnih voda u formacijama koje sadrže
tunela pre iskopavanja. Ti elementi smanjuju vodu. U takvim uslovima, cevni štitovi treba
slobodan raspon nepoduprte površine da budu kombinovani sa dodatnim merama
iskopavanja. Koplja su potporna pomoć kod kontrole podzemnih voda (npr. bunari za
iskopavanja i nemaju gotovo nikakvu funkciju snižavanje nivoa podzemnih voda, vukumske
nakon postavljanja inicijalne obloge (mlazni cevi , itd.)
beton, žičana mreža, stenska sidra).
U principu postoje dvije metode:
Uglavnom se koriste čelične cevi i armaturne
šipke. Mogu da se zabiju u tlo ili, da se Čelične cevi velikoga prečnika
umetnu u prethodno izbušene rupe. Ako su Krov od cevi postavlja se kao kišobran iznad
postavljene u ranije izbušene rupe, prostor tavanice, ispred čela izkopa tunela. Čelične
između potpornih cevi (ili šipki) i stene se cevi postavljaju pomoću metoda mikro
bušotine treba da se zacementitra. izgradnje tunela i kasnije se pune betonom.
Čelične cevi malog prečnika (slika 11.3.4)
12 JP Putevi Srbije
Cevni ščit postavlja se kao kišobran iznad Gornja

tavanice, ispred čela izkopa tunela. Čelične ploča
cevi se buše i kasnije pune cementnom
masom. U mekanom terenu ili u tlu, čelične L2 L1
cevi mogu da se koriste kao »manšetne
cevi« za injektiranje (injektiranje pod Osnovna
pritiskom) tla između i okolo cevi. Generalno ploča
se razmaci čeličnih cevi malog prečnika Rastegljivi čelični elementi
kreću između 20 i 40 cm, u zavisnosti od Vrsta, broj i dužina su prilagođeni
kapacitetu obloge i pomeranjima
kohezivnosti tla ili stenske mase. Injektirani
(min. 2)
cevni štit se uglavnom postavlja u dužinama
od 12 do 20 m. Preklapanje može da bude 3
do 4 metra. Prazan prostor između zida
11.3.3 UNUTRAŠNJA BETONSKA
bušotine i čeličnih cevi treba da se ispuni
OBLOGA (SEKUNDARNA
cementnom masom.
OBLOGA)
11.3.2.5.4.4 Mikro šipovi (Micro-piles)
11.3.3.1 Opšte
Mikro šipovi moraju da budu ugrađeni u petu
kalote u područjima manje natkrivenosti, gde Iako se stabilnost tunela postiže inicijalnom ili
tuneli prolaze ispod naselja. Mikro šipovi primarnom podgradom, obično se projektuje i
moraju da prenose opterećenja sa obloge od sekundarna obloga tj. unutrašnja obloga.
mlaznog cementnog betona u okolnu stensku Unutrašnja obloga povećava sigurnost
masu. Na ovaj način se smanjuje sleganje u sistema obloga tunela i daje jednoliku i glatku
oblozi od mlaznog cementnog betona u unutrašnju površinu. Osim toga, ona
kaloti, te opasnost od obrušavanja stenske omogućava ugrađivanje membranskog
mase između kalote i privremenog sistema obloga kako bi se ostvarila
podnožnog svoda. To omogućuje povećanje nepropusnost tunela. Glatka unutrašnja
stabilnosti bočnih strana tokom iskopavanja površina je važna za ventilacioni sistem
stepenika. tunela kao i za održavanje (pranje tunela), ali
i iz estetskih razloga.
Mikro šipovi moraju da budu sastavljeni od
rebrastih čeličnih cevi, spoljašnjeg prečnika Unutrašnja obloga može da se izvede od
Ø 60 mm i debljine najmanje 6 mm. Čelične armiranog ili nearmiranog betona. Stenska
cevi moraju da budu u potpunosti obložene masa oko obloga može biti drenirana ili
cementnim malterom. Prečnici buotina za nedrenirana. U savisnosti od toga obloga nije
mikro ipove moraju da iznose najmanje 120 ili je opterečena vodenim hidrostatičkim
mm. tlakom. Odluka o principima izgradnje zavisi
od sledećih faktora:
11.3.2.5.4.5 LSC (popuštajuči elementi
- mogućnost slobodnog, ograničenog ili
podgrade).
pumpajućeg pražnjenja podzemnih voda
Da bi izdržala velike deformacije koje se u površinski odvod,
javljaju u toku iskopavanja tunela u stenama - očekivana količina vode,
sa nepovoljnim karakteristikama tunelska - zatečeni pritisci vode,
obloga se deli na segmente pomoću - uticaji hidrološke okoline, kao što je uticaj
uzdužnih razmaka. Radi boljeg iskorišćenja bunara, javne i privatne vodovodne
nosivosti obloge u deformacione otvore se u mreže, izrada drenaže podzemnih i
kružnom smeru postavljaju stišljivi elementi površinskih voda, troškovi postupka
izrađeni od mekog čelika. pumpanja, ako je potrebno.
Elementi za kontrolu napona u oblozi se Tuneli koji nisu opterećeni vodenim pritiskom
upotrebljavaju za postizanje kontrolisane generalno su opremljeni nearmiranom
duktilnosti tunelske obloge. Ograničenjem unutrašnjom oblogom. Tuneli koji su
razvoja normalnih napona sprečeno je opterećeni vodenim pritiskom, uvjek su
preopterećivanje betonske obloge i time opremljeni armiranom unutrašnjom
osiguran noseći kapacitet podgrade. oblogom.
U područjima portala, gde su cevi tunela

produžene i konstruisane kao „cut and cover“
tuneli, nominalna debljina obloga obično
treba da bude povećana. Stoga će se obloga
JP Putevi Srbije 13
u tim područjima armirati, bez obzira na - postavljanje membrane koja omugučava

stanje pritiska vode. Debljina i armatura dalje deformacije primarne podgrade ili
moraju da zadovoljavaju strukturalne zahteve drugih deformacionih elemenata između
prema projektovanom zasip – prekrivanje spoljne i unutrašnje obloge kako bi se
(visina, simetrično ili asimetrično prekrivanje, dopustile deformacije za vreme
građevinska oprema za prekrivanje). nameštanja i otvrdnjavanja unutrašnje
betonske obloge, međutim, treba uzeti u
Ako je za stabilnost tunela potreban podnožni obzir dopuštene tolerancije i uslove
svod, postavlja se betonski luk. U drumskim razmaka,
tunelima sa dve trake minimalna debljina - mere sadržane u projektu (pojačana
podnožnog svoda od livenog betona ne sme čvrstoća betona, žilavost armature).
da bude manja od 50 cm. Povprečni
građevinski spojevi glavne obloge moraju da U plitkim tunelima unutrašnja obloga mora se
se podudaraju sa građevinskim spojevima liti čim je to moguće da bi se smanjila
podnožnog svoda, međutim, podnožni svod sleganja.
može dodatno da bude podeljen.
U tunelima sa visokim nadslojem, unutrašnja 11.3.3.2 Projektni zahtevi

obloga se lije nakon što se deformacije
umire. Deformacije sa brzinom manjom od 4 Zavisno od debljine unutrašnje obloge, mora
mm/mesecu generalno se tretiraju kao »one se izvršiti odabir distribucije veličine zrna i
koje će nestati«. Ovo ne važi za bubreća i maksimalne veličine zrna. Kod armiranih
puzajuća tla. U slučaju deformacija koje su u unutrašnjih obloga, preporučljiva maksimalna
toku, može da se preduzme jedna od veličina zrna je 32 mm a kod nepojačanih
sledećih mera: unutrašnjih obloga ona iznosi 45 mm.
- dodatno podupiranje kamene mase da bi
se usporilo napredovanje deformacija,
Preporučuju se ove distribucije veličine zrna:
Slika 11.3.6: Distribucija veličine zrna kod armiranih unutrašnjih betonskih obloga
Slika 11.3.7: Distribucija veličine zrna kod nearmiranih unutrašnjih betonskih obloga
14 JP Putevi Srbije
Mora da se koristi Portland Cement, sa Iz strukturalnih razloga za unutrašnje obloge

prosečnom specifičnom površinom (po treba da se koristi beton klase C 25/30.
2
BLAINE) od 3.500 do 5.000 cm /g.
Ako klimatski uslovi to traže, moraju da se
Za unutrašnje oblaganje tunela treba da se izrade segmenti otporne unutrašnje betonske
koristi elektrofilterski (EF) pepeo. Kod obloge na portalima. Dužina obloge određuje
nearmiranih unutrašnjih obloga, EF pepeo se s obzirom na mikroklimatske uslove.
treba da bude 15% to 25% ukupne količine
smese cementa i EF pepela. Kod armiranih 11.3.3.2.1 Minimalni projektni zahtevi za
unutrašnjih obloga udeo EF pepela može da unutrašnju oblogu
se poveća za 10 %.
Sledeća tabela je preneta iz austrijskih
Treba da se koriste aditivi kako bi se smanjila »Uputstava za beton unutrašnje obloge« od
ukupna količina vode za betoniranje Austrijskog betonskog društva. Dole
unutrašnje obloge (maksimalno 170 l/m
3 prikazani iznosi važe za površine poprečnih
vode). Uz sve, koriste se i plastifikatori i preseka iskopa od 30 do 120 četvornih
aeranti. metara.
Tabela 11.3.1: Projektni zahtevi za unutrašnju oblogu
Vodonepropusni
Kriterijum Nearmirana obloga Armirana obloga
beton
Membrana Bez Sa Bez Sa -

1) 1) 1) 1) 2)
Min. debljina cm 20 25 30 30 30 do 40
Maks. dužina 4) 4) 4) 4)
3) 12 12 12 12 10
bloka (m)
Min. trajanje 5)
8 8 8 8 8
livenja (h)
Normalno trajanje
10 10 10 10 12
livenja (h)
Preporuč. na
Kontrola loma Preko Preko Potrebno
području Preporuč.
separacijski sloj membrane membrane
ulaza
Min. 0,1%
poprečnog
Min. armatura Min. preseka betona
ili prema pojačanje ili u oba smera i na
Armatura - -
potrebi prema potrebi obema stranama
(Eurocode 2) (Eurocode 2)
Širina raspukline:
< 0,2 mm
Građevinski Trake za
spojevi zaptivanje na
Kontakt Kontakt Kontakt Kontakt radnim i
blokovnim
kontaktima
Betonski pokrov 40 mm
»vazdušna
40 mm strana« 40 mm obe
- -
obe strane 30 mm strane
»stenska
strana«
JP Putevi Srbije 15
1)
Delovi stena i sidrne glave mogu da dopru najviše 5 cm u presek unutrašnje obloge.
2)
Ako je na sredini preseka zaptivna traka.
3)
Ograničenje najveće dužine koraka pre svega služi da onemogući formiranje pukotina i da
poboljša kvalitet betona.
4)
U blizini portalâ i na mestima sa velikim temperaturnim promenama zbog radno-tehničkih
uslova je preporučljivo da se najveća dužina koraka prepolovi sečenjem prividnih spojeva. Na
rastojanju između niša koje iznosi 50 m, dužina koraka treba da iznosi 12,5 m.
5)
Važi samo kada se koristi cement koji ne sadrži C 3A (zbog toplote hidratacije a ne zbog
otpornosti na sulfate).
0.25-0.30
Os tunela Najmanja klasa betona:
C 25/30.
Zahtevima za očvrsli
beton:
(klasa pritisne čvrstoče,
klasa izloženosti, nazivna
veličina najvećeg zrna
Unutrašnja obloga agregata, konsistencija) u
skladu srandarda SRPS
EN 206-1.
0.30
0.40
Slika 11.3.8: Poprečni

profil u tunelu; projektni zahtevi za unutrašnju betonsku oblogu
20 mm. Ako betonsko pukriče na stenskoj

