Sa Svih Strana Srpski Dobrovoljci 1912 1918 Ilija Petrovic PDF

Ilija Petrovi}
SA SVIH STRANA
SRPSKI DOBROVOQCI
1912-1918
Ilija Petrovi}
Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918
Autorsko izdawe
Ilija Petrovi}
Urednik
Milorad Predojevi}
Recenzent
Pavle Stanojevi}
Lektor
Dragoqub Petrovi}
Kompjuterska obrada sloga i prelom
Nemawa Petrovi}
Korektura
Jelena Petrovi}
[tampa
FOTO COLOR 36
Novi Sad, Bulevar Jovana Du~i}a 7
Korice
[tamparija “Piperi”
Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11
Tira`
120 primeraka
ISBN 86-906883-2-3
Novi Sad, 2005
Gde je {to
Na oltaru Otaxbine, Pavle Stanojevi}.............................7-12
Srpski dobrovoqci u balkanskim ratovima 1912-1913.....13-20

Podaci u “zvani~nom” opticaju. Koliko je dobrovoqaca bilo.
Literatura.
Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ra-

tovima 1912-1918..............................................................................21-32
Srpsko iseqeni{tvo. Koliko je dobrovoqaca bilo. Poreklo i naci
onalni sastav prispelih dobrovoqaca. Neposredne posledice postsolun-
ske ofanzive. Literatura.
Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim rato-

vima 1912-1918..................................................................................33-62
Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Strane medicin-
ske misije u Velikom ratu. Literatura.
Pomenik medovskih stradalnika.........................................63-98

Neka imena ~itati druk~ije
Objavqeni spiskovi jedini izvor. Kako je Pomenik pripreman. Ime-
na. Prezimena. Ponovo ure|en Pomenik. Potopqeni (395). Spaseni (130).
Zadràni na le~ewu (9). S nepoznatom sudbinom. Odustali na putu ili
nestali (37). Karika koja nedostaje. Literatura.
Srpski dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva...............99-110

Dobrovoqci u Velikom ratu. Ratovawe u Dobruxi. Korpus se po-
puwava i daqe. Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. “Potreba
u qudstvu ogromna je”. Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Broj
dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva. Literatura.
Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski

okvir..............................................................................................111-133
Prvi svetski rat
Naj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. Dobrovoqci iz Srbije. Dobro-
voqci u crnogorskoj vojsci. Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Srbija se od-
ri~e dobrovoqaca. Solunski front u ranoj fazi. [ta sa dobrovoqcima.
Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Pogodnosti za budu}e naseqavawe
dobrovoqaca. “Upotreba” dobrovoqaca na Solunskom frontu. Stavovi
prema dobrovoqcima iz Crne Gore.
Vreme Prvog svetskog mira
Neposredno posle dobijenog rata
Drugi svetski rat i posle
Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. Istori~ari o dobrovoqci-
ma. Do na{ih dana. Najnovije iskustvo, delom i li~no. Ima u svemu i
ne~eg ute{nog. Mada sve moè ostati po starom. Literatura.
6 Ilija Petrovi}
Sremski dobrovoqci 1914-1918.......................................134-225

Razbu|ena nada
Srpska o~ekivawa i austrougarska odmazda. Maxarski zlo~ini u
Sremu. Da li je Srpska crkva mogla pomo}i.
Sremci u srpskoj vojsci
Srpski dobrovoqci. Dobrovoqci s po~etka rata. Sremski dobro-
voqa~ki odred. Napred u slavu. Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred.
Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Do-
brovoqci iz prekomorskih zemaqa. Dobrovoqci iz ôrtanovaca. Bogo-
rodi~ine suze. “Zvani~ni” dobrovoqci. Preuzeto iz raznih izvora. Dru-
gi tragovi. Jedan posleratni spisak. Te{ko sti}i do prava na zemqu. Do-
brovoqci muku mu~e s administracijom. Prostor za daqa istraìvawa.
Napomene, literatura i izvori. Saètak.
Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine................226-259
Srpski dobrovoqci u Velikom ratu...............................260-266

Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Dobrovoqci i pro-
boj Solunskog fronta. Literatura.
Solunski front, srpski dobrovoqci, politi~ke

posledice......................................................................................267-281
Solunski front. Proboj. Simbolika. Napredovawe. Zavr{ne
operacije. Srpska vojska prelazi Dunav i Savu. Prihvataju se pobed-
ni~ki uslovi. Dobrovoqci u proboju Solunskog fronta. Politi~ke
posledice solunske ofanzive. Prikqu~ewe Srema Srbiji. Banat, Ba~-
ka i Barawa ponovo u Srbiji. Dve odluke istog zna~ewa.
Udruèwu ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka

i po{tovalaca, Beograd, Savska 9, kao da nije stalo do
istine o srpskim dobrovoqcima.............................................282-295
Povod. Na stranama 128, 131-132, 165, 174-175, 217, 257-258, 259,
278-279, 19, 111-112. [ta kaù oni. Odakle po~eti. Pa`qivo ~itati.
Bele{ka o sastavqa~u, Milorad Predojevi}..............296-298

Na oltaru Otaxbine
Povesnica srpskog naroda, veoma burna, obiluje ~e stim bor-
bama protiv ra zli~itih zavojeva~a. Brojne neprijateqske vojske
poku{avale su da pokore Srbe, taj najja~i i najvitalniji narod na
Balanskom poluostrvu, i da ovladaju centralnim Balkanom. Ma-
da je to nekima od wih uspevalo na duè ili kra}e vreme, Srbi
se nikad nisu mirili s tu|om okupacijom i uvek su nalazili sna-
ge da neprijate qa proteraju i oslobode svoju zemqu.
To {to je nemawi}ka Srbija pala pod Turke i izgubila svoju
dràvnost nije zna~ilo da se srpski narod pomirio s novonasta-
lim prilikama. Wegovi za{titnici tokom narednih vekova, za-
to~nici mrijet naviknuti, ni na trenutak ne mire}i se s okupa-
cijom, vazda su bili pripravni na otpor i borbu za slobodu. Nekad
se wihov otpor izraàvao kroz organizovane ustanke na {i rim
srpskim etni~kim prostorima, a nekada kroz gerilsko ratovawe
ve}ih ili mawih grupa boraca. Bilo kako bilo, borbe za oslobo-
|ewe Otaxbine i nepristajawe na pokornost ~ak i najja~im sila-
ma i carstvima kroz istoriju, bili su konstanta srpskog na ~ina
razmi{qawa i ìvqewa, a srpski borci za krst ~asni i slobodu
zlatnu, dobrovoqno su odabirali te{ki, ali slavni put na kome
su vrlo ~esto ostavqali i svoj ìvot.
Dobrovoqa~ki pokret u srpskom narodu ima svoju dugu isto-
riju i slavnu tradiciju. Jo{ od sredweg veka, preko brojnih usta-
naka protiv Turaka, masovnog u~e{}a dobrovoqaca iz Kneèvi-
ne Srbije u Buni (1848/49) u Vojvodini Srpskoj, ustanaka u Herce-
govini (1875-1878), rata za samostalnost Srbije i Crne Gore (1876-
-1878), balkanskih ratova (1912-1913) i Velikog rata (1912-1918),
pa sve do najnovijih ratova za spas sve Srpske Zemqe, ratni dobro-
voqci uvek su bili u prvim borbenim redovima za odbranu Otax-
bine. Do uvo|ewa regularne vojske, svi srpski ratnici odlazili
su na bojno poqe dobrovoqno, odazivaju}i se pozivu vojnog koman-
danta ili vladara. U tradiciji srpskog naroda najve}a je sra-
mota bilo izbegavawe vojne obaveze. Smrt za odbranu Otaxbine
prihvatana je kao Boìja milost; ona je za ratnika bila vite{ki
izazov, a ponos za wegovu porodicu i rodbinu.
U mnogovekovnoj borbi za nacionalni i biolo{ki opstanak
srpskog naroda, ti hrabri braniteqi Otaxbine razli~ito su na-
zivani. Hajduci i uskoci u sredwem veku, ti borci protiv turskih
zuluma, {ta su drugo nego dobrovoqci; oni su uvek bili najsjajni-
ji uzor svim kasnijim pokolewima; u doba najve}e turske sile i do-
minacije nad dobrim delom Srpske Zemqe, oni su bili lu~a i na-
da da }e Srbi ipak do~ekati obnovu sopstvene dràve. Preko gu-
8 Ilija Petrovi}
sala i predivne epske desetera~ke poezije (~iji se jedan odbqe-

sak sre}e i u naslovu ove kwige!), wihovi podvizi i hrabrost ì-
veli su u narodu, preno{eni su s kraja na kraj Srpske Zemqe, iz
jednog vremena u drugo, “s kolena na koleno”, vaspitavane su na
wima nove i nove generacije, ~uvaju}i borbenu tradiciju, naci-
o nalni ponos i duh ot pora svakom zavojeva~u.
U srpskim ustancima s po~etka 19. veka dobrovoqci su nazi-
vani i gola}i, be}ari, svojevoqci, dragovoqci (ovu re~ koristi
i Milan \. Mili}evi} kad pi{e o Kara|or|u), frajkori (nem.
Freikorps, dobrovoqa~ki odred); u hercegova~kim ustancima zva-
li su se ustanici ili usta{i, a kasnije, sve do oslobodila~kih
ratova na po~etku 20. veka, ~etnici ili komite; u Velikom ratu
bili su to dobrovoqci, u Drugom svetskom ratu partizani, a u
ratovima iz kojih su po~etkom devedesetih godina 20. veka nasta-
le Republika Srpska Krajina i Republika Srpska ponovo dobro-
voqci. Zajedni~ko svima wima bila je odanost i qubav prema slo-
bodi, veri i Otaxbini. Oni su u narod unosili duh otpora prema
neprijatequ i nepravdama koje su dolazile od wega, a hrabro{}u,
spremno{}u na `rtvu i vite{tvom dizali su moral svojim suna-
rodnicima i davali im snagu da izdrè u neravnopravnoj borbi.
Po broju dobrovoqaca, qubavi prema Otaxbini i spremno-
sti na `rtvovawe, srpski dobrovoqa~ki pokret jedinstven je u
svetu. Nijedna zemqa u istoriji svetske civilizacije nije imala
toliko brojne dobrovoqa~ke jedinice kao {to ih je imala Srbi-
ja. Kad god je Srpstvo bilo u opasnosti, stizali su dobrovoqci iz
svih zemaqa, sa svih strana, da brane “milu majku Srbiju”. U sva-
koj borbi bili su u prvim redovima; ne {tede}i svoje ìvote oni
su zna~ajno doprineli ostvarewu vekovnih srpskih ideala o oslo-
bo|ewu Srbije i sve Srpske Zemqe, najpre od Turaka, a potom od
Austrougarske monarhije. Dobrovoqa~ki pokret u Srba iznikao
je iz bi}a i prirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane po-
trebe za slobodom, samostalno{}u, sopstvenim izborom na to ka-
ko }e ìveti i na koji }e na~in odlu~ivati o svojoju sudbini. Rat-
no dobrovoqa{tvo najve}i je domet oslobodila~ko-odbrambenih
stremqewa srpskog naroda, ono je posledica ve~ite te`we za ìv-
qewem u slobodi i pravdi i zato su srpski dobrovoqci s pravom
nazivani svetim srpskim ratnicima.
Kada je trebalo ginuti i krvqu se izboriti za oslobo|ewe
svih krajeva u kojima su ìveli Srbi i drugi Ju`ni Sloveni,
dobrovoqci su uvek bili prvi u stroju. Iako su nevi|enim juna{-
tvom uspeli da zadobiju po{tovawe i divqewe, kako kod vojnika
savezni~kih zemaqa, tako i kod neprijateqa, wihove `rtve i za-
sluge brzo su zaboravqene, najpre u sopstvenom narodu. Kako to
SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 9
~esto biva, oni kojih nigde nije bilo kad se oru`jem trebalo bo-
riti protiv srpskih neprijateqa, po okon~awu ratnih operacija
svesrdno su se trudili da dobrovoqcima oteàju, ili onemogu}e,
put do onih prava koja im je srpska Vlada obe}ala sredinom novem-
bra 1916. godine. Kao da su svi reìmi zazirali od dobrovoqaca;
i onaj u Kraqevini Jugoslaviji, koju su oni stvarali sopstvenom
`rtvom, i, naro~ito, u Drugoj Jugoslaviji, u vremenu brozovskog
“bratstva i jedinstva”, kada je dobrovoqa~ka organizacija pro-
gla{ena “profa{isti~kom” i kada smo ih se stideli i prezrivo
nazivali “soluna{ima”. Koliko se malo prostora i vremena po-
sve}ivalo dobrovoqcima pokazuje i ~iwenica da se istori~ari
jo{ uvek spore ~ak i oko broja dobrovoqaca u srpskoj vojsci tokom
Prvog svetskog rata. Neki vele da ih je bilo 100.000, drugi pri-
hvataju cifru od 60.000, tre}i je smawuju na 50.000, a Udruèwe rat-
nih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beogradu
“skromno priznaje” da ih je bilo tek koju stotinu preko 42.000; i
sve to dok vrlo uverqiva istraìvawa Ilije Petrovi}a pomiwu
cifru od najmawe 207.000 dobrovoqaca sa svih strana.
Po svojoj izri~itoj èqi, dobrovoqci su uvek bili u prvim
borbenim redovima i tamo gde je bilo najteè. Kada su drugi za-
stajali, ili je neprijateq bio brojniji i nadmo}niji, javqali su
se dobrovoqci. Ne {tede}i svoje ìvote, sa velikim odu{evqe-
wem ulazili su u svaku bitku, jer su znali da }e porazom Turske (u
Balkanskom ratu) i Austrougarske (u Velikom ratu) vekovni san
Srba i ve}ine Ju`nih Slovena o ujediwewu postati stvarnost. Na
samrtnom ~asu mnogima od wih posledwe re~i bile su posve}ene
Otaxbini i Majci Srbiji, jednako kao i u trenucima dok su se iz
nekog od zarobqeni~kih logora u Rusiji obra}ali Miloj Majci
Srbiji s molbom da ih primi u podanstvo i u srpsku vojsku.
Krajem XIX veka Nema~ka stvara dràvni program ~iji je
osnovni ciq bio da se preko Austrougarske i Balkana krene u
ekonomski i politi~ki prodor prema Bliskom i Sredwem isto-
ku, novim sferama uticaja i mogu}im kolonijama. Tada dolazi do
stvarawa Trojnog saveza (vojnog sporazuma Centralnih sila) na
~elu sa Nema~kom, ~ime je po~ela da se uobli~ava podela sveta na
vojnopoliti~ke blokove. Velike sile se ubrzano naoruàvaju, a
nema~ki vojni stratezi pripremaju planove za vojne operacije pro-
tiv Rusije i Srbije. Srbiju je trebalo pokoriti i silom oru`ja re-
{iti “isto~no pitawe”, ~ime bi se ugu{io buntovni duh Sr ba u
Austrougarskoj i onemogu}ilo toliko èqeno ujediwewe sa Sr-
bijom. Kao neposredan povod za objavu rata Srbiji Austrougar-
ska je iskoristila atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Fer-
dinanda u Sarajevu. Srbija, iscrpqena u dva prethodna balkanska
10 Ilija Petrovi}
rata, imala je 4,5 miliona stanovnika, a Austrougarska vi{e od

54 miliona(!), jaku vojnu industriju i mo}nu Nema~ku iza sebe.
Ipak, Srbija je smogla snage da 1914. godine u bitkama na Ceru,
Drini i Kolubari izvojuje tri veli~anstvene pobede i dva puta
iz zemqe protera sve neprijateqske vojnike. Tek kad su Austrou-
garskoj pritekli u pomo} Nemci i Bugari, srpska vojska i narod
bili su primorani da se u zimskim uslovima, pred petostruko broj-
nijim snagama, zapute u bezizgledno povla~ewe preko Crne Gore
i Albanije. Od 707.000 mobilisanih vojnika (od po~etka rata do
sredine oktobra 1915), posle brojnih bitaka, epidemije tifusa,
gladi i hladno}e koje su ih pratile pri povla~ewu kroz neprija-
teqske albanske vrleti, na Krf je stiglo jedva 130.000 vojnika.
Srbija je bila pokorena, a svetska {tampa je tih dana pisala
o propasti Srbije i nestanku wene vojske. Veliki gubici u qud-
stvu primorali su srpsku Vladu da otpo~ne rad na prikupqawu
dobrovoqaca me|u na{im iseqenicima u Americi, Kanadi, Aus-
traliji, a naro~ito me|u zarobqenim austrougarskim vojnicima
u Rusiji, pre svega Srbima. U na{im arhivama sa~uvano je vi{e
desetina hiqada pojedina~nih i grupnih molbi Srba, koji su se
listom predavali Rusima kako bi bili primqeni u dobrovoqa~-
ke jedinice i za srpske podanike. Iz brojnih zarobqeni~kih lo-
gora {irom Rusije masovno se javqaju u dobrovoqce, uprkos aust-
rougarskim pretwama da }e im imawa biti oduzeta, porodice ka`-
wene, ostavqene bez hrane i sredstava za ìvot, a oni, dobrovoq-
ci, streqani.
Kad je Rusija kona~no dozvolila osnivawe dobrovoqa~kih je-
dinica, u Odesi je obrazovan centar za prikupqawe dobrovoqa-
ca. Istovremeno, ruska vlada preuzela je i brigu o naoruàvawu,
opremawu i snabdevawu budu}ih srpskih dobrovoqaca. Sredinom
jeseni 1915. formiran je Srpski dobrovoqa~ki odred, a 16/29.
aprila 1916. godine i Prva srpska dobrovoqa~ka divizija sa bli-
zu 10.000 vojnika. Wihov broj svakodnevno je rastao, tako da je pred
polazak na front u Dobruxi divizija imala blizu 20.000 boraca.
Najvi{e ih je bilo iz Vojvodine Srpske - 6255, Bosne i Hercego-
vine - 6.177, Like, Korduna, Banije i Slavonije - 5.263, dok su os-
tali bili iz drugih srpskih krajeva. Divizija je imala dve briga-
de i brd ski artiqerijski divizion, a svaka brigada po dva puka.
Po naci onalnom sastavu bila je to prava srpska divizija sa tek
kojim procentom vojnika drugih nacionalnosti. (Pretpostavqa
se da bi broj dobrovoqaca bio mnogo ve}i da Hrvati - frankovci
i Ante Trumbi}, predsednik Jugoslavenskog odbora u Londonu,
nisu svim silama radili na razbijawu srpskog dobrovoqa~kog
pokreta u Rusiji). Srpski dobrovoqci dobili su nove ruske uni-
forme i oru`je, no {ajka~a na glavi davala je ovim jedinicama ja-

sno nacionalno obele`je. Rusi tada nisu imali dovoqno oru`ja i
artiqerije ni za svoje jedinice, tako da su dobrovoqci dobili
stare pu {ke bez {arèra i mitraqeze bez {titnika, {to je u ka-
snijim borbama na Dobruxi protiv bugarskih jedinica, opremqe-
nih najsavremenijim naoruàwem i sna`nom artiqerijom, bio
uzrok velikih srpskih gubitaka.
Krajem avgusta i prvih dana septembra 1916. godine u borba-
ma na Dobruxi (kod Dobri~a, Amza~e i Kokarxe), Divizija je iz-
bacila iz stroja preko 15.000 neprijateqskih vojnika. No, zbog
toga {to su bili slabo naoruàni, ali i zbog toga {to su na jed-
nom svom krilu imali nedovoqno aktivne i borbeno nespremne
rumunske jedinice, srpski dobrovoqci imali su blizu 9.000 voj-
nika izba~enih iz stroja, od toga blizu 2.000 poginulih i nesta-
lih. Za juna{tvo izkazano u Dobruxi, dobrovoqce odu{evqeno
pozdravqaju kraq Petar I, ruski car Nikolaj II i rumunski kraq.
Divizija je tri puta bila pohvaqena, a wenim borcima dodeqeno
je 2.418 odlikovawa. Ruski pe{adijski general (i vojni istori-
~ar) Andrej Medardovi~ Zajon~kovski (1862-1926), komandant do-
bruxanske vojske, tada je rekao da “nikad nisam ~uo ni video da se
neko bori tako hrabro kao {to to ~ine Srbi”.
Bio je to vaskrs srpske vojske. Svetska javnost, vojni stru~-
waci i politi~ari pi{u hvalospeve o wenim podvizima, dok Ma-
|ari i Nemci ne mogu da sakriju iznena|ewe i qutwu. Da bi se sa-
~uvali od napada sa le|a, Nemci i Bugari sa Solunskog fronta
povla~e skoro 100.000 vojnika, {to je znatno olak{alo poziciju
srpskoj vojsci koja je posle oporavka na Krfu preba~ena na So-
lunski front.
A petnaestak meseci kasnije, srpske dobrovoqa~ke jedinice
iz Odese zaputile su se ka Solunu; nakon pet meseci napornog i
neizvesnog putovawa brodovima (jedna grupa preko Arhangels-
ka, Vladivostoka, [angaja, Singapura i Port Saida, a druga pre-
ko Severnog mora, Francuske i Italije), stigle su na odredi{te.
Posle kra}eg odmora i reorganizacije, zajedno sa dobrovoqcima
iz Amerike i jednom brigadom Vardarske divizije, u{le su, najve-
}im delom, u sa stav Jugoslovenske divizije, ukupne ja~ine oko
22.000 qudi.
Kad je data naredba za proboj Solunskog fronta, srpski do-
brovoqci razbili su utvr|ene bugarske poloàje i otvorili put
ka oslobo|ewu Srbije; za hrabrost iskazanu na ovom rati{tu, do-
brovoqcima je dodeqeno 3.794 visokih priznawa.
U~e{}em dobrovoqaca u sastavu srpske vojske obezbe|en je i
pravni osnov za wen prelazak preko Drine, Save i Dunava i napre-
12 Ilija Petrovi}
dovawe do linije Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad

(na istoku), Mori{em do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu),
kao i za stvara we budu}e zajedni~ke dràve - Kraqevstva Srba,
Hrvata i Slovenaca.
Podaci o dobrovoqcima, wihovom doprinosu ratnoj pobedi
i heroizmu, bili su malo poznati u na{oj istoriografiji i dugo
potiskivani iz ideolo{kih razloga. Iz naj~istijih patriotskih
pobuda oni su dobrovoqno pristupali srpskoj vojsci, èle}i sa-
mo da oslobode svoju zemqu i sa we isteraju neprijateqe. Danas
se sa ponosom moèmo se}ati wihovog juna{tva i diviti se hra-
brosti koju su pokazali u svim bitkama. Najzna~ajnije svetske
li~nosti veli~ale su srpsku vojsku i srpski narod za ono {to su
izdràli u tih skoro ~etiri i po godina rata. Predsednik gr~ke
vlade Venizelos po stupawu Gr~ke u rat (1917) rekao je svojim
vojnicima: “Od vas traìmo da sledite primer srpskog vojnika
koji je nadma{io slavu stare Sparte”. Biti ve}i od anti~kih ju-
naka i u}i u legendu, privilegija je malog broja naroda, ali je i
amanet koji se ne sme nikad izneveriti. Velik broj dobrovoqaca
u ratovima u Srpskoj Krajini i Srpskoj bili su upravo potomci
ovih junaka iz Prvog svetskog rata.
Malo je poznato, a neki to i namerno pre}utkuju, da je iz Voj-
vodine Srpske u sastavu Prve srpske dobrovoqa~ke divizije (dok
je ratovala na Dobruxi!) bilo blizu 6.500 dobrovoqaca, a iz No-
vog Sada skoro hiqadu; iz prekomorskih zemaqa stiglo ih je na
Solunski front pribli`no petsto, a na samom po~etku rata je-
dan neodre|eno visok broj mladih qudi pre{ao je preko Save i
Dunava i dobrovoqno se prikqu~io srpskoj vojsci. Ove ~iweni-
ce obavezuju nas, a svojim delom srpski dobrovoqci to i zasluù-
ju, da ih se u svakoj prilici se}amo sa du`nim po{tovawem i na-
stavimo da negujemo sve one duhovne vrednosti iz nacionalne pro-
{losti kojima su se i oni nadahwivali.
Iako sa~iwena od devet kra}ih ili duìh tekstova pisanih
raznim povodima, kwiga Ilije Petrovi}a o srpskim dobrovoq-
cima sa svih strana nudi nam dovoqno {irok pregled srpskog do-
brovoqa~kog pokreta tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.
Iz datih tekstova, ~ije su teme jasno ome|ene i cifre u wima do-
kumentovano predstavqane, svaki iole pa`qiviji i strpqiviji
îtalac lako moè pratiti Petrovi}eve zakqu~ke o brojnosti
i poreklu srpskih dobrovoqaca, a preko pojedinih wegovih iska-
za spozna}e kakva je sudbina te iste dobrovoqce snalazila u raz-
nim vremenima.
Pavle Stanojevi}
Novi Sad, marta 2005.
SRPSKI DOBROVOQCI
U BALKANSKIM RATOVIMA 1912-1913
Podaci u “zvani~nom” opticaju. Srpskom dobrovoqa~kom
pokretu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`we,
zbog ~ega se podaci o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crno gor-
skoj vojsci sre}u tek uzgredno. Tako, na primer, istori~ar Vla-
dimir ]orovi} i ne pomiwe dobrovoqce u balkanskim ratovi-
ma, a vojni istori~ar Mitar \uri{i} zaustavqa se na svega dva
uop{tena zapaàwa. Iz prvog, koje se ti~e dobrovoqaca u Ju`noj
Srbiji, odnosno Ma}edoniji, ne moè se ni naslutiti koliko se
ustani~kih ~eta prikqu~ilo srpskoj vojsci, niti se vidi koliko
je ustanika bilo: “Nekoliko desetina hiqada makedonskih do-
brovoqaca u turskoj pozadini pomagale su operacije srpske, bu-
garske i gr~ke vojske i time doprinosile sopstvenom oslobo|e-
wu. Samo Makedonsko-odrinsko opol~ewe, koje se borilo u Tra-
kiji, brojalo je vi{e od 14000 qudi”. Ono drugo, koje govori o do-
brovoqcima u srpskoj i crnogorskoj vojsci, potpuno je obezvre-
|uju}e: “U srpskoj i crnogorskoj vojsci tako|e se borilo na sto-
tine dobrovoqaca iz jugoslovenskih krajeva pod Austro-Ugar-
skom(1, 459)”.
O dobrovoqcima u sastavu srpske vojske govori i ruska sov-
jet ska IstoriÔ Ágoslavii, pomiwu}i da je u tada{woj Ju`noj
Srbiji, docnije nazvanoj Makedonija, dejstvovalo nekoliko dese-
tina odreda, “koji su napadali (..) na tursku vojsku, kidali joj sao-
bra}ajnice i veze, izvodili diverzije. êtni~ki odredi zarob-
qavali su slabije turske posade i uz podr{ku mesnog stanovni-
{tva osloba|ali od turske vlasti mnoga sela i gradove. Tako je os-
lobo|en strumi~ki kraj, isto kao i gradovi Kuku{, Lerin, Kra-
tovo, Kru{evo, [tip”, a pojedini odredi pomogli su srpskoj ar-
miji u bojevima kod Kumanova, Skopqa, Velesa, Prilepa, Bito-
qa i na drugim mestima(2, 642-643).
Uz “ideolo{ku” podvalu kojom se Srbi iz Vasojevi}a pro-
gla{avaju Crnogorcima (po{to je veliki deo Vasojevi}a prik-
qu~en Crnoj Gori tek posle Prvog balkanskog rata), Vojna enci-
klopedija nazna~uje da se “na vest o ratu protiv Turske i 1913. pro-
tiv Bugarske, u Srbiju po~iwu (..) prebacivati dobrovoqci iz
mnogih jugoslovenskih zemaqa, a u crnogorskoj vojsci formira
se 1912. Dowovasojevi}ka brigada (od Crnogoraca iz jo{ neo slo-
bo|ene Vasojevi}ke nahije) a u Primorskom odredu samostalni
dobrovoqa~ki bataqon od oko 500 qudi, ve}inom Bokeqa”(3, kwi-
ga 2, 496). Uporede li se podaci o ukupnom qudstvu sa kojim je crno-
14 Ilija Petrovi}
gorska vojska u{la u Prvi balkanski rat, (35.600 - 4, 176 i 33.000 -

3, kwiga 1, 450), naro~ito oni koji se odnose na ja~inu Isto~nog od-
reda (12.600 u 4, 176, odnosno 10.000 u 3, kwiga 1, 450), proizilazi da
se u Dowovasojevi}koj brigadi, “~ije je formirawe imalo da se
izvr{i posle oslobo|ewa Berana”(3, kwiga 1, 450), nalazilo 2.600
dobrovoqaca.
Dimitrije \or|evi} pi{e o dobrovoqcima tek usputno, uz
napomene da je “iz balkanskih ratova... iznikla uve}ana i osna-
èna Srbija”, da su “vesti o balkanskim pobedama 1912. proslav-
qene (..) {irom Bosne i Hercegovine”, i da su se “u srpsku vojsku
javqali (...) dobrovoqci iz mnogih jugoslovenskih pokrajina”(5,
196). Uzgredno pi{e o dobrovoqcima i Adam Sto{i}, ali se ne
moè mimoi}i podatak iz biografije Milunke Savi} da se ona
“javqa kao dobrovoqac Milun u Prvi balkanski rat, pored 26.000
drugih mladi}a - dobrovoqaca” iz Kraqevine Srbije(6, 559).
U tekstu koji se odnosi na balkanske ratove a pisanom za Isto-
riju Jugoslavije(7, 341-344), Vladimir Dedijer tako|e ne pomiwe do-
brovoqce, a Vojvoda Vuk, potpukovnik Vojin Popovi}, sredinom
1915. godine, pi{e svojoj Vrhovnoj komandi da “u minulim rato-
vima ~etni~ki i dobrovoqa~ki odredi nisu dali one rezultate,
koji su od wih i{~ekivani”. On jo{ dodaje da su “za rat 1912. go-
dine formirana (..) ~etiri odreda ~etnika od kojih su se tri ras-
turili odmah posle prvih borbi” (mo`da i zbog wihove masovne
pogibije - IP), dok je za rat 1913. godine oformqena “Dobrovo-
qa~ka brigada od {est bataqona ~ije su ~ete brojale najmawe 150
qudi” i koja je “na dan demobilizacije jedva brojala 1000 qudi(8,
dok. 24, 36)”. Pisawe Vojvode Vuka po mnogo ~emu je neobi~no, ~ak i
~udno, utoliko pre {to je on ~etovao i pre balkanskih ratova, a
komandovao je ~etni~kim i dobrovoqa~kim odredima i u balkan-
skim ratovima i u Svetskom ratu. Ako je ve} bio nezadovoqan
vredno{}u ~etni{tva i dobrovoqa{tva “u minulim ratovima”,
moramo se zapitati zbog ~ega se i u Svetskom ratu sav posvetio
dobrovoqcima i “wihovom” ratu. On ~ak i ne kaè koliko je do-
brovoqaca u tim bataqonima bilo, da li je iko od wih poginuo i
da li su dobrovoqa~ki bataqoni u me|uvremenu uop{te popuwa-
vani, tako|e dobrovoqcima. A kad su bataqoni formirani mora-
lo je u wima biti izme|u 3.600 i 4.000 qudi.
Najve}i broj podataka o srpskim dobrovoqcima sadràn je u
monografiji o Srbiji i Crnoj Gori u balkanskim ratovima 1912-
-1913. godine(4). Nave{}emo ih redom kojim su dati u kwizi, s ne-
ophodnom napomenom da se radi o sporadi~nom pomiwawu dobro-
voqa~kih formacija i dobrovoqa ~kih grupa i da se uz svaki na-
zna~eni broj dobrovoqaca mora dodati re~ “najmawe”:
1. Srpska vojska brojala je u vreme mira oko 20.000 qudi, a s

puno uspeha mobilisano je jo{ oko 336.000 qudi. Pored pozvanih
obveznika, do{lo je i oko 25.000 neraspore|enih, odnosno preko-
brojnih, koji su zahtevali da ih rasporede u ratne jedinice;
2. Mobilizacija turske vojske bila je oteàna i zbog toga
{to su ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca svojim akcijama
paralisale i uznemiravale tursku pozadinu, prisiqavaju}i tur-
ske vojne obveznike da ostaju po svojim selima radi odbrane(4, 46.
i 164);
3. Iz bojazni da pre po~etka vojnih operacija Turska ne pri-
hvati srpske zahteve i tako izbegne rat, Lapski ~etni~ki odred
pod komandom kapetana Voje Tankosi}a ve} 15. oktobra, pre obja-
ve rata, bez znawa armijske komande, pod borbom je pre{ao gra-
nicu sa namerom da tako izazove sukob ve}ih razmera, a time i
rat(4, 52). Ovaj odred bio je sastavqen od dobrovoqaca, a wegovo
brojno stawe nepoznato je; on nije bio jedini, jer se u kwizi po-
miwe jo{ i Gwilanski odred(4, 56);
4. U borbama kod Kumanova u~estvovale su i ~ete srpskih ma-
}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog stawa(4, 71-73), a u
bitoqskoj operaciji, uz 4. kowi~ki puk vi{e puta se pojavquju
ma}edonski dobrovoqci(4, 96. i 120-121). U ki~evskom boju, 4. no-
vembra, ova ~eta ma}edonskih dobrovoqaca “pretrpela je osetne
gubitke”(4, 100). To je zona koja je posle rata pripala Srbiji, zbog
~ega se ovi dobrovoqci moraju smatrati srpskim;
5. ête srpskih ma}edonskih dobrovoqaca napale su na jedan
turski bataqon iz Ohrida i onemogu}ile ga da se prikqu~i svom
puku. “Dejstvuju}i u ulozi prethodnica ili u sastavu jedinica sa-
vezni~ke vojske”, ovi dobrovoqci u~estvovali su u osloba|awu
Kumanova, Bitoqa, Soluna, Jedrena i drugih gradova(4, 164);
6. Srpske ustani~ke ~ete pre{le su granicu i prodrle u Ra-
{ku. “U ~etama ima oko 5000 ustanika. Oni }e pomo}i ustanak ta-
mo{weg srpskog stanovni{tva i uhvatiti vezu sa isto~nom crno-
gorskom vojskom”(9, 1/14. oktobar 1912);
7. “Iz redova |a~ke i studentske omladine (iz srpskih kraje-
va pod austrijskom i ugarskom okupacijom - IP), uprkos zabrani
austrougarskih vlasti, stotine dobrovoqaca stupilo je i borilo
se u srpskoj vojsci, dok su u crnogorskoj vojsci imali svoj poseban
bataqon od preko 500 qudi, koji je uzeo vidnog u~e{}a u borbama
oko Skadra”(4, 164). Po prilici, radi se o Primorskom odredu, u ko-
me se polovinom oktobra na{ao i bataqon od oko 500 srpskih do-
brovoqaca sa strane. Najvi{e ih je bilo iz Boke Kotorske(4, 184);
8. Na zbornim mestima crnogorske vojske javilo se oko 4.500
mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodmaklim godinama. U
Prekotarski odred (u sastavu Isto~nog odreda) ukqu~en je i “je-
16 Ilija Petrovi}
dan dobrovoqa~ki bataqon, formiran od ustanika s desne obale

Tare”, kao i “{est ustani~kih bataqona iz rejona Berana, pod ko-
mandom vojvode Laki}a Vojvodi}a”, sa oko 2.600 boraca(4, 176);
9. “Crnogorcima je pristiglo jo{ oko 4.500 dobrovoqaca iz
ju goslovenskih krajeva pod Austro-Ugarskom i crnogorskih re-
patriraca iz Amerike i Australije”(4, 177-178), a ni po ~emu se ne
moè zakqu~ivati koliko je bilo jednih a koliko drugih;
10. Jo{ pre ulaska Srbije u rat, 11. oktobra, crnogorski “Is-
to~ni odred se zadrào u Bijelom Poqu dva dana da bi organizo-
vao vlast... (i) prikupqawe dobrovoqaca”. Okupqeno je oko 400
dobrovoqaca, posle ~ega se krenulo ka Beranama. “Do tada su ovaj
grad... uspe{no blokirali dobrovoqa~ki vasojevi}ki bataqo-
ni”(4, 189). Ne zna se ta~no koliko je tih bataqona bilo;
11. Berane je oslobo|eno 16. oktobra, posle ~ega je “od 3.200
vasojevi}kih dobrovoqaca formirana Beranska brigada, za ~i-
jeg je komandanta postavqen Avro Cemovi}, kome je kraq »poda-
rio« ~in brigadira”(4, 190);
12. Posle oslobo|ewa Bijelog Poqa formirani su dobrovo-
qa~ki bataqoni Pro{}anski i Brzavski, ovaj drugi sa oko 300
qudi. Uo~i napada na Pqevqa, krajem oktobra, u okolini Bobo-
va i Ogra|enice prikupqeno je oko 600 dobrovoqaca(4, 194);
13. Do 23. oktobra, Poqski bataqon Kola{inske brigade,
kao posada Bijelog Poqa, organizovao je tri dobrovoqa~ka ba-
taqona. Ve} narednog dana ovi bataqoni nastavili su ~i{}ewe
Pe{teri, da bi se 28. oktobra vratili u Bijelo Poqe, oja~ani
novoformiranim Pe~orsko-pe{terskim dobrovoqa~kim bata-
qonom(4, 195);
14. U napadu na Skadar (31. marta 1913), jedan bataqon dobro-
voqaca iz svih jedinica Primorskog odreda, ~ak i iz artiqerije,
“bombama (je) otvorio prolaze u ì~anim preprekama, kojima se
pribliìo koriste}i pokretne zaklone od buradi i ko{ara napu-
wenih tucanikom. Taj jedinstveni bataqon je sa~iwavalo 150 sta-
raca”, a on se, dok je prepreka probijena, “gotovo prosuo”(4, 213).
Koliko je dobrovoqaca bilo. Samo iz {turih podataka koje

smo mi ovde preuzeli (ta~ke 1-7), lako je zakqu~iti da se tokom
Prvog balkanskog rata u srpskoj vojsci moralo na}i pribli`no
50.000 dobrovoqaca. Bilo ih je, ipak, mnogo vi{e. Jer, i strani
dopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{evqewu za rat, du-
bokom patriotizmu i svesti o velikoj du`nosti srpskog naroda.
Jedan od wih pisao je da “radnici-pe~albari koji su nedeqama
ìveli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu, ve} su odmah
po{li na zbori{te”, a drugi da je “vide}i ovaj duboki patrioti-
zam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i... postao svestan
neminovnosti pobede balkanskih naroda”(4, 42). Dobrovoqaca je

bilo toliko da je na samoj sredini oktobra, barem za javnost, obu-
stavqeno svako wihovo primawe; srpska Vrhovna komanda ~ak je
obznanila da joj dobrovoqci vi{e nisu potrebni i da svako ko
krene na put ~ini to na svoju {tetu(9, 1/14. oktobar 1912).
Monografija o balkanskim ratovima saop{tava da se u mir-
nodopskom sastavu srpske vojske nalazilo 20.000 vojnika, da je
mobilisano “jo{ oko 335.000 qudi” i da je na zborna mesta do{lo
oko 20.000 prekobrojnih. (Milorad Radovi}, ~ovek koji se vojnom
istorijom bavio kao predava~ na Vojnoj akademiji, ovu posledwu
cifru pove}ava na 26.000 , sugeri{u}i time dve mogu}nosti: ili
je ukupno brojno stawe srpske vojske na po~etku ratnih operacija
iznosilo 361.000 qudi, ili je, uz 20.000 vojnika iz kadra i 26.000
prekobrojnih, pod zastavu stiglo jo{ oko 309.000 vojnih obvezni-
ka. Ova posledwa cifra mogla bi biti najrealnija, budu}i da je
ona u skladu s vojnom doktrinom po kojoj jedna zemqa, kad ulazi u
rat, moè mobilisati oko jedne desetine svog stanovni{tva; a
Srbija je tada imala oko 2,945.000 stanovnika. No, po{to se ~ini
da je prekobrojnih pukova bilo ne{to vi{e, ~ak devet, jer zna se
da je pretposledweg dana Bregalni~ke bitke, 7. jula 1913. godine,
poginuo major Qubomir J. Pavlovi}, komandant bataqona u De-
vetom prekobrojnom puku, onda bi broj dobrovoqaca, odnosno
prekobrojnih, trebalo pove}ati za jo{ oko 14.000. Ako bi se za
isto toliko smawio ukupan broj mobilisanih vojnih obveznika,
to bi zna~ilo da je Srbija u Prvi balkanski rat mobilisala ok-
ruglo deset procenata svojih ìteqa: u apsolutnom broju, to bi
iznosilo 295.000 vojnika). Vojna enciklopedija pi{e da je u srpsku
vojsku mobilisano oko 356.000 vojnika, me|u wima i 20.000 “pre-
kobrojnih”, odnosno dobrovoqaca(3, kwiga 1, 449), {to zna~i da se u
srpskoj vojsci na dan mobilizacije na{lo: 20.000 vojnika iz mir-
nodopskog sastava, oko 315.000 mobilisanih vojnih obveznika i
20.000 prekobrojnih.
Na drugoj strani, kad Vl. ]orovi} kaè da je Srbija “digla
402.200 qudi za rat”(10, 199), to ni po ~emu ne moè biti slu~ajno.
On je do “svoje cifre” do{ao u vremenu bliskom doga|awima na
koja se odnosi, zbog ~ega ne bi trebalo da se dovodi u sumwu. Mo-
è se samo postaviti pitawe da li on pod “dizawem qudi” podra-
zumeva ukupan broj mobilisanih, ili pri tome misli na ukupno
qudstvo koje se na{lo u ratu. Monografija o balkanskim ratovi-
ma pomiwe na jednom mestu(4, 164) da je u Srbiji “mobilisano (..)
preko 400.000 qudi”, {to je samo potvrda ]orovi}eve cifre, ali
i na{eg uverewa da se pojmovi “mobilizacija” i “dizawe” ne pre-
cizno koriste.
18 Ilija Petrovi}
Podatke o “preko 400.000 qudi”, odnosno “402.200 qudi za rat”,

utvr|ivali su vojni stru~waci, na osnovu vojne doku menta cije,
tako da oni ne bi smeli biti sporni. Otud, razlika izme|u broja
onih koji su u~estvovali u balkanskim ratovima (402.200) i broja
onih koji su mobilisani kao vojni obveznici (oko 335.000) moè
se odnositi samo na dobrovoqce (67.200 boraca).
Zaista, dobrovoqaca je moralo biti najmawe toliko: cifri
od oko 25.000 prekobrojnih treba dodati i oko 25.000 dobrovoqa-
ca sa strane, za koje Mihailo Polit-Desan~i} kaè da su pro-
{li kroz Novi Sad po~etkom Balkanskog rata. Svakako, u toj ve-
likoj grupi nalazilo se i oko dve hiqade dobrovoqaca prispelih
iz Amerike, koje pomiwe Bogumil Hrabak. U dobrovoqa~ki krug
treba ukqu~iti i onih 5.000 ustanika (“usta{a”) iz ta~ke 6, koji
su prodrli u Novopazarski sanxak, odnosno u Ra{ku, kao i brojne
~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog sta-
wa. Ovde spada i ve}i broj ~etni~kih odreda koji su se u ratu na-
{li na samom wegovom po~etku i u ~ijem je sastavu moralo biti
ne mawe od 1.000 “starih dobrovoqaca”. Vaqalo bi pretpostavi-
ti da je velik broj dobrovoqaca poticao i iz srpskih prekodrin-
skih krajeva; nema podataka koliko ih se sa te strane na{lo u srp-
skoj vojsci, isto kao {to se nigde, osim u Gwilanskom odredu, ne
pomiwu ustanici iz Prave Srbije, odnosno sa Kosova i Metohije.
Za po~etak Drugog balkanskog rata oformqena je Dobrovoqa~ka
brigada, u kojoj se nalazilo barem 3.600 dobrovoqaca ({est bata-
qona sa po ~etiri ~ete od po najmawe 150 qudi). Sve to kazuje da
je u srpskoj vojsci moralo biti ne mawe od 67.200 dobrovoqaca,
{to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to dobrovoqa-
ca sa strane.
I do ukupnog broja dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci skoro
da je nemogu}e do}i. Samo se posrednim putem, uz ra~unicu da je
jedan bataqon brojao izme|u 500 i 600 qudi, moè zakqu~iti da
ih je bilo ne mawe od 29.800, a mo`da i koju hiqadu vi{e. U tom
~asnom skupu nalaze se:
a. “veliki broj mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodma-
klim godinama”, {to je tokom prvih mobilizacijskih dana pred-
stavqalo oko 4.500 du{a;
b. 500 |aka i studenata iz srpskih krajeva pod Austrougar-
skom, svrstanih u Primorski odred;
v. 2.600 dobrovoqaca u Isto~nom odredu, ukqu~uju}i ovde i
500 dobrovoqaca u Prekotarskom bataqonu;
g. 400 dobrovoqaca skupqenih pre uzimawa Berana;
d. 3.200 dobrovoqaca u Beranskoj brigadi;
|. 2.000 dobrovoqaca u Bjelopoqskom, Pro{}anskom i Br-
zavskom bataqonu;
e. 600 dobrovoqaca iz okoline Pqevaqa;

`. 1.500 dobrovoqaca u tri bataqona iz okoline Kola{ina;
z. 500 dobrovoqaca u Pe{terskom bataqonu;
i. 500 dobrovoqaca u Plavskogusiwskom bataqonu;
j. pribli`no 11.000 dobrovoqaca prispelih iz Amerike i
2.500 iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afrike.
Naàlost, jedan neodre|eno velik broj èna, sestara, majki
i k}eri crnogorskih ratnika ne nalazi se na ovom spisku, iako su
one u crnogorskoj vojsci bile jedina “komora” i, vrlo ~esto, jedi-
na sanitetska pomo}; wihovim su trudom mnogi rawenici previ-
je ni jo{ u toku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo zahva-
quju}i tome, ostali u ìvotu.
Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se naj-
mawe 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoj
i najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca tre-
ba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sa
strane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenog
krsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obeju
vojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj stra-
ni nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca.
Uop{teno govore}i, dobrovoqcima-medicinarima malo je
pa`we posve}eno u srpskoj istorijskoj nauci. Na ovom mestu do-
voqno je re}i da broj ~lanova stranih medicinskih misija nije
bio bezna~ajan. Tako, na primer, beogradska Politika s po~etka
decembra 1912. godine daje informaciju da je kraq Petar odli-
kovao 172 lekara sa strane ordenima raznih vrsta i stepena; wi-
hova imena nisu sa~uvana. Me|utim, iz pojedina~nih Politiki-
nih vesti mogli smo saznati da, uglavnom, le kari nikad nisu do-
lazili sami. Moè se, na primer, u~initi da je dr Stanislav Tobi-
ja{evski, docent Poliklini~kog centra u Pragu, do{ao u Srbiju
sam; te{ko je poverovati da uz wega nije stigla i neka mawa ili
ve}a grupa saradnika, jer, istovremeno, sa istog instituta posla-
to je u Crnu Goru pedeset lekara i medicinara. Ili, stigao je iz
Rusije dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov sa sedamdeset se-
dam ~lanova misije, dr Sigel Majer iz Holandije sa {esnaest le-
kara i bolni~ara; dr Aleksej Teren~enko iz Rusije sa dvadeset pet
pomo}nika i osam bolni~arki; dr Duglas iz Engleske sa osamnaest
pomo}nika; sanitetski kapetan dr Karata iz Engleske sa dvade-
set ~etiri vojnika-bolni~ara; dr Pajevski iz Rusije sa dvadeset
~lanova Ruskog Crvenog krsta; i tako daqe. To zna~i da sa jednim
lekarom dolazi ve}i broj saradnika, bilo medicinskog, bilo teh-
ni~kog osobqa, zbog ~ega i zakqu~ujemo da je u balkanskim ratovi-
ma moralo biti najmawe sedamsto takvih dobrovoqaca(11, 410).
20 Ilija Petrovi}
Literatura
1 Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 1, drugo izdanje, Beograd 1980;
2 Istori® Ágoslavii I tom, pod redakciey Á. V. Bromle®, I. S.
Dostj®n, V. G. Karaseva, S. A. Nikitina, Moskva 1963;
3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;
4 Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Savo Skoko, Srbija i Crna
Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972;
5 Dimitrije \or|evi}, Na po~etku razdobqa ratova, Istorija
srpskog naroda VI-1, Beograd 1983;
6 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994;
7 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i}, Vladimir De-
dijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972;
8 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika,
Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski
front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beog-
rad 1980;
9 Srbobran, Glasnik Srpske narodne samostalne stranke, Zagreb;
10 Vladimir ]orovi}, Istorija Srba, Tre}i deo, Beograd 1989;
11 Politika, Beograd.
*****Izgovoreno na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski

rat - iskustva i pouke, odrànom 14. i 15. oktobra 1997. godine u Beog-
radu, u Domu Vojske; zbornik radova sa tog skupa nije objavqen, a sasvim je
izvesno da organizatoru tog skupa, Udruèwu ratnika 1912-1920. godine,
wihovih potomaka i po{tovalaca, i nije premnogo stalo do te “sitnice”.
SRPSKI DOBROVOQCI IZ ISEQENI[TVA
U OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918
Srpsko iseqeni{tvo. Mada bi se povr{nom ~itaocu mogao

u~initi nekorisnim bilo kakav razgovor o broju srpskih dose-
qenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sjediwene Ameri~ke
Dràve, to je pitawe od izuzetnog zna~aja za utvr|ivawe ukupnog
broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije i
Crne Gore od 1912. do 1918. godine i za razumevawe dobrovoqa~-
kog pitawa u celini. S razlogom su skoro svi hrvatski autori go-
vorili samo o ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hr-
vatske, Crne Gore i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao
{to su se srpski autori stalno trudili da umawe broj iseqenih
Srba. I jednima i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijih
pobuda, da se zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoj
i crnogorskoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, znaju}i da je
iz wihovih redova oti{lo u rat zanemarqivo malo dobrovoqa-
ca, i procentualno i u apsolutnom broju, nastojale su da ciframa
o “jugoslovenskim” dobrovoqcima fasciniraju saveznike i da pre-
ko wih iskaù svoj navodni golemi doprinos savezni~koj pobedi
nad Austrougarskom. Na srpskoj strani, i tokom rata i kasnije, na-
ro~ito u vreme “jugoslovenstva”, ukupan broj dobrovoqaca svo|en
je na uglavnom bezna~ajan nivo, jer nije bilo uputno isticati wi-
hovu vojni~ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. go-
dine, naro~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjednostavniji
na~in da se do|e do jedne “usmerene ravnoteè” bio je da se, koli-
ko god se to moè, suzi srpska osnova iz koje su se regrutovali do-
brovoqci. A bio je u pitawu “~itav jedan narod koji... luta trbu-
hom za kruhom po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga da-
leke vetrometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili na
plodno zemqi{te”(1, 7).
Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak ni
Slovenci i Hr vati, nisu poricali da je broj dobrovoqaca iz wi-
hovih redova bio premalen, bezna~ajan takore}i. Ako se, sa tim u
vezi, “dokaè” da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno }e bi-
ti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca iz wihovih redova tako-
|e morao bio mali. Otud, kad god se pisalo o srpskim iseqenici-
ma, sa wihovim brojem licitiralo se naniè. I{lo se od pret-
postavke da svi iseqenici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {e-
sti ne}e dobrovoqno krenuti na rati{te. Mo`da najlep{i pri-
mer “dirigovanog” pisawa o srpskim iseqenicima nalazimo kod
22 Ilija Petrovi}
Bogumila Hrabaka, koji, po{to konstatuje da je po~etkom 1916.

godine “u samom Wujorku ìvelo 11.000 srpskih podanika (ta~ni-
je austrougarskih podanika koji su primili srpsku za{titu) a pre-
ko 30.000 Bosanaca prijavilo se konzulatima i drugim organima
Srbije da budu pozvani pod zastavu”(2, 175), izvla~i zakqu~ak da
je pred Prvi svetski rat u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ì-
velo oko 40.000 Srba i 5.000 Crnogoraca. Prihvataju}i savreme-
ne “jugoslovenske” ideolo{ke podele, on dodaje da je tamo ìve-
lo i “Makedonaca bar 24.000, a Muslimana srpskohrvatskog jezi-
ka do 3.000”(3, 133-135). U tim zakqu~cima najneobi~ni je je {to on
potpuno zaboravqa na jedan svoj raniji iskaz da je uo~i Prvog bal-
kanskog rata bilo u Novom Svetu oko 21.000 Crnogoraca i da je to
”pribli`no realan broj”(4, 74). O cifri od “najmawe 20.000 Cr-
nogoraca u SAD”, pre balkanskih ratova, govore ameri~ki isto-
ri~ar srpskog porekla Majkl Boro Petrovi} i wegov saradnik
Xoel Helpern(5), a {to se ti~e preostalih Srba, ni Hrabaku ni-
je bilo nepoznato da ih je tada, prema nekim drugim ameri~kim iz-
vorima, bilo skoro desetostruko vi{e.
Posebnu pa`wu treba obratiti na podatak \or|a Krstono-
{i}a, jednog od dobrovoqaca sa samog po~etka 1915. godine, da su
“na{i Srbi iseqenici i ako udaqeni preko Okeana od svoje otax-
bine nas na broju 20.000, mladih srpskih Sokola odazvali smo se
svojoj Sokolskoj i Srpskoj du`nosti oti{li smo kao Dobrovoqci
iz Amerike, i kao nacionalni borci i branioci pohitali smo da
odbranimo svoju otaxbinu Majku Srbiju od varvara nema~ko aust-
rijskog i ma|arskog naroda, u ~emu smo mi Srbi i uspeli”. Poda-
tak o 20.000 ~lanova srpske sokolske organizacije u Sjediwenim
Dràvama utoliko je zna~ajniji {to je Krstono{i}ev rukopis bio
na ”cenzuri” (danas bi se reklo: recenziji) u Predsedni{tvu Mi-
nistarskog saveta Kraqevi ne Jugoslavije, koje je 7. oktobra 1931.
godine, “po{to su izvr{ene jezi~ke i stilske ispravke” a izvesni
pasusi skra}eni, dalo saglasnost da “ovako ispravqen manuskript
moète sada dati u {tampu”; wima nije mogao proma}i suv podatak
o broju srp skih sokola iz Ame rike koji su tokom ratnih godina
(1914-1918) kao dobrovoqci do{li u srpsku vojsku, utoliko pre
{to se on nalazi u Uvodu, pod naslovom @ivot Srba u novoj otax-
bini za prvih 200. godina(6, VII).
Koliko je dobrovoqaca bilo. Svaki poku{aj da se do ukup-

nog broja dobrovoqaca iz prekomorja do|e listawem pojedina~-
nih dokumenata i sabirawem cifa ra sadrànih u wima (kao {to
je to najupornije ~inio Hrabak), unapred je osu|en na neuspeh. Uz
napomene:
a. Da se kao dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa ovde ra~u-

naju svi srpski dobrovoqci koji su na srpsko ili crnogorsko ra-
ti{te (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918) pristigli iz
dveju Amerika, Australije, Afrike, Male Azije, iz raznih evrop-
skih zemaqa osim onih koje su se nalazile u sastavu Austrougar-
ske, kao i borci iz Pivkovog bataqona s italijanskog fronta
(kojima je priznat dobrovoqa~ki status);
b. Da se ovde ne ra~unaju dobrovoqci iz reda zarobqenih au-
strougarskih vojnika sa balkanskog i ruskog rati{ta tokom Svet-
skog rata;
v. Da se najve}em delu dobrovoqaca nikada ne}e saznati ime-
na, budu}i da oni koji su se na}i u ta~ki 1. nisu bili “za pam}e-
we”, a oni iz ta~aka 3, 4, 5, 7. i 8. u rat su krenuli tajno, u vreme ame-
ri~ke ratne neutralnosti;
Mi predlaèmo da se u tu svrhu koristi nekoliko globalnih
cifara:
1. Za vreme balkanskih ratova, Srbi iz Sjediwenih Dràva,
{to ukqu~uje i Crnogorce, dali su oko 13.000(7, 170; 8, 128; 9, 286;
3, 178; 10, 332), a iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afri-
ke oko 2.500 dobrovoqaca(11, 23);
2. U medicinskim misijama na srpskom i crnogorskom rati-
{tu na{lo se tokom Prvog balkanskog rata najmawe 700 osoba sa
strane(12, 54);
3. Ve} jula 1914. godine, po{to je bilo izvesno da se rat ne
moè izbe}i, stigla je iz Severne Amerike grupa od 150 dobrovo-
qaca i odmah se prikqu~ila srpskoj vojsci(13, kwiga 2. prvo izda-
we, 561; 14, 219);
4. Samo nekoliko dana po izbijawu Svetskog rata, brodovima
“Zvezda” i “Evropa” krenulo je iz Amerike 5.000 dobrovoqaca,
delom Crnogoraca a delom Srba iz krajeva pod austrougarskom
okupacijom(15, 27. jul/9. avgust 1914);
5. Od oktobra 1914. do okupacije Srbije koncem 1915. godine
Srbi iz Amerike dali su oko 14.000 dobrovoqaca(7, 171; 9, 286);
6. Na Badwi dan 1916. godine la|om “Brindizi” doplovilo je
do Medove najmawe 534 dobrovoqca, od kojih je eksploziju i pota-
pawe la|e preìvelo bar 130 lica(16; 17; 6; 18);
7. Ne{to pre transporta iz ta~ke 6, krenula su iz Amerike
jo{ dva transporta od 2.000 Crnogoraca, Hercegovaca, Bokeqa i
Li~ana; oni su iskrcani u Solunu i ukqu~eni u srpske jedini-
ce(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561); bi}e da su to isti transporti koji
se pomiwu u(13, kwiga 8. drugo izdawe, 787);
8. “Tre}i kontigenat od 2.000 qudi, koji je imao da krene za Crnu
Goru, zadrào se zbog pada Crne Gore, koji je tada nastupio, u Sjedi-
24 Ilija Petrovi}
wenim Dràvama i Kanadi, o~ekuju}i poziv za daqe kretawe... Po-

{to se, zbog politi~kih i diplomatskih motiva, nije do{lo do ost-
varewa logora u Freìsu (u Francuskoj, za potrebe crnogorske voj-
ske - IP), ovaj tre}i kontigenat Crnogoraca iz Severne Amerike
angaòvao se u savezni~kim vojskama”(17, 149-150; 16, 25);
9. “Pojedinci i grupe stizali su i drugim putevima u Crnu
Goru”(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561).
10. Krajem 1916. godine ameri~ka vlada odobrila je da se na te-
ritoriji Sjediwenih Dràva prikupqaju dobrovoqci za srpsku
vojsku, s tim da se iz tranzitnog logora u Sen Luju savezni~kim
brodovima prebacuju u Evropu. Prema nepotpunim podacima, od
februara 1917. godine do kraja rata, kroz prihvatni centar u Bi-
zerti (Tunis) pro{lo je oko 9.000 dobrovoqaca(13, kwiga 2, 496;
13, kwiga 8, 787);
11. Oko 155 dobrovoqaca iz Australije, u dve grupe, stiglo je
na Solunski front septembra/oktobra 1917. godine(19, dok. 197,
316; 14, 220);
12. Iz Ju`ne Amerike stigla je tek neka stotina dobrovoqaca,
svakako ne mawe od 300 wih. Po dolasku u Buenos Aires, uz pomo}
francuskog konzula wima su pravqeni paso{i. “Konzul ih je po-
tvr|ivao i nare|ivao svim francuskim kompanijama u Buenos Ai-
resu da upu}uju transporte jugoslovenskih dobrovoqaca za srpsku
vojsku svojim teretnim brodovima do francuske obale. Najvi{e
je bilo Crnogoraca. Upu}ivali su svakim brodom od 30 do 40 wih.
Kapetani brodova nisu smeli primati vi{e zbog eventualnog po-
tapawa”. I autor ove izjave upisao se u dobrovoqce u Buenos Ai-
resu, da bi posle skoro dva meseca, 14. marta 1917. godine, sa jo{ 33
druga krenuo preko okeana brodom “Ousant”(20, 263);
13. Po~etkom septembra 1918. godine u malom depou u Tulonu
na{la su se 763 dobrovoqca “koji su ovih dana pristigli iz Ame-
rike. Veliki deo ovih sluìo je vojsku i mole uputiti ih direkt-
no u Solun”. Srpski poslanik u Parizu Milenko Vesni} naredio
je da se odatle premeste u veliki depo u Tulonu i tamo sa~ekaju na-
re|ewe za prebacivawe u Solun. Podatak je hitno saop{ten mini-
stru vojnom i dobrovoqci su verovatno odmah upu}eni na front,
mimo Bizerte(19, dok. 208, 331-332), tako da se wihova imena nisu
mogla na}i u tamo{wim spiskovima;
14. Iz Italije stiglo je na Solunski front, u nekoliko na-
vrata, oko 1.180 dobrovoqaca:
a. 123 ~oveka oslobo|eno je u Italiji i predato srpskoj voj-
sci od po~etka 1916. do kraja septembra 1917. godine(21, 136);
b. ukupno 433 dobrovoqca ukqu~ilo se u srpsku vojsku od ok-
tobra 1917. do aprila 1918. godine(21, 71);
v. 314 dobrovoqaca otplovilo je prema Gr~koj (u Iteju) 26.

septembra 1918. godine(21, 126), gde ih je po~etkom oktobra 1918.
godine prispelo 310, u tri grupe(21, 126; 19, dok. 226, 363);
g. jo{ 315 dobrovoqaca ~ekalo je od jula 1918. godine da im se
iz No}ere Umbre odobri odlazak u srpsku vojsku, ali su pu{teni
tek posle propasti Austrougarske(19, dok. 221, 350-354; 14, 222);
15. Poseban Jugoslovenski bataqon od (oko) 1.000 qudi, pod
komandom Qudevita Pivka iz Maribora, obrazovan je krajem 1917.
godine i u sastavu italijanske vojske borio se do kraja rata(19,
dok. 223, 361; 14, 222; 13, kwiga 6, 697);
16. Iz Francuske i Egipta stiglo je do 13. marta 1918. godine
ukupno 2.744 dobrovoqca(13, dok. 186, 303);
17. Ratne operacije bile su zavr{ene kad je u Solun stigla gru-
pa od 2.000 dobrovoqaca iz Amerike, “pa su upu}eni ve}inom” u
Boku Kotorsku(22, 16); i wihova imena ostala su van spiskova;
18. Tokom Velikog rata, na rati{tima uz srpsku vojsku, u stra-
nim medicinskim misijama u~estvovalo je najmawe 1.500 lica(12,
85-87): sredinom leta 1915. godine, u medicinskim misijama u Sr-
biji delovalo je najmawe 1.200 osoba, od ~ega najvi{e u Bolnicama
{kotskih èna(23; 11, 87-91); posle wihovog povla~ewa ili repa-
trijacije iz okupirane Srbije, dve nove bolnice poslate su u O-
desu i na front u Dobruxi; sa pripadnicima Srpskog dobrovoqa~--
kog korpusa ove bolnice stigle su u Solun, gde su se pridruìle
drugim medicinskim misijama;
19. Izvestan broj srpskih dobrovoqaca iz Sjediwenih Drà-
va ratovao je na zapadnoevropskom rati{tu u sastavu ameri~ke voj-
ske, dok je ne{to Srba iz Australije i Novog Zelanda dobrovoq-
no na{lo u engleskoj vojsci i s wom ratovalo na Galipoqu i
drugim rati{tima.
Na osnovu podataka datih u prethodnim ta~kama, nedvosmi-
sleno se moè zakqu ~iti da je tokom oslobodila~kih ratova od
1912. do 1918. godine u srpsku i crnogorsku vojsku krenulo najma-
we 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Od toga, treba
ra~unati da je bilo pribli`no 2.200 lica izvan prostora prethod-
nih dveju Jugoslavija (ukqu~uju}i ovde i medicinsko osobqe), ne
vi{e od 600 Hrvata i Slovenaca, a svi ostali bili su Srbi iz svih
srpskih krajeva pod austrougarskom oku pacijom i iz Crne Gore.
Izuzmemo li oko 400 poginulih u medovskoj katastrofi, pribli-
`no 1.000 pripadnika Pivkovog bataqona, 315 zarobqenika oslo-
bo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovoqaca koji su posle pada
Crne Gore ukqu~eni u savezni~ke vojske i 2.000 dobrovoqaca pri-
stiglih u Solun posle propasti Austrougarske, na srpskom i cr-
nogorskom rati{tu tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. go-
26 Ilija Petrovi}
dine pojavilo se najmawe 52.800 lica iz prekomorskih zemaqa.

Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanske ratove (ukqu~uju}i i
medicinsko osobqe) i oko 1.500 osoba iz stranih medicinskih mi-
sija, u Prvom svetskom ratu na{lo se, dakle, oko 40.800 dobrovo-
qaca iz iseqeni{tva u Americi, Australiji i Novom Zelandu,
Francuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju `noj Africi i Egiptu,
najve}im delom, i u mawem broju iz zarobqeni{tva u Italiji i
Francuskoj(12, 278-287). Na samom kraju 1917. godine, prema izjavi
Milenka Vesni}a, vrlo kvalifikovanog da pruì takvu infor-
maciju, na Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqa-
ca iz Amerike(24, 43-44), me|u wima, van svake sumwe, i jedan ne-
odre|eno velik broj Crnogoraca. Pridruè li se tom broju do-
brovoqci iz Italije, Egipta i Francuske, wih oko 3.900 iz ta~a-
ka 14. i 16. i, po prilici, 6.600 dobrovoqaca iz Amerike koji su
kroz Bizertu pro{li tokom posledwih dvanaest ratnih meseci
(do kraja 1917. godine pukovnik srpske vojske Milan Pribi}e-
vi}, {ef srpske misije u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, ot-
premio je ukupno 2.405 dobrovoqaca - 19, dok. 139, 231), proizilazi
da je u proboju Solunskog fronta u~estvovalo preko 30.000 dobro-
voqaca iz prekomorskih ze maqa.
Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Od u-

kupnog broja svih dobrovoqaca obuhva}enih datom klasifikaci-
jom (58.500), uspeli smo da svega 9.219 osoba identifikujemo i da
wihova imena pripremimo za objavqivawe u Pomeniku svetih srp-
skih ratnika. U tom Pomeniku bi}e sabrana imena srpskih dobro-
voqaca iz prekomorskih zemaqa (ukqu~uju}i Italiju, Francusku
i druge evropske zemqe, osim onih koje su bile u sastavu Austrou-
garske), prispelih na rati{ta u Srbiji i Crnoj Gori (1912-1915)
i na Solunski front (1916-1918). Jedan mawi deo wih, mo`da dve-
-tri stotine, stigao je u balkanske ratove, a stotinak wih do-
lazilo je iz Amerike dva puta, najpre u balkanske ratove, a potom
u Veliki rat; svi oni na}i }e se u istoj vrsti: borci, neborci,
sanitetsko i tehni~ko osobqe u medicinskim misijama ili poje-
dina~no; ovi posledwi bi}e uvr{teni u Pomenik bez obzira na
to iz koje su zemqe do{li.
Osnovu Pomenika ~ini 5.659 imena preuzetih iz Glavnog spi-
ska Jugoslovenskih dobrovoqaca do{av{ih iz Amerike od 6. febru-
ara 1917. do 30. oktobra 1918. godine i po azbu~nom redu li~nih ime-
na (kako su u Srba nekad vo|eni spiskovi) popisanih u prvoj i dru-
goj kwizi Arhiva Vojske Jugoslavije, fond broj 5.
Najve}i deo ostalih imena prenesen je iz slede}ih kwiga,
novina ili kra}ih tekstova:
\uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne

Gore 1875-1918, Podgorica 1997;
\or|e Stani}, Lipar - Srpska dobrovoqa~ka kolonija u Ba~koj, Be-
ograd 1998;
Radisav Risti}, Dobrovoqci iz inostranstva u ratovima Srbije
i Crne Gore, Dobrovoqa~ki glasnik broj 6, Beograd 1996;
Jovan P. Tri{i}, Spomenica proslave 25 godi{wice stupawa Crne
Gore u Balkanski rat i osnivawa prvog samostalnog dobrovoqa~kog
bataqona 1912-1937, Cetiwe 1938.
Hercegovci - Srpski ratni dobrovoqci u ratovima Crne Gore i
Srbije 1912-1918, Beograd 2002 (sa Dopunom iz 2004);
Srpsko kolo, Zagreb 1919;
Petar Jovi} i Nikola B. Popovi}, Dobrovoqci 1912-1918, Beograd
1989;
Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002;
Sje}awa - Kazivawa u~esnika, Odbor za sakupqawe istorijske gra-
|e o Pa{trovi}ima, Petrovac na Moru 1998;
Vaso Kolak i Ilija Petrovi}, Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi-
}evo, Novi Sad 1999;
Ilija Vojvodi}, Rusko Selo u ratu i miru, Novi Sad 1969;
Slavo Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja, Dobrovoqa~ki
glasnik broj 10/1997, 113-128;
G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954;
êdomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987;
@ivko A. \urkovi}, Klen~ani, Nik{i} 1995;
Zoran Veqanovi}, Mi{i}evo (1925-1996), Subotica 1996;
Jovan D. Panxi}, Ostrvica, Beograd 2003;
Golgota i vaskrs Srbije 1916-1918, Beograd 1971;
Du{an M. Vu~urovi} i Milan S. Vu~urevi}, Vu~urovi}i - Vu~ure-
vi}i iz Bjelopavli}a, Beograd 1995;
Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike, Dobrovoqa~ki
glasnik broj 10/1997, 109-112;
Milorad Obradovi}, Obradovi}i iz Tepaca ispod Durmitora,
Podgorica 1997;
Radivoje Jani~i} i Petar Jani~i}, Ilija ([}epanov) Jani~i}, Dobro-
voqa~ki glasnik broj 10/1997, 143-144;
Miodrag St. Joksimovi}, Selo Bu~e sa rodoslovom Joksimovi}a,
Be ograd 1998;
Vasko Kosti}, Srpska narodna garda Kotor, Kotor 1990.
Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba
Sloga iz Wujorka, dvanaest brojeva od ukupno dvadeset dva, po~ev od bro-
ja 393 od 15. marta pa do broja 414 od 14. septembra 1917. godine;
Jugoslovenska Dràva, glasilo Jugoslovenske narodne obrane iz Valparaisa, od
28. jula 1918. godine;
Vukoti}i, Beograd 2001;
Mom~ilo Popovi}, Milica (roman), Virpazar/Beograd 2004;
Vojislav Boqevi}-Vulekovi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro-
{losti Crne Gore, Podgorica 1995;
Amerikanski Srbobran broj 5704, 19. april 1934, Pitsburg/SAD.
28 Ilija Petrovi}
U ovom radu ne}e se tretirati zavi~aj i nacionalni sastav

popisanih dobrovoqaca iz Pivkovog bataqona (709) i iz stranih
medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima (142 osobe) i
Velikom ratu (561 osoba, me|u wima i trinaest s iskustvom iz
balkanskog rata) delovale u sastavu srpske ili crnogorske voj-
ske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i i ono na Dobruxi.
Drugim re~ima, bavi}emo se samo imenima 7.820 srpskih do-
brovoqaca, ~iji zavi~aj ovde odre|ujemo po regionalnom prin-
cipu, azbu~nim redom, kako sledi:
Austrougarska 25
Boka i Pa{trovi}i 407
Bosna 862
Vojvodina Srpska 439
Gorwa Krajina 2676
Italija 19
Kosovo i Metohija 242
Ma}edonija 23
Rumunija 38
Rusija 42
Sjediwene Ameri~ke Dràve 13
Slavonija 267
Slovenija 34
Kraqevina Srbija 101
Hercegovina 1019
Hrvatska 292
Crna Gora 1038
Neodre|eno poreklo 283
Svega 7820
Po nacionalnom sastavu, bili su to:

Srbi 7640 97,699
Hrvati 52 0,664
Slovenci 34 0,434
êsi 13 0,166
Rusi 42 0,537
Italijani 19 0,244
Amerikanci 6 0,077
Ostali 14 0,179
Svega 7820 100
Zbog toga {to se do svih ovde datih podataka do{lo pojedi-
na~nim prebrojavawem, lako je mogu}e da neki od wih sadrè i po-
koju gre{ku; ovo se naro~ito ti~e nacionalnog sastava, gde je kao
Srbin mogao pro}i i neki Hrvat s imenom i prezimenom ~isto
srpskim i iz srpskog naseqa, ili obrnuto, ukoliko je neki dobro-
voqac s mo`da neobi~nijim prezimenom poticao iz nekog nase-
qa ozna~enog kao hrvatsko.
A da se ne bi pomislilo da je ta ra~unica ra|ena na {tetu biv-

{e “jugoslovenske” bra}e, vaqa znati da Hrvati uop{te nisu bi-
li zainteresovani za bilo kakvo ratovawe u srpskoj vojsci, ponaj-
mawe dobrovoqno; hrvatski Jugoslovenski odbor po~eo je da o do-
brovoqcima razmi{qa tek 24. januara 1915. godine, kada se moglo
u~initi da je vojni i politi~ki poloàj Austrougarske ozbiqno
uzdrman i da srpske pozicije naspram we stoje vrlo kvalitetno.
Toga dana Odbor je odlu~io da po~ne sa prikupqawem dobrovo-
qaca, u posebnoj jedinici nazvanoj “Jadranska legija”(25, 23-25).
Hrvatski ciq bio je sasvim jasan: u~e{}e hrvatskih dobrovoqa-
ca u eventualnim vojnim operacijama za “oslobo|ewe” od Austro-
ugarske i stvarawe “velike Hrvatske” trebalo je osigurati pod
tutorstvom neke vojne sile koja nije srpska, a ponajpre bi mogla
biti italijanska; od Italijana je i traèna podr{ka u tom smi-
slu. Kqu~ne li~nosti u Odboru, Ante Trumbi} i wegovi hrvat-
ski saradnici, Srbiju su dràli u sumwivoj rezervi, ali su zato
predvi|ali da imaju “neku svoju hrvatsku vojsku, koja bi se opre-
mila van dodira sa srpskim faktorima i koja bi bila moralna
potpora wihove politike. Zato se u ...proglasima i nagla{avalo
da }e Jadranska legija imati i vla stito odeqewe Crvenog krsta
i da }e se boriti poglavito u na{im krajevima Jadranskog Mo-
ra”. Od Legije se, zapravo, nije ni o~ekivalo “da postigne veli-
kih vojnih uspjeha, ali }e zato mo}i da u mnogom smjeru pripomo-
gne pri oslobo|ewu devet milijuna austrijskih Jugoslovena. Sa-
ma wezina pojava ima}e veliko moralno zna~ewe”(26, 25-26). Da se
zaista ra~unalo sa “moralnim” efektima, a ne vojni~kim, vidi se
i iz ~iwenice da se na skup{tini emigranata, na kojoj je donese-
na odluka o stvarawu Jadranske legije, prijavilo samo sedam do-
brovoqaca(25, 32), ali i iz poruke potencijalnim dobrovoqcima
da se pri upisu mogu izjasniti èle li sluìti “pod oru`jem ili
kod Crvenog krsta”(26, 26).
Koliko je koristi bilo od sve te pri~e kazuje Trumbi} u jed-
nom svom pismu od 15. juna iste godine da “prema na{im sada{-
wim obave{tewima svakako bi bio osiguran minimum od 300 do-
brovoqaca za Legiju” i da “iz mnogih va`nih razloga odlu~ili
smo odmah po~eti sa skupqawem”. Nameravano “skupqawe” osta-
lo je prazna pri~a, a jo{ dugo se u Odboru baratalo cifrom od
200-300 potencijalnih dobrovoqaca.
U svakom slu~aju, treba smatrati da se izra~unati odnosi ne
mogu u potpunosti primeniti na celu statisti~ku masu (oko
55.500 dobrovoqaca, bez pripadnika stranih medicinskih misija
i Pivkovog bataqona), ali se moè smatrati izvesnim, zbog ve-
}eg broja êha, Rusa, Italijana i Ostalih u ovom kori{}enom
30 Ilija Petrovi}
uzorku, da su u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go-

dine Srbi ~inili iznad 98,5 procenata ukupnog broja dobrovo-
qaca iz iseqe ni{tva.
Neposredne posledice postsolunske ofanzive. Kad je Solun-

ski front probijen, londonski Tajms mogao je javiti da su Srbi,
oja~ani jakim kontingentom Jugoslovena - {to treba izjedna~i-
ti sa Srbima - “potpuno izmenili celu situaciju na Balkanu”.
Objektivno govore}i, bez obzira na napore zvani~nih organa no-
vostvorenog Kraqevstva da se broj i ratni doprinos srpskih dob-
rovoqaca sa podru~ja biv{e Austrougarske umawi, i bez obzira na
sentimentalna nadawa srpskog stanovni{tva iz krajeva severno
od Save i Dunava da }e sloboda sti}i sa juga, na masovnom u~e{}u
srpskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci zasnovala se naredba srpske
Vrhovne komande da tokom novembra 1918. godine prebaci svoje
trupe preko Dunava, Save i Drine. I sa stanovi{ta Savezni~ke
vojske na Solunskom frontu, odnosno wenog vrhovnog komandan-
ta generala Luja Fran{e d’Eperea, kao i sa stanovi{ta srpske
vlade, prelazak srpske vojske na teritoriju biv{e Austrougar-
ske nije se mogao tretirati kao okupacija. Srpska vojska, u ~ijem
je sastavu bilo bezmalo polovina dobrovoqaca poreklom sa tek
oslobo|enih teritorija, pre{la je Dunav, Savu, Dravu i Dunav sa
punim moralnim pravom; srpski dobrovoqci pojavqivali su se
tamo kao oslobodioci. Na wihovo u~e{}e u srpskom oslobodi-
la~kom ratu i na wihovo brojno prisustvo u srpskim oslobodila~-
kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj i Barawi, oslonili su se
srpski politi~ki delatnici kad su neposredno po oslobo|ewu
od ugarske okupacije pripremili i, na Zboru Sremaca u Rumi (24.
novembra 1918) i na Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buweva-
ca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe u Novom Sadu
(25. novembra 1918), doneli odluke o neposrednom prisajediwewu
ovih krajeva Kraqevini Srbiji.
Literatura
1 Boìdar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929;
2 Bogumil Hrabak, Skupqawe Jugoslovena dobrovoqaca u Severnoj
Americi 1914-1916, Istorijski zbornik broj 7, Bawa Luka 1986;
3 Bogumil Hrabak, Srbi iseljenici u SAD do Prvog svetskog rata, Istraìvanja,
Novi Sad 1980, 125-178;
4 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko
obrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX
veka Zbornik radova VI, Beograd 1964;
5 Michael Boro Petrovich and Joel Halpern, Serbs, Harvard Encyclopedia of
American Etnics Groups, Cambridge, Massachusetts USA and London, England,
1980, 916-926;
6 \or|e Krstono{i}, Dobrovoqci iz Amerike - Krvava pro{lost
1914-1918, Detroit/SAD, 1962;
7 Pavle Haxi-Pavlovi}, Mihailo Pupin me|u Srbima u Americi,
Tehni~ki list br. 11. i 12, str. 166-173, Zagreb 1935;
8 Danilo Keci}, Diplomatske misije Mihajla Pupina, Zbornik
Matice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995;
9 Vladimir Gre~i}, Uloga Mihajla Pupina u organizovanju srpskog iseljeni-
{tva u SAD, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla Idvorskog
Pupina (Novi Sad - Idvor, 1979), Novi Sad 1985;
10 Milenko Karanovi}, Doprinos Mihajla I. Pupina Srbiji i Crnoj Gori za vreme
balkanskih ratova, Zbornik radova, kao pod 38;
11 Branko Cveti}, Iseqeni{tvo kao dru{tvena pojava i wegov
zna~aj za na{u zemqu, Beograd 1975;
12 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz preko-
morskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998;
14 Mihajlo Stojakovi}, Broj dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa
u ratovima 1912-1918, Zbornik radova s nau~nog skupa odrànog u Kiki-
ndi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996;
15 Politika, Beograd;
16 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod
Medovom, Cetiwe 1939;
17 Pero [o}, Crna Gora za proboj Solunskog fronta, “Ratnik”,
Sveska VIII-IX, Beograd 1928;
18 I. Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004;
Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,
Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980;
20 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, kwiga I, Beograd 1971;
21 Bogumil Hrabak, Jugosloveni zarobljenici u Italiji i njihovo dobrovolja~ko
pitanje 1915-1918, Novi Sad 1980;
22 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925;
23 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986;
32 Ilija Petrovi}
24 Bogdan Krizman, »Srpska ratna misija« u SAD (decembar 1917 - februar

1918), Jugoslovenski istorijski ~asopis broj 1-2, Beograd 1968;
25 Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest jugoslavenske emigracije
za Svjetskog rata od 1914.-1918.), Zagreb 1925;
26 Milan P. \or|evi}, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914-
-1918, Beograd 1922.
*****Tekst je naru~io gospodin dr \or|e Stani}, predsednik Izda-

va~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika, ~asopisa Udruèwa ratnih do-
brovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, iz Beograda; izu-
zimaju}i posledwi pasus (koji je ispu{ten iz pisma dr Stani}u), objavqe-
no u broju 25. pomenutog ~asopisa, Beograd 2003, 193-201, pripremqenom
kao tematski: Strani dobrovoqci u vojskama Kraqevine Srbije i Kraqe-
vine Crne Gore.
STRANO MEDICINSKO OSOBQE
U SRPSKIM OSLOBODILA^KIM RATOVIMA
1912-1918
Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Nema pre-

vi{e podataka o u~e{}u stranih lekara i drugih medicinskih rad-
nika koji su na samom po~etku balkanskih ratova, na poziv Srp-
skog Crvenog krsta ili samoinicijativno, do{li u Srbiju i Crnu
Goru i le~ili srpske rawenike. “Prema podacima Srpskog Crve-
nog krsta, Srbija je Balkanski rat do~ekala sa svega 370 lekara od
~ega je 296 dobilo ratni raspored... Zato se Crveni krst obra}a,
preko Me|unarodnog crvenog krsta, inostranoj javnosti i ubrzo,
iz raznih zemaqa, u Srbiju stiè zna~ajna pomo} u medicinskom o-
sobqu, lekovima i sanitetskom materijalu. Broj~ani podaci o me-
dicinskim misijama... za 1912/1913. godinu to naboqe pokazuju”.
Najvi{e stru~waka poslala je Rusija (183) ,,a svoje ekipe dale su i:
Austrija (36), Engleska (20), Holandija (42), Nema~ka (12), Ugarska
(10), Italija (7), Belgija (9), Danska (4), Norve{ka (3), Francuska
(8) i jo{ neke zemqe(1, 643). Podatak iz istog izvora da “ukupno se
moè ra~unati da je u Srbiji bilo 1912-1913. godine blizu 300 ~la-
nova stranih medicinskih misija”(1, 643) mo`da je nastao kao ra-
~unska gre{ka, po{to ovde date cifre kazuju da ih je bilo 334, od
~ega 120 lekara.
Nesumwivo, broj srpskih `rtava (i civilnih i na rati{tu)
bio bi mnogo ve}i da nije bilo medicinske pomo}i iz mnogih stra-
nih zemaqa. Me|u prvima prispele su ruske misije. Prvu, koju je ~i-
nilo dvadeset ~lanova Ruskog Crvenog krsta, predvodio je dr Ni-
kola Pajevski. Na ~elu druge misije, sastavqene od sedamdeset
sedam ~lanova, me|u kojima i pet lekara-hirurga, po jedan apote-
kar, kwigovo|a i poslovo|a, {esnaest medicinskih sestara i tri-
deset pet bolni~ara, nalazio se dr Aksentije Hristiforovi~ Ba-
basejnov. Wegova bolnica sa 250-300 posteqa sme{tena je u zgradi
Druge beogradske gimnazije u Makedonskoj ulici. Skoro istovre-
meno stiglo je i dvadesetak medicinara sa pra{kog Poliklini~-
kog instituta, a s istog Instituta poslato je u Crnu Goru jo{ pe-
deset lekara i medicinara. U beogradskoj Politici ~esto se ta-
da pisalo o radu stranih medicinskih stru~waka. Tako, na pri-
mer, u broju od 28. oktobra/10. novembra 1912. godine pi{e da je
“do sada u Beogradu otvoreno 18 bolnica za sme{taj rawenika i
sve su snabdevene telefonom”, a dan kasnije da “broj lekara se stal-
no pove}ava i ne pro|e ni jedan dan, a da se na{em Crvenom krstu
34 Ilija Petrovi}
ne prijavi po nekoliko lekara”. Drugog/15. novembra i{la je vest

da “za nekoliko dana sti}i }e u Beograd 6 ~eskih hirurga, u~eni-
ka proslavqenog ~eskog operatora g. Jedli~ke” i da }e svi oni
biti raspore|eni po Beogradu i unutra{wosti. Prethodnog dana
“krenulo je u Sofiju i Beograd nekoliko hrvatskih lekara”, a za-
traèno je i pet bolni~arki. I tako daqe.
Sredinom decembra objavqena je vest da “gotovo svakog dana
odlazi iz Srbije po nekoliko stranih lekara, koji su le~ili na-
{e rawenike u bolnicama u Beogradu i unutra{wosti. Oni odla-
ze zbog toga {to je posao oko le~ewa rawenika sasvim smawen te
wihova pomo} nije vi{e potrebna”(4, 30. novembra/13. decembra 1912).
Sa tim u vezi, vrlo je ilustrativna i Politikina vest od
9/22. decembra 1912. godine da je kraq Petar potpisao ukaz o od-
likovawu 172 lekara ordenima Svetoga Save raznih stepena (40
Rusa, 25 Srba sa strane, 19 êha, po devet Francuza, Nemaca i Ma-
xara, po osam Engleza, Danaca i Belgijanaca, sedam Slovenaca, po
pet [vajcaraca i Austrijanaca, po ~etiri Norveànina, Holan-
|anina i Hrvata, po tri Rumuna i [ve|anina i dva Italijana), iz
~ega se mora zakqu~iti da je bilo mnogo vi{e lekara i ostalog
medicinskog osobqa. Tako|e, treba imati u vidu da je samo beog-
radska Politika u svojim vestima od 18. oktobra do kraja novem-
bra 1912. godine evidentirala da je u Srbiju i Crnu Goru stiglo
150 lekara i vi{e od 390 medicinara, bolni~ara, milosrdnih se-
stara i ostalog sanitetskog osobqa. Mawe zbog u{tede novin-
skog prostora, a vi{e zbog toga {to se neke stvari podrazumevaju,
uz vesti o dolasku mnogih lekara nije zabeleèn broj bolni~ara
ili medicinskih sestara iz wihove pratwe (o prate}em tehni~-
kom i administrativnom osobqu, onome koje se danas naziva lo-
gistikom, nema ni re~i); jednako {tura, bez ijedne re~i o “spored-
nom” bolni~kom osobqu, bila je i vest o otvarawu triju ruskih
bolnica u Skopqu, sa ukupno {esnaest lekara, 750 posteqa i kom-
pletnom opremom.
Bez obzira na protivre~nosti koje ona sadrì, dodajemo ov-
de da je 1925. godine objavqena jedna kwiga o srpskom sanitet-
skom iskustvu u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine(2).
U pedesetak tekstova, na oko 600 strana, ~etrdesetak srpskih le-
kara govori osvim vidovima zdravstvene za{tite u ratnim uslo-
vima i o nevoqama koje su tih godina pratile srpsku vojsku i srp-
ski narod. O radu stranih medicinskih misija pi{e se tek na ne-
koliko mesta, po re~enicu-dve, a pomiwe se jedva desetak imena;
mogao bi se ste}i utisak da je wihov boravak u Srbiji i uz srpsku
vojsku bio bez ikakvog zna~aja. Zbog takve nebrige za istinu, po-
kazivane ~ak i u Srpskom Crvenom krstu, o ukupnom broju stra-
nih medicinskih misija i osobqa u wima, moè se samo naga|ati.

Na naga|awe se, tako, svodi i jedan zapis dr Hranislava M. Jok-
simovi}a, nastao u vremenu relativno bliskom balkanskim rato-
vima:
“U ratovima 1912-1913, Glavni odbor Crvenog Krsta o svom
tro{ku angaòvao je oko 20 lekara, izme|u kojih su bili dvojica
bakteriologa. Do{le su i ove strane misije: ruskog Crvenog Kr-
sta 7 misija, sa 32 lekara, 57 sestara i 89 bolni~ara; belgiskog, ne-
ma~kog, austriskog, ugarskog, italijanskog Crvenog Krsta, bri-
tanskog, francuskog, - od svih po jedna (misija - IP) sa 34 leka-
ra, 36 sestara i 5 bolni~ara.
U 1913. poslao je Ruski Crveni Krst 2 misije, britanski i
{kotski Crveni Krst 1 misiju, belgiski, danski, {vedski, ugar-
ski i holandski Crveni Krst 3 misije, od kojih jedna za suzbijawe
kolere u â~ku. Sve su imale 46 lekara, 66 sestara i 50 bolni~a-
ra”(2, 836).
Ima li se na umu sve to, kao i ~iwenica da sa jednim lekarom
dolazi ve}i broj saradnika, bilo medicinske, bilo tehni~ke stru-
ke, i zakqu~ujemo da je u balkanskim ratovima moralo biti najma-
we sedamsto takvih dobrovoqaca(3, 410); u ovom radu na}i }e se
svega 184 wihova imena.
Strane medicinske misije u Velikom ratu. Po~etak Svetskog

rata zatekao je srpsku medicinsku slu`bu u izuzetno te{kim us-
lovima, po{to je vreme od balkanskih ratova bilo prekratko da
bi do{lo do wene i najminimalnije kadrovske obnove. Molba Srp-
skog Crvenog krsta za pomo} nai{la je u Me|unarodnom Crvenom
krstu samo na moralnu potporu; rat je ve} harao po celoj Evropi,
te Me|unarodni Crveni krst predlaè Srpskom da pomo} od srod-
nih institucija u svetu zatraì neposredno. Odziv na takav apel
bio je neo~ekivano velik. Prva u Srbiju stiè medicinska mi-
sija ameri~ke vojske na ~elu sa dr Rajanom, i odmah u Beogradu ot-
vara jednu bolnicu “op{te prakse”. Brojne grupe i pojedinci pri-
stiù po~etkom jeseni 1914, tako da su se mnoge bolni~arke iz
inostranstva ubrzo na{le na frontu, neposredno uz srpske voj-
nike. Tokom prve polovine 1915. godine, u vreme velike epidemije
tifusa, kada je to bilo od presudne va`nosti, obim medicinske po-
mo}i sa strane sna`no se pove}ao. Najve}i broj sanitetskih eki-
pa stigao je iz Engleske, Rusija je samo u jednoj svojoj misiji ima-
la 111 ~lanova, a {esnaesto~lanu ekipu poslala je Gr~ka. Iz Sje-
diwenih Dràva, sa nekoliko ekipa Crvenog krsta stiglo je ~e-
trdeset ~etiri osobe, a grupa od osam le kara i bolni~arki bila
je opremqena iz jednog privatnog fonda. Po~etkom 1915. godine,
36 Ilija Petrovi}
sa jo{ ~etvoricom lekara i osmoro bolni~ara i medicinskih se-

stara, iz Amerike je prispeo dr \uro Gu~a, ro|en u Ba~kom Pet-
rovcu, i s wima se ukqu~io u jednu ~e{ko-amerikansku medicin-
sku misiju u \ev|eliji. Kako je u me|uvremenu Srbijom po~eo da
hara tifus, toj je bolnici dobro do{la pomo} od preko osamde-
set êha-dobrovoqaca, iz reda ratnih zarobqenika; me|u wima
nalazio se samo jedan lekar, dok su ve}inu ostalih sa~iwavali
{kolovani qudi: u~iteqi, profesori i inèweri. Po~etkom
ap rila iste godine u tu je bolnicu iz Amerike stiglo jo{ se-
damdeset {est lekara, sa prate}im sanitetskim, tehni~kim i po-
mo}nim osobqem(5, prvi nastavak, 77; tre}i nastavak, 39). Od velike
koristi bili su ~lanovi francuske sanitetske misije koja je u
Srbiju do{la po~etkom 1915. godine; velik broj francuskih le-
kara i bolni~ara u~estvovao je u suzbijawu epidemije pegavog ti-
fusa, a “za sve vreme boravka i rada u Srbiji ovi Francuzi su
uìvali iskrene sim patije i u vojsci i u narodu”(6, 251). Univer-
zitet u Torontu organizovao je bolnice u Solunu i Bitoqu, a wi-
hov kapacitet bio je 1.040 posteqa. U obema bolnicama radilo je
50 lekara i profesora, 73 bolni~arke i 173 lica u pomo}nim slu`-
bama. Kasnije, stiù u Srbiju pojedinci i medicinske ekipe iz
Australije, Novog Zelanda, [vajcarske, i drugih zemaqa. Sve
pristigle ekipe bile su opremqene neophodnim sredstvima za rad
sa bolesnicima - od posteqa do lekova - a finansirale su ih hu-
manitarne organizacije, dràve ili privatna lica. Mno ge zem -
qe poslale su pomo} u novcu i lekovima: Francuska, Italija,
Rusija, Japan, [vajcarska, Argentina, île, ~ak i turski Crveni
polumesec.
Najve}i broj engleskih sanitetskih misija stigao je u Srbiju
trudom Saveza {kotskih ènskih dru{tava, o ~emu svojom kwi-
gom nadahnuto svedo~i Monika Kripner (7). Godine 1914, kad su
glasovi o ratu bili sve ja~i, sekretar tog Saveza bila je doktor-
ka Elsi Inglis. Wenim zalagawem, uz otpor i veliko potcewiva-
we zvani~nih gradskih slu`bi, jula iste godine formirana je u
Edinburgu jedna ènska dobrovoqa~ka sanitetska jedinica. Ne-
kako istovremeno, gospo|a Mejbl Sinkler Stobart, èna koja je
svoje ratno iskustvo sticala u Bal kanskom ratu, kao osniva~ i
predvodnik ènskog odreda za transport bolesnika i rawenika u
Bugarskoj, zapo~ela je sli~nu delatnost u Londonu. Mesec dana
kasnije, ona se sa svojom novom @enskom vojnom bolnicom nalazi
iza fronta kod Antverpena. Po~etkom avgusta u~estvuje u orga-
nizovawu @enskog odreda hitne pomo}i i iskusna sanitetska rad-
nica gospo|a Evelina Haverfild, koja odmah postaje zapovednik
@enske dobrovoqa~ke rezerve.
Ne{to kasnije, po{to je gospo|a Mejbl Gruji}, èna srpskog

ministra spoqnih poslova, intenzivno izve{tavala englesku jav-
nost o sanitar nim nevoqa ma u Srbiji, u Londonu je oformqen
Srpski potporni fond. Neke od prvih jedinica tog Fonda bile
su pod pokroviteqstvom Bolnica {kotskih èna. Prva jedinica
Srpskog potpornog fonda stigla je u Srbiju sredinom novembra
1914. godine i svoju bolnicu sa 600 kreveta postavila u blizini
Skopqa. Na wenom ~elu nalazila se ledi Lujza Margareta Lejla
Vemis Paxet (1881-1938). Ova energi~na èna, ~iji je mu` ser
Ralf Spenser Paxet (1864-1940) kasnije postao komesar bri tan-
skih misija u Srbiji, “bila je idealna osoba za taj poloàj. Ona je
ne samo imala znatno iskustvo ste~eno jo{ tokom ranijeg bo rav-
ka u srpskim bolnicama za vreme balkanskih ratova nego je kasni-
je ispoqila i retku sposobnost za rukovo|ewe. Neumoran radnik
i vrsan organizator koji je uìvao po{tovawe Srba i svih povre-
|enih, ona je zapawila qude iz kruga svoje porodice, koji su je (ra-
nije) znali samo kao konvencionalnu i krhku mladu ènu”(7, 38).
Pod utiskom novih saznawa o neprilikama u Srbiji, doktor-
ka Inglis ponudila je srpskoj ambasadi u Londonu da jednu jedi-
nicu Bolnica {kotskih èna uputi na rati{te. Na sli~nu poru-
ku istori~aru Robertu V. Siton-Votsonu, onda po{tova nom u
Srbiji, dobila je telegram sa porukom da “Srpska vlada prihvata
ponudu sa zahvalno{}u”. “Po{aqite nas tamo gde smo najpotreb-
nije”, traìla je doktorka Inglis. U decembru, kad se ve} ~inilo
da je Srbija u bezizlaznom poloàju, iz Sautemptona isplovila
je Prva jedinica Bolnica {kotskih èna, pod upravom doktorke
Elinor Soltou. Da bi se bolnici obezbedila samostalnost na te-
renu, u “prtqagu” se nalazila sva potrebna oprema ukqu~uju}i os-
novne ìvotne namirnice, lekove, leàje i posteqinu za sto pa-
cijenata. Ekipa je u Kragujevac stigla januara meseca, a morala je
da odmah primi 250 pacijenata. Do prole}a bolnica je imala 650
kreveta.
Pegavac je ve} kosio po Srbiji, pa je doktorka Soltou pre-
gla da otvori i poseban stacionar za zaraène bolesnike. Iako
joj je sa tim u vezi bilo poslato jo{ deset bolni~arki, u Bolnica-
ma {kotskih èna ipak su odlu~ili da rasterete Kragujevac i da
u Vaqevu otvore jo{ jednu bolnicu. Tamo se, naime, stawe sve vi-
{e pogor{avalo; pegavac se {irio stravi~nom brzinom, a rawe-
nici, zbog nedostatka medicinskog osobqa, bili su ostavqeni bez
ikakve nege.
Dobrovoqci u Engleskoj i daqe su se prijavqivali za odla-
zak u Srbiju, a pristizala je i nova materijalna potpora. Obrazo-
vano je jo{ nekoliko novih jedinica Srpskog potpornog fonda i
38 Ilija Petrovi}
Bolnica {kotskih èna, pripravnih da krenu ~im se obezbedi

transport. Me|u wima bila je i velika anglo-srpska bolnica, ka-
snije poznata kao “Jedinica Beri”, pod zajedni~kom upravom hirur-
ga Xemsa Berija i wegove ène Mej Dikinson Beri, tako|e lekar-
ke. Ta jedinica }e biti jedna od najboqe opremqenih bolnica ko-
je su stigle u Srbiju.
Po~etkom 1915. godine akcija za pomo} Srbiji sve vi{e se
{irila. Ugled doktorke Soltou i ledi Paxet bio je u Srbiji og-
roman, pa je Ivning Standard 30. januara, objaviv{i telegram sa
pozivom srpske vlade da o wenom tro{ku uputi “jo{ lekarki”, po-
zvao {kolovano medicinsko osobqe da krene u Srbiju. U feb rua-
ru, britanska kraqica Meri prihvatila se pokroviteqstva nad
Srpskim potpornim fondom, a u Odbor su u{li, primera radi, po-
liti~ari Lojd Xorx i Vinston êr~il, arheolog Artur Evans,
kardinal Born, istori~ar Xorx M. Treveqan, i drugi.
Druga jedinica Srpskog potpornog fonda, nazvana po ledi
Korneliji Vim born koja je dala sredstva za wenu opremu, ve} je
bila na putu prema Skopqu; trebalo je da se tamo prikqu~i jedi-
nici ledi Paxet, ~ijih se {esnaest lekara i bolni~arki, od ukup-
no devedeset osoba, razbolelo od pegavca. (Razbolela se i ledi
Paxet, ali je ona, ~im se oporavila, ponovo do{la na rati{te, sa
novom medicinskom ekipom od {ezdeset ~etvoro saradnika). To-
kom marta 1915. godine u Londonu je pripremqena Tre}a jedinica
Srpskog potpornog fonda, a na weno ~elo stala je gospo|a Stobart,
tek prispela sa francuskog rati{ta. Izvanredno snabdevena, ova
bolnica sa pedesetak qudi u ekipi, isplovila je iz Engleske 1.
aprila, a tek krajem meseca stigla je u Kragujevac. U wenoj opre-
mi, uz {ezdesetak {atora, nalazilo se “trista posteqa s posteqi-
nom i }ebadima, bale s ode}om za rawenike i izbeglice, velika
koli~ina kuhiwske opreme, ukqu~uju}i pet {tedwaka, nekoliko
prenosnih bojlera za toplu vodu, veliki rezervoari za hladnu vo-
du, materijal za perionice, hrana, velika koli~ina raznih lekova,
sav sanitarni materijal, ukqu~uju}i aparate za dezinfekciju, pre-
nosna kupatila i nu`nike, i nekoliko ambulantnih kola”(7, 73).
Pove}ani priliv finansijskih sredstava omogu}avao je da
se bolni ~ke jedinice i daqe osnivaju i {aqu u Srbiju. Doktor-
ka Inglis potrudila se tada da na mesto glavnog lekara jedne od
wih dovede doktorku Alisu Ha~ison. Sa velikim iskustvom na ra-
ti{tima, najpre u Bugarskoj, tokom balkanskih ratova, sa doktor-
kom Stobart, a kasnije u Francuskoj, s prvom jedinicom Bolnica
{kotskih èna, doktorka Alisa prihvatila je poziv i krajem ap-
rila zaputila se u Srbiju na ~elu nove misije. Posle skoro dvade-
setodnevnog boravka na Malti, gde je trebalo pruìti lekarsku
pomo} ve}oj grupi engleskih rawenika sa Dardanela i Galipoqa,

ekspedicija je preko Soluna stigla u Vaqevo tek po~etkom juna.
Za nepune dve nedeqe tamo je ure|en veliki bolni~ki kompleks u
koji je zatim sme{tena poqska bolnica, najboqe dotad opremqe-
na, kako se tvrdilo: {est velikih {atora za bolesnike, hirur{ka
sala, perionica, kuhiwa za bolesnike, {atori za prijem boles-
nika, {atori za kupawe, kuhiwe i spavaonice za medicinsko oso-
bqe, velika trpezarija, kancelarije za glavnog lekara i upravni-
ka, {atori za gorivo, zalihe medicinskog i drugog materijala i
ostalo. Za doktorku Ha~ison bilo je to “znamewe nade i ~uda”, a
ona se pitala “u kakve se nepoznate oblasti (wena misija) upus-
tila i u koju svrhu”(7, 52).
Po~etkom maja stigla je u Kragujevac i doktorka Inglis. O-
na je tamo preuzela du`nost glavnog nadzornika svih jedinica Bol-
nica {kotskih èna u Srbiji. Iako je uglavnom boravila u Kra-
gujevcu, gde je doktorka Soltou dràla tri bolnice (hirur{ku,
za pegavac i za povratnu groznicu), doktorka Inglis stizala je da
odràva redovne veze sa svim jedinicama Bolnica {kotskih è-
na i Srpskog potpornog fonda, kao i sa Srpskim Crvenim krs-
tom i vojnim sanitetom. “Izme|u doktorke Inglis i Srba do{lo
je do qubavi na prvi pogled. Oni su bili narod drag wenom srcu -
hrabri, jednostavni, izdr`qivi, po{teni, prirodni, spremni da
trpe bez jadikovawa - »xentlmeni po prirodi«, zvala ih je. Ona
ih je oboàvala, a oni su je sa svoje strane po{tovali i voleli.
Ne samo {to su bili duboko zahvalni toj ne`noj, marqivoj {kot-
skoj lekarki i wenim jedinicama koje su do{le iz tolike daqine
da im pomognu kada im je bilo najteè, nego su bili o~arani we-
nim jednostavnim {armom i uqudno{}u, vedrinom i dobrotom ko-
jom je wena li~nost zra~ila”. Zbog svega toga, u Srbiji se kasnije
govorilo: “U [kotskoj su je na~inili lekarem, u Srbiji smo je
hteli na~initi sveticom”(7, 48).
Pored Bolnica {kotskih èna i Srpskog potpornog fonda
uspe{no su delovali: Britanski Crveni krst, Udruèwe “Rawe-
ni saveznici”, Udruèwe “Mladi farmeri”... i pojedinci koji su
se zauzeli da prikupe novac, opreme bolnice i priteknu u pomo}
Srbiji. Za kratko vreme, po ve}im srpskim gradovima nikle su do-
bro opremqene bolnice, od kojih neke i u blizini ratne zone. Ta-
ko|e, otvorene su mnoge prihvatne ambulante i previjali{ta ne-
posredno iza linije fronta, a kasnije, po~etkom leta 1915. godi-
ne, i ve}i broj drumskih dispanzera (ambulanti), na me|usobnoj
razdaqini od ~etrdesetak kilometara.
Tokom leta 1915. godine u Srbiji su “bile ~etiri poqske bol-
nice Bolnica {kotskih èna - u Kragujevcu, Vaqevu, Lazarevcu i
Mladenovcu - dve velike jedinice Srpskog potpornog fonda u
40 Ilija Petrovi}
Kragujevcu i Skopqu, Jedinica Beri i bolnica britanskog Cr-

venog krsta u Vrwa~koj Bawi, jo{ jedna bolnica britanskog Cr-
venog kr sta u Skopqu, velika Britanska bolnica za infektivne
bolesti u Beogradu (sa trideset lekara - IP), uglavnom za savez-
ni~ka vojna lica, i nekoliko mawih jedinica. U wima je bilo u-
kupno preko {eststo britanskih lekarki, medicinskih sestara,
bolni~arki i dobrovoqnih negovateqica. U to osobqe nije bilo
ubrojano nezavisno ènsko medicinsko osobqe i dobrovoqne rad-
nice koje su do{le po vlastitoj inicijativi i bile pridodate srp-
skim bolnicama i potpornim organizacijama, kao {to je bila je-
dinica gospo|e Hristi} u Vaqevu. U jednom trenutku u ze mqi je
radilo pedeset britanskih lekarki. êtrnaest ih je bilo samo u
jedinici Srpskog potpornog fonda kojom je rukovodila gospo|a
Stotbart. Osim britanskih jedinica, u Kragujevcu je bila jedna
velika ruska bolnica, dve ameri~ke, jedna francuska medicinska
misija”(7, 80. i 97-98). Ima li se na umu da su sve jedinice bile me-
{ovitog sastava, odnosno da je u medicinskim i drugim ekipama
bilo i mu{kog sveta, da se na rati{te uglavnom i{lo po ugovoru,
na odre|eno vreme(7, 37), da su na smenu dolazile nove li~nosti,
da su se pojedine osobe povla~ile zbog bolesti ili iz drugih raz-
loga, kao i da je jedan nemali broj ~lanova pojedinih misija umro
u epidemiji (samo dvadeset lekara!), moè se re}i da je sa Ostrva,
do toga vremena, u Srbiji radilo i svih 1.000 britanskih gra|ana.
Dodaju li se tome i Rusi, Amerikanci, Grci, Ka na|ani, [vajcar-
ci, Francuzi, ali i mnogi drugi, onda se sa sigurno{}u moè kon-
statovati da je u medicinskim misijama sa strane u~estvovalo ne
mawe od 1.500 dobrovoqaca (verovatno i cele dve hiqade), u ogrom-
noj ve}ini èna.
Naàlost, u ovom radu na}i }e se svega 717 imena iz te grupa-
cije (dvadeset jedno ime nalazi se i na listi koja se ti~e medi-
cinskih misija u balkanskim ratovima), od ~ega se stotinak
prvi put objavquje na srpskom jeziku; sva ona preuzeta su iz en-
gleskih izvornika i nije sigurno da su ba{ najta~nije transkri-
bovana. (Nije bez zna~aja ni podatak da je “Moravska Vojna bolni-
ca kod ]ele Kule bila najve}a epidemiska bolnica u zemqi kada
je u vojsci i narodu vladala epidemija pegavog tifusa... Osobqa i
personala, za vreme cele epidemije, je bilo tako|e kao na va{aru.
Samo zarobqenika dodeqenih na slu`bu, zbog velikog obolevawa
i umirawa na{ih bolni~ara, bilo je na 168. Na{ih bolni~ara, zaje-
dno sa celom Bolni~arskom ~etom, je bilo preko 625. Sestara mi-
losrdnih, Srpkiwa, Ruskiwa i Francuskiwa bilo je 175. Apote-
kara, apotekarskih pomo}nika 18, medicinara - 11, administrativ-
nog osobqa 9, posluge 21. Broj lekara i lekarskih pomo}nika je bio
tako|e veliki.- On je iznosio svega 37”(2, 346-347). Ukupno, dakle,
radile su u toj bolnici 1064 osobe, a mi izdvajamo podatke da je me-

|u milosrdnim sestrama bilo Ruskiwa i Francuskiwa (bilo je
verovatno i drugih strankiwa, mada u mawem broju, zbog ~ega ni-
su ni pomenute posebno), te da su se me|u onih 168 dodeqenih za-
robqenika najve}im delom, ako ne i svi, nalazili dobrovoqci.
Pri kraju, beleìmo i zakqu~ak dr Stankovi}a u (20, 54) da
“prema raspoloìvim i prikupqenim podacima u toku 1914. i
prvoj polovini 1915. godine javilo se diplomatskim predstavni-
{tvima Srbije u desetak dràva oko 600 pripadnika petnaestak
nacionalnosti, a raznim dobrotvornim ustanovama i Crvenom kr-
stu u savezni~kim i neutralnim zemqama jo{ oko 800 dobrovoqa-
ca. Najbrojnije ponude upu}ene su iz Engleske - oko 500, Gr~ke -
preko 400 i Rusije - preko 300. Od toga broja, u toku ratne 1914. go-
dine, u Srbiji nalazimo... oko 250 dobrovoqaca... U prvoj polovi-
ni 1915. godine broj dobrovoqaca znatno se pove}ao angaòvawem
ve}eg broja sanitetskih misija za suzbijawe epidemije pegavog ti-
fusa, i to uglavnom iz Engleske i Rusije, tako da ukupan broj dobro-
voqaca u tom periodu dostiè impozantnu cifru od preko 800”.
Sve to, ~ak i uz dopunski podatak da se na Dobruxi, uz Prvu
srpsku dobrovoqa~ku diviziju, kao i na Solunskom frontu, nala-
zilo nekoliko medicinskih misija sa strane, sa kompletnim bol-
nicama i medicinskim i drugim tehni~kim osobqem u wima,
Srpskom Crvenom krstu ni{ta nije smetalo da posle rata izvede
kus i, najblaè re~eno, nepromi{qen i nepristojan zakqu~ak da
je “bilo u Srbiji 543 ~lana medicinskih misija od kojih 100 leka-
ra”(1, 644). Ali, takvo razmi{qawe nije predstavqalo novinu za
Srpski Crveni krst; na isti na~in ocewivan je i doprinos stra-
nih medicinskih misija u balkanskim ratovima(2, 836).
Uz napomenu da oznake na kraju reda (u dvadeset jednom slu~a-
je va obe su jedna pored druge: *1 *2) kazuju da li se radi o u~e{}u u
balkanskim ratovima (*1) ili u Velikom ratu (*2), ili se ime ret-
kih od wih na{lo u nekoj od lako dostupnih enciklopedija (Op-
{toj, Vojnoj ili Enciklopediji Jugoslavije), odnosno u Srpskom
biografskom re~niku, u nastavku dajemo imena ovih plemenitih
delatnika kojima se srpski narod jo{ nije dostojno oduìo:
A. Dorotea Biton - milosrdna sestra *2
A. Klaudesli-Smit - kvalifikovani bolni~ar *2
A. Peterson - apotekar *2
A. F. Henken - Holandija bolni~ar *2
Agnes Emzli - sestra ledi Haton bolni~arka *2
Agnes Erl - sestra *2
Agnes Man - milosrdna sestra *2
Agnes Mek Kvin - milosrdna sestra *2
Ada Barlou - maserka *2
42 Ilija Petrovi}
Adamec, Franti{ek - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

Adolf Kristl - Slovenija student medicine *1
Aleksandar Bjeqa~evskij - Rusija student medicine *2
Aleksandar Kuzwecov - Rusija student medicine *2
Aleksandar Nikoli} - 1901, Beograd potr~ko u pomo}nim bolnicama *1
Aleksandra Zuhova - Rusija milosrdna sestra *2
Aleksi}, Sergije - Dubrovnik marvinski lekar *1
Alisa Askju - publicistkiwa bolni~arka potopqena 1917 *2
Alisa Pel - milosrdna sestra *2
Ana Krej~ik - SAD medicinska sestra *1
Anri Gije - Francuska rendgenolog *2
Antonije Zorbajidis - Rusija medicinar *2
Barbara Meklaren - *2
Barjaktarovi}, Svetislav Sp. - 1893, Beograd medicinar (SBR) *1
Baronica Grizi(n)ger - milosrdna sestra *1
Baronica [liben - milosrdna sestra *1
Beatrisa Robin{ou - milosrdna sestra *2
Bembrix - sestra *2
Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma bolni~ar *1
Boris V. Kac - Rusija bolni~ar *2
Bruno Vajkls - Slovenija medicinar *1
Budimirovi}, Milan M. - 1895, A{awa, Zemun lekarski pomo}nik (SBR) *2
V. Viton - SAD bolni~ar *2

Valentina Bostan - Besarabija, Rumunija bolni~arka u ruskoj misiji *2
Valerijan Bala{evski - Rusija lekar *2
Van den Maden - Holandija sestra *2
Vesterhov - Holandija sestra *2
Vili Forbs-[melcer - Holandija milosrdna sestra *2
Viqem Smit - transportni oficir u jedinici *2
Vini Vulzli - nadzornik apoteke *2
Vitalija Oq{evska - Rusija bolni~arka *2
Vladimir [krivanek - SAD, poreklom êh lekarski pomo}nik *2
G. Lin Xons - milosrdna sestra *2

General de Lansi de Roland - Francuska *1
Georgij Zajcev - Rusija medicinar *2
Gertruda Smit - milosrdna sestra *2
Gospo|a Br. Benedet - *2
Gospo|a Vinifred Pop-Elis - {ofer *2
Gospo|a G. Polgrin - maserka *2
Gospo|a Grin - upravnica jedinice - *2
Gospo|a D’An` d’Astr - Francuska *2
Gospo|a Darja Aleksandrovna Kara|or|evi} - SAD bolni~arka *2
Gospo|a De Renak - Francuska *2
Gospo|a Doton Vajli - *2
Gospo|a Droz, knegiwa Poa - Francuska bolnica na Krfu *2

Gospo|a Gertruda Karington Vajld - [kotska *2
Gospo|a Ker - [kotska {ef kuhiwe *2
Gospo|a Kine-Rasin - umetnica milosrdna sestra *1 *2
Gospo|a Klinger - Be~, Austrija milosrdna sestra *1
Gospo|a Kolbern - sestra *2
Gospo|a Koul Hamilton - *2
Gospo|a Kopershar - Holandija bolni~arka *1
Gospo|a Mamulov - Rusija medicinska sestra *1
Gospo|a Marget Polimis - Gr~ka sestra *2
Gospo|a Milne - {ef kuhiwe *2
Gospo|a Or Paterson - *2
Gospo|a Pavlovi} - milosrdna sestra *2
Gospo|a Persi Valis - èna dr Valisa milosrdna sestra *2
Gospo|a Rasel - *2
Gospo|a Rut Farnam - Engleska narednik srpske vojske *2
Gospo|a Robez-Paìjon - Francuska bolni~arka *2
Gospo|a Selma Gu~ova - SAD, èna dr \ure Gu~e bolni~arka *2
Gospo|a Stjuart - SAD, Misija Crvenog krsta *2
Gospo|a Hartvig - èna ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1
Gospo|a Xeni Hristi} - bolni~arka *1
Gospo|a [oton - [kotska {ofer *2
Gospo|a [trendman, Julijana Nikolajevna - Rusija milosrdna sestra *1
Gospo|ica A. A. Majn{ul(Muni{ul?) - sestra *2
Gospo|ica Adam - sestra *2
Gospo|ica Atkinson - Novi Zeland sestra *2
Gospo|ica Bani - sestra *2
Gospo|ica Barker - sanitarni referent *2
Gospo|ica Meri Bedford - Australija dispe~er u garaì *2
Gospo|ica Beker - {ofer *2
Gospo|ica Berta Redule - Francuska upravnik bolnice *2
Gospo|ica Bili - *2
Gospo|ica Bingli - bolni~arka *2
Gospo|ica Bird - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Bi~am - *2
Gospo|ica Blan{a Maden - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Bler Vilson - Edinburg, [kotska sestra *2
Gospo|ica Bol - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Bonser - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Vajli - *2
Gospo|ica Van der Ven - Holandija milosrdna sestra *2
Gospo|ica Vardl - {ofer *2
Gospo|ica Vida Mateson - Engleska bolni~arka *2
Gospo|ica Vilmon - Francuska milosrdna sestra *2
Gospo|ica Vo - sestra *2
Gospo|ica Vudi - *2
Gospo|ica Vudkroft - sestra *2
Gospo|ica Geldard Braun - *2
44 Ilija Petrovi}
Gospo|ica Gledis Stjuart Ri~ardson - *2

Gospo|ica Govens - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Grej - *2
Gospo|ica Grin - sestra *2
Gospo|ica Grin - {ofer *2
Gospo|ica Dankan - sestra *2
Gospo|ica Dorotea-Zorica Dik - Londonderi, Engleska *2
Gospo|ica Dou - sestra *2
Gospo|ica Dur - sestra *2
Gospo|ica Durham - Engleska sestra (mo`da lekar) *2
Gospo|ica Evlin Konzuk - Engleska, sestra *2
Gospo|ica Elbi Xekson - sestra *2
Gospo|ica Elma Rid - sestra *2
Gospo|ica Edman Klif - sestra *2
Gospo|ica Emzli Dodi - *2
Gospo|ica Emzli Hami{ - *2
Gospo|ica Eni Lindzi - *2
Gospo|ica @orèt - Francuska bolni~arka *2
Gospo|ica I. Grej - milosrdna sestra *2
Gospo|ica I. Hadzon - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Ivon - Francuska bolni~arka *2
Gospo|ica Igerton - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Idn - Engleska sestra *2
Gospo|ica Izabel Gordon - sanitarni referent *2
Gospo|ica Irini Polimis - Gr~ka sestra *2
Gospo|ica Justi Klark - sestra *2
Gospo|ica Kalvel - glavna sestra *2
Gospo|ica Keli - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Ketlin Berk - [kotska sestra *2
Gospo|ica Ketlin Dilon - sestra *2
Gospo|ica Kouts - voza~ kuhiwskih kola *2
Gospo|ica L. L. Kluli - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Lauders - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Lejr - *2
Gospo|ica Lisjen - Francuska bolni~arka *2
Gospo|ica Luiza Xordan - sestra *2
Gospo|ica M. E. Sker~li - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Makled - sestra *2
Gospo|ica Makon - Irska sestra *2
Gospo|ica Florens Marks - {ef transporta *2
Gospo|ica Mej - *2
Gospo|ica Mekalam - sestra *2
Gospo|ica Mekfejl - Engleska, sestra dr Ketrin Mekfejl medicinarka *2
Gospo|ica Meloun - *2
Gospo|ica Meri Mekenzi - sestra *2
Gospo|ica Meri Polimis - Gr~ka sestra *2
Gospo|ica Mensel - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Mex Nejl Frejzer - *2
Gospo|ica Milica Mili} - Kikinda bolni~arka *2
Gospo|ica Monro Ker - *2

Gospo|ica Morgan - sestra *2
Gospo|ica Morison - *2
Gospo|ica Morou - {ofer *2
Gospo|ica Mur - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Norman - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Onslou - *2
Gospo|ica Parsons - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Pejlin - *2
Gospo|ica Persival - *2
Gospo|ica Prajs Bi{op - *2
Gospo|ica Presland - bolni~arka *2
Gospo|ica Poup - umrla u Srbiji *2
Gospo|ica Rajd - sestra *2
Gospo|ica Rix - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Robinson - zamenik {efa transporta *2
Gospo|ica Ros - *2
Gospo|ica Rouz Vest - *2
Gospo|ica S. E. S. Mejr - *2
Gospo|ica Svanston - *2
Gospo|ica Simpson - *2
Gospo|ica Skej - apotekar *2
Gospo|ica Sonders - glavna sestra *2
Gospo|ica Starling - Australija *2
Gospo|ica Stert - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Stefani A. Hamplova - SAD, rodom iz ê{ke sestra *2
Gospo|ica Stivens - sestra *2
Gospo|ica Stjuart - voza~ *2
Gospo|ica T. Kramblholm - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Tebet - sestra *2
Gospo|ica Tejt - Engleska *2
Gospo|ica F. A. Fraj - glavna sestra *2
Gospo|ica Fauler - [kotska *2
Gospo|ica Flora Mekenzi - sestra *2
Gospo|ica Frensis Ivens - *2
Gospo|ica Fri~ - [vajcarska bolni~arka *1
Gospo|ica Hajet - sestra *2
Gospo|ica Hartvig - k}i ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1
Gospo|ica Helen King - SAD bolni~arka *2
Gospo|ica Hjui - *2
Gospo|ica Xejms - sestra *2
Gospo|ica Xek - administratorka *2
Gospo|ica Xin Kaldou - milosrdna sestra *2
Gospo|ica Xin Lindzi - *2
Gospo|ica Xin H. Kemp - *2
Gospo|ica Xinxer - *2
Gospo|ica Xoli - *2
Gospo|ica [ejla - sestra *2
46 Ilija Petrovi}
Gospo|ica [eli - SAD *2

Gospo|ica [onesi - sestra *2
Gospo|ica [turceneger - [vajcarska spisateqica milosrdna sestra *2
Grofica Trubeckaja - Rusija {ef medicinske misije *2
D. Piters - SAD bolni~ar *2

D. H. Mekinto{ - milosrdna sestra *2
Darinka Gruji}-Radovi} - Kragujevac (iz SAD) zbriwavala siro~ad *2
Das - Holandija bolni~ar *2
Debero Seri - [vajcarska bolni~ar *2
Dekani}, \ura - 1891, Nadaq, Srbobran medicinar *2
Desanka Stevanova Milanovi} - Novi Sad glumica bolni~arka *1 *2
De Hrote - Holandija sestra *2
“Devojka koju zovemo Kanada” - Kanada *2
Doli Majlz - bolni~arka *2
Dora Xonson - milosrdna sestra *2
Doroslova~ki, Dimitrije - 1879, Be~ej medicinar *2
Doroti Brindl-Mili} - kuvarica *2
Doroti Grirson - milosrdna sestra *2
Doroti K. Benvel - bolni~arka *2
Dot Wuval - bolni~arka *2
Dr A. E. Kid - [kotska lekar *2
Dr A. Sova` - Belgija *1
Dr A. F. Kornelijus - SAD lekar *2
Dr Abzelan - Francuska lekar *2
Dr Avram Pevzner - Rusija zubar *2
Dr Agneza Benet - Novi Zeland lekarka *2
Dr Ada Meklaren - lekarka *2
Dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov - sa 77 ~lanova, Rusija *1
Dr Aleksa [epeq - lekar *2
Dr Aleksandar, \uri}-î~a - 1862, Velika Pisanica, Belovar lekar *2
Dr Aleksandar Zikopulos - Papingon, Jawina, Gr~ka lekar *2
Dr Aleksandar Primrouz - Toronto, Kanada lekar *2
Dr Aleksandra Tarutin - Rusija lekarka *2
Dr Aleksej Teren~enko - sa 25 pomo}nika i 6 bolni~arki, Rusija *1
Dr Aleksej [epeq - Rusija lekar *2
Dr Aleksis Tompson - Edinburg, [kotska hirurg *2
Dr Alisa Ha~ison - lekarka *2
Dr Alojz Fridrih Blehel - lekar *2
Dr Alfred Ernst - Cirih, [vajcarska lekar *2
Dr Ana [ehter - do{la iz Francuske lekarka *2
Dr Angus Kembel - SAD hirurg *2
Dr Andrija Jokaz - lekar *2
Dr Aneta Benson - lekarka *2
Dr Anton Lo(a)vri~ - Slovenija lekar *2
Dr Antowina A. Maksimova - Rusija lekarka *2
Dr Aramba{in - Spqet lekar *1
Dr Arius van Tinhoven - Holandija hirurg *2
Dr Arman de Lil - lekar *2

Dr Aron Zageqman - Rusija lekar *2
Dr Atanasije Puqo - 1878, Zemun lekar *2
Dr Atkinson - lekar *2
Dr Bakuwin - Rusija, ~lan Dume lekar *1
Dr Balabanov - lekar *2
Dr Barker - lekar *2
Dr Batler - SAD, sa dr Rajanom i jo{ 12 lekara i 23 sestre lekar *2
Dr Ba~ar - Slovenija lekar *1 *2
Dr Beatrisa Kokson - lekarka *2
Dr Beatrisa Makgregor - lekarka *2
Dr Beatrisa Rasel - lekarka *2
Dr Benorie - Francuska hirurg *2
Dr Berislav Bor~i} - 1891, Su{ak - 1977, Zagreb lekar (EncJu) *2
Dr Bernar îder - [vajcarska lekar *2
Dr Bisko - Francuska lekar *2
Dr Blagojevi}, Nikola - [id lekar *2
Dr Bogdan Stoji} - Zagreb lekar *1
Dr Bogosav Bau~ek - lekar *2
Dr Boìdar Hajdig - lekar *2
Dr Boìdar [pi{i} - 1879, Sisak - 1957, Zagreb hirurg (EncJu) *1
Dr Bo{kovi} - do{ao iz Rusije lekar *2
Dr V. B. Nobl - lekar *2
Dr V. E. Hejg - lekar *2
Dr Valentin Mer{ol - Slovenija lekar *2
Dr Valentina Semjonikova - upravnik ruske misije *2
Dr Valter H. Foks - hirurg u bolnici ameri~kog Crvenog krsta *2
Dr Van Dik - Holandija, sa {est milosrdnih sestara lekar *2
Dr Vasa Cari}evi} - 1879, Irig lekar *1
Dr Vasilij Sergejevi~ Barabo{kin - Rusija lekar *2
Dr Vaclav Mernaut - ê{ka hirurg *1
Dr Vaclav Milota - ê{ka lekar *2
Dr Vera Holm - lekarka *2
Dr Viktor Grinfeld - Austrija *1
Dr Viktor Kine - @eneva, [vajcarska lekar *1 *2
Dr Vinogradova - do{la iz Francuske lekarka *2
Dr Vio - Francuska bakteriolog *2
Dr Vilijam Robert Ridlej - lekar *2
Dr Vilijam Teodor Melgard - 1888, Fisenberg, Danska lekar *2
Dr Vitelh - sa jo{ 3 lekara i 6 bolni~arki, Gan, Belgija hirurg *1
Dr Vitold [mit - veterinar *2
Dr Vladimir Grahli - Slovenija lekar *2
Dr Vladimir N. Ivanov - lekar
Dr Vladimir Herinka - Prag, ê{ka lekar *1
Dr Vladislav Kraq - ê{ka lekar *2
Dr Vojin \or|ev Lazarevi} - 1887, Pan~evo - 1953, Ada lekar (EncNS) *1
Dr Vojislav Veselinovi} - 1889, Kikinda lekar *2
Dr Vojislav Kecmanovi} - 1881, îtluk, Prijedor lekar (EncJu) *1
48 Ilija Petrovi}
Dr Vratislav êrni - ê{ka lekar *1

Dr Vulparis - Gr~ka lekar *2
Dr Vulf Berlin - [vajcarska lekar *2
Dr Gaber Ho~evar - Slovenija lekar (ustupqen Bugarima) *1
Dr Gavra Barako - 1879, Novi Sad - 1915, Vaqevo lekar *2
Dr Garnije - Francuska lekar *2
Dr Gaston - Francuska lekar *2
Dr Georgij Jarcev - Rusija lekar *2
Dr Georgi Spasov - do{ao iz Francuske lekar *2
Dr Georgije Simonovi~ Blejvi~ - apotekar *2
Dr Gijom Live - Francuska lekar *2
Dr Girton - Bolnica {kotskih èna lekar *2
Dr Gojtman - Osek, Hrvatska lekar *1
Dr D. Vrane{evi} - Osek, Hrvatska lekar *1
Dr Danijel - ê{ka lekar*1
Dr Danilo Vasiqenko - Rusija lekar *2
Dr Deànkur - Francuska glavni lekar u misiji *2
Dr De Martel - Francuska lekar *2
Dr Dima - Francuska lekar *2
Dr Dimitri Vojnidis - Gr~ka lekar *2
Dr Dimitrije Kowevi} - êrevi}, Beo~in lekar *1
Dr Drago Maru{i~ - Slovenija lekar *2
Dr Du{an Bori} - 1889, Mogori}, Lika lekar (SBR) *2
Dr Du{an Gaji} - 1874, Vojka, Stara Pazova lekar *1
Dr Donaliho - SAD, Crveni krst lekar *2
Dr Dragutin Moder~in - Hrvatska lekar *2
Dr Duglas - sa 18 pomo}nika, Engleska lekar *1
Dr Du{an Malu{ev - Vr{ac lekar *1
Dr Du{an Pomori{ac - lekar *1
Dr \or|e Anti} - 1895, Sombor - 1981, Sombor lekar *2
Dr \or|e Bukinac - 1880, Futog lekar (SBR) *1
Dr \or|e Mari} - Dubrovnik lekar *1
Dr \uri} - “begunac iz Austrougarske” lekar *2
Dr \uro \urov Gu~a - 1876, Ba~ki Petrovac lekar (SBR) *1 *2
Dr E. Hales - Danska lekar *1
Dr Eva Mitnicka - lekarka, Lozana, [vajcarska - 1914, Ni{ *2
Dr Evgenij Konstantinovski - Rusija lekar *2
Dr Evgenija Karpova - Rusija lekarka *2
Dr Evgenije Branova~ki - 1847, Senta lekar *1
Dr Evsej Ko{inski - Kijev, Ukrajina lekar *1
Dr Egon Lotar Fiber - Austrija lekar *1
Dr Edvard Rajan - SAD, Crveni krst (v. dr Batler) lekar *2
Dr Edita Holvej - lekarka *2
Dr Edo-Otmar Krajec - Slovenija lekar *1
Dr Edo [lajmer - Slovenija lekar *1
Dr Ekaterina Morozova - Rusija zubarka bakteriolog *2
Dr Elizabet Bruk - lekarka *2
Dr Elizabet Ros - lekarka *2
Dr Elinor Soltou - lekarka *2

Dr Elsi Inglis - lekarka *2
Dr Eqka N. Liberman - Rusija lekarka *2
Dr Ema de Virdis - lekarka *2
Dr Emili Simson - hirurgiwa *2
Dr Endrju Balfur - lekar *2
Dr Erban Avgusti - Prag, ê{ka lekar *1
Dr Erik Himel{trup - Danska pomo}ni operator *2
Dr Erl. D. Forest - SAD lekar *2
Dr Erna de Marsi-Verdi - lekarka *2
Dr Ernest Gori{ek - Slovenija lekar *2
Dr Ernest Pendlton Makgruder - SAD {ef misije, lekar *2
Dr Ester Q. Kadi{ - Rusija lekarka *2
Dr Et. Birne - Francuska bakteriolog *2
Dr @. Kline - Francuska bakteriolog *2
Dr @an Bebadon - Francuska lekar *2
Dr @ivkovi} - Bosna lekar *1
Dr @ika Jak{i} - 1881, Kr~edin, In|ija lekar *1
Dr Zanft - lekar *2
Dr Zigfrid I. Taqnik - Rusija lekar *2
Dr Zimberl{lang - Rusija lekar *2
Dr Ibroj - lekarka *2
Dr Ivan A. Vladisavqev - Minsk, Belorusija lekar *2
Dr Ivan Baboselac - 1885, Dobriwa, Slavonski Brod hirurg (SBR) *1
Dr Ivan Gmajner - Slovenija lekar *2
Dr Ivan Oraèn - 1869, Kostawevica, Slovenija lekar *1 *2
Dr Ivan Premerov - Litija, Slovenija lekar *1
Dr Ivan Hercog - Zagreb, Hrvatska lekar *1
Dr Ivan [ipov - Rusija lekar *2
Dr Ivo Josipov Jelavi} - âpqina lekar *2
Dr Izabel Emzli, Ledi Haton - lekarka *2
Dr Izabel Inglis - lekarka *2
Dr J. Lohert - Zagreb, Hrvatska *1
Dr Jan Levit - Prag, ê{ka hirurg *1
Dr Jan M. Kara - ê{ka lekar *2
Dr Jang - SAD, na~elnik medicinske misije lekar *2
Dr Janko Kotnik - Slovenija lekar *2
Dr Janko Lavri(?) - Slovenija lekar *2
Dr Janko Sernec - Austrija lekar *2
Dr Jankovi} - Herceg Novi lekar *1
Dr Jelena Popadi} - 1886, Pariz, Francuska lekar *1 *2
Dr Jernej Dem{ar - Qubqana Slovenija lekar *1
Dr Jindrih îhak - Prag, ê{ka lekar *1
Dr Jovan Vulpo [terc-Steji} - êrevi}, Beo~in lekar *1
Dr Jovan Novi~in Bulaji} - 1889, Vilusi, Nik{i} - 1943, Sutjeska lekar *2
Dr Jovan Litos - Solun, Gr~ka lekar *2
Dr Jovan Popovi} - 1881, Ba~ko Gradi{te, Be~ej lekar *2
Dr Jovo Bokowi} - 1883, Bosanska Kostajnica lekar (SBR) *1
50 Ilija Petrovi}
Dr Joè Ravnik - Slovenija lekar *2

Dr Jozef Vanka - lekar *2
Dr Jos [ejker - Rusija lekar *2
Dr Josip Vegele - Slovenija lekar *2
Dr Josip Erat - Slovenija lekar *2
Dr Josip Ermenc - Slovenija lekar *2
Dr Josip Stojc - Slovenija lekar *1
Dr Josip Tav~ar - Slovenija lekar *1
Dr Josip Ti~ar - Slovenija lekar *1
Dr Josip Hebajn - Slovenija lekar *2
Dr Josif Kova~ - Segedin, Maxarska lekar *2
Dr Julije Budisavqevi} - 1882, Slav. Poèga asistent-hirurg (EncJu) *1
Dr K. Legru - Francuska bakteriolog *2
Dr Kan - Francuska bakteriolog *2
Dr Kasan le Banèn(?) - Pariz, Francuska lekar *1
Dr Karata - Engleska, sa 24 vojnika-bolni~ara sanitetski kapetan *1
Dr Karel Freja - Prag, ê{ka lekar *1 *2
Dr Karter - lekar *2
Dr Katarina Jak{i}-Radula{ka - Sarajevo lekarka *1 *2
Dr Keman, Francuska - lekar *2
Dr Kermak - Belgija lekar *2
Dr Ketrin Korbet - lekarka *2
Dr Ketrin Stjuart Mekfejl - 1887-1974 lekarka *1 *2
Dr Ketrin Pejn - lekarka *2
Dr Kefanopulos - Gr~ka, do{ao iz Francuske lekar *2
Dr Klinger - Rusija lekar *2
Dr Kobel - lekarka *2
Dr Koza - ê{ka lekar *1
Dr Konsej - Francuska epidemiolog *2
Dr Konstantin Zala{as - Gr~ka, do{ao iz Francuske lekar *2
Dr Konstantinovi~ - Rusija lekar na Cetiwu *1
Dr Kosta Gr~i} - 1885, Ruma lekar *1
Dr Kristoferson - lekar *2
Dr Krsta Grabova~ki - 1889, In|ija lekar *2
Dr Ksanti - lekar *2
Dr Ksenija Davidova - Rusija zubarka *2
Dr Ku~era - Slovenija lekar *1
Dr Lavoslav Mastnak - Slovenija lekar *2
Dr Laza-Mrgud Markovi} - 1876, Toma{evac, Zrewanin lekar (EncNS) *1
Dr Lev Tunik - Rusija lekar *2
Dr Levin Hanzel - lekar *2
Dr Lejla Mankester - [kotska lekarka *2
Dr Lemer - lekar *2
Dr Leo Bra{kin - Rusija lekar *2
Dr Leon Vajs - 1871, Wujork, SAD lekar *2
Dr Liba Kozlova - Rusija lekarka *2
Dr Lilijan Kuper - Australija hirurgiwa *2
Dr Lilijan êsni - lekarka *2
Dr Lovro Klemen~i~ - 1891, [ent Vid pri Cequ, Slovenija lekar *2

Dr Lorac (Loran?) - Belgija lekar *2
Dr Ludvig Hir{feld - Var{ava, Poqska bakteriolog *2
Dr Luiza Maklroj - lekarka *2
Dr Luiza Ros - lekarka *2
Dr Luis - Engleska lekarka *2
Dr Luri - îkago, SAD, ~e{ki Jevrejin lekar *2
Dr Qubica Brki}-Kaverzweva - 1884, [abac lekarka iz Rusije (SBR) *2
Dr Qudevit Perci - Slovenija, do{ao iz No}ere Umbre lekar *2
Dr Qumovi} - lekar *2
Dr M. Sidorf - Danska operator *2
Dr Mavricij Rus - Slovenija lekar (ustupqen Bugarima) *1
Dr Magnus Hir{feld - Cirih, [vajcarska bakteriolog *2
Dr Majra Mekenzi - lekar *2
Dr Makmilan - lekar *2
Dr Malahov - Rusija zubni lekar *2
Dr Marvalom - @eneva, [vajcarska lekar *1
Dr Marija Vu~eti}-Prita - Seleu{, Pan~evo lekarka *1 *2
Dr Marija Gra~eva - Rusija lekarka *2
Dr Marija-Maru{ka Popovi}-Zajceva - 1893, Kresno, ê{ka lekar *1
Dr Marija Miheqs - Rusija lekarka *2
Dr Marsden - lekar *2
Dr Mase - Brisel, Belgija lekar *2
Dr Mase - Brisel, Belgija èna dr Masea lekarka *2
Dr Matilda Makfejl - lekarka *2
Dr Matko Heric - Slovenija lekar *2
Dr Mej Dikinson Beri - anesteti~arka *2
Dr Mejbl Blejk - lekarka *2
Dr Mejbl King-Mej - lekarka *2
Dr Mejtland T. G. - Birmingem, Engleska glavni lekar *2
Dr Meri Ajliz - lekarka *2
Dr Meri Bler - lekarka *2
Dr Mari de Gari(s) - Francuska lekarka *2
Dr Meri Ivens - Engleska lekarka *2
Dr Meri Meknejl - lekarka *2
Dr Me{evski - do{ao iz Francuske lekar *2
Dr Mikula - ê{ka lekar *1
Dr Miladin Sviwarev-Veli~kovi} - 1877, Be~ej (EncNS) lekar *1
Dr Milan @eraji} - Miqevac, Nevesiwe (umro 1937) lekar *2
Dr Milan Jan - Kladno, ê{ka lekar *1
Dr Milan Stevanov Simonovi} - 1876, Sremska Kamenica lekar *2
Dr Milan Figantner - lekar *1
Dr Milan Hora - ê{ka lekar *1
Dr Milenko Petrovi} - 1884, Sombor - Novi Sad, 1950 lekar *2
Dr Milivoj Jambri{ak - 1878, Zagreb, Hrvatska lekar (EncJu) *1
Dr Milica Mihajlovi} - Berlin, Nema~ka lekarka *1
Dr Milko Gnezda - 1894, Rakek, Slovenija sanit. potporu~nik, lekar *2
Dr Milovan \or|ijev Ba{ovi} -1881, Po{}ewe, [avnik lekar (SBR) *1 *2
52 Ilija Petrovi}
Dr Milojevi} - Lika lekar *2

Dr Milo{ Moji} - Sremska Mitrovica lekar *1
Dr Milo{ Pu~elka - ê{ka sanitetski major *2
Dr Milutin Jankovi} - 1862, Silba{ lekar *1
Dr Mirko êrni~ - 1884, Metlika, Slovenija lekar (EncJu) *1
Dr Mihail Aleksandrovi~ Bobrov - Sankt Peterburg, Rusija lekar *1
Dr Mihailo Paskalides - lekar *2
Dr Mihailo Fuks - Italija lekar *1 *2
Dr Monije Viwar - Francuska lekar-epidemiolog *2
Dr Morduh Ciri{kij - Rusija lekar *2
Dr Neda Jovanovi} - do{la iz Rima lekarka *2
Dr Nenadovi} - Lipik, Hrvatska lekar *1
Dr Nikola Blagojevi} - 1883, [id lekar (SBR) *1 *2
Dr Nikola Vasin Vu~kovi} - 1892, Novi Sad zubni lekar (EncNS) *2
Dr Nikola Dragi}evi} - 1871, Pan~evo lekar *1
Dr Nikola Pavi}ev Petrovi} -1867-1931, Kosor, Podgorica lekar *1 *2
Dr Nikola Pajevski - sa 20 ~lanova Ruskog Crvenog krsta, Rusija lekar *1
Dr Nil - lekarka *2
Dr Novak - ê{ka lekar *1
Dr Wukomb - Bolnica {kotskih èna lekar *2
Dr Ozborn - SAD sanitarni inèwer *2
Dr Oqenik - Holandija lekar *1
Dr Opfletal - ê{ka lekar *2
Dr Oskar Hugo (Igo?) - [vajarska lekar *2
Dr Osterhajs - Holandija lekar *1
Dr Oto Polak - ê{ka lekar *1
Dr Otokar Kose - Prag, ê{ka, univerzitetski profesor lekar *1
Dr P. I. Viliams - Sankt Peterburg, Rusija lekar *2
Dr Panajot Manes - Rusija lekar *2
Dr Panta Todorovi} - 1864, Banatski Brestovac, Zrewanin lekar *1
Dr Pasja P. Dajbes - Rusija lekarka *2
Dr Paso - lekar *2
Dr Pervan - Spqet, do{ao iz Francuske lekar *2
Dr Persi Valis - pomo}ni operator *2
Dr Persi Dijermer - sve{tenik *2
Dr Petar Antonijades - lekar *2
Dr Petar Zec - 1881, Kukuruzari, Kostajnica lekar *2
Dr Petar Ilijin Stjepanovi} - 1888-1951 lekar *2
Dr Peti - Francuska lekar *2
Dr Pol Dipre - Francuska, poqska bolnica na Vidu lekar *2
Dr Poqakova - Rusija lekarka *2
Dr Popovi} - do{ao iz Rusije lekar *
Dr Potven - Francuska {ef misije *2
Dr R. V. Brokau - SAD lekar *2
Dr R. Ji~inski - 1864, SAD (umro u îkagu pre 1937) lekar *2
Dr R. M. Morison - lekar *2
Dr R. O. Mun - Engleska lekar *2
Dr Radivoje Vukadinovi} - 1864, Mo{orin, Titel lekar *1
Dr Radovan Bren~i} - Slovenija, do{ao iz No}ere Umbre lekar *2

Dr Radovan Gajda - Slovenija lekar *2
Dr Radule M. Backovi} - 1883, Drenov{tica, Nik{i} lekar (SBR) *1 *2
Dr Radulovi} - lekar *2
Dr Rafailo Bi|erani - 1872, Stara Zagora, Bugarska lekar (SBR) *1
Dr Regina Marija Kleber - Poqska lekarka *2
Dr Risto @eraji} - Miqevac, Nevesiwe, do{ao iz Rusije lekar *2
Dr Ri~ard Strong - SAD lekar-bakteriolog *2
Dr Robert Ridlej - London, Engleska lekar *2
Dr Robert Tineli - sa 9 sanit. oficira i 33 bolni~ara, Italija lekar *1
Dr Rozali Morton - SAD, Crveni krst lekarka *2
Dr Roman Hercembert - Rusija lekar *2
Dr Rubqa Ep{tajn - Rusija lekarka *2
Dr Rudolf Buberle - lekar *2
Dr Rudolf Jedli~ka - Prag, ê{ka lekar *1
Dr Sabri Abadi - Kairo, Egipat lekar *2
Dr Sava Jankovi} - 1887, Vrawevo, Novi Be~ej lekar *1 *2
Dr Samuel Albert Kuk - SAD, Crveni krst lekar *2
Dr Samuilo I. Kernes - Rusija lekar *2
Dr Samuilo Pops - 1837, Lavov, Galicija lekar *1
Dr Sarakozni Tomerni - [vajcarska lekar *2
Dr Svetozar Grgin - 1880, Idvor lekar *1
Dr Sebri-beg - Turska lekar *1 (Drugi balkanski rat)
Dr Sekuli}, Milan - Sremska Kamenica, Novi Sad lekar *2
Dr Selma Elijasberg Mazej - umrla 1915. u Negotinu lekarka *2
Dr Selmo{ko - Rusija lekar *2
Dr Semeraj - ê{ka, Sokolski savez, sa 10 lekara lekar *1
Dr Sergije Ivanovi~ Kantemirov - Carigrad, Turska lekar *2
Dr Serkis Berberijan - sanitetski kapetan *1
Dr Sigel Majer - sa 16 lekara i bolni~ara, Holandija lekar *1
Dr Sigismund Stankevi~ - Rusija lekar *2
Dr Simo Ili} - lekar *2
Dr Sondeman - lekar *2
Dr Srzenti} - Boka Kotorska lekar *2
Dr Staka ûbrilovi}-Bokowi} - 1885, Gradi{ka lekarka (SBR) *1 *2
Dr Stanislav Tobija{evski - Prag, ê{ka, sa 50 lekara i medicinara *1
Dr Stanko Erharti~ - Slovenija lekarka *2
Dr Stankovi} - Vara`din, Hrvatska lekar *1
Dr Stevan Vuji~i} - Nevesiwe lekar *2
Dr Stevan D. Mati} - 1855, Vaqevo lekar u penziji *2
Dr Stevan Jovanovi} - Sarajevo lekar *1
Dr Stevan Klinger - Be~, Austrija lekar *1
Dr Stejskal - ê{ka lekar *1
Dr Strizover - lekar *1
Dr T. Gvini - glavni lekar *2
Dr T. H. Ploc - SAD bakteriolog *2
Dr Tadija Ma{evski - lekar *2
Dr Tajn{ek - Slovenija lekar *1
54 Ilija Petrovi}
Dr Tejlor - lekarka *2
Dr Teodor Srebrenikov - Rusija lekar *2
Dr Teofanis Xangris - Gr~ka lekar *2
Dr Toma \. Abra{i(Avrasi) - 1868, Bitoq lekar (SBR) *1
Dr Toma Jovanovi} - 1886, Sremski Karlovci lekar *2
Dr Tone Erèn - Slovenija lekar *2
Dr Tone Lavri~ - Slovenija lekar *1
Dr Tone Lov{i~ - Slovenija lekar *2
Dr Trojecki - major, Rusija neurolog *2
Dr F. Kara - 1886, SAD, poreklom êh hirurg *2
Dr Fajdiga (1) - Slovenija lekar *2
Dr Fajdiga (2) - Slovenija lekar *2
Dr Fedransperg - Slovenija lekar *1
Dr Feliks Aleksandar Vladislav Menhard - Galicija, Poqska lekar *2
Dr Felicija Apte - Var{ava, Poqska lekarka *2
Dr Fergus Armstrong - glavni operator *2
Dr Ferguson - lekar *2
Dr Ferdinand Adam - 1882, @eletov, ê{ka lekar *2
Dr Ferdo Kunej - Slovenija lekar *2
Dr Fernan Mazej - Brisel, Belgija bakteriolog *2
Dr Filip Maru{i} - 1874, Omi{, Hrvatska lekar-bakteriolog *1
Dr Filip Smol~i} - Dubrovnik lekar *1
Dr Fini F. Ostrovskaja - Rusija lekarka *2
Dr Fle~er Rej - Engleska lekar-rendgenolog *2
Dr Fon Drigalski - Nema~ka, sa dvema sestrama lekar *1
Dr Fon Pajer - [vajcarska lekar *2
Dr Fran [abec - Slovenija lekar *1
Dr Fransis Dejzi Vejkfild - lekarka *2
Dr Franc Vinert - Qubqana, Slovenija lekar *1
Dr Franc Lerer - Rumunija lekar *1 *2
Dr Frawa Burijan - Prag, ê{ka lekar *1
Dr Frawa Veseli - ê{ka, upravnik 18. rezervne bolnice lekar *1
Dr Frawa [trodl - sanitetski potporu~nik, lekar *2
Dr Frenkl - sa 6 lekara i 6 bolni~ara, ê{ka lekar *1
Dr Fridrih Alojz Plekl - Be~, Austrija lekar *2
Dr H. Kopeshar - Holandija lekar *1 *2
Dr Hajim Rajak - Italija lekar *1 *2
Dr Hamilton Mar - lekar *2
Dr Hana Hir{feld - Var{ava, Poqska lekarka *2
Dr Harvi - 1853-1917, sestra mar{ala Fren~a, sa 30 sestara lekarka *2
Dr Harijet Kokbern - Toronto, Kanada lekarka *2
Dr Hariolas Niotis - Gr~ka lekar *2
Dr Hauard G. Bari - Engleska, Crveni krst lekar *2
Dr Heg - lekar *2
Dr Helen Mekgregor - [kotska lekarka *2
Dr Helen Hanson - lekarka *2
Dr Helen Xons - lekarka *2
Dr Herman Bek - lekar *2
Dr Hercbajer - lekar *2
Dr Hijer - Danska lekar *1
Dr Honvej - lekarka *2
Dr Honoria Kir - Australija lekarka *2
Dr Hrwi~ek - ê{ka lekar *2
Dr C. E. Foks - SAD bakteriolog *2
Dr âja - Wujork, SAD, poreklom iz Poqske lekar *2
Dr Xekson - SAD lekar *2
Dr Xems Beri - hirurg *2
Dr Xems F. Doneli - SAD, Crveni krst lekar *2
Dr Xenet Lerd - lekarka *2
Dr Xenet Makvej - lekarka *2
Dr Xesi Skot - Australija lekarka *2
Dr Xonston - Vajnlend, SAD lekar *2
Dr Xorx Ber - SAD bakteriolog *2
Dr [tirlih - Bazel, [vajcarska lekar *1
Dubinski - [vajcarska bolni~ar *2
E. F. Eliot - operator *2
Eva [o Meklaren - *2
Evdokija Manes - Rusija milosrdna sestra *2
Evelin Haverfild (Ledi Ivlin) - upravnica jedinice *2
Edvard B. Alabaster - kvalifikovani bolni~ar *2
Edgar V. Dejvis - bolni~ar, kasnije sekretar *2
Edit Stoni - fizi~arka rendgenologiwa *2
Edit Harli - k}i Ketrin Meri Harli bolni~arka *2
Edit X. M. Bauer - Engleska milosrdna sestra *2
Eduard Stjuart - SAD, Crveni krst *2
Ekaterina Kuvelatova - Rusija studentkiwa medicine *2
Elena Subìnskaja - Rusija medicinska sestra *2
Elzi Kameron Korbet - bolni~arka *2
Elizabet Meri Kempbel - milosrdna sestra *2
Elija Linden - bolni~arka *2
Elinor Kejv - bolni~arka *2
Elinor Frensis Randel - lekarska pomo}nica *2
Elis Livson - milosrdna sestra *2
Emili Simonds - instrumentarka *2
En Mekglejd - sekretarica *2
Etel Skemel - milosrdna sestra *2
Etel Hor - sestra *2
Zagiweze - [vajcarska bolni~ar *2

Ivan Stjuart Kempbel - bolni~ar, kasnije anesteti~ar *2
Izabel Tejt - rendgenolo{ka slu`ba *2
Izobel Ros-Mala Siva Prepelica - kuvarica, bolni~arka *2
56 Ilija Petrovi}
Ili}, D. - medicinar *1
I{ervud, K. - bolni~arka *2
J. Fabius - Holandija bolni~ar *1

Javornik Antonija-Natalija Bjelajac - Maribor, Slovenija bolni~arka *1
Jan Brana - apotekar *2
Jan Maksvel Retrej - bolni~ar *2
Jane-Anka Nikova Trojanovi} - SAD (1892, Lu{tica, Kotor) bolni~arka *2
Jaroslav Motl - ê{ka medicinar *2
Jelena Bodi - 1888, Komrat, Rusija bolni~arka *2
Jelena Petrovna - knegiwa, k}i kraqa Petra I, Sankt Peterburg, Rusija *1
Jovanovi}, V. - medicinar *1
Jovanovi}, Milan - 1884, Elemir, Zrewanin medicinar (lekar?) *2
Joèf [tempelberg - Engleska, Crveni krst *2
Josip Gazarek - sanitetski potporu~nik, lekar *2
Josip Hebajn - sanitetski potporu~nik, lekar *2
Kapetan Benet - Engleska, Crveni krst *2

Kapetan Ridel - Engleska elektri~ar *2
Karlton Vilijams - bolni~ar *2
Katarina Leokof - [vajcarska bolni~arka *2
Kelbard - administratorka u misiji *2
Kerolajn Tafil - *2
Ketlin Rojds - *2
Ketrin Meri Harli - 1853-1917 rukovodilac transportne jedinice *2
Klega, Ludvik - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Klifton-Ri|okosa - bolni~arka *2
Klod Askju - 1865, London, Engleska publicista, potopqen 1917 *2
Kova~evi}, Marija - 1880, Sombor, u~iteqica bolni~arka *2
Kolins - bolni~ar *2
Konin, Jovan - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Kora Gordon - umetnica *2
Krali~ek, Vojteh - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Kracin, Josif - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Krejgi Lorimer - arheolog iz Kembrixa, Engleska bolni~arka *2
Kre{i}, Du{an - medicinar *2
L. Sina~ek - SAD lekarski pomo}nik *2

Ledi - “bogata Amerikanka koja je do{la da previja srpske rawenike” *2
Ledi Grogan - Engleska *2
Ledi Kaudri - Engleska *2
Ledi Lujza Margaret Lejla Vemis Paxet - 1881-1958 Engleska (EncV) *1 *2
Ledi Mjuriel Herbert - bolni~arka *2
Lena Poter - lekarka *2
Lester Bouls Pirson - 1897, Toronto, Kanada (EncOp) *2
Lidija Zatvornickaja - Rusija bolni~arka *2
Lilijan Xerard - milosrdna sestra *2

Lin Xons - milosrdna sestra *2
Lipton, Xon - [kotska u medicinskoj misiji *2
Lorna Feris - sestra *2
Lorna Xonson - nadzornica u perionici rubqa *2
Luiza Bol - glavna sestra *2
Luiza Feris - sestra *2
Lujza Vajls - Engleska bolni~arka *2
Lusi Grejms - apotekarka *2
M. A. Tenkok - SAD bolni~ar *2

M. Vort - administratorka *2
M. Gutemberg - Rusija student medicine *2
M. K. Kolmen - milosrdna sestra *2
M. Lemer - Francuska laborant *2
M. M. [arpin - milosrdna sestra *2
M. Peso - Francuska laborant *2
M. T. O’Nil - milosrdna sestra *2
Major Vilt{ajr - Engleska Misija Crvenog krsta *2
Makalan - [kotska bolni~ar *2
Margaret Grinlis - Engleska *2
Margaret Ker - Engleska *2
Margarita Orlova - Rusija medicinska sestra *2
Margerita Mekfaj-Dimitrijevi} - Engleska bolni~arka u Bizerti *2
Mari van Ojen - Holandija milosrdna sestra *2
Marija de Ruzjecka - upravnica bolnice *2
Marija Kosanovi} - SAD bolni~arka *2
Marija Popova - Rusija bolni~arka *2
Marija Roter - Rusija bolni~arka *2
Marijana Elizabeta Hol - milosrdna sestra *2
Markovi}, D. - medicinar *1
Marovac, K. - medicinar *1
Mejbl A. Sent Kler Stobart - major upravnica jedinice sa 45 èna *2
Mejbl Dijermer - *2
Mejbl Etkinson - milosrdna sestra *2
Mejbl Konstansa Polard - bolni~arka *2
Meri G. C. Hitkout - milosrdna sestra *2
Meri Gledvin - SAD, Misija Crvenog krsta glavna sestra *2
Meri Lamo{ - SAD, Misija Crvenog krsta bolni~arka *2
Meri Henderson - nadzornica u Bolnici {kotskih èna *2
Milan Mirkovi} - sanitetski potporu~nik, lekar *2
Milo{ ]iri} - 1893, Crepaja, Kova~ica medicinar *2
Mina Vif{trand - Danska milosrdna sestra *2
Mihailovi}, N. - medicinar *1
Mihajlov, Gena J - Perlez, Zrewanin bolni~ar *2
Mod Bulok - milosrdna sestra *2
Monika Stenli - glavna kuvarica *2
58 Ilija Petrovi}
Moris Vilson - Engleska, Srpski potporni fond u Bizerti *2

Mrvo{, Jova - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Nade`da Lozinskaja - Rusija milosrdna sestra *2

Nari{~kina, princeza - rukovodilac improvizovane ambulante *2
Neli Klark - milosrdna sestra *2
Nikolaj Ivanovi~ - Rusija *2
Nikolaj Si~ev - Rusija lekar *2
Nisim, A. - medicinar *1
Novotni, Robert - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Olga Vasiqeva - Rusija bolni~arka *2

Oliva Kelso King - Australija *2
Oliva Lox - *2
Oliva Smit - sestra *2
Oliva Tremejn Majls - *2
Oliva Xurden - doma}ica *2
Ostoji}, \ura - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Otokar Milner - ê{ka medicinar *2
Pavla Pole{~uk - Rusija bolni~arka *2

Paganetini - Francuska - rukovalac dinamo-ma{inom *2
Palcar, Jovan - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Pelcer - [vajcarska bolni~ar *2
Perz - upravnica jedinice u Mladenovcu *2
Posavac, Andrija - apotekar *2
Potpukovnik Stamers - Engleska, vojni sanitet *2
Po~ek, Tina - Italija *1
Pri{ila King - Engleska sestra *2
Profesor Bouznkit - Engleska, Crveni krst *2
Profesor dr X. T. X. Morison - lekar *2
Profesor Safaterov - Rusija lekar u ni{koj bolnici *2
Pukovnik dr @ober - Francuska lekar *2
Pukovnik dr Hanter - Engleska, vojni sanitet *2
Pukovnik Ficpatrik - Engleska, Misija Crvenog krsta *2
R. Parsons - SAD milosrdna sestra *2

R. [melens - SAD bolni~ar *2
Radi} - narednik sanitetlija *2
Radomil Maudr - ê{ka sanitetlija *2
Raul Labri - Francuska oficir u medicinskoj misiji *2
Reks Vilijam Xekson - bolni~ar *2
Ri~ard Hant - bolni~ar *2
Ri~ard C. F. î~ester sekretar *2
Robert Par - pomo}ni magacioner *2
Rozalija Mansel - milosrdna sestra *2
Roland Brajs - bolni~ar *2
Rosa, Antonije - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Rudolf [ofelin - apotekar *2
S. A. Raund - milosrdna sestra *2

S. P. êpmen - anesteti~ar *2
Selina Tub-Tjubi - Engleska *2
Ser Ralf Spenser Paxet - Engleska komesar engleskih misija *2
Signe Meler - Danska milosrdna sestra *2
Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci bolni~ar *2
Slawina, Vladimir - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Soaje-\or|evi}, Margaret - 1875, Egoran, Franc. bolni~arka *1 *2
Spermen C. Svinburg - bolni~ar *2
Sretenovi}, M. - medicinar *1
Stevan Todorovi} - 1893, Neradin, Irig medicinar *2
Stela Majls Frenklin - Australija, kwièvnica pomo}na kuvarica *2
Stjepanovi}, \oko - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Stojan Grgurov - sanitetski potporu~nik, lekar *2
Stojanovi}, D. - medicinar *1
Stoun - sestra *2
Suboti}, Vasa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
T. B. Logan - SAD bolni~ar *2

T. E. Miligan Grandi - bolni~ar, kasnije blagajnik u misiji *2
T. Fran~esko d’An|elo - kuvar *2
T. X. Griv - bolni~ar *2
Tatjana Si~eva - Rusija lekarka (ili bolni~arka) *2
Tejlor, Xorx - Engleska voza~ autobusa *2
Tekla Madsen - Danska milosrdna sestra *2
Toman, Frawa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
F. Buquba{ - Rusija student medicine *2

F. Klapal - SAD lekarski pomo}nik *2
Fedor Mijin - 189, Melenci, Zrewanin medicinar *1
F. H. Marko - bolni~ar *2
Feldsman, J. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Flora M. Skot - milosrdna sestra *2
Flora Marej - Engleska *2
Flora Sends - bolni~arka, potom ratnica *2
Florens E. Bermen - milosrdna sestra *2
Florens Keton - Irska sestra *2
Florens Mo - bolni~arka *2
Florens Harli - k}i Ketrin Meri Harli, bolni~arka *2
Fran~eska Vilson - Engleska, sestra M. Vilsona *2
Frawo [trodl - sanitetski potporu~nik, lekar *2
Frejka, B. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Frenk V. Wuvi - kvalifikovani bolni~ar *2
Frotingham, Elizabeta - SAD *2
Frotingham, Xon** - SAD *2
60 Ilija Petrovi}
H. Diprouz - bolni~ar *2
H. Frenklin Skvajer - bolni~ar *2
H. C. M. Harding - bolni~ar *2
Helen M. Kolmen - milosrdna sestra *2
Helen Mekdugal - [kotska sestra *2
Heni Grevsen - Danska milosrdna sestra *2
Henri, [arlota E. - Engleska milosrdna setra *2
Herbert V. Kol - kvalifikovani bolni~ar *2
Horlivi, J. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Hrubi, Frawa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
C. B. Melis - milosrdna sestra *2

C. R. Kuki-Tejlor - bolni~ar, kasnije magacioner *2
Cigel{tajn - [vajcarska bolni~ar *2
ôvi}, Mihailo - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

X. Lamb - radiograf *2
X. C. Pikering - milosrdna sestra *2
Xan Gordon - inèwer, umetnik *2
Xejms V. Vajls - Engleska pomo}ni sekretar u misiji *2
Xejms Dankan Fraj - bolni~ar *2
Xejn E. Piter - milosrdna sestra *2
Xeni Sibli - milosrdna sestra *2
Xin S. Renkin - milosrdna sestra *2
Xin C. G. Donald - milosrdna sestra *2
Xozef L. Gasking - bolni~ar, kasnije {ofer i stolar *2
Xon Aleksandar Riki - bolni~ar *2
Xon Grinhalg - blagajnik u medicinskoj misiji *2
Xoni Henriksen - Danska milosrdna sestra *2
[aban de la Palis, kontesa - Francuska instrumentarka *2

[arlota E. Hajnrih - Engleska milosrdna sestra *2
[arman - bolni~arka *2
[umavan - SAD, poreklom iz Nemrde, ê{ka posilni dr Gu~e *2
Uz imena {esnaestorice lekara izri~ito je nagla{eno da su

s wima jo{ stigli: 31 lekar, 67 sestara, 6 bolni~ara i 323 nekate-
gorisane osobe iz medicinske struke, nazvane “~lanovi”, “pomo}-
nici i bolni~ari”, “lekari i medicinari” i “ène”; neko od wih
ovde je verovatno popisan, ali svi nisu, to je izvesno. Dr Stanko-
vi} veli da su na rati{te stigli i “jedan nepoznati italijanski
lekar i wegov pomo}nik”(20, 52).
Literatura
1 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994;
2 Vlad. Stanojevi} et all., Na{e ratno sanitetsko iskustvo, Zbor-
nik radova, Beograd 1925;
4 Politika Beograd;
5 \uro Gu~a, Rozpomienky na môj dobrovol’nícky ìvot v Srbsku od roku
1914-1916, Na{ ìvot Ba~ki Petrovac, broj 2/1937, 3-4/1937. i 1/1938;
6 Milan @. @ivanovi}, O evakuaciji srpske iz Albanije i wenoj
reorganizaciji na Krfu (1914-1916), prema franncuskim dokumentima,
Istorijski ~asopis XIV-XV, Beograd 1966;
7 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986;
8 Spomenica Ledi Pexet, Melburn 1959;
9 Isabel Hutton, With a woman’s unit in Serbia, Salonika and Sevastopol,
London 1928;
10 Izobel Ros, Mala Siva Prepelica, Beograd 1995;
11 E. P. Stebing, At the Serbian Front in Macedonia, London 1917;
12 Vera Gavrilovi}, @ene lekari u ratovima 1876-1941, Beograd 1976;
13 Pomenik poginulih i umrlih lekara u oslobodila~kim ratovi-
ma 1912-1918, Srpsko lekarsko dru{tvo Beograd 1922;
14 Jelica Novakovi}-Lopu{ina, Srbi i Jugoisto~na Evropa u
nizozemskim izvorima do 1918, Beograd 1999;
15 Spomenica Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1972, Beograd 1972;
16 G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954.
17 Nikola B. Popovi}, Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-
-1918, Beograd 1977.
18 Dr Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih
Srba lekara od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952.
19 Dobrovoljci kladivarji Jugoslavije, Ljubljana 1936.
20 Prof. dr \or|e Stankovi}, Strani dobrovoqci u ratu Srbije
1914. godine, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 44-54.
21 Rusi bez Rusije - Srpski Rusi, Beo~in 1994;
22 Osveta Kosova i Slivnice, priredio Slavko M. Kosi}, Velika
Kikinda 1920.
*****Ovaj tekst, “tawi” za sto pedesetak imena, 17. januara 2005. go-
dine poslat je g. \or|u Stani}u, predsedniku Izdava~kog saveta Dobrovo-
qa~kog glasnika u Beogradu; trebalo je da se objavi u broju 25, jun 2005.
godine, ali je to u~iweno kuso; objavqen je samo uvodni tekst (strane 80-
-86), bez imena, iako su ba{ ta imena predstavqala kqu~ni deo celog ra-
da. Umesto toga, ispred teksta (na strani 80) dato je obja{wewe zbog ~e-
ga je tako postupqeno:
“Pomno istraùju}i u~e{}e medicinskog osobqa iz inostranstva,
koje je tokom balkanskih i Prvog svetskog rata obavqalo veoma te{ke i
sloène poslove u ambulantama, bolnicama i, najve}im delom, na boji-
62 Ilija Petrovi}
{tima, gospodin Ilija Petrovi} iz Novog Sada, prikupio je veliki broj

podataka koji verno odslikavaju zna~aj, ulogu i doprinos tih qudi u zbri-
wavawu i le~ewu bolesnih i rawenih srpskih vojnika i gra|ana. Prou-
~avaju}i doma}e i strane izvore od kojih mnogi datiraju iz ratnih dana,
autor je uspeo da sublimira sve {to su qudi i ène “u belom” u~inili za
narod i vojsku Srbije. Izvori navedeni na kraju ovog teksta i imena wi-
hovih autora, ne ostavqaju nikakvu sumwu u autenti~nost izloènih po-
dataka. Autor je uz ovaj tekst priloìo i spisak sa blizu sedamsto imena
lekara, medicinskih sestara, bolni~ara i drugog medicinskog osobqa ko-
ji su, do{av{i iz vi{e zemaqa Evrope, Sjediwenih Ameri~kih Dràva,
Kanade, Australije, Novog Zelanda i drugih zemaqa, radili u sanitet-
skim jedinicama srpske vojske tokom balkanskih i Prvog svetskog rata.
Zbog ograni~enog prostora nismo, naàlost, u stawu da spisak ovom pri-
likom objavimo, ali napomiwemo da se isti nalazi u dokumentaciji na-
{eg Udruèwa i da stoji na raspolagawu svima koji su za wega zaintere-
sovani”.
Ali, zato, nije re~eno da se deo ~lanova Izdava~kog saveta suprot-
stavio stavu svog predsednika da se u Dobrovoqa~kom glasniku na|e i
ono {to je objavqeno.
POMENIK MEDOVSKIH STRADALNIKA
Neka imena ~itati druk~ije
Objavqeni spiskovi jedini izvor. Zbog toga {to izvorni spi-
skovi medovskih stradalnika, oni koji su 1939. godine posluì-
li da im se priredi Spomenica, nisu sa~uvani (verovatno su osta-
li u papirima Sava Vukmanovi}a i s wima kasnije nepovratno iz-
gubqeni, mada nije iskqu~eno da su stigli do dràvnog arhiva i
otud nestali u vreme kad su oslobodioci uklawali tragove “ne-
narodnih reìma”), svi docniji autori prenose wihova imena iz
iste te Spomenice. (Bi}e da je kwigu \or|a Krstono{i}a imao u
rukama samo autor ovog teksta, koji je izradio deset wenih foto-
kopija i Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu uru~io u vidu
obaveznih primeraka, dok je ostali pomiwu “iz druge ruke”, pre-
ko pogre{nog podatka Narodne biblioteke u Beogradu, da je iz-
data 1926. godine). Sedam-osam ispravki i dopuna dao je Vasko Ko-
sti}, isto toliko Vlado Gojni}, dve-tri \uro Batri}evi}, a jednu
Miqan M. Jokanovi}. Ime Stevana Dende dodali su Radivoje i Pe-
tar Jani~i}, a Dobrosav Turovi} iz Leskovca objavio je ime Jova-
na Bajovi}a. Po dva imena dopisali su @ivko A. \urkovi} i Mar-
ko [ovran. Ime Andra Dabovi}a saop{tila je wegova unuka Da-
rinka Radovi} iz Lov}enca, Stojan Kari} (1914) iz Beograda “pri-
loìo” je ime Branka Kari}a, a monografija Hercegovci (koju je
uredio Slavko Stija~i}) dala je Branka Mijovi}a i Sima Stani}a.
êtiri imena (Ilija Vukovi}, Ma{an Jovanovi}, Lazar R. Milo-
vi}, Milan Xoxo) na{la su se kod Krsta Leki}a, ~iji je spisak ob-
javqen 18. aprila 1934. godine u Amerikanskom Srbobranu u Pits-
burgu/SAD (v. str. 91); iz toga spiska preuzeta su i po~etna slova
o~evog imena za ~etrdesetak stradalnika. (ûdno je {to Vukma-
no vi} ne pomiwe Leki}ev doprinos i {to su po~etna slova iz
wegovog spiska odba~ena u vreme kad je Spomenica pripremana za
{tampu; i ~udno je {to ta po~etna slova nisu tada zamewena punim
imenima, budu}i da su bila poznata i jednom i drugom autoru).
Vukmanovi}evi spiskovi (wih se drè i Batri}evi}, i Sti-
ja~i}, i Gojni}) pomiwu dobrovoqce “po izve{tajima dobivenim
iz Amerike, a za koje jo{ nije utvr|eno koji su potopqeni, a koji
su spaseni”; radi se o osobama koje su, prema danas uobi~ajenim for-
mulacijama, nestale i koje se, stoga, u najve}em broju slu~ajeva,
moraju preneti u spisak potopqenih; na taj na~in je svoje spi sko-
ve priredio Krstono{i}, a i ovaj autor tako ~ini.
Neka imena upisana su dva puta (sa brojem 1 ili 2, u zagradi)
samo ako su dva puta sadràna u istom izvoru: u izve{taju dobije-
nom iz Amerike, u izve{taju pristiglom u Banovinski odbor na
64 Ilija Petrovi}
Cetiwu ili u izve{taju iz Amerike “za koje jo{ nije utvr|eno

koji su potopqeni a koji spaseni”.
Na preme{tawe nekih imena iz spiska potonulih u spisak
spasenih, ili obrnuto, uticali su ne samo objavqivani skupni pre-
gledi, ve} i dodatna istraìvawa lokalne prirode. Primera ra-
di, Gojni} se na stranama 374. i 375. svoje kwige Crnogorci u Ame-
rici poziva na podatke koje su za Grahovo (kod Nik{i}a) priku-
pili Radivoje Jani~i} i Savo Bako~, i koji su poimeni~no ut-
vr|ivali ko je sve od Grahovqana nastradao na Brindiziju a ko
se spasao; uporedimo li pa`qivo wihove spiskove, konstatova-
}emo da je na brodu bilo ukupno ~etrdeset devet Grahovqana, od
kojih su dvadeset {estorica uspela da se spasu; me|u wima na lazi
se i Trivko Babi}, ~ije poreklo Stija~i} vezuje za Trnovicu, kod
Bile}e. Na tome spisku nema \ura Kova ~evi}a, ~ije je ime uvek,
osim kod Leki}a, bilo me|u preìvelima; obrnuto je u~iweno s
Nikolom Rute{i}em, za koga se pouzdano zna da je tamo poginuo.
Gojni} je u preìvele svrstao i Boà Samarxi}a i ~etvoricu Mi-
lovi}a: Draga, Marka, Pavla i Toma; ukqu~uju}i Leki}ev spisak,
kao najstariji po postanku, imena ove petorice uvek su se nalazi-
la me|u potopqenima. (Za Gojni}evim podacima, koji su se poka-
zali posve nepouzdanim, poveo se i autor ovog teksta kad je ure-
|ivao Pomenik za svoju kwiìcu Brodolomnici pod Medovo).
Ovo je prilika da se zameri svima koji su se u Hercegovini i
Crnoj Gori bavili medovskom tragedijom, {to do sada nisu uspe-
li da o najve}em broju brodo lomnika prikupe i srede najosnovni-
je li~ne podatke: ime, o~evo ime i prezime, godinu i mesto ro|e-
wa, mo`da i godinu smrti (za one koji su brodolom pre ìveli). A
sve to moglo se prikupiti u vremenu dok se sa~iwavao neki od spi-
skova, kao ovaj Jani~i}ev i Bako~ev; podaci su se mogli prikupi-
ti bez ve}ih te {ko}a, budu}i da su se taj doga|aj i pojedini wego-
vi u~esnici pomiwali bezbroj puta na skupovima najrazli~itije
vrste, naro~ito na sahranama i vrlo ~estim sjednicima po mesti-
ma iz kojih su brodolomnici poticali. Taj propust, dobrim de-
lom, jo{ uvek se moè otkloniti (istini za voqu, malo je vremena
za ~ekawe!), jer jo{ ima starijih qudi koji su te pri~e u mladosti
svojoj bezbroj puta ~uli i koji bi preko nekog vaqano sa~iwenog
upitnika, posredovawem “narodnih istori~ara” i pametara, mogli
saop{ti ti ono {to su od tih davnih pri~a upamtili; i trebalo
bi posetiti seoska grobqa na kojima su porodice medovskih stra-
dalnika upisale imena svojih bli`wih pokojnika, ~ak i ako oni
ta mo nisu sahraweni. I jedno i drugo utoliko pre {to se u na{e
vreme sve vi{e pi{u rodoslovi pojedinih porodica, bratstava ili
~ak plemena, kao i monografije pojedinih sela.
Kako je Pomenik pripreman. U Pomeniku medovskih stradal-

nika nalaze se imena ukupno 534 poznata dobrovoqca ~ija je sudbi-
na vezana za po topqeni brod Brindizi:
-394 poginula; me|u wima nema “tri-~etiri mu{kih” iz ame-
ri~ke medicinske misije, budu}i da wihova imena nisu za pam-
}ena, ali jeste jedna od “dvije ènske” (Stefanija A. Hamplova);
-131 spasen; bila je me|u wima i Meri Lamo{, jedna od “dvije
ènske” iz ameri~ke misije, koju dr Gu~a na jednom mestu zove
moja drugarica;
-devetorica zadrànih usput na le~ewu (ili kao pratwa te-
ìm bolesnicima).
Podatke o zavi~ajnom poreklu i, u ~etrdesetak primera, go-
dinama ro|ewa pojedinih brodolomnika sa Brindizija, obradio
je i u Dobrovoqa~kom glasniku broj 21, Beograd 2003, 231-237, ob-
javio Slavko Stija~i}. Mada se neki od tih podataka mogu (ili
moraju) prihvatiti s velikom rezervom, autor ovog teksta preu-
zima o ih je, jednim delom, takvi kakvi su, s tim {to je pone gde
stavqao i znak pitawa. Neki od ponu|enih podataka, kao {to je
to slu~aj sa @ivkovi}ima “iz Trogira”, ili Mijovi}ima “iz Kow-
skog” (osim novootkrivenog Branka), izbegnuti su, jer su proiz-
voqni; za sve wih utvr|eno je da poti~u iz Ku~a. Stija~i} je Voj-
vodinu upisao kao zavi~aj za tridesetak dobrovoqaca, uvek kad
se nije mogao odlu~iti gde da ih smesti; iako na {tetu izra~una-
te “zavi~ajne strukture”, ovde je tako utvr|eni zavi~aj odba~en u
svim predloènim slu~ajevima, osim u jednom.
Zbog onih koji vole cifre, iako su mnogi podaci pod sum-
wom, da}emo i pregled po zavi~ajnosti medovskih stradalnika
(u apsolutnom iznosu i u procentima), s tim {to }e se dobrovoq-
ci neodre|enog zavi~aja na}i u grupi s upitnikom:
Crna Gora 274 51,311
Hercegovina 97 18,165
Gorwa Krajina 75 14,045
Boka i Pa{trovi}i 55 10,300
Bosna 8 1,498
Vojvodina Srpska 4 0,750
Hrvatska 3 0,561
Kraqevina Srbija 3 0,562
SAD 2 0,375
Rusija 1 0,187
? zavi~aj neodre|en 12 2,246
Svega stradalnika 534 100,00
Po{to je autor ovog teksta, posle brojnih konsultacija s pre-
zimewacima nekih ~ije je poreklo “pod sumwom”, dopustio sebi
da izmeni imena ili prezimena pojedinih stradalnika s Brindi-
66 Ilija Petrovi}
zija (koja su u svoje spiskove uneli Vukmanovi} ili Krs tono-

{i}), duàn je da objasni na koji je na~in uspostavqao razlike u
odnosu na wihove ispise. Pri tome, on se ne}e baviti Krstono-
{i}evim slovnim gre{kama u nekim “neobi~nijim” imenima ili
prezimenima sa zapadnih i jugozapadnih srpskih strana (Spi-
ro=[piro; Bako}=Bako~; Blazo=Blaò; Micunovi}, Mu}ano-
vi} Mojas=Mi}unovi}, Mi}unovi} Moja{; Mu}alica=Mu~ali-
ca; Svjekloca=Sjeklo}a; Keca=Ke~a; Uzela}=Uzelac; i tako da-
qe), budu}i da one ne oteàvaju prepoznavawe tih osoba.
U slu~ajevima kad se raspravqa o prezimenima koja su u spis-
kove uno{ena kako treba, to se ~ini samo da bi se dao neki kratak
komentar vezan za zavi~ajnost nekog od takvih dobrovoqaca.
Imena
Baro. Ovo ime treba ~itati kao Vaso (Martinovi});
Vu~e. Moè biti da je ime ovog dobrovoqca bilo Vuk (Dam-
ja novi}), ali je on koristio oblik kojim su mu se drugi obra}ali:
Vu~e! Ta je pojava poznata i u nekim drugim krajevima po Crnoj
Gori, na primer u Brskutu: kad ~oveka po imenu Petar neko pita
kako se zove, on }e odgovoriti: Petre! Za svaki slu~aj, ukoliko je
taj dobrovoqac zaista iz Crne Gore, vaqa sa~uvati pretpostavku
da je ime glasilo Vu~e, kao u primeru vrlo retkog li~nog imena
Orle, a ne Orao. Gojni} ga zove Vu~o. Kod Leki}a on je Dule, {to
bi se moglo pro~itati i kao Vule. Autor ovog teksta ve ruje da se
radi o imenu Vu~en (koje se sre}e po Srpskoj i, naro~ito, Bosan-
skoj Krajini); tako ga i pi{e u ovom Pomeniku;
Dandan. Pogre{no pro~itano ime Damjan (Damqan), ispi-
sanobez j uz l, kao Damlan; Proveravali smo na raznim stranama: we-
gov nosilac, Ivan~evi}, nije ni iz Pipera, ni iz Braji}a (istog
porodi~nog porekla!); po prilici (ukoliko s wim nije poistove-
}en Damjan Kova~evi}!), bio je iz okoline Gospi}a;
Jeputa. Nepostoje}e ime (Bogdanovi}); ranije smo ga zame-
wivali imenom Peruta, nekad ~estim u Crnoj Gori i Brdima. Ov-
de se odlu~ujemo za ime Jefto (latinicom: Jephto), uz napomenu da
se slovo h (s ne{to kra}om levom linijom) moglo ~itati kao u;
Uimlija. Tako je zapisao samo Krstono{i}, za sve ostale to
je Mi lija. Ipak, ~ini nam se da ovo ime treba ~itati Vasilija
(~e{}e: Vasilije); mo`da je to Vaso Lukin Jovanovi}, iz Pa{t-
rovi}a, ali mi zadràvamo Stija~i}ev izbor;
Unko. U svim spiskovima, osim kod Stija~i}a, pod ovim je
imenom upisan dobrovoqac s prezimenom Dobri{a. Kako veliko
latini~no pisano slovo V (V) lako moè biti pro~itano kao U (i u
prethodnom primeru isto tako!), a malo u kao n, mi se u ovoj kwiì-

ci oprede qujemo za Stija~i}ev oblik Vuko.
Prezimena
Baki}. Vrlo je rizi~no prihvatiti Stija~i}ev zapis da je
Milo Baki} iz Podgorice; Baki}i su iz Vasojevi}a, ali ih ima i
u Srpskoj Krajini; ponajpre }e biti da je ovaj dobrovoqac sa za-
padne strane i da mu je ime Mile;
Bau{an. Mora biti Tau{an, kako ga pi{e i Krstono{i}, a
na jednom mestu i Vukmanovi}; oba puta brodolomniku je ime Mi-
lan. Kod Stija~i}a, koji ovo prezime tako|e ~ita Tau{an, ovaj
dobrovoqac je iz Kokorine, kod Gacka, mada wegovih prezimewa-
ka ima i na @abqaku i u okolini (na Jezerima);
Ba{ovi}. Ovo prezime sre}e se u Milunovi}ima (kod Podgo-
rice), u Kusa~ama (kod Sokolca ili, mo`da, Han Pijeska), u Kopi-
tu (u Wegu{ima), u Zupcima. Celu pri~u komplikuje Leki}, pomi-
wu}i potopqenog dobrovoqca po imenu \uro R. Baxovi}; Ba{o-
vi} se zove Vojin, a dva su \ura ~ije prezime po~iwe slovom B: Be-
lovi} i Bigovi}, koji se te{ko mogu dovesti u vezu s oblikom Baxo-
vi}. Vojin iz na{ih spiskova poti~e iz Po{}ewa, kod [avnika,
iz porodice u kojoj se to ime ~esto ponavqalo;
Belovi}. Sasvim je izvesno da Belovi}i potopqeni pod Me-
dovo nisu Crmni~ani;
Boqevi}. Dobrovoqac s ovim prezimenom nije iz Vojvodi-
ne, kako to pi{e Stija~i}; Boqevi}a, koji poti~u od istog pretka
od koga su i Plamenci, ima u Crmnici, Baru, Pa{trovi}ima, Ce-
tiwu, Qe{anskoj nahiji, Zeti, Nik{i}u; ovaj je iz Crmnice;
Brajovi}. Gre{ku s prezimenom Barjamovi} uveo je Krsto-
no{i}, a od wega preuzeo i ovaj autor u svojoj kwizi Vernici O-
taxbine; ostali ga pi{u kako treba, te se to i ovde prihvata;
Bracanovi}. Videti: Racanovi}(Ra~anovi});
Budesavqevi}. Ne moè biti druk~ije nego Budisavqevi};
Veskovi}. Prezime glasi Ve{kovi}, a [}epana Savova spa-
sla je Meri Lamo{, iz ameri~ke medicinske misije, tako {to ga
je uhvatila za kosu i zajedno s wim isplivala na obalu; taj detaq
bio je “pokri}e” [}epanovim prijateqima i drugovima da celog
veka s wim zbijaju {alu zbog toga {to je wega, koji je krenuo u
rat, da brani Otaxbinu, iz vode izvadila “neka ènetina”;
Vla{i}. Dobrovoqac s ovim prezimenom poznat je u Stija-
~i}evom spisku kao Vla~i}, [}epan;
Vo~kovi} (Vo}kovi}). Prezime treba da glasi Vu~kovi},
onako kako ga pi{e Gojni}; wegovi “vlasnici” Jovo i Lazo, koje
68 Ilija Petrovi}
Stija~i} sme{ta u Liku, ro|eni su u Vrbi, kod Cetiwa. Tre}i

Vo~kovi}, Pavle, mora biti izbrisan iz spiska postradalih, jer
je ta li~nost istovetna s Pavlom Vuk~evi}em koji se nalazi na
cetiwskom spisku potopqenih, ali i na spisku potopqenih iz A-
merike. Vukmanovi} i Krstono{i} (kao i prepisiva~i wihovih
lista) pomiwu jo{ i Jova i Laza Vu~kovi}a, koje monografija o
Hercegovcima, i Stija~i}, nalaze u Bogojevi} Selu, u okolini
Trebiwa. Mi ovde zadràvamo i jedne i druge, iako je Stija~i}ev
nalaz vrlo sumwiv;
Vukerakovi}. Radi se o Vu~erakovi}u iz Krwica kod Bara,
poreklom iz Krwi~ke Kamenice u Qe{anskoj nahiji;
Vusavqevi}. Prezime se moè ~itati i Vukosavqevi}, ne-
znano otkud, ali mi verujemo da ono glasi Vuksaqevi}, iz Kotora;
Vuksci}. Ovo prezime treba ~itati kao Vuk{i}, a wegov no-
silac Niko (kako se imenuje u najve}em broju spiskova) morao
bi biti Mi}o Tripov Vuk{i} iz Sutvare, koga je kao brodolomni-
ka identifikovao Vasko Kosti}. Ukoliko bi se prihvatila Sti-
ja~i}eva teza da je Niko Vuk{i} iz Bratunca (Bosna), onda bi mo-
glo biti da se zaista radi o dve osobe. Ipak, ~iwenica da Krsto-
no{i} ne pomiwe ni Nika, ni Mi}a, navodi na zakqu~ak da u Po-
meniku treba da ostane samo Kosti}ev Vuk{i}, Mi}o Tripov;
Vu~eta. Ovako je kod Leki}a popisan dobrovoqac Krsto
Pi~eta, ali to je pogre{no;
Golan. Radi se o prezimenu Gulan, iz Like;
Gralovac. Potopqeni dobrovoqci ovog prezimena zovu se
Milo i Luka, a Leki} je jednom od wih pogre{no dao ime Spasoje
\. Kako u Leki}evom spisku jedan Grkavac ({to se, gledano ovla-
{no, lako moglo pome{ati s prezimenom Grahovac) ima isto ime
i po~etno slovo o~evog imena, mora biti da je pri pripremawu
spiska za Amerikanski Srbobran na~iwena gre{ka i da je potop-
qeni Grahovac u tom spisku ostao bez svog pravog imena;
Gui}. Prezime glasi Guji}; ima ga u okolini @abqaka;
Gu~a. Mada ~esto pomiwan kao Slovak iz Ba~ke, Batri}evi}
ga smatra Li~aninom. Prema istraìvawima dr Danijela Dudoka,
univerzitetskog profesora iz Novog Sada, ovo se prezime po Voj-
vodini Srpskoj sre}e samo u Ba~kom Petrovcu i Iloku. \uro Gu~a
ro|en je 29. juna 1876. godine u Ba~kom Petrovcu; otac mu se zvao
\uro, a majka Zuzana, ro|ena Miku{; u mati~nu kwigu ro|enih upi-
san je na maxarskom jeziku, kao György; dve ili tri godine ranije,
kad je mati~na kwiga vo|ena na slova~kom jeziku, to je ime gla-
silo Juraj, ili Juro. U Americi ìveo od 1908. godine; tokom Ve-
likog rata 1914-1918. dolazio u medicinske misije dva puta: jed-
nom u Srbiju (1915), a jednom u Crnu Goru. Po povratku iz Crne
Gore u îkago, u Velikom ilustrovanom kalendaru za prostu 1917.

godinu Jugosla vija objavio je jedan kra}i tekst o svom boravku u
Crnoj Gori (januara 1916, u kome se brodolomom bavi tek u neko-
liko re~enica). Neku godinu uo~i Drugog svetskog rata i tokom
rata ìveo je u rodnom mestu; kad je tamo formirana 14. vojvo-
|anska brigada (krajem 1944), bio je wen {ef saniteta. U Ameri-
ku (opet u îkago) vratio se posle rata; tamo je i umro 30. apri-
la 1964. godine;
Demi}. Ovo prezime sre}e se u Daci}ima (Berane), Bistri-
ci (Bijelo Poqe), Ibarcu (Roàje), i drugde izvan Crne Gore, u
Srpskoj Krajini, na primer; mi se opredequjemo za ovaj posled-
we. Prezime bi moglo glasiti i Dimi}, kao {to beleì Krstono-
{i}, ali to je malo verovatno; ako je gre{ka, pre }e biti Deli};
Dmitrasinovi} (Mitrasinovi}). Osim kod Petrovi}a
(koji je u kwiìci Brodolomnici pod Medovo pogre{no zakqu-
~io da se radi o istom licu), pod ovim su prezimenima popisiva-
na dva dobrovoqca: Mi}o Mitrasinovi} i Mile Dmitrasino-
vi}. Leki} ih je obojicu popisao kao Dmitra{inovi}e: jednog
Mi}a a drugog Milo{; u ovom se tekstu nalaze obojica;
Duqevi}. Ovako stoji samo kod Krstono{i}a, kod ostalih to
je Dubqevi}. Bilo je Duqevi}a u Nik{i}u, ali su oni muslimani;
izvesno je da ovaj dobrovoqac ne moè biti od wih, jer mu je ime
Milivoje;
\ajko, \ajkovi}. Ova prezimena kod Krstono{i}a glase
\ako i \akovi}, a kod Leki}a i jedan i drugi dobrovoqac nose
prezime \ajkov;
\a~i}. Ovo retko prezime “otkrili” smo u Ho}evini, kod
Pqevaqa, i negde u Gorwoj Krajini (koja obuhvata Liku, Krbavu,
Gacku, Kapelsko, Kordun i Baniju); uvereni smo da je dobrovoqac
s ovim prezimenom ro|en ba{ tamo, na zapadnoj strani;
\uri}. Na spisku potopqenih “po izvje{tajima koje je dobio
Banovinski odbor na Cetiwu” nalaze se i dva \uri}a, Mitar i
Nikola; istovrsni amerikanski spisak ne pomiwe ih pod tim i-
menima, ali, zato, tamo se nalaze Vujo{evi} Mitar i Vujo{evi}
Nikola. Po{to je autor ovog teksta utvrdio, i kao nesumwivo za-
pisao, da se \uri} K. Mitar, i \uri} T. Niko la ve} nalaze na
spisku potopqenih pod imenom Vujo{evi}-\uri}, Mitar Krs-
tov, odnosno Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov, oni su brisani
iz grupe “s nepoznatom sudbinom” (ili, po Vukmanovi}evim re-
~ima, “za koje ne znamo {to je s wima bilo”). Kako je Banovinski
odbor svoje izve{taje o potopqenim i spasenim brodolomnici-
ma sa~inio prema podacima dobijenim od pojedinaca ili op{tin-
70 Ilija Petrovi}
skih organa, s razlogom vaqa pretpostaviti da se za imena obaju

potopqenih \uri}a saznalo iz Ku~a, najverovatnije od wihovih
ro|aka. Ako su se dvojica \uri}a u Americi koristila (i) pre-
zimenom Vujo{evi} (koje je nosio i pra|ed im Vuko \urov), ra-
zumqivo je {to su upisani u dvama spiskovima. I, kao {to su
imena ove dvojice potopqenih dobrovoqaca brisana iz spiska
onih s nepoznatom sudbinom, u kome su se nalazila s po~etnim
slovom o~evog imena, preostaje samo da se imena \uri}, Mitar i
\uri}, Nikola, koja su istovetna s imenima Vujo{evi}-\uri},
Mitar Krstov i Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov, izbri{u i
sa spiska potopqenih;
Evi}. Najjednostavnije bi bilo da se ovo Leki}evo prezime
pro~ita kao Egi}, ali se Evi}evo ime Mile te{ko moè dovesti
u vezu s Egi}evim imenom Rade;
@ivkovi}. Svi potopqeni i spaseni s ovim prezimenom ro-
|eni su u selu @ikovi}i, kod Podgorice; wihovo se prezime u Ku-
~ima, i do na{ih dana, izgovara(lo) kao @ikovi}, a svaka upotre-
ba lep{eg oblika @ivkovi} bila je za mnoge Ku~e odbojna. Od Ta-
nasije @ivkovi}a (1923, @ikovi}i) saznali smo da je iz Amerike
krenulo pet @ivkovi}a, ali su se samo trojica zatekla na Brin-
diziju; dvojica su poginula: Aleksa Markov i Risto Markov, dok
je Ilija Stankov preìveo. Preostala dvojica @ivkovi}a nisu
se ni nalazila na brodu; Bracan Veli{in je u putu te{ko oboleo,
da li od dizenterije, da li od kolere, i iskrcan je na nekom engle-
skom ostrvcetu; uz wega je ostao najmla|i od bra}e, Marko Veli-
{in, da ga neguje; kad se Bracan oporavio, obojica su se vratila u
Ameriku;
Ivanovi}. Jednog od dobrovoqaca s ovim prezimenom Sti-
ja~i} sme{ta u Doqane, kod Podgorice; wega Jokanovi} ne pomi-
we u svojoj kwizi kao `rtvu pod Medovo, ali bi to morao biti
Radisav Qakov;
Ili}. Stija~i} je jednog Ili}a, Stanka, obeleìo kao sina
\okovog, iz Krivo{ija, ali to je sumwivo, po{to je dobrovoqac
tog prezimena, imena i o~estva, iz Krivo{ija, prispeo na Solun-
ski front posledwe ratne godine. Ako se radi o istom licu, mo-
glo bi biti da je Stanko sa brodolomni~kog spiska oboleo na pu-
tu i negde iskrcan, po ozdravqewu se vratio u Ameriku, da bi se
kasnije ponovo prijavio u dobrovoqce i na front stigao tokom
posledwe ratne godine; ukoliko se tako ne{to nije desilo, onda
Stanko Ili}, stradalnik sa Brindizija, nije iz Krivo{ija;
Jakio. U zamenu ovako upisanom prezimenu moè se ponudi-
ti prezime Jaki}, ali i Joki}, verovatnije ono prvo;
Jami~i}. Ovako je pogre{no pro~itano prezime Jani~i};
Jan~evi}. Na nekim mestima (kod Stija~i}a, ali i u ranijem

na{em spisku), ovo prezime pisano je kao Jawevi}, ali bi ono po-
najpre moralo biti Jon~evi},iz @lijeba (kod Herceg Novog);
Joni}. Porodica s ovim prezimenom poti~e iz Pirota; neki
od wenih predstavnika, koji ìve u Beogradu, kazuju da nikad ni-
su ~uli da je neko od wihovih bliskih predaka i{ao na rad u Ame-
riku; i{li su u Vla{ku, reko{e, daqe ne. Stoga, s razlogom tre-
ba pretpostaviti da je dobrovoqac po imenu Trifko pogre {no
“pro~itan” i da ze preziva Jani}; wemu Stija~i} nalazi zavi~aj u
Kowicu, a mi to samo preuzimamo;
Kalo|urovi}. Dobrovoqac Risto s ovim prezimenom (kako
ga pi{e Gojni}) na svim drugim spiskovima upisan je kao Kalu-
|erovi}. (Moè biti da je Risto Andrijin Kalu|erovi} pogre{-
no upisan na spomen-plo~u u manastiru Praskvica, u Pa{trovi-
}ima - kod Batri}evi}a na 361. strani). Ipak, Gojni}ev zapis o
potapawu Uro{a Mitrovi}a pri poku{aju da pomogne svom ple-
meniku Ristu Kala|ur|evi}u daje za pravo autoru ovog teksta da
Ristu Kalu|erovi}u “vrati” prezime Kala|ur|evi};
Kapor. U Rodoslovu Kapora, koji uglavnom ne seè daqe od
dveju posledwih decenija 19. veka i koji za skoro svako zapisano
ime nudi po neki suv podatak o potomstvu ili kraju ìvotnog pu-
ta, pomiwu se trojica bratstvenika s imenom Risto. Najstariji
od wih, Risto Radev, ro|en je 1876. godine i nije imao potomstva;
malo je verovatno da je on jedan od brodolomnika s ovim prezime-
nom. Za drugu dvojicu, Rista Simova i Rista Peri{ina, zapi-
sano je da su zasnovali porodice i da su umrli u relativno dubokoj
starosti; i jedan i drugi bili su u “dobrovoqa~kim” godinama i
lako je mogu}e da su bili na Brindiziju i da su preìveli brodo-
lom; nije iskqu~eno da su na spisak potopqenih (sa~iwen u Bano-
vinskom odboru) oni stavqeni tek da se negde na|u. Zbog svega to-
ga, autor ovog teksta wih dvojicu svrsta}e u spasene;
Ketr. Prezime ovog dobrovoqca prvobitno smo prepozna-
li kao Ke~a; ovde se opredequjemo za Stija~i}ev oblik Kentera
(Tudorovi}i, Budva), jer je, uz pretpostavku da je prezime izgova-
rano brzo, pisar lako mogao pre~uti nedostaju}e glasove iz pre-
zimena. (Na onoj ve} pomenutoj plo~i u manastiru Praskvica, pet-
naest je dobrovoqaca s prezimenom Kentera);
Kecojevi}. Ne samo u Vra}enovi}ima, ima Kecojevi}a i u Pi-
vi, ali i u Mostaru, Dubrovniku i Poqicama (kod Trebiwa);
Kweèvi}. Ovako Vukmanovi} i Gojni} imenuju po dvojicu
dobrovoqaca, a Stija~i} jednog; ostali to prevode u Kneèvi};
Kweì}. Mo`da prezime glasi ba{ tako, ali se verovatni-
jim ~ini Kneì}, ili Knezi}; i jednih i drugih ima u Gorwoj Kra-
72 Ilija Petrovi}
jini, a ovih drugih ima i u Budvi i Herceg Novom. Leki} ovo pre-
zime pi{e Kmezni}; najjednostavnije bi bilo kad bi to bila zame-
na za prezime Kmezi}, ali je uputnije opredeliti se za prezime
Kneì}, iz Kowevrata, kod [ibenika, kako }e biti i upisano u
ovom Pomeniku. (Dobrovoqca s ovim prezimenom Batri}evi} je
preveo u Kneèvi}e, ali to treba smatrati pogre{nim; i Gojni}
je zadrào Kweì}a, ali tog prezimena nema u wegovom, Gojni-
}evom, spisku Crnogoraca, i ostalih, koji su ìveli u Americi);
Komenovi}. Ovo prezime svi pretvaraju u Komnenovi};
Kori}. U popisu telefonskih pretplatnika u Srbiji, kojih
ima oko dva miliona, nema ovog prezimena. Ukoliko su dvojica
potonulih dobrovoqaca iz Hercegovine, prezime bi im glasilo
Kari}; ako su iz Like, kako sugeri{e Stija~i}, wihovo pre zime
moglo bi biti Kora}, ali i Korica, najverovatnije ovo drugo;
Krivo. Ovo prezime tako glasi u svim spiskovima, osim u
Gojni}evom, koji ga na jednom mestu pi{e Kr}ko; ni jedno ni dru-
go nismo na{li u pristupa~nim imenicima, {to ne zna~i da ona
ne postoje. Tako je moglo biti napisano i prezime Krivaja (Kri-
voja, kao Dubraja=Dubroja, izgovoreno dovoqno brzo da se pre~uje
posledwi slog), a treba odbaciti svaku pomisao da se radi o “skra-
}enici” za nekog Krivoglava, Krivo{iju, ili sli~no. îni se naj-
verovatnijim da je prezime glasilo Griva (iz Obqaja, kod Gline),
naro~ito zbog toga {to se glas g, izgovoren s oslabqenom zvu~no-
{ }u, mogao pri pravqewu spiska ~uti kao k; ~itawe posledweg
slova, da li a ili o, lako se moè objasniti zavr{nim znakom koji
ih razlikuje u pisawu; stoga, i jedan i drugi Krivo bi}e u Pomenik
uvr{teni kao Griva. (Mile Griva iz Prigrevice, kod Sombora,
rekao je autoru ove kwige da je wegov deda Mi}o oti{ao u Ameri-
ku 1913, u vreme kad mu je jedinac Milan, Milin otac, imao mawe
od godinu dana, i da se o wemu vi{e nikad nije ~uo bilo kakav glas;
s razlogom se moè pretpostaviti da je to bio Mitar Griva iz
brodoloma pod Medovo. Mile, koji je pri~u o dedi, neupam}enog
krsnog imena, jer se u porodici nije ni pomiwalo, zapo~eo kao o
nekom strancu, do~ekao je wen kraj vidno uzbu|en nagove{tajem
da bi to mogao biti trag za onim koga je porodica davno otpisala);
Kuri~i}. Ukoliko bi Stija~i}ev nalaz da ovaj dobrovoqac
poti~e iz Like bio ta~an, prezime bi glasilo Kori~i}, po{to
se pri wegovom brèm izgovoru glas o moè ~uti kao u (kao i u pre-
zimenima Skurupan, umesto Skorupan ili Kulunxija i Kolunxi-
ja). Ipak, radi se o prezimenu Kurili}, iz Dra~eva, kod Trebiwa;
Lau{evi}. U kwizi o Drobwacima pi{e da je Milan Lau{e-
vi} “u~esnik Prvog svjetskog rata, poginuo kod Dra~e 1915. godi-
ne, kao dobrovoqac u crnogorskoj vojsci, u borbama protiv aust-
rougarske vojske”; pogibija u borbi s neprijateqskom vojskom se

podrazumeva, a mesto na kome je poginuo, Dra~a (Dra~, u Arbaniji),
jednostavna je i razumqiva zamena za Medovo, tako|e u Arbaniji;
Lipanovi}. Porodica s ovim srpskim prezimenom (iz Lum-
barde na Kor~uli) poti~e odnekud iz Bosne, a weni ogranci, iz-
me|u ostalog, sre}u se i u [ibeniku i okolini; ima ih pravosla-
vaca i rimokatolika. Boò Lipanovi}, mada se smatrao Srbi-
nom, bio je katolik, a wegov ro|eni brat Nikola, tako|e dobro-
voqac iz Amerike (i on ro|en u Lumbardi), bio je pravoslavac.
(Nekoliko godina po Velikom ratu Nikola se vratio u Ameri-
ku, a wegovi potomci, nezadovoqni {to ih je ostavio, svoje prezi-
me promenili su u Kruni}; ìve u Despotovu). Boò je posle rata
dobio zemqu u Pala~i (kod Vu kovara), gde je i umro 1971. godine;
pri~ao je da je po brodolomu plutao morem cela dva dana i da ga je
iz vode izvadio neki ribar, da li Sardeli} (ima ih u Kotoru), da
li Girica, a vrlo se qutio zbog toga {to mu slu{aoci to nisu ve-
rovali; wegov unuk Gojko, iz Novog Sada, dobro je to upamtio, ve-
zuju}i spasio~evo prezime za morske ribice sardele, girice. (Jo-
vana Ninkovi}a, nepliva~a, koji se ~vrsto drào nekih odvaqe-
nih vrata, more je sutradan izbacilo petnaestak kilometara dale-
ko od Medove, {to moè potvrditi Boìnu pri~u, istovremeno
dovode}i u sumwu Vukmanovi}ev navod da “kada su se u prista-
ni{tu skupili svi brodolomnici, i neki koji su sami bili ispli-
vali na obalu Drima, bilo ih je svega sto {ezdeset ~etiri”);
Qa~i}. Me|u oko dva miliona telefonskih pretplatnika u
Srbiji samo je jedan s ovim prezimenom, ali je i taj upisan pogre-
{no: wegovo je prezime Ija~i}, kako je, uvereni smo, glasilo i pre-
zime potopqenog dobrovoqca; veliko slovo I i malo j pored wega,
rukopisana latinicom (Ij), lako su se mogla pro~itati kao Q;
Maksimovi}. “Otkriveno” je da Krsto Maksimovi}, iz Bre-
zovika kod Nik{i}a, nije poginuo u brodolomu, ve} je spasen,
stigao ku}i i povukao se sa crnogorskom vojskom; porodici je we-
gova daqa sudbina ostala nepoznata;
Midorovi}. Milo Midorovi} nalazi se u Krstono{i}evom
spisku poginu lih, dok ga Vukmanovi} svrstava me|u one “za koje
jo{ nije utvr|eno koji su potopqe ni a koji spaseni”; u oba spiska
upisan je s imenom Milo{. Spasao se plutaju}i na vre}i bra{na;
ratovao je na Solunskom frontu; posle rata dobio dobrovoqa~-
ku kompetenciju u Ruskom Selu; tamo je novembra 1977. i umro, u
devedeset petoj godini ìvota.
Milkovi}. Prema istraìvawima Radivoja Jani~i}a i Sava
Bako~a, o kojima pi{e Gojni}, Mi}o Milkovi}, koji se nalazi u
spiskovima svih autora, ne kad kao potopqen (Krstono{i}, Pe-
74 Ilija Petrovi}
trovi}), nekad sa neizvesnom sudbinom (kod svih ostalih), spasen

je, s tim {to wegovo prezime glasi Milovi}; isti je slu~aj s Pav-
lom Milkovi}em, koji je tako|e Milovi};
Mir({). Oni koji su pisali (i uredili) monografiju Herce-
govci pomiwu dobrovoqca s prezimenom Mi{, iz Bobana, kod Tre-
biwa, ne prime}uju}i da su u istom tom selu, neznano kako, “isko-
pali” i nehercegova~ko prezime Milin. Po{to odbaci ovo drugo,
ali i svoj raniji izbor (Miri}), sastavqa~ }e u Pomenik upisati
prezime Mi{;
Mixor. Porodice s ovim prezimenom poti~u ispod planine
Mixor u isto~noj Srbiji, a ima ih u Pa{trovi}ima i po Boki: u
Risnu, Kotoru, i drugde;
Mrdo. Po{to je te{ko pretpostaviti da bi oblik Mrdo mo-
gao nastati “nestankom” triju posledwih slova iz prezimena Mr-
dovi} (koje se sre}e u Pro{}ewu, kod Mojkovca, ali i u samom Moj-
kovcu), moglo bi biti da se radi o pogre{nom ~itawu posledweg
slova u prezimenu Mrda; sredinom devedesetih godina 20. veka,
malobrojni koji nose ovo retko prezime do{li su u Beograd iz
Sarajeva; poti~u iz Korjeni}a, kod Trebiwa, a ranije prezime bi-
lo im je Ka{ikovi}. Ipak, treba smatrati verovatnijim da je pre-
zime ovom dobrovoqcu bilo Mr|a (ispisano latinicom Mrda), da
je crtica preko latini~nog slova d ostala nezapaèna (ili ne-
povu~ena), te da je slovo a s kraja prezimena pogre{no pro~itano
kao o. On }e tako i biti upisan u ovaj Pomenik;
Nakarada. Porodice sa ovim prezimenom poti~u iz @eqa-
ve, kod Li~kog Petrovog Sela (op{tina Korenica);
Nukucm (Nakuci, Nukucan). Izvesno je da su svi autori po-
gre{no popisivali dobrovoqca s ovim nepostoje}im prezimenom.
Autor ovog teksta to je prezime ranije pro~itao kao Niki}, s tim
{to bi poreklo tako popisanog dobrovoqca (s ispravqenim pre-
zimenom) zauvek ostalo neodre|eno; Niki}a ima u Crmnici, Ku-
~ima, Baru i okolini, Ulciwu, Boki, okolini Nik{i}a, na raznim
drugim stranama: u Potkozarju, isto~noj Bosni, Gorwoj Krajini.
Moglo bi se to prezime, ispisano latinicom: , ~itati i kao
@ivkucin, ali je proverom u kwigama kr{tenih srpske pravo-
slavne crkvene op{tine u Vrbasu ustanovqeno da izme|u 1875. i
1895. godine, gde se ovo retko prezime tada jedino moglo sresti, u
toj porodici nije ro|eno dete s imenom Lazar. Ipak, polaze}i od
stava da je u sa~iwavawu amerikanskih spiskova u~estvovalo vi-
{e osoba i da je svaka od wih mogla neko od ne~itkije napisanih i-
mena ~itati na svoj na~in, neko je prezime Nik~evi}, ispisano }i-
rilicom (neve{to, gde bi se slovo ~ ~italo kao u latinicom), pro-
~itao kao da je u celini ispisano latinicom. Zbog toga se i moglo
desiti da u “izvje{tajima dobivenim iz Amerike za koje jo{ nije

utvr|eno koji su potopqeni a koji spaseni” u|u, jedan pored drugog,
Lazar Nik~evi} i Lazar Nukucm. Ovaj autor sada je uveren da je to
isto lice, imenom i prezimenom Lazar Nik~evi}, zbog ~e ga La-
zar Nukucm (Nakuci, Nukucan) mora biti brisan iz Pomenika;
Obradovi}. Ime Draga Obradovi}a, sa spiska onih koji su
zadràni na le~ewu (Stija~i} ga pogre{no sme{ta u Nevesiwe),
nalazi se me|u dobrovoqcima koji su na Solunski front prispe-
li tokom posledwe ratne godine; on se, dakle, posle izle~ewa po-
novo prijavio u dobrovoqce i stigao na rati{te;
Osmai}. Mada u kwizi Prezimena u Crnoj Gori Miqani}i
tvrde da u Pivi ìve Osmajli}i, ispravno je Osmaji};
Paskas. Samo ga Krstono{i} i autorovog teksta pi{u kako
treba: Paska{;
Pelki}. Porodice s ovim prezimenom poti~u iz Opli~i}a,
pored âpqine; u porodi~nom ogranku u Beogradu o~uvano je vrlo
bledo se}awe na izvesnog pretka koji je poginuo na moru pri dola-
sku iz Amerike u Prvi svet ski rat. U popisu telefonskih pret-
platnika iz Beograda ovog prezimena nema, a jedini pretplatnik
s tim prezimenom upisan je s izmewenim redosledom dvaju sred-
wih slova, kao Pekli};
Perezi}. Jasno je da ovo prezime treba ~itati kao Perazi},
ali je te{ko opredeliti se da li Du{ana Perezi}a (66. po redu u
Vukmanovi}evom spisku spasenih dobrovoqaca “po izvje{tajima
iz Amerike”) treba poistovetiti sa Du{anom Perezi}em iz spi-
ska spasenih dobrovoqaca “po li~nim izvje{tajima pojedinaca
koje je dobio Banovinski odbor na Cetiwu” (13. po redu). Oslo-
nimo li se na Kosti}ev podatak da se samo jedan Du{an Perazi}
nalazi u spisku Bokeqa “koji su preìvjeli medovsku katastro-
fu”, onda drugog Du{ana Perazi}a treba izbrisati iz spiska;
prihvatimo li stav da bi jedan od ove dvojice istoimewaka mogao
biti iz Pa{trovi}a ili iz Boqe vi}a, onda obojicu treba zadr-
àti u spisku; upisuju}i uz wihova imena redne brojeve (1, odno-
sno 2, zarad razlikovawa), mi prihvatamo ovu drugu mogu}nost, s
tim {to za ovog drugog, Du{ana Jokova Perazi}a-Novakovi}a,
konstatujemo da je ro|en u Godiwu, u Crmnici;
Perovi}. Potopqeni dobrovoqac Blagota Perovi} samo
je kod Krstono{i}a postao Petrovi};
Planini}. Nesumwivo, Boò Planini} i Blaò Planini}
(iz raznih spiskova) isto su lice s imenom i prezimenom Blaò
Plamenac. Plamenci poti~u od istog pretka od koga i Boqevi-
}i, ali su se docnije “razgranali na vi{e genealo{kih grana i
ogranaka, po kojima su se u unutra{wem saobra}aju raspoznava-
76 Ilija Petrovi}
li” (Belovi}i, Nik~evi}i, Markovi}i, Rai~evi}i...); mada su ge-

nealo{ke tablice pojedinih Plamenaca nedovoqno informativ-
ne (nisu ozna~eni generacijski nivoi, a godine ro|ewa nisu upi-
sane ~ak ni za pripadnike dveju ili triju najmla|ih genera cija,
~ime bi potraga za stradalnicima sa Brindizija bila znatno
olak{a na), ovaj autor pred ~itaoce, ali i pred budu}e istraì-
va~e medovske nesre}e, ipak u dosada{we spiskove unosi nekoli-
ko svojih izmena, zasnovanih {to na nesumwivim ~iwenicama, {to
na posrednom zakqu~ivawu;
Podkowac. Prezime bi trebalo da glasi Potkowak, mada se
u kwizi Milana Radeke Gorwa Krajina - Karlova~ko vladi~an-
stvo, Zagreb 1975, ono pomiwe i kao Podkowak;
Preva{i}. Ovo prezime, koje tako pi{e jedino Leki}, tre-
balo bi ~itati kao Pribi{i}; onaj koji je upisan pod tim prezi-
menom (Jovo) preìveo je brodolom pod Medovo, te ovaj Leki}ev
zapis treba prihvatiti s rezervom: jedan Pribi{i} jeste poto-
snuo, ali se on zvao Todor;
Prelevi}. Dobrovoqci iz ove porodice ne pomiwu se kod
Jokanovi}a kao stradali pod Medovo; zbog toga {to je najvi{e po-
dataka za rodoslove pribav qeno “od daqih ili bliìh ro|aka, a
najmawe od direktnih potomaka”, moglo se desiti da wihova imena
ne budu tamo zapisana;
Radan. Ovaj dobrovoqac (iz Hoxi}a, kod Bile}e) upisan je
kako treba, te sa ne moè dovesti u vezu s prezimenom Rudan;
Radosavqevi}. Pogre{no; prezime glasi Radosavovi} (Le-
ki} pi{e Radosovi}!), a wegov nosilac je iz Ptikqa, u Ku~ima;
Raut. Ovo je prezime ponekad “prevo|eno” u Rau{, ali se po-
kazalo da je to pogre{no: prezime Raut sre}e se u Wegu{ima;
Racanovi} (Ra~anovi}). Neki autori pretvorili su ovo
prezime u Bracanovi}, a wegovom nosiocu Iliji dato je ~ak i o~e-
vo ime. Cela konstrukcija vrlo je sumwiva, po{to Racanovi}a
ima, primera radi, u Podostrogu, kod Budve, i u Mainima, kod Her-
ceg Novog. Kako je \uro Batri}evi} popisao jednog Iliju Pero-
va Racanovi}a, dobrovoqca iz Maina, nema razloga da on ne bude
poistove}en s ovim brodolomcem s Brindizija. Malo je neobi~no
{to Gojni} u svom spisku “novootkrivenih” brodolomnika popi-
suje Iliju Perova Bracanovi}a (str. 390), iako u tekstual nom
de lu iste te kwige (str. 375), dok se bavi Pa{trovi}ima i Boke-
qima, pi{e o pogibiji Ilije Perova Racanovi}a;
Repai}. Prezime glasi Rapaji}, ponegde Rapai};
Rondovi}. Ima ih u Qubi~noj (u Prekotarju), Nik{i}u i
okolini; ovaj je iz Prem}anima, kod Pqevaqa;
Sarai} (Serai}). S razlogom treba pretpostaviti da se ta-

ko upisivani dobrovoqac (Marko, a ne Merko, kao {to pi{e Sti-
ja~i}) prezivao Sarajli}, a mogao je biti s Vrawine (u Skadar-
skom jezeru), iz Nik{i}a ili iz Bijelog Poqa;
Svjeklo}a. Tako su prezime Sjeklo}a (iz Limqana, Nik{i-
}a, Dobrskog Sela) pisali Vukmanovi} i Krstono{i}; (ranije
se na drugim mestima pisalo i Svjetlo}a, ili Svetlo}a);
Sininkovi}. Nismo na{li prezime u ovom obliku; najve-
rovatnije, radi se o prezimenu Sinkovi}, iz Herceg Novog (gru-
pa in upisana dva puta, ako je Gavrilo svoje prezime pri “regru-
taciji” izgovorio s uzbu|ewem i malim zamuckivawem), mada se ne
iskqu~uje ni pretpostavka da prezime glasi [inikovi}, iz oko-
line Mostara, ili Sininovi}, ili Sini{tovi}, iz Gorwe Zete;
Skuqi}. Nesumwivo, Pero Skuqi} i Petar Sekuli} isto
su lice; u ameri~kom spisku “neraspore|enih” postoji samo Seku-
li}, a u izve{taju Banovinskog odbora samo Skuqi}; ovaj drugi
podatak ~ini nam se verodostojnijim, jer je dobijen potragom po
Zetskoj banovini, uz napomenu da slovo q treba zameniti slovom
l; stoga, samo }e Pero Skuli} biti upisan u Pomenik. (Kosti}
ga zove Sekuli}, iz Sa vine, kod Herceg Novog, a Stija~i} i Her-
cegovci pi{u da je isti taj Skuli} iz î~eva, kod Trebiwa);
Stjer~evi}. Ovako pi{e Krstono{i}; treba Stjep~evi}.
Sudru{kovi}. Prezime u ovom obliku ne postoji. înilo
se da bi taj dobrovoqac mogao biti Suxukovi} (ako se latini~na
slova d`, ili dz, pro~itaju kao dr, onako kako je to u~iweno s pre-
zimenom Xodro, odnosno Xoxo), ali, ne. Radi se o retkom prezime-
nu Andru{kovi} iz Boqevi}a, op{tina Bar, u me|uvremenu uga-
{enom. Prema Erdeqanovi}evim zapisima iz 1910. i 1911. godine,
bile su tada svega dve porodice s ovim prezimenom, a Boqevi} ve-
li da, “iako su imali i do dvanaest pu{aka u bratstvu, nijesu uspje-
li da se odrè”; pri prepisivawu amerikanskih spiskova, prva dva
slova ovog prezimena (An) pro~itana su kao Su;
Su{i}. U svim spiskovima, osim Krstono{i}evom i Petro-
vi}evom, popisani su utopqenici George Su{i} i \or|ije [u-
{i}; van svake sumwe, radi se o istom licu, a autor ovog teksta, i
Pomenika u wemu, daje mu ime \or|o [u{i};
Trkqa. Ovo her cegova~ko prezime “prevedeno” je u li~ko
Trkuqa, jer se wegov nosilac zove Mane (li ~ko ime!) i jer se u
Vukmanovi}evim spiskovima isto prezime sre}e jo{ jednom.
Trkuqa. Nasuprot prethodnom primeru, dobrovoqac upisan
kao Radovan Trkuqa ro|en je u Koritima kod Bile}e, a wegovo
prezime glasi Trkqa;
78 Ilija Petrovi}
Tuvi~i}. Ovo Leki}evo prezime treba ~itati kao Tufegxi},

a Zeko bi mogao biti nadimak wegovom nosiocu;
Urnak. I Stija~i} je ovo prezime pro~itao kao Hrwak;
âki}. Iako Stija~i} ovo prezime ~ita i î~i}, iz [ara-
naca, verovatnije je da se radi o âki}u s Rijeke Crnojevi}a;
êjanovi}. Ovo je iskvareni oblik vrlo retkog prezimena
ôjanovi} (~uju se ~ak i oblici ]ojanovi} i ]ejanovi}) ~iji no-
sioci poti~u iz Bu{evi}a, kod Doweg Lapca;
êjovi}. Porodica s ovim prezimenom (Drekalovi}i) jeste
iz Ku~a, ali je potopqenom dobrovoqcu Veli{i, tako|e Ku~u,
prezime Camovi};
Xodro. Latini~no slovo ` (`, ili mo`da z, bez crte iznad
slova) iza slova d pogre{no je pro~itano kao r, tako da je prezi-
me Xoxo dobilo iskrivqen oblik. Ovome Xoxi u svim je spiskovi-
ma ime Jovan (Joko), ali on je preìveo brodolom; ako ovog stra-
dalnika Leki} zove Milan, trebalo bi smatrati da je u brodolo-
mu pod Medovo stradao i jedan Xoxo, Milan; taj podatak mo`da je
potekao od wegovog prezimewaka, mo`da bliskog ro|aka Joka;
[iqkovi}. U kwizi Miqani}evih sre}e se i ovo prezime, s
naznakom da je to stariji oblik prezimena [ilkovi} iz Plava (s
kraja 19. veka). Svi beograd ski [iqkovi}i s kojima je razgova-
rano o wihovom poreklu rekli su da poti~u iz Metohije, iz Isto-
ka ili wegove okoline; samo je jedan od wih rekao da su starinom
odnekud iz Crne Gore. Lako je mogu}e da su im preci pre{li u
Metohiju jo{ dok je porodi~no prezime glasilo [iqkovi},te da
su oni to prezime zadràli i u novom kraju.
I tako daqe. Pojedina~no bi se moglo prigovoriti i jo{
nekim Stija~i}evim zavi~ajnim zakqu~cima, ali bi za tako ne-
{to trebalo izdvojiti podosta prostora. Ovde }emo se zaustavi-
ti na svega tri-~etiri primera:
Axi}a ima ne samo na zapadnim padinama Durmitora, ve} i u
Pivi; ima ih i na Baniji, u Lici, Lijevoj Rijeci, Kosijerima...
Bogi}a ima u Gorwoj Krajini, Primorskoj Krajini, Boki...
Jovanovi}a, Kova~evi}a, Mili}a... ima na raznim strana-
ma, tako da je rizi~no odre|ivati im zavi~aj po prezimenu...
Popovi}a ima na raznim stranama, a na ovom mestu pomiwu se
samo zbog Marka Popovi}a kome je u Stija~i}evoj zavi~ajnoj ras-
podeli dopao ûrug, kod @abqa. Popovi}a u ûrugu nema, ima Po-
povih, ali nijednog Marka s tim prezimenom nismo na{li u tamo-
{wim kwigama kr{tenih izme|u 1881. i 1895. godine; kako ga nema
ni kod Vujkova, me|u dobrovoqcima iz mesta, uz wegovu zavi~aj-
nost stavqa se znak pitawa.
Ponovo ure|en Pomenik. Posle svega {to je od drugih preu-

zeo kao nesumwivo (ili mu se to u~inilo nesumwivim) i {to je ne-
dvosmisleno sam utvrdio ili mestimi~no domislio, mada svestan
da je pri tome na~inio i pokoju grubqu gre{~icu (ostavqaju}i ta-
ko mogu}nost, i pravo, i obavezu, drugim istraìva~ima, upu}e-
nijim i sposobnijim, upornijim i savesnijim, mla|im i imu}ni-
jim, da do|u do podataka koji bi sve uo~ene nedostatke i nenamer-
ne propuste otklonili), autor ovog teksta uredio je Pomenik do
sada poznatih brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo.
Potopqeni (394):
Andrija{evi}, \or|ije Vukadinov - 1884, Balosave, Nik{i}
Andrija{evi}, Lazar Mitrov - 1886, Balosave, Nik{i}
Andrija{evi}, [}epan Mitrov - Balosave, Nik{i}
Andri}, [piro - Rubeì, Nik{i}
Andru{kovi}, Milan - Boqevi}i/Crmnica, Bar
Axi}, Novica M. - Crna Gora
Bajovi}, Jovan - Pusto [ilovo, Medve|a

Baki}, Milo - (?)
Bako~, Luka M. - 1888, Grahovo, Nik{i}
Bani}evi}, Blaò V. - 1882, Grahovo, Nik{i}
Banovi}, Risto - Nik{i}
Bawac, Ilija - 1884, Dimni}i, Srebrenica
Bari}, Nikola - Lika
Batri}evi}, Blaò Milo{ev - O~ini}i, Cetiwe
Batri}evi}, \uro Krcunov - Martini}i, Danilovgrad
Batri}evi}, Tomo - Cetiwe
Backovi}, Marko - Pje{ivci, Nik{i}
Ba{i}, Stevo - Bobani, Trebiwe
Ba{ovi}, Vojin (\or|ijev?) - Po{}ewe, [avnik
Belovi}, Grujo - Hrgud, Stolac
Belovi}, \uro - Hrgud, Stolac
Bigovi}, \uro - Cuce, Cetiwe
Blagojevi}, Dragi{a \. - Me|u`vaqe, @abqak
Bogdanovi}, Jefto - Wegu{i, Cetiwe
Bogdanovi}, Manojlo - Wegu{i, Cetiwe
Bogdanovi}, Milo{ - Wegu{i, Cetiwe
Bogdanovi}, Rade - Wegu{i, Cetiwe
Bogi}, Nikola - (?)
Boì~kovi}, \uro - Oto~ac, Lika
Boòvi}, Nedjeqko - Sutorina, Herceg Novi
Bojovi}, \or|ije R. - Zagorje, Berane
80 Ilija Petrovi}
Bo{kovi}, \oko M. - 1889, Grahovo, Nik{i}

Bo{kovi}, Milo Savin - Orja Luka, Danilovgrad
Bo{kovi}, Savo - 1890, Ora{je, Qubiwe
Brajovi}, Milo Radosavov - Jelenak, Danilovgrad
Bubalo, Ilija - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Budisavqevi}, Savo - Pe}ane, Korenica
Budisavqevi}, Stevan - Pe}ane, Korenica
Bukili}, Milisav - Berane
Bulaji}, Milo - Grahovo, Nik{i}
Bulaji}, Petar Jovanov - 1882, Prisoje/Grahovo, Nik{i}
Bulaji}, Savo Petrov - 1867, Prisoje/Grahovo, Nik{i}
Buri}, Blagota - Nik{i}
Verona, Ivo Vukov - Maini, Herceg Novi

Ve{kovi}, Arso Veqov - 1886, Kisjelica, Podgorica
Vico, Nikola - 1884, Zupci, Trebiwe
Vla~i}, [}epan - 1889, Police, Trebiwe
Vojvodi}, ]etko \. - Radomir/Gra|ani, Cetiwe
Vojinovi}, Janko - Lika
Vojinovi}, Nikola - Lika
Vojinovi}, Novica - Lika
Vuja~i}, Blagoje Milo{ev - Vilusi, Nik{i}
Vuja~i}, Drago M. - 1890, Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, \uro - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Luka T. - Nik{i}
Vuja~i}, Marko I. - Ovto~i}i, Bar
Vuja~i}, Mato S. - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Milo \. - 1882, Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Milo{ - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Milutin S. - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Mitar - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Simon M. - 1890, Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Tomo M. - 1882, Grahovo, Nik{i}
Vujovi}, \uro Petrov - Dobrsko Selo, Cetiwe
Vujo{evi}-\uri}, Dmitar Krstov - 1888, Zagreda/Ku~i, Podgorica
Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov - 1867, Zagreda/Ku~i, Podgorica
Vukadinovi}, Budo Nikolin - Ponari, Podgorica
Vukadinovi}, Milan - Ponari, Podgorica
Vukasovi}, Krsto - 1884, @akovo, Trebiwe
Vukmanovi}, Pero - Crmnica, Cetiwe
Vukobratovi}, Savo - Gra~ac
Vukovi}, Ilija - (?)
Vukovi}, Risto Jovanov - 1895, Hoxi}i, Bile}a
Vukovi}, Stefan Todorov - Meka Gruda, Bile}a
Vuksaqevi}, Boò - Kotor
Vuk~evi}, Luka Filipov - Goqemadi, Podgorica
Vuk~evi}, Pavle Filipov - Goqemadi, Podgorica
Vuk~evi}, Simo Veqov - Goqemadi, Podgorica

Vuk{i}, Mi}o Tripov - Sutvara, Kotor
Vu~erakovi}, Milo - Krwice, Bar
Vu~eti}, Tripko @. - Grahovo, Nik{i}
Vu~ini}, Bawo V. - Nik{i}
Vu~kovi}, Jovo - 1882, Bogojevi} Selo, Trebiwe
Vu~kovi}, Jovo [}epov - Vrba, Cetiwe
Vu~kovi}, Lazo \. - 1885, Bogojevi} Selo, Trebiwe
Vu~kovi}, Lazo \urov - Vrba, Cetiwe
Gazivoda, Filip - Rva{i, Cetiwe

Gali}, Boò Jakovov - 1885, Goj{ina, Trebiwe
Glomazi}, Petar-Petko M. - Rodinice, Pluìne
Gojni}, Vido K. - Br~eli, Bar
Gojni}, Milo I. - Br~eli, Bar
Gojni}, Mitar B. - Br~eli, Bar
Golubovi}, Simo - Cuce, Cetiwe
Gradinac, Marko B. - 1882, Aran|elovo, Trebiwe
Grahovac, Luka - Nevesiwe
Grahovac, Miro - Nevesiwe
Grbi}, Budo - Zrmawa, Gra~ac
Grbi}, Iso - Zrmawa, Gra~ac
Griva, Mitar - Obqaj, Glina
Grkavac, Spasoje \. - 1881, Grkavci, Trebiwe
Grubi}, Jovo - Velebitski kraj, Lika
Guji}, Radivoje - Moti~ki Gaj, @abqak
Gulan, Rade - Lika
Dabovi}, Andro Mr|enov - Kru{evica/Virpazar, Bar

Dakovi}, Boò \uri~in - 1883, Grahovo, Nik{i}
Damjanovi}, Vu~en N. - Krajina (Srpska, ili Bosanska?)
Deli}, Petar - 1885, Simijova, Bile}a
Demi}, Boò - Srpska Krajina
Denda, Stevan - Grahovo, Nik{i}
Divqan, Maksim Novakov - oko 1885, Kravarevo, Gacko
Dikli}, Danilo - Udbina
Dmitra{inovi}, Milo{ - Korenica
Dmitra{inovi}, Mi}o - Korenica
Draga{, Nikola - Lika
Dubqevi}, Milivoje B. - Lika
\ajko, Drago M. - Grqevi}i/Bjelo{i, Cetiwe

\ajko(vi}), Luka M. - Cetiwe
\a~i}, Simo - Srpska Krajina
\ogo, Milan Nikolin - Qubiwe
\ogo, Milo{ - Berkovi}i, Stolac
82 Ilija Petrovi}
\ogo, Mitar (1) - Hrasno, Stolac

\onovi}, Luka Bogdanov - Tomi}i, Bar
\ukanovi}, Savo - êvo, Cetiwe
\uki}, Milo{ - Udbina
\ukovi}, Risto M. - Boka Kotorska
\uri}, Pero - Zagara~, Danilovgrad(?)
\uri}, Petar - Berkovi}i, Stolac
\urkovi}, @ivko V. - Brezna, [avnik
\urkovi}, Ma{an V. - Kosijeri, Cetiwe
\urkovi}, Obrad V. - Risan, Kotor
\urkovi}, Petar Blagojev - Klenak, Nik{i}
\urkovi}, Radovan V. - Klenak, Nik{i}
\urovi}, Milo I. - Dupilo, Bar
Egi}, Rade - Krbava, Korenica

@ivkovi}, Aleksa Markov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica
@ivkovi}, Risto Markov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica
@igi}, Jovo - Korenica
@igi}, Nikola - Korenica
Zobenica, Ilija - Oraovac, Dowi Lapac

Ivanovi}, Luka - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva
Ivanovi}, Oto - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva
Ivanovi}, Pero Krstov - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva
Ivanovi}, Radisav Qakov - 1885, Doqani, Podgorica
Ivan~evi}, Damjan - Srpska Krajina (Po~iteq, Gospi}?)
Ija~i}, \uro M. - Tasov~i}i, âpqina
Ili}, \oko - (?)
Ili}, Marko Radev - Zagora, Kotor
Ili}, Petar - Krivo{ije, Kotor
Jaki}, Vasilije - Dobra Sela, [avnik

Jani}, Stanko - Kowic
Jani}, Trifko - Kowic
Jani~i}, Maksim J. - Vilusi, Nik{i}
Jani~i}, Ma{an Jovanov - 1884, Grahovo, Nik{i}
Jankovi}, Kojo - Gazivode, Cetiwe
Janovi}, Ilija Jokov - Seoca, Budva
Jawevi}, Ivo V. - Ovto~i}i, Bar
Jawevi}, Krsto-Krcun T. - Ovto~i}i, Bar
Jawevi}, Milo - Ovto~i}i, Bar
Jela~a, Jovo - Zaklopa~a, Korenica
Jovanovi}, Ilija - (?)
Jovanovi}, Mali{a M. - Pa{trovi}i, Budva
Jovanovi}, Ma{an - Crna Gora

Jovanovi}, Milo{ - Pa{trovi}i, Budva
Jovanovi}, Mihailo - Cetiwe
Jovanovi}, Pero V. - Podgorica
Jovanovi}, Pero M. - Podgorica
Jovanovi}, Petar N. - Tvorilo, Danilovgrad
Jovi}evi}, Jo{o - Dodo{i, Cetiwe
Jovi~i}, Boò - Braji}i, Budva
Jokovi}, Niko - Dikli}i, Trebiwe
Joli~i}, Mitar - Krwice, Bar
Jon~evi}, Jovo - @lijeb, Herceg Novi
Kadi}, Pavle - Poreklom iz Kadi}a Boana, kod Danilovgrada

Kala|ur|evi}, Risto Andrijin - Podbabun, Budva
Kalu|erovi}, Blaò N. - Wegu{i, Cetiwe
Kapor, Boò Jeftov - 1890, Mirilovi}i, Bile}a
Kapor, Mirko Lazov - 1889, Mirilovi}i, Bile}a
Karaxi}, Milan I. - Petwica/Drobwaci, [avnik
Karaxi}, Radivoje K. - Petwica/Drobwaci, [avnik
Kari}, Branko Jovanov - Dowi Poplat, Stolac
Kari}, Risto \. - Dowi Poplat, Stolac
Kentera, Spasoje - Tudorovi}i, Budva
Kecojevi}, Vladimir N. - Vra}enovi}i, Nik{i}
Kecojevi}, Grujica J. - Vra}enovi}i, Nik{i}
Ke~a, Nikola - Suvaja/Srb, Dowi Lapac
Ke~a, Spasoje - Suvaja/Srb, Dowi Lapac
Kisin, Andrija - 1889, Zupci, Trebiwe
Kneèvi}, \oko \. - Glavska, Trebiwe
Kneèvi}, Ivo \urov - 1882, Pa{trovi}i, Budva
Kneèvi}, Mitar M. - Podostrog/Pa{trovi}i, Budva
Kneì}, Marko - Kowevrate, [ibenik
Kova~, Krsto - Hercegovina(?)
Kova~evi}, Vaso \urov - Vrawska, Bile}a
Kova~evi}, Damjan \. - 1882, Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, Danilo M. - 1890, Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, \or|e - 1886, Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, \uro N. - Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, Luka Trifkov - 1887, Spila, Nik{i}
Kova~evi}, Marko I. - 1882, Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, Mitar-Milan - Poqice-Popovo, Trebiwe
Kolesanko, Jovan - (?)
Komnenovi}, Du{an - Hodbina, Mostar
Koprivica, Damjan M. - Koprivice, Nik{i}
Korica, Ilija - Lika
Korica, Mitar - Lika
Kruq, \or|o - Zavala, Trebiwe
Kruq, Mrdan - Zavala, Trebiwe
84 Ilija Petrovi}
Kuqa~a, Mitar Stijepov - Kuqa~i/Pa{trovi}i, Budva

Kurili}, Aleksa - Dra~evo, Trebiwe
Lazarovi}, Vuko Radev - Glavati~i}i, Kotor

Laki}evi}, Petar N. - Pa{trovi}i, Budva
Laki}evi}, Radovan J. - Dowa Mora~a, Kola{in
Lau{evi}, Milan Ristov - Tepa~ko Poqe, @abqak
Leki}, Vaso M. - Berane
Le~i}, Spasoje - 1883, Qubomir, Trebiwe
Lopi~i}, Lazo - Ceklin, Cetiwe
Luburi}, Mato Simov - Bara, Nik{i}
Luburi}, Milo{ M. - Bara, Nik{i}
Luburi}, Milutin Simov - Bara, Nik{i}
Luki}, @ivko - Zrmawa, Gra~ac
Luki}, Jovo - Srb, Dowi Lapac
Luki}, Milan - Korenica
Mandari}, Mile - Vrebac, Gospi}

Mandari}, Nikola - Vrebac, Gospi}
Mari}, Jovo - 1884, Gomiqani, Trebiwe
Mari}, Milutin - Lika(?)
Mari}, Mitar - Gomiqani, Trebiwe
Markovi}, Blaò - Kuside, Nik{i}
Markovi}, Simon Purov - Markovi}i, Budva
Marovi}, Krsto - Dre`nica, Ogulin
Masoni~i}, Risto Kolin(Jolin?) - Sutomore, Bar
Ma{anovi}, Andrija J. - Papratnica/Podgor, Bar
Ma{anovi}, \uro S. - Papratnica/Podgor, Bar
Ma{anovi}, Risto - Papratnica/Podgor, Bar
Mijanovi}, Savo - 1885, î~evo, Trebiwe
Mija~, Pavle - Utrg/Podgor, Bar
Mijovi}, Bo{ko-Bojo Radev - Lije{ta/Ku~i, Podgorica
Mijovi}, Branko - Kowsko, Trebiwe(?)
Mijovi}, Jovo Veli{in - Lije{ta/Ku~i, Podgorica
Mijovi}, Stojan Spasojev - Lije{ta/Ku~i, Podgorica
Mijovi}, [}epan Radev - 1896, Lije{ta/Ku~i, Podgorica
Milatovi}, Radosav M. - Nik{i}
Mila~i}, Andrija Vekov - Brskut, Podgorica
Mili}, Lazar - Nik{i}
Mili}, Mitar Savov - 1879, Kràwa,/Ku~i, Podgorica
Mili}, Radoje Savov - 1886, Kràwa/Ku~i, Podgorica
Mili}evi}, Simo - Vrawska, Bile}a
Milovi}, Drago A. - Grahovo, Nik{i}
Milovi}, Jovan - Gacko
Milovi}, Lazar R. - Grahovo, Nik{i}
Milovi}, Marko J. - Grahovo, Nik{i}
Milovi}, Pavle T. - Grahovo, Nik{i}
Milovi}, Tomo P. - Grahovo, Nik{i}

Milo{evi}, Gojko - Bile}a
Milo{evi}, Jovo P. - Bile}a
Milo{evi}, Luka - Wegu{i, Cetiwe
Milo{evi}, Marko - (?)
Milo{evi}, Nikola - Cetiwe
Miqani}, Petar M. - Bawani, Nik{i}
Miqanovi}, Bo{ko - Nevesiwe
Miri}, Jovo - Korenica
Mirovi}, Labud F. - Kowarnik, @itora|a
Mitrovi}, Mitar - Pa{trovi}i, Budva sve{tenik
Mitrovi}, Uro{ Popov-Gligorijev - Pa{trovi}i, Budva
Mi}unovi}, Moja{ - Nik{i}
Mi}unovi}, Pavle - Cetiwe
Mi}unovi}, Savo Andrijin - Crna Gora
Mixor, Niko Vasov - Buqarica, Budva
Mi{, Risto - 1886, Bobani, Trebiwe
Mi{i}, \or|e - (?)
Mr|a, Milan - (?)
Mudre{a, Jovo I. - Bokovo/Ceklin, Cetiwe
Mudre{a, Nikola - Bokovo/Ceklin, Cetiwe
Mu~alica, Radovan - Gorwa Mora~a, Kola{in
Nakarada, Danilo-Dane - @eqava, Korenica

Nakarada, Jovan-Jojo - @eqava, Korenica
Nenadi}, Pavo - Grkavci, Trebiwe
Niki}, Vaso S. - Dragovoqi}i, Nik{i}
Nikovi}, Boò - Piva, Pluìne
Nikoli}, Savo Petrov - Zavrh, Nik{i}
Nik~evi}, Bo{ko Ma{anov - Kli~evo, Nik{i}
Nik~evi}, @ivko Ma{anov - Kli~evo, Nik{i}
Nik~evi}, Lazar Ivanov - Kli~evo, Nik{i}
Nik~evi}, Milan Markov - Kli~evo, Nik{i}
Nik~evi}, Milo{ \or|ijev -Kli~evo, Nik{i}
Nik~evi}, Mirko Radomirov - Prijespa, Nik{i}
Ninkovi}, Tomo - 1888, Necvije}e, Trebiwe
Orbovi}, Simo Tripkov - Klenak, Nik{i} zemqoradnik

Orlovi}, Nikola - Plo~a, Gra~ac
Osmaji}, Simo Novi~in - oko 1892, Milo{evi}i, Pluìne
Ota{evi}, Mihajlo - Wegu{i, Cetiwe
Pantovi}, Lazar - 1889, Zupci, Trebiwe

Paovi}, Stevo Prelev - Lastva, Kotor
Paska{, Jovo - 1884, Oraovac, Dowi Lapac
Pejnovi}, Nikola - Lika
86 Ilija Petrovi}
Pejovi}, Novica - ]ekli}i, Cetiwe

Pejovi}, Petar - ]ekli}i, Cetiwe
Pejovi}, Stevo - Rudine, Nik{i}
Perazi}-]epovi}, Pero Markov - Godiwe/Crmnica, Bar
Peri{i}, Ilija - Gacko
Perovi}, Blagota - Cuce, Cetiwe
Petri~evi}, Luka - Cetiwe
Petrovi}, Milo{ - Srb, Dowi Lapac
Petrovi}, Nikola - Korenica
Peceq, Du{an - 1881, Qubiwe
Pi~eta, Krsto - Dikli}i, Trebiwe
Plamenac-Nik~evi}, Andrija Markov - Boqevi}i/Crmnica, Bar
Plamenac-Nik~evi}, Blaò Ivov - Boqevi}i/Crmnica, Bar
Plamenac-Markovi}, Mitar Ivov - Boqevi}i/Crmnica, Bar
Popivoda, Mitar - Bjelice, Cetiwe
Popovi}, Aleksa - Gacko
Popovi}, Mitar Nikov - Braji}i, Budva
Popovi}, Nikola Perov - Wegu{i, Cetiwe
Popovi}, Petar - Gacko
Popovi}, Stanko \urov - 1889, Zagora, Kotor
Popovi}, Stevo Prelev - Lastva, Kotor
Potkowak, Petar - Lika
Prelevi}, Du{an Savov - Ubli/Ku~i, Podgorica
Prelevi}, Nikola Perov - Ubli/Ku~i, Podgorica
Pribilovi}, Andrija Jovov - 1859, Podostrog, Budva
Pribilovi}, Joko Ivov - Podostrog, Budva
Pribilovi}, Savo Ivov - 1887, Podostrog, Budva
Pribi{i}, Todor Ilijin - 1887, Dra~evo, Trebiwe
Priji}, Jovan - Srb, Dowi Lapac
Pukovi}, Nikola - Pr~aw, Kotor
Radovi}, Dragi{a M. - Kru{evice, Herceg Novi

Radovi}, Milo Nikolin - Kosijeri, Cetiwe
Radojevi}, Gojko - Nik{i}
Radowi}, Savo R. - Wegu{i, Cetiwe
Radosavovi}, Milo \urov - Ptikaq/Ku~i, Podgorica
Radulovi}, Marko M. - Bobani, Trebiwe
Radulovi}, Petar - Bobani, Trebiwe
Radunovi}, Bo{ko Stevov - Progonovi}i, Podgorica
Radunovi}, Veli{a Filipov - Progonovi}i, Podgorica
Radunovi}, Mirko - Danilovgrad
Ra|enovi}, Daro-Dano Nikov - Pa{trovi}i, Budva
Ra|enovi}, Ilija - Kotor
Ra|enovi}, Rade J. - Prijevor, Budva
Rajkovi}, Mitar Ilijin - Kosijeri, Cetiwe
Rajovi}, Savo - Do Pje{iva~ki, Nik{i}
Raki}, \uro - Lika
Rako~evi}, Rade - Kola{in

Rapaji}, Petar Dmitrov - Krbavica, Korenica
Rapaji}, Proko - Korenica
Ratkovi}, Risto - 1889, Zupci, Trebiwe
Raut, Jovo S. - Podubli~ani/Wegu{i, Cetiwe
Racanovi}, Ilija Perov - Maini, Herceg Novi
Ra{eta, Ilija - Dowi Lapac
Ra{kovi}, Spasoje - Qubotiw, Cetiwe
Roganovi}, Jefto B. - Rudine, Nik{i}
Roganovi}, Milo{ B. - Rudine, Nik{i}
Rogi}, Nikola - Gospi}
Rondovi}, Milan Krstov - Prem}ani, Pqevqa
Rudan, Petar - Ban~i}i, Qubiwe
Rute{i}, Nikola Markov - 1884, Klobuk, Trebiwe
Samarxi}, Boò ]. - Grahovo, Nik{i}

Sarajli}, Marko - Nik{i}(?)
Simovi}, Marko - 1885, Zupci, Trebiwe
Sinkovi}, Gavrilo - Herceg Novi(?)
Sjeklo}a, Boò Ilijin - Dobrska @upa, Cetiwe
Sjeklo}a, Luka Savov - 1885, Dobrsko Selo, Cetiwe
Sjeklo}a, Niko Milo{ev - 1889, Dobrsko Selo, Cetiwe
Skuli}, Pero - Savina, Herceg Novi (î~evo/Xivar, Trebiwe?)
Spaji}, Vule V. - 1885, Zupci, Trebiwe
Spaji}, Krsto V. - 1890, Zupci, Trebiwe
Stani}, Simo [. - Za~ula, Trebiwe
Stefani(ja) A. Hamplova - SAD, êhiwa Misija Crvenog krsta
Stija~i}, Akim Obrenov - 1887, Dobri Dub, Trebiwe
Stija~i}, Manojlo Obrenov - 1885, Dobri Dub, Trebiwe
Stjep~evi}, Vaso N. - 1882, Sutorina, Herceg Novi
Stjep~evi}, Tomo K. - 1885, Sutorina, Herceg Novi
Stojanovi}, Milan - Braji}i, Budva
Stojanovi}, Stevo L. - Braji}i, Budva
Stojanovi}, Stojan - Braji}i, Budva
Stojkovi}, Milo{ - [imanovci, Pe}inci
Sunajko, \uro - Vrebac, Gospi}
Tau{an, Milan B. - Kokorina, Gacko

Trkqa, Radovan - Korita, Bile}a
Trkuqa, Gavrilo - Udbina
Tur~inovi}, Blaò - Preobreàni/Cuce, Cetiwe
Tur~inovi}, Pavle - Preobreàni/Cuce, Cetiwe
Tufegxi}, Mitar - Stabna/Piva, Pluìne
Uzelac, Jovo - Peru{i}, Gospi}

Uzelac, Milovan - Peru{i}, Gospi}
88 Ilija Petrovi}
Camovi}, Veli{a Boòv - Strav~e/Brskut, Podgorica

Cerovi}, Milovan - Tu{ina/Drobwak, [avnik
Cerovi}, Radowa - Tu{ina/Drobwak, Drobwak
Crnokrak, Stevan - Vrebac, Gospi}
âvor, Jovan K. - Wegu{i, Cetiwe

âki}, Milo{ - Rijeka Crnojevi}a, Cetiwe
ôjanovi}, Simo - Bu{evi}, Dowi Lapac
Xoxo, Milan - \edi}i, Trebiwe

[iqkovi}, Risto - Istok (ili okolina), Metohija
[uput, Iso - Li~ko Petrovo Selo, Korenica.
Spaseni (131):
Babi}, Trifko Nikolin - 1880, Police, Trebiwe

Bakra~, Blagoje - Srpska Krajina (ili: @lijeb, Herceg Novi)
Barjamovi}, Jovo - Orahovo/Podgor, Bar
Bogdanovi}, Mitar Markov - Wegu{i, Cetiwe
Boì}, Savo - Kqu~
Boì~kovi}, Rade - Oto~ac
Bojani}, Jovo - Kupres
Bojani}, Mitar - Kupres
Bulaji}, Marko U. - Grahovo, Nik{i}
Bulaji}, Drago U. - Grahovo, Nik{i}
Ve{kovi}, [}epan Savov - 1887, Kisjelica, Podgorica

Vojvodi}, Du{an Krcunov - Radomir/Gra|ani, Cetiwe - 1916, Bar
Vrawe{, \or|e - Krupa
Vratnica, Jovan - Stanisaqi}i, Podgorica
Vuja~i}, Kosto - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Krsto - Grahovo, Nik{i}
Vuja~i}, Risto M. - Vilusi, Nik{i}
Vuja~i}, Spasoje - Grahovo, Nik{i}
Vukajlovi}, \uro Bo{kov - Nik{i}
Vuki}evi}, Bo{ko - Nik{i}
Vukmanovi}, Ilija - Utrg/Podgor, Bar
Vukmirovi}, Veqko-Veko Kikov - Gorwi Ceklin, Cetiwe
Vukovi}, \uro - Nevesiwe
Vuksanovi}, Veli{a Vukov - Bio~e/Ku~i, Podgorica
Vu~eti}, Spasoje - Vilusi, Nik{i}
Gazivoda, Boò - Rva{i, Cetiwe

Gazivoda, \uro - Rva{i, Cetiwe
Graovac, Ilija - Gospi}
Griva, \uro - Obqaj, Glina
Gruba~, Petar - 1887, Orahovac, Trebiwe - 1982, Nik{i}
Gulan, Pavle - Lika
Gu~a, dr \uro \urin - 1876, Ba~ki Petrovac lekar
Dabovi}, Vido - Grahovo, Nik{i}

Davidovi}, \uro - Pa{trovi}i, Budva
Daji}, Bude - Lika
Dakovi}, Krsto \uri~in - Vilusi, Nik{i}
Dakovi}, Mirko - Grahovo, Nik{i}
Dereti}, Mato - Orahovac, Trebiwe
Dereti}, Tomo - Orahovac, Trebiwe
Dobri{a, Vuko Savin - Tre{wica, Kotor
Dragobratovi}, Ivan Andrijin - 1893, Raba, Metkovi}
Dragosavac, Dimitrije - Gospi}
Dra{kovi}, Jovan - Fojnica, Gacko
Dra{kovi}, Novica - Slivqa, Gacko
\aji}, Milan - Orahovac, Trebiwe

\edovi}, Risto - Grahovo, Nik{i}
\ikanovi}, Savo Jakovov - Uli}i/Ceklin, Cetiwe
\ogo, Mitar (2) - Qubiwe
\ukanovi}, Milo - Nik{i}
\urovi}, Jovan - Nik{i}
\urovi}, Jovo - (?)
@ivkovi}, Ilija Stankov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica

@igi}, Qubomir - Lika
Ze~evi}, Marko Trivkov-Musin - Klenak, Nik{i} zemqoradnik

Jaki}, Blaò-Blagoje @ivkov - Dobra Sela, [avnik
Jawi}, Mrdeqa Milosavov - Grabovica, [avnik
Jeli}, Jovo - Ora{je, Trebiwe
Jovanovi}, Vasilije - Vraègrmci, Danilovgrad
Joveti}, Ilija Jovov - 1889, Podgor, Bar
Jovi}evi}, \uro S. - Dodo{i, Cetiwe
Jovi}evi}, Milo - Dodo{i, Cetiwe
Jovi}evi}, Mi}o - Dodo{i, Cetiwe
Jovi}evi}, Pero - Dodo{i, Cetiwe
Jovi}evi}, Stevo - Dodo{i, Cetiwe
90 Ilija Petrovi}
Kapor, Risto Peri{in - 1893, Mirilovi}i, Bile}a

Kapor, Risto Simov - 1892, Lipovi Do, Bile}a
Kova~evi}, Gojko S. - Spila/Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, Jovan (1) - Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, Jovan (2) - Grahovo, Nik{i}
Kova~evi}, Lazar \. - Grahovo, Nik{i} (Poqice, Trebiwe?)
Kova~evi}, Petar - Grahovo, Nik{i}
Kosi}, Petar - Sutorina, Herceg Novi
Kraq, Vuko Nikov - Grbaq, Kotor
Kruq, Milan Ristov - Zavala, Trebiwe
Lipanovi}, Boò - 1892, Lumbarda, Kor~ula - 1971, Pala~a

Lu~i}, Vido Kikov - Vrba, Cetiwe
Maksimovi}, Krsto - Brezovik, Nik{i}

Martinovi}, Vaso \urov - Wegu{i, Cetiwe
Martinovi}, \uro Vukov - Bajice, Cetiwe
Martinovi}, Joko Ivov - Wegu{i, Cetiwe
Meri Lamo{ - îkago,SAD Misija Crvenog krsta, bolni~arka
Midorovi}, Milo{-Milo Radev - 1883, Zagora, Kotor
Milatovi}, Jovan - Danilovgrad
Milatovi}, Milija - Danilovgrad
Milatovi}, Petar - Danilovgrad
Mila~i}, \oko Nikolin - 1885-1978, Brskut, Podgorica
Milovi}, Mi}o - Grahovo, Nik{i}
Milo{evi}, Rajko - Rudo Poqe, Gacko
Mitrovi}, \uro - Buqarica/Pa{trovi}i, Budva
Mixor, Marko Andrijin - Buqarica/Pa{trovi}i, Budva
Mudre{a, Andrija - Bokovo/Ceklin, Cetiwe
Nikola (ili Petar) - Toboqsk, Rusija barjaktar

Nik~evi}, Ne{ko Markov - Kli~evo, Nik{i}
Ninkovi}, Jovan Tripkov - 1880, Gorwe Vrbno, Trebiwe
Obradovi}, Mileta - Tepca, @abqak

Peki}, Ra{o J. - Previ{, [avnik
Pelki}, Todor - Opli~i}i/Domanovi}i, âpqina
Perazi}, Du{an - Boka Kotorska
Perazi}-Novakovi}, Du{an Jokov - Godiwe/Crmnica, Bar
Perovi}, @ivko - Dani}i, Gacko
Perovi}, Novak - Bawani, Nik{i}
Petri~evi}, Filip - Cetiwe
Petrovi}, Ilija Nenadov - Orahovac, Kotor
Plamenac-Belovi}, Milo Lazov - Boqevi}i/Crmnica, Bar
Plamenac, Petar - Boqevi}i/Crmnica, Bar

Polovina, Mane Boìn - 1896, Ostrvica, Gospi} - 1945, Jasenovac
Popivoda, Blagoje Toma{ev - Bjelice, Cetiwe
Popivoda, Petar - Bjelice, Cetiwe
Popov(i}), Marko Mirkov - ûrug, @abaq(?)
Popovi}, Pero (1) - Lika(?)
Popovi}, Pero (2) - Hercegovina(?)
Prelevi}, Dimitrija Stanojev - Ubli/Ku~i, Podgorica ( umro 1960)
Prelevi}, Nikola - Ubli/Ku~i, Podgorica
Pribi{i}, Jovo Ilijin - 1889, Dra~evo, Trebiwe
Prcovi}, Pero - Pridvorci, Trebiwe
Prcovi}, Drago - Pridvorci, Trebiwe
Radan, Ilija - Hoxi}i, Bile}a

Radoni}, Stanko Ivov - Lap~i}i, Budva
Ra`natovi}, Boò - Cetiwe
Rai~evi}, Drekale - Nik{i}
Raki}, Ilija - Gospi}
Raki}, Nikola - Lika
Svilar, Mi}o - Pe}ani, Korenica

Staji}, Rade - Belegi{, Stara Pazova
Trkuqa, Mane - Udbina

]uk, Jovo - 1895, Qubomir, Trebiwe
Hrwak, Nikola Filipov - 1882, Ilmin Dvor, Podravska Slatina
Xoxo, Jovan-Joko \. - \edi}i, Trebiwe
[ovran, Ivo Stevov - 1882, [i{i}i, Budva
[}epanovi}, Milo - Kotor
[u{i}, \or|o - Pustipusi, Qubiwe.
Zadràni na le~ewu (9):

Boqevi}, Vasilije Milov - Boqevi}i/Crmnica, Bar
@ivkovi}, Bracan Veli{in - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica (umro 1940)
@ivkovi}, Mitar Veli{in - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica (umro 1950)
@igi}, Marko - Lika
Mili}, Vaso Markov - 1883, Podgrad/Ku~i, Podgorica
Mili}, Nikola-Koqa Jankov - Podgrad/Ku~i, Podgorica
92 Ilija Petrovi}
Obradovi}, Drago Milosavov - 1880, Tepca, @abqak (videti obja-

{wewe na strani 74)
Obradovi}, Jovo - Tepca, @abqak
Stepanovi}, Rade - Srebrenica.
S nepoznatom sudbinom. Mitar K. \uri} i Nikola T.

\uri}, za koje Stija~i} veli da su iz Grbqa, odnosno iz Boke, na-
laze se na svim ranijim spiskovima potopqenih jo{ dva puta: jed-
nom s prezimenom \uri}, a drugi put s prezimenom Vujo {evi}.
(Obojica su iz Ku~a - Drekalovi}i, Vujo{evi}i - iz uèg brat-
stva \uri}a. Prema Jokanovi}evom zapisu u ku~koj plemenskoj
istoriji, ìvotni put Dmitra Krsto va okon~ao se 1917, a Niko-
le Tomova 1915. godine). Po{to se izbri{u odavde i jednom iz spi-
ska potopqenih, oba puta kao \uri}i, wihova sudbina bi}e obele-
èna pod prezimenom Vujo{evi}, a izbrisa}e se i kategorija me-
dovskih stradalnika s nepoznatom sudbinom.
Odustali ili na putu nestali (37). Podrazumeva se da

nema imena onih trideset sedam dobrovoqaca iz “amerikanskog
spiska”, koje je Vukmanovi} izbegao da popi{e, s obja{wewem
da se radilo o osobama koje su “odustale od dolaska ili su na putu
nestale”; smatraju}i takav ~in sramotnim, on je samo zapisao da
“wihova imena ne}emo da saop{tajemo”. Istini za voqu, Vukma-
novi} je prevideo da su se me|u wima mogla nala ziti i lica koja
do Jadranskog mora nisu stigla ìva i koja su, stoga, “opravdano”
nestala tokom putovawa; o tome svedo~i i Mirko Pralica, jedan
od dobrovoqaca (~ije se ime nalazi u Pomeniku objavqenom u ve}
pomiwanoj Petrovi}evoj kwizi Vernici Otaxbine), podatkom da
je tokom wegovog putovawa ka Solunskom frontu (preko Atlanti-
ka i Sredozemnog mora) “{esnaestorica od raznih bolesti premi-
nulo i ba~eno u more”; wih, naravno, nema u ka snije pravqenim
spiskovima srpskih dobrovoqaca.
Ako se jo{ zna da se na Brindiziju nalazila i medicinska
misija ameri~kog Crvenog krsta sastavqena od najmawe pet-{est
osoba, a mo`da i vi{e, sasvim je izvesno da podatak o 480 (ili
511, ili 533) srpskih dobrovoqaca ukrcanih u Halifaksu ne
moè biti ta~an.
Ima li se na umu ukupan broj ovde popisanih potopqenih,
spasenih, zadrànih usput na le~ewu, odustalih i nestalih, “tri-
~etiri mu{kih” iz ameri~ke medicinske misije, kao i Vukma-
novi}ev zapis da “kad su se u prist ani{tu skupili svi brodolom-
nici... bilo ih je svega sto {ezdeset ~etiri spasenih”, proizi-
lazi da je iz Halifaksa isplovilo vi{e dobrovoqaca no {to se

to u pojedinim spisima navodi.
Vukmanovi}ev zapis da se na obali skupilo “svega sto {ezde-
set ~etiri spasenih” te{ko da moè biti ta~an, budu}i da on objav-
quje samo 106 wihovih imena: 88 po ameri~kim spiskovima i 18 po
li~nim izve{tajima cetiwskom Banovinskom odboru; ako bi se
wegova ukupna cifra ipak prihvatila kao istinita, mora se po-
staviti pitawe gde su imena jo{ barem trideset tri dobrovoqca
iznad cifre od 131 spasenog, koliko ih je popisano u ovom Po-
meniku.
Odgovor je: svi spiskovi bili su neuredni, preìveli dob-
rovoqci napu{tali su Medovu nepopisani, poziv onog ve} pomi-
wanog Odbora s Cetiwa “preko nekih dnevnih listova i srezova
na op{tine” bio je ~ista besposlica (u vreme kad je velik deo cr-
nogorskog stanovni{tva bio nepismen i kad je pozivima “sre -
zova na op{tine” bilo te{ko da u crnogorsko bespu}e stignu do
onih koji su znali da ispri~aju istinu o stradalnicima s Brin-
dizija), tako da je sve prepu{teno naga|awu.
Ipak je na la|i moralo biti pribli`no 600 dobrovoqaca.
Naga|a se i na kojoj se udaqenosti brod nalazio kad je po-
topqen: otprilike na pet stotina metara od obale (Vukmano-
vi}), oko jednog kilometra i po od obale (Krstono{i}), na oko
200 metara od obale (Orlandi}, u \uri}evoj kwizi).
Karika koja nedostaje. Posledwom re~enicom tre}eg nastav-

ka svojih uspomena na rad u ~ehoslova~ko-ameri~koj medicinskoj
misiji u Srbiji tokom 1915. godine (objavqenih u ~asopisu Na{ ìvot
u Ba~kom Petrovcu, april 1938), dr \uro Gu~a (nekoliko pojedi-
nosti o wegovom ìvotnom putu zapisano je na stranama 68-69),
koji je preìveo bro dolom pod Medovo, kaè da }e “{iri opis
svog delovawa u Crnoj Gori dati u opisu misije u Crnoj Gori”.
Iz te re~enice moralo bi se zakqu~iti da se on nije odmah po bro-
dolomu vratio u Ameriku, kako nam to sugeri{e Vukmanovi}, ve}
da je stigao u Crnu Goru i tamo izvesno vreme zadrào. âsopis u
kome je to zapisano prestao je da izlazi kad je ve} bilo izvesno da
}e rat sti}i u Jugoslaviju, a dotle se taj “{iri opis” nije pojavio,
iako je bilo dovoqno vremena i da se on napi{e i da se objavi;
nije se pojavio ni u posleratnim sveskama (1946-1947), tako da je
~itala~ka i stru~na javnost u Crnoj Gori i Srbiji ostala bez
prvoraz rednog svedo ~anstva o pripremi te misije i wenom sa-
stavu, o sastavu celog dobrovoqa~kog ba taqona, o brodolo mu, o
spasavawu i `rtvama, te o mogu}em ukqu~ivawu spasenog medi-
cinskog osobqa u srpsku vojsku u povla~ewu ka Gr~koj.
94 Ilija Petrovi}
Ipak, po povratku u Ameriku, dr Gu~a ostavio je jedan kra}i

zapis o svom boravku u Crnoj Gori; taj zapis, vrlo {tur i ne mno-
go informativan, objavqen je u îkagu, u Velikom narodnom ilu-
strovanom kalendaru “Jugoslavija” (za prostu 1917. godinu), i no-
si naslov Posqedwi dani Crne Gore. Uz napomenu da se u tekstu
pomiwe samo gospo|ica Meri Lamo{ (uz oznaku moja drugarica),
ovde }emo preneti samo ono {to se moè smatrati zanimqivim
za medovsko stradawe:
“Kad me na Badwidan, oko podne, srpski vojnici iz mora iz-
vadi{e u San \ovani di Medua, nisam znao ni sam {to da mislim...
Jo{ nijesmo bili ni do kraja do{li, kad je jedan austrijski aero-
plan po~eo bacati bombe na srbijanske bivake i na Medovu... La-
|a »Brindizi« udarila na minu i potopila se za 12 ~asaka u zali-
vu San \ovani di Medua, 6. januara po novom kalendaru. Izgubi-
lo se je 272 ìvota, ve}inom ameri~kih dobrovoqaca, i sav tovar
lije~ni~ke ekspedicije J. V. Frotingama, koja je sobom nosila pu-
no razli~itog materijala, nakupqenog me|u Slovenima u Ameri-
ci. Samo bra{na je izgubqeno 700.000 funata (preko 300 tona -
IP)... Jedan put ve} na kraju (bio sam posqedwa ìva du{a, koga
su izvadili iz mora), puno su me pozdravqali moji ameri~ki Cr-
nogorci koji su bili toliko sretni da su mogli spasti svoje ì-
vote... Upraviteq grada Medove, major g. B., stari prijateq - za-
jedno smo bili cijelo qeto na Goransku, na poloàju prema Af-
tovcu - po{aqe mi odijelo; major srpske kraqevske garde g. M...
dade rubeninu, i tako komad po komad, bio sam obu~en... Ovako obu-
~en nastavim put za Skadar, naravno pje{ki (crnogorski na~in),
sa svojom prvom pomo}nicom g-|icom M. Lamos iz îkaga, koja se
tako|e spasla sa potopqene la|e. Na putu izme|u Qe{a i Skadra
vidim prve neopisive slike rata, vidim srpsku vojsku koja odstu-
pa, ~ini mi se ba{ moravska divizija. Boè moj! Kakva ogromna
razlika izme|u sada i niti ~etiri mjeseca prije. {to smo se vid-
jeli. Gladom propala blijeda lica, samo o~i divnom vatrom sijaju,
glava naklowena... rastrgano odijelo, i sre}an ko ima opan ke...
Poslije podne krenuli smo za Virpazar... do~im drugi dan kape-
tan... oto~i na{u la|u za Plav nicu... Iz Plavnice dràvnim
te retnim automobilom ta~no na podne stignem za Podgoricu...
Dvadesetoga (januara) u jedanaest prije podne pukne top, i jav qa-
ju, da od Vira dolazi aeroplan... Dvadeset ~asaka kasnije ve} ga
imamo nad Podgoricom, pa ~asak kasnije zasijalo je i zadimjelo
je vazduhom... Bacio bombu... Crnogorci sakupqeni izme|u Rijeke
i Podgorice ~ekaju pod vodstvom generala G. da dadu Austrijan-
cima najtvr|i otpor, makar i gladni. Moji Amerikanci stvorili
~ete, i dobro naoruàni oti{li na poloàj (kurziv IP). Princ
M. ostaje u Tuzi, i po potrebi predaje Podgoricu, vojsku, i po jed-

noj ta~ci privremenog mira sve Srbijance, koji se jo{ nalaàhu
u Crnoj Gori. Po podne krenuo sam sa mojom drugaricom (gospo-
|icom Lamo{ - IP) za Plavnicu, zami{qaju}i u Skadar... Jedan
put ve} na Blatu, ose}ali smo se sigurnije... No} je bila tamna, a
{to bliè Skadru, i Blato sve nemirnije. Drugi dan za Qe{om
stignuo sam srpsku vojsku, a u Dra~ jo{ i predlazio... Po{to sam
odsjedio pet nedeqa u Gibraltaru, kao engleski zarobqenik, 7.
aprila stignuo sam u Ameriku”.
A Amerikanski Srbobran (Pitsburg/SAD) od 5. juna 1934. go-
dine obavestio je svoje ~itaoce da je petnaestak dana ranije, 20.
maja, u srpskom pravoslavnom hramu u îkagu odràn parastos
potopqenima u medovskom brodlomu, te da su tom prilikom o tom
doga|aju govorili paroh ~ika{ki Petar Stija~i} i dr \uro Gu-
~a. Iole razloàn ~italac morao bi pretpostaviti da je dr Gu~a
pred prisutnim vernicima izneo ~itav niz ~iwenica o misiji
kojoj je on tada bio na ~elu i da je, najverovatnije, rekao i koliko
se dobrovoqaca nalazilo na brodu; nije iskqu~eno i da je tom
prilikom izgovorio i ime nekog od svojih tada{wih sapatnika.
Ali, ne! Novinskom izve{ta~u bilo je interesantnije da u novi-
ne prenese ceo govor Stija~i}ev, uz napomenu da je “sve{tenik tom
prilikom pro~itao listu dobrovoqaca potopqenih, za koje se do
sada zna, a tu je 155 imena, koja su iza{la nedavno (18. aprila iste
godine - IP) u A. Srbobranu, do~im je oko 300 potopqeno”. I sa-
mo je na kraju dopisao da se skupu obratio i dr \uro Gu~a, koji je na
potopqenom brodu bio komandant bataqona i {ef medicinske
misije upu}ene na crnogorsko rati{te.
Neki dan kasnije, 14. juna, u istim novinama objavqeno je pi-
smo Nikole Masoni~i}a iz Milvokija/SAD, jednog od onih koji
su se bavili prikupqawem dobrovoqnih priloga za podizawe spo-
menika potopqenim dobrovoqcima na Cetiwu. On }e tamo na pi-
sati da je “wih ~etiri stotine i osamdeset krenulo iz Amerike”,
te da je “od toga velikog broja ostalo u ìvotu samo pedeset i dva,
me|u kojima je bio i jedan brat Rus iz Sibira, ostali su na {li
svoju smrt u dubinama Jadranskog Mora”.
Tako je i Amerikanski Srbobran dao svoj prilog op{toj po-
metwi vezanoj za broj potopqenih, spasenih i drugih srpskih do-
brovoqaca sa Brindizija.
A ovaj autor doda}e u nastavku vi{e puta pomiwani Imenik
dobrovoqaca potopqenih kod San \ovani di Medova za koje do
sad znamo, koji je Krsto Leki} poslao Amerikanskom Srbobranu
i koji je tamo objavqen 18. aprila 1934. godine. Na spisku se nala-
zi 153 imena, a ne 155, kako je to novinar zabeleìo; ovo }e biti
prvi put da se taj spisak pojavquje pred ~itaocima u Otaxbini:
96 Ilija Petrovi}
Leki}ev spisak
Literatura
1 Amerikanski Srbobran Pitsburg/SAD, broj 5703. od 18. aprila 1934;
2 \uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne Go-
re 1875-1918, Podgorica 1997;
3 Vojislav Boqevi}-Vulekovi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro{lo-
sti Crne Gore, Podgorica 1995;
4 êdomir S. Bulaji}, Vilusi, Beograd 1994;
5 êdomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987;
6 Branko Vujkov, ûrug kroz istoriju, Novi Sad 2002;
7 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod Medo-
vom, Cetiwe 1939;
8 Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002;
9 \uro Gu~a, Rozpomienky na môj dobrovol’nícky ìvot v Srbsku od roku 1914-
-1916, Na{ ìvot broj 2/37, 3-4/1937. i 1/1938, Ba~ki Petrovac;
10 Antonije \uri}, Solunci govore, Beograd 1989;
11 @ivko A. \urkovi}, Klen~ani, Nik{i} 1995;
12 Jovan Erdeqanovi}, Stara Crna Gora, Beograd 1978;
13 ***Imenik mesta u Jugoslaviji, Beograd 1973;
14 Radivoje i Petar Jani~i}, Ilija ([}epanov) Jani~i}, Dobrovoqa~ki
glasnik broj 10, Beograd 1997;
15 Miqan Milo{ev Jokanovi}, Pleme Ku~i - Etni~ka istorija, Beog-
rad 1995;
16 ***Jugoslovenski dobrovoqci 1914/1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Se-
verna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,
17 Gojko Kapor, Rodoslov Kapora, Ni{ 2003;
18 Vasko Kosti},Srpska narodna garda Kotor, Kotor 1990;
19 \or|e Krstono{i}, Dobrovoqci iz Amerike - Krvava pro{lost
1914-1918, Detroit 1962;
20 Vukota Miqani} - Akim Miqani}, Prezimena u Crnoj Gori, Beograd
2002;
21 Milosav \. Nik~evi}, Rodoslov bratstva Nik~evi}a, Podgorica
1996;
22 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci u oslobodi-
la~kim ratovima 1912-1918, Novi Sad 1998;
23 I. Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918 (pripremqe-
no za {tampu);
24 Milan Radeka, Gorwa Krajina - Karlova~ko vladi~anstvo, Zagreb
1975;
25 Nikola P. Rajkovi}, Pleme Kosijeri 1439-1945, Cetiwe 1968;
26 Veqko Sjeklo}a, Dobrqani u borbi za slobodu, Cetiwe 1991;
27 D. L. Sjeklo}a, Preci i potomci - Rodoslov Sjeklo}a, Cetiwe 2003;
28 Slavko Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja 1912-1918, Dobro-
voqa~ki glasnik broj 10, Beograd 1997;
29 Slavko Stija~i}, Tragedija dobrovoqaca sa broda “Brindizi”, Dob-
rovoqa~ki glasnik broj 21, Beograd 2003;
98 Ilija Petrovi}
30 Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike: neke sudbine do-

brovoqaca - Jablani~ana, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10, Beograd
1997, 110;
31 ***Hercegovci - Srpski ratni dobrovoqci u ratovima Crne Gore i
Srbije 1912-1918, Beograd 2002; Dopune monografiji, 2004;
32 Marko S. [ovran, Grbaq, kwiga 1 - [i{i}i, Beograd 1998;
33 Stojan Karaxi}, Vuk [ibali}, Drobwak - Porodice u Drobwaku i wi-
hovo porijeklo, Drugo izmijeweno i dopuweno izdawe, Beograd 1997.
*****Posredovawem dr \or|a Stani}a, ne{to kra}i tekst (od ovog)

o medovskim stradalnicima dat je 10. januara 2005. godine Dobrovoqa~-
kom glasniku u Beogradu; o~ekuje se da bude objavqen krajem godine, u
narednom, 26. broju.
SRPSKI DOBROVOQCI
IZ RUSKOG ZAROBQENI[TVA
Dobrovoqci u Velikom ratu. Jo{ u vreme balkanskih ratova,

mnogi dobrovoqci iz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno
od Save i Dunava kri{om su prelazili u Srbiju i Crnu Goru da se
bore protiv turske okupacije srpskih pokrajina. S wihovim pre-
bacivawem nastavqeno je od trenutka kad je postalo izvesno da
}e Austrougarska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo
te nove dobrovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obvez-
nici. Kad je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbi
iz redovnog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su bili
upravo mobilisani u vojsku; ne èle}i da idu u rat protiv jedno-
krvne bra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom,
crnogorskom ili ruskom vojskom iskoriste za “promenu zastave”.
Na wihovo smi {qeno bekstvo samo se formalno-pravno moglo
gledati kao na dezerterstvo. U su{tini, wihov prelazak u srpsku
vojsku bio je dug Srpstvu i retka prilika da se u~e{}em u oruà-
noj borbi doprinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, i
isto~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save.
Mnogi od prido{lica uspeli su da jo{ tokom prve ratne go-
dine pre|u u Srbiju i budu raspore|eni u regularne srpske ratne
jedinice. Bilo je, naime jednom odlukom srpskog Ministarskog
saveta iz jula 1914. godine nare|eno “da se dobroboqci ne formi-
raju u zasebne dobrovoqa~ke formacije ili dobrovoqa~ke koman-
de, niti da se na zapo~etoj osnovi okupqaju sami u ve}e formaci-
je, kakve su po~ele da se vi|aju po pojedinim varo{ima”. Tek kas-
nije, kad je uo~ena neprakti~nost ove naredbe, dato je ovla{}ewe
Vrhovnoj komandi da “moè primati dobrovoqa~ke ~ete i upot-
rebqavati ih po sopstvenom naho |ewu”, pod uslovom da te ~ete
budu stavqene pod komandu najdisciplinovanijih srpskih ofici-
ra “koji }e voditi ra~una da se ne vr{e pqa~ke a prema izgredni-
cima biti veoma strogi”.
Na samom po~etku Prvog svetskog rata, srpskoj i crnogor-
skoj vojsci stavio se na raspolagawe najve}i broj emigranata za-
te~enih u Srbiji ili Crnoj Gori. (Ne treba zanemariti ni poda-
tak potekao 1. novembra 1917. godine iz kancelarije Dobrovoqa~-
kog odeqewa u Odesi, da je uo~i samog rata i prvih ratnih meseci
“iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo na teri-
toriju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se
gotovo svi... prebegli Jugosloveni u pozadinsku slu`bu vojske i u
100 Ilija Petrovi}
gra|anske du`nosti”). Od tih dobrovoqaca formirana su u Sr-

biji barem ~etiri ~etni~ko-dobrovoqa~ka odreda: Jadarski, Rud-
ni~ki, Zlatiborski i Gorwa~ki. Od prebega iz Banata i Srema,
najve}im delom, formirana su u Beogradu dva odreda: Banatski i
Sremski; oba su u~estvovala u posledwoj odbrani Beograda. Kas-
nije, do kraja 1915. godine, pored nekoliko hiqada dobrovoqaca
ukqu~enih direktno u srpske jedinice, bilo je formirano jo{
desetak dobrovoqa~kih odreda i samostalnih bataqona; jedan od
wih, Odred vojvode Vuka (Vojina Popovi}a, 1881-1916), brojao je u
izvesnim trenucima (posle brojnih pogibija i ponovnih popuna)
i po 4.000 boraca. Prema vi{edecenijskim istraìvawima Mi-
ha jla Stojakovi}a (1923, Lamovita, kod Prijedora - 1997, Novi
Sad), jednog od najrevnosnijih tragalaca za istinom o srpskom do-
brovoqa~kom pokretu u Prvom svetskom ratu, kroz sve regular-
ne i dobrovoqa~ke jedinice u sastavu srpske vojske, u najranijem
ratnom periodu pro{lo je oko 24.000 srpskih dobrovoqaca iz srp-
skih krajeva pod vla{}u Austrougarske, uglavnom biv{ih austro-
ugarski h vojnih ob veznika, prebeglih ili zarobqenih tokom
ratnih operacija 1914. godine.
Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwe pruào austro-
-ruski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvu
poticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vla-
da bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu stvar
pridobije te takozvane ruske zarobqenike. Jo{ novembra 1914.
go dine predsednik srpske vlade Nikola Pa{i} (1845, Zaje~ar -
1926, Beograd) poslao je u Rusiju Dragutina J. Ilij}a (1858, Beog-
rad - 1926, Beograd), kwièvnika i nacionalnog radnika, sarad-
nika nekada{weg beogradskog lista Velika Srbija, da, kao pred-
stavnik srpske vlade i politi~ki ekspert, obavqa poverqivu po-
liti~ku i vojnu misiju za prikupqawe dobrovoqaca.
[esnaestog/29. novembra 1914. godine, srpski poslanik na ru-
skom carskom dvoru dr Miroslav Spalajkovi} (1869, Kragujevac -
1951, Pariz) izvestio je svoje Ministarstvo inostranih dela da
“mnogi Srbi iz Bosne i drugih krajeva Austro-Ugarske - vojnici -
koje su Rusi zarobili, mole... da se upute u Srbiju”. Pet nedeqa ka-
snije, 21. decembra 1914/3. januara 1915. godine, on je preneo sag-
lasnost velikog kneza Nikolaja Nikolajevi~a Romanova, strica
ruskog cara Nikolaja II i glavnokomanduju}eg ruske vojske, “da se
puste zarobqenici iz srpskih ze maqa Austro-Ugarske”. Posle
sednice Ministarskog save ta, na pole|ini telegrama zapisano
je: “Pitati u Petrograd ko liko ih ima i saop{titi da ih moè-
mo upotrebiti samo za ~uvawe granice prema Albaniji i za ~uva-
we reda, ali ne da ratuju protiv Austrougarske”(2, dok. 1 i 3, 2. i 3).
Poslovi su tekli sporo, tako da su prve ve}e grupe dobrovo-

qaca preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek krajem septembra 1915. go-
dine. Radi se o “tri ve}e partije... prva od 1050, druga od 2200, i
tre}a od 500 okruglo. Bilo je i mawih partija”. Prema podacima
srpskog poslanstva u Petrogradu, tokom avgusta i septembra 1915.
godine bilo je tih dobrovoqaca “oko 3.500”(9, 11), ali }e pre biti
da ih je pristiglo i ~itavih 4.000, a mo`da i vi{e. Jer, jedan savre-
menik pi{e da “u jesen 1915, pred samu austro-nema~ku ofanzivu
(koja je po~ela 6. oktobra - IP), dolazi iz Rusije do 2000 dobro-
voqaca i do 40 oficira. Svi ovi dobrovoqci u~estvuju kao zase-
ban dobrovoqa~ki odred prema bugarskoj granici i juna~ki zadr-
àvaju i odbijaju neprijateqa i stvaraju mogu}nost glavnom delu
srpske vojske da se u redu povu~e. Komandant ovog odreda pri~ao
mi je, da je od 4000 boraca, koliko ih je imao na bugarskoj granici,
do{lo u Skadar svega 1500 ìvih. Zna se, me|utim, da kod ovih do-
brovoqaca zarobqavawa nije bilo”(8, 15), {to }e re}i da ih je
oko 2.500 izginulo.
Ilij}eva misija nastavqena je poja~anim intenzitetom, tako
da je sredinom jeseni po~ela da se ostvaruje ideja o organizovawu
posebne dobrovoqa~ke jedinice, nazvane Srpski dobrovoqa~ki
odred; za wegovog komandanta, 30. novembra/13. decembra 1915. go-
dine imenovan je major @ivojin Pejovi} (1879, Kraqevo - 1922,
Vrwa~ka Bawa). Po{to se broj prijavqenih dobrovoqaca iz re-
da ruskih ratnih zarobqenika sve vi{e se pove}avao, krajem mar-
ta 1916. godine po~elo je formirawe prvog, a ne{to kasnije i dru-
gog dobrovoqa~kog puka Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. Na
dan kad je Prva srpska dobrovoqa~ka divizija formirana (16/29.
april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqaca bilo je Hrvata 84, Slo-
venaca 14, êha 25, Rusa 8, a pripadnika drugih naroda 22, odnosno
ukupno 1,6 posto. Svi ostali, wih 9.751, odnosno 98,4 posto, bili su
Srbi. Prema izve{taju poslatom srpskom Pre stolonasledniku
dan uo~i osnivawa, “me|u vojnicima ima najvi{e Bosanaca, zatim
Bana}ana sa Ba~vanima i Barawcima i na tre}em mestu Sremci
i Slavonci sa Li~anima. Sa vrlo malim izuzetkom svi su vojnici
Srbi pravoslavci. Iz Srbije ima 147 na {ih vojnika i dobrovo-
qaca, od kojih je ve}ina pro{le godine, u oktobru, pre{la iz Kra-
jinskog okruga u Rumuniju i otuda u Rusiju”.
Stare{inski kadar za ovu diviziju, u kome se na{lo sto tri-
deset oficira, vojnih ~inovnika, podoficira, vojnika i posil-
nih (me|u wima i pet medicinara i po jedan veterinar, slikar i
vojni sve{tenik), formiran je na Krfu, ukazom od 24. februara
1916. godine; za komandanta imenovan je pukovnik Stevan Haxi}
(Beograd, 1868 - Beograd, 1931), a za na~elnika {taba artiqerij-
102 Ilija Petrovi}
ski major Vojin \. Maksimovi} (Kladovo, 1876 - zarobqeni~ki

logor Lingen/Nema~ka, 1942).
Ubrzo je zapo~et i rad na stvarawu Druge dobrovoqa~ke di-
vizije, a izvestan broj srpskih oficira izabran je da obilazi za-
robqeni~ke logore po Rusiji radi zadobijawa Hrvata i Slovena-
ca za jugoslovensku ideju. U osnovi, uspeh wihove misije bio je
krajwe bezna~ajan, po{to su i Hrvati i Slovenci iskazivali ne-
skrivenu mr`wu prema Srbima i wihovoj oslobodila~koj borbi.
Krajem maja 1916. godine general Aleksej Aleksejevi~ Bru-
silov (1853-1926), docniji komandant Jugozapadnog fronta, svega
dva meseca vrhovni komandant ruske vojske, hteo je da Prvu srp-
sku dobrovoqa~ku diviziju upotrebi na galicijskom frontu, ali
se srpska vlada sa tim nije sloìla; ona je imala nameru da sve te
jedinice prebaci na Solunski front. Kao prvi korak u tom prav-
cu, od dveju srpskih dobrovoqa~kih divizija formiran je Srpski
dobrovoqa~ki korpus, a 29. jula 1916. godine za wegovog koman-
danta postavqen je |eneral Mihailo @ivkovi} (1856, Beograd -
1930, Beograd). Kada su dva dana kasnije svim dobrovoqa~kim pu-
kovima sve~no predate zastave koje su pripadale nekim pukovima
rasformiranim tokom povla~ewa srpske vojske iz Otaxbine, u
Korpusu je bilo ve} preko ~etrdeset {est hiqada dobrovoqaca.
Ratovawe u Dobruxi. Po nesre}i, doga|aji su tekli mimo srp-

skih o~ekivawa: Rumunija je 27. avgusta 1916. godine u{la u rat na
strani Saveznika, narednog meseca otvoren je front u Dobruxi,
ju`no od dunavske delte, i tamo je, sa ciqem da se oja~aju ruske i
rumunske vojne pozicije, poslata Prva divizija Srpskog dobro-
voqa~kog korpusa, sa ukupno 18.400 vojnika (ukqu~uju}i i popunu
od 2.400 vojnika), uglavnom Srba. Objektivno, srpska vlada nije
se mogla oglu{iti na ruski poziv za pomo}, utoliko pre {to su
Rusi opremili Diviziju i finansirali sve wene rashode u Odesi.
Na suprotnoj strani, pod komandom nema~kog generala Makenze-
na, na{li su se Bugari, Nemci i Turci. Wima u za{titu, Central-
ne sile su sa Solunskog fronta prebacile oko sto hiqada svojih
vojnika; pritisak na Saveznike na Solunskom frontu time je bio
smawen.
Borbe u Dobruxi bile su èstoke: Rumuni su izgubili oko se-
damdeset odsto svojih efektiva, jedna ruska divizija isto toliko,
a druga devet desetina. Od tri bugarske divizije, koje su stajale
naspram srpske, dve su bile rasturene. Srpska Prva divizija, uve-
dena u boj 7. septembra (25. avgusta po starom kalendaru), ostala je
bez ne{to vi{e od polovine svog sastava (53 odsto): weni gubici
iznosili su 729 poginulih, 2.265 nestalih i 6.243 rawena(2, dok.
103, 110-111). O juna{tvu srpskih dobrovoqaca jedne odeske novine

tada su napisale:
“A {to se ti~e Srba, ~iji odred sa~iwava deo dobruxke ar-
mije, oni se bore sa bezumnim juna{tvom. Mada su raznoliki po
sastavu i poreklu, oni su se slili u potpuno jednaku masu. Srbi
Bugare ne zarobqavaju, a sami se ne daju zarobiti. Raweni Srbi,
kad do|u u opasnost da budu zarobqeni, redovno oduzimaju sebi
ìvot samoubistvom... Za vreme borbe, jedan srpski vojnik, ra-
wen te{kom granatom u nogu, pao je. Wegovo odeqewe oti{lo je
napred. Kad je drugo odeqewe srpskih vojnika do{lo do wega on
im je doviknuo: Ne zaboravqajte, bra}o, da ste srpski vojnici.
@ivela srpska vojska! Viknuo je to, izvadio revolver i ubio se...”
Bolnice u Odesi bile su prepune srpskih rawenika. [to se
nestalih ti~e, oni su smatrani ubijenima, jer je neprijateqska
strana, tretiraju}i srpske dobrovoqce kao austrougarske dezer-
tere, likvidirala sve do kojih je mogla do}i. Kako kaè Stojako-
vi}, srpski dobrovoqci bili su “jedina vojska koja nije na vratu
nosila metalne plo~ice sa imenom i prezimenom i imenom jedi-
nice, kakve nose sve armije sveta. Umesto imena i prezimena, no-
sili su metalnu plo~icu vezanu za ruku, sa dva broja: brojem voj-
ni~kog spiska i rednim brojem tog spiska. Ako mrtvog ili rawe-
nog na|e neko iz wegove jedinice, iz ta dva broja zna}e o kome se
radi, a ako ga neprijateq uhvati ili mrtvog na|e, ne}e znati ko je.
Tako se radilo da bi se izbegla osveta nad wegovom porodicom”.
Korpus se popuwava i daqe. Da bi se obezbedio dovoqan broj

ratnika, odlu~eno je da se po odeskom vojnom podru~ju mobili{u
svi ju`noslovenski zarobqenici raspore|eni na poqske radove.
Za sve one koji nisu bili voqni da krenu na front, bilo je pred-
vi|eno da budu vra}eni u zarobqeni~ke logore. Ovaj neobi~an po-
tez bio je prividno efikasan: prikupqenog qudstva bilo je toli-
ko da je mogao biti formiran i IV puk Druge divizije. Me|u tako
skupqenim “dobrovoqcima” bilo je najvi{e Hrvata i Slovena-
ca. Mada su “dobrovoqci” redovno upu}ivani na front, u grupama,
ba{ onako kao je bilo predvi|eno naredbom, mnogi od wih usput
su beàli i vra}ali se u Odesu. S wima su pristizali i dezerte-
ri iz Prve divizije, wihovi istomi{qenici, {to je nesumwivo
vodilo i vojni~koj destabilizaciji Dobrovoqa~kog korpusa u ce-
lini, kako onog dela koji se nalazio na frontu, tako i jedinica
zadrànih u pozadini. Oni koji su bili proèti idejom oslobo-
|ewa i ujediwewa traìli su da se dezerteri iskqu~e iz Korpu-
sa. U~estale su sva|e i tu~e, a wihov vrhunac bio je dostignut 23.
oktobra (1916), kada je u jednoj ~eti Druge divizije, zbog toga {to
104 Ilija Petrovi}
su hrvatski “dobrovoqci” brisali srpska obele`ja, u me|usobnom

gu{awu ubijeno ili zadavqeno trinaest qudi.
Taj incident pokazao je da se ve}a pa`wa mora posvetiti mo-
ralnim i psiholo{kim aspektima dobrovoqa~kog organizova-
wa, {to je podrazumevalo obavezu da se najpre odbace svi nepri-
ja teqski agitatori i agenti. Pored toga, bilo je nu`no da se, pre
ukqu~ewa u borbene jedinice, jedan broj kolebqivih podvrgne
“specijalnom tretmanu u nacionalnom duhu”. Oko dvesta onih ko-
ji su u Austrougarskoj zavr{ili najmawe ~etiri razreda gimna-
zije a nisu imali ~in rezervnog oficira, izdvojeni su i poslati
na obuku u {kolu rezervnih oficira Dobrovoqa~kog odreda.
Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Za sve to vreme,

austro-germanska propaganda, ali i bugarska i italijanska, in-
tenzivno je radila na razbijawu Korpusa. Ona je nastojala da pre-
ko svojih agenata i provokatora u Korpusu izazove trvewa i po-
bune, {to bi najpre dovelo do osipawa dobrovoqa~kog sastava, a
kasnije, po pretpostavci, i do wegovog raspu{tawa. Krajwi ciq
takve propagande bio je da se spre~i odlazak dobrovoqa~kih je-
dinica u Srbiju i na Solunski front. Austrougarska obave{ taj-
na slu`ba radila je preko hrvatske “Partije Franka”, ~ija je mo-
skovska filijala delovala pod imenom “Rusko-hrvatsko kwièv-
no dru{tvo imena Kriàni}”.
[tetan uticaj na dobrovoqce koji nisu usvojili ideju ujedi-
wewa dopirao je i preko petrogradskog centra istog tog dru-
{tva. Na ~elu ove agenture nalazili su se Hrvat Krunoslav He-
ruc (po ruskom pisawu: Geruc) i Slovenac Josip Tuma, a uhva}e-
na wihova prepiska otkriva kakav je bio stvarni ciq hrvat-
skih i slovena~kih “dobrovoqaca”. Tako, na primer, potporu~-
nik Stjepan Supanec marta 1917. godine pi{e da su “Srbi gadni i
pokvareni, da oni i kad bi ne{to hteli da dobro u~ine, oni to ne
znaju”, a potporu~nik Ivo @ajger, Slovenac, javqa da su wegovi
sunarodnici protiv Srba, ali da je ovo za wih dobra politi~ka
{kola, jer u svakom puku imaju po jednog ili dva svoja ~oveka, tek
da se ne zaboravi “wihovo qudsko bi}e”. Kapetan Vilko Marion,
iako je prihvatio da bude dobrovoqac, odbio je da potpi{e zaklet-
vu kraqu Petru, pod izgovorom da se ve} zakleo svome caru Fran-
cu Jozefu i da bi borba protiv Austrije bila ravna izdaji. Po-
{to je na ne~iju intervenciju ponovo bio vra}en u Dobrovoqa~-
ku diviziju, on je svojim istomi{qenicima u logoru objasnio da
nema nameru da sluì srpskoj stvari, ve} da “zbog na{e ideje ja
sam pqunuo na svoj obraz i poloìo zakletvu kraqu Petru, ali
budite uvjereni, da ovaj ma~, {to ga pa{em, o{trim protiv wih -
na{ih neprijateqa”, odnosno Srba. Potporu~nik Dragutin Pi~i-

ni} izjavio je na raportu kod svog komandira ~ete da “jedino do-
bro koje ja kao komandir voda moj vod mogu pou~iti jeste da svima
kaèm da bjeè iz ovog korpusa” i da je “najva`nije da vam kaèm
da su meni Srbi neprijateqi i da ih mrzim jednako kao i Wemce”.
Otud, nije ni bilo ~udno {to je iz Divizije, prvih dana po wenom
formirawu, od dvesta oficira istupilo ravno tri ~etvrtine, od
toga samo ~etiri Srbina.
Docnija delatnost ove agenture, zbog toga {to je u Korpusu
ostalo malo Slovenaca i Hrvata, obavqana je mobilisawem no-
vih “dobrovoqaca”, ~iji je jedini zadatak bio da do|u u Odesu i
tamo protestuju protiv srpske politike. Odbijali su ~ak da od
Srba prime i hranu, uzvikuju}i @ivio Franc Jozef, @ivio na{
car, Ne}emo Veliku Srbiju, Ne}emo kraqa Petra, i sli~no. Tak-
vih slovena~kih i hrvatskih “dobrovoqaca” bilo je oko devet hi-
qada i oni se, u stvari i nisu ukqu~ivali u Korpus.
“Potreba u qudstvu ogromna je”. Po~etkom jula 1917. godine

srpska vlada ve} je bila ozbiqno zabrinuta za daqu sudbinu Solun-
skog fronta. Prema informacijama dobijenim od |enerala Mihai-
la Ra{i}a (1858, Aleksinac - 1932, Beograd), srpskog vojnog iza-
slanika u Parizu, tih dana o~ekivala se jedna me|unarodna konfe-
rencija “na kojoj }e se uzeti u pre tres i balkanske stvari”. Iza-
slanik nije znao o ~emu se ta~no radi, ali je izraàvao bojazan da
bi se ponovo moglo razgovarati o delimi~nom povla~ewu savez-
ni~kih snaga sa Solunskog fronta. Imaju}i na umu staro gledi-
{te srpske vlade da je opstanak tog fronta od izuzetnog zna~aja
ne samo za srpsku stvar ve} i za saveznike, Ra{i} je insistirao da
se raspoloìve snage zadrè tamo i daqe i da bi ih ~ak trebalo
poja~ati.
Boìdar Terzi}, ministar vojni, podràvao je takvo gledi-
{te i on je 16. jula zatraìo od Nikole Pa{i}a da se vlada pot-
puno angaùje u tom smislu. Terzi}evi razlozi zaista su bili ute-
meqeni: “Potreba u qudst vu na{e vojske ogromna je. Izvori za
popunu qudstva, ograni~eni samo na one, {to se iz bolnice i sa
bolovawa vra}a. Regrutovawe dobrovoqaca sa strane Amerike, i
od zarobqenika iz Italije i Francuske daje suvi{e slabe izgle-
de. Svi poku{aji do sada u~iweni, da {to god dobijemo iz Italije,
ostali su uzaludni. Od 3000 koliko smo ra~unali, stavqeno nam
je u izgled svega 1200, pa i od tih dosada, posle toliko vremena
dobili smo oko 140. Od zarobqenika na{ih u Francuskoj, od kojih
bi mogli po izve{tajima dobiti do 2000, ne stiè ni jedan ~ovek...
Dobrovoqci iz Amerike stiù u vrlo malom broju”, po{to je do
106 Ilija Petrovi}
tada Amerika, zbog svoje ratne neutralnosti, zabrawivala vrbo-

vawe dobrovoqaca za bilo koju stranu.
Zna li se da su od zapo~iwawa ratnih operacija na Solunskom
frontu pa do sredine decembra 1916. godine ukupni gubici srpske
vojske (mrtvi, raweni i nestali) iznosili 1.068 oficira i 32.381
vojnik (2, napomena uz dok. 115, 136), broj dobrovoqaca koji je pret-
hodnih nekoliko meseci pristizao iz Amerike zaista nije mogao
zadovoqiti srpske vojne potrebe; u potrazi za vojni~kom popu-
nom, srpska strana je najbrù i najve}u pomo} o~ekivala od jo{
uvek nepopuwenog Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Rusije. S
razlogom je, dakle, ministar vojni traìo 22. decembra 1916. godi-
ne da |eneral @ivkovi} izdvoji jedan deo svojih efektiva iz Ode-
se i uputi ih u Solun. “Da bi se popunile velike praznine kod So-
luna, pored svih drugih mera neophodno je potrebno da dobijemo
{to pre najmawe 5.000 dobrovoqaca iz Rusije... Transport po~e-
ti januara... Radite da se gorwi broj vojnika {to pre prikupi u
dopunskoj jedinici i spremi za transport, a dobrovoqa~ke divi-
zije popuwavati tek po{to se osigura popuna za Solun. Sa ovim }e-
te obezbediti korpus od prerane upotrebe za operacije”(1, 138),
planirane u ruskoj Vrhovnoj komandi. Iako su se Rusi tome opi-
rali, |eneral @ivkovi} je uspeo da iz Korpusa izdvoji jedan bata-
qon od 1.079 vojnika i 20 oficira i 25. januara 1917. godine po-
{aqe ga u Solun. Putuju}i preko Murmanska, Engleske, Francu-
ske (na putu za Oran`, 14. marta pro{ao je kroz Avr) i Italije,
ovaj bataqon stigao je na front tek 21. aprila, ali “u vrlo dob-
rom stawu”(1, 139).
Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Dosta truda,

ukqu~uju}i i diplomatsku proceduru, uloèno je u prebacivawe
Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese na Solunski front. I
pored upornih nastojawa |enerala @ivkovi}a da se jo{ krajem
ja nuara 1917. godine krene na put prema Solunu, do toga je do{lo
tek posledwih dana avgusta iste godine. îtavih osam meseci tra-
jalo je putovawe srpskih dobrovoqaca, tako da su posledwe grupe
stigle u Solun 1. maja 1918. godine. Kako kaè Mihajlo Stojako-
vi} u jednom svom tekstu objavqenom u novosadskom Dnevniku (u
osamnaest nastavaka, po~ev od 8. novembra 1993), “u prole}e 1918.
godine sjedinili su se tako sa srpskom vojskom svi dobrovoqci: i
oni koji su se zatekli u Srbiji 1914, i oni koji su u ratnim opera-
cijama 1914. i 1915, kao austrougarski vojnici prelazili u srp-
sku vojsku; i oni koji su u to doba mogli da prebegnu preko gra-
nice; i oni koji su iz Rusije 1917. i 1918. do{li u ve} formiranim
jedinicama; i oni koji su do{li iz Amerike, Australije, Novog
Zelanda, Kanade, Francuske, Italije i drugih zemaqa. Naravno,

samo oni koji su preìveli. Jer, mnogi su do tada ostavili svoje
kosti po Srbiji, Albaniji, Gr~koj, Tunisu, Rusiji i Rumuniji, ili
negde usput, u nekoj drugoj zemqi ili u nekom dalekom moru”. (Os-
tali su ovde nepomenuti dobrovoqci iz Rusije koji su na srpsko
rati{te stigli Dunavom tokom 1915. godine, wih oko 3.750, a mo-
`da i vi{e od 4.000).
Sva tako stvorena svesrpska vojska u~estvovala je u jesen 1918.
godine u proboju Solunskog fronta.
Sa brojem srpskih dobrovoqaca iz Rusije manipuli{e se na
razne na~ine i iz raznih pobuda. Tako, na primer, hrvatski poli-
ti~ar dr Ante Mandi} (1881-1959), ~lan Jugoslovenskog odbora,
napisa}e u jednom svom izve{taju od 3. marta 1919. godine da o pu-
tovawu Prve i Druge divizije od Odese do Soluna “nema to~nih
podataka”, {to }e re}i da se ne zna ni koliko je dobrovoqaca iz
Rusije prispelo na Solunski front(2, 381). Vojna enciklopedija
sugeri{e nam da je wihov broj iznosio 11.786 oficira, podofi-
cira i vojnika(7, kwiga 8, 787), dok iz poverqivog izve{taja (5. fe-
bruar 1918) srpskog Ministarstva vojnog Nikoli Pa{i}u proi-
zilazi da je iz Rusije u Solun upu}eno ukupno 13.536 vojnika i sta-
re{ina, a da ih je u Rusiji ostalo jo{ 1.015(4, dok. 248, 395). Tokom
leta 1918. godine, Ministarstvo vojno potrudilo se da izra~una
koliko dobrovoqaca ima u srpskoj vojsci. Poverqivim pismom
od 23. septembra iste godine, ono je izvestilo Ministarski savet
da “jo{ nisu prikupqeni podaci o svim dobrovoqcima... (a) po
do sada prikupqenim podacima ima svega dobrovoqaca 21.000”(1,
dok. 242, 338).
Naj~e{}e, cifarski podaci Ministarstva vojnog nepouzda-
ni su, te oni ponekad vi{e zbuwuju i prikrivaju no {to informi-
{u. Tu ~iwenicu najlak{e je objasniti, ako ni~im drugo, neposto-
jawem efikasne ratne administracije u Ministarstvu i na fron-
tu; mnogi od prikupqenih podataka bili su rezultat trenutnog
odnosa (podsme{qivog, potcewiva~kog, ignorantskog!) trupnih
stare{ina prema ~inovni~kim zahtevima iz pozadine. Tako, pri-
mera radi, aktom od 17. oktobra 1918. godine, Ministarstvo oba-
ve{tava Vrhovnu komandu da, me|u 21.000 dobrovoqaca u srpskoj
vojsci, iz Crne Gore ima svega 219, od kojih 161 iz Amerike. Neku
godinu posle rata, 14. avgusta 1924, ministar za agrarnu reformu
potpisao je dva spiska s ukupno 312 komita i dobrovoqaca iz Crne
Gore kojima je trebalo nadeliti zemqu u Vojvodini Srpskoj. Po-
seban spisak sa dobrovoqcima iz Boke sadràvao je jo{ 132 ime-
na(3, 119). Na drugoj strani, samo u delimi~nom spisku dobrovoqa-
ca prido{lih iz Amerike na Solunski front od po~etka febru-
108 Ilija Petrovi}
ara 1917. do kraja oktobra 1918. godine ima 540, a u spiskovima ko-
je je autor ovog teksta pripremio za kwigu Pomenik svetih srp-
skih ratnika ima i svih 1.400 “ameri~kih” dobrovoqaca iz Crne
Gore, Brda i Boke.
Naravno, u Ministarstvu vojnom nisu se ni trudili da na|u
“potpune” podatke, jer da jesu, morali bi imati u vidu i brojku
koju je komandant Prve dobrovoqa~ke divizije pukovnik Dragu-
tin Milutinovi} (1865, Belo{evac, kod Kragujevca - ? ), poto-
wi divizijski |eneral, pomenuo u izve{taju ministru vojnom po
svom dolasku u Solun, krajem januara 1918. godine: “U vojni~kom
pogledu ova na{a organizacija dala je vrlo lepih rezultata i slav-
nim borbama 1. divizije u Dobruxi, a u isto vreme - samo ovom di-
vizijom (kad do|e II brigada) - poja~ana je na{a solunska armija
sa oko 21.000 vojnika(1, 195). Ina~e, ova brigada, u ~ijem se sastavu
nalazilo ukupno 3.934 oficira, podoficira i vojnika, stigla je
u Solun u dva e{elona: prvi je prispeo 29. marta, a drugi 1. maja
1918. godine. Svi oni preba~eni su na front posle nekoliko dana
odmora(1, 190-191). Doda li se ovim ciframa i onih 1.100 dobrovo-
qaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. godine(1, 139), kao i sa-
stav Druge divizije od ukupno 2.663 vojnika, oficira i podofi-
cira, prispelih u Solun 7. decembra 1917. godine i u {esnaest ~e-
ta razbacanih po srpskim divizijama(1, 186), onda se tek vidi o
kakvom se poja~awu srpske vojske radilo. Do wihovog dolaska,
“broj qudstva po ~etama srpske vojske nije iznosio ni 50% od wi-
hovog formaciskog stawa”(1, 192. i 194), da bi se prilivom dobro-
voqaca iz Rusije “podigao(..) wihov brojni sastav do 75% forma-
ciskog stawa(1, 194).
Broj dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva. Prema jednom

izvoru(2, dok. 215, 312. i 365), kroz Srpski dobrovoqa~ki korpus u
Odesi pro{lo je ukupno 48.857 qudi, dok drugi izvor(6, 22) kaè
da “poznata je stvar, da je... kroz dopunski bataqon (tog Korpusa -
IP) pro{lo maksimum 60.000 dobrovoqaca”. Tokom bojeva u Dob-
ruxi, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija imala je 755 poginulih,
671 nestalog i, po pretpostavci, bar 1.200 trajno onesposo bqe-
nih od ukupno 6.463 rawenika(1, 121). Iz Korpusa je iza{lo uku-
pno 34.165 vojnika i stare{ina: do kraja 1916. godine dezerti-
ralo je 7.418 lica, a istupilo je oko 1.500 êha i Slovaka(2, dok.
215, 312); s prole}a 1917. godine istupilo je 12.284 “disidenata”(1,
157. i 174); na putu do Soluna izostala su ukupno 2.363 dobrovoq-
ca(1, 185, 187. i 190). Krajem 1915. stiglo je u Srbiju najmawe 3.750(2,
prilog III, 365), polovinom marta 1917. godine 1.100 (10, 614; 1, 139),
a na Solunski front jo{ oko 23.660 dobrovoqaca(1, 186. i 195). Iz
svega toga proizilazi da se dobrovoqa~ki status ne moè pore}i

ovim trima posledwim grupama (28.510), kao ni poginulim, one-
sposobqenim i nestalim, najverovatnije ubijenima (2.626), u ukup-
nom broju oko 31.130 dobrovoqaca. Ako se iz ovog broja izuzmu
dobrovoqci koji su iz Rusije do{li Dunavom (3.750), pa se ra zli-
ci doda oko 24.165 lica iza{lih iz Korpusa, zna~i da je kroz Kor-
pus pro{lo najmawe 52.250 biv{ih ruskih zarobqenika.
Ni ova cifra ne}e biti ba{ najsigurnija ukoliko uzmemo u
obzir da je ne{to srpskih dobrovoqaca (ne zna se koliko, ali taj
broj nije mogao biti bezna~ajan) “zaostalo u Rusiji zbog bolesti,
i borilo se posle u savezni~koj vojsci na Murmanu protiv boq-
{evika(9, 14). Dodamo li tome i ono {to je u obnovqenom Ratniku
pisao |eneral Mihailo Ra{i}, jedno vreme i ministar vojni u srp-
skoj vladi, cifre o brojnom stawu Srpskog dobrovoqa~kog kor-
pusa, kao i srpskih dobrovoqaca iz wegovog sastava, “zasluùju”
da budu sasvim izmewene: “Svi mi bili smo iznena|eni kad nas je
1918., po ulasku u na{u Srbiju, francuska Vlada izvestila, da na
krajwem istoku Sibira, blizu Vladivostoka, ima na 11.000 na{ih
vojnika sa nekoliko oficira dobrovoqaca i moli nas da po{aqe-
mo tamo nekoliko starijih srpskih oficira”(5, 14). Nesumwivo,
bili su to dobrovoqci iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa, koji,
ko zna iz kog razloga, nisu krenuli iz Vladivostoka pre proboja
Solunskog fronta!
Ovde vaqa znati da su uglavnom sve evidencije o qudstvu u Kor-
pusu bile nesigurne. Tako, na primer, od ukupno 1.327 “nestalih”
u Dobruxi, 657 qudi na{lo se docnije u Dopunskom bataqonu, po-
{to su za vreme boja oti{li sa rawenicima u Odesu(1, 121-122).
Ili, pukovnik \ura| Josifovi} (1868, Pan~evo - ? ), komandant
Prve brigade, potowi pomo}nik komandanta Jugoslovenske divi-
zije i brigadni |eneral, zavr{avaju}i operacijski dnevnik svoje
jedinice napisao je: “Ne mogu preàliti, {to su u ovom dnevniku
neta~ni gubici poginulih i rawenih; usled veoma te{kih uslova
nisam bio u stawu da prikupim veliki broj junaka poginulih i ra-
wenih”(1, 122). Ako je ve} tako, onda se sa sigurno{}u moè re}i
da ni broj dezertera i iza{lih iz Korpusa nije bio ta~no evi den-
tiran, a sa punom sigurno{}u to isto moè se re}i i za broj vojni-
ka prido{lih u Korpus tokom 1915. i 1916. godine(2, dok. 215, 312),
kad su po mesecima upisivani okrugli brojevi, otprilike: 500,
6000, 6500, 3500, 1500, 2000, i tako daqe.
110 Ilija Petrovi}
Literatura
1 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenski
dobrovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954;
2 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji u Rusiji 1914-1918, Zbornik do-
kumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1977;
3 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko obra-
zovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX veka,
Zbornik radova VI, Beograd 1964;
Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1980;
5 Ratnik, Mese~ni vojno-nau~ni ~asopis, sveska I, godina XXXVII,
Beograd 1921;
6 Ante Kova~, Impresije iz jedne epohe, Zagreb 1923;
7 Vojna enciklopedija Beograd;
8 Boà Markovi}, Na{e narodno ujediwewe, @eneva 1918;
9 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome ratu, Zagreb 1925.
10 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i
Slovenaca, kwiga XXI, Beograd 1931.
*****Ovaj je tekst napisan i ovde uvr{}en i sa ciqem da se opravda

naslov dat kwizi: Sa svih strana srpski dobrovoqci.
SRPSKIM DOBROVOQCIMA
NE DA SE DA U\U U ISTORIJSKI OKVIR
Prvi svetski rat
Naj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. U~e{}em srpskih dob-
rovoqaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije se
premnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to sa-
mo uzgredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su
“~ak” postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj pro-
pust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u voj-
nim arhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovoqaca prido{-
lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}em
broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih
razloga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno
da se radi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwava-
ni, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komanda-
ma nije se smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, na-
ravno, zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovo-
qaca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, neprijateqski ras-
poloènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo{-
wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i “ti-
hi” trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom
broju dobrovoqaca i tako “o~uvaju” odlu~uju}u vojni~ku ulogu
redovnog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobrovo-
qaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u.
Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mo-
gao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministar-
stvo vojno naredilo je “da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne
dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju
sami, u ve}e gomile” [1, Dok. 1, 3]. Takva naredba izdata je jer je dob-
rovoqaca u Srbiji ve} bilo dovoqno za “zasebne dobrovoqa~ke
komande”, a bilo je neuputno da se oni samoinicijativno okupqa-
ju “u ve}e gomile”. âk je i dobrovoqa~ki komandant major Vojin
Popovi}, Vojvoda Vuk, predlagao srpskoj Vrhovnoj komandi da
“dobrovoqa~ke jedinice i dobrovoqce (treba) tretirati kao re-
gularnu vojsku” [1, Dok. 24, 37] . Sve to imaju}i u vidu, ali i mnoge
druge razloge, nikad se sa sigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je
dobrovoqaca u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crno-
gorske vojske, bilo u bora~kom sastavu, bilo u onome {to se da-
nas naziva logistikom.
Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, ukqu~uju}i i brozovsku an-
tisrpsku po{tapalicu o dobrovoqcima kao “profa{isti~koj or-
112 Ilija Petrovi}
ganizaciji”, istori~ari nisu imali ni li~ne a ni bilo kakve dru-

ge smelosti da dobrovoqcima dodele iole vidqivo mesto u novi-
joj srpskoj nacionalnoj istoriji.
Dobrovoqci iz Srbije. Srpska vojska mobilisana je do 30.

jula 1914. godine, a tokom wene koncentracije, do 9. avgusta, na
mobilizacijska mesta stigao je i velik broj onih na koje srpska
Vrhovna komanda u tom trenutku nije ra~unala. Od wih je tada for-
mirano najmawe {est preko brojnih pukova, sa oko 25.000 boraca
[2, kwiga I 84, 94-99, 246]. Moglo bi biti da je prekobrojnih pukova bi-
lo i vi{e od {est, jer se u [2] pomiwu dva prekobrojna puka sa oz-
nakom “Drugi”: jedan od wih vi{e puta se sre}e u sastavu Timo~-
ke vojske, u wenoj Kombinovanoj diviziji prvog poziva, i on se
razlikuje od Drugog prekobrojnog puka tre}eg poziva u Uì~kom
odredu Dunavske divizije drugog poziva; to treba protuma~iti
kao verovatno}u da je dobrovoqaca iz Srbije bilo i znatno vi{e
od onih ve} pomenutih 25.000. Uza sve to nebitna je ~iwenica da
je u vreme mobilizacije, “sem nesta{ice artiqerijskih oru|a i
municije, za rat nedostajalo i 120.000 pu{aka”, te da je deo novo-
oformqenih jedinica tada bio nenaoruàn [3, kwiga 9, 275].
Dobrovoqcima iz Srbije treba smatrati i |a~ku formaciju
poznatu pod nazivom 1.300 kaplara, kao i pitomce podoficirske
{kole, koji se, po godinama, nisu nalazili u krugu vojnih obvez-
nika, ali su krajem 1915. godine sve ~ete te {kole stavqene na ra-
spolagawe Inspektoru rezervnih trupa u Strugi [2, kwiga XIII 177].
Dobrovoqci iz Srbije nigde se ne pomiwu, kao da ih nije ni
bilo, a wihov broj i wihov doprinos oslobodila~koj borbi srp-
skog naroda tokom Prvog svetskog rata gube se u globalnim cif-
rama i ocenama.
Dobrovoqci u crnogorskoj vojsci. Ne zna se koliko je vojni-

ka iz crnogorske vojske, posle wene kapitulacije, krenulo prema
Dra~u i Krfu, ali stalne razlike u izve{tajima srpske Vrhovne
komande o broju vojnika pristiglih na Primorje, umrlih u i{~e-
kivawu savezni~kih la|a, prevezenih na Krf i u Bizertu, umrlih
tamo i na Vidu i “reorganizovanih” na Solunskom frontu, dopu{-
taju ozbiqnu pretpostavku da wihov broj nije bio bezna~ajan.
Malo je verovatno da je zlosre}ni poziv za povla~ewe crno-
gorskih vojnika, onih “koji ho}e” da se povuku prema Podgorici
i Skadru [4, 154], napisan bez razloga. Bi}e da se on odnosio na do-
brovoqce sa strane i da je tako svima wima omogu}eno da svoju
dobrovoqa~ku misiju obave do kraja, ne ugroàvaju}i ni svoje ì-
vote ni ìvote svojih porodica bilo gde u srpskim krajevima pod
austrougarskom okupacijom. S obzirom na to da gotovo svi izvo-

ri govore o velikom broju dobrovoqaca iz Amerike u crnogor-
skoj vojsci, od kojih dobar deo nije bio iz Crne Gore, logi~no bi
bilo da su se ti qudi izdvojili iz svojih ratnih jedinica, pre sve-
ga iz Sanxa~ke vojske, i povukli sa srpskom vojskom. Pred sam u-
lazak austrougarske vojske u Nik{i}, na velikom zboru naroda i
vojske jedan od govornika posebno se obratio dobrovoqcima koji
su ratovali na tom podru~ju i kojih je tamo bilo, ra~una se, oko
3.000: “Vi iz ovih stopa organizujte se i prikqu~ite se srpskoj
vojsci, koja sada odstupa... vi nemate drugog izbora, jer vas ~ekaju
samo vje{ala [5, 437]”. A ta predvi|awa, pokazalo se, bila su pot-
puno realna.
I pored toga {to se pouzdanim moè smatrati podatak da je u
crnogorskoj vojsci bilo ne mawe od 17.200 dobrovoqaca [11, 141],
bezizgledno je svako ozbiqno tragawe za crnogorskim dobrovoq-
cima u srpskoj vojsci, za wihovim brojem i wihovom ulogom u
vojnim operacijama na Solunskom frontu; tokom rata, a i kasni-
je, podaci o wima “proizvo|eni” su namenski.
Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Mada bi se povr{nom ~itaocu

mogao u~initi nekorisnim bilo kakav razgovor o broju srpskih
doseqenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sjediwene Ameri~-
ke Dràve, to je pitawe od izuzetnog zna~aja za utvr|ivawe broja
dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore od
1912. do 1918. godine i za razumevawe dobrovoqa~kog problema u
celini. S razlogom su skoro svi hrvatski autori govorili samo o
ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hrvatske, Crne Go-
re i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao {to su se srp-
ski autori stalno trudili da umawe broj iseqenih Srba. I jedni-
ma i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijih pobuda, da se
zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoj i crno gor-
skoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, znaju}i da je iz wiho-
vih redova oti{lo u rat zanemarqivo malo dobrovoqaca, i pro-
centualno i u apsolutnom broju, nastojale su da ciframa o “jugo-
slovenskim” dobrovoqcima fasciniraju saveznike i da preko wih
iskaù svoj golemi doprinos savezni~koj pobedi nad Austrou-
garskom. Na srpskoj strani, i tokom rata i kasnije, naro~ito u vre-
me “jugoslovenstva”, ukupan broj dobrovoqaca svo|en je na uglav-
nom bezna~ajan nivo, jer nije bilo uputno isticati wihovu vojni~-
ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. godine, naro-
~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjednostavniji na~in da
se do|e do jedne “usmerene ravnoteè” bio je da se, koliko god se
to moè, suzi srpska osnova iz koje su se regrutovali dobro voq-
ci. A bio je u pitawu “~itav jedan narod koji... luta trbuhom za
114 Ilija Petrovi}
kruhom po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga daleke ve-

trometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili na plod-
no zemqi{te” [6, 7].
Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak ni
Slovenci i Hrvati, nisu poricali da je broj dobrovoqaca iz
wihovih redova bio premalen, bezna~ajan takore}i. Ako se, sa
tim u vezi, “dokaè” da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno
}e biti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca tako|e morao bio
mali. Otud, kad god se pisalo o srpskim iseqenicima, sa wiho-
vim brojem licitiralo se naniè. I{lo se od pretpostavke da
svi iseqenici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {esti ne}e
dobrovoqno krenuti na rati{te.
Srbija se odri~e dobrovoqaca. îm je po~ela da se povla~i

prema Crnoj Gori i Arbaniji, Srbija je prestala da vodi ra~una
o svojim dotada{wim dobrovoqcima. Iz jednog saop{tewa srp-
skog Ministarstva inostranih dela od 22. decembra 1916. godine,
datom Ministarstvu vojnom, proizilazi da "nismo vodili ra~u-
na o dobrovoqcima, kad smo se preko Albanije povla~ili, nego
smo ih otpustili i ostavili da idu kud koji zna" [2, kwiga XXI, 636].
Vi{e kao pravdawe no ozbiqan podatak deluje izve{taj Minis-
tarstva vojnog predsedniku srpske vlade Nikoli Pa{i}u da je
po~etkom 1916. godine nare|eno “da se u Medovi zadrì nekoli-
ko stotina dobrovoqaca, biv{ih zarobqenika, koji su ne{to ra-
nije, usled prilika u toku povla~ewa i mogu}nosti da budu zarob-
qeni, bili dobili otpust iz vojske i paso{ za inostranstvo” [1,
dok. 85, 112]. Taj “otpust” mogao je biti samo “gest dobre voqe” pre-
ma srpskim dobrovoqcima sa strane, mada je svima bilo dobro
poznato da dobrovoqci nemaju drugog izbora no da u povla~ewe
krenu sa ostalim delovima srpske vojske. Nesuvislo deluje navod
da su otpu{teni dobrovoqci dobili paso{e za odlazak u inos-
transtvo, jer se zna da u povla~ewu preko Arbanije i Crne Gore
nikome nije bilo do administrovawa, jo{ mawe do ne~ijeg slawa
u inostranstvo; da se tek tako moglo i}i u inostranstvo, sa pa-
so{om, bilo bi logi~no da se na isti na~in tamo povu~e i “preos-
tali” deo srpske vojske, ratnih zarobqenika, stranih medicin-
skih misija, civila i - dece. Ako se kasnije pomiwe onaj Dobro-
voqa~ki odred, kao jedina dobrovoqa~ka jedinica, to mora biti
razumqivo, jer, da je i on izba~en iz pri~e, ispalo bi da dobro-
voqaca u srpskoj vojsci nije ni bilo; po{to su svi znali da ih je
bilo, srpska Vrhovna komanda morala je o wima sa~uvati bar taj
jedan trag, makar koliko on bio sitan. Uistinu, dobrovoqcima
nije bilo ni na kraj pameti da se pri povla~ewu izdvajaju iz svo-
jih jedinica, da beè svojim ku}ama, da se predaju; svaki takav po-
ku{aj bio bi korak u smrt. Otud, gubici me|u dobrovoqcima bi-

li su tokom povla~ewa neuporedivo mawi od onih koji su sna{li
vojnike iz Srbije. Zbog toga, ona cifra od jedva 50.000 preì-
velih srpskih vojnika [2, kwiga XIII, 402], koja je potekla iz engle-
skog General{taba, pribli`no je odgovarala stvarnoj ja~ini
srpske vojske (bez “otpu{tenih” dobrovoqaca) na dan-dva pred
Novu 1916. godinu. Razliku do oko 112.000 vojnika, koju je srpska
Vrhovna komanda odmah saop{tila srpskim vojnim izaslanici-
ma u Italiji, Francuskoj i Engleskoj, ili “oko 120.000 qudi” u
naredbi komandantu pristani{ta u Medovi, mogli su ~initi sa-
mo dobrovoqci, oni koji su nepun mesec i po dana ranije bili
“otpu{teni” i ostavqeni “da idu kud koji zna”, a koji su ipak sti-
gli na arbana{ko primorje.
Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj fazi

Solunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama,
tako da je srpska vojska ponovo morala biti reorganizovana; na
samom po~etku 1917. godine rasformirani su svi ~etvrti divi-
zijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Nared-
bom srpske Vrhovne komande “ukinuti” su i “dobrovoqci, na{i
podanici, sposobni za vojnu slu`bu” [1, dok. 58, 79], {to zna~i da su
i prekobrojni pukovi prestali da postoje kao takvi. Krajem mar-
ta rasformirana je i Tre}a armija, a weno qudstvo upotrebqeno
je za popunu Prve i Druge armije. Dotle, rasformiran je i Dob-
rovoqa~ki odred [3, kwiga 8, 786], a razme{tawem wegovih pripad-
nika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Ostala
je samo naredba pukovnika Krste Smiqani}a, komandanta Drin-
ske divizije, napisana 18. marta 1917. godine a posve}ena Dobro-
voqa~kom odredu [1, dok. 232, 374-376]. Iz we se moè saznati da su do-
brovoqci u{li u sastav Drinske divizije 28. septembra 1916.
godine, po novom kalendaru, i da su odmah stali u prvi borbeni
red. “U posledwem lomqewu i pobe|ivawu neprijateqskih sna-
ga... na Kajmak~alanu, Dobrovoqa~ki odred imao je jednu od naj-
zna~ajnijih i najteìh uloga. Pripremiv{i se u toku 29. septem-
bra 1916. godine za veliko delo dobrovoqci izle}u 30. septembra
iz svojih rovova a zatim u jednom juri{u koji izaziva po{tovawe
i priznawe, i naletu jednostavnom i prostom, a pod jakom nepri-
jateqskom vatrom, izbijaju i definitivno ovla|uju najvi{im vr-
hom Kajmak~alana”. Uzimawem Kajmak~alana srpska vojska zako-
ra~ila je na svoju zemqu, {to joj je dalo izuzetno moralnu snagu.
Narednih dana, u borbama na Gruni{tu, “Dobrovoqa~ki odred
u~inio je ponova veliki napor, napor koji je prema{io wegovu
snagu. Odred je tada mu~nim i krvavim napadima protivu nepri-
jateqa znatno nadmo}nijeg, uspeo da otme sve bugarske predwe
116 Ilija Petrovi}
poloàje... i satera neprijateqa pozadi wegovih ì~anih pre-

preka... Krvavo rvawe koje je potom nastalo... i silni napadi i
kontranapadi na ovom malom par~etu zemqe, a izvr{avani sa o-
~ajni~kom hrabro{}u, proslavili su ime i juna{tvo na{ih do-
brovoqaca...
Slavni dobrovoqci!... Vas nepobedime junake, povukla je u
borbu àrka qubav za slobodom i vatrena èqa da se raskinu rop-
ski lanci vekovnih neprijateqa. Pohitaste kao orlovi krsta{i
u gwezdo majke Srbije da sa wenim sinovima, potomcima Obili-
}a i Kraqevi}a Marka, lu~u slobode visoko uzdignete i da bez
suza i straha, sunce slobode prenesete {irom na{ih krajeva...
Va{a vrela srca, puna ~astoqubqa i osvetni~ke krvi bez mrqe i
srama prineste na oltar Velike Srbije i stvoriste legende.
Nepobedimi junaci! Va{e bojno druèqubqe sa Drinskom
divizijom posvedo~eno je na istorijskim juna~kim megdanima:
Kajmak~alana, Sivog brega, Crnog kamena, Gruni{kog visa. Va-
{e bojno druèqubqe osve {teno je na gomilama kostura va{ih
drugova i hrabrih Drinaca. Neka se va{e bojno druèqubqe pri-
~esti iz jednog putira ratnog svr{etka... Skinimo kape i poklo-
nimo se senima palih junaka, va{ih besmrtnih drugova, koji na-
topi{e i zali{e svojom krvqu prag Otaxbine i uzviknimo: Neka
im je ~ast i slava! Vama, junaci, kao znak dubokog priznawa i
iskrene zahvalnosti, kli~em: @iveli dobrovoqci!”
[ta sa dobrovoqcima. S ukqu~ivawem dobrovoqaca u srp-

sku vojsku uvek je i{lo te{ko. Zanemarimo li prvobitni zvani~-
ni stav srpske vojske da se ne formiraju zasebne dobrovoqa~ke je-
dinice [1, dok. 1, 3], kao i neprihvatawe neodre|eno velikog broja
onih zarobqenika koji bi “mogli u~initi znatnih usluga” a ostav-
qeni su “da ~ame... u neradu, izme{ani sa ostalim zarobqenici-
ma, onda kada je na{oj vojsci i najmawa pomo} od koristi” [1, dok.
12, 18], najve}u te{ko}u dobrovoqcima predstavqao je bahat i osi-
on odnos stare{ina prema wim. Taj problem izbio je na videlo i
na Krfu, kada je srpska vojska ve} bila u fazi reorganizovawa.
Tamo je, na primer, jedna grupa zarobqenih Srba iz austrougar-
ske vojske, dobrovoqaca koji su u srpsku vojsku stupali “sa najbo-
qom voqom i odu{evqewem” ne bi li se borili za oslobo|ewe od
austrougarske okupacije, izloìla Ministarstvu vojnom svoje
nevoqe i, zbog sistemati~nog iìvqavawa “stare{ina” nad wima,
zatraìla dozvolu za otpust iz vojske.
Kada su u pitawu srpski oficiri i wihov odnos prema vojni-
cima, ovi dobrovoqci ni{ta novo nisu otkrili. Novo bi moglo
biti gola ~iwenica da Ministarstvo vojno nije tim odnosima po-
sve}ivalo pa`we u te{kim ratnim uslovima, kada su susreti sa
smr}u, svojih bliskih ili sopstvenom, oficirima ipak ostavqa-

li dovoqno vremena da zlostavqaju ratnike. U predratnim vreme-
nima, sve to bilo je normalna pojava i povod pre~estim raspra-
vama u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srbije. Tako, na primer,
u beogradskim Radni~kim novinama broj 53. od 3. marta 1914. go-
dine, objavqen je tekst pod naslovom “Protiv zlo~ina milita-
rizma”, u kome se prenose neki podaci iz govora socijalisti~kog
poslanika Tri{e Kaclerovi}a (Boka, Banat, 1879 - Beograd, 1964)
u vezi sa interpelacijom o zlostavqawu vojnika. Prema toj pri-
~i, 11. oktobra 1912. godine, na samo nedequ dana pre ulaska Srbi-
je u Prvi balkanski rat, pe{adijski kapetan Vojislav Bugarski,
ro|en u Lev~u (1887, Ratkovi}, kod Rekovca), onaj koji je 1918. go-
dine u{ao u Novi Sad na belom kowu, kao oslobodilac, ubio je voj-
nika Jovana Bo{kovi}a iz Rgotine, kod Zaje~ara. Pokojnikova udo-
vica podnela je zatim tu`bu Ministru vojnom, pukovniku Du{a-
nu Stefanovi}u, ali on nije o tome ni izvestio Narodnu skup{ti-
nu, “kad se i tu`ba nalazi”. Brane}i se od napada, Ministar je
odgovorio da ni on, Kaclerovi}, nije izvestio Skup{tinu, na {to
je drugi socijalisti~ki poslanik Dragi{a Lap~evi} (1864-1939)
dobacio: “G. Ministar je imao optu`bu, on je mogao da odgovori”.
Tada je Kaclerovi} svoje izlagawe dopunio tvrdwom da “ovaj is-
ti kapetan Vojislav Bu garski ubio je jo{ sedam vojnika iz Kra-
jine”. (Iako se baratalo imenom bar jedne `rtve, ove optu`be
nisu do kraja raspravqene, po{to ih je skori Svetski rat potpuno
potisnuo u zaborav; zaboravqeni su i brojni drugi slu~ajevi o ko-
jima je Narodna skup{tina raspravqala, budu}i da po nemilosrd-
nom mu{trawu pot~iwenih vojnika ovaj kapetan nije bio izuze-
tak u tada{woj srpskoj vojsci.
I sada, evo, na Krfu, posle svih nevoqa u povla~ewu, dosle-
dan nastojawu da o dobrovoqcima ne treba ostavqati previ{e tra-
gova, Ministar vojni nije se mnogo optere}ivao navedenom mol-
bom. On je 31. marta 1916. godine samo naredio da se poloàj srp-
skih dobrovoqaca iz reda austrougarskih zarobqenika “sa na{eg
i ruskog fronta”, ve} raspore|enih u operativnoj vojsci, grani~-
nim trupama, àndarmeriji i kadrovskim trupama u novim kraje-
vima, najzad reguli{e. îtava “regulativa” sastojala se u obja{-
wewu koji }e se dobrovoqci smatrati borcima, koji neborcima,
a koji }e se prikqu~iti ostalim zarobqenicima ako “ne bi è-
leli da sluè dobrovoqno u na{oj vojsci ni kao borci ni kao ne-
borci” [1, dok. 44, 52-53].
Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Istori~arima izvor-

ne “jugoslovenske” {kole bilo je izuzetno stalo da tezu o frontu
118 Ilija Petrovi}
jugoslovenskog ujediwewa, o wegovom {irewu i wegovim tokovi-

ma, oslone i na dobrovoqa~ki pokret. Istina, srpski karakter
tog pokreta uvek je zanemarivan, a o wegovoj eventualnoj sponta-
nosti govoreno je samo uslovno i, mawe-vi{e, kao o prate}oj po-
javi velikih podsticajnih aktivnosti srpske vlade i hrvatskog
Jugoslovenskog odbora. Rad srpske vlade na prikupqawu dobro-
voqaca obi~no se “pravda” ~isto prakti~nim razlozima i ~iwe-
nicom da je srpska vojska bila van otaxbine, u izgnanstvu, i bez
regrutne baze za redovnu popunu. No, kad se govori o delovawu Ju-
goslovenskog odbora, wegova ume{anost u dobrovoqa~ki pokret
dobija jednu “vi{u dimenziju”, izazvanu “u prvom redu politi~-
kim razlogom, jer je u~e{}e jugoslovenskog stanovni{tva Monar-
hije u oruànoj borbi na strani Antante moralo posledi~no uti-
cati i na snaèwe uloge Odbora kao ~inioca u procesu ujediwe-
wa" [7, 284-285]. “Jugoslovensko stanovni{tvo Monarhije”, o kojem
se obi~no govori kao o faktoru “oruàne borbe na strani Antan-
te”, upravo su dobrovoqci, ali se uvek propu{ta da kaè da su to
u ogromnoj ve}ini Srbi, a tek “ne{to malo Hrvata” i pokoji Slo-
venac.
Prema jednom tuma~ewu, uz “te{ko}u” {to su se u dobrovoq-
ce uglavnom javqali Srbi, “radi srpske ideje” (istina, “be{e i
ne{to malo Hrvata”), nastale su i neke druge te{ko}e, “i mo`da
ve}e, od strane politi~kih vode}ih krugova. Predsedni{tvo Jugo-
slovenskog odbora imalo je od samog po~etka ideju o tome, da Sr-
bi, Hrvati i Slovenci iz Austro-Ugarske, svojom voqom i svojom
suradwom, manifestuju svoje oslobo|ewe i ujediwewe sa Srbijom
kao Pijemontom, mesto da ih Srbija, kao anonimnu masu oslobodi
i prisajedini po etni~kim i ekonomskim razlozima” [8, 17-18].
Pogodnosti za budu}e naseqavawe dobrovoqaca. Na predlog

ministra privrede od 17. novembra 1916. godine srpska vlada
donela je uredbu o naseqavawu u “novim krajevima”, po kojoj }e se
dobrovoqcima u srpskoj vojsci dodeqivati dràvna zemqa. Budu-
}i da se tada ra~unalo samo sa vojni~kim porazom Austrougar-
ske, a ne i sa wenim rasturawem, Srbija se smatrala obaveznom
da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobrovoqcima iz preko-
drinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva, onima koji se
ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo povratka ni u zavi~aj, o-
bezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji uslovi za zasniva-
we novoga doma. Najve}i deo te odluke glasi:
“Vlada Kraqevine Srbije polaze}i sa gledi{ta, da nikog ne
moè silom naterati na sluèwe u srpskoj vojsci re{ila je... da
prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da }e
stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u poza-
dini... Kraqevska vlada ne moè primiti na sebe du`nost da iz-
dràva porodice onih, koji bi se odazvali ota~estvenom pozivu
i stupili u redove srpske vojske, jer bi stvorila presedan, ne
toliko hr|av koliko neostvarqiv, s obzirom na na{e nov~ano
stawe i na na{e vojnike, koji se bore ve} nekoliko godina a niko
ne izdràva wihove porodice, premda oni imaju pre~e pravo pot-
pore, nego li svi drugi, koji bi se sada javili, da stupe u na{u
vojsku. Kraqevska vlada izuzima samo one Jugoslovene, koji ìve
u Americi i otuda do|u u srpske dobrovoqa~ke trupe - redove.
Svakome takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne zemqe u Ma-
kedoniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak
poginu u borbi pravo svojine prelazi na naslednika, koji moraju
biti: Srbin, Hrvat ili Slovenac” [1, dok. 84, 110] .
Posle se pravo na zemqu pro{irilo na sve dobrovoqce, po-
{to je na sednici Ministarskog saveta od 9/22. januara 1917. godi-
ne re{eno “da se vojnici i oficiri izjedna~e u svemu sa na{im, i
da se svakom dobrovoqcu, koji se bude borio na frontu osigura-
mo 5 hektara plodne zemqe”. Komandant Srpskog dobrovoqa~kog
korpusa objavio je ovu odluku srpske vlade u formi naredbe broj
122 od 24. februara iste godine: “Ministarski Savet pod br. 200
re{eno je da svaki Jugosloven dobrovoqac, koji se u srpskoj voj-
sci bori protivu neprijateqa, po svr{etku rata dobije pet hekta-
ra za naseqavawe... Ovo se odnosi na sve Srbe, Hrvate i Slovence
pa ma odakle dolazili” [16, dok. 127, 158].
“Upotreba” dobrovoqaca na Solunskom frontu. I posled-

wih desetak ratnih meseci nije se krila namera srpske Vrhovne
komande da sve dobrovoqa~ke grupe rasformira i weno qudstvo
rasturi po ostalim pukovskim jedinicama. \eneral Petar Bojo-
vi}, na~elnik srpske Vrhovne komande, objasnio je da od prispe-
lih dobrovoqaca ne treba formirati zasebne jedinice, ve} ih od-
mah treba “uturiti” me|u stare vojnike. “Dobrovoqa~ke jedinice
mogle bi se zadràti samo izuzetno, u slu~aju ako im je ve} takvo
obe}awe dato od strane Ministarstva vojnog. Ali i u tom slu~a-
ju, te jedinice ne bi trebalo da budu ve}e od ~ete, koje bi ulazile
u sastav sada{wih bataqona” [1, dok. 233, 376-377]. To gledi{te on je
obrazlagao vaè}im stavovima srpske vlade da su dobrovoqci ne-
ophodno potrebni kao popuna na frontu i da se oni ne bi ni ku-
pili da takve potrebe nema. Naravno, bilo je Bojovi}u odli~no
poznato na koji su na~in dobrovoqci upotrebqavani prethodnih
ratnih godina, i u pogledu zadataka, i u pogledu gubitaka, i u po-
gledu snabdevawa. Nije iskqu~eno da su svi ti faktori, i pojedi-
120 Ilija Petrovi}
na~no i u svom zbiru, i ranijih godina odlu~uju}e uticali da se

dobrovoqci odmah ukqu~e u redovne jedinice, mada se ne sme za-
nemariti ni jedan izuzetno zna~ajan organizacioni razlog: da
nije bilo takve popune, pojedine mawe ili ve}e vojne formacije
morale bi se spajati ili ukidati posle svih ve}ih bitaka.
Stavovi prema dobrovoqcima iz Crne Gore. Raspoloèwe

prema Crnogorcima oscilovalo je s vremena na vreme, uvek u za-
visnosti od odnosa srpske vlade prema crnogorskoj vladi u emi-
graciji, a zapaàwa o wima bila su prili~no kontradiktorna.
Tako, na primer, jednom se kaè da bi Crnogorce “trebalo izdvo-
jiti da bi bili po{te|eni od mnogo neprijatnosti, koje im naro-
~ito Bosanci, Hercegovci i Dalmatinci prire|uju, {to je ~esto
uzrok àlbama, a ponekad i tu~ama ja~ih razmera” [1, dok. 238, 382-
284]. Drugi put, 25. oktobra 1917. godine, vojvoda Stepa pi{e da je
u Vardarsku diviziju bilo raspore|eno petnaestak Crnogoraca
iz Amerike, a wihovo dràwe bilo je “posve hr|avo, u borbu ne}e
da idu, van borbe tako|e vrlo hr|avi” [1, dok. 239, 384]. To potpuno o-
dudara od mi{qewa koje je u Solunu, prvog dana 1917. godine, u ve-
zi sa jednim nare|ewem srpskog Ministarstva vojnog [1, dok. 53, 72],
izrekao kapetan Milutin Nikoli}, vr{ilac du`nosti koman-
danta Bataqona Srba dobrovoqaca: “Crnogorci koji se sada na-
laze u Bataqonu nisu ni~im dali povoda da se posumwa u wihovu
odanost nama” [1, dok. 56, 76]. U jednom poverqivom pismu Vrhovnoj
komandi od 13. februara 1917. godine, ministar vojni Boìdar
Terzi} kaè da se de{avalo “da su pojedini od na{ih vojnika pa
~ak i oficira r|avo predusretali poneke dobrovoqce koji su sa
raznih strana do{li da se uz nas bore. Ovakve neuputnosti ponaj-
~e{}e su se de{avale prema Crnogorcima ne dvoje}i pokad{to
od wih ~ak ni Hercegovce... To mestimi~no i trenutno neraspo-
loèwe prema Crnogorcima, potpuno je neosnovano i neopravda-
no... I ako su ovakve pojave retke i poti~u vi{e sa jezika nego iz
srca, ipak su one nedostojne Srba u op{te, a naro~ito iz Srbije,
koji su vazda bili predstavnici nacionalne prosve}enosti, ne-
sravwive verske tolerancije i uzoriti borci za ujediwewe na{eg
raskomadanog naroda” [1, dok. 231, 373].
Vreme Prvog svetskog mira

Neposredno posle dobijenog rata. Raspoloèwe stvoreno pro-
bojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svoj
status “za posle rata” mogli urediti bez te{ko}a. Naime, “kad su
se prikupqali crnogorski obveznici (wih 10.000 u prvo vreme),
ministar vojni postavio je predsedniku vlade pitawe, kako treti-
rati ove qude, da li kao srpske obveznike ili kao dobrovoqce”.
Ministrov predlog da se oni tretiraju kao obveznici Pa{i} nije
prihvatio, nego je 4. novembra 1918. godine, bele{kom na pole|i-
ni ministrovog upita, odgovorio: “Crnogorce treba smatrati kao
dobrovoqce” [13, 136]. Pa{i}evo mi{qewe moglo je u tom trenut-
ku biti autoritativno, ali je ve} narednih godinu-dve zvani~no
po~elo da se na crnogorske dobrovoqce, i ne samo na wih, gleda
sa velikim podozrewem. Bez obzira na svoje ratne zasluge i na
ono {to im je obe}avano u vremenu dok su bili potrebni srpskoj
vojsci, u mirnodopskim uslovima postalo je o~igledno da dobro-
voqci “optere}uju” aktuelne politi~ke prilike u novostvorenoj
Kraqevini [11, 286].
Najpre, Uredbom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godi-
ne bilo je predvi|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dr-
àvqanin novostvorenog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca
koji je u srpsku vojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no sa 18. novem-
brom 1918. godine, te da }e se “dobrovoqcima zemqoradnicima”
razdeliti plodna zemqa radi naseqewa, “tamo gde se naseqavawe
bude vr{ilo prema planu”. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se zem-
qa dodeqivati samo onim siroma{nim dobrovoqcima koji }e je
sami obra|ivati; ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena ze-
mqa koristi druk~ije, ona }e se oduzeti [14, 156].
Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~noj
eksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese, ko-
lonizaciju i izgradwu radni~kih i ~inovni~kih stanova i vrto-
va. Odmah se moglo znati da }e ova Uredba biti te{ko primewe-
na, po{to u krajevima iz kojih je poticao najve}i broj dobrovo-
qaca nije bilo velikih poseda i nije se imalo {ta ekspropri-
sati. Zbog toga, krajem avgusta iste godine, ministar za agrarnu
reformu izdao je naredbu da se pristupi privremenom naseqava-
wu dobrovoqaca iz pasivnih krajeva “u jednu sno{qiviju situa-
ciju od ove u kojoj se sada bez zemqe i bez sredstava za ìvot nala-
ze”. Posle nekoliko dana ministar je dao i uputstvo za izvr{ewe
svoje naredbe, a jedna od najzna~ajnijih odredaba predvi|ala je da
}e se naseqavati samo dobrovoqci koji su ratovali na Solunskom
frontu i koji o tome imaju uverewe Ministarstva za socijalnu
122 Ilija Petrovi}
politiku (ili wegov kratak izve{taj o toj ~iwenici) ili, do 1.

aprila naredne godine, odgovaraju}u objavu vojnih vlasti; zain-
teresovani dobrovoqci, po zanimawu zemqoradnici ili zanat-
lije, morali su svoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti.
Zbog toga {to su i neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli zem-
qu pre dono{ewa Uredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se
o{te}enim, protestovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijat-
nosti, ministar za agrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. go-
dine re{ewe kojim se zemqa za naseqavawe moè dati i dobro-
voqcima drugih zanimawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu ob-
ra|ivati i svojim radom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kih
kolonija [14, 157-161].
Prema tvrdwi Nikole Ga}e{e, “nijedan pravni propis o do-
brovoqcima i kolonizaciji nije omogu}io takve malverzacije i
{pekulacije sa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zem-
qom kao re{ewe Ministarstva za agrarnu reformu da dobrovoq-
ci nezemqoradnici mogu tako|e dobiti zemqu” i da se moè “s
pravom re}i da je ovo re{ewe vi{e nanelo {tete nego koristi
naseqavawu Ba~ke od 1918. do 1941” godine [14, 163].
Ipak, mnogo ve}i nedostatak Uredbe o dobrovoqcima bio je
sadràn u odredbi da se zemqa moè dodeqivati samo onim do-
brovoqcima koji su ratovali na Solunskom frontu. Na takvu od-
redbu reagovali su odmah dobrovoqci iz Vojvodine koji su svoje
ratovawe okon~ali na Dobruxi; samo se moè pretpostaviti da
se tu, jednim delom, radilo o dobrovoqcima koji su posle rawa-
vawa na Dobruxi ostali negde u Rusiji na duèm le~ewu ili su iz
Srpskog dobrovoqa~kog korpusa istupili pre wegovog odlaska
na Solunski front. Dobrovoqa~ka organizacija iz Novog Sada
odràla je na samom kraju oktobra 1920. godine protestnu skup-
{tinu i prihvatila jednu rezoluciju o dobrovoqa~kim proble-
mima, ~iji je kqu~ni zahtev bio “da se i dobru~anima odmah deli
zemqa za ovu ekonomsku godinu i da i oni osete blagodati za svoje
po`rtvovawe” [14, 162].
Naro~ito veliki problemi iskrsli su u vremenu kad je dobro-
voqcima iz Crne Gore nametnuto da dokaù svoje u~e{}e u oslo-
bodila~kim ratovima. Oblasnom Savetu dobrovoqaca Crne Go-
re i Boke bio je to povod da februara 1922. godine zamole penzio-
nisanog |enerala Mitra Martinovi}a, pre|a{weg crnogorskog
ministra rata, “da objasni ko se za vreme Balkanskoga i Evrop-
skog rata u crnogorskoj Vojsci smatra kao dobrovoqac”. \enera-
lovo obja{wewe glasilo je:
“1. Posle objave rata 1912. godine protivu Turske Imperije,
kao i rata 1914. godine protiv Austro-Ugarske i wenih savezni-
ka, sa svih strana javili su se Crnogorci onda{woj Crnogorskoj

Vladi i traìli mogu}nost za povratak u Crnu Goru. Kako onda{-
wa Vlada nije imala mogu}nosti da ovima ukaè ma kakvu pomo},
to je depe{om saop{teno, da se osloba|aju vojne du`nosti i osta-
vilo im se dobroj voqi i patriotizmu da do|u u rat ili ne.
Posle ovakve odluke Crnogorske Vlade, mnogi su Crnogor-
ci do{li iz Amerike i sa drugih strana, gde su do tada bili na za-
radi, stupili su u vojsku i borili se protivu neprijateqa, te su
zbog toga od strane Crnogorskog Ministarstva Vojnog smatrani
kao dobrovoqci, jer nisu bili obavezni da do|u, a do{li su o svo-
me tro{ku.
2. Kao dobrovoqci smatrana su i sva ona lica koja su 1912. i
1913. godini kao i 1914. i 1915. godini sa teritorije Austro-Ugar-
ske Monarhije (iz Bosne, Hercegovine, Like, Boke i ostalih po-
krajina) prebegli u Crnu Goru i stupili u Crnogorsku vojsku i u
wenim se redovima protivu neprijateqa borili.
3. Dobrovoqcima smatrani su i svi mladi}i - maloletnici
iz Crne Gore, koji nisu bili u obavezi po Zakonu da sluè u voj-
sci za vreme rata, ali su oni ipak uzeli u~e{}a u ratu”.
Osim toga, |eneral Martinovi} smatrao je da bi dobrovoqa~-
ki status trebalo priznati jo{ dvema grupama: onima “koji su
dobrovoqno po okupaciji Crne Gore odbegli u Crnu Goru i ~et-
ni~ki se borili protivu okupatorskih A.-Ugarskih vlasti”, kao i
takozvanim Nacionalnim borcima “koji su po Ujediwewu u 1918,
1919. i 1920. godini dobrovoqno stupili u organizovane omladin-
ske ~ete i borili se protivu onih koji su hteli da onemogu}e stvo-
reno Ujediwewe”.
Posredovawem Ministarstva za socijalnu politiku, ovo mi-
{qewe prosle|eno je ministru vojnom |eneralu Stevanu Haxi-
}u, koji se sa Martinovi}em sloìo samo u prvim trima ta~kama,
dok je za one preostale rekao da im se ne moè priznati dobrovo-
qa~ki status. Administracija je brzo radila i u skladu sa Haxi-
}evim stavom odmah izdala oko tri hiqade dobrovoqa~kih uve-
rewa. Mora biti da su dobrovoqci bili nezadovoqni, jer je Mi-
nistar vojni naredio da se ceo problem iznese pred Intermini-
sterijalni komitet. Naravno, nzadovoqnim dobrovoqcima nije
udovoqe no, po{to se stav ovog Komiteta nije se razlikovao od
Haxi}evog: “Prve tri napred navedene grupe treba priznati za do-
brovoqce iz razloga toga {to se bratska Crnogorska vojska bo-
rila u tesnome savezu sa Srpskom vojskom protivu zajedni~kog
neprijateqa i bila tako re}i sastavni deo Srpske Vojske, te se do-
brovoqci Crnogorske vojske... imaju smatrati kao i dobrovoqci
Srpske vojske i istim se pravima koristiti”.
124 Ilija Petrovi}
Stav Interministerijalnog komiteta bio je prihva}en i u

Ministarskom savetu, tako da je 30. avgusta 1924. godine odlu~eno
“da se prve tri grupe u ovome referatu... priznadu za dobrovoqce
i u spiskove dobrovoqaca uvedu”.
Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik za
izvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovoqa~ka
prava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godina
starosti. Priznati su kao dobrovoqci samo oni raniji crnogor-
ski podanici “koji u vremenu stupawa u vojsku nisu bili u li~noj
vojnoj obavezi, ili koji su bili oslobo|eni li~ne obaveze u voj-
sci, ali samo kao: nesposobni, maloletni ili pre{li godine li~-
ne obaveze”. Nesumwivo je da su na taj na~in povre|ena prava naj-
ve}em broju Crnogoraca koji su u vreme izbijawa Svetskog rata
bili zate~eni u inostranstvu, i koji su se, mada “naro~itim re-
{ewem Crnogorske Vlade” oslobo|eni li~ne vojne obaveze, po
svom li~nom izboru pojavili na bojnom poqu; i kraq Nikola po-
ru~io je svojim podanicima u Americi da ih osloba|a podani~ke
obaveze, ako sami ne mogu do}i: “Ko moè do} dobro mi do{ao, a
ko ne moè prosto mu bilo” [5, 353]. Svi oni stigli su na rati{te
kao dobrovoqci, a mnogi od wih su kao dobrovoqci i poginuli;
administrativnim putem nije se smeo mewati wihov status, naro-
~ito ne ovima posledwim.
Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{avan
ni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza rat-
nih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, na predlog Sarajev-
ske dobrovoqa~ke organizacije jednoglasno je zakqu~eno da se 1.
decembra iste godine u Beogradu odrì “veliki javni protestni
zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewa zakona o re{a-
vawu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativnom slu~aju po
ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobrovoqa~kih zakon-
skih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~kih uverewa i do-
bijenih ratnih odlikovawa”.
Vlasti nisu dopustile da se nameravani skup odrì, e da se
ne bi remetio dotle uspostavqeni odnos dràvne i politi~ke hi-
jerarhije prema srpskom dobrovoqa~kom pokretu, {to je, samo po
sebi, podrazumevalo i napor da se spre~e o~ekivane demonstra-
cije nezadovoqnih dobrovoqaca [11, 286-287].
Drugi svetski rat i posle

Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. S obzirom na zlehudu
sudbinu koja ih je zadesila u novoj dràvi i ~ije tragi~ne posle-
dice jo{ nisu uspeli da otklone, Srbi imaju mnogo razloga za ne-
zadovoqstvo politi~kim rezultatima svoje vojni~ke pobede nad
Austrougarskom i wenim saveznicima. Posebno moraju biti neza-
dovoqni srpski dobrovoqci, kojima ne bi su|eno da istinu o se-
bi vide zapisanu i ~uju za ìvota. Ali, zato su mnogi od wih do~e-
kali da iz Narodnih novina, slu`benog lista Nezavisne Dràve Hr-
vatske od 18. aprila 1941. godine, saznaju da je Ante Paveli}, u
ime Hrvata koji su cele ~etiri ratne godine gradili svoju “rat-
nu” i nacionalnu politiku na ciglih hiqadu-dve dobrovoqaca
hrvatske nacionalnosti, u vremenu dok je pod nema~kom za{ti-
tom stvarao svoju Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, doneo “zakonsku
odredbu” kojom “sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. do-
brovoqcima na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla{u-
je(m) dana{wim danom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko od
dosadawih vlasnika i posjednika nema pravo na bilo kakovu od-
{tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno”.
A samo tri nedeqe kasnije, kad su usta{e ve} bile usposta-
vile vlast u Sremu, jedna delegacija srpskih dobrovoqaca iz Ste-
panovi}eva, prognanih preko Dunava, od kotarskog predstojnika
u Sremskoj Mitrovici zatraìla je dozvolu za boravak u Sremu.
Predstojnikov odgovor nije ostavqao nikakve sumwe: “Vi ste pro-
tjerani iz Ba~ke od maxarskih vlasti silom zakona, jer vam tamo
nije bilo mjesto. Svoju domovinu Hrvatsku ste prije dvadeset pet
godina izdali i oti{li da se borite za kraqa Petra i veliku Sr-
biju. U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj za vas nema mjesta osim u
logorima! Dok ste ~itavi, gubite se u Srbiju i borite se i daqe
za wenu veli~inu...” [15].
I do~ekali su da Ministarstvo unutra{wih poslova Fede-
rativne Narodne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46
od 18. februara 1947. godine, donese re{ewe kojim se Savezu rat-
nih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine za-
brawuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve.
Naslawaju}i se na podatke da je “samo u Narodnoj Republici Cr-
noj Gori ka`weno preko 15 biv{ih ~lanova Saveza, i to na duè
vremenske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem”,
a u Bosni i Hercegovini “vi{e od 12” ~lanova Saveza zbog izdaje
i u~e{}a “u fa{isti~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima”,
Ministarstvo je ocenilo da je “ovakav protivnarodni i izdajni~-
ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{isti-
126 Ilija Petrovi}
~ko obele`je”, wegov rad bio je “u svojoj su{tini protivnarodni

i izdajni~ki”, ~ime je “jasno obeleìo profa{isti~ki karakter
ove organizacije". Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine
potvr|uju}i ovo re{ewe, Vlada Federativne Narodne Republike
Jugoslavije ocenila je da “okolnost {to je bilo ~lanova Saveza,
koji su bili na strani narodnooslobodila~kog pokreta (mnogo
vi{e od »preko 15« i »vi{e od 12« ka`wenih ~lanova iz Crne Go-
re i Bosne i Hercegovine - IP)... nema upliva na prosu|ivawe
profa{isti~kog obele`ja Saveza kao organizacije, jer nije re-
zultat direktiva ili bilo kakvih akcija te organizacije. Napro-
tiv, Savez kao organizacija nije ispunio svoj zadatak i nije svoj
rad uskladio sa interesima naroda, a svojim pasivnim stavom u
~asu okupacije potvrdio je svoj profa{isti~ki karakter... Po-
{to je... re{ewem (Ministarstva unutra{wih poslova - IP)
pravilno utvr|en profa{isti~ki karakter organizacije, koji je
u punoj meri do{ao u ~asu i tokom okupacije, to nema nikakvog
upliva eventualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije”
na koji se Savez ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova
1912-1918. godine pozivao i zbog ~ega se àlio [11, 276-277].
Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na narednih ~etrde se-
tak godina }utawa o sebi.
Istori~ari o dobrovoqcima. Me|u Srbima, na mnogim stra-

nama, postoji ve} uro|ena sumwi~avost prema pisawu, prema sve-
mu {to je napisano, a naro~ito prema onima koji pi{u. Takva sum-
wi~avost nije strana ni onima koji se pisawem bave “u vidu zana-
ta”. Otud, ne treba se ~uditi {to o mnogim va`nim zbivawima i
pojavama iz srpske pro{losti, ~ak i novije, nema pisanih trago-
va, ili, ako ih ima, {to su {turi i usputni. Ne moè se sumwati u
~iwenicu da je srpski dobrovoqa~ki pokret na po~etku 20. veka
bio izuzetno zna~ajna pojava, isto kao {to se ne moè pobe}i od
istine da su oslobodila~ki ratovi iz toga perioda sudbinski
uticali na biolo{ki opstanak srpskog naroda i wegovu budu}u
istoriju. O srpskim dobrovoqcima u balkanskim ratovima 1912-
-1913. i u Prvom svetskom ratu 1914-1918. godine pisalo se u raz-
nim prilikama i za razli~ite potrebe, ali se mora re}i, bez ob-
zira na brojnost takvih priloga i dobronamernost wihovih au-
tora, da ~itava tema i daqe pluta na pretpostavkama, izvrgnuta
sumwama, potcewivawu i, ~ak, preziru.
Pojedini istori~ari, i ostali, tokom prethodnih osamde se-
tak godina trudili su se da iz svega {to je zapisano o dobrovoqa~-
kom pokretu do|u do podataka koji bi se mogli smatrati ta~nim,
istinitim i nesumwivim. Svi oni smatrali su da se do nekog ko-
na~nog broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima
od 1912. do 1918. godine moè i mora do}i sabirawem pojedina~-

nih podataka rasutih po raznim dokumentima iz vojnih i drugih
arhiva. Kako je tih i takvih dokumenata malo, jer svi nisu sa~u-
vani, a svi dobrovoqci u wih nisu ni upisani, moglo se desiti da
vojna istorija govori o svega tridesetak hiqada dobrovoqaca u
Prvom svetskom ratu. Vladimir Dedijer napisao je u Istoriji Jugo-
slavije, Beograd 1972, “da je blizu 100.000 Srba, Hrvata i Slovena-
ca iz jugoslovenskih zemaqa Austro-Ugarske uzelo u~e{}a u re-
dovima srpske i savezni~ke vojske, kao dobrovoqci, protiv cen-
tralnih sila” [10, 392], ali {ta mu to vredi kad Nikola B. Popovi}
misli da je to “bez ikakvih argumenata” i da su Dedijerovom au-
toritetu “podlegli (..) neki dobronamerni novinari i publici-
sti, koji su u svom romantizmu lako prihvatili tu fantasti~nu
cifru” [9, 274].
Mada bi Popovi}u, kao potomku dobrovoqaca, “ta cifra, da
je istinita, bila draga”, on “predlaè”, i to velikodu{no, da se
ukupan broj dobrovoqaca u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog
rata izjedna~i sa brojem ~lanova Saveza ratnih dobrovoqaca
Kraqevine Jugoslavije i da iznosi “oko 40.000” [12, 281]. Prizna li
mu se pravo da sumwa u Dedijerovu cifru, jer nije vi deo kako se
do we do{lo, odmah se mora re}i da je Popovi}eva metodologija
“odokativna” i, stoga, potpuno neprikladna za bilo kakvu raspra-
vu, ponajmawe nau~nu. Utoliko pre {to je on sam ob javio doku-
ment iz kojeg proisti~e da je na samom po~etku rata “iz osvojenih
bosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo na teritoriju Srbije
do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se gotovo svi za-
robqenici i prebegli Jugosloveni u razne jedinice u pozadinsku
slu`bu vojske i u gra|anske du`nosti”[16, dok. 215,298].
Do na{ih dana. Posledwih skoro pola veka ~ak i tih tridese-

tak-~etrdeset hiqada “dopu{tenih” dobrovoqaca remetili su vla-
daju}u logiku i u politici i u zvani~noj istorijskoj nauci. Za po-
litiku, oni su bili prihvatqivi samo kao cifra koja je pro{la
kroz jedno poodavno zaboravqeno vreme i koja nije mogla da se sa-
svim izbri{e onim famoznim re{ewem o zabrani dobrovoqa~ke
organizacije; za zvani~ne istori~are, o toj “preìveloj vrsti”
bilo je uputno pisati samo onoliko i onako kako je i koliko bi-
lo “po vkusu ideolo{ke recenzente”. Ako se dobrovoqcima neko
bavio na neki drugi na~in, to je bilo sumwivo. Tako se i moglo
desiti da po~etna istraìvawa pokojnog Mihajla Stojakovi}a iz
Novog Sada, nekada{weg vi{eg oficira Jugoslovenske narodne
armije u pravnoj slu`bi, izazovu nervozu kod pretpostavqenih i
dovedu do upozoravaju}eg pitawa “dokle }e da voda te dobro voq-
ce kao gexa me~ku”. Stojakovi} je morao oti}i iz Armije, ali je
128 Ilija Petrovi}
istraìvawe dobrovoqa~kog pokreta odu{evqeno nastavio, “o

svome ruhu i kruhu”.
A na samom po~etku ove decenije, u ne{to izmewenim poli-
ti~kim prilikama, dobrovoqcima je omogu}eno da zaista obnove
rad svog udruèwa. Po{to je dobrovoqaca tada bilo tek da se iz-
broje prstima jedne ruke, u nazivu udruèwa na{li su se potomci
dobrovoqaca i wihovi po{tovaoci, i jednih i drugih malo. Is-
tine radi, prvih je po Jugoslaviji bilo mnogo, ali najve}i deo wih
nije ni znao da su im o~evi ili dedovi ratovali kao dobrovoqci;
pomiwawe Solunskog fronta moglo je i u porodi~nom krugu biti
sumwivo, a pisane tragove o svom dobrovoqa~kom statusu wihovi
preci sami su uklawali u smutnim vremenima. (âk i obnovite-
qima Udruèwa nije smetalo {to u wegovom nazivu i znaku nedo-
staje srpsko obele`je).
Za istinom o srpskom dobrovoqa~kom pokretu po~eli su ta-
da da tragaju i novinari televizijskih ku}a Beograd i Novi Sad.
Snimqen je velik broj dokumentarnih emisija, a neke od wih pri-
kazivane su televizijskom gledali{tu i po nekoliko puta. Bili
su to prilozi koji su odslikavali ne{to nesvakida{we, koji su
mnogima delovali kao otkrovewe i koji su nekima ~inili neve-
rovatnim. Istori~ari od karijere nisu se mnogo pojavqivali u
ovim prilozima, iz vi{e razloga. Naj~e{}e, ~ak i kad se u neke
“druk~ije” podatke i neke “nove” dokumente o dobrovoqcima nije
moglo sumwati, bilo je to wihovo nepristajawe na samoinicija-
tivnu promenu vladaju}eg istoriografskog pogleda na to ne ba{
davno vreme. Ako su neki od wih pristali da svedo~e o nekoj “do-
brovoqa~koj” ~iwenici, uvek je to ~iweno vrlo odmereno, po ve}
poznatim kalupima, na na~in koji im ne bi krwio zami{qeni ug-
led me|u istori~arima savremene “jugoslovenske” {kole i koji
je mogao da im sa~uva prolaz kroz nekakvu univerzitetsku i aka-
demijsku hijerarhiju.
I opet zbog toga: kad je novosadsko Udruèwe ratnih dobro-
voqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca predloìlo
zvani~nicima sa katedre za istoriju na Filosofskom fakultetu
u Novom Sadu da se wihovi saradnici upuste u obradu nekolikih
tema o srpskim dobrovoqcima u ratovima 1912-1918. godine, pred-
log je “pa`qivo” odbijen.
Najnovije iskustvo, delom i li~no. Pokazalo se da je najlak-

{e bilo napisati kwigu o srpskim dobrovoqcima iz prekomor-
skih zemaqa (I. Petrovi}, Vernici Otaxbine), a da je put do we-
nog objavqivawa vodio Sizifovim tragom. Najpre, pokojni Mi-
hajlo Stojakovi} poku{ao je da na finansijsku saradwu “privo-
li” Republi~ki zavod za izdavawe uxbenika; poruka koju je pri-

mio na oko mesec dana pre no }e umreti (septembra 1997) bila je
deprimiraju}a: Zavod nema nameru da se bavi izdavawem kwige sa
ratnom tematikom! Jednako nezainteresovana bila je i uprava Ud-
ruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po-
{tovalaca iz Beograda, koja se, na jednoj sednici u Novom Sadu, u
Arhivu Vojvodine, opravdala tvrdwom da ona za te svrhe nema pa-
ra; i ina~e za svoj rad dobija malo sredstava, jer najve}i deo nov-
ca iz republi~kog buxeta izvla~i Udruèwe ratnika iz oslobo-
dila~kih ratova od 1912. do 1920. godine ~iji je predsednik “neki
pukovnik Markovi}”. Ovaj odgovor bio je tek da se ne{to kaè, a
pravi wegov smisao moè se razumeti samo uz podatak da je ta is-
ta uprava izbegla da u svom Dobrovoqa~kom glasniku {tampa dva
teksta ovog autora: jedan o dobrovoqcima u Svetskom, a drugi o do-
brovoqcima u Balkanskom ratu. Poku{aj da se i ono Markovi-
}evo Udruèwe navede da bude jedan od finansijera ili izdava~a
bio je zaludan, isto kao i sli~na ponuda beogradskom Dru{tvu za
negovawe tradicija oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine.
Nadu da bi ipak ne{to moglo biti od kwige podgrejala je vest
da je u Beogradu, u Vladi Republike Srbije, formiran Odbor za o-
beleàvawe osamdesete godi{wice proboja Solunskog fronta na
~elu sa tada{wim potpredsednikom Vlade Milutinom Stojkovi-
}em. Znaju}i da }e kwiga o kojoj je re~ biti jedini prakti~ni pri-
log toj godi{wici, jer sve ostalo ima da se zavr{i na sve~arskim
govorima, vencima, putovawima i zdravicama, uspostavqe na je
telefonska veza sa potpredsednikovim kabinetom. Dan-dva kas-
nije preporu~eno je da se zahtev “u tom smislu” uputi Ministar-
stvu za socijalni rad i bora~ka pitawa, po{to }e se u vezi sa pro-
slavom sve tamo de{avati. Ispostavilo se da je to Ministarstvo
samo tehni~ki organizator, a da }e se pare za Stojkovi}ev Odbor o-
bezbe|ivati preko Ministarstva kulture. Naravno, para ni ta-
mo nije bilo, jer, kako re~e jedan od ministrovih pomo}nika, “ne-
ma ih ni za druge, neophodne delatnosti”; prevedeno na razumqiv
jezik, to je zna~ilo da kwiga o srpskim dobrovoqcima nije neop-
hodna. Za svaki slu~aj, pismo s molbom za nov~anu podr{ku kwi-
zi upu}eno je na ruke gospodina potpredsednika Vlade; ostalo je
bez odgovora.
Na kraju, pomoglo je nekoliko malih preduze}a, da li zbog to-
ga {to se nisu mogla braniti od nasrtaja da pomognu, da li zbog
toga {to su wihovi ~elni qudi imali razumevawa za brojne srp-
ske ratnike koji su, sticajem raznih nesre}nih okolnosti, zalu-
tali u novijoj istoriji sopstvenog naroda. I pomoglo je {ezde-
setak autorovih prijateqa, ~ijom je dobrotom prikupqeno skoro
polovina sume potrebne da se kwiga pe~ata.
130 Ilija Petrovi}
Ni danas, osamdeset godina posle vojni~ke pobede na Solun-

skom frontu, istini o srpskim dobrovoqcima ne da se da izbije
na videlo. U jubilejnim septembarskim danima, dok se zvani~na
Srbija podse}ala velikih srpskih (i savezni~kih) pobeda na sa-
mom kraju Velikog rata, srpski dobrovoqci nisu pomenuti ni jed-
nom jedinom re~ju, ~ak ni kao "turisti u poseti" srpskom i bal-
kanskom rati{tu. Zbog toga, ostali su razo~arani svi oni koji su
verovali da bi neko zvani~an, makar i najstidqivije, mogao nago-
vestiti bar deo istine o srpskim dobrovoqcima. A istina o wi-
ma je neumoqiva: u Prvom svetskom ratu, u sastavu srpske i crno-
gorske vojske borilo se najmawe 177.700 dobrovoqaca, od ~ega oko
44.600 iz dveju srpskih kraqevina i oko 133.100 sa strane; me|u
wima bilo je oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva i najmawe
1.500 pripadnika stranih medicinskih misija [11, 66-285]. I daqe:
od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske (mo`da ih je
bilo i mawe, iako se u nekim izvorima kazuju da ih je bilo i svih
150.000!), u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama
za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih,
prekodunavskih i prekodravskih krajeva u~estvovalo je najmawe
79.000 dobrovoqaca, od toga oko 73.000 izvan Kraqevine Srbije.
Izuzmu li se iz ove posledwe cifre i Crnogorci, ~itava ra~uni-
ca nedvosmisleno }e potvrditi izjavu Svetozara Pribi}evi}a,
da tu desetak go dina posle tih doga|aja, da je u srp skoj vojsci
na Solunskom frontu bilo oko polovine dobrovoqaca iz krajeva
koji su pre rata bili pod ugarskom i austrijskom okupacijom [12,
274; 11, 285-287].
Ima u svemu i ne~eg ute{nog. Verni po{tapalici da “u

svakom zlu ima i ne~eg dobrog”, optimisti }e re}i da je mnogo i
ono {to se desilo; prethodnih pedesetak godina Solunski front
nije se smeo ni pomenuti, jo{ mawe da, na primer, neka visoka li~-
nost iz srpske politike javno skokne do Krfa.
Mada sve moè ostati po starom. Iako bi se, po pretpostav-

ci, moglo o~ekivati da }e obnovqeno beogradsko Udruèwe rat-
nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca
nastojati da otkloni sve nepravde nano{ene srpskim dobro voq-
cima tokom prethodnih decenija, i izme|u dvaju svetskih ratova
i u na{em vremenu, tako se ne{to, sude}i po onome kako sada stva-
ri stoje, ne}e uskoro desiti. Jer, ~elnicima tog Udruèwa ne pa-
da na pamet da broj dobrovoqaca izdignu na vi{e od ~etrdesetak
hiqada, koliko ih je u Udruèwu bilo uo~i Drugog svetskog rata.
Oni kao da ne}e da znaju da su u tada{wem Udruèwu bili samo
oni dobrovoqci koji su uspeli da presko~e sve administartivne

i druge prepreke i da dobiju “agrarnu zemqu” ili “dràvne obvez-
nice”; nije se moglo desiti da neko ostvari jedno od ovih dvaju
dobrovoqa~kih prava, a da se ne na|e u Udruèwu. Naime, Ured-
bom o dobrovoqcima, donetom 18. decembra 1919. godine, bilo je
predvi|eno obavezno organizovawe dobrovoqaca “u oblasni sa-
vez i jedan glavni savez za celu zemqu ~ija pravila odobrava mi-
nistar za socijalnu politiku”[14, 156]. Kad je ve} tako, onda to zna-
~i da niko od onih ~ija prava nisu bila priznata nije ni mogao bi-
ti u Udruèwu. A dobro je poznato, ~ak i u dana{wem beograd-
skom dobrovoqa~kom Udruèwu, da se septembra 1940. godine ve}
nalazilo “u postupku” pribli`no 12.000 molbi za priznawe dob-
rovoqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodne godine i da
se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re{ewe za sve
wih. Dotle, kao posledwi dan za prijem obveznica po ve} prizna-
tim re{ewima bio je odre|en 31. decembar 1941. godine. Isto-
vremeno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bilo je os-
tavqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za prizna-
we dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me-
|uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finansija je
izve{tavalo da “u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas
podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000
od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otseka u Mini-
starstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, ta-
ko da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica...
Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podne-
tih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8
decembra 1938”. Bilo je tada i oko 1.000 “priznatih dobrovoqa-
ca” koji se “iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem obvez-
nica”. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~no pro-
cewivalo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000; u
Ministarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {tete,
gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bio je
tada formulisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kog
svojstva ne bi trebalo produàvati preko 30. marta 1941. godine,
a i to samo za one dobrovoqce kojima je to svojstvo ve} bilo pri-
znato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. I narav-
no, podrazumeva se da u svim tim ciframa nema onih dobrovoqa-
ca koji su izginuli na rati{tu a za wih se nije znalo da su na ra-
ti{te stigli. I nema onih koji su u rat u{li kao dobrovoqci,
ali im je iz raznih razloga to svojstvo kasnije brisano.
Ubrzo je izbio Drugi svetski rat; re{avawe dobrovoqa~kog
pitawa obustavqeno je, a novi ratni pobednici izbrisali su i ono
{to je do po~etka rata bilo negde upisano. Zbog toga, a sve dok po-
132 Ilija Petrovi}
sve}eni ~uvari Brozovih lovi{ta i ovla{}eni tuma~i wegovih

sabranih imena i dela budu vodili istorijske institute po Srbi-
ji, “okupqali” potomke i po{tovaoce bezimenih, bezli~nih i ne-
mu{tih “ratnih” dobrovoqaca i sazivali nau~ne simpozijume o
srpskim nacionalnim interesima, du{e srpskih dobrovoqaca iz
oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine i daqe }e lutati bespu-
}em srpske istoriografije, u zaludwoj nadi da }e se skrasiti u is-
torijskom okviru namewenom svetim srpskim ratnicima.
***** Saop{tewe podneseno na “okruglom stolu” o dobrovoqcima

u Prvom svetskom ratu, odrànom u Arhivu Srbije 5. novembra 1998. go-
dine; organizatori su bili Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918,
wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda i Arhiv Srbije iz Beo-
grada, a prva li~nost tog skupa bio je Nikola B. Popovi}, tada predsed-
nik Izdava~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika i predsednik Upravnog
odbora Arhiva Srbije.
Kad je iz ovog saop{tewa (koje je na savetovawu podneseno kao za-
vr{no) i{~itano “dvanaestak minuta teksta”, jer je toliko vremena dato
autorima pojedinih priloga, g. Popovi} je ustao i, glasom koji je treba-
lo da izrazi nadmo} “neprikosnovenog autoriteta”, izgovorio: “Znate, kad
govorimo o ovoj temi moramo imati u vidu...”.
Autor ovog rada prekinuo ga je kratkom upadicom: “Ni{ta Vam ne
vredi da se sa mnom raspravqate. Evo Vam kwiga (Vernici Otaxbine, u
Literaturi pod brojem 11), pa se raspravqajte s wom”.
Popovi} je na to bez re~i seo.
Tekst je dat Arhivu Srbije da ga, ako bude sredstava, objavi u zbor-
niku svih radova sa tog skupa. Ko zna zbog ~ega, zbornik nije {tampan, a,
prema raspoloèwu ~elnika dobrovoqa~kog udruèwa iz Beograda, la-
ko se moè desiti da ovaj tekst bude “zaboravqen”.
Ipak, da se tako ne{to ne bi dogodilo, tekst je objavqen u autoro-
voj kwizi Sveti srpski ratnici, Novi Sad 2000, 51-69.
Na ovom mestu on se ponovo objavquje.
Literatura
Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980.
Slovenaca, kwiga XIII, Beograd 1927.
3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975.
4 Nikola P. [kerovi}, Crna Gora za vrijeme Prvog svjetskog
rata, Titograd 1963.
5 \uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Cr-
ne Gore 1875-1918, Podgorica 1997.
6 Boìdar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929.
7 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984.
8 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925.
9 Savo Skoko, Srpska vojska na Solunskom frontu i stvaranje zajedni~ke jugoslo-
venske dràve, Zbornik radova sa nau~nog skupa Stvaranje jugoslovenske dràve 1918
(Ilok 1979), Beograd 1983, 115-134.
10 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i} i Vladimir Dedijer, Istorija
Jugoslavije, Beograd 1972.
11 Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz
prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998.
12 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna struktura
dobrovoqaca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova
sa nau~nog skupa odrànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine,
Beograd 1996, 273-281.
13 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko
obrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX veka
Zbornik radova VI, Beograd 1964.
14 Nikola L. Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj
1918-1941, Novi Sad 1968.
15 Vaso Kolak, I. Petrovi} Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}e-
vo, Novi Sad 1999.
16 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, priredio dr Ni-
kola Popovi}, Beograd 1977.
SREMSKI DOBROVOQCI 1914-1918
Razbu|ena nada
Srpska o~ekivawa i austrougarska odmazda(1). Iako kratko-
trajna, srpska ofanziva u Sremu (6. septembra 1914) razbudila je
nadu srpskom ìvqu u Habzbur{kom carstvu, naro~ito onom we-
govom delu u blizini rati{ta, u ju`noj Ugarskoj, da se ~as nacio-
nalnog oslobo|ewa sasvim primakao. Prema izve{taju komandan-
ta austrougarske Dunavske flotile, Zemunci su u i{ ~ekivawu
srpske vojske cele no}i bili budni, a “do~ekali su srpske trupe
sa velikim odu{evqewem, sa cve}em i zastavama”, dok su Bor~a-
ni poslali deputaciju u Beograd da traì ujediwewe sa Srbijom.
O prilikama u Sremu i ju`nom Banatu po prodoru srpske vojske
preko Save, naro~ito imaju}i u vidu saznawe da su stanovnici
Zemuna i Bor~e iskitili svoja mesta zastavama i pevali rodoqu-
bive pesme, izvestila je i austrougarska Vrhovna komanda, konsta-
tacijom “da je stanovni{tvo Srema i Banata sasvim nepouzdano”.
Sa ciqem da suzbije takvo srpsko odu{evqewe, {to je istovreme-
no trebalo da bude i kazna za neprijateqsko dràwe prema aus-
trougarskoj vojsci, austrijski general Po}orek(2) naredio je da
se za sve seqane u La}arku zavede kontribucija, odnosno nov~ana
globa koja se u ratnim uslovima prisilno ubira od neprijateq-
skog stanovni{tva. Tu meru on je opravdao i re~ima “da se u poje-
dinim delovima Srema mi de facto nalazimo u neprijateqskoj ze-
mqi”. Prema wegovoj izjavi, mesno stanov ni{tvo pucalo je na
austrijske trupe u vi{e navrata, a srpskoj vojsci pomagalo je da-
vawem signala, obave{tavawem o koncentraciji trupa i wihovoj
dislokaciji, obeleàvawem artiqerijskih ciqeva, polagawem
bombi, prekidawem èlezni~kih linija, i sli~no.
O tim danima ne{to detaqnije pi{e Radovan Srdi}(3):
“Kazna koju je zahtevao Po}orek bila je blaga u odnosu na ono
{to je Srbe u Sremu, u mnogim mestima, jo{ o~ekivalo te tra-
gi~ne jeseni 1914. godine. Tako su, na primer, neki gra|ani Srem-
ske Mitrovice izvedeni pred Vojni sud u Petrovaradinu pod op-
tu`bom da su slali signale srpskoj vojsci... Samo sedam dana po-
sle bitke na Legetu, u nedequ 13. septembra, u kasnim ve~erwim
~asovima, maxarski husari su upali u [a{ince i celokupno sta-
novni{tvo koje su zatekli, onako iz kreveta, poluobu~eno, iste-
rali su u mrklu i ki{ovitu no} i poterali na kraj sela, na ledine
zvane Doli}. Dok su jedni vojnici sprovodili me{tane, drugi su
palili seoske ku}e. Zapaqeno je tada 96 uglavnom ve}ih i bogati-
jih ku}a, naravno po{to su prethodno opqa~kane... Celo selo, sa
Doli}a, po onom blatu i muqu i hladnoj ki{i, gole i bose, nepri-

jateqski vojnici poteraju za Rumu... Deca su vri{tala, majke za-
pevale, qudi padaju u blato pod udarcima kundaka. Koji ne moè
da ustane, taj je tu ubijen i ostao. Tako je ova tragi~na kolona [a-
{in~ana, znatno posle pono}i, stigla u Rumu, da bi sutra ujutro,
uz viku, psovawe, {amarawe i pquvawe od strane rumskih [vaba,
bila sprovedena za Irig. Po{to su ih ovde ~etiri dana maltre-
tirali, a tri osobe su streqane, ène i deca su pu{teni ku}ama,
dok su svi mu{karci oterani u logore u Oseku, Virovitici i Ple-
ternici. U logoru Pleternica umrlo je 70 [a{in~ana, dok je u
ose~kom i viroviti~kom logoru oko stotinu [a{in~ana ostavi-
lo svoje kosti.
Te{ka sudbina, zbog austrougarske odmazde, zadesila je i Ja-
rak. Odlukom Vrhovne komande austrougarske vojske, formiran
je Pokretni preki vojni sud koji je ve} 11. septembra do{ao u
Srem, u pratwi jedne ~ete maxarskih husara, sa ciqem smirivawa
srpskog ìvqa. Ovaj sud je odmah sa~inio u Sremskoj Mitrovici
i spisak svih sumwivih Srba iz Jarka... koji rade na {tetu Mo-
narhije a u korist Srbije. Sa sa~iwenim spiskovima, Pokretni
vojni sud se, pra}en husarima, pojavio u Jarku 13. septembra. U tri
sata no}u 14. septembra, celo selo je isterano na ledine... îm su
me{tani isterani iz ku}a, vojnici su palili wihove domove: Ja-
rak je goreo. Zapaqeno je celo selo, svih 286 ku}a...
Pored paqewa ku}a, pa i celih sela, slawa stanovni{tva u lo-
gore i, naravno, pla~kawa, Austrougarska je posle povla~ewa srp-
ske vojske preduzela i potpuna iseqavawa sela u dowem Sremu. U
naredna dva-tri meseca u Sremu su od maxarskog terora stra dala
mnoga mesta: A{awa, Be{ka, Bresta~, Bu|anovci, Golubinci, Ze-
mun, In|ija, Irig, Petrov~i}, Pe}inci, Popinci, Progar, Prho-
vo, Stari Banovci, Stara Pazova, Suboti{te, [imanovci, i dru-
ga. U isto vreme, iz pograni~nog dela Srema potpuno je iseqeno 27
sela. Najzad, opqa~kana su a zatim spaqena slede}a sela: Boqevci,
Vitojevci, Grabovci, De~, Jarak, Klenak, Kupinovo, Obre`, Ogar
i Plati~evo. Ru{ene su i paqene srpske crkve i {kole. Veliki
srpski manastir Fenek je izgoreo, tako da su samo zidine ostale”(4).
Zapis dr Vojislava Milovanovi}a, ro|enog u Prhovu, tada svr-
{enog maturanta Srpske velike gimnazije u Sremskim Karlov-
cima, kazuje da “kad je srpska vojska kod êvrntije pre{la u Srem
a pro{la kroz moje selo napreduju}i prema Fru{koj Gori, narod
ju je do~ekao s velikim odu{evqewem i velikom rado{}u. Vero-
vali smo da je do{la sloboda. Me|utim, ova na{a radost bila je
kratkog veka, po{to se srpska vojska morala povu}i iz Srema i
hitno prebaciti preko Save. Onog momenta kad se pronela vest
136 Ilija Petrovi}
da maxarske trupe idu od Fru{ke Gore prema Savi, napustio sam

selo i krenuo najkra}im putem prema Savi u nadi da }e mi srpska
vojska dozvoliti prelaz u Srbiju. U sumrak sam stigao do sela
Ogara... Ali, kad sam izrazio èqu da pre|em u Srbiju, reko{e
mi da srpska vojska zabrawuje civilnim licima prelaz preko Sa-
ve... i sutradan (sam) se vratio u svoje selo. Posle kratkog vreme-
na austro-ugarska komanda poslala je kaznenu ekspediciju u sva
naseqa kroz koja je pro{la srpska vojska, da ispita i kazni ne-
du`ni srpski ìvaq.
Sva pograni~na sela prema srpskoj granici na Savi bila su
raseqena, najve}i deo stanovni{tva je interniran u unutra{wost.
Me|u wima je bilo i selo Jarak... Jednog dana do{lo je nare|ewe da
sve ìvo u na{em selu od 16 do 60 godina starosti krene u selo Ja-
rak radi ~i{}ewa, po{to je ovo bilo zapaqeno (samo je crkva bila
netaknuta). Istog dana stigla je i u na{e selo kaznena ekspedicija.
Devet vi|enijih qudi odvedo{e kao taoce... Taoce su odveli do me-
sta Dobanovaca, gde su ih postreqali(71).
Zapis o tim zbivawima ostavio je i Milan P. Kosti}(60):
“Kada su tako kroz Irig, 3/16. septembra, proterali za Pe-
trovaradin seqake iz Doweg Tovarnika, saznalo se od wih da je
wihov sve{tenik tu, blizu Iriga, (na drumu Ruma-Irig) ubijen,
jer zbog bolesti nije mogao daqe da pe{a~i. Wegov le{ je prona-
|en, i komisiski je ustanovqeno svirepo ubistvo od strane aus-
trougarskih vojnika. Bio je to Stevan Jovanovi}, rodom iz Srem-
skih Karlovaca, star 42 godine, otac male dece...
U sveèm se}awu mi je jo{ i danas sudbina seqaka iz pogra-
ni~nih sela [a{inaca i Jarka. Wih su zaustavili u Irigu, gde
im je odràno su|ewe, pa su osu|eni ovde i streqani.
Optu`ba je bila: »veleizdaja«, {to su do~ekali i davali po-
mo} srpskoj vojsci. Ratni vojni sud zasedao je u ku}i u kojoj je bila
àndarmeriska stanica, »na pijaci«. Svi optuèni, i svedoci,
proveli su satima ovde na pijaci, pod jakom straòm, ~ekaju}i da
budu uvedeni na su|ewe... Izvr{ewe presude, streqawe, bilo je od-
re|eno za {est sati ujutru, u blizini grobqa, na bregu prema se-
lu Neradinu. Jutro je osvanulo vedro, sun~ano, pa smo iz na{ih
dvori{ta, iz centra Iriga, posmatrali dolazak i kretawe osu-
|enika i straè na bregu, a potom smo ~uli plotun, koji je zna~io
kraj {estorice osu|enih Sremaca. Bilo je to 4/17 septembra 1914
godine”(58).
Imena streqanih upisana su u protokol umrlih iri{ke crk-
ve, kako sledi:
Jovanovi}, Georgije-\oka - Jarak kasapin, 27 godina star;
Kapetanovi}, Du{an -Jarak alvaxija, star 40 godina;
Mareq, Georgije-\oka - [a{inci ratar, star 30 godina;
Obrova~ki, Lazar - [a{inci ratar, ro|en u @abqu, star 50 godi-

na(59)
Radosavqevi}, Obrad - [a{inci ratar, star 28 godina;
[estanovi}, @ivan - Jarak ratar, star 32 godine.
Stanovni{tvo je i iz drugih mesta masovno pokretano, te su
mnogi prognanici stradali usput, naro~ito neja~. Brojne prog-
nani~ke grupe danima su se kretale ili su boravile pod vedrim
nebom, trpe}i i podnose}i svakakve nevoqe. Dobar deo wih in-
terniran je i postradao po logorima u Pleternici, Virovitici,
Vara`dinu, Beli{}u, Oseku, Aradu (u Rumuniji), Trpiwi, Boro-
vu, Koprivnici, Poègi i Neìderu (u Maxarskoj).
Zbog odu{evqewa iskazanog pri ulasku jednog maweg odreda
srpske vojske u ju`ni Banat, sli~nim represalijama bilo je pod-
vrgnuto i stanovni{tvo Pan~eva i okoline i Bazja{a. Nesu-
mwivo, tamo je najcrwu sudbinu doìvela Bor~a. Jer, ~im je neus-
pe{no okon~ana kratkotrajna srpska ofanziva u Sremu i u Bana-
tu, maxarske trupe blokirale su ovo ju`nobanatsko selo, a ispi-
tivawu, mu~ewu i svim oblicima fizi~kog zlostavqawa bili su
izloèni svi seqani, ~ak i deca, ène i starci. Osamdesetak oso-
ba izvedeno je pred preki vojni sud. Deset lica osu|eno je na smrt,
a kazna nad wima, za primer, izvr{ena je u Pan~evu, na ribqoj pi-
jaci pored èlezni~ke stanice, kasnije nazvanoj Trg mu~enika.
“Silan narod je izi{ao napoqe da vidi srpske stradalnike za sve-
tu zemqu srpsku... Po naredbi izi{le su i sve osnovne i sredwe
{kole”. Na vremenske kazne od petnaest do dvadeset godina osu-
|eno je devetnaest lica, i svi oni poslati su na izdràvawe kaz-
ne u Ilavu (Slova~ka). Od posledica “istra`nog postupka” u Bor-
~i i Pan~evu tamo je ubrzo umrlo sedam zato~enika(5).
Maxarski zlo~ini u Sremu(6). Istraìvawa To{e Iskruqe-

va(7) potvr|uju da su najteì zlo~ini prema srpskom narodu po~i-
weni u Sremu, u vremenu dok su se tamo nalazile maxarske trupe.
Na samom po~etku rata, sredinom avgusta 1914. godine, i neposre-
dno po neuspe{nom okon~awu srpske ofanzive u Sremu, nepun me-
sec dana kasnije, velik broj Srba streqan je ili obe{en po presu-
di pokretnih sudova, a mnogi su stradali u pogromima masovnih
kaznenih ekspedicija po skoro svim sremskim selima. Iako Is-
kruqev navodi imena i prezimena skoro svih `rtava, uz nazna~e-
ne cifre uvek treba dodati i re~ “najmawe”. Jer, realno je pret-
postaviti da su wegovi informatori, uz vremensku distancu od
petnaestak godina, propustili da nabroje imena svih `rtava, is-
to kao {to je izvesno da u spikovima nema onih koji su kasnije umi-
rali od tada zadobijenih rana i uboja, od posledica iscrpqeno-
sti, gladi ili mu~ewa. Tako je, na primer, u Batajnici ubijeno de-
138 Ilija Petrovi}
set osoba, u Klenku i Grabovcima po dvadeset dve, u Plati~evu

~etrnaest, u Boqevcima dvanaest, u De~u ~etiri, u Jakovu tri, u
Ugrinovcima dve, u Sur~inu jedanaest, u Jarku dvanaest, u Beà-
niji devet, u Dobanovcima petnaestak, u Karlov~i}u dvadesetak,
u Progaru nekoliko. U Obreù ubijeno je dvanaest osoba, a “tela,
odnosno kosti zlikova~ki ubijenog \oke Nikoli}a i Pere Raki-
}a nisu prona|ene nigde. Wih su sviwe i psi izvadili iz plitkog
blata, pojeli ih, a kosti razvukli”. U Bresta~u, u jednoj {upi,
ìvi su spaqeni sve{tenik Bo{ko Momirovi} i bele`nik Vasa
Bukalov, a jo{ petnaest osoba, vezano za kamaru slame i izbodeno
bajonetima i pogo|eno pu{~anim mecima, tako|e je ìvo spaqe-
no. U Kupinovu ìvi su sahraweni: berberin Ivan Grmu{a (19
godina), op{tinski knez Mi{a Radosavqevi} (50), sodar Nikola
Rali} (30), op{tinski redar Quba Vla{i} (55) i ratar @ivan
Maziwanin (40). U [a{incima ubijeno je sedam osoba, a po selu,
da ne bi izazivali “uzbunu kod vojske”, “poubija{e sve pse, da im
se ne ~uje vi{e lave`, a petlovi su no}u morali svi biti zatvore-
ni po sobama i podrumima, da svojim no}nim kukurikawem ne vr-
{e veleizdaju u korist Srbije. Golubovi su bili svi pobijeni da
ne nose po{tu Srbijancima”. U A{awi ubijena su trojica, a zate-
~en na odsustvu, tamo je obe{en i Branko Jankovi}, aktivni nared-
nik u austrougarskoj vojsci. Pred smrt, on je uzviknuo: “Srpsko je
bilo i bi}e, ko preìvi vidi}e”.
U realizaciji tako opse`ne represivne delatnosti, pored po-
licije i àndarmerije, glavna uloga pripala je vojnim vlastima
i prekim sudovima. Velik broj Srba strpan je u logore {irom Mo-
narhije, a mnogi su mobilisani u austrougarsku vojsku i poslati
na front. Kao {to su za veleizdaju optuèni svi oni koji su bili
pohap{eni neposredno pred izbijawe rata, tako je postupano i sa
svim docnijim uhap{enicima. Sa masom od nekoliko stotina qu-
di, bez obzira na to {to je izrazio svoju lojalnost Monarhiji, ta-
da je bio uhap{en i Ja{a Tomi}(8); uhap{en je i ~elnik srpskih ra-
dikala \ura Krasojevi}(9), da bi kasnije bio proteran u Osek. Od
poznatih radikala uhap{eni su i internirani @arko Miladi-
novi}(10) i Milan Nedeqkovi}(11), i drugi; Miladinovi} je sko-
ro sve vreme proveo u Wire|hazi, u Ugarskoj. Od vo|a Srpske ra-
dikalne stranke zahtevano je da raspuste svoju organizaciju, a mo-
rali su potpisati i odgovaraju}u izjavu u tom smislu.
Da li je Srpska crkva mogla pomo}i(12). Kasnije, koju godinu

posle rata, ~uli su se i prigovori da bi austrougarska zverstva
mogla biti spre~ena da je Patrijar{ija srpska imala na svom ~e-
lu neku li~nost odlu~niju, preduzimqiviju i hrabriju od wenog
tada{weg administratora Mirona Nikoli}a(13). Vladika Iri-
nej ]iri}(14), ~ovek koji je zbivawa u Patrijar{iji i oko we pra-

tio iznutra, kao arhi|akon u Administratorovoj slu`bi u Srem-
skim Karlovcima, opovrgao je sve te primedbe:
“Patrijar{ijski dvor je vrlo dobro znao {ta se sve radi sa
srpskim narodom i sa srpskim sve{tenicima u Sremu, ali je, na-
àlost, nemo}an bio da im pomogne. Gospodin Miron Nikoli},
kao administrator patrijar{ije... neograni~enom qubavqu je bio
proìman prema svojim vernima, i radi za{tite wihove on li~-
no oti{ao u Pe{tu i u Zagreb merodavnim faktorima... U Pe{-
ti je bio u audijenciji kod tada{weg ministra predsednika Ti-
se(15), a u Zagrebu kod bana... No wegovo zauzimawe u korist Srba
bilo je neuspe{no, jer Austro-Ugarska nije vodila borbu samo
protiv Srbijanaca, ve} i protiv vaskolikog Srpstva, nalazilo
se ono ma gde”.
Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da se sve to de{avalo u Hab-
zbur{koj monarhiji i da Srpska patrijar{ija nije ni pomi{qa-
la da otvoreno protivre~i “direktivi” iz poslanice svetog apo-
stola Pavla Rimqanima da “svaka du{a (treba) da se poko rava
vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a {to su
vlasti od Boga su postavqene”. Na vlasti u Ugarskoj tada je bio
grof I{tvan Tisa, a maxarsku zlo~ina~ku politiku prema srp-
skom narodu on je 26. jula 1914. godine najavio svojim cirkular-
nim pismima svim pravoslavnim vladikama po Ugarskoj. Prema
tuma~ewu \er|a Gala, istori~ara iz Novog Sada, ovo pismo “sa-
drì vrlo o{tro upozorewe I{tvana Tise srpskim prvosve {te-
nicima da se politi~ke prilike u Ma|arskoj nakon sarajevskog
atentata, usled nepopustqivosti Srbije, pogor{avaju, da se stva-
ri razvijaju u pravcu mogu}ih ratnih konflikata, a da mnogo Sr-
ba u ju`nim krajevima Ma|arske nije ostalo imuno na propagand-
ne poteze iz Srbije. Tisa je izrazio vladikama uverewe da je ve-
}ina Srba trezvena i odana dinastiji i postoje}em poretku kome
moè da zahvali crkvenu autonomiju, te ~iwenicu da ve} 200 go-
dina deli dobro i zlo u novoj domovini sa wenim narodima. »Sada
je momenat da se ti patrioti iskaù«. Ali ako do toga ne do|e,
ako Srbi krenu »stranputicom«, bi}e to krivica i pastira srp-
skog naroda, odgovara}e i oni, tj. pravoslavni sve{tenici koji
po svom pozivu moraju voditi ra~una o du{ama svojih vernika.
Tisa se direktno obra}a svakom episkopu ponaosob pozivom da se
u punoj meri angaùju na zadatku da wima podre|eno sve{tenstvo
u~ini sve {to je mogu}e da se obezbedi lojalno dràwe Srba u
Ma|arskoj. »Do|e li do bilo kakvog naru{avawa poretka, do bi-
lo kakvog kr{ewa gra|anskih obaveza, izaazva}e to najbrutalni-
je sankcije. Oni koji se eventualno ogre{e o svoje gra|anske oba-
140 Ilija Petrovi}
veze, svojom krvqu }e pla}ati za takvu akciju«. Uz opetovano na-

gla{avawe potrebe da crkveni oci pravoslavne crkve preduzmu
sve da se pravoslavni sve{tenici svojski zauzmu me|u svojom pa-
stvom na negovawe dobrih gra|anskih odnosa, zavr{ava ovaj cir-
kular I{tvan Tisa napomenom da od mere i uspeha koje }e ova ak-
cija pravoslavnih vladika dati u narednom periodu »zavisi i da-
qi status pravoslavne crkvene organizacije u Ugarskoj«.
Ovo pismo sa~iweno je ne u ratnim ve} u mirnodopskim uslo-
vima, samo koji dan pre izbijawa ratnih operacija. A ve} tada i
tu najavquje strahote, koje su kasnije usledile, u ve}ini slu ~aje-
va prema qudima ~ija je krivica bila {to su Srbi, {to su ose}a-
li razumqivu qudsku solidarnost sa svojom bra}om, kako u Srbi-
ji, tako i u Bosni i Hercegovini, i Hrvatskoj, i {to su se drznuli
da sawaju, èle, misle na budu}nost u kojoj im niko ne}e propisa-
ti kako treba da vole i kome moraju biti odani. Ovo Tisino pi-
smo nije ostalo bez odjeka. Na ùpanijskim sesijama... padale su
sve~ane izjave o lojalnosti pravoslavnog sve{tenstva i srpskog
gra|anstva prema Dvojnoj Monarhiji, dinastiji i poretku, sa osu-
dama atentatora i velikosrpske, projugoslovenske propagande.
Lokalna i prestoni~ka {tampa to je obilno notirala”.
Samo se moè pretpostaviti da je u Patrijar{iji u Sremskim
Karlovcima dogovoreno kako srpski episkopi u onda{woj Aus-
trougarskoj treba da reaguju na zbivawa koja su dovela do Svet-
skog rata. Jer, primera radi, istoga dana kad je objavqen rat Kra-
qevini Srbiji, iz vladi~anskog dvora u Novom Sadu vladika Mi-
trofan(16) preporu~io je “pre~asnom pravoslavnom srpskom sve{-
tenstvu i svima slavnim crkveno-{kolskim op}inama bogomspa-
sajeme Eparhije ba~ke” {ta da ~ini u novonastalim okolnosti-
ma. Najve}i deo te poruke, makar koliko ona (ne)jasna bila, glasi:
“U sukobu, koji je nakon uàsavaju}eg doga|aja 28. juna o. g. po
nov(om) kal(endaru) izazvala kraqevina Srbija dràwem svoje
{tampe i vlade prema na{oj Monarhiji i pred prestoje}im i
mo`da najstroìjim i krajnim retorzivnim merama od strane na-
{e Monarhije, ovim pozivamo pre~(asno) sve{tenstvo kao du hov-
ne pastire i u~iteqe stada Hristova, na visoke i svete du`nosti
podani~ke qubavi, homagijalne (vazalne - IP) vernosti i odano-
sti Prejasnom Carskom i Apostolsko-Kraqevskom Prestolu i
otaxbini Ugarskoj, kojih du`nosti svesrdno i potpuno izvr{ene
od svih podanika bez razlike vere i na odanosti je uvek a pona-
osob u ovim te{kim i ozbiqnim danima i pred odsudnim korakom
na{e Monarhije, ~vrsti bedem Wezine veli~ine, sile i pobede, a
dragoceni zalog, da na{a otaxbina, na ~elu sa na{im qubqenim
zemqe Gospodarem, Pomazanikom Bo`jim, kojim Bog carstvuje,
po u~ewu Hristove Crkve moè da zastupa i vr{i voqu Bo`ju -

Wegovu ve~nu pravdu na zemqi”.
U poslanici pisanoj 17/30. jula a objavqenoj {est dana kas-
nije, vladika vr{a~ki Gavrilo Zmejanovi}(17) bio je mnogo jasni-
ji. Obra}aju}i se svojoj pastvi, on ukazuje da je “na granicama vo-
qene domovine razapela krila mra~na ratna avet ali su heroji
spremni da brane domovinu, da se za wu i dinastiju bore i umru. Me-
|u tim herojima nalaze se i tvoja deca, ro|aci i prijateqi, draga
pastvo... Kaza}e mo`da neko da se oni bore protiv svoje bra}e. No
wihova zvezda vodiqa u ovom ratu nije borba protiv bra}e ve} ro-
doqubqe, gra|anska obaveza i zakletva koju su dali na{em kraqu”.
Uz poziv onima koji su na frontu da svoje du`nosti odano izvr-
{avaju, episkop Gavrilo pozvao je i “pozadince” “da se zavetuju ca-
ru da ih u qubavi prema domovini niko ne}e mo}i nadja~ati”.
Bez obzira na razlike u ovim dvema poslanicama, nesumwivo
je da su i jedan i drugi episkop, ali i ostali u Ugarskoj, poslu{a-
li Tisina upozorewa. Me|utim, sve to nije pomoglo da se zlo iz-
begne, a zlo~ini prema srpskom ìvqu otvoreno su postali sa-
stavni deo maxarske zvani~ne politike. Bilo je od po~etka zami-
{qeno da se do “pacifikacije” Srema, Banata i Ba~ke do|e naj-
brutalnijim sankcijama, po{to Tisine pretwe nisu ni ra~unale
sa bilo kakvom i bilo ~ijom tolerancijom u odnosu na srpski ì-
vaq. Srpski gra|ani fakti~ki su stavqeni van zakona, a mnogi
od wih, kako kaè Gal, “za pozive svojih vladika na gra|ansku po-
slu{nost, patriotsku odanost i qubav prema caru i kruni sazna-
li su u zatvorima, na mestu gde su »zaista« bili u prilici da svoja
gra|anska prava upra`wavaju”.
Deo srpskih gra|ana iz Srema, onih kojima nije bilo do “gra-
|anske poslu{nosti” i odanosti Habzbur{koj kruni, pre{ao je
Savu i dobrovoqno stupio u srpsku vojsku, sa plemenitim i uzvi-
{enim ciqem da pomogne oslobodila~ku borbu Srbije i Crne
Gore i, istovremeno, oslobo|ewe srpskog naroda od austrougar-
ske okupacije. U me|uvremenu i kasnije, wima se pridruìo i iz-
vestan broj iseqenika iz prekomorskih zemaqa, kao i biv{ih au-
strougarskih vojnika zarobqenih u ratnim okr{ajima po Srbiji
i, naro~ito, na isto~nom frontu, u Rusiji.
142 Ilija Petrovi}
Sremci u srpskoj vojsci

Srpski dobrovoqci. Izuzetno zna~ajnu ulogu u mnogim voj-
nim aktivnostima srpske vojske tokom Prvog svetskog rata ima-
li su ratni dobrovoqci u wenom sastavu. Jednim delom bili su to
ratnici bez vojne obaveze koji su se u srpskoj vojsci na{li po sop-
stvenom izboru, ali je velik broj me|u wima poticao iz kruga rat-
nih zarobqenika iz austrougarske vojske, bilo sa srpskog, bilo
sa ruskog fronta. Isto tako, pribli`no pedeset hiqada austro-
ugarskih vojnih obveznika (i drugih), iz srpskih prekodrinskih,
prekosavskih i prekodunavskih krajeva pod vi{evekovnom ili
vi{edecenijskom austrijskom ili ugarskom okupacijom, prebe-
glo je u Srbiju na samom po~etku ratnih operacija i dobrovoqno
stupilo u srpske vojne, pograni~ne ili àndarmerijske forma-
cije(75). Bore}i se u srpskoj i crnogorskoj vojsci, pod srpskom
zastavom, dobrovoqci su se u Svetskom ratu odu{evqeno borili
za oslobo|ewe svih Ju`nih Slovena iz Austrougarske i za wiho-
vo ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom; mnogi od wih dali su u
toj borbi i svoje ìvote. Ovi Vernici Otaxbine, kako ih ~esto
i s razlogom nazivaju, svojim u~e{}em u dobrovoqa~kim jedini-
cama jasno su iskazali svoje nepristajawe na neprirodno stawe
nasle|enih odnosa. Bez obzira na trajawe jedne ili druge okupa-
cije, i imaju}i na umu daqe teritorijalne pretenzije ugarskog ili
austrijskog okupatora prema Srpskoj Zemqi, za Srbe ro|ene u sen-
ci habzbur{ke krune i zate~ene uo~i Prvog svetskog rata u Sre-
mu, Banatu, Ba~koj, Barawi, Slavoniji, Kordunu, Baniji, Lici,
Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, ratovawe u sastavu austrougar-
ske vojske nije moglo biti patriotski ~in, niti su im Austrija i
Ugarska bile otaxbina, jednako kao {to ni Turska tokom petve-
kovne okupacije nije mogla biti otaxbina Srbima iz [umadije,
ili Ra{ke, ili Zete, ili Toplice, na primer. Rat za ra~un Aus-
trougarske nije mogao biti rat za wihove interese, ni po prosto-
ru na kome se ratovalo, ni po izboru ratnog protivnika. Ima li
se sve to u vidu, postaje sasvim izvesno da su Srbi iz prekodrin-
skih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva svojim masovnim
u~e{}em u sastavu srpske vojske i sopstvenom `rtvom za odbranu
Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore u stvari za~eli i ve-
liki nacionalni pokret za oslobo|ewe sopstvene Otaxbine.
Dobrovoqci s po~etka rata. Podaci o sremskim dobrovoq-

cima u srpskoj vojsci sre}u se samo sporadi~no. Jedan od retkih
sa~uvanih podataka odnosi se na zarobqene Srbe “koji su se do-
brovoqno javili da stupe pod oru`je” i koji su 29. septembra/12.
oktobra 1914. godine upisani u jedan omawi spisak od sedamdeset

osoba. Spisak je na traèwe ministra vojnog sa~inila Zarobqe-
ni~ka komanda i u wega upisala “Srbe i Dalmatince pravoslavce
i katolike (mada su svi oni bili iskqu~ivo pravoslavci - IP)
koji su najsigurniji i izjavili èqu da stupe pod oru`je bilo za
borbu bilo za pograni~nu slu`bu”(20). U tom spisku nalazi se i
dvadesetak Sremaca, kako sledi:
Vasi}, Gavra - Susek redov
Ili}, Uro{ \okin - âlma redov
Jankovi}, Kuzman - Ruma kaplar
Jovi~i}, Rada - Siba~ redov
Kolarovi}, Joca - Molovin redov
Mareli}, Milan - Susek redov
Mar~inkovi}, Martin - Sremska Mitrovica redov
Milutinovi}, Qubomir - Sremska Mitrovica redov
Nikolajevi}, \oka - Jazak kaplar
Nikoli}, Du{an Qubomirov - Sremski Mihaqevci redov, borac
Ostoji}, Maksim Petrov - Sremski Mihaqevci redov, borac
Ruwanin, Proka - Gabo{ redov
Todo{kovi}, Milenko - Kuzmin redov
Ugqevi~anin, Uro{ - Mala Va{ica redov
Filipovi}, Milan - Klenak redov
Xaki}, Rada - Popinci redov
[krbi}, Boìdar Negovanov - Martinci kaplar
[u{war, Mladen - Banovci razvodnik
Sremski dobrovoqa~ki odred. Radosav \oki}, jedan od do-

brovoqaca sa samog po~etka rata, svedo~i(67) da je ve} sredinom
avgusta 1914. godine, posle kra}eg le~ewa u Vrwa~koj Bawi, u{ao
u sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda; tada je Odred bio “pod
li~nom komandom” majora Svete \uki}a, komandanta 1. bataqo-
na 7. pe{adijskog puka prvog poziva. Patrole od po dva-tri dobro-
voqca odmah su otpo~ele sa izvi|awem na levoj obali Save. “No-
}u se prebacujemo preko Save, probijamo se izme|u neprijateq-
skih rovova, da bi se domogli Beànijske kose radi utvr|ivawa
stawa austrijske artiqerije. Zadatak je bio da pri povratku ug-
rabimo po jednog ili dva vojnika, od kojih bi na{a komanda sa-
znala stawe neprijateqa i namere prema Beogradu. Vra}ali smo
se pre svanu}a da bismo mogli nesmetano pre}i Savu. Zadatke smo
izvr{avali sa malo gubitaka. Od devet ovakvih patrola samo je
je dan dobrovoqac poginuo”.
U no}i kad je zapo~eta srpska ofanziva u Sremu, ~amcima je
sa Ade Ciganlije preba~en preko Save i ceo Sremski dobrovo-
qa~ki odred; tada je u wemu bilo devedeset dva borca. Zajedno sa
wima nastupala je i jedna ~eta iz sastava 7. puka. “Juri{ u austrij-
144 Ilija Petrovi}
ske rovove bombama i bajonetima. Austrijanci daju otpor, ali ne

i uspe{an. Oni {to nisu uspeli da pobegnu, zarobqeni su. Uz us-
putnu borbu u|emo prvi put u Zemun u 11 ~asova pre podne. Druge
na{e jedinice prodru na Beànijsku kosu. Narod je odu{evqen:
~a{}ewe i go{}ewe, grqewe, qubqewe i veseqe. Moja jedinica
produàva prema Batajnici, Novoj i Staroj Pazovi. Drugi dan
posle zauze}a Zemuna na{i pontonirci su podigli pontonski most
preko Save kod starog èqezni~kog mosta, te preko wega pre|e i
na{a kowica i jo{ pe{adije. Sa Dunava austrijski monitori tu-
ku artiqerijom Zemun i Zemunsko poqe. Zauzeti teren u Sremu
dràli smo do 3. septembra (16. po novom kalendaru - IP), kad je
Vrhovna komanda naredila povla~ewe na stare poloàje.
Mnoge porodice Srba iz okolnih sela i Zemuna po{le su sa
nama u Srbiju, a 85 mladi}a, a i malo starijih, stupi{e u na{ Srem-
ski dobrovoqa~ki odred”. Desetak dana kasnije srpska vojska po-
novo je pre{la Savu i, nai{av{i na slabe austrijske snage, uspe-
la da i drugi put u|e u Zemun, bez gubitaka. “Na{i dobrovoqci
Zemunci po~nu zvoniti na svim crkvama i zvonili su sve dotle
dok se nije za~ulo zvowewe sa Saborne crkve u Beogradu. Na{e
formacije i{le su do Batajnice, ali je opet stiglo nare|ewe da
se povu~emo, {to smo i u~inili”(68)
O dobrovoqcima koji su u Srbiju pre{li neposredno po o-
kon~awu neuspe{nog prelaza srpske vojske u Srem, po~etkom sep-
tembra 1914. godine, nema mnogo podataka; ovde svakako treba svr-
stati ~etvoricu momaka iz [a{inaca koje je Radovan Srdi} upi-
sao u “svoje” spiskove s naznakom “preplivao Savu”(21). To su:
Malenkovi}, Stevan borac
Milutinovi}, Lazar neborac
Milutinovi}, Stevan neborac
Srdi}, Zdravko Rajkov borac.
U malobrojnim zapisima o Sremskom dobrovoqa~kom odre-
du na{li smo samo imena petorice dobrovoqaca iz Srema:
Svetislav Krsti}-Lala, iz [imanovaca (1896), |ak
\or|e Burovac, iz Zemuna, |ak
@arko ûkurov(i}), iz Progara (1898)
Radovan Karaksandi}, “sin ravnog Srema”
Bogdan Smiqani}, iz Zemuna (1896), svr{eni gimnazijalac, s jo{ tri
brata: jedan je bio obu}arski kalfa, a dvojica zemqoradnici.
U svim pomenutim zapisima ostalo je sa~uvano svega tride-
set imena ostalih dobrovoqaca iz Sremskog odreda (mada svi ni-
su Sremci), i mi ih prenosimo ovde:
Miroslav Golubovi}-Mirko, iz Beograda |ak VI razreda gimnazije
Svetislav Milutinovi}-Pikolo, iz Beograda |ak V razreda gim-
nazije
Stojan Stoki}, iz Beograda |ak VI razreda gimnazije

Du{an Vuji} (1901), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazije
Vojislav \or|evi} (1901), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazije
Jovan Stani} (1903), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazije
Velimir @ivoti}-Seqak (1898), iz Saranova kod Ra~e Kraguje-
va~ke bravarski {egrt
Radivoj Milo{evi} (1899), iz Beograda
Milo{ Milo{evi} (1896), iz Beograda poginuo
Te{imir Lozi}, iz Beograda
[efket Halilovi}, iz Kumanova
Mirko Ili} (1897), iz Knina
Tomo Vojinovi}, iz Knina
@ivko Kezi}, potporu~nik
Mile Vuksanovi}, (mo`da Milan Vuksanovi} iz Sremske Mitrovice)
@ika Jeli}, ~etnik, poginuo
Radosav \oki}
Steva Bata
Sava Petrovi}-Geja
Nikola Vojinovi}-Kow
@ivko Dimitrijevi}
Manojlo Medi}-Mane, mesar
Johan Grinvald, iz Gorwe Austrije poginuo
Mihel [varc, iz Ugarske
Milivoje @ivanovi} (1900), iz Poàrevca budu}i glumac
Du{an-Majka, fijakerista
Sr|an, kuvar u Odredu
Puqa (nadimak)
Buca (nadimak) berberin na ûburi
Petar Maci}, ~etnik, poginuo
Milorad Gruji}, poginuo
êdomir Nestorovi}, poginuo.
Sa~uvano je nekoliko mawe ili vi{e uop{tenih zapisa o Srem-
skom dobrovoqa~kom odredu, ali se, bez obzira na to {to je vid-
qivo da su wegovi pripadnici u~estvovali u borbama i, po pret-
postavci, u tim borbama ginuli, ne moè pratiti kako je popuwa-
van; samo se na jednom mestu govori o tome, no i to je nedovoqno da
se vidi kako je Odred stigao do brojnog stawa u svom posled wem
borbenom okr{aju za odbranu Beograda, na Dunavskom keju. Ne ka-
zuje mnogo ni \oki}ev zapis da je “vreme prolazilo u miru a Srem-
ski dobrovoqa~ki odred se sve vi{e poja~avao, jer su pristizali
novi dobrovoqci iz svih krajeva zemqe. Obuka je nastavqena i do-
brovoqci su postali prili~no dobro obu~eni vojnici. U odredu
su bili skoro sve sami omladinci, poneti idejom o slobodi. Svi su
o~ekivali odlu~uju}i okr{aj, a on je do{ao tek idu}e jeseni”(69).
Pukovnik u penziji Radisav Risti} pi{e, u na{em vreme-
nu(22), da “kad su se srpske snage, zbog te{ke situacije na Drini,
146 Ilija Petrovi}
povla~ile iz Srema, sa jedinicama iz sastava Komande odbrane

Beograda povla~ilo se i dosta Sremaca. Bili su to uglavnom mla-
di qudi, me|u kojima je bilo i nepunoletnih de~aka, nedoraslih
da nose oru`je. I upravo ta golobrada mladost bila je najupor-
nija u zahtevima da, s pu{kom u ruci, zajedno sa svojim o~evima i
dedovima, brane svoj glavni grad i srpsku otaxbinu, bez obzira
(na to) {to im zakon o mobilizaciji nije dozvoqavao da stanu u
vojni~ki stroj. Zajedno sa svojim vr{wacima iz Beograda, mladi
Sremci su na sve na~ine nastojali da se, kao dobrovoqci, prik-
qu~e jedinicama koje su dràle poloàje oko Beograda. Naj~e-
{}e su, me|utim, odbijani s obrazloèwem da jo{ ni fakti~ki
ni psihi~ki nisu kadri da se uhvate uko{tac sa ratnim neda}ama
i izazovima. Neki oficiri i komite pretili su im ~ak i bati-
nama ukoliko se ponovo pojave sa sli~nim zahtevom. Na wihovu
sre}u, nai{li su na Igwata Kirhnera(23), prebeglog austrougar-
skog oficira, koji je vojni~ku karijeru u srpskoj vojsci po~eo
kao dobrovoqac u stani~noj ~eti. Wegovom iskusnom oku i vojni-
~kom instinktu nije promaklo odu{evqewe mladi}a koji su izra-
àvali èqu da stupe u redove dobrovoqaca. Na wegovo insisti-
rawe wih tridesetak i zvani~no su postali dobrovoqci. Brojno
stawe mladih dobrovoqaca se, posle toga, iz dana u dan pove}ava-
lo”(24).
I sam dobrovoqac, Igwat Kirhner, budu}i komandant Odre-
da, po~eo je da sti~e ratno iskustvo predvode}i dvadesetak dobro-
voqaca u jednoj, sa vojni~kog gledi{ta, drskoj operaciji na aus-
trougarskoj savskoj obali. Ta je grupa, naime, zauzela austrijsku
karaulu na savskom mostu i uni{tila reflektor kojim je nepri-
jateq sna`no osvetqavao srpsku obalu. Narednih nekoliko mese-
ci, do oslobo|ewa Srbije, ovi dobrovoqci u~estvovali su u svim
borbenim aktivnostima vezanim za odbranu Beograda. “Odbijali
su napade i poku{aje neprijateqa da se domogne desne obale, ot-
varali vatru na monitore i druge plovne jedinice sa kojih je dej-
stvovano na srpske poloàje i u~estvovali u brojnim diverzant-
skim akcijama u pozadini i na poloàjima austrougarske vojske.
Ta dejstva dobrovoqaca trajala su do kraja novembra 1914. godi-
ne”, kada su se trupe Odbrane Beograda povukle prema Kosmaju; i
tamo, u okviru Kolubarske bitke, dobrovoqci su doprineli po-
bedi srpske vojske i proterivawu Austrijanaca i Maxara iz Sr-
bije(25).
Do jeseni 1915. godine Srbijom je vladalo prividno zati{je,
ali “dobrovoqci nisu imali vremena za ozbiqniji predah. Wi-
hovi redovi su svakodnevno popuwavani novim qdima koji ni po
kom osnovu nisu podlegali zakonu o mobilizaciji”. Odred pod
Kirhnerovom komandom drào je poloàje na Adi Ciganliji, a

kad je u wega u{lo i stotinak de~aka koji su, kao prekobrojni,
odbijeni na konkursu za prijem u podoficirsku {kolu, srpska
Vrhovna komanda odobrila je 26. maja 1915. godine “da se od do-
brovoqaca na savskim adama i od dobrovoqaca koje je uprava Sa-
veza (dobrovoqaca - IP) naknadno prikupila, obrazuje poseban
dobrovoqa~ki odred”(26).
Iz Risti}evog teksta saznajemo i da je, prema neobjavqenim
bele{kama Radosava \oki}a, jednog od dobrovoqaca u Odredu,
“posle povla~ewa srpskih trupa iz Srema septembra 1914. godi-
ne... na obezbe|ewu desne obale Save, na podru~ju Ade Ciganlije,
bilo 105 dobrovoqaca”. Na wihovom ~elu ve} tada se nalazio Ig-
wat Kirhner, a prema Risti}evim saznawima, “nema sumwe da je u
ovoj dobrovoqa~koj jedinici bilo najvi{e Sremaca”(27).
Svoj op{irniji memoarski zapis iz 1931. godine o posled-
wim braniocima Beograda(28), novinar Svetislav Milutinovi}-
-Pikolo, nekada{wi dobrovoqac u Sremskom dobrovoqa~kom od-
redu, zakqu~io je zapaàwem da “mo`da bi se ogre{ili, ako u pri-
log istoriji novog Beograda ne bi, bar u kratkim potezima, opi-
sali postanak »Sremskog« i »Banatskog« odreda, koji ostado{e
za uvek pod zidinama Beograda”. Deo tog zapisa objavqen je pod me-
|unaslovom Odred koji je ceo izginuo brane}i Beograd 24. septem-
bra 1915. godine, i on, uz neznatno skra}ivawe i napomenu da su da-
tumi napisani po starom kalendaru, glasi(29):
“U po~etku rata Banatski odred bio je brojno ve}i... Banat-
skom odredu stavqeno je u zadatak, da sa ada brani desnu obalu Du-
nava od neprijateqske najezde sa pan~eva~ke strane, a u slu~aju
ofanzive da, kao krstare}e odeqewe, operi{e po Banatu.
Sremski odred bio je u po~etku brojno mawi. On je imao sve-
ga 30 boraca i bio je upu}en na Adu Ciganliju, da pod komandom
tada{weg majora g. Svet. \uki}a, zajedno sa sedmim pukom prvog
poziva, brani ~ukari~ki drum, a u slu~aju ofanzive da i on kao i
Banatski odred krstari po Sremu. (Odred je 1914. god. krstario
izme|u sela Vojke i Novi Banovci). Ovim odredom u po~et ku je
komandovao ~etni~ki vojvoda g. Petkovi}... (a kasnije) Odred
uzima u svoje ruke dotada{wi ~etnik-dobrovoqac, g. Igwat Kirh-
ner, biv{i austro-ugarski poru~nik i veliki srpski patriota.
Od tada po~iwe juna~ka karijera ovog malog Odreda. U avgu-
stu 1914. godine gospodin Kirhner sa dvadesetpetoricom svojih
~etnika (me|u kojima su bili najhrabriji pok. Steva Bata i g. Sa-
va Petrovi}-Geja) bez i~ije pomo}i zauzima karaulu na savskom
gvozdenom mostu sa leve obale Save. Ovo je bio prvi prelaz na{e
vojske na austrijsku teritoriju preko Save... Odred je napustio
148 Ilija Petrovi}
karaulu tek onda, kada su austrijski vojnici prvi put u{li u

Beograd.
Od tada odred se sa uspehom bori kod Kosmaja, na Parcanima,
u Rakovici, odgoni neprijateqa preko Save i uzima u~e{}a u os-
vajawu Ade Ciganlije i »Vinter{tata« (kako su ga nazvali Aus-
trijanci, a zapravo Zimovnika - IP). Na ovim dvema adama »Srem-
ski odred« postaje strah i trepet Austrijanaca i budna straà
Beograda i ûkarice sve do 19. septembra 1915. god(ine), kada po
naredbi komandanta Odbrane Beograda odlazi u gorwi deo beo-
gradske Tvr|ave da smeni dve ~ete kadrovskog puka.
Kao administrativna jedinica Odred je postao tek prvog ju-
na 1915. god(ine). Tada je dobio i svoju zastavu, jednu od najstari-
jih srpskih zastava, koju je g. Kirhner preneo na Krf i doneo na-
trag u Beograd...
Od 19. septembra 1915. god(ine), na pet dana pred svoju juna~-
ku pogibiju »Sremski odred« dobiva sasvim drugu formu: biva
pove}an mladi}ima koji su u Skopqu polagali ispit za prijem u
podoficirsku {kolu, pa su kao prekobrojni odbiveni. Oko dve
stotine pedeset zdravih mladi}a ispod 18 godina, iz srca [uma-
dije, stupaju kao dobrovoqci u »Sremski odred« da mladim ìvo-
tima brane svoju prestonicu. Odred broji tada ravno tri stotine
~etrdeset boraca i postaje polubataqon. Za komandira prve ~ete
postavqa se poru~nik g. Milutin Stani} a za vodnika potporu~-
nik g. @ivko Kezi}. Ostala vodni~ka mesta popuwavaju podofi-
ciri iz X i VII pe{adijskog puka.
Pod komandom g. Kirhnera Odred stupa u borbu na Dunavskom
keju 24. septembra u tri ~asa izjutra, kada svi oficiri, izuzev g.
Kezi}a koji posle preuzima komandu, bivaju te{ko raweni, a od
~etnika ostaje i danas ih ima (1931. godine - IP) svega oko pede-
set u ìvotu. Ostali su svoje kosti uzidali u temeqe nove jugoslo-
venske prestonice.
Eto, tako je postao i 24. septembra 1915. godine u zoru nestao
skoro zaboravqeni juna~ki Sremski odred, jedan od glavnih stu-
bova Odbrane Beograda...”
Napred u slavu. Sremski dobrovoqa~ki odred borio se na

gradskom pododseku beogradskog odseka odbrambenog fronta, za-
je dno sa Kombinovanim odredom od {est bataqona i Odredom be-
ogradskih àndarma(30). U trenutku kad je preformiran u polu-
bataqon i preba~en u odbranu na Dunavskom keju, svaki dobrovo-
qac dobio je po 250 metaka, dve do ~etiri bombe i po dva zavoja.
Prema zapisu @ivka Kezi}a o u~e{}u Sremskog dobrovoqa-
~kog odreda u odbrani Beograda(31), “skoro cela na{a slaba snaga
angaòvana je u prve borbene redove. Rezerve vrlo malo. Gradski

podotsek, pod komandom potpukovnika g. Mom~ilovi}a(57), imao
je u to vreme samo »Sremski dobrovoqa~ki odred«, sastavqen od
golobradih mladi}a i starih ~etnika sa svih strana na{e juna~-
ke zemqe. Po{li su dobrovoqno, uzeli svetlo oru`je i ako nisu
bili u obavezi, i re{ili se svi kao jedan, da pre izginu nego da do-
zvole da preko wih ìvih pre|e nasilnik i porobi wihovu lepu
Otaxbinu. Sremski odred brojao je svega 360 pu{aka, a bio je za-
klowen u robija{kim }elijama u Gorwoj tvr|avi, ispred »Sahat
Kule«. 24. septembra, oko 2 sata posle pola no}i... neprijateq
(je) uspeo da se prebaci preko Dunava i da ovlada nasipom na kome
je èlezni~ka pruga-Jalija-Klanica”(32).
Zapravo, napad zdruènih austrougarskih i nema~kih vojnih
snaga otpo~eo je 23. septembra/6. oktobra 1915. godine u ranim po-
podnevnim ~asovima, da bi jedan austrougarski korpus uspeo da
narednog dana, u zoru, u|e u Beograd kod Kule Neboj{e. “Iskrcav-
{i se na desnu obalu uz osetne gubitke, ti delovi vezali su za se-
be” dve srpske ~ete i “omogu}ili da se na isto~nom delu Jalije
(Jevrejske male - IP) i Dunavskog keja iskrcaju nove (austrougar-
ske) snage, koje su zatim prodrle do nasipa i èlezni~ke pruge” i
tamo zarobile sedamdesetak vojnika. “Komandant Kom binovanog
puka pukovnik Du{an Tufegxi}(33) uveo je... u borbu preostale de-
love bataqona i Sremski dobrovoqa~ki odred, koji su, posle ne-
koliko juri{a, zauzeli nasip i èlezni~ku prugu u rejonu kafa-
ne [aran, na kraju Dubrova~ke ulice, a potom kod Strugare odbi-
li napad jednog (protivni~kog) bataqona... i odbacili ga prema
keju”(34).
Ili, kako to detaqno opisuje @ivan Kezi}, “krete se Odred,
iza|e na Veliki Kalemegdan, zatim pored kafane »Srpski Kraq«,
pored realke... ka Jevrejskoj Mali. Usput trpimo gubitke. Ali
}ute i raweni i kontuzovani; ni jedan glas se ne ~uje. Jedino se
gledalo, da se {to pre do~epamo èlezni~ke pruge i Dunavskog
Keja. Oko tri sata po pono}i... stigosmo do prvih redova ku}a na
Jaliji. Sve su u plamenu. Prolaza za prugu èle zni~ku nigde. Na-
pravismo mali prolaz uklawawem cigaqa i dogorevaju}eg mate-
rijala... skupismo se i, po{to smo se uredili za napad, kretosmo
kao tigrovi. Hrabri dobrovoqci pokaza{e i ovde svoju mu{kost,
pokaza{e se dostojni svojih predaka, koji su jo{ 1804. godine, pod
vo|stvom velikog Vo`da Kara|or|a napadali na tvrde zidine be-
loga Beograda. Bez i jedne re~i, bez pucawa i larme, poskida{e
bajonete sa svojih pu{aka, povadi{e kame iz tozluka, stra{ne
~etvrtaste bombe od{rafi{e i na znak pi{taqke zasvetli cela
linija pored èlezni~ke pruge kao muwa pred veliku buru. Na-
150 Ilija Petrovi}
stade bqesak, zatim potmula tutwava, odmah zatim zatrese se ze-

mqa, pa i cela Jevrejska Mala. Za~u se jedno kratko ali gromko
»U-r-a!« Nasta klawe i jauk. Za minut jedan sti{a se sve. Hrabri
dobrovoqci postado{e gospodari èlezni~ke pruge... Levo i de-
sno ispravi{e se linije odbrane, uhvatismo vezu i tada otpo~e
stra{na i nezapam}ena borba”(35).
@ika @ivulovi}(36) pi{e da je u juri{ prvi krenuo Kirh-
ner, “sa od{rafqenim bombama u rukama, kao da je hteo da svojim
telom zakloni svoje de~ake i mom~i}e, od kojih je ve}ina imala
izme|u 16 i 18 godina. Padali su na tom brisanom prostoru i vaqa-
li se, dizali se i posrtali, ostavqali mrtve i rawene dok nisu
podi{li nasipu... @elezni~ki nasip od kafane Zlatni {aran do
Knez Mihailovog venca zaposednut je uz strahovito velike gubit-
ke. Gotovo polovina odreda je izba~ena iz stroja. Igwat Kirhner
je u juri{u bio te{ko rawen. Stavqaju}i ìvot na kocku, Mile
Vuksanovi} (mo`da se radi o Milanu Vuksanovi}u iz Sremske Mi-
trovice - IP) je dopuzao do wega i izvukao ga sa popri{ta. Bio je
te{ko rawen i komandir 1. ~ete poru~nik Milutin Stani}. Od o-
ficira je jedini ostao potporu~nik @ivko Kezi}, koji je preuzeo
komandu nad preostalim dobrovoqcima. Najvi{e je izginulo pito-
maca. Stupiv{i u Sremski odred petnaestak dana pred napad, nisu
imali vremena da savladaju ni najpotrebniju obuku. Navukli su u-
niforme i primili pu{ke, koje su jedino umeli da napune i ispa-
le. Mnogima je u ruci eksplodirala bomba, jer nisu stigli da do-
bro nau~e kako se wome barata. Srqali su ne zaklawaju}i se, kao
da nisu znali za strah. I ginuli nemilice”(37).
Bile su velike i austrougarske i nema~ke `rtve. Risti} na-
vodi da su juri{i sremskih dobrovoqaca, “bez ikakvog preteri-
vawa re~eno, prevazilazili sve dotle poznate podvige i granice
qudske izdr`qivosti. Mada iscrpqeni, gladni i neispavani, bez
dovoqno pu{~ane municije i ru~nih bombi, s bajonetom na pu{-
kama, juri{ali su kao osice na neprijateqa. Zabeleèno je da su
dobrovoqci u jednom od takvih juri{a kod Prometne banke iz-
bacili iz stroja blizu 300 nema~kih vojnika”(38).
Austrougari i Nemci su do zore poja~ali svoje efektive i
ponovo zauzeli èlezni~ki nasip, ali su, zbog velikih gubitaka
izazvanih srpskom artiqerijskom vatrom, obustavili daqe pre-
vo|ewe svojih trupa. “Zbog bliskog dodira nijedna strana nije mo-
gla da se koristi artiqerijskom vatrom. Sem toga, austrougarske
jedinice su oskudevale u municiji, a Srbi, zbog dejstva austrougar-
ske artiqerije, nisu mogli na vreme da privuku poja~awa”. Nai-
me, jedan bataqon upu}en sa Bawice potpao je pod artiqerijsku
vatru i s te{kim gubicima bio izba~en iz borbe, dok je bataqon
upu}en sa Torlaka te{kom mukom stigao na isto~ni kraj Dunav-

skog keja(39). U me|uvremenu, srpska artiqerija je “tukla sve dot-
le, dokle nije i sama uni{tena. Kad je ve} postala nesposobna za
duel sa stra{nim oru|ima napada~a, sva je odbrana pre{la na
tanke pu{ke, bajonete i stra{ne ru~ne bombe. Na{a posada, zak-
lowena iza è lezni~kog nasipa i pruge, ni{ani i ga|a ~amce,
{lepove, motorne ~amce i male brodove, koji prevoze u masama ne-
prijateqsku vojsku, ali je zrno tanke pu{ke i suvi{e slabo, da ~e-
lik probije”(40).
“Oko 14 ~asova uveden je u borbu i àndarmerijski odred, i u
napadu na Jaliju izgubio je polovinu qudstva”. U me|uvremenu,
austrougarska flotila je neposrednim dejstvom svojih ~etiriju
monitora “pretvorila srpske poloàje u Banatskoj ulici i we-
noj pozadini u ru{evine, gde je komandant 2. bataqona 10. puka,
major Dragutin Gavrilovi}(41), prikupio svoja tri voda, dva voda
3. bataqona (i) delove Sremskog dobrovoqa~kog odreda(42). Sa-
kupqenim vojnicima major Gavrilovi} je tada, na svega pola sata
pre odlu~uju}eg srpskog juri{a, izdao onu dobro poznatu zapo-
vest(43):
“Vojnici, ta~no u tri sata neprijateq se ima razbiti
va{im silnim juri{em, razneti va{im bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao. Vojnici,
junaci, Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa.
Na{ puk je `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu. Vi nemate vi{e da
se brinete za svoje ìvote, koji vi{e ne postoje... Zato napred,
u slavu! Za Kraqa i Otaxbinu! @iveo Kraq! @iveo Beograd!”
Nije uspeo juri{ ovih jedinica da se sa razdaqine od svega
trideset metara zauzme nasip, i u tom juri{u ve}ina srpskih rat-
nika na{la je smrt; me|u wima i pripadnici Sremskog dobrovo-
qa~kog odreda. Prema svedo~ewu rezervnog inèwerijskog pot-
pukovnika Zdravka Vaskovi}a, komandira Pionirske ~ete koja
je pritekla u pomo} kao posledwa rezerva u Odbrani Beograda,
“na{a pe{adija, Srema~ki dobrovoqci i àndarmerija primili
su na sebe prve udare i vodili o~ajne borbe na prvim poloàji-
ma... Slu~aj je hteo da sam ba{ nai{ao... na Sremski dobrovoqa-
~ki odred u Banatskoj ulici, gde sam na{ao wegovog posledweg
komandira i jedinog jo{ preostalog oficira, hrabrog poru~ni-
ka g. @ivana Kezi}a. Od one hrabre posade, koja ve} punih 15 sati
odoleva navali neprijateqa, ostali su samo ostatci. Sremski od-
red je tako re}i uni{ten, to se isto moè re}i i za 2 bat(aqon) X
kadrovskog puka, àndarmerija u koliko nije izginula, rastroje-
na, a kao posledica svega toga ostali su veliki prostori fronta
potpuno prazni. Masa mrtvih po ulicama, po dvori{tima i po ro-
152 Ilija Petrovi}
vovima, a oni {to su ostali u ìvotu posle te stra{ne borbe, vi-

{e nisu li~ili na qude ve} na aveti. Svaki je izgledao kao da je
nekim ogwem sprèn, a mlada lica izgledala su kao kod staraca.
@ivci su kod wih bili iskidani i svaki je imao neki unezvereni
pogled, koji je odavao du{evne muke, koje su ti qudi preìveli.
Bilo je prizora, koje ni najbujnija ma{ta nije u stawu zamisli-
ti... U... uzanom rovu bili su jedan preko drugog ispreturani mrt-
vi i smrtno raweni vojnici, tako da su formalno zaravnili svo-
jim telima rov iz koga su se ìvi jo{ tako juna~ki borili...
Mrtvi: Sremci, àndari, pe{aci leàli su nesahraweni kao
oboreno drve}e po ulicama, a rawenici u najboqem slu~aju ako su
se mogli skloniti iza kakvog ja~eg zida. Niti je imao ko da ih iz-
nosi, niti ih je od artileriske vatre mogao neko izneti. Vojnici
raznih jedinica izme{ani i po grupicama, {}u}ureni iza zaklo-
na vodili su sami borbu, jer oficira gotovo vi{e nije ni bilo, ne-
ki izginuli, a neki raweni”(44).
I pored toga {to je iste ve~eri braniocima Beograda stigao
u pomo} 14. pe{adijski puk, nade u vojni~ki uspeh ve} su bile is-
tawene. Kezi} o tome beleì i slede}e: “Oko tri sata posle pola
no}i, na znak truba~a, krenuli smo u napad. U sredini linije bio
je »Sremski dobrovoqa~ki odred«, desno 14. puk i levo ~ete iz 10.
kadrovskog puka i jedna ~eta iz VII puka II poziva... Napad nije
uspeo. Vratili smo se na polazni poloàj i tu sa~ekasmo 25. sep-
tembar, tragi~ni dan na{ i na{e prestonice”.
Za Odred tragi~no je bilo {to je i municije ponestajalo. “Ta
nas vest ubi! Rat je rat, ali kad imamo dosta xebane i sigurno oru-
`je, lako nam je poloàj dràti... Narednik, dobrovoqac, sin rav-
noga Srema, Radovan Karaksandi}, kada je ~uo za ovo, sko~io je i
kroz najve}i pakao oti{ao sa nekoliko dobrovoqaca, prona{ao
municiju i doneo kroz poru{ene ku}e. Situacija je bila spasena;
fi{eklije i redenici bili su popuweni i borba je produèna.
Celoga dana, 25. septembra, vr{en je juri{ za juri{om, napad za
napadom, ali bez uspeha. Pred samo ve~e, 26. septembra, kada sun-
ce po~e da zahodi iza Fru{ke Gore, na{ Beograd, koga smo do kraj-
wih granica mo}i branili, pade u ruke neprijateqa. Na frontu
14. puka, u ulici Dubrova~koj, pr{te tvrda brana, sna `na bujica
austro-ugarske i nema~ke vojske krete ulicama, i mi se morado-
smo provla~iti kroz ru{evine. Napustili smo Dunavski Kej, pun
mrtvih i te{ko rawenih na{ih najboqih junaka... Banatska uli-
ca je postala mrtva~nica na{ega Sremskog dobrovoqa~kog odre-
da”(45).
Tokom cele no}i i narednog dana (26. septembra/9. oktobra),
beogradskim ulicama trajalo je povla~ewe preìvelih branila-
ca, i kadrovaca, i drugopozivaca, i dobrovoqaca, i àndara, stal-

no pod borbom. Ponegde su podizali barikade da bi se odràli
pred neprijateqskim napadima; ~e{}e su se, u otvorenim uli~-
nim borbama, povla~ili pred svojim goniocima ili su ih povre-
meno i privremeno potiskivali; stizali su do Slavije, vra}ali
se do Londona i do Balkana, da bi se opet povla~ili na ranije po-
loàje. Kako ve} celih dvadeset ~etiri sata nisu imali bilo kak-
vih kontakata sa nekom od srpskih komandi, smatrali su da je ve}
sve izgubqeno “i da nam je su|eno da svoje izlomqene kosti os-
tavimo ovde po ulicama beogradskim”. A kad je ve} tako, oceweno
je da }e biti najkorisnije “da polako odstupamo i da se u odstupa-
wu borimo, sve dotle dok ne do|emo u dodir i vezu sa na{im tru-
pama... Tek u selu Kumodraù doznadosmo gde se na{a vojska nala-
zi i gde je {tab na{eg Kombinovanog Odreda Odbrane Beograda”.
Tamo su i saznali da je na po~etku istog tog dana, 9. oktobra, oko
dva sata posle pono}i, komandant Odbrane Beo grada naredio da
se trupe povuku iz Beograda. Tim ~inom ozna~en je i po~etak ve-
like srpske golgote do Krfa.
Pukovnik Tufegxi}, komandant Odreda, iznena|en pojavom
preìvelih ratnika, za koje se verovalo da su svi izginuli na Du-
navskom keju, obratio se “umornim i od pucwave potpuno ogluve-
lim ostacima Sremskog dobrovoqa~kog odreda, vojnicima raznih
jedinica i nekolicini àndara”, tim posledwim braniocima Be-
ograda:
“Hrabri ~etnici i dobrovoqci, vojnici raznih pukova i
àndarmi, komandiri, vodnici i desetari, ja vam se divim, ja vam
svima zahvaqujem na va{em radu i sr~anosti. Vi ste dali vi{e
nego {to se je moglo dati, va{ je rad u~inio mnogo koristi na-
{im trupama, na{im izbeglicama i na{em preostalom dràv-
nom i privatnom bogatstvu, koje je pod va{om za{titom na
vreme moglo biti spaseno i ukloweno iz Beograda. Poginulima
drugovima va{im na obali plavog Dunava neka je slava, a vama
ìvima ve~ita hvala”(46).
Kezi} se na Torlaku sreo i sa |eneralom Mihailom @ivko-
vi}em(64), komandantom Odbrane Beograda. \eneral mu je, prema
Milutinovi}evom svedo~ewu, tada rekao: “Kezi}u, ja sam vama,
va{im dobrovoqcima i àndarmima veoma zahvalan. Mislim da
niste mogli dati vi{e nego {to ste dali”(51).
Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred. Ra~una se da je iz

ukupnog sastava Sremskog dobrovoqa~kog odreda tokom kratko-
trajnih operacija u posledwoj odbrani Beograda izginulo i te-
{ko raweno oko dve tre}ine boraca; neki od autora beleè da je
154 Ilija Petrovi}
od 340 (ili 360) dobrovoqaca, “koliko ih je dan ranije u zoru stu-

pilo u borbu, 223 izba~eno iz stroja”(47).
Godine 1931, kad je grupa preìvelih branilaca Beograda pre-
gla da kwigom pod naslovom Agonija Beograda u Svetskom ratu
ostavi trag o svom vite{kom ratovawu na onda{woj severnoj gra-
nici Kraqevine Srbije, objavqen je i Spisak oficira, podofi-
cira, kaplara, redova, dobrovoqaca i àndarma koji hrabro pa-
do{e u odbrani Beograda 1914-15. Na ukupno dvadeset sedam stra-
na upisano je oko 1900 imena, onim redom kako je koje ime sazna-
vano i stizalo do urednika. Na tom velikom spisku nalazi se sve-
ga {est dobrovoqaca; nema na tom spisku preostalih preko dve-
sta imena onih koji nisu preìveli posledwu odbranu Beogra-
da(55). Razlog tome nalazi se u ~iwenici da spiskovi dobrovoqa-
ca nisu uvek uredno vo|eni, a jo{ mawe su wihove stare{ine ima-
le vremena da ih po imenu upamte. Zbog toga se i moglo desiti da
posledwi stare{ina Sremskog dobrovoqa~kog odreda @ivko
Kezi} zabeleì premalo imena. âk i kad govori o nekom od do-
brovoqa~kih podviga, on zapisuje samo nadimke ili imena poje-
dinih dobrovoqaca; prazninu u svojoj pri~i on popuwava napo-
menom “ne se}am mu se imena”, ili “ne se}am mu se prezimena”.
Ali, zato, nezadovoqan zbog zaborava u koji su posledwi bra-
nioci Beograda potisnuti, Kezi} }e zapisati i slede}e: “Jedini
vidan spomenik posledwih branioca Beograda bio je podignut na
kapiji prestonice i na onda{woj kapiji na{e Otaxbine, na Dunav-
skom Keju, na mestu wihove pogibije, ali je i taj spomenik uklo-
wen i kroz koju godinu tu }e biti neka drvara, stovari{te dasaka
ili tome sli~no, a to znamenito mesto, na{im pokolewima osta-
}e potpuno nepoznato i nerazumqivo za uvek. To bi bio stra{an
greh prema zaslugama i sli~nim `rtvama koje su ovde pale i svoje
mu~eni~ke kosti ostavile u mesto temeqa svoje Otaxbine i nove
Prestonice”(54).
Tek 7. oktobra 1995. godine, Udruèwe ratnih dobrovoqaca
1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca postavilo je spo-
men-plo~u dobrovoqcima, braniocima Beograda. Re~eno je tada da
se “~inom otkrivawa ove spomen-plo~e ispravqa jedna nepravda
duga osamdeset godina; nepravda zaborava i zanemarivawa dopri-
nosa dobrovoqaca u ratovima protiv zavojeva~a”(56).
Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Najve}i broj Sremaca u{ao

je u srpsku vojsku posle zarobqavawa, uglavnom na ruskom fron-
tu. Ovu grupu dobrovoqaca sa~iwavaju borci iz sastava Srpskog
dobrovoqa~kog korpusa u Odesi, bez obzira na to da li su ratova-
li samo na Dobruxi ili su stigli i na Solunski front.
Nikola Radoj~i}(18) pi{e da su me|u dobrovoqcima bili pre-

te`no Srbi, “me|u ovima na prvome mestu Bosanci i Hercegovci,
a odmah iza wih Vojvo|ani. Veoma je zanimqivo istaknuti kakav
je bio odziv samih Vojvo|ana po pokrajinama: Na prvome mestu sto-
je Bana}ani, na drugome Sremci, a na tre}em Ba~vani i Barawci.
Za{to me|u Vojvo|anima Bana}ani na prvome mestu? Na ovo pi-
tawe je lako dati siguran odgovor: Zato {to su doznali da je Ba-
nat obe}an Rumuniji, ako stupi u rat, a oni su bili spremni - pre
svi izginuti nego dospeti u Rumuniju; ova je, jedva, objavila rat
Austro-Ugarskoj 27 avgusta 1916; ve} pre toga, 29 aprila 1916, bi-
lo je u ~etiri dobrovoqa~ka puka 3.758 Vojvo|a na, a 6 septembra
iste godine popeo se broj dobrovoqaca, oficira i vojnika, iz Voj-
vodine na 6.225”.
Ciframa koje je Radoj~i} ovde naveo(19) obuhva}eni su samo
dobrovoqci iz sastava Prve srpske dobrovoqa~ke divizije koji
su 7. septembra 1916. godine uvedeni u boj na Dobruxi. Ne zna se ko-
liko je me|u wima bilo Sremaca, jednako kao {to se ne znaju ni wi-
hova imena. Radovan Srdi} obavio je jedno mawe istraìvawe, a
wegove rezultate saop{tio je u vidu tri kra}a spiska za Sremsku
Mitrovicu, [a{ince i Jarak(52); spisak za Sremsku Mitrovicu sa-
~inio je prema dokumentaciji Gradskog poglavarstva u vezi sa do-
delom dobrovoqa~ke zemqe, dok je do spiskova za Jarak i [a{in-
ce do{ao, najverovatnije, sopstvenim terenskim radom. U sva tri
slu~aja, {teta je {to u spiskovima nedostaju bliì podaci o po-
jedinim dobrovoqcima, kao, na primer: o~evo ime, godina i mesto
ro|ewa, zanimawe, dobrovoqa~ki status (borac ili neborac); ako
se ponegde i na|e ne{to od tih podataka, ispisao ih je autor ovog
rada, koriste}i se gra|om pohrawenom u Arhivu Vojvodine u No-
vom Sadu. Na spiskovima se nalaze slede}a imena:
Iz Sremske Mitrovice:
Avramovi}, Svetozar
Bikicki, Lazar
Boì}, Gli{a
Boì}, @ivan - La}arak borac
Bolkovac, Frawa Nikolin
Vinoki}, Milivoj Radin
Vorkapi}, Petar Vuka{inov
Vuksanovi}, Milan
Dani~i}, Stevan Milanov
Dani~i}, Stevan Kostin
\uki}, Branko
Zari}, Stevan Vujin borac
I{i}, Lazar Teodorov
Jano{evi}, Du{an Obradov
156 Ilija Petrovi}
Jano{evi}, Joca poginuo

Jovanovi}, Jovan Lazarev
Kapetanovi}, Milan \okin
Kqaji}, Gavra
Kqaji}, Stevan
Koji}, Nikola Du{anov
Kosti}, Nikola Maksimov
Lazi}, Jovan
Martinovi}, Jovan
Miji}, Rada
Milutinovi}, Uro{
Milanovi}, Vladimir Petrov
Mr|enovi}, Ilija
Petrovi}, Vlada
Petakovi}, Milan
Pe{i}, Panta Novakov
Radi{i}, Slavko Filipov
Radovanovi}, Boìdar \urin
Radmanovi}, Stevan Svetozarov
Stefanovi}, Aleksa
Radojevi}, Sava Qubomirov
Timotijevi}, Vasa Aleksandrov
Timi}, Radovan \okin neborac
]iri}, Dimitrije-Mita Milanov
]urakovi}, Lazar Bogdanov
Haxi}, Stevan Stankov;
Iz [a{inaca:
Batri~evi}, Lazar Pavlov borac
Vuka{inovi}, Sr|a Jovanov borac, poginuo
Vu~enovi}, Lazar Radovanov borac
Vu~enovi}, Mihajlo Radovanov borac
Gavrilovi}, Nedeqko borac, poginuo
Gojkovi}, @ivan borac
Dan(i)~i}, Milo{ borac, poginuo
Dugo{ija, Branko borac, poginuo
@ivkovi}, \or|e Andrijin borac
@ivkovi}, @ivan R.
@ivkovi}, Jovan
@ivkovi}, Radovan M. neborac
Latas, Stevan borac, poginuo
Markovi}, Stevan Petrov
Martinovi}, Kuzman
Milutinovi}, Gli{a Lukin
Mom~ilovi}, Boà
Nedeqkovi}, Petar Nikolin borac
Peji}, Stevan Markov
Popovi}, Milorad Nikolin borac

Radovanovi}, Radovan neborac
Radosavqevi}, Igwat
Radosavqevi}, Milan podnarednik, poginuo
Sela~ki, Sima Pavlov
Spasojevi}, Vlada
Spasojevi}, Jefta
Sremac, Marko
Stankovi}, Du{an Stajin
Stankovi}, @ivan Andrijin
Stankovi}, Jovan Stevanov
Stanojevi}, Jovan B.
Stoj{i}, Pavle \okin 1882
Topalovi}, Negovan Dragi}ev
Cvejanovi}, Stojan;
Iz Jarka:
Veselinovi}, Obrad M.
Vuka{inovi}, Milan
Gaji}, Milovan Nikolin
Da{i}, \or|e Milo{ev
Domazet(ovi}), @ivan S.
Domazet(ovi}), Stevan @.
Drobac, Uro{ \okin
Dragojevi}, @ivan P.
Dragojevi}, Radovan P.
Ili}, Luka
Jovanovi}, Gli{a K.
Jovi~i}, Jovan
Lackovi}, Boà
Lepoti}, Pavle Dimitrijev 1882
Milojevi}, Radovan Stevanov
Niki}, êda
Ostoji}, Nikola Stevanov
Radosavqevi}, Lazar T.
Sanader, Sima Milovanov
Stojkovi}, Vlajko
Stoj{i}, Milo{ @ivanov
Stoj{i}, Pavle @ivanov
Crnogorac, Rade Milovanov borac
ârni}, Ilija Lazarev.
Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Deset godina posle boja

na Dobruxi, u Beogradu je objavqena Spomenica Prve srpske do-
brovoqa~ke divizije 1916-1926, a wen autor, nekada{wi na~el-
nik {taba pukovnik Vojin Maksimovi}(65), uneo je u kwigu i dva
spiska poginulih i od rana umrlih dobrovoqaca(66). Na pr vom
158 Ilija Petrovi}
spisku nalaze se imena ukupno ~etrdeset dvojice oficira; me|u

wima samo je jedan Sremac:
Jano{evi}, Petar Ilijin - iz Kr~edina rezervni potporu~nik.
Jano{evi} se u Srpskom dobrovoqa~kom odredu u Odesi (pret-
hodniku Prve srpske dobrovoqa~ke divizije) na{ao sredinom je-
seni 1915. godine, ~im je on formiran. Komandantovom naredbom
od 11/24. novembra bio je postavqen za vodnika 1. ~ete, a dve nede-
qe kasnije, kad je komandant naredio da “po~ne {kola za vojnike-
-|ake”, odre|en je “za u~iteqa |acima”; posle ~etvoromese~ne obu-
ke, ~etrdesetak Jano{evi}evih |aka, polaznika te {kole, proiz-
vedeno je u ~in nared nika(78).
Drugi spisak znatno je {iri i u wemu su “podatci za 608 po-
ginulih i od rana, zadobivenih u Dobruxi, umrlih podoficira,
kaplara i redova Prve Srpske Dobrovoqa~ke divizije”. Na ovom
spisku nalazi se i pedeset devet Sremaca, kako sledi:
Arsenovi}, Vlada Aleksin - Sremski Mihaqevci ratar, borac

Atanackovi}, Radivoj Damjanov - Stari Banovci
Babi}, Petar - Irig
Buri}, Stevan - [a{inci
Vidicki, Kosta D. - Sur~in
Vlaovi}, Danilo Stevin - Ne{tin borac
Vukovi}, Petar - Martinci podnarednik
\uri}, Stevan - Irig
Erdeqac, Milo{ \. - Rivica
@ivkovi}, Du{an - Boqevci
@ivkovi}, Radivoje - Jazak
Zorki}, Du{ko - Ugrinovci
Zorki}, Dragoqub - Ugrinovci
Ilija{evi}, Rudolf - Zemun
Jankovi}, Aleksa - Ruma
Jankovi}, Lazar - Irig
Jankovi}, Milorad - Grabovci
Jawi}, Trifun - Molovin
Jovanovi}, Milo{ - Grabovci
Joki}, Triva - Kraqevci
Kova~evi}, Jovan - Sremski Karlovci
Koqanin, Vladimir - Mala Va{ica
Kosti}, @ivan - Novi Karlovci
Kosti}, Lazar - Neradin
Krstono{i}, Vladimir - Vogaw
Lali}, Vasa - Sremski Karlovci
Lozjanin, Lazar - Vi{wi}evo
Mari}, Gaja - Belo Brdo
Markovi}, Rista - Batajnica
Mili}evi}, @arko - Golubinci
Mili}evi}, Marko - Golubinci

Miqkovi}, Gruja - Grilijevo(?)
Mitrovi}, Branko - Dowi Tovarnik
Mihailovi}, Stevan - Mali Radinci
Murga{, Mata - Sot
Negovanovi}, Stevan - Kraqevci
Nelovac, Mitar - Sremski Karlovci
Nikoli}, Uro{ - Bosut
Novakovi}, Isa - Tewa
Peri}, Luka - Sremska Mitrovica
Petkovi}, Obrad - Kr~edin kaplar
Petrovi}, Ivan - [id
Radivojevi}, Uro{ - Mala Va{ica
Radoj~i}, Milivoj - Jarak
Radosavqevi}, Petar \. - Obre`
Radulov, Nikola - Negoslavci narednik
Raki}, Branko - Jazak
Rankovi}, Sava Svetozarov - Sremski Mihaqevci ratar, borac
Ratkovi}, Andrija - Sremska Mitrovica kaplar
Savin, Vladimir - Grabovci
Slavujevi}, Vlada - [id
Srdanov, Nikola - Karlov~i}
Sremi}, \or|e - Zemun
Stanivukovi}, \uro - Mlaka
Stepanovi}, Dimitrije - Mala Remeta podnarednik
Stojanovi}, @iva - [a{inci
Stojanovi}, Ivan - Jamena kaplar
Straìvuk, Sava - Batajnica narednik
ânkovi}, Nikola - Ba{wici (Bo{waci? Batajnica?).
Svega pedeset devet, kaèmo, iako je iz kancelarije Dobro-

voqa~kog odeqewa u Odesi 1/14. septembra 1917. godine potekao
spis iz koga proisti~e da je u Dobruxi poginuo 61 Sremac, a 112
ih je nestalo; barem polovina dobrovoqaca iz ove druge grupe ta-
ko|e se mora smatrati poginulim(76).
Dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa. S razlogom je Lazar

Raki}(48) zapisao da je “krajem XIX i po~etkom XX veka, u vreme
velike emigracije radne snage, Austro-Ugarska (..), sa nekim is-
to~noevropskim zemqama, imala ulogu nabavqa~a jevtine radne
snage za razvijenije zemqe Zapada, naro~ito SAD i Kanadu. Samo
iz Ugarske, u ~ijem sastavu je u to vreme i Vojvodina, iselilo se
oko 1,500.000 qudi”. Prema ameri~kim slu`benim podacima, iz
Austrougarske se od 1887. do 1902. godine iselilo oko 1,096.000 li-
ca, od kojih je ve}ina bila iz Ugarske. Od jula 1905. do kraja juna
1906. godine preko Atlantika je pre{lo skoro 224.000 austrougar-
160 Ilija Petrovi}
skih gra|ana, od ~ega ne{to preko 128.000 iz Ugarske. Tokom go-

dine 1907. iselilo se iz Ugarske oko 200.000 lica, da bi se nared-
nih godina, pojedina~no gledano, taj broj smawivao i u godini uo-
~i Svetskog rata spao na oko 100.000 du{a. Od 1. avgusta 1904. do
11. marta 1906. godine, iz Banata se sa dozvolom iselilo 29.832, a
tokom 1906. godine oko 17.000 osoba. Ne{to mawe ise qenika bi-
lo je iz Ba~ke (tokom 1902. i 1903. godine iseqeno je 13.997 lica),
a iz Srema, koji je, istina, imao najmawe stanovnika, za prvih de-
set godina 20. veka prose~no se iseqavalo oko 1.300 lica godi{-
we. Dodaju li se svim tim ciframa brojni ilegalni iseqenici,
bi}e mnogo jasnije o kakvim se demografskim promenama tada ra-
dilo. Ako se zna da Ugarska nije negirala da su “nekada glavni
motivi emigracije predstavqali politi~ki i verski uzroci, (a
da) danas glavnu ulogu igraju ekonomski uzroci”, bi}e razumqi-
vije {to su se u prili~nom broju iseqavali i Srbi, koji zaista
nisu spadali u bogatiji dru{tveni sloj(49).
îm je izbio Svetski rat, brojni srpski iseqenici, najve-
}im delom iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kanade, zaputili
su se u Srbiju i Crnu Goru, da svojoj bra}i pomognu u odbrani od
germanskih, maxarskih i bugarskih zavojeva~a. Me|u wima na-
{ao se i jedan broj Sremaca. Kao {to se ne zna, niti }e se ikad sa-
znati, koliko je ukupno dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa pri-
spelo na srpsko i crnogorsko rati{te, isto tako nemogu}e je do-
}i makar do pribli`nih podataka o broju dobrovoqaca iz Srema.
Najmawe je dva razloga tome: prvi, srpska Vrhovna komanda nije
dozvolila da se dobrovoqci okupqaju u zasebne jedinice, ~ime bi
se omogu}ilo pra}ewe wihovog brojnog stawa; i drugi, na kupqe-
we dobrovoqaca za srpsku i crnogorsku vojsku, jednako kao i na
prikupqawe pomo}i za Srbiju, gledalo se u Sjediwenim Ameri~-
kim Dràvama kao na povredu ameri~ke neutralnosti. Tek kad je
ameri~ka vlada odustala od tog na~ela, bilo je omogu}eno orga-
nizovano prikupqawe dobrovoqaca i wihovo evidentirawe u spi-
skovima. U Vojnom arhivu sa~uvan je samo jedan od takvih spisko-
va, pod nazivom Glavni spisak Jugoslovenskih dobrovoqaca do{av-
{ih iz Amerike od 6. februara 1917. do 30. oktobra 1918. godine, po-
pisanih po azbu~nom redu li~nih imena, fond broj 5.
Iz toga spiska(50) izdvojili smo dobrovoqce ro|ene u Sre-
mu, isto~no od linije Osek-êpin-Trwani:
Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok pekar(zemqoradnik?)
Andri}, @ivota Milanov - 1876, Bu|anovci zemqoradnik, borac
An|eli}, Laza Milo{ev - 1872, Irig zemqoradnik
Anti}, \oka Lazarev - 1883, Grgurevci {umar
Banac, Boà Gojkov - 1885, Susek zemqoradnik
Bandobranski, Lazar Jovanov - 1874, Mohovo zemqoradnik
Biì}, Petar Nikolin - 1886, Sremska Mitrovica kwigovo|a

Biki}, Du{an @ivanov - 1882, Siba~ zemqoradnik
Biki}, Milanko @ivanov - 1881, êrevi} zemqoradnik
Boì}, Branko Vladin - 1895, Tewa trgovac
Boji}, Timotije Du{anov - 1888, Miklu{evci berberin
Brki}, Slavko Veqkov - 1882, Ne{tin èlezni~ar
Vasi}, @ivko Petrov - 1880, Beo~in stolar
Veqkovi}, Qubomir Ilijin - 1880, âlma zemqoradnik
Veselinovi}, Obrad M. - 1885, Jarak zemqoradnik
Vidakovi}, Milan Nikolin - 1892, Susek zemqoradnik
Vojnovi}, @ivojin Tanasijin - 1896, Bu|anovci opan~ar
Vujni}, Nikola \urin - 1879, Vukovar kuvar
Gavrilovi}, Damjan To{in - 1894, Jazak zemqoradnik
Gazibari}, Spasoje Milovanov - 1882, Dobrinci kova~, borac
Gaji}, Boìdar Milo{ev - 1882, Zemun geometar
Gruji}, \ena Mladenov - 1870, Negoslavci zemqoradnik
Gr~i}, Milan \okin - 1896, Daq zemqoradnik
Gr~i}, Milo{ Petrov - 1882, [a{inci zemqoradnik
Daki}, \uro Stevin - 1882, Petrova Slatina
Degme~i}, Frawa Ilijin - 1878, Andrijevci zemqoradnik
Dikli}, Maksim Andrijin - 1874, âlma {umar
Dolami}, Svetozar Krstin - 1878, Grgurevci obu}ar
Duki}, êda Nikolin - 1885, Man|elos zemqoradnik
Elmer, Josip Antonov - 1884, êrevi} stolar
@ivkovi}, Boìdar - Ilok
@ivkovi}, Borivoje - 1890, Bano{tor zemqoradnik
@ivkovi}, Vasa Lazarev - 1884, Beo~in mesar
@itkov, Kosta Pavlov - 1888, Susek obu}ar
Zdelar, Du{an Boìn - 1879, [a{inci zemqoradnik
Igi}, Laza Obradov - 1890, Privina Glava zemqoradnik
Igwatovi}, @arko \okin - 1881, Ruma zemqoradnik
In|i}, Pavle Jovanov - 1897, Vojka ~inovnik, do{ao iz Italije
I{panovi}(Kitanovi}?), Nikola Prokin - 1867, [id zemqoradnik
Jagodi}, Marko Jovanov - 1894, Osek trgova~ki pomo}nik
Jak{i}, Gli{a Savin - 1883, Sremska Mitrovica zemqoradnik
Jeremi}, Milovan Nikolin - 1886, Ada{evci zemqoradnik
Jovanovi}, @ivan Prokin - 1876, [a{inci zemqoradnik
Jova{evi}, Gavra Pantin - 1886, Privina Glava zemqoradnik
Jugovi}, @ivko Savin - 1882, Ilinci zemqoradnik
Kikanovi}, Mijat Milo{ev - 1870, Daq zemqoradnik
Kova~evi}, Sava Mujin (Mijin?) - 1883, Susek zemqoradnik
Kova~evi}, Petar Tatomirov - 1894, Privina Glava zemqoradnik
Koji}, \oka Nedeqkov - 1882, Mohovo zemqoradnik
Koji}, Qubomir Nedeqkov - 1882, Mohovo zemqoradnik
Kosovac, Milovan \ur|ev - 1880, Ada{evci zemqoradnik
Kotarli}, Milivoje Simin - 1880, Berkasovo mlinar
Ko{ar~i} (Kotarli}?), Qubomir Petrov - 1881, Jamena zemqoradnik
Kamari} (Kramari}?), Jovan Uro{ev - 1897, Daq berberin
162 Ilija Petrovi}
Kuzmanovi}, Lazar Uro{ev - 1876, Bano{tor zemqoradnik

Lazarov, Lazar Vasin - 1873, êrevi} zemqoradnik
Lazi}, Jovan Vasin - 1887, Trpiwa zemqoradnik
La}arac, \or|e Jovanov - 1884, [uqam zemqoradnik
La}arac, Mladen Stevanov - 1890, [uqam zemqoradnik
La}arski, Sima Radin - 1882, Divo{ zemqoradnik
Lepoti}, Pavle Dimitrijev - 1882, Jarak
Luki}, @ivan Aleksandrov - 1892, Sremska Ra~a
Luki}, Ivan \okin - 1871, Ilinci zemqoradnik
Luki}, \uka Perin - 1870, Man|elos
Qiqak, Vasa Simin - 1880, Man|elos zemqoradnik
Qubobratovi}, Petar Milo{ev - 1885, Kuzmin zemqoradnik
Maksi}, Pavle Adamov - 1874, Grgurevci àndarm
Mare{(Maro{?), Tomo Ivanov - 1887, [arengrad mesar
Martinovi}, Stevan Matijin - 1895, Daq bravar
Milakovi}, Steva Radin - 1901, Belo Brdo radnik
Mila{inovi}, Milo{ Kuzmanov - 1896, Ne{tin zemqoradnik
Mila{inovi}, Mi{a Stevanov - 1894, Ne{tin ribar
Miler, Josip Ivanov - 1894, Zemun berberin
Milojevi}, Radovan Stevanov - 1881, Jarak
Milo{evi}, Vasa Jovanov - 1881, Irig zidar
Milutinovi}, Rada \okin - 1872, Beo~in zemqoradnik
Milutinovi}, Marko Qubomirov - 1879, Pe}inci sara~
Miqkovi}, Kosta Pavlov - 1883, La}arak zemqoradnik, borac
Miovac, Ilija Slavujev - 1884, Berkasovo zemqoradnik
Mirkovi}, Jovan Milanov - 1887, Dednica(?) Vukovar radnik
Mitrovi}, Sreta Kuzmanov - 1885, Berkasovo radnik
Mihajlovi}, Luka Jecin - 1889, Miklu{evci zemqoradnik
Mi{i}(Ne{i}?), Nikola Gavrin - 1884, Susek zemqoradnik
Nemet(Bemet?), Alojz B. - 1882, Kr~edin zemqoradnik
Nestorovi}, Stevan Kuzmanov - 1870, Divo{ zemqoradnik
Nestorovi}, Paja Sovrin - 1870, Opatovac mlinar
Ninkovi}, \or|e Petrov - 1881, Putinci obu}ar, borac
Ninkovi}, Sava Timin - 1875, Svilo{ zemqoradnik
Ni}etin, Vlajko Jovanov - 1885, Divo{ zemqoradnik
Novakovi}, Milan Savin - 1875, Susek ma{inbravar
Obradovi}, Milan Jocin - 1889, Zemun zemqoradnik
Olarevi}, @arko \or|ev - 1893, Zemun zemqoradnik
Ostoji}, Du{an Jevtin - 1877, Divo{ zemqoradnik
Padeànin, @ivko Vasin - 1889, Obre` zemqoradnik, neborac
Panti}, Petar Qubomirov - 1874, Be{enovo kova~
Pauni}, @arko Mitrov - 1888, Bano{tor kova~
Pauni}, Stanimir Mitrov - 1891, Bano{tor zemqoradnik
Petrovi}, Jovan @ivanov - 1892, Divo{ zemqoradnik
Plav{i}, Mitar Bogdanov - 1887, Ne{tin zemqoradnik
Plav{i}, Milo{ Jevremov - 1896, Vizi} radnik
Podbaica, Branko Lazin - 1885, Tewa zemqoradnik
Polimac, Veqko Milo{ev - 1895, Ada{evci zemqoradnik
Popov(i}?), Branko Du{anov - 1883, Divo{ zemqoradnik

Prekodravac, Dmitar Kostin - 1885, Pa~etin
Radi} (Tadi}?), Veqko @ivkov - 1865, Opatovac {umar
Radomirovi}, Todor Petrov - 1893, [id mlinar
Risti}, Jova Stevanov - 1888, Ne{tin ma{inist, borac
Serdar, Pera Mladenov - 1887, Kuzmin zidar
Slavujevi}, Du{an Nestorov - 1876, [id }ur~ija
Staji}, Rada - Belegi{
Stanisavqevi}, Du{an Boìn - [id 1886, zemqoradnik
Stefanovi}, Petar Jovanov - Ruma 1878, kroja~
Stefanovi}, Jovan Simin - 1882, Ne{tin zemqoradnik
Stojanovi}, Anton Andrijin - 1886, Babina Greda zemqoradnik
Stojkovi}, Vasa Gajin - 1885, Bano{tor zemqoradnik
Stojkovi}, Milo{ - [imanovci poginuo pod Medovo 1916.
Stoj{i}, Pavle \okin - 1882, [a{inci zemqoradnik
Subotin, Radovan Milanov -1893, ôrtanovci zemqoradnik
Tiosavqevi}, Sima Aleksin - 1882, [id ~uvar
Todorovi}, Nikola Stefanov - 1885, Ilok bankarski ~inovnik
Trbi}, Vasilije - 1881, Belo Brdo vitez Kara|or|eve zvezde
Ubavi}, Laza Ilijin - 1887, [id zemqoradnik
Uqan~i}, Branko Pajin - 1890, Man|elos zemqoradnik
Filipovi}, Stojan Nikolin - 1895, Osek
Fi{er, Andrija Veldinin - 1868, Vukovar kasapin
Hrvakovi}, Du{an Stevanov - 1882, Irig svira~
Cepan~i}, Sava Tejin - 1890, Br{adin zemqoradnik
ôbanovi}, Milo{ev Milanov - 1892, Susek zemqoradnik
[ija~ki, Stevan Jocin - 1871, Bano{tor zemqoradnik.
Dobrovoqci iz ôrtanovaca. Prema istraìvawima koje je

obavio Mihail Veselinovi} iz Zemuna, ôrtanov~anin po ro|e-
wu, i ~iji bi rezultati trebalo da budu objavqeni u kwizi pod na-
slovom Selo na Dunavu, u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-
-1918. godine na{lo se pod srpskom zastavom i dvadesetak dobro-
voqaca iz ôrtanovaca.
U balkanskim ratovima u~estvovali su:
Jovi}, Andrija Lukin
Stoj{i}, Milenko \okin.
Po zavr{etku studija na ma{inskom fakultetu u Be~u, 1909.
godine, Andrija Jovi} pre{ao je u Srbiju i zaposlio se na èlez-
nici. U srpskoj vojsci bio i tokom Svetskog rata; nosilac Alban-
ske spomenice; ratovao na Solunskom frontu. Posle rata, u no-
voj dràvi, bavio se organizovawem èlezni~kih loìonica.
U Prvi svetski rat oti{li su:
Atanackovi}, Stanko Mladenov
Boì}, Vladimir Pavlov
Veselinovi}, Nikola @ivanov
164 Ilija Petrovi}
Vla{kali}, Nikola Novakov ratovao u Dobruxi

Vojnovi}, Milenko Petrov
Kapetanovi}, Du{an J. ratovao u Dobruxi
Kika{, Mika Kostin
Kuki}, \or|e Pavlov poginuo u ratu
Laki~evi}, Jefta Milanov
Milo{evi}, \or|e Trivunov ratovao u Dobruxi
Mirosavqevi}, Aleksandar Mitin ratovao u Dobruxi
Mirosavqevi}, Sava Mitin u policijskoj ~eti
Pa{i}, Milenko \okin
Petkovi}, Lazar Mitrov
Popovi}, Kosta Jeftin
Primovi}, Jovan |ak-narednik
Radowanin, Stevan
Sanader, Jovan Acin(\okin?) poginuo u ratu
Stanisavqevi}, Petar Mladenov
Stankovi}, \oka Isakov u Dobruxi rawen
Stoj{i}, Aleksandar \okin
Subotin, Milenko Milanov
Subotin, Radovan Milanov ro|en 1893, zemqoradnik, do{ao iz Amerike
[uvakovi}, Lazar ro|en 1889.
Kao student filosofije u Minhenu, [uvakovi} bio sekre-
tar studentskog udruèwa “Srbija”; studije okon~ao u Be~u. Mo-
bilisan u austrijsku vojsku i na samom po~etku Svetskog rata po-
slat na ruski front, u jednom od prvih okr{aja “promenio zasta-
vu”; ubrzo, Dunavom dospeo u Srbiju i u sastavu srpske vojske ra-
tovao sve do wenog povla~ewa preko Arbanije. Nije stigao na So-
lunski front, po{to je po dolasku na Krf “prekomandovan” da
radi sa srpskim |acima, najpre na Korzici, a zatim u Engleskoj. U
zemqu se vratio 1919. godine. Jedno vreme bio na rodni poslanik.
Bogorodi~ine suze. @ivko Markovi}, istori~ar iz Novog

Sad, ro|en u Neradinu, saop{tio je imena dvojice dobrovoqaca
iz svog rodnog sela:
Jankovi}, Boà Karin
Mandi}, Aleksandar-Aca.
Uz napomenu da je nekad vaìlo lepo pravilo da se na slava-
ma vode ozbiqni razgovori i da se pa`qivo slu{aju oni koji go-
vore, Markovi} je ispri~ao i jednu pri~u koju je od Ace Mandi}a
~uo na Nikoqdan 1940. godine, u Neradinu:
Na dan kad je u Odesi posetio Srpsku dobrovoqa~ku diviziju (23.
april/6. maj 1916), ruski car Nikolaj II Romanov izvr{io je smotru po-
~asne ~ete, u kojoj se nalazio i Aca Mandi}. Car je u desnoj ruci drào
ikonu Presvete Bogorodice (naslowenu na svoje grudi), a levom je drào
za ruku svog sina, prestolonaslednika Alekseja. U jednom trenutku, pri-
metiv{i da srpski vojnici u po~asnom stroju drè pu{ke oslowene kun-
dakom na dlan, Aleksej se zaustavio ba{ ispred Ace Mandi}a i obratio

se ocu:
-Papa, vidi kako Srbi drè pu{ke!
Kad se i car zaustavio, Aleksej je pri{ao Aci i blago ga pomilovao
po ruci kojom je drào pu{ku. Po sopstvenom priznawu, Aca se tada pre-
sekao i potpuno uko~io; dok je tako stajao, stisnutih zuba, u gr~u, suze su
mu krenule niz lice. Istoga trena, car mu je pruìo ikonu da je celiva i
on je to u~inio. Ono {to car tada nije primetio, zapazio je Aleksej:
-Papa, papa, ovaj vojnik pla~e!
Po{to je osmotrio vojnika pred sobom, car je ikonu prineo svom
prestolonasledniku da je i on poqubi, rekav{i mu:
-To su Bogorodi~ine suze.
Zatim je i sam poqubio ikonu.
Car je potom nastavio da obilazi po~asnu ~etu, a princ Aleksej,
jo{ uvek opsednut onim {to je doìvqavao prethodnih trenutaka, drè-
}i oca za ruku, pratio ga je stalno okrenut ka vojniku koji je plakao.
Vojnikove suze i daqe su kapale po wegovoj ~ojanoj uniformi.
“Zvani~ni” dobrovoqci. Mnogi sa dovde datih spiskova (kao

ni sa narednih) ne nalaze se na popisu srpskih dobrovoqaca koji
se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka
i po{tovalaca iz Beograda, Ulica Savska 9, smatra, na {tetu is-
torijske istine i na sramotu istog tog Udruèwa, zvani~nim i ne-
prikosnovenim. Uz napomenu da su dobrovoqci tamo popisani po
mestu ìvqewa a ne prema mestu ro|ewa, iz wihovog delimi~nog
spiska, koji su Nikola B. Popovi} i Petar R. Jovi} objavili u
kwizi Dobrovoqci 1912-1918, Beograd 1989, 395-449, preuzeto je
oko 380 imena:
Avakumovi}, \oka - A{awa

Arsenijevi}, Nikola Markov - Kupinovo
A{i}, Milo{ - Ugrinovci
Ba|ul, Jova @ikin - Kupinovo

Bajin, Damjan - Ugrinovci
Baki}, Nikola Nikolin - Boqevci
Bastaji}, Petar Milanov - Kupinovo
Belanovi}, Radovan Ivanov - Beànija
Belinac, Bogdan - Beànija
Berti}, Milan Markov - Kupinovo
Berti}, Stevan - Kupinovo
Biber, Sava @ivanov - Belegi{
Bogdanovi}, Svetozar-Cveja J. - [imanovci
Bogojevi}, Svetozar - Kupinovo
Bodiroà, Petar - [imanovci
Bo|a, Di{a Jovanov - Beànija
166 Ilija Petrovi}
Boàni}, Obrad S. - [imanovci

Boì}, Lazar S. - Sur~in
Boji}, Ilija M. - Sur~in
Boqanac, Rade Stevanov - Jakovo borac
Brati}, Stevan A}imov - Sur~in
Brkanovi}, Ilija - Pala~a, Vukovar
Bubni}, Radovan - Dobanovci
Budimirovi}, Du{an \okin - Jakovo borac
Budova~ki, Dragutin Lazarev - Kupinovo
Buji}, @ivan - De~
Bunac, Stevan - De~
Bu{i}, Nikola - Karlov~i}
Vasi}, Jovan-Bra{a Kuzmanov - Kru{edol

Veliki}, Du{an Radovanov - Krwe{evci
Veli~kovi}, Ranko - Dobanovci
Veqkovi}, Spasoje Stepanov - Zemun
Veselinovi}, Ranko - Dobanovci
Vesi}, Slavko Gajin - Sremski Mihaqevci
Vidakovi}, Josif Obradov - Belo Brdo
Vidicki, Vasa Du{anov - Sur~in
Vitomirovi}, Milan Savin-Lakin - Jakovo borac
Vladisavqevi}, Du{an - Dobanovci
Vlajni}, Gavra - Prhovo
Vlanikolin, Adam Simin - Kupinovo
Vojki}, Milan Qubomirov - [imanovci
Vorkapi}, @ivojin - Karlov~i}
Vujadinovi}, Petar - Beànija
Vujadinovi}, Ranko - Beànija
Vujadinovi}, Svetozar - Beànija
Vujeti}, Dragomir Jovanov - Sremski Mihaqevci ratar, borac
Vukenovi}(?), Ilija - Boqevci
Vukovi}, Du{an - A{awa
Vukosavqevi}, @ivko Dimitrijev - Beànija
Vuleti}, Branko Tomislavov - Kupinovo
Gavran~i}, Milovan Milanov - Beànija neborac

Gavrilovi}, Panta Mil(ov)anov - Kru{edol
Gavrilovi}, Sava - A{awa
Gavri}, Pavle Uro{ev - Obre`
Gavri}, Svetozar Uro{ev - Obre`
Gaji}, Ilija - Be~men
Gaji}, Milivoj - Prhovo
Galogaà, Mile Jovanov - Ada{evci
Gari}, Andrija - Kru{edol
Gari}, Kosta - Kru{edol
Gari}, Lazar - Kru{edol
Gari}, Maksim - Kru{edol

Gligorijevi}, Slavko - Kru{edol
Govor~in, Mitar - Ugrinovci
Gradi}, Milan Qubomirov - Obre`
Grkovi}, Branko - Obre`
Grkovi}, Branko Kuzmanov - Boqevci
Gruji}, Proka Trivunov - Krwe{evci
Gruji}, Nikola Milanov - Kupinovo
Danilovi}, Slavko - A{awa

Devi}, Veqko Petrov - Kupinovo
Devi}, Stevan - Kupinovo
Devrwa, Antonije - Karlov~i}
Devrwa, Sava Markov - Obre`
Dekanski, Stevan Aleksin - Obre`
Deli}, Jovan - Karlov~i}
Despot, Radovan - Prhovo
Dimitrijevi}, Du{an K. - [imanovci
Dimitrijevi}, Milo{ Aleksandrov - Kupinovo
Dmitra{inovi}, Janko - Jakovo
Dobri}, Boìdar @ivanov - [imanovci zemqoradnik, neborac
Dobri}, Radovan Andrijin - Jakovo borac
Dobrijevi}, Stevan D. - Karlov~i}
Dragi~evi}, Vidak - Beànija
Dragi~evi}, Du{an - Beànija
Dragi~evi}, Petar \or|ev - Beànija
Dragojlovi}, Milan Jovanov - Jakovo borac
Draì}-Stanimirovi}, Stevan Kuzmanov - Sur~in
Drenovac, Branko - Zemun
Druèti}, Ivan - Ugrinovci
Druèti}, Ni}ifor - Ugrinovci
\ak, @ivko - Petrov~i}

\ak, Marko - Petrov~i}
\akovi}, Marko V. - Zemun
\ur|evi}, \oka - Zemun
\ur|evi}, Petar R. - [imanovci
\ur|evi}, Svetozar - Dobanovci
\uri}, Adam Jovanov - Kupinovo
\uri~i}, Veqko Milanov - Kupinovo
\uri~i}, Sava Jovanov - Kupinovo
Erdeqan, Vojislav @ikin - Jakovo borac

@arkova~ki, Slavko - De~
@arkovi}, Ivan Radovanov - Boqevci
168 Ilija Petrovi}
@ivanovi}, Pavle Jovanov - Boqevci

@ivanovi}, Stanko - Ugrinovci
@ivkovi}, @ivko - Beànija
@ivkovi}, Isajlo - Boqevci
@ivkovi}, Radovan - Dobanovci
@ivojnovi}, Uro{ - Stari Slankamen
@ivoti}, Ilija - Dobanovci
@igi}, Du{an Petrov - Jakovo neborac
@uì}, @arko Spasin - Jakovo borac
Zaklan, Jovan - Karlov~i}

Zeremski, \or|e - Ugrinovci
Zori}, \oka - Ugrinovci
Zorki}, \or|e - Ugrinovci
Zorki}, Kosta - Ugrinovci
Zorki}, Petar - Ugrinovci
Zorki}, Sava - Ugrinovci
Zubovi}, Stevan - Dobanovci
Zurkovi}, Stevan Qubomirov - Karlov~i}
Ili}, \oka Perin - Jakovo neborac

Ili}, @ivko Todorov - Boqevci
Jazi}, Branko Vladin - Belegi{

Jakovqevi}, Dimitrije - Prhovo
Jankovi}, Vlada - Ugrinovci
Jankovi}, @arko Novakov - Jakovo borac
Jankovi}, Nikola Petrov - Karlov~i}
Jankovi}, Sava @ivkov- Karlov~i}
Jar~anin, Jovan Nikolin - Petrov~i}
Jerotijevi}, @ivko Cvejin - Boqevci
Jovanovi}, Velisav Pavlov - Belo Brdo
Jovanovi}, Gli{a Milanov - Beànija
Jovanovi}, Du{an - Ugrinovci
Jovanovi}, Du{an Jankov - Kupinovo
Jovanovi}, @ivan - Belegi{
Jovanovi}, Jovan Miladinov - Beànija
Jovanovi}, Lazar - Beànija
Jovanovi}, Qubomir K. - Sur~in
Jovanovi}, Milorad - A{awa
Jovanovi}, Milorad - Sremski Mihaqevci
Jovanovi}, Milorad - Ugrinovci
Jovanovi}, Nenad - A{awa
Jovanovi}, Petar Nedeqkov - Sremski Mihaqevci ratar, borac
Jovanovi}, Petar Krstin - [imanovci
Jovanovi}, Prokopije-Proka Svetozarov - Beànija
Jovanovi}, Filip êdomirov - Jakovo borac

Jovi}, \oka Lazarev - Kupinovo
Jovi~i}, Ivan Milanov - Karlov~i}
Jovi~i}, Sava Lazarev - Karlov~i}
Jovi~i}, Stevan Pavlov - Karlov~i}
Jug, Novak - Prhovo
Juri{i}, Milorad - Prhovo
Kajali}, @ivko Qubomirov - Beànija

Kajali}, Radovan - Beànija
Katani}, Kosta \or|ev - [imanovci
Katani}, Quba Manojlov - [imanovci
Kelac, Pavle \urin - Hrtkovci
Kelija{evi}, Gavra Vasin - Kru{edol
Kelija{evi}, @arko - Kru{edol
Klin~arevi}, @ivota N. - Karlov~i}
Klin~arevi}, Ranko Velimirov - Karlov~i}
Kneèvi}, ? (naslednica: udova Soka) - A{awa
Kova~evi}, Jovan - Beànija
Kova~evi}, Nenad - Karlov~i}
Kova~evi}, Stevan Vojinov - Beànija
Koji}, Luka Boìn - Kru{edol
Koji}, Mika Miloradov - Kru{edol
Kokanov, Drago - Kru{edol
Kokanov, Lazar - Kru{edol
Kokarevi}, \oka Jovanov - Boqevci
Koqevi}, Isa Lukin - Vogaw
Kosti}, Stanko - Dobanovci
Koturovi}, Kasivoj Kuzmanov - Kupinovo
Kraq, @ivko L. - Belegi{
Krsti}, Milivoje - Dobanovci
Krsti}, Svetislav \or|ev - [imanovci art. kapetan, borac
Kulpinac, Ilija - Boqevci
Kupusinac, Gli{a - A{awa
Kurja~ki, Veqko \okin - Kupinovo
Kurja~ki, Veqko Kuzmanov - Kupinovo
Lazarevi}, @ivan Pavlov - Sremski Karlovci

Lazarevi}, Slavko - Ugrinovci
Latu{(Lauta{?), Aleksandar - Be~men
Li~anin, Ilija \. - Belegi{
Qubinkovi}, Milivoj - Petrov~i}

Qubinkovi}, Nenad - Dobanovci
Qubinkovi}, Ni}ifor Milo{ev - [imanovci
Qubinkovi}, Ranko - Kupinovo
170 Ilija Petrovi}
Maksimovi}, Obrad Du{anov - Karlov~i}

Maksimovi}, Svetozar Petrov - Karlov~i}
Male{evi}, @ivko - Beànija
Mali, Svetislav - Dobanovci
Mamuzi}, Dimitrije V. - Sur~in
Manda~, Marko Martinov - Boqevci
Mandi}, Qubomir Damjanov - [imanovci
Mandi}, Milivoj - [imanovci
Mangulovi}, Damjan Petrov - Beànija
Mangulovi}, Stevan Petrov - Beànija
Manojlovi}, Blagoje Stevanov - Sur~in
Manojlovi}, Jovan Todorov-Braca Bekrija - Kru{edol
Marinkovi}, Mladen Krstin - Belegi{
Marinkovi}, Petar - [imanovci
Mari}, Slavko - De~
Mari~i}, Dragomir Manojlov - Sremski Mihaqevci ratar, borac
Markovi}, Danilo Ilijin - Kru{edol
Markovi}, @ika - Kru{edol
Markovi}, Milan Pavlov - Kru{edol
Markovi}, Milutin Todorov - Kru{edol
Markovi}, Nikola Qubomirov - Krwe{evci
Markovi}, Pavle-Paja V. - Kupinovo
Masnikosa, Mihajlo N. - [imanovci
Maxarevi}, Petar Vasin - Kupinovo
Mesarovi}, Milan - Karlov~i}
Mijatovi}, Petar - Beànija
Miju{kovi}, \urko Mikanov - Zemun
Miju{kovi}, Jovan - Boqevci
Miju{kovi}, Qubomir - Boqevci
Miju{kovi}, Milivoje Kostin - Boqevci
Milanovi}, Ilija Stevanov - Kupinovo
Mileusni}, Stevan I. - Sur~in
Milinkovi}, Vasa Rajkov - Karlov~i}
Milinkovi}, Jovan P. - Karlov~i}
Milinkovi}, Lazar - Prhovo
Mili}, Milan - Ugrinovci
Mili~evi}, @ivan Stevanov - Kupinovo
Milovanovi}, Vojislav - Prhovo |ak
Milovanovi}, @ivan Subotin - Krwe{evci
Milosavqevi}, Milan Negovanov - Kupinovo
Milosavqevi}, Ranko Svetozarov - Krwe{evci
Milurovi}, @ivan - Ugrinovci
Milutinovi}, Radomir Ilijin - Kupinovo
Mir~eti}, \oka \. - Belegi{
Mir~eti}, Lazar - Belegi{
Mihajlovi}, Branko - Zemun
Mihajlovi}, Dimitrije Damjanov - Kupinovo
Mihajlovi}, Du{an Damjanov - Kupinovo

Mihajlovi}, @ivan Stevanov - [imanovci
Mihajlovi}, @ivan P. - Belegi{
Mihajlovi}, Lazar - Prhovo
Mihajlovi}, Milan Milanov - Obre`
Mihajlovi}, Petar - A{awa
Mihajlovi}, Radovan - De~
Mihajlovi}, Slavko Radin - Krwe{evci
Mihajlovi}, Stevan Jovanov - Jakovo borac
Mihajlovi}, Tadija - De~
Mul}an(?), Milan Lazarev - Boqevci
Mu{icki, Kuzman Milanov - De~
Mu{icki, Milo{ - De~
Mu{icki, Radovan - De~
Mu{icki, Sava @arkov - De~
Nedeqkovi}, Du{an - Ugrinovci

Nedeqkovi}, Petar Lazarev - Kupinovo
Ne{i}, Milovan Savin - Zemun
Nikoli}, Milan - A{awa
Nikoli}, Milivoj M. - Sur~in
Nikoli}, Petar - Beànija
Ninkovi}, Du{an - Beànija
Novakovi}, Danilo - Sur~in
Novakovi}, \oka - Ugrinovci
Novakovi}, Lazar - Belegi{
Novakovi}, Petar - Beànija
Novakovi}, Svetislav - De~
Novi}, \ura - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, neborac
Novi}, @arko \okin - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, borac
Obrovac, Ranko Stevanov - Kupinovo

Orlovi}, Branko Markov - Obre`
Orlovi}, Sava Milo{ev - Obre`
Orman(?), Sava M. - Sremski Karlovci
Ostoji}, Petar @ikin - Kupinovo
Ostoji}, êdomir Nastasov - Kupinovo
Paji}, Ilija - Sremski Mihaqevci

Pani}, Atanasije - De~
Pani}, Ranko - De~
Pejakovi}, Pavle - Belegi{
Peto{evi}, @arko Stevanov - Karlov~i}
Peto{evi}, Stevan Pavlov - Karlov~i}
Petri~i}, Du{an Nikolin - Kupinovo
Petri~i}, Sreta Nikolin - Kupinovo
172 Ilija Petrovi}
Petrovi}, Branko Stevin - Kupinovo

Petrovi}, Damjan @ivkov - Jakovo borac
Petrovi}, Danilo - De~
Petrovi}, \oka - Ugrinovci
Petrovi}, \or|e - Prhovo
Petrovi}, Milorad @ikin - Kupinovo
Petrovi}, Nikola - Kru{edol
Petrovi}, Todor - A{awa
Pinkuq, ? (naslednica: udova Slavka) - A{awa
Piperin, Stevan - Ugrinovci
Pisarevi}, Jovan Brankov - Sremski Mihaqevci
Plav{i}, @ivan - Dobanovci
Plav{i}, Milan Vi}entijev - Obre`
Popovi}, @ivan - Prhovo
Popovi}, Ni}ifor - Be~men
Puqevi}, Petar Stevanov - Kupinovo
Putnik, Mihajilo \or|ev - Petrov~i}
Radivojevi}, Andrija Nikolin - [imanovci

Radivojevi}, Petar Nikolin - [imanovci
Radi}, Sava Kostin - Jakovo borac
Radovanovi}, Bo{ko - Krwe{evci
Radovanovi}, Stevan - Boqevci
Radovi}, Jovan - Kru{edol
Radovi}, Pavle - Jakovo
Radovi}, Radovan Kuzmanov - Jakovo borac
Radoj~i}, Vasa - A{awa
Radoj~i}, @ivan - Belegi{
Radoj~i}, Petar - A{awa
Radoj~i}, Petar Lazarev - Jakovo borac
Radosavqevi}, Andrija Savin - Beànija
Radosavqevi}, Dimitrije Rajkov - Karlov~i}
Radulovi}, Milivoj @ikin - Kupinovo
Raki}, Branko - Petrov~i}
Raki}, Jovan - Dobanovci
Ranisavqevi}, Laza - Kru{edol
Ranisavqevi}, Qubomir Igwatov - Srem. Mihaqevci ratar, borac
Ranisavqevi}, Sima Radovanov - Sremski Mihaqevci borac
Ranisavqevi}, Svetozar Todorov - Sremski Mihaqevci
Rankovi}, Boìdar Stevanov - Sremski Mihaqevci ratar, borac
Rankovi}, Jovan \or|ev - Sremski Karlovci
Ratkovi}, Quba - Ugrinovci
Ratkovi}, Sava - Ugrinovci
Ra{kovi}, Raja Dmitrov - Jakovo borac
Ristivojevi}, Ilija - A{awa
Ristivojevi}, Ranko - A{awa
Rovi}, êdo - Ugrinovci
Sekuli}, Stanimir Milanov - Sremski Mihaqevci ratar, borac

Senkovi}, \or|e - Ugrinovci
Sefkerinac, Dragomir - Prhovo
Signaji}, Ambrozije Radin - Sremski Mihaqevci ratar, borac
Simi}, Ivan Petrov - [imanovci
Skokni}, Todor - Dobanovci
Slavuj, Du{an - Ugrinovci
Sokolovi}, Velimir Ilijin - Beànija
Steji}, Sreten Nikolin - Beànija
Stepanovi}, Stevan Simin - Jakovo borac
Stojadinovi}, Veqko - Beànija
Stojadinovi}, Du{an - Beànija
Stojadinovi}, Petar - De~
Stojadinovi}, Stojan - [imanovci
Stojanovi}, Vasa Uro{ev - Boqevci
Stojanovi}, @ika - A{awa
Stoji}, Kuzman P. - Sur~in
Stoji}, Lazar-[ukalica - Kru{edol
Stojkovi}, Pavle - De~
Stojkovi}, Sava - De~
Stojkovi}, Sava Arsenijev - [imanovci
Stojkovi}, Aleksandar-[andor Lazarev - Kru{edol
Stoj~evi}, @ivan - Dobanovci
Strajin, Dragomir - De~
Suboti}, Zdravko Vlajkov - Kru{edol
Su{i}, Boà - Kupinovo
Su{i}, Vojislav - Kupinovo
Todorovi}, Milivoje - [imanovci

Tomi}, Qubomir Miladinov - Belo Brdo
Topalovi}, Stevan - A{awa
Trifkovi}(Trifunovi}?), Pavle Milo{ev - Krwe{evci
]irijak, Draga - Boqevci

]iri}, Nikola - Kru{edol
]irkovi}, @ika Antonijev - [imanovci
]irkovi}, Petar S. - [imanovci
]ur~i}, Jefta Andrijin - Kru{edol
Filipovi}, Avram - Kru{edol

Filipovi}, Aleksandar - Kru{edol
Caran, @ivko - Dobanovci

Cveji}, \oka - [imanovci
Cveji}, Jovan - A{awa
174 Ilija Petrovi}
Cindri}, Petar - Dobanovci

Cicvari}, Ilija Timotijin - Kupinovo
âvi}, \oka - Kru{edol

âvi}, @arko - Kru{edol
âvi}, Ilija Radovanov - [imanovci
âvi}, Qubomir Jovanov - [imanovci
âvi}, Sava - Kru{edol
âli}, Aleksandar Tadijin - Kupinovo
îzmi}, Ilija - Dobanovci
ôbanovi}, Du{an - Petrov~i}
ôj~i}, @arko - Prhovo
[ar~evi}, Vasa \okin - Kupinovo

[erbexija, Svetislav Jovanov - Sremski Mihaqevci borac.
Preuzeto iz raznih izvora. Do ve}eg broja (oko 1450) imena

srpskih dobrovoqaca iz Srema do{li smo prelistavaju}i:
• petnaestak monografija sremskih naseqa (Bresta~ - 15; Vo-
gaw - 17; Vojka - 67; Vrdnik - 22; Grgurevci - 18; Dobrinci - 26; Dowi
Petrovci - 24; Kraqevci - 22; Man|elos - 22; Martinci - 14; Popin-
ci - 19; Progar - 30; Prhovo - 6; Sremska Mitrovica - 8; Surduk - 15;
Stejanovci - 26; [id - 40);
• Enciklopediju Novog Sada (36);
• novine Srpsko kolo iz 1919. godine (Ilinci - 2; Mala Va-
{ica - 30; Martinci - 63; Novi Karlovci - 23);
• Jeremi}eve Priloge za biografski re~nik vojvo|anskih
Srba lekara od 1756 do konca 1940 ( 8); i
• arhivsku gra|u (F-99, kutija 23, fasc. 632-662) iz Arhiva
Vojvodine u Novom Sadu (oko 980).
Lepo je primetio An|elko Erdeqanin da se “u dokumentima
o agrarnoj reformi nalaze imena dobrovoqaca koji su dobili ze-
mqu ili koji su smatrali da treba da je dobiju. Ima tu i anketnih
listova, i spiskova, i re{ewa, i àlbi, i re{ewa povodom àlbi,
i àlbi naslednika umrlih dobrovoqaca... Mo`da su neka od ovih
imena samo privremeno bila na spiskovima dobrovoqaca (od iz-
mene do izmene raznih propisa o dobrovoqa~kom statusu, sve u za-
visnosti od raspoloèwa aktuelnih politi~kih vlasti prema srp-
skim dobrovoqcima - IP). Pojedincima, mo`da, nije zvani~no
priznat status dobrovoqaca, ali wih ne moèmo izdvojiti. Ne
znamo koja je evidencija merodavna i kona~na. (Ona u beogradskom
Udruèwu ratnih dobrovoqaca... to svakako nije, jer su u wu mora-
li biti upisani samo oni dobrovoqci koji su dobili zemqu ili
obveznice; za najve}i deo dobrovoqaca poginulih tokom rata nije

imao ko da ostvari dobrovoqa~ka prava; nema dobrovoqaca koji su
umrli bez naslednika, ali ne po gra|anskom pravu, ve} po pravnim
pravilima posebno smi{qenim za dobrovoqce; nema onih koji su
brisani iz spiskova, jer se na dobijena imawa nisu naselili u pro-
pisanim rokovima; nema onih koji su na rati{te do{li iz neke od
prekomorskih zemaqa a tamo su se vratili po svr{etku rata, ne
traè}i za sebe nikakva prava; i nema mnogih drugih ve}ih ili ma-
wih grupa - IP). Ako su ve} pomiwani, verovatno je za to postojao
neki razlog”(88, 143. i 146).
Sva pomiwana imena uvr{}ujemo azbu~nim redom; u pojedi-
nim izvorima neka od wih na{la su se u razli~itim mestima (ne-
kad u “pravom”, a nekad u nekom “poznatijem” iz kraja), zbog ~ega se
moglo desiti da svako mesto nije dobro prepoznato:
Abaxi}, Dragutin - Vojka

Abaxi}, Milan Uro{ev - 1891, Vojka zemqoradnik, borac
Avakumovi}, \oka @. - A{awa
Avramovi}, Alimpije Teodorov - Neradin
Avramovi}, Momir - Ruma
Avramovi}, Nikola T. - Leìmir
Avramovi}, Pavle - Sremski Karlovci
Avramovi}, Jovan - Vrdnik
Adamovi}, Du{an - Vogaw poginuo na Solunskom frontu
Adamovi}, @ivan - Mala Va{ica
Adamovi}, Jovan - Vrdnik
A|anski, Stevan Jovanov - Bosut
Alanovi}, Gaja - Stejanovci
Alkovi}, ? - [imanovci
Andra{ek, Josip Vinkov - Maradik
Andri}, Dobrivoje - Mala Va{ica
Andri}, Milan G. - Be{ka
Andri}, Milo{ - Martinci
Andri}, Mirko Petrov - Martinci
Andri}, Paja Petrov - âlma
Andri}, Radovan Negovanov - Martinci
Andri}, Rajko - Martinci
An|eli}, Dobra - Vogaw
An|eli}, Lazar - Rivica
An|eli}, Milenko - Vrdnik
An|elkovi}, Radovan Stevanov - Surduk zemqoradnik, borac
Anoki}, Pera @. - Sur~in
Anti}, Adam Lazarev - Grgurevci
Anti}, \oka - Grgurevci
Anti}, To{a Petrov - Kraqevci
Apostolovi}, Milo{ Antonijev - Klenak borac
176 Ilija Petrovi}
Aramba{i}, Vuka{in Kuzmanov - âlma

Atanackovi}, Jovan \okin - Stari Banovci
Atanackovi}, Slavko Todorov - Dowi Petrovci
Atarac, Jovan - Martinci
Atkovi}(?), Lazar Nenadov - In|ija
A}imovi}, Du{an \or|ev - Be{enovo borac
A}imovi}, @ika \okin -Radoj~in - Progar
Axija, Aleksa Svetozarov - âlma zemqoradnik, borac
A{i}, Milan Milivojev - Putinci
Babin, Radovan Simin - Vizi}

Babin-Ba~vanski, Petar \okin - Stara Pazova
Babi}, Adam - Prhovo
Babi}, Qubomir T. - Leìmir
Babi}, Mitar S. - Leìmir
Babi}, Rada - Surduk
Babi}, Sava - Irig
Babi}, Haralampije Jovanov - Irig zemqoradnik, borac
Baburski, Vlada Stevanov - Bu|anovci borac
Baburski, Sava Markov - Bu|anovci borac
Baja, \or|e Milanov - 1897, Vojka zemqoradnik
Bajadi}, Ilija Mirkov - Vogaw
Bajalovi}, Milorad - Dobrinci borac
Baji}, Aleksa - Stari Slankamen
Baji}, Baja - Sremska Mitrovica oficir
Baji}, \or|e @ikin - Kupinovo
Baji}, @ivan Milanov - Novi Karlovci
Baji}, Jovan Radin - Novi Karlovci
Baji}, Lazar Cvetkov - Stari Banovci
Baji}, Mihailo Lazarev - Neradin poginuo na Dobruxi
Baji}, Pantelija Lazarev - Neradin
Baji}, Ranko D. - Novi Karlovci
Baji}, Ranko @ivanov - 1893, Vojka zemqoradnik, borac
Bakalovi}-Proti}, Lazar \or|ev - Sremski Karlovci
Baki}, Sava Milo{ev - La}arak zemqoradnik, borac
Baki}, Stevan @. - Popinci neborac
Bala{, Pera - Grgurevci
Balin, Du{an - [id trgovac
Banda, Mili} Nikolin - In|ija
Bankova~ki, Ilija - Irig
Baraksadi}(Karaksandi}?), Stanko - Man|elos
Bari{i}, Maksim Maksimov - Batajnica
Barjaktarovi}, Lazar - [id zemqoradnik
Barkova~ki, Mitar - Kr~edin zemqoradnik, borac
Barkovi}, Dragomir Nikolin - Irig
Ba}anov, To{a - Mala Va{ica
Ba~vanski, Todor Savin - Golubinci
Begovi}, Gavra Jocin - Be{enovo borac

Beànovi}, Negovan - Popinci borac
Beànovi}, Pavle Ilijin - Bu|anovci borac
Beànovi}, Petar - Popinci neborac
Bekta{evi}, Petar @ivanov - Stara Pazova
Belajev, Negovan Igwatov - 1893, Vojka stolar
Belajevi}, Veqko Milanov - Sur~in
Belajevi}, Luka Milanov - Sur~in
Beli}, \or|e Stevanov - Irig
Beli}, @ivan Sretin - Bresta~ zemqoradnik
Beli}, Luka - Man|elos
Beli}, Milo{-Mi}a - Man|elos
Beqakovi}, Rada - Dobrinci borac
Beqakovi}, Todor - Dobrinci neborac
Beqin, Milivoj Aleksin - Golubinci borac
Beqin, Sava @ivanov - Dobrinci borac
Berti}, Stevan - Mala Va{ica
Beuk, Trivun Simin - Putinci
Bibi}, Stevan Mitrov - Sremska Mitrovica borac
Bivolarevi}, Qubomir A. - Karlov~i}
Bizumi}, Qubomir @ivanov - Dobrinci borac
Bil~ar, Bogdan S. - Ruma
Bira~, Sava Vasin - Putinci
Blagojevi}, dr Nikola - [id lekar
Blanu{a, Petar - Progar
Bogdanovi}, Joca \okin - Kr~edin zemqoradnik, borac
Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma profesor, bolni~ar
Bogi}, Svetozar-Cveja M. - Grgurevci
Bogi~evi}, Du{an Q. - Ada{evci zemqoradnik
Bogojevi}, Georgije - Popinci borac
Bogojevi}, Slavko Aleksandrov - Kupinovo
Bogunovi}, Ilija D. - Putinci
Boìn, Milan-Seke{ - Man|elos
Boì}, Damjan - 1884, Sviwarevci, Vukovar profesor
Boì}, \ura Ninkov - Neradin
Boì}, Krsta - Kr~edin zemqoradnik, borac
Boì}, Milan - Sremski Karlovci
Boì}, Petar Tanasijin - Bu|anovci borac
Boì}, Sreta Tomin - Bu|anovci borac
Boì}, êdomir Bogdanov - Martinci
Bori}, Stevan Gligorijev-Gigin - Grgurevci neborac
Borkovac, Ilija Svetozarov-Cvejin - Dobrinci borac
Borkovac, Stefan Mladenov - Dobrinci borac
Borovica, Stevan - In|ija
Borojevi}, Petar Krstin - Bu|anovci borac
Borota, Milo{ - Mala Va{ica
Bo}vanski(Ba~vanski?), Mitar - [id zemqoradnik
Bo{wakovi}, Vladimir \or|ev - Kupinovo zemqoradnik, borac
178 Ilija Petrovi}
Bo{wakovi}, @ivojin - Stara Pazova

Bo{wakovi}, Pavle \or|ev - Progar zemqoradnik, borac
Bo{kovi}, @ika Obradov - Dobrinci borac
Bo{kovi}, Rade Mihajlov - Bosut
Bo{kovi}, Radovan-Raja - Jakovo neborac
Bo{wak, Negovan Markov - Bosut
Brandelik, Petar Petrov - âlma
Brankovi}, \oka @ivanov - Neradin zemqoradnik, borac
Bracanovi}, Lazar - Martinci
Breban, Marinko \. - Obre`
Brezovi}, \uro Tomin - Putinci
Brzakovi}, Radovan - Vogaw
Brki}, Gavra Sretin - Martinci
Brki}, Ivan - Martinci
Brki}, Milan Veqkov - Ne{tin zemqoradnik, borac
Broci}, Damjan - Martinci
Broci}, Igwat - Martinci
Bugarin, êdomir Bogoqubov - 1885, Vojka trgovac
Bugarski, Stevan \okin - Kr~edin zemqoradnik, borac
Bugar~i}, Nikola - Kraqevci poginuo na Solunskom frontu
Budimirovi}, Milan M. - 1895, A{awa lekarski pomo}nik
Budimirovi}, Mladen Vasin - Bosut
Budimirovi}, Sreten Mihailov - Batajnica
Budimirovi}, Stanko Vojinov - Bosut
Budim~i}, Pavle Ivanov - Kupinovo
Budim~i}, Spasoje Nikolin - Bu|anovci zemqoradnik
Budisavqevi}, Dimitrije - Jakovo u~iteq
Budo{an, \or|e Petrov - Sremska Mitrovica zemqoradnik, borac
Bu|anov~anin, Petar Veqkov - Golubinci
Bukarica, Jovan Dmitrov - Vogaw
Bukorac, Milan \or|ev - Grabovci
Buq, Danilo Nikolin - Putinci
Bun~i}, Qubomir Novakov - Klenak borac
Burna, Dimitrije - Sremski Karlovci
Bu~ek, Andrija Pajin - La}arak borac
Varin~i}, Jovan - Mala Va{ica

Varin~i}, Petar - Mala Va{ica
Vasi}, Vasilije M. - Putinci
Vastani}, Boò - Mala Va{ica
Vezmar, Jovan Kostin - Stari Banovci
Veki}, Andrija Petkov - Vogaw
Velimirovi}, Sreta Stevanov - Bresta~ zemqoradnik
Veli}, Nikola Milanov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac
Veli~kovi}, Du{an - Dobanovci vojni sve{tenik do{ao iz Francuske
Veli~kovi}, Panta - Vogaw
Veqkovi}, Toma - âlma
Vene~anin, Milivoj @ivkov - Progar zemqoradnik, borac

Veselinovi}, Gojko Pavlov - Sremska Mitrovica
Veselinovi}, \or|e P. - Be{ka
Veselinovi}, Marko Milanov - Vogaw
Veselinovi}, Radovan - Kