КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ

И МЛАДЕ
(Студијски програм за образовање учитеља)

- програм, испитна питања, лектира, литература –

проф. др Зорана Опачић

доц. др Јелена Панић Мараш
мср. Страхиња Полић

Београд
школске 2019/2020. год.
 А. ПРОГРАМ

I Одређење и поетика књижевности за децу и младе

Шта је књижевност за децу и младе
Књижевност за децу и књижевност уопште
Књижевност за децу и дечја лектира
Однос естетског и педагошког у делима књижевности за децу и младе
Стилско-тематске особености књижевности за децу
Систем жанрова у књижевности за децу
Проучавање књижевности за децу и младе

II Поезија
Специфичности поезије за децу и младе
(шта јесте, а шта није поезија за децу)
Традиционална и модерна поезија за децу
Два и по века српске поезије за децу
Песници за децу европских књижевности

Аутори: Лука Милованов, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Joван Грчић
Миленко, Војислав Илић, Бранислав Брана Цветковић, Александар Вучо, Десанка
Максимовић, Григор Витез, Гвидо Тартаља, Бранко Ћопић, Душан Радовић,
Арсен Диклић, Стеван Раичковић, Бранко Миљковић, Милован Данојлић,
Мирослав Антић, Драган Лукић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Драгомир
Ђорђевић.

III Лирско-епска дела

Аутори: Гвидо Тартаља, Бранко Ћопић, Арсен Диклић, Стеван Раичковић,

Бранислав Брана Цветковић, Добрица Ерић.

IV Народна књижевност као вид књижевности за децу

Књижевност за децу у усменој култури
Врсте народне књижевности у функцији књижевности за децу:
а) кратке лирске форме
б) једноставни књижевни облици
в) народне епске и лирско-епске песме
г) бајке, новеле, приче о животињама, предања, шаљиве приче и анегдоте.

V Проза
1. Басне
Постанак и развој басне
Народне и уметничке басне
Структура басне

Аутори: Езоп, Жан де ла Фонтен, Иван А. Крилов, Доситеј Обрадовић.

2. Ауторска бајка
Од народне ка ауторској бајци
2
 Особености и развој ауторске бајке

Аутори: Шарл Перо, Браћа Грим, Ханс К. Андерсен, А. С. Пушкин, Оскар

Вајлд, Ивана Брлић Мажуранић, Десанка Максимовић, Бранко В. Радичевић,
Гроздана Олујић.

3. Приповедна проза
Одлике прича (приповедака) за децу и младе
Врсте приповедне прозе за децу и младе

Аутори: Антон П. Чехов, Иван Цанкар, Бранко Ћопић, Иво Андрић, Данило
Киш, Светлана Велмар Јанковић, Душан Радовић.

4. Романи
Одлике романа за децу
Развој романа за децу
Врсте романа за децу
а) авантуристички роман
б) фантастични роман
в) роман о детињству
г) научно-фантастични роман
ђ) историјски роман
е) омладински роман

Аутори: Данијел Дефо, Џонатан Свифт, Харијета Бичер Стоу, Луис Керол,
Марк Твен, Жил Верн, Херберт Џорџ Велс, Роберт Луис Стивенсон, Радјард
Киплинг, Карло Колоди, Ерик Најт, Бруно Шулц, Антоан де Сент-Егзипери,
Астрид Лингрен, Михаел Енде, Џон Р. Р. Толкин;

Џером Д. Селинџер, Клод Шампањ, Вилијам Голдинг;

Бранислав Нушић, Бранко Ћопић, Гроздана Олујић.

VI Драма
Одлике драмске књижевности за децу
Развој српске драме за децу
Врсте драмске књижевности за децу

Аутори: Душан Радовић, Александар Поповић итд.

VII Нефикционална књижевност

Нефикционална књижевност као вид књижевности за децу и младе
Врсте нефикционалне књижевности:
а) аутобиографије и мемоари
б) путописи
в) популарна наука

Аутори: Прота Матеја Ненадовић, Михајло Пупин, Никола Тесла, Михаило

Петровић Алас, Милутин Миланковић.

3
VIII Савремена књижевност
(најновије тенденције у књижевности за децу и младе)

Аутори: Рајко Петров Ного, Бранислав Петровић, Владимир Андрић,

Градимир Стојковић, Момчило Мошо Одаловић, Гордана Тимотијевић, Игор
Коларов, Дејан Алексић, Јасминка Петровић, Бранко Стевановић и др.

Реј Бредбери, Корнелија Функе, Ијан Мекјуен, Анђела Нанети.

IX Есеји о књижевности за децу

Развој тумачења књижевности за децу
Аутори: Пол Азар, Бруно Бетелхајм, Богдан Поповић, Марко Ристић, Исидора
Секулић, Бранко Миљковић, Милован Данојлић, Бора Ћосић, Слободан Ж.
Марковић, Драгутин Огњановић, Ново Вуковић, Владимир Миларић, Милан
Пражић, Гроздана Олујић, Жарко Требјешанин, Јован Љуштановић, Петар
Пијановић, Зорана Опачић, Јелена Панић Мараш.

Испит се полаже писмено и усмено.

Студенти могу да током два семестра полажу колоквијуме који их ослобађају одређених
области на усменом делу испита. Студенти имају могућност да полажу три колоквијума:

1. Колоквијум (јануар 2020)

1. Одређење и поетика књижевности за децу и младе
2. Поезија за децу
3. Лирско-епске врсте
4. Народна књижевност (поезија)

2. Колоквијум (април 2020)

1. Народна књижевност (проза)
2. Проза: басна, бајка, приповетка
3. Роман за децу и младе

3. Колоквијум (мај–јун 2020)

1. Научно-популарна књижевност
2. Драма за децу
3. Савремена књижевност за децу и младе

Студенти који положе сва три колоквијума ослобађају се усменог дела испита. Позитивна
оцена на писменом испиту услов је за излазак на усмени део испита. У завршну оцену
укључује се активност студента на предавањима и вежбама, као и семинарски радови.

◊
Напомена:

У лектири постоји списак књижевних дела која студент бира у оквиру одређене области. У
зависности од дела за која се определио, студент припрема конкретна испитна питања.
4
 Б. ПИТАЊА

1. Одређење и поетика књижевности за децу и младе

1. Одлике и природа књижевности за децу (стилско-тематске особености)

2. Однос између књижевности за децу и књижевности за одрасле
3. Однос естетског и педагошког у делима књижевности за децу
4. Систем жанрова у књижевности за децу
5. Листови за децу и часописи
6. Почеци српске књижевности за децу (књижевност просветитељства, преводи, делатност
Доситеја Обрадовића, први часописи...)

2. Поезија за децу

7. Одлике поезије за децу

8. Три етапе у развоју српске поезије за децу
9. Зачеци поезије за децу – предзмајевски период и Змајево доба (Л. Милованов, Б.
Радичевић, Ј. Грчић Миленко и др.)
10. Песме за децу Војислава Илића
11. Змајева поетика (Песма о песми, У лепом кругу, Дечје срце, Ала је леп овај свет)
12. Теме и идеје у Змајевој поезији за децу
13. Хумор у Змајевој поезији за децу
14. Васпитни моменти у Змајевој поезији за децу
15. Родољубиви и национални мотиви у Змајевој поезији за децу
16. Место и значај Александра Вуча у развоју српске поезије за децу
17. Поеме Александра Вуча
18. Деца и природа у поезији Десанке Максимовић
19. Поезија за децу и младе Бранка Ћопића
20. Поезија Григора Витеза и Гвида Тартаље
21. Место Душана Радовића у развоју српске поезије за децу (поетика Душана Радовића)
22. Хумор и иронија у поезији Душана Радовића
23. Јединство уметничког и васпитног деловања у Радовићевој поезији
24. Песме и песме за веома паметну децу Милована Данојлића
25. Завичајни мотиви у поезији Добрице Ерића
26. Мотиви одрастања у поезији Мирослава Антића
27. Мотивско-формалне одлике поезије Драгана Лукића
28. Игра и иронија у поезији Љубивоја Ршумовића
29. Слика савременог детета у поезији Драгомира Ђорђевића

30. Лирско-епске врсте у српској књижевности за децу (поеме и римована проза) (Б. Ћопић,
Г. Тартаља, А. Диклић, С. Раичковић, Д. Ерић; Б. Цветковић)

3. Народна књижевност

31. Народна књижевност као вид књижевности за децу

32. Кратке лирске врсте (успаванке, ташунаљке, цупаљке, лазаљке, бројалице, брзалице, ређалице
и ругалице)
33. Породичне песме
34. Народне бајке и новеле
35. Усмена предања, басне и приче о животињама
36. Шаљиве народне песме и приче, анегдоте
37. Пословице, питалице и загонетке
5
38. Етички лик Марка Краљевића
39. Јунаштво и етика у епским народним песмама и баладама

4. Проза (басна, бајка, приповетка)

40. Басне (структура, постанак и развој, народне и уметничке басне)

41. Развој ауторске басне: Езоп, Жан де ла Фонтен, Иван Крилов
42. Просветитељске идеје у баснама Доситеја Обрадовића

43. Однос народне и ауторске бајке

44. Развој, структура и особености ауторске бајке
45. Класицистичка бајка 17. века: Шарл Перо
46. Бајка у романтизму: Јаков и Вилхелм Грим (бајке, новеле и приче о животињама)
47. Бајке Ханса Кристијана Андерсена (иновирање жанра; типови прича, хришћански подтекст )
48. Бајке у стиху Александра Сергејевича Пушкина
49. Приче-параболе Оскара Вајлда

(51–52 – једно питање по избору)

50. Приче из давнина Иване Брлић Мажуранић
51. Елементи предања и бајке у краћој прози Десанке Максимовић
52. Бајке Бранка В. Радичевића
53. Поетика савремене бајке – Гроздана Олујић

54. Одлике и врсте приповедака за децу

55. Теме и мотиви у Чеховљевим причама за децу

56. Социјални и психолошки моменти у причама за децу Ивана Цанкара

57. Детињство као извор неспоразума и страхова у Андрићевој збирци Деца

58. Хумор и меланхолија у Башти сљезове боје Бранка Ћопића
59. Поетизација детињства у Раним јадима Данила Киша
60. Владари као деца у Књизи за Марка Светлане Велмар Јанковић
61. Кратка проза за децу Душана Радовића

5. Роман

62. Одлике и развој романа за децу (одлике, дела, примери)

63. Фантастични роман у књижевности за децу
64. Авантуристички роман
65. Роман о животињама
66. Научно-фантастични роман
67. Роман о детињству
68. Историјски роман
69. Омладински роман

(70–80 – шест питања по избору)

70. Приповедање просветитељских идеја у Дефоовом роману Робинсон Крусо
71. Фантастично, сатирично и хуморно у Гуливеровим путовањима Џонатана Свифта
72. Слика расних и социјалних сукоба у Чича Томиној колиби Херијете Бичер Стоу
73. Фантастика и алегорија у Алиси у земљи чуда Луиса Керола
74. Критика васпитања у роману Доживљаји Тома Сојера Марка Твена
75. Алегорија о одрастању у Пинокију Карла Колодија
76. Пипи Дуга Чарапа Астрид Линдгрен
6
77. Јединство човека и природе: Књига о џунгли (или Ким) Радјарда Киплинга
78. Приповедање о верности и пријатељству: Леси се враћа кући Ерика Најта
79. Књижевна педагогија („религија срца“) Малог принца Антоана де Сент-Егзиперија

(80–81 – два питања по избору)

80. Одрицање од моћи као хуманизација света у роману Џона Р. Р. Толкина Хобит (или
Господар прстенова)
81. Слика дечје природе у роману Господар мува Вилијама Голдинга
82. Читалац као јунак у Бескрајној причи Михаила Ендеа

83. Слика изласка из детињства у роману Збогом мојих петнаест година К. Шампањ или
Ловац у житу Џерома Д. Селинџера

(87–88 – једно питање по избору)

84. Роман за децу у српској књижевности
85. Авантура као израз потребе за слободом и критика школског система: Хајдуци и
Аутобиографија Бранислава Нушића
86. Хумор и авантура у свету ратног детињства – Орлови рано лете Бранка Ћопића
87. Слика изласка из детињства у роману Гласам за љубав Гроздане Олујић
88. Бунтовни приповедач у роману Моме Капора Белешке једне Ане или Фолиранти

(89–90 – једно питање по избору)

89. Научна фантастика у роману 20 000 миља под морем Жила Верна
90. Научна фантастика и људска природа у романима Др Џекил и Г. Хајд (Роберт Луис
Стивенсон) или Невидљиви човек (Херберт Џорџ Велс)

6. Научно-популарна књижевност

91. Научно-популарна књижевност као вид књижевности за децу

92. Аутобиографије као жанр књижевности за децу
93. Путописи као жанр књижевности за децу
94. Популарна наука српских писаца и научника

7. Драмска књижевност

95. Одлике и развој драмске књижевности за децу

96. Развој српске драме за децу (са анализом две драме по избору)

8. Савремена књижевност

97. Одлике савремене поезије за децу (Рајко Петров Ного, Владимир Андрић итд.)
98. Одлике савремене прозе за децу (Владимир Андрић, Градимир Стојковић, Гордана
Тимотијевић, Бранислав Петровић итд.)
99. Нове тенденције у европској књижевности за децу (Рој Бредбери, Корнелија Функе,
Ијан Мекјуен, Анђела Нанети итд.)

7
 В. ЛЕКТИРА

Народна књижевност

Бајке: Чардак ни на небу ни на земљи, Баш-Челик, Међедовић, Пепељуга, Биберче, Ђаво и

његов шегрт, Златоруни ован, Немушти језик, Усуд, Чудотворни прстен, Златна јабука и
девет пауница, Тамни вилајет (5 по избору).

Новеле: Све, све, али занат, Девојка цара надмудрила, Лаж за опкладу, Зла жена (3 по
избору).

Шаљиве приче и анегдоте: Еро и Турчин, Еро с онога свијета, Еро и кадија, Крепао котао,
Пустио бих ја њега, ал' неће он мене (3 по избору).

Предања: Свети Сава у легендама (3 по избору), Како се Краљевић Марко јунаштву научио,
Проклета Јерина, Цариград, Како је постала кртица, У цара Тројана козје уши.

Басне: Во и миш, Невјера страда, Пас и вук побратим, Лисица и кокошке, Није вјера тврда
у јачега(две по избору).

Приче о животињама: Јарац живодерац, Међед, свиња и лисица, Вук и лисица, Мачкова
женидба (две по избору).

Лирске песме: Сестре без брата, Највећа је жалост за братом, Две мајке, Сестра
избавља брата, Мајка сеја љуба, Туга мајке за умрлим дететом (породичне); Спавај Јово
сан те преварио, Санак иде уз улицу, Мајка сина у ружи родила, Мајка Јову у ружи родила,
Спавај чедо родила те мајка (успаванке).

Епске песме: Марко Краљевић и Бег Костадин, Марко Краљевић и соко, Марко Краљевић и
орао, Урош и Мрњавчевићи, Болани Дојчин, Смрт мајке Југовића, Смрт војводе Пријезде,
Диоба Јакшића, Ропство Јанковић Стојана, Мали Радојица.

Лирско-епске песме: Предраг и Ненад, Хасанагиница, Јетрвица адамско колено, Бог ником
дужан не остаје.

Примере за остале врсте народне књижевности (шаљиве народне песме, ташунаљке,

цупаљке, лазаљке, проходалице, песме за први зуб, бројалице, брзалице, ређалице,
ругалице итд.; пословице, питалице и загонетке; басне) студенти сами одређују.

Поезија

Лука Милованов: „На књижицу за новољетни дар“; Бранко Радичевић: „Рибарчета сан“;
Јован Јовановић Змај: „Песма о песми“, „У лепом кругу“, „Срце дечје“, „Ала је леп овај
свет“, „Поздрав деци“, „Песма о Максиму“, „Пура Моца“, „Гаша“, „Материна маза“,
„Купање“, „Зимска песма“ „Мали брата“, „Мали коњаник“, „Циганин хвали свога коња“,
„Пачија школа“, „Ко си ти“, „Кад би“, „Дете и бака“, „Мали Јова“, „Пера као доктор“,
„Гушчар Лака“, „Мали Ђука“, „Птице на прозору“, „У новом капуту“, „Дед и унук“, „На
гробу Хајдук-Вељковом“, „Страшљивац“, „Светли гробови“, „Три хајдука“; Војислав Илић:
„Зимска идила“, „Први снег“, „Свети Сава“; Јован Грчић Миленко: „Несташни дечаци“,
8
„Коларић“, „Лепа бубарица“, „Висибаба“ (2 по избору); Александар Вучо: Подвизи дружине
„Пет петлића“, Сан и јава храброг Коче, „Мој отац трамвај вози“; Станислав Винавер:
„Поезија мог сокака“, „Тајни план у једној београдској авлији“; Десанка Максимовић:
„Детињство“, „Хвалисави зечеви“, „У гостима“, „Ливадско звонце“, „Над књигом бајки“,
„Вожња“, „Ближи се, ближи лето“, „Пауково дело“, „Жмура“ (и две песме по избору); Бранко
Ћопић: „Вашар у Стрмоглавцу“, „Болесник на три спрата“, „Чувар зверињака“, „Ферије“,
„Мала моја из Босанске Крупе“, „Страдање младог писца“ (одломци по избору из „Огласа
Шумских новина“ и још две песме по избору); Григор Витез: „Дохвати ми тата Мјесец“, „Како
живи Антунтун“, „Што хукће локомотива“, „Какве је боје поток“, „Шевина јутарња пјесма“,
„Тигар“, „Птичја пјеванка“, „Чудан коњ“ (и још две песме по избору); Гвидо Тартаља: три
песме из Веселе зоологије, две из других збирки три загонетке по избору); Душан Радовић:
Поштована децо, из збирке Вукова азбука („Б“, „В“, „У“, „Г“, „К“, „С“) и по избору
(„Мали живот“, „Дрво спава“, „Смешне речи“, „Деца воле“, „Колика је васиона“, „Слон“,
„Чудна птица“); Бранко Миљковић: „Мали цвет“; Милован Данојлић: Како спавају
трамваји, Песме за веома паметну децу („Како спавају трамваји“, „Ромео и Јулија у браку“,
„Овај дечак се зове Пепо Крста“, „Разболео се Пепо Крста“, „Пепо Крста после болести“,
„Ограда на крају Београда“, „Шта је живот“, „Сваке ноћи, пред поноћ, воз“, „Вране у
свануће“, „Мирис зове“, „Гроздови“, „Дуња“, „Земља у поноћ“, „Пијаца на крају града“,
„Зимски сумрак“, „Новембар“, „Карађорђе по други пут међу Србима“, „Два сапуна“, „Шта
су између осталог радили Стари Словени“, „Проглас дечије републике“); Мирослав Антић:
Плави чуперак, Шашава књига (три песме по избору), Гарави сокак (две песме по избору);
Драган Лукић: „Смеха деци“, „Шапутање“, „Шта је отац“, „Фифи“, „Учитељу“, „Балада о
руменим векнама“, „Велики почетак“, „Децембар“, „Дебели“; Љубивоје Ршумовић: Ма,
шта ми рече (пет песама по избору), Још нам само але фале („Зашто аждаја плаче“,
„Аждаја своме чеду тепа“, „Баба Рога “ и две песме по избору) ; Добрица Ерић: „Ноћи кад
нам је жао да заспимо“, „Песник и Месец“, „Вилина долина“, „Свици у мрачној ноћи“,
„Свитац пшеничар и воденичар“, „Суботе мог детињства“, „Приче из Непричаве“;
Драгомир Ђорђевић: Ми имамо машту („Пријатеља колко хоћеш“, „Ја сам био срећно
дете“, „Протестна градска песма“, „Деда-Мраз“. „Није лако бити дете“, Флеминг“, Деда на
последњем путу“, „Таван грам по грам“, Ура школа“, „Опет школа“, „Исповест вештице
Смиљке“).

Лирско-епска књижевност
Бранко Ћопић: Јежева кућа или Мјесец и његова бака; Гвидо Тартаља: Гусарска дружина;
Арсен Диклић: Плави кит; Стеван Раичковић: Гурије; Добрица Ерић: Вашар у Тополи (једна
Ћопићева поема и 1 поема по избору)

Бранислав Цветковић: Зунзарина палата, Прича о Ваљушку (једна прича по избору).

Краћа проза:

Басне

Езоп: Коњ и магарац, Корњача и зец, Корњача и орао, Лисица и мајмун, Орао и лисица,
Дете и срећа; Жан де Ла Фонтен: Цврчак и мрав, Вук и јагње, Лав и миш, Гавран и лисица,
Миш и слон, Вук и пас, Храст и трска; Иван Крилов: Мајмун и наочари, Вук у псетари,
Слон губернатор; Доситеј Обрадовић: Пас и његова сенка, Курјак и коза, Лав и миш, Дете и
срећа, Старац и Смрт, Цврчак и славуј.

9
Бајке

Шарл Перо: Црвенкапа, Успавана лепотица, Пепељуга, Мачак у чизмама, Палчић; Браћа
Грим: Црвенкапа, Трнова Ружица, Пепељуга, Снежана и седам патуљака, Вук и седам
јарића, Срећни Ханс, Бременски музиканти, Братац и сестрица (5 по избору); Ханс
Кристијан Андерсен: Мала сирена, Принцеза на зрну грашка, Девојчица са шибицама,
Царево ново одело, Постојани оловни војник, Ружно паче, Дивљи лабудови и још две по
избору; А. Сергејевич Пушкин: Бајка о рибару и рибици, Бајка о цару Салтану; Оскар
Вајлд: Себични џин, Срећни принц и још две по избору.

Десанка Максимовић: Орашчићи палчићи, Бајка о лабуду и још једна по избору; Бранко В.
Радичевић: Прича о дечаку и Месецу и још две по избору; Гроздана Олујић: Седефна ружа,
Варалица и Смрт, Месечев цвет, Златокоса и још три по избору.

Ивана Брлић Мажуранић: Приче из давнина (три бајке по избору).

Приповетке

Антон П. Чехов: Каштанка, Вањка, Шала, Туга; Иван Цанкар: Десетица, Суве крушке,
Шољица кафе, Први грех.

Иво Андрић: Деца (пет приповедака по избору); Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (пет
приповедака по избору); Данило Киш: Рани јади (три приповетке по избору); Светлана Велмар-
Јанковић: Књига за Марка (пет приповедака по избору); Душан Радовић: Причам ти причу
(три по избору).

Романи

Напомена: подвучени романи су обавезни, а остале студент бира према испитним

питањима.

Данијел Дефо: Робинсон Крусо; Џонатан Свифт: Гуливерова путовања; Харијета Бичер
Стоу: Чича Томина колиба; Луис Керол: Алиса у земљи чуда; Марк Твен: Доживљаји Тома
Сојера; Астрид Лидгрен: Пипи Дуга Чарапа; Карло Колоди: Пинокио; Радјард Киплинг:
Књига о џунгли (или Ким); Ерик Најт: Леси се враћа кући; Антоан де Сент-Егзипери: Мали
принц (шест романа);

Клод Шампањ: Збогом мојих петнаест година; Џером Д. Селинџер: Ловац у житу (један
роман по избору);

Вилијам Голдинг: Господар мува; Џон Р. Р. Толкин: Хобит (или Господар прстенова);
Михаил Енде: Бескрајна прича (један обавезан роман и један по избору);

Жил Верн: Двадесет хиљада миља под морем; Роберт Луис Стивенсон: Др Џекил и Г. Хајд;
Херберт Џ. Велс: Невидљиви човек (један роман по избору);

Бранислав Нушић: Хајдуци, Аутобиографија; Бранко Ћопић: Орлови рано лете;

Гроздана Олујић: Гласам за љубав – или Момо Капор: Белешке једне Ане (Фолиранти).

10
Драма

Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс; Александар Поповић: Пепељуга или Снежана и
седам патуљака или Црвенкапа или једна драма из Антологије српске драме за децу Б.
Крављанца (две драме по избору).

Савремена књижевност

Рајко Петров Ного: Родила ме тетка коза; Владимир Андрић: Дај ми крила један круг;
Момчило Мошо Одаловић: „Ршуме, јеси ли знао Црњанског“, „Стварање света“, „М.О.
украо ласту“, „Пчела Јевросима“, „Молим те, чувај се“, „Јагличице, не гледај високо“,
„Бескрајна“; Дејан Алексић: избор песама; Бранко Стевановић: три песме из збирке
Авантуре Марка Краљевића и две из других збирки.

Владимир Андрић: Пустолов; Градимир Стојковић: Хајдук у Београду; Гордана

Тимотијевић: Владимир из чудне приче; Бранислав Петровић: Жанка; Јасминка Петровић:
Ово је најстрашнији дан у мом животу; Дејан Алексић: Кога се тиче како живе приче;
Игор Коларов: Аги и Ема (два дела по избору);

Реј Бредбери: Маслачково вино; Корнелија Функе: Господар лопова или Срце од мастила;
Ијан Мекјуен: Сањар; Анђела Нанети: Мој дека је био трешња (једно дело по избору).

Нефикционална књижевност

Путопис: Михаило Петровић Алас: У царству гусара или Кроз поларну област.

Мемоари: Прота Матеја Ненадовић: Мемоари; Михаило Пупин: Са пашњака до научењака;

Никола Тесла: Аутобиографски чланци Моји изуми (једно дело по избору).

Популарна наука: Михаило Петровић Алас: Роман јегуље или Милутин Миланковић: Кроз
васиону и векове.

11
 ЛИТЕРАТУРА

1. Ново Вуковић, Увод у књижевност за дјецу и омладину, Никшић: Унирекс, 1995, стр.
13–85, 125–142, 146–147, 162–196, 202–210, 225–228, 268–276, 294–306, 309–320.
2. Милован Данојлић, Наивна песма, Београд: Завод за уџбенике, 2004, стр. 3–67, 97–
130.
3. Петар Пијановић, Наивна прича, Београд: СКЗ, 2005, стр. 43–65, 73–75, 84–86, 121–
123,126–161,165–250, 267–299.
4. Зорана Опачић, (Пре)обликовање детињства, Београд, Учитељски факултет, 2018,
стр. 11–59. или Зорана Опачић, „Два и по века српске књижевности за децу“, у:
Антологија књижевности за децу 1–2, Нови Сад, ИЦ Матице српске, 2018, стр. 17–
49.

Допунска литература:

1. Петар Пијановић, Изазови граничне књижевности, Београд: Учитељски

факултет, 2014, стр. 15–55, 55–91, 91–121, 139–161, 203–237, 237–255, 271–287.
2. Зорана Опачић, Антологија књижевности за децу 1–2, Нови Сад, ИЦ
Матице српске, 2018.
3. Зорана Опачић, (Пре)обликовање детињства, Београд, Учитељски факултет,
2018, стр. 196–215, 215–235, 246–259, 279–294.
4. Јелена Панић Мараш, Певање и приповедање – путеви модернизма у српкој
књижевности за децу, Београд, Учитељски факултет, 2019, стр. 71–91, 107–
123, 141–161, 161–175, 199–215.
5. Зорана Опачић, Поетика бајке Гроздане Олујић, Београд: СКЗ, Учитељски
факултет, 2011, стр. 9–61, 179–259.
6. Зорана Опачић, Наивна свест и фикција, Нови Сад: Змајеве дечје игре, 2011,
стр. 11–22, 49–56, 117–120, 147–154.
7. Питер Хант, Тумачење књижевности за децу, Београд: Учитељски факултет,
2013, стр. 27–47 и друга поглавља.
8. Драгутин Огњановић, Дечје доба, Београд: Пријатељи деце, 1997, стр. 39–66,
117–140, 173–179, 192–206.
9. Драгутин Огњановић, Звездано јато, Београд: Завод за уџбенике, 2010.
10. Лексикон образовних термина, ур. Петар Пијановић, Београд, Учитељски
факултет, 2014. (појмови: бајка, басна, детињство, дечја слика света, игра,
књижевност за децу и младе, лектира, наивна песма / прича, парабола, слика
света, сликовница, стрип)
11. Милан Пражић, Игра као слобода, Нови Сад: Змајеве дечје игре / Културни
центар, 1971, стр. 9–20, 40–56, 64–71, 101–126.
12. Душан Радовић и развој модерне српске књижевности, зборник радова, ур.
Александар Јовановић, Драган Хамовић, Поетика српске књижевности за децу,
књ. 1, Београд: Учитељски факултет.

Саставни део литературе чини и лектира прописана програмом.

12
 КОРИСНЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ АДРЕСЕ

• Антологија српске књижевности, Учитељски факултет

http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/

• Српска дечија дигитална библиотека Народне библиотеке Србије

http://www.digital.nbs.bg.ac.rs/decije

• Интернационална дигитална библиотека књига за децу (International Children`s

Digital Library): http://www.icdlbooks.org

• Часопис Детињство
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Detinjstvo/index_html?stdlang=ser
_lat

13