11.3.3.3 Vodonepropusna unutrašnja strani prelazi 100 mm, mora da se preduzme
betonska obloga jedna od sledećih mera:
- dodatni sloj armature,
Vodonepropusna unutrašnja obloga je sistem - projektovana armatura prilagođava se
obloge koji treba da bude nepropusan bez položaju i području poprečnog preseka,
korišćenja membranske obloge. - treba naneti dodatni sloj mlaznog betona
Vodonepropusan beton mora da ispuni pre postavljanja unutrašnje obloge.
zahteve projekta iz gornje tabele uz dodatne
zahteve koji se tiču tehnologije betoniranja i
metoda izvođenje, koji se nalaze u 11.3.3.4 Beton
primjenjivim standarnima. Dodatni zahtevi
navedeni su dole. Zahtevi za beton i postupci provere,
specifikacija betona, dostava svežeg betona,
Unutrašnje obloge se smatraju kontrola usklađenosti i merila usklađenosti,
vodonepropusnim samo ako se mogu opaziti kontrola proizvodnje i procena usklađenosti
samo lokalna područja vlažnost na moraju da ispunjavaju zahteve standarda
unutrašnjosti obloga. Jaka curenja vode treba SRPS EN 206-1.
da se riješe injektovanjem.
Pravilni sastav betona za unutrašnju oblogu
Armaturna mreža sa minimalnom veličinom zahteva optimizovanje sastojaka kako u
od 100 mm, treba da se postavi na i pogledu kvaliteta tako i količinski, da bi se za
vazdušnu stranu obloge. Armatura koja date zahteve postigle najpovoljnije
prelazi minimalnu, treba da bude oblika pretpostavke u vezi sa:
pojedinačnih rebara sa prečnikom manjim od - obradivošću sveže mešavine,
16 JP Putevi Srbije
- vremenom do uklanjanja oplate i čvrstoće 11.3.3.5 Strukturna analiza unutrašnje

betona prilikom uklanjanja oplate, obloge
- sprečavanja formiranja pukotina, te
- svojstava tokom korišćenja. 11.3.3.5.1 Opterečenje u dubokim tunelima
Kada se uzmu u obzir zahtevane U dubokim tunelima, kao što definisano u

karakteristike, betoni za unutrašnju oblogu prethodnom poglavlju, unutrašnja obloga
moraju da budu napravljeni od odgovarajuće treba da bude projektovana za sledeća
vrste cementa i od odgovarajućeg dodatka opterećenja:
minerala ili bez njega, te od male količine - težina same obloge (mrtvi teret),
veziva i vode prilikom korišćenja plastifikatora - vodeni pritisak, zavisan od sistema
ili aeranta plastifikatora, da bi se temperatura drenaže,
betona i napon usled skupljanja što više - opterećenje stene, zavisno od geološkog
smanjili. ponašanja okružujuće stenske mase,
- skupljanje i puzanje betona,
Konzistencija betona za unutrašnju oblogu - instalacije kao što su mlazni ventilatori i
treba da bude prilagođena uslovima prilikom ventilacijski vodovi,
ugrađivanja u oplatu. Po pravilu je - opterećenja izazvana korištenjem tunela
konzistencija ovakvog betona unutar klase (saobraćajna opterećenja, sile kočenja),
F3 prema SRPS EN 206-1. - opterećenje vatrom.
Klasa čvrstoće betona na pritisak određuje se 11.3.3.5.2 Opterečenje u plitkim tunelima

u odnosu na statičke zahteve konstrukcije,
U plitkim tunelima sva navedena opterećenja
mada ne sme da bude niža od C25/30 prema
treba da se primene. Ostala opterećenja u
SRPS EN 206-1. Zahtevana klasa čvrstoće
plitkim tunelima su:
ne sme da bude nepotrebno premašena, jer
- opterećenje površinskog saobraćaja,
se inače povećava opasnost od nastanka
- opterećenja zbog eventuelne nove
pukotina. Potrebna čvrstoća betona prilikom
izgradnje,
uklanjanja oplate određuje se statičkim
- promene u naprezanju tla izazvane
proračunom.
dubokim iskopavanjem blizu tunela,
- opterećenja od zemljotresa.
Stepen otpornosti betona unutrašnje obloge
od prodiranja vode mora da bude jednak PV-I 11.3.3.5.3 Strukturne analize obloga
prema SRPS EN 206-1. Ako se zahteva
korišćenje betonâ sa posebnim svojstvima, Strukturne analize obloga u plitkim tunelima u
kao što je otpornost betona na sulfate, izgrađenim područjima treba da se vrše u
otpornost betona na delovanje štetnih skladu sa austrijskim uputama za
tečnosti i vodonepropusna unutrašnja obloga, projektovanje RVS 9.32 (Geschlossene
stepen otpornosti betona na prodiranje vode Bauweise im Lokergestein unter Bebauung).
iznosi PV-III. Strukturna analiza unutrašnje obloge može
da se izvrši pomoću analize uzidanog okvira,
U dužini od 1.000 m od tunelskih portala analitičke ili numeričke analize. Analiza
unutrašnja obloga tunela mora da bude uzidanog okvira može da se izvrši prema
napravljena od betona otpornog na mraz. rezultatima numeričke analize koristeći se
Beton je sa unutrašnje strane otporan na kontaktnim silama između tla i inicijalne
mraz ako pri starosti od 28 dana i posle 100 obloge kao opterećenja na unutrašnji oblogu,
ciklusa smrzavanja odnosno otapanja obično uz redukcioni faktor.
ispunjuje zahteve SRPS EN 206-1. Kada se
zahteva i otpornost površine betona na mraz Napredno matematičko modelisanje tla ili
odnosno otapanje u prisustvu soli, beton stene mase sa primjenjuje se samo ako se
posle 50 ciklusa smrzavanja/otapanja mora očekuju značajne promene u stanju
da ispunjava zahtev SRPS EN 206-1. okružujućeg tla nakon smeštanja unutrašnje
obloge. To može da bude zbog puzanja,
Kada postoji opasnost od delovanja sulfata, opterećenja zbog zemljotresa, promena u
treba obezbediti odgovarajuću otpornost nivou podzemnih voda ili izgradnje drugih
betona. Prilikom određivanja odgovarajućeg građevina u blizini.
sastava betona treba uzeti u obzir najnovija
saznanja u struci na ovom području. Za armirane unutrašnje betonske obloge,
izračunavanje potrebne čelične armature će
se vršiti u skladu sa lokalnim pravilima.
JP Putevi Srbije 17
Da bi se obezbedila odgovarajuća požarna 11.3.3.5.4 Otpornost struktura na požar

otpornost unutrašnje obloge, dimenzije
poprečnog preseka i potrebna armatura Otpornost struktura na požar opisana je u
unutrašnje obloge se određuju u skladu sa odnosu na različite krive zavisnosti
propisima o mehaničkoj otpornosti i temperature od vremena. Slika 11.3.9
stabilnosti objekata. prikazuje krivu u skladu sa ISO 834, krivu
holandskog RWS, krivu nemačkog ZTV i
Da bi se sprečilo ljuštenje betona prilikom francusku „povećanu" krivu ugljovodonika,
požara, preporučljivo je dodavanaje betonu HCinc, u kojoj su temperature umnožene
polipropilenska vlakna, kojima se povečava faktorom 1330/1100 u odnosu na osnovnu
količina kapilarnih pora u kojima se para krivu ugljovodonika (HC) iz pravila Eurocode
može razširiti i time parni tlak zbog povišane 1 deo 2-2.
temperature i da bude armiran i kompizirati
zaštitni sloj unutrašnje betonske obloge.
Slika 11.3.9: Vremenska temperaturna krivulja (krivulja požara) se uzima po ISO 834, HCM / HC inc,
RWS in ZTV standardu
Kriterijumi za projektovanja otpornosti na struktura na požar)“ tehničkog izveštaja

požar u tunelima usaglašeni su između 2007.05.16.B. Pregled predloga je prikazan u
PIARC i ITA, kao što je izloženo u članku o tabeli 11.3.2.
maršrutama / putevima „PIARC Design
Criteria for Resistance to Fire for Road Osnova za određivanje nivoa zaštite prema
Tunnelling Structures (PIARC kriterijumi za kriterijumima organizacije PIARC je tabela
projektovanje otpornosti na požar struktura koja predviđa različite scenarije požara za
drumskih tunela) (2004)“ i objavljeno kao različite tipove tunela.
preporuka organizacije PIARC u poglavlju 7
„Design criteria for Structure Resistance to
Fire (kriterijumi za projektovanje otpornosti
Tabela 11.3.2: Preporuke i uputstvo za putne tunele po PIARC i ITA
18 JP Putevi Srbije
Vrsta Primarna podgrada Sekundarna struktura (4)

(glavna struktura) (unutrašnja obloga)
saobraćaja
Podvodno ili Tunel u Tunel u Sa Kanali Izlazi u Izlazi u Skloništa

ispod/unutar nestabilnom stabilnom pokriven za slučaju slučaju (6)
superstruktu im vazdu opasnosti opasnosti
tlu tlu h ka ka drugim
re usekom
(5) otvorenom cevima
prostoru
Automobili / ISO ISO Pogledati Pogledat ISO ISO ISO ISO

laka 60 min 60 min napomenu i 60 min 30 min 60 min 60 min
komercijalna (2) napome
vozila nu (2)
Teretna RWS / HCinc RWS / HCinc Pogledati Pogledat ISO ISO RWS / RWS /
vozila / 120 min 120 min napomenu i 120 30 min HCinc HCinc
cisterne napome min 120 min 120 min
(1) (1) (3)
nu (3) (7)
Napomene:
(1) Može da se zahteva 180 min za veoma veliko saobraćajno opterećenje teretnim vozilima
koja prevoze zapaljivu robu.
(2) Bezbednost nije kriterijum i ne zahteva bilo kakvu otpornost na požar (osim izbegavanje
progresivnog kolapsa). Uzimanje u obzir ostalih ciljeva može da dovede do sledećih
zahteva:
ISO 60 min u većini slučajeva;
bez ikakve zaštite ako bi strukturna zaštita bila veoma skupa u poređenju sa troškovima i
nepogodnostima izvođenja radova pri popravci nakon požara (npr. poklopci rasvete za
zaštitu od buke).
(3) Bezbednost nije kriterijum i ne zahteva bilo kakvu otpornost na požar (osim izbegavanje
progresivnog kolapsa). Uzimanje u obzir ostalih ciljeva može da dovede do sledećih
zahteva:
RWS / HCinc 120 min ako se jaka zaštita zahteva zbog imovine (npr. tunel ispod zgrade) ili
velikog uticaja na mrežu puteva;
ISO 120 min u većini slučajeva, ako ovo obezbeđuje relativno jeftin način da se ograniči
oštećenje imovine;
bez ikakve zaštite ako bi strukturna zaštita bila veoma skupa u poređenju sa troškovima i
nepogodnostima izvođenja radova pri popravci nakon požara (npr. poklopci rasvete za
zaštitu od buke).
(4) Ostale sekundarne strukture: treba da bude definisano na bazi projektnih zahteva.
(5) U slučaju transverzalne ventilacije.
(6) Skloništa treba da budu povezana sa otvorenim prostorom.
(7) Može da se razmotri duže vreme ako postoji veoma intenzivan saobraćaj teretnih vozila
koja prevoze zapaljivu robu i evakuacija iz skloništa nije moguća za 120 min.
Površina primarne podgrade treba da se

sravna i zgladi finalnim mlazom betona.
11.3.4 HIDROIZOLACIJA - Tamo gde su protoci vode vidljivi postavlja se
MEMBRANSKA OBLOGA drenažna folija, koja se proteže do visine
sloja drenažnog betona koji okružuje
postraničnu drenažnu cev.
11.3.4.1 Opšte
Za sve podzemne strukture treba da se Vodonepropusni sistem sastoji se od dva

projektuje vodonepropusni sistem kako bi se sloja, spoljašnjeg kojeg sestavlja filc od
sprečilo uticanje podzemnih voda u tunele i geotekstila i unutrašnjeg koji je
kako bi se unutrašnja betonska obloga vodonepropusna membrana. Filc štiti
zaštitila od štetnog hemijskog uticaja. membranu od oštećenja prilikom kontakta sa
povšinom mlaznog betona i služi za
JP Putevi Srbije 19
odvođenje stenske vode. Membrana koja je građenje puteva u republici srbiji, Poglavje
smeštena između spoljašnje obloge (incialna 2.6 Zanatski radovi, Poglavje 2.6.5
podgrada tunela ili segmentirana obloga) i in- Hidroizolacije.
situ betonske obloge sprečava curenje u
tunel.
11.3.4.4 Alternativno izvođenje
hidroizolacije
11.3.4.2 Hidroizolacija u klasičnoj gradnji
tunela Varenim bitumenskim trakama koje takođe
moraju da budu zaštićene na odgovarajući
Namena hidroizolacije je da spreči doticanje način od oštećenja slojem geosintetika ili
vode iz stene u tunel. Nezavisno od veličine betona, te prekrivene drenažnim slojem, po
navedenog doticanja, hidroizolacija mora da sistemu „belih kada“, što se uzima u obzir pre
bude planirana za sve drumske tunele tako svega kod kraćih tunela (podvožnjaka,
da se trajno spreči natapanje i proceđivanje podzemnih prolaza) koji se grade ispod
vode iz stene u unutrašnju betonsku oblogu, i postojećih saobraćajnica.
da se obezbedi da ova obloga ne bude
izložena štetnim hemijskim uticajima koji
mogu da budu povezani sa agresivnim 11.3.5 PORTALI TUNELA
jedinjenjima u vodi iz stene.
11.3.5.1 Opšte
Pre nego što se počne sa ugradnjom
hidroizolacije, površina primarne obloge od Projektant tunela prilikom oblikovanja portala,
mlaznog cementnog betona mora da bude prostora pored puta i drugih objekata na
glatka, da se hidroizolacija ne bi oštetila. otvorenom obavezno mora da sarađuje sa
pejzažnim arhitektom i arhitektom koji
Hidroizolacija je sastavljena od dva sloja: učestvuje u izradi projektne dokumentacije za
- od sloja zaščitnog geotekstilnog filca koji glavni put.
je položen na oblogu od mlaznog
cementnog betona i sprečava oštećenja Generalno, tehnička rešenja konstrukcije
unutrašnjeg vodonepropusnog sloja i portala tunela treba da budu konstrukciono
- od vodonepropusne geomembrane jednostavna i geotehnički pogodna, moraju
da obezbeđuju trajne konstrukcione aspekte i
11.3.4.3 Hidroizolacija u gradnji tunela u nesmetan prelaz iz otvorene trase u tunel.
otvorenoj građevinskoj jami
Još uvek postojeće klasično zasečene
Kod tunela u otvorenoj građevinskoj jami čeone konstrukcije portala tunela ne
hidroizolacija se izvodi slično kao i u opterećuju postojeći pejzaž u koji se
tunelskoj gradnji, pri čemu odozgo nadole neprimetno uklapaju u najvećoj mogućoj
slede naredni slojevi: meri. Venci na portalu se ne završavaju na
- zasip od stenskog materijala, mestu gde se sastaju obronci kosine u kojoj
- drenažni sloj koji omogućava oticanje se nalazi portal, već se portal na
vode iznad tavanice tunela, koja zato odgovarajući način produžava sa ciljem
mora da bude napravljena u najmanjem zaštite od erozije ili raspadanja kosine oko
poprečnom nagibu 2,5 posto, portala i završava se pravougaono u odnosu
- zaštita zaptivnog sloja (geosintetički na osu tunela. I radovi održavanja ili
materijali ili sloj betona), obnavljanja su manji kod klasičnih portala
- vodonepropusna geomembrana, nego kod zahtevnih prostorno raščlanjenih
- zaštitni geosintetik, galerijskih konstrukcija.
- noseća konstrukcija pokrivenog ukopa.
Hidroizolacija za izvođenje u otvorenom

objašnjena je u Tehničkim uslovima za
20 JP Putevi Srbije
Slika 11.3.10: Koncept portala podređen arhitektonskim dizajnerskim vrednostima
Kod dugačkih putnih tunela se zbog sistema obroncima, aktivno ili umrtvljeno pomicanje
provetravanja i obezbeđivanja odvojenih tla itd.
požarnih sektora, te lokacije pogonskih
centrala ne mogu da se izbegnu zahtevne Glavni principi koji se primenjuju za
galerijske konstrukcije portala, kao što je npr. projektovanje portala su:
portal tunela Karavanke. U ovom slučaju je - oblik lateralnih useka kosina treba da se
dizajn portalâ podređen arhitektonskim nastavi u neposrednim područjima iza
dizajnerskim vrednostima i lokalnom portala,
ambijentu prostora, i oni se obično - maksimalno moguće smanjenje trajnih
koncipiraju u skladu sa arhitektonskim otvorenih useka, naročito u nestabilnim
smernicama prethodno izvedenog javnog područjima portala (urušavanje kosina,
konkursa i dizajnirani su u skladu sa odlomci stena, puzajuće kosine).
prvonagrađenim rešenjem pomenutog Produživanje cevi tunela sistemom »cut
konkursa. and cover«,
- veličina privremenih rezova treba da se
smanji korišćenjem primerenih potpornih
11.3.5.2 Obezbeđivanje stabilnosti kosina kombinacija.
na mestu otkopavanja
Za vreme projektovanja tendera za izvođenje
Trasa kolovoza, pa time i trasa tunela treba radova na portalu tunela, različiti geometrijski
da se usavrši tokom rane faze i da bude oblici vrata tunela trebaju da se uzmu u obzir
utemeljena na rezultatima istraživanja terena i analiziraju sa stanovišta lokalnih geoloških
i topografskih uslova. S obzirom da većina uslova koji su zatečeni u područjima portala.
portala tunela zahteva useke ispred portala i U slučaju kada su stvarni uslovi zatečeni
useke za portale moraju da se pažljivo tokom iskopavanja ulaza različiti od
istraže geološki i hidrogeološki uslovi u tim parametara pretpostavljenih u fazi
područjima. Pažnja treba da se posveti projektovanja ponude za izvođenje radova, u
lokalnim tektonskim strukturama (rasedi, skladu s tim treba da se prilagodi projekat
zone smicanja), puzanju ili pomičućim mera stabilisanja kosina.
JP Putevi Srbije 21
11.3.5.3 Koncept portala

Kosine rezova na portalima moraju da se
uključe u program praćenja. Ako je moguće, Portali tunela su jedinstvene, neponovljive
rezultati merenja moraju da se koriste za konstrukcije. Njihov koncept mora da uzme u
završni projekat kosina useka i podupirućih obzir:
struktura. - morfologiju terena,
- geološki sastav i karakteristike tla na
širem području uticaja portala,
- geometrijske elemente trase puta,
- dizajnerski aspekt i
- pejzažne i druge specifičnosti.
22 JP Putevi Srbije
Karakteristički poprečni presek

Pokriveni iskop
Zaštita HI iz mlaznog betona 15 cm

Polst-geotekstil
Vodonepropusni sloj
AB cev
Traka Traka
Vertikalna os
Os tunela
+2.0%
2.5% -2.0%
Betonski zastor 24 cm
Noseći sloj C35/45 XF4 PVII 17 cm
+ Habajući sloj C35/45 XF4 PVII XB3 7 cm
Asfaltni vezni sloj, AC 22 bin, 6 cm
Cementna stabilizacija, CS 32, 20 cm
Popunjavajući beton
AB ploča, 80 cm
Beton u podnožnom svodu, 10 cm
Podužni presek Mlazni beton 15 cm

Polst-geotekstil
HI sloj
Privremeni portal
Polst-geotekstil
Mlazni beton 30 cm AB cev
Armaturna mreža
Končani portal
Unutrašnja obloga
Radni kontakt
Tunel Pokriveni iskop
Popunjavajući beton
1.00%
Podnožni svod
Mlazni beton
Slika 11.3.11: Koncept portala klasično zasečene čeone konstrukcije portala tunela
JP Putevi Srbije 23
Portali mogu da se izvedu na sledeće načine: gradnje treba osigurati privremene kosine
- čeoni portal se primenjuje kod bazičnih ili odgovarajućim merama podupiranja,
vršnih tunela, ako je kosina iznad portala - potpornim konstrukcijama ili drugim
stabilna. potrebna je zaštita od pada sa tehničkim merama koje obezbeđuju
visine, protiverozivna zaštita i zaštita od propisanu zaštitu od urušavanja
odrona snega, privremenih i trajnih kosina.
- istureni portal se koristi kod bazičnih i
vršnih tunela, ako je kosina iznad portala Stabilnost prostora u kome se nalazi portal
podvrgnuta snažnijoj eroziji ili je povećana mora da se proveri analizama stabilnosti u
opasnost od lavina. Potrebna je zaštita od karakterističnim presecima za sve faze
pada sa visine, gradnje i korišćenja prostora portala.
- portal sa isturenim uzdužnim zidom koristi
se kod padinskih i depresijskih tunela bez Područja u kome se nalaze portali tunela
obzira na to kako je portal izveden. moraju da budu naročito precizno ispitana u
Potrebna je zaštita od pada sa visine. odnosu na geološki sastav tla, tektoniku,
hidrogeološke uslove i karakteristike tla.
Prilikom pozicioniranja tunela u prostoru, gde Posebna pažnja treba da bude posvećena
god je to moguće, uvažavaju se sledeći svim oblicima nestabilnosti terena i
zahtevi: posledicama lokalne tektonike (tektonske
- portali tunela su na stabilnoj padini, zone i zone smicanja).
- predusek portala je što kraći,
- osa puta na području portala treba da ima Ako su područja portala osigurana potpornim
što veči odklon od smera izohipsi terena. konstrukcijama, treba predvideti
odgovarajuću drenažu njihovog zaleđa. Pri
tom treba uzeti u obzir položaj i izdašnost
11.3.5.4 Granica između otvorene trase i vodonosnih slojeva.
tunela
Sve nabrojane parametre treba precizno
U smislu projektovanja i izvođenja po pravilu pratiti tokom gradnje preduseka portala i po
se granica između tunela i trase puta nalazi potrebi prilagoditi planirane mere
ispred iskopa za portal, a iskop za portal sa podupiranja.
svim zaštitnim merama je deo projekta
tunela. Tokom gradnje i kasnije geodetskim i
geotehničkim merenjima je potrebno pratiti
Zbog mogućeg odstupanja položaja portala, eventualna pomeranja kosina i potpornih
produžavanja tunela i zahtevnog načina konstrukcija, te druge relevantne parametre.
projektovanja na području portala, granica
treba da bude usklađena u svakom slučaju U odnosu na karakteristike portala tunela,
posebno. prilikom projektovanja portala tunela treba
predvideti i:
11.3.5.5 Tehnički zahtevi za planiranje - zaštitu od erozije padina,
portala - zaštitu od odrona zemlje i snega,
- odvodnjavanje površinski voda,
Primarni zahtev za područje portala je - zaštitu vozača od uticaja ometanja
njihova stabilnost. Ona mora da bude neposredne sunčeve svetlosti na izlazu iz
obezbeđena tokom gradnje portala tunela.
(privremeni portal), ali i u konačnom stanju.
Preporučljivo je da se trajne padine izvode u Na području portala tunela mora da bude
konačnom obliku, što obezbeđuje racionalnu predviđena i signalna sigurnosna oprema iz
gradnju. Na labilnim područjima i na priručnika 11.5 Oprema tunela.
područjima koja su potencijalno sklona
odronima koja su višestruko stepenasta i
11.3.5.6 Infrostrukturno područje portala
zbog toga manje pogodna za pozicioniranje
početka gradnje tunela, treba obezbediti Prilikom prostornog planiranja portala treba
bezuslovnu trajnu stabilnost kosina u uzeti u obzir da:
konačnom stanju, što se postiže na sledeće - područje portala tokom gradnje služi
načine: potrebnoj građevinskoj infrastrukturi, da je
- gradnjom pokrivenog ukopa koji ispred i iza tunela potreban prostor za
obezbeđuje trajnu stabilnost, tokom zaustavljanje (dužine 40 m i širine
24 JP Putevi Srbije
najmanje 2,5 m, a na autoputevima i - se kod tunela kojima je potrebna

brzim putevima najmanje 3,0 m), pogonska centrala za nju predvidi
- je zbog povremenih zatvaranja prikladna lokacija na području portala,
pojedinačnih cevi kod dvocevnih tunela - se kod tunela sa povećanim rizikom
potrebno obezbediti putnu vezu između omogući sletanje helikopteru.
kolovoznih traka,
Slika 11.3.12: Koncept Infrostrukturno područje portala
segment unutrašnje betonske obloge

11.3.5.7 Tehnički zahtevi za projektovanje (približne dužine 10 do 12 m) mora da se
portala tunela »cut and cover« - izradi od armiranoga betona. Betonske
pokriveni useci strukture »cut and cover« treba da budu
pokrivene vodonepropusnim
Preporučuje se, da se tunel produži kratkim geomembranama koje su istog kvaliteta kao i
delovima »cut and cover« tamo gde je to u tunelu. Pre stavljanja zasipa usjeka,
potrebno radi poboljšanja uslova stabilnosti geomembrana treba da se pokrije zaštitnim
kosina. Ako je moguće, delovi »cut and geotekstilom i slojem zaščitnog betona.
cover“ treba da imaju iste poprečne preseke
kao i unutarašnje obloge cevi tunela. U
slučaju da tunel nije »cut and cover«, prvi
JP Putevi Srbije 25
Slika 11.3.13: Portal tunela; izvođenje „cut and cover“ - pokrivenog usjeka
11.3.6 SPOLJNI OBJEKTI (POGONSKE obe strane. Po pravilu se pogonske centrale

CENTRALE) zbog saobraćajno-tehničkih razloga
postavljaju sa desne strane desne kolovozne
trake na ulaznom portalu. U slučaju lokalnih
11.3.6.1 Opšte ograničenja odn. nesrazmernih troškova pri
takvom postavljanja, pogonsku centralu je
Pogonske centrale su tehnološki moguće izmestiti na izlazni portal. Zbog
infrastrukturni objekti u kojima se nalaze svi bezbednijeg prilaza pogonskim centralama
uređaji i oprema koji omogućavaju normalno kako radnicima održavanja tako i ekipama za
funkcionisanje tunela. U ovim objektima su zaštitu i spasavanje u vanrednim
obično raspoređeni: prostor srednjeg napona, događajima, kada je to moguće jednostavno
transformator, prostor niskog napona, prostor postići, ima smisla da se pogonskim
za akumulatore (UPS) i kontrolna soba. centralama obezbedi i sporedni prilaz.
Manipulacioni prostor uz pogonsku centralu
Osim funkcionalnih zahteva, pogonske mora da omogući bezbedan ulazak i izlazak
centrale treba da ispune i estetske zahteve. vozila, kao i okretanje vozila (manji teretno
vozilo sa prenosnim dizelskim agregatom).
11.3.6.2 Pozicioniranje pogonskih Ulaz u manipulacioni prostor ima smisla
centrala u prostoru zaprečiti automatskom rampom.
Sa stanovišta ekonomičnosti, pogonske

centrale kod kraćih tunela se postavljaju
samo sa jedne strane tunela, a kod dužih sa
26 JP Putevi Srbije
Tlocrt pogonske centrale
A
Akumulatori
NN prostor
Upravljački
SN prostor prostor
Transformatori
Presek A-A
Trafo
NN prostor
Slika 11.3.14: Osnovni prostori pogonske centrale
kiselina. U okviru izvođenja zaštite od

11.3.6.3 Tehnički zahtevi za planiranje kiselina u ovom prostoru mora da bude
izvedeno i prinudno provetravanje.
- Prostor srednjeg napona i prostor za - Upravljački prostor mora da bude
transformator moraju da budu odvojeni od klimatizovan na odgovarajući način.
ostalih prostora odgovarajućom - Uvođenje i raspoređivanje električnih
protivpožarnom pregradom. instalacija u tunelu vrši se razvodnim
- Ulaz u pomenute prostore treba da bude cevima sa umetnutim šahtovima ili putem
obezbeđen preko utovarno-istovarne instalacionih odvodnih šahtova. Umetnuti
rampe. električni šahtovi moraju da budu
- Transformatorski prostor istovremeno napravljeni tako da ne propuštaju vodu,
mora da bude uređen za zadržavanje mada i njihovo odvodnjavanje ima smisla.
eventualnog razlivanja transformatorskog Posebnu pažnju uvek treba posvetiti
ulja. zaštiti od glodara.
- Prostor srednjeg napona, akumulatorski
prostor, prostor niskog napona i kontrolnu
sobu treba da imaju i sistem za prinudno
provetravanje.
- Pomenuti prostori, osim akumulatorskog
prostora, imaju dupli pod zbog lakšeg
razvođenja.
- Akumulatorski prostor mora da bude
obložen oblogama koje štite od uticaja
JP Putevi Srbije 27
11.3.7 INSTRUMENTACIJA I PRAĆENJE očekivanog i uočenog ponašanja. Razlozi za

odstupanje stvarnog ponašanja sistema od
prognoziranog mogu se odnositi na
11.3.7.1 Opšte neočekivane geološke elemente, krivo
određene tipove tla ili neodgovarajući izbor
Programi instrumentacije i praćenja su tehnologije izkopa i podporne tipove.
integralni deo moderne izgradnje tunela,
posebno konvencionalnih metoda izgradnje Ciljevi merenja su sledeći:
tunela. - verifikacija projektnih pretpostavki
uključujući parametre modela i projekta,
Program sistematskog osmatranja u svrhu - prilagođavanje metoda gradnje, potpornih
određivanja pogodnosti tipa i broja sistema i dodatnih mera postojećim
podgradnih sklopova i kontrole stabilnosti je zahtevima i uslovima u tlu,
važno obeležje konvencionalne metode. - verifikacija stabilnosti iskopanih
Stvarno ponašanje sistema se poredi sa konstrukcija,
prognozom i kriterijumima datim u - minimizacija opasnosti pri gradnji i
geotehničkom projektu putem praćenja - sprečavanje štetnog uticaja na okolinu
ponašanja u podgrađenom području koristići
vizuelnu inspekciju i analizu geotehničnih
merenja. U okviru verifikacije ponašanja
sistema analiziraju se odstupanja između
Slika 11.3.15: Pristup monitoringu
- interakcija tla i konstrukcije,

11.3.7.2 Parametri za praćenje - praćenje okoline (susedne građevine i
konstrukcije), uglavnom u blizini ulaznih
U skladu sa specifičnim zahtevima i fazama područja i u slučaju plitkih tunela,
gradnje potrebno je uzeti u obzir sledeće - praćenje napredovanja
parametre:
- podzemne vode,
- deformacije tla,
28 JP Putevi Srbije
11.3.7.2.1 Podzemne vode - privremene mere i bilo kakvo dodatno

ojačavanje tla,
U skladu sa specifičnim zahtevima i fazama - položaj različitih radnih zona iskopavanja
gradnje potrebno je uzeti u obzir sledeće - vanredni događaji
parametre:
- praćenje nivoa podzemnih voda, pritiska
vode, hemije podzemnih voda i 11.3.7.3 Sekcije praćenja
temperatura pre i za vreme gradnje,
- praćenje infiltracije vode kroz oblogu Položaj sekcija praćenja mora da se odabere
tunela i u radnu zonu iskopa, tako da omogući optinalnu interpretaciju
- beženje zapremine i vremena ispuštanja podataka. To se najbolje vrši razmeštanjem
vode, ako se vrši isušivanje. nekoliko različitih sredstava za praćenje u
jednom poprečnom preseku praćenja. Treba
11.3.7.2.2 Deformacije tla da postoji dva do tri razreda (tipova) sekcija
praćenja, koji se rangiraju prema broju
U skladu sa specifičnim zahtevima i fazama postavljenih sredstava i posmatranih
gradnje potrebno je uzeti u obzir sledeće parametara (npr. A: obična, B: umerena, C:
parametre: glavna sekcija praćenja).
- površinska sleganja i sleganja ispod
površine, U običnoj sekciji praćenja, beleže se samo
- deformacije i naprezanja tla oko tunela, deformacije obloge. To može da se vrši:
- pomeranje kosina na portalu tunela - merenjem konvergencije pomoću
(inklinometri, ekstenzometri, itd.). konvergentnih traka i sidara (šiljcima), koji
su fiksirani u oblogu tunela.
11.3.7.2.3 Interakcija tla i konstrukcije - optičkim 3-D praćenjem deformacija, koje
se sprovodi trigonometrijskim metodom i
U skladu sa specifičnim zahtevima i fazama korišćenjem reflektora smeštenim na sidra
gradnje potrebno je uzeti u obzir sledeće koja su slična konvergentnim šiljcima
parametre:
- opterećenja sidara, Poželjno je optičko 3-D praćenje deformacija,
- distorzija obloge tunela, jer daje apsolutne vrednosti deformacije za
- moguće podizanje podnožnog svoda, svaku od tačaka, koje su stoga geotehnički
- proširenje zone relaksacije oko tunela, verodostojnije.
- merenje radijalnih i tangencijalnih
naprezanja obloge,
Y
- pritisak vode na oblogu. Z X
11.3.7.2.4 Praćenje okoline (susedne

građevine i konstrukcije),
Y
Z
Kalota
X
uglavnom u blizini ulaznih

područja i u slučaju plitkih tunela
Y Stepenica
U skladu sa specifičnim zahtevima i fazama Z X
gradnje potrebno je uzeti u obzir sledeće

parametre: 3D optičko
Podn. svod
Y
pračenje
- istraživanje uslova za gradnju pre njenog Z X X Vertikalni pomak
početka, Y
Z
Horizontalni pomak
Podužni pomak
- merenje ulegnuća i izdignuća,
- merenja nagiba, Kod plitkih tunela se ova merenja kombinuju
- vibracioni poremećaji zbog miniranja. sa merenjima sleganja na površini tla.
Informacije koje daju ta merenja vrlo su
11.3.7.2.5 Praćenje napredovanja značajna za procenu celokupne performanse
metode gradnje. Obične sekcije praćenja
Radi pravilne intepretacije različitih podataka
moraju da budu razmeštene pravilno duž
praćenja, potrebna su informacije o
trase.
relevantnim fazama gradnje. Zato za vreme
gradnje treba pratiti i bežiti sledeće U glavnoj sekciji praćenja treba da se prate
informacije:
svi parametri. To znači da u kamenim
- predviđeni i zatečeni uslovi u tlu,
tunelima uz instrumente običnih sekcija treba
- navedeni tipovi stenske mase,
da se koriste i ekstenzometar, ćelija za
- metoda bušenja i brzina napredovanja,
merenje cirkularnih i radijalnih napona i
- potporni elementi za svaku etapu
iskopavanja,
JP Putevi Srbije 29
merna sidra. Ćelije se postavljaju u pravilnom Neki od posebnih mernih instrumenata

rasporedu po obodu tunela. navedeni su u daljem tekstu. S obzirom na
gore navedene merne parametre, očigledno
je da može da se koristiti nekoliko
instrumenata za praćenje različitih
parametara.
11.3.7.4.1 Deformacije
Kalota
11.3.7.4.1.1 Merenje konvergencije pomoću

Stepenica
trakastog ekstenzometra
Primena:
E Ekstenzometar Merenje konvergencije daje uvid u relativne
Podn. svod sa više šipki
dislokacije tačaka na oblozi tunela. Nisu
Glavna sekcija praćenja treba da se postavi prikladni za procenu stvarnog kretanja tačke,
na početak bušenja tunela da bi se procenio ali su vrlo osetljiv alat za analizu stabilnosti.
odabrani metod bušenja i potporni sistem; a
treba da postavi i na lokacije od posebnog Princip dejstva:
značaja zbog uslova u tlu, razmeštaja Prenosivi instrument meri dislokaciju između
konstrukcije ili gradnje na površini. parova referentnih sidara zalivenih u plitke
bušotine ili betoniranih zajedno sa oblogom.
U plitkim tunelima na površini i ispred
bušenja tunela treba da se postave i Prednosti i ograničenja:
ekstenzometri ili ekvivalentni instrumenti Jednostavni, pouzdani i lagani za očitavanje
zajedno sa inklinometrima i piezometrima. uz pozitivno naprezanje trake. U mnogim
slučajevima može da ga koristi samo jedan
operater i može da se očita samo sa jedne
strane.
Merenja od 1 m do 20 m:
- Namenjen je samo za relativna merenja,
- na preciznost utiče promena temperature,
- merenja ometa se sama izgradnja,
- mlazni beton i pin-mort moraju da se
stvrdnu pre nego što može da izvrši nulto
očitavanje.
Karakteristike u radu:
Ukupna merna preciznost je 0,1 mm ako ga
koristi iskusni operater. Trakasti
ekstenzometar je robustan i otporan na
mehaničko oštećenje pri razumnim uslovima
Za pilot tunele, pristupne šahtove, prilaze ili na terenu. Prosečno očitavanje traje samo 2 -
dvostrane galerije mogu da se postave 3 minuta od strane jednog korisnika.
određene instrumente i u bušotine ispred
glavne cevi tunela. 11.3.7.4.1.2 Optičko 3-D praćenje
deformacija pomoću
trigonometrijske opreme
11.3.7.4 Merna oprema
Primena:
Razvijeni su brojni instrumenti i sistemi Optičko praćenje deformacija pokazuje
beleženja, od jednostavnih metoda apsolutne pomeraje odabranih tačaka na
istraživanja do vrlo naprednih uređaja za oblozi u tri koordinatna smera (po poprečnom
merenje pritiska i deformacija. Osnovni preseku i longitudinalno).
preduslovi za svaki instrument su
pouzdanost, jednostavnost, brzo i lako Princip dejstva:
postavljanje, funkcionisanje i kalibrisanje. Reflektivne mete su smeštene na oblozi.
Instrumenti treba da budu izdržljivi i da nisu Njihove apsolutne pozicije određuje se
skloni oštećenjima za vreme i nakon preciznim teodolitom koji može da meri
postavljanja. koaksijalna rastojanja – totalnom stanicom.
Mete su obično birefleksnog (bireflex) tipa,
30 JP Putevi Srbije
obe strane mete su pokrivene reflektivnom SSM-1 merač napona mlaznog betona
površinom. Kod vrlo kratkih ili vrlo dugačkih sastoji se od dva paralelna rebra koja su,
udaljenosti posmatranja, koriste se prizmične nakon postavljanja, potpuno uronjena u
mete. Može da se postigne preciznost od +/- beton, i od središnje cevi sa malom
1 mm. ekstenzionom krutošću. Deformacija mlaznog
betona uzrokuje relativno pomeranje dva
11.3.7.4.1.3 Merenja napona u oblogi rebra uz odgovarajuću deformaciju središnje
cevi. Ova deformacija se meri pomoću
Obično se vrše zajedno sa geodetskim merača naprezanja koju su zalepljeni na
merenjima tunela kao merenja visoke središnju cev u konfiguraciji potpuno
preciznosti. temperaturno kompenzovanog mosta.
U najvećem broju slučajeva nadgledaju se Kablovi za očitavanje nekoliko instrumenata

tačke tavanice i dna kalote, no ponekad se spojeni su na središnju distribucionu kutiju
uključuju i nivoi podnožnog svoda. koja je smeštena u drvenu kutiju. Da bi se
smanjile zastoji u procesu gradnje, finalno
Merenja naprezanja u oblozi tunela, postavljanje kablova za očitavanje može da
Hidraulična ćelija za merenje pritiska se izvrši kao posebna operacija.
Primena: Nulto očitavanje može da se izvrši odmah

Za merenje raspodele naprezanja u oblozi nakon što se nanese mlazni beton ili nakon
tunela koriste se dve kombinacije: jedna za uklanjanja oplate. Nova očitanja mogu da se
određivanje pritisaka koji deluju u radijalnom vrše onoliko često koliko je to potrebno, bez
smeru između stene i betonske obloge, a ometanja radnih procesa.
drugi za merenje pritiska u betonskoj oblozi
koji deluju u cirkularnom smeru. Vrednovanje:
Očitavanja se beleže u odgovarajuće
Princip dejstva: (specijalne) formulare. Na taj način odmah
Hidraulična ćelija se sastoji od hidravličkog mogu da se identifikuju razlike u odnosu na
jastuka, koji se postavlja u površinu stene ili u predhodna očitavanja, kao i kumulativni
mlazni beton, tako da povećana naprezanja rezultati. Belježenje rezultata pomoću
betona mogu da deluju na hidravlički jastuk. dijagrama vreme-deformacija omogućava
Čest tip je „Glötzlova ćelija“, koja se sastoji brzu procenu postojećeg stanja napona u
od pljosnate ćelije koja je spojena na komoru posmatranoj konstrukciji. Ovo uključuje
za merenje pritiska. Dijafragma odvaja trenutno prepoznavanje sledećih elemenata:
hidraulični sistem ćelije od sistema mernog - tipa i veličinu napona (pritisak, sabijanje
uređaja. Pritisak u ćeliji se određuje njegovim savijanje),
balansiranjem sa pritiskom ulja na drugoj - raspodele napona duž obodnice tunela.
strani dijafragme. Zatim se taj pritisak može
očitati na preciznom manometru. Izračunavanje napona iz izmerenih napona
zahteva i dodatne laboratorijska ispitivanja,
11.3.7.4.1.4 Merači naprezanja mlaznog posebno kada se radi o mlaznom betonu.
betona Ovim ispitivanjima može da se primetiti
specifična veza između napona i naprezanja
Primena:
u mlaznom betonu koji je nanesen na
Merenje naprezanja mlaznog betona koje
gradilištu. Ispitivanja takođe uzimaju u obzir
dejstvuje u tangencijalnom smjeru. Naponi
otpušanje i puzanje.
mogu da se izračunaju iz naprezanja na
osnovu istorije opterećenja, debljine obloge,
Dostupan je specijalni softver za
puzanja i starosti mlaznog betona. Uređaji
izračunavanje napona na osnovu istorije
mogu da se koriste i za merenja napona u
napona, a u vezi sa rezultatima ispitivanja.
betonskim oblogama.
Softver uključuje i izračunavanje momenata
savijanja i normalnih sila.
Merači naprezanja mlaznog betona (npr.
SSM-1) su projektovani tako da odgovaraju
Prednosti i ograničenja:
specijalnim zahtevima materialnih
Merač naprezanja mlaznog betona je izvrstan
karakteristika mladog mlaznog betona i
alat za beleženje ponašanja opterećenja
postupku opterećenja unutar betonske
mlaznog betona tokom vremenskog intervala.
obloge tokom gradnje tunela.
Ima brojne prednosti:
- brzo očitavanje,
Princip dejstva merača SSM-1
JP Putevi Srbije 31
- nulto očitanje sledi odmah nakon

nanošenja mlaznog betona ili ulivanja Princip dejstva:
betona, Mehaničko merno sidro sastoji se od šupljeg
- veća preciznost i pouzdanost mernih sidrenog tela, sekcijskog područja i materijala
rezultata, koji je u skladu sa odgovarajućom vrstom
- instrument može da beleži i specifičke sistema za sidrenje. U unutrašnjosti tela
deformacije koje stvaraju sile istezanja i merne šipke mogu da se postave u četiri
sabijanja. raspoložive tačke. Minijaturne merne šipke
vode do glave sidra. Pomoću mehaničkog
Zato je vredan alat za procenu stanja napona merača sa kazaljkom, mogu da se odrede
u oblozi tunela, a posebno jer omogućava da promene dužine usled istezanja ili sabijanja
se mere naponi savijanja upotrebom između pojednih tačaka sidrišta.
prikladnih položaja merača napona
(dvostruka instalacija). Konstrukciona dužina treba da odgovara
dužini sistemskih sidara. Moguć je bilo koji
Kao što je gore spomenuto, izračunavanje ugao između horizontalnog i vertikalnog
napona u oblozi moguće je samo u postavljanja. Merno sidro je zaliveno celom
kombinaciji sa laboratorijskim ispitivanjima dužinom na isti način kao i sistemska sidra.
puzanja.
Tačnost očitavanja merača sa kazaljkom je
0,01 mm.
11.3.7.5 Merenja napona na čeličnim
lukovima Prednosti:
- zamenjuje sistemsko sidro,
Primena: - nije potrebna posebna bušotina, može da
Merači napona koji su spojeni direktno na se koristi standardna oprema za bušenje,
čelične lukove mogu da se koriste za - jednostavno mehaničko očitavanje.
izračunavanje napona, momenata savijanja i
normalnih sila u čeličnim lukovima. 11.3.7.6.2 Ćelija za merenje opterećenja
Postoji nekoliko načina postavljanja merača Primene:
napona što zavisi od tipa čeličnih rebara koja Merenje i kontrola opterećenja stenskim
se koriste. sidrima i napona u kabelskim sidrima.
Merenja napona na čeličnim setovima Princip dejstva:

uglavnom se koriste kada se primenjuje Ćelije sa rupom u sredini imaju robustno
„metod američke čelične podpore“. čelično telo napunjeno ili uljem (hidraulične
ćelije) ili sa čeličnim oprugama (mehaničke
ćelije). Sile se izračunavaju na osnovu
11.3.7.6 Sile u sidrima merenja deformacije ćelije za merenje
opterećenja. Potrebno je da se svaka ćelija
11.3.7.6.1 Merno sidro
za merenje opterećenja kalibriše pre
Primena: korišćenja.
Instrumentalizovano sidro je kombinacija
sidra i ekstenzometra. Njegov zadatak je da Prednosti i ograničenja:
odredi opsege dubine na kojima se preuzima - jednostavna, robustna i pouzdana,
opterećenje usled efekta otpuštanja stena. - idealna za daljinsko očitavanje, skeniranje
Zato je pogodan za određivanje i beleženje podataka.
najprikladnijih dužina sidra.
Izvedba:
Na raspolaganju su ćelije za velika
opterećenja koje mere i do nekoliko hiljada
KN.
Kalota 11.3.7.7 Deformacija tla
Stepenica
11.3.7.7.1 Ekstenzometar
Podn. svod
Primena:
MS Mersko sidro Određivanje pomeraja da bi se odredili izvor i
stvarna vrednost kretanja tačke obloge tunela
32 JP Putevi Srbije
(za kombinovanje sa očitavanjima - nije prikladan za neprekidna ili daljinska

konvergencija). Procena napona u okolini očitavanja.
tunela uključujući i fenomen puzanja i
otpuštanja. Karakteristike:
Pristupna cev treba da bude postavljena
Princip dejstva: vertikalno +/- 30° ili horizontalno +/- 30° o.
Ekstenzometri sa jednom šipkom imaju šipku Mogu da se koriste dužine do 200 m.
koja je usidrena na jednom kraju bušotine i Osetljivost: 0,01° = 0,175 mm/m.
koja prelazi u referentnu cev smeštenu u
centralnoj manžetni rupi. Relativna
pomeranja između glave sidra i referentne 11.3.7.8 Podzemne vode
cevi mere se ili meračem sa kazaljkom ili
električnim pretvaračem koji je ubačen kroz 11.3.7.8.1 Merenja podzemnih voda tokom
referentnu cev i da daje zapis na slobodnom operacija bušenja
kraju šipke.
Merenja podzemnih voda treba da se vrše
svakog radnog dana pre početka radova
Ekstenzometri sa više šipki se postavljaju za
bušenja. Nakon instalacije treba da se izvrše
nadgledanje pomeranja na različitim
istraživanja uspravnih cevi i piezometara
delovima u istoj rupi. Svaka šipka je posebno
(koordinate, izdignutost). Merenja podzemnih
izolovana usko postavljenim plastičnim
voda kasnije treba da se vrše barem godinu
rukavcem. Ekstenzometri su pouzdani, tačni,
dana (bolje je dve ili tri godine) u nedeljnim
jednostavni za postavljanje i očitavanje.
intervalima da bi se istražio režim prirodnih
Preciznost očitavanja je 0,01 mm.
podzemnih voda u sušnim i kišovitim
razdobljima.
Izračunanje napona u tlu:
Naponi se izračunavaju iz razlike u 11.3.7.8.2 Uspravne cijevi / Piezometri
pomeranja određenog odjeljka u koji je
postavljen ekstenzometar uzduž svakog Opšte
odjeljka. Uspravne cevi ili piezometri treba da se
postave za merenje nivoa vode ili pritiska u
11.3.7.7.2 Inklinometar zavisnosti od permeabilnosti vodonosnog
sloja. Tip i detalji instalacije, kao što su
Primena:
dubina i dužina perforirane cevi (sito),
Merenje lateralnih pomeranja duž ose
distribucija veličine zrna filtera, primena
bušotine.
glinenih zaptivki između različitih vodonosnih
slojeva itd., treba da budu preporučeni od
Princip dejstva:
strane terenskog geologa nakon iskopavanja
Pristupna cev sa četiri unutrašnja utora
bušotine. Nakon instalacije, uspravne cevi i
zalivena je u bušotinu. Sonda inklinometra,
piezometri treba da se puste u rad
koja je potpuno vodootporna, putuje duž cevi
uklanjanjem prečišćivača, npr. pumpanjem ili
na svojim točkićima koji su smešteni u jedan
primenom vazduha pod pritiskom. Dalje
par utora u zavisnosti od potrebnog smera
funkcionisanje treba kontrolisati testovima
merenja. Senzor koji je unutar sonde reaguje
propuštanja kao što je gore opisano.
na promene u položaju cevi. Očitavanja
pomeranja mogu da se izvrše u intervalima
Ako se za vreme bušenja uoče različiti
od 0,5 m ili 1 m duž cevi i da se prikažu na
vodonosni slojevi (razdvojeni slojevima male
prenosnom digitalnom ekranu.
permeabilnosti), u donji vodonosni sloj mora
da se postavi piezometar i treba da se
Prednosti i ograničenja:
razmotri mogućnost dodatne bušotine za
- pouzdan, jednostavan za postavljanje i
postavljanje istog u gornji vodonosni sloj.
očitavanje,
- kalibracija sonde može da se proveri u
U slabo propusnom tlu (npr. mulj u glinastom
bilo koje doba,
mulju) i u čvrstim stenama, piezometri sa
- jedna sonda očitava na mnogo lokacija,
otvorenom hidraulikom treba da se postave u
ali su pristupne cevi trajno postavljene u
skladu sa slikom 11.3.16. Piezometar se
tlo,
sastoji od urezane cevi unutrašnjeg prečnika
- daje profil pomeranja duž cele dužine
od 25,4 mm do 38,1 mm, stoga prečnik
pristupne cijevi, pokreti se otkrivaju
bušotine mora da bude minimalno 76,2 do
gdegod da se pojave,
101,6 mm. Dužina sita treba da bude 0,5 - 1
- meri u dva ortogonalna smera,
m. Sito je okruženo paketom filter peska, koji
- delovi pristupne cevi mogu da se uklone ili
dodaju za vreme izgradnje,
JP Putevi Srbije 33
je ograničen gornjim i donjim bentonitskom

zaptivkom minimalne visine od 0,5 m.
Slika 11.3.16: Piezometar
posebne veštine. Lako je postići preciznost

11.3.7.9 Pomeranja građevina i manju od 5 mm; iskusan geometar je može
konstrukcija da meri i sa preciznošću od 1 - 2 mm.
Instrumentima visoke preciznosti moguće je
11.3.7.9.1 Merenja sleganja meriti i do preciznosti od 0,1 mm.
Primena: Merne stanice:
Merenja sleganja zgrada, konstrukcija i Merne stanice su visinske tačke - reperi sidra
građevina, obično se vrše nivelisanjem na čvrsti površini. One moraju da budu
visinskih tačaka - repera pomoću optičkih postavljene tako da ne dođe do promena u
instrumenata. Za referencu treba da se izdizanju usled lošeg postavljanja ili
postave referentne tačke na određenom pomeranja, koje je izazvano drugim uzrocima
rastojanju od zone praćenja. osim osim gradnjom. Važni su i slobodan
pogled i lak pristup. S obzirom da se
Princip dejstva: postavljanje obično vrši pre gradnje, treba da
Regularna merenja svih stanica treba da se se uzmu u obzir i promene u okolini, koje
vrše pre, za vreme i nakon izgradnje. Intervali mogu da se dogode tokom gradnje ili usled
mogu da budu od jedne nedelje do jednog mogućeg skretanja saobraćaja.
meseca, što zavisi od faze izgradnje. Češća
merenja, jednom ili dvaput na dan, treba da Broj postavljenih mernih stanica zavisi od
se vrše u kritičnim fazama izgradnje, npr. dimenzija i konstrukcionog sistema
kada je radna zona tunela unutar rastojanja građevine. Kako su oštećenja građevina
od 10 metara od merne stanice ili posledica razlike u sleganju, četiri merne
konstrukcije. stanice (po jedna na svakom uglu) smatraju
se minimalnim brojem. Za detaljniju procenu
Nivelisanje pomoću standardnih
instrumenata može da se izvrši brzo i bez
34 JP Putevi Srbije
diferencijalnih sleganja potrebne su barem tri

stanice u jednom smeru. U zavisnosti od stvarnih uslova postavlja se
nekoliko stanica za praćenje. Neke treba da
Merač nagiba - tiltmetar budu smeštene direktno na građevini ili
konstrukciji na kojoj se meri efekat, a neke
Primena: bliže tački miniranja. Uglavnom stanice za
Merači nagiba, koji mere nagib (rotaciju) beleženje treba da budu smeštene na
konstrukcije, su dodatni alat za procenu razdaljini do 500 m. Radi izmena u sistemu
diferencijalnih ulegnuća građevine ili iskopavanja i miniranja, blizu tačke miniranja
konstrukcije. Oni se postavljaju na zid ili u nišama tunela mogu da se postave i
ploču na jednom ili više spratova u zgradi. seizmografi.
Princip dejstva: Princip dejstva:

Oprema uključuje nagibni tanjir (keramički ili Kretanje čestica zbog seizmičkih talasa može
mesingani), koji je ubetoniran u površinu, da se izmeri pomoću seizmografa. U principu
prenosni senzor merača nagiba i indikator. instrument čini uvećani zapis o pomeranju
Tanjir sadrži klinove koji su referentne tačke baze na kojoj stoji, a koja je vezana na
za postavljanje senzora koji detektuje inercioni član ili veliku masu koja se u osnovi
promenu u nagibu (ugaona defleksija) tanjira. ne miče. Seizmograf beleži pomeranja u tri
Merač nagiba mora da bude sposoban da smera, dva horizontalna na desnim uglovima
izvodi dvoosna merenja. Kod dugotrajnih i jedan vertikalni.
neprestanih posmatranja, senzor može da se
postavi trajno. Seizmografi brzine, koji mere promenu
amplitude talasa u jedinici vremena, široko se
koriste za merenje pokretanja tla zbog
11.3.7.10 Vibracije zbog miniranja miniranja. Ostali tipovi su seizmografi
pomeranja i seizmografi ubrzanja.
11.3.7.10.1 Seizmograf
Važno je da aparat za praćenje bude u
Primena:
punom kontaktu sa svojom bazom. Svi
Najčešći tip oštećenja zbog miniranja je
kablovi za povezivanje treba da su
uzrokovan vibracijama u tlu. Eksplozija
postavljeni tako da se obezbedi
eksploziva u rupi generiše intenzivno
vodootpornost.
prostiranje udarnih talasa u steni. Vibracije
zbog miniranja i efekti takvih vibracija mogu
Dopuštena brzina vibracija:
da postanu opasni ako tunel prolazi kroz
Nivo pomeranja koji je potreban da dođe do
naseljeno područje ili je blizu građevina ili
oštećenja građevine zavisi od njene
građevinskih konstrukcija. Intenzitet
konstrukcije. U nastavku su dati podaci o
seizmičkog kretanja koji može da se toleriše
standardnima dopuštene vibracione brzine
raznim tipovima konstrukcija mora da bude
koja ne dovodi do nikakvih oštećenja na
ustanovljen da bi se odredili prihvatljive
građevinama u skladu sa nemačkim
količine punjenja na raznim udaljenostima od
standardom DIN 4150. Interval linije 1 važi za
konstrukcije (ili objekta). Izračunavanja
spomeničke i posebno zaštićene objekte,
vibracionih uticaja mogu da budu samo
interval linije 2 za objekte za stanovanje i
teoretska i zato treba biti veoma obrazriv
interval linije 3 za industrijske i posebne
kada se iznose kao tvrdnje. U takvim
objekte.
slučajevima za vreme gradnje treba da se
izvrše in-situ merenja vibracija. Ova merenja
mogu da budu korišćena i za poboljšanje
sistema miniranja i iskopavanja.
JP Putevi Srbije 35
Slika 11.3.17: Grafički prikaz dozvoljene vibracione brzine koja ne dovodi do nikakvih oštećenja na
građevinama u sklau sa njemačkim standardom DIN 4150. Interval linije 1 važi za spomeničke i
posebno zaštićene objekte, interval linije 2 za objekte za stanovanje i interval linije 3 za industrijske
i posebne objekte.
zatim unose u grafikon zavisnosti od

11.3.7.11 Unos podataka vremena. U današnje vreme teško je koristiti
samo ručne postupke za unos podataka.
11.3.7.11.1 Opšte «Ručni» unosi zato obično koriste obrasce za
unos, izračunavanje i iscrtavanje na
Geotehnička i geodetska merenja rezultiraju računaru.
velikom količinom podataka. Dok obrada tih
podataka u malim projektima može da bude 11.3.7.11.3 Kompjutorizovani unos
ručna, veliki projekti zahtevaju obradu podataka
podataka pomoću računara.
U velikim projektima kompjuterizovan unos
Unos mernih podataka i obrada uključuju podataka je jedini način da se postigne dobar
sledeće zadatke: pregled rezultata praćenja. Čak i u malim
- unos «sirovih» podataka jasnim projektima kompjuterizovan unos je u
redosledom, prednosti, s obzirom da rezultati odmah
- izračunavanje rezultata potrebnih za mogu da se unesu u grafikon i to u različitim
interpretaciju, rasponima i kombinacijama. Ovo štedi vreme
- grafička prezentacija rezultata. i olakšava zadatak interpretacije.
11.3.7.11.2 Ručni unos podataka Rezultati praćenja koji su izmereni ručno

unose se u bazu podataka, a elektronski
U slučajevim kada se podaci o praćenju ne sakupljeni podaci obično mogu da se
beleže automatski, najčešće ih upisuje merni prenesu direktno iz instrumenta ili putem
tehničar odmah nakon izvršenih očitavanja. medijuma za skladištenje podataka. U
Dobro je imati zapise ranijih očitanja pri ruci slučaju beskontaktnog praćenja deformacija,
kada se vrše nova, jer tako mogu da se što je praktično standard za merenja otklona
izbegnu uobičajene greške u fazi očitavanja. obloga, podaci se prenose direktno iz
teodolita u računar, gde evaluacioni program
Sirovi podaci se zatim prebacuju u izvodi potrebna matematička izračunavanja i
standardizovane obrasce za podatke. potom prenosi podatke o deformacijama u
Postoje obrasci za svaki tip instrumenta. bazu podataka.
Pokazne obrasce obično daju poizvođači
instrumenta. Numerički podaci iz obrazaca se
36 JP Putevi Srbije
Računarski program za unos i prikaz - ako je potrebna produžena obrada sirovih

rezultata praćenja treba da ima barem rezultata od strane drugog programa,
sledeće funkcije: softver za unos treba da ima direktni
- organizovanje baze podataka, interfejs na izlazu tog programa ili u
- mogućnost skladištenja podataka iz svih najmanju ruku neutralni interfejs, koji
instrumenata koji su korišćeni na terenu, mogu da koriste oba programa,
kao što su ekstenzometri, piezometri, - iscrtavanje podataka na ekranu i na svim
inklinometri, merači konvergencije, uobičajenim izlaznim uređajima (ploteri i
beskontaktno praćenje, itd., printeri) i u datoteku radi dodavanja u
- mogućnost skladištenja događaja vezanih izvještaje,
za gradnju, kao što je brzina gradnje, - iscrtavanje podataka u zavisnosti od
zastoji u radovima, posebne pojave, vremena, unutar poprečnog preseka i
- procena sirovih rezultata (izračunavanje uzduž longitudinalnih sekcija tunela
napona u stenski masi iz očitavanja
pomoću ekstenzometra, primena
temperaturne korekcije na očitavanja
konvergencije, uključujući i kalibracione
vrednosti,
Slika 11.3.18: Kompjutorski prikaz rezultata praćenja
- analiza mehaničkog ponašanja stene

11.3.7.11.4 Interpretacija mernih zajedno sa redistribucijom napona i
podataka otpuštanjem tla,
- analiza opterećenja potpornih elemenata,
Opšte npr. stenskih sidara, mlaznog betona,
Interpretacija mernih podataka u vezi sa čeličnih lukova, itd.,
tunelom ima sledeće zadatke: - procena rizika za svaku građevinu ili
- analiza stabilnosti kompletne konstrukcije konstrukciju u blizini tunela.
tunela,
JP Putevi Srbije 37
Relevantnost metoda praćenja zadatu čvrstoću. U tom slučaju Hukov zakon

Prikladnost raznih metoda praćenja varira u više ne važi. Sila tada odgovara korisnoj sili.
zavisnosti od zadatka. Različitim merenjima Deformacija potpuno zalivenog stenskog
stvara se baza za interpretaciju: sidra pri bušenju tunela u steni je vrlo
promenjiva duž njegove dužine. U tom
Beskontaktno praćenje deformacije slučaju izračunata sila je samo grubo
Spoznaja o apsolutnim pomeranjima nekoliko pojednostavljenje.
tačaka na obodu obloge tunela najbolja je
baza za temeljnu interpretaciju. Ovaj je Merenja napona
metod veoma informativan s obzirom da se Opterećivanje betonske obloge uglavnom se
specifični geološki uslovi održavaju kroz uvodi tokom prvih nekoliko dana ili čak sati
merenja, pa može da se izvede vrlo osetljivo nakon njenog nanošenja. Tokom tog perioda
prilagođavenje potpore. obično se dostigne najkritičniji stepen
primene betonske obloge. Zato je utvrđivanje
Konvergencije ranog opterećenja od najveće važnosti za
Čitači konvergencija su vrlo osetljiv alat za procenu lokalne i celokupne stabilnosti i
procenu opšte stabilnosti. Konvergencije ne privremene podtpore.
daju podatke o apsolutnim pomeranjima zato
što utvrđuju samo relativna pomeranja. No, s Određivanje napona u betonu pomoću ćelija
obzirom da su svi elementi koji doprinose za pritisak nije zadovoljavajuća metoda zato
konstrukciji tunela sumirani u rezultat što relativno kruta ćelija ometa slab mlazni
konvergencije, stabilisanje konvergencija beton kao i zbog slabog ugniježđenja
znači i stabilisanje cele strukture. prouzrokovanog promenama temperature.
Merač napona u mlaznom betonu je razvijen
Zbog vremenski zavisnih karakteristika stene da bi se omogućila bolje procena opterećenja
i podgrade može da postoji privremena tokom prvih nekoliko dana. Ako se merenja
stabilnost, no značajne deformacije mogu da napona kombinuju sa interpretacijom
se pojave u koracima bez očiglednog uticaja deformacija obloge, ekstenzometarskim
aktivnosti gradnje tunela. očitavanjima itd., može da se postigne
gotovo potpuno razumevanje strukturnog
Nivelisanje ponašanja kombinovanog sistema tla i
Nivelisanje iskazuje neophodne informacije potpornog sistema.
zajedno sa konvergencijama. U nekim
uslovima (npr. plitki tunel u slabom tlu), kada
je najkritičnije sleganje kalote, nivelisanje 11.3.7.12 Iscrtavanje podataka
tavanice i nivelisanje primarne podgrade su
prvi izbori za analizu stabilnosti. Relativno Grafički prikaz podataka je od posebne
sleganje krune i podpore je indikacija za tip važnosti za interpretaciju. U dodatku
mehaničkog ponašanja stena, (prenos tereta, grafikona sa podacima u zavisnosti od
područja otpuštanja i plastifikacije). vremena treba da se prikaže i lokacija
iskopavanih faza (kalota, stepenica i
Bušotinski ekstenzometri podnožni svod). Procena deformacije pre
Bušotinski ekstenzometri daju informacije o nultog očitanja je od važnosti da bi se
deformacijama unutar tla/stene. Količina i vrednovalo celokupno pomeranje.
distribucija tih deformacija duž
ekstenzometra omogućavaju kvalitativnu Za podatke o pomeranjima korisni su sledeći
procenu stanja opterećenja zemljišta. grafikoni:
Rezultat procene zavisi od broja sidara - merenja u zavisnosti od vremena,
unutar bušotine. Što je kraća relativna - merenja u zavisnosti od tunelskog
udaljenost sidara to su rezultati precizniji. poprečnog preseka i vremena,
Bušotinski ekstenzometri često omogućavaju - merenja u zavisnosti od deonice i
određivanje dubine područja plastifikacije oko vremena,
tunela. Ovo je važno pri odlučivanju o dužini - merenja u zavisnosti od rastojanja do čela
stenskih sidara, s obzirom da su ona obično izkopa,
projektovana da pređu zonu plastifikacije. - prikaz geotehničkih tendencija (npr.
očitanja 15 m iza čela iskopa).
Merna sidra
Očitanja daju relativno pomeranje fiksnih Za glavno praćenje, poprečni presek koji
tačaka duž stenskog sidra. U elastičnim sadrži merna sidra, bušotinske
uslovima prosečna sila može da se izračuna ekstenzometre i ostale uređaje, podaci
iz prosečnih napona. Ponekad napon prelazi merenja obično se iscrtavaju i za poprečni
presek tunela.
38 JP Putevi Srbije
11.3.7.13 Merenja za vreme radova

Tumačenje treba da vrši:
U posebnim područjima (zone velikih raseda, - simultano za sva izvršena merenja na
područja sa bubrenjem, itd.) u pravilnim pojedinačnom objektu ili zoni uticaja
intervalima treba da se izvrše sledeća gradnje, uzimajući u obzir geološkim
merenja: praćenjem utvrđenju strukturu tla,
- naponi u unutrašnjoj oblozi, - u skladu sa najnovijim saznanjima u
- deformacije obloge (npr. izdizanje struci,
podnožnog svoda). - grafičkim prikazima merenih količina u
osnovi, poprečnim i podužnim profilima, i
dijagramom vremenske zavisnosti
11.3.7.14 Geotehnički nadzorni organ merenih količina ili međusobne zavisnosti
različitih merenih količina,
Pojedine vrste merenja mogu da izvode
- po objektivnim metodama i simulacijom
različiti izvođači. Međutim, za celovito i
pomoću numeričkih modela.
usklađeno tumačenje rezultata svih izvršenih
merenja imenuje se samo jedan geotehnički
Ako rezultati pojedinačnog merenja ili
nadzorni organ koji mora da bude nezavisan
merenja na više mesta ukazuju na ponašanje
od izvođača.
izvan očekivanog (zelenog) područja,
potrebno je da se na osnovu utvrđene
Zadaci geotehničkog nadzornog organa su:
geološke strukture i karakteristika tla,
- nadzor nad redovnim i kvalitetnim
izmerenih vrednosti, građevinskih aktivnosti i
obavljanjem svih projektom predviđenih
drugih faktora uticaja takvo događanje
geotehničkih merenja i posmatranja,
objasni:
- usklađeno tumačenje svih izvršenih
- adekvatnim povratnim analizama,
merenja u periodičnim izveštajima, sa
- kontrolnim merenjima,
komentarima i predlozima za nastavak
- dodatnim istraživanjima,
radova,
- tekuće obaveštavanje izvođača,
a prema rezultatima tih analiza treba da se:
projektanta i naručioca, odnosno službe
- način gradnje prilagodi utvrđenim
nadzora o rezultatima merenja,
uslovima,
- tekuće obaveštavanje izvođača pojedinih
- ponovo odrede granične vrednosti
geotehničkih merenja i posmatranja o
merenja koje razgraničavaju prihvatljivo
eventualnim neusaglašenostima i
(zeleno), granično (žuto) i nedozvoljeno
potrebnim izmenama i dopunama
(crveno) ponašanje tla, odnosno
merenja.
konstrukcija.
U projektu mora da bude određena
Kada se radovi na iskopavanju završe,
učestalost periodičnog izveštavanja od strane
geotehnički nadzorni organ mora da sastavi
geotehničkog nadzornog organa. Bez obzira
završni izveštaj koji predstavlja deo projekta
na projektom propisanu učestalost
izvedenih radova i u pisanom, tabelarnom i
izveštavanja, geotehnički nadzorni organ je
grafičkom obliku sadrži:
dužan da izveštaj izradi i dostavi odmah kada
- opis i prikaz geoloških uslova u zoni
izmerene vrednosti ukazuju na ponašanje
uticaja tunela, sa svim specifičnostima i
izvan predviđenog ili kad se geološkim
geološko uslovljenim pojavama,
praćenjem utvrdi značajna promena u
- opis i prikaz hidrogeoloških uslova,
sastavu, odnosno karakteristikama tla.
- tumačenje rezultata svih merenja.
Geotehnički nadzorni organ mora rezultate
Uz konačni izveštaj treba da se prilože svi
merenja da prikaže u adekvatnom
dnevni ili periodični rezultati izvršenih
tabelarnom ili grafičkom obliku. Prema
merenja i geoloških praćenja.
vrstama merenja rezultati moraju da se
prikažu:
- u osnovi (u situaciji), 11.3.8 GEODETSKI RADOVI
- u poprečnim, odnosno podužnim
profilima,
- kao vremenski dijagram, 11.3.8.1 Geodetska koordinatna osnova
- kao dijagram međusobne zavisnosti
pojedinačnih količina. Koordinatnu osnovu predstavlja
trodimenzionalni koordinatni sistem, odnosno
Geotehnički nadzorni organ je zadužen za trodimenzionalni položaji tačaka koje
tumačenje svih izvršenih merenja. određuju taj koordinatni sistem. Položaji
JP Putevi Srbije 39
tačaka mogu da budu određeni na osnovu skladu sa međunarodnim standardom ISO

klasičnih – terestričkih metoda određivanja 4463.
položaja tačaka, ali i metodama satelitske
geodezije, npr. GPS tehnologijom (Global Rezultat su koordinate tačaka u državnoj
Positioning System). kartografskoj projekciji i visine tačaka u
državnom vertikalnom referentnom sistemu.
Geodetsku koordinatnu osnovu predstavljaju
položaji (koordinate) tačaka. Osim samih
metoda merenja i obrade podataka, koje 11.3.8.3 Uspostavljanje koordinatne
omogućavaju postizanje potrebne preciznosti osnove pomoću GPS tehnologije
položaja tačaka koordinatne osnove,
potrebno je obezbediti i stabilnost tačaka Pri uspostavljanju koordinatne osnove na
koordinatne osnove. Zato je potrebno izvršiti temelju GPS posmatranja, posmatranja je
izbor odgovarajućih lokacija i adekvatnu potrebno izvesti pomoću GPS prijemnika
stabilizaciju tačaka. Stabilnost tačaka adekvatnog kvaliteta (geodetski GPS
koordinatne osnove obezbeđuje se prijemnici), uz adekvatnu dužinu trajanja
periodičnim merenjima. Ako se ustanovi da posmatranja i njihovu korektnu obradu.
neka od tačaka nije stabilna, neophodno je Pritom je potrebno izvršiti povezivanje
pouzdano utvrditi njeno pomeranje. posmatranja sa globalnim terestričkim
koordinatnim sistemom visoke preciznosti,
Koordinatna osnova mora da bude takvog npr. ETRS 89 i upotrebiti precizne efemeride
kvaliteta (preciznosti) da omogućava GPS satelita, npr. CODE ili IGS efemeride.
izvođenje geodetskih radova pre, tokom i
nakon gradnje tunela i drugih objekata na Pri određivanju položaja metodom satelitske
posmatranoj deonici puta: geodezije, koordinatnu osnovu predstavlja
- ucrtavanje portala i konstrukcija u prostorni položaj tačaka, određen u
području portala, globalnom terestričkom referentnom
- usmeravanje ose tunela, koordinatnom sistemu. Za upotrebu tih
- praćenje pomeranja (deformacija) u položaja u koordinatnom sistemu u kojem je
području uticaja tunela, objekat projektovan, pre svega zbog
- praćenje konvergencija u tunelu povezivanja sa terestričkim mernim
- praćenje pomeranja nakon gradnje tunela. postupcima, potrebno je uspostaviti vezu
između sistema.
Pri izboru položaja tačaka mora da učestvuje
i geolog, odnosno geotehničar, ocenom Pri uspostavljanju koordinatne osnove
globalne i lokalne stabilnosti područja na metodama satelitske geodezije, ona mora biti
kojem je predviđeno postavljanje tačaka izrađena svrsishodnim ispunjavanjem
primarne koordinatne osnove. međunarodnog standarda ISO 4463. Takođe
preporučuje se poštovanje pravila geodetskih
merenja GPS tehnologijom.
11.3.8.2 Uspostavljanje koordinatne
osnove terestričkim metodama Federal Geodetic Control Comitee, 1988.
Geometric Geodetic Accuracy Standards and
Terestrička metoda, koja omogućava Specifications for Using GPS Relative
dobijanje horizontalnih položaja tačaka Positioning Techniques, Ver. 5.0, Federal
adekvatnog kvaliteta, predstavlja triangulaciju Geodetic Control Comittee, SAD.
zajedno sa trilateracijom. Horizontalni deo
koordinatne osnove mora da bude Rezultat su koordinate tačaka u državnoj
uspostavljen kao državna trigonometrijska kartografskoj projekciji i visine tačaka u
mreža najvišeg reda. Posmatranja moraju da državnom vertikalnom referentnom sistemu.
budu izvedena baždarenim i servisiranim
instrumentima najvišeg kvaliteta, korektno
obrađena i ujednačena.
11.3.8.4 Preciznost koordinatne osnove
Visinski deo koordinatne osnove mora da
bude uspostavljen pomoću instrumenata, Uspostavljanje geodetske koordinatne
procedurom i obradom posmatranja kao u osnove mora da bude izvedeno preciznošću
nivelmanu visoke preciznosti. koju zahtevaju pojedini zadaci čije
izvršavanje treba da omogući i obezbedi
Uspostavljanje koordinatne osnove u slučaju geodetska osnova . To su:
terestričkih metoda mora da bude izvedeno u - zahtevana preciznost ucrtavanja ose
tunela i drugih objekata,
40 JP Putevi Srbije
- zahtevana preciznost praćenja 11.3.9.2.1 Geodetske tolerancije:

eventualnih pomeranja u području uticaja
gradnje, Na tolerancije istraživanja najviše djeluje
- zahtevana preciznost praćenja opšta topografska karta. Preciznosti
konvergencija, istraživanja raste značajno ako su geodetske
- zahtevana preciznost određivanja mreže zatvorene, npr. ako postoji pilotni
pomeranja tačaka nakon gradnje tunela. potkop.
Potrebnu preciznost ucrtavanja objekta, kao i Geodetska tolerancija takođe zavisi od

očekivanu veličinu pomeranja i kvaliteta instrumenata, vidljivosti u tunelu,
(konvergencija) daje projektant tunela. mogućnosti iznalaženja dobrih stajališta i
vidnih linija, kao i od opštih operativnih
uslova merenja. Dakle, geodetske tolerancije
11.3.9 TOLERANCIJE su snažno povezane sa uslovima na
gradilištu. Projektant će možda morati da
modifikuje geodetske tolerancije ako izvođač
11.3.9.1 Opšte izvede merenja značajno bolje ili lošije od
očekivanog u fazi projektovanja.
Prilikom praktične konstrukcije tunela,
neizbežan je određeni stepen nepreciznosti. 11.3.9.2.2 Tolerance izvođenja
Projekat tunela treba da uzme u obzir te (Konstrukcijske tolerancije)
nepreciznosti predviđanjem adekvatnih
geometrijskih tolerancija za početne i završne Tolerancije konstrukcije uključuju sve teškoće
obloge tunela. povezane sa geometrijski tačnim
iskopavanjem i potpornim instalacijama.
Moderna projektna praksa ima tendenciju da
uključi tolerancije u sve nacrte, a naročito za Tolerancije konstrukcije su jako uslovljene
završne obloge. uslovima zemljišta, oblikom i veličinom
tunela, složenošću trenutnih faza izvođenja,
Druga mogućnost je da se tolerancije konstrukcijskom opremom i kvalitetom
izostave iz nacrta pa se njihovo definisanje prefabrikovanih delova (npr. čelični lukovi.
ostavlja izvođaču ili predstavnicima vlasnika
na terenu. U svakom slučaju, nacrti moraju Veoma nepovoljni uslovi zemljišta, kao što je
bez dileme da pokažu da li njihove dimenzije jako ulaženje vode, mogu štetno da utiču na
uključuju tolerancije ili ne. tolerancije.
Konstrukcijske tolerancije su veoma

11.3.9.2 Tolerancija za početne obloge
povezane sa uslovima na gradilištu pa će
(primarne podgrade)
možda biti potrebno da se prilagode
Konstrukcija početnih obloga je operacija pojedinim uslovima na gradilištu.
kojoj se pripisuje nekoliko izvora
11.3.9.2.3 Neizbežno prekoprofilski izkop
nepreciznosti. Kako je niže navedeno, mnoge
tunela:
od njih u velikoj meri su povezane sa
uslovima na gradilištu, odnosno sa Neizbežno iskopavanje preko profila puta nije
promenama tokom konstrukcije. Stoga tolerancija u striktnom smislu reči. Međutim,
ponekad može da bude bolje da se ono ima vrlo važnan efekat na projekt, pa
tolerancije ne uključe u nacrte za početne mora da bude uključeno u projektovanje.
obloge, već da se definišu na gradilištu. S
druge strane, već gotovi delovi, kao što su Neizbežno lomljenje ne povećava se nužno
čelični lukovi i rešetkasti nosači, treba da sa pogoršanjem uslova stene, upotreba
budu izrađeni u skladu sa odgovarajućim ponih lukova i podupiračkih elemenata u
tolerancijama. takvom kamenim uslovima smanjuje količinu
lomljenja.
Tolerancije za početne obloge možemo da
podelimo u četiri kategorije:
- geodetske tolerancije, 11.3.9.3 Tolerancije finalnog obloga
- tolerancije izvođenja (konstrukcijska
tolerancija), Izgradnja finalnih obloga zahteva uže
- tolerancije zbog deformacija, tolerancije nego što zahteva izgradnja
- neizbežni prekoprofilski izkop. inicijalnih obloga. S obzirom da se
konstrukcija finalnih obloga vrši pod manje
JP Putevi Srbije 41
stisnutim i teškim operativnim uslovima, 11.3.9.3.3 Uticaj zavoja:

takve se tolerancije obično mogu održati.
S obzirom da je kalup tunela ravan, zavijen
Postoje tri glavna izvora nepreciznosti u tunel zapravo ima oblik poligona. Stoga će da
izgradnji finalnih obloga: dođe do devijacije od teoretskog oblika uz
- geodetske tolerancije, maksimum na centru betoniranog bloka.
- tolerancije kalupa, »Toleracnija zavoja C« se može izračunati
- učinak zavoja. prema formuli:
11.3.9.3.1 Geodetske tolerancije:
Izvori nepreciznosti istraživanja za izgradnju (mm]

finalnih obloga slični su onima kod izgradnje
inicijalnih obloga. L dužine bloka
B širine područja odmaka
Mogu se definisati dve klase tolerancija: R radijus tunelske trase
Zatvorena geodetska mreža i otvorena
geodetska mreža. Na preciznost istraživačke
mreže veoma veoma utiče dužina tunela. 11.3.9.4 Ostale tolerancije
11.3.9.3.2 Tolerancije kalupa: Niše, okna za održavanje i ostale instalacije

treba da budu pozicionirane uz preciznost od
Na ovaj razred tolerancija utiču tri glavna +/- 5 cm. Veličina niša treba da bude
faktora: precizna do +/- 1 cm.
- proizvodna tolerancija kalupa,
- nepreciznosti tokom smještanja kalupa, Prefabrikovani delovi, instalacioni kanal i
- deformacija kalupa tokom betoniranja. ostale instalacije treba da butu smeštene uz
preciznost od +/- 1 cm.
42 JP Putevi Srbije

SRDM11 3 Obloga Tunela (120505 SRB Konacni) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRDM11 3 Obloga Tunela (120505 SRB Konacni) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

11. PROJEKTOVANJE TUNELA

11.3 OBLOGA TUNELA, PORTALI, SPOLJNI OBJEKTI

Br. Datum Opis dopuna i promena

11.3.1 OPŠTA NAPOMENA......................................................................................................1

11.3.7.2.5 Praćenje napredovanja ................................................................................................ 29

zatvaranje podnožnog svoda, itd.) vodi do

Kasnije se ovi potporni tipovi primenjuju

Obavezna je izrada procene rizika gradnje za - uslova primarnih napetosti.

Iznosi dobijeni u terenskim i laboratorijskim Taj zadatak zahteva blisku saradnju

Treba da se ustanove geotehničke 11.3.2.2.2 Iskop tunela u tlu

Za svaki projekat tunela, važnost (uticaj) Za bezbedno bušenje tunela mogu da se

11.3.2.3 Računske analize i dovoljno male, kako ne bi došlo do

spregu sa projektom za vreme izgradnje primijeni na tunele svih veličina i različitih

Slika 11.3.1: Tipični poprečni preseci kod konvencionalne tunelogradnje

Slika 11.3.2. Konvencionalna metoda pristup projektovanju

smanjile deformacije tla, te da bi se smanjio

Pasivna sidra u čelu

Kalota Armaturna mreža

Čelični luk e Armaturna mreža

Mlazni beton Stenska sidra

Slika 11.3.3: Primjer s standardnih tipa podgrade u nepovolnim geološkim uslovima

Planiranje sistema podupiranja određeno je: - nosivošću i dužinom stenskih sider,

- pomožne mere za poboljšanje stenske

Privremeni podnožni svod

11.3.2.5.2 Podela na sektore iskopavanja Planirani redosled faza iskopa u gradnji

Slika 11.3.5: Planirani redosled faza iskopa u gradnji tunela

Prilikom planiranja redosleda faza iskopa

Prilikom gradnje tunela planirani su sledeći Minimalna pritisna čvrstoća (kubična

Nealkalni i niskoalkalni ubrzivači nude savitljivosti, smicajna čvrstoća, udarna

Zbog svoje manje težine, rešetkasti nosači

11.3.2.5.3.5 Stenska sidra

Stenska sidra su jedni od glavnih potpornih

Stenska sidra pojačavaju kvalitet stena

Sidra sa rascepljenim klinom

Ovaj tip sidara ima rascepljeni klin ili neki

S obzirom na svoju dejstvo ova sidra mogu

osrednjih do slabih, prednaprezanje nije

U naprslim, zdrobljenim stenama sa

Samobušeno sidro IBO injekciono sidro

IBO sidra predstavaljaju kombinovani sistem

Proporcionalni odnos između prečnika sidra i

To se za vreme bušenja koristi kao vod za U izgradnji tunela geotehnička sidra se

Razmak između koplja zavisi uglavnom od

Dužina podupiračkih cevi i koplja mora da

11.3.2.5.4.2 Čelične talpe

Prednaprepregnuto sidro se sastoji od Talpe treba upotrebljavati uglavnom na

11.3.2.5.4 Dodatni ili pomoćni potporni Postavljanje talpi se izvodi u skladu sa

Koplja su privremeni podupirački elementi Cevni štit nije prikladan za kontrolu

Čelične cevi malog prečnika (slika 11.3.4)

Cevni ščit postavlja se kao kišobran iznad Gornja

U područjima portala, gde su cevi tunela

u tim područjima armirati, bez obzira na - postavljanje membrane koja omugučava

U tunelima sa visokim nadslojem, unutrašnja 11.3.3.2 Projektni zahtevi

Preporučuju se ove distribucije veličine zrna:

Mora da se koristi Portland Cement, sa Iz strukturalnih razloga za unutrašnje obloge

Tabela 11.3.1: Projektni zahtevi za unutrašnju oblogu

Membrana Bez Sa Bez Sa -

Slika 11.3.8: Poprečni

20 mm. Ako betonsko pukriče na stenskoj

- vremenom do uklanjanja oplate i čvrstoće 11.3.3.5 Strukturna analiza unutrašnje

Kada se uzmu u obzir zahtevane U dubokim tunelima, kao što definisano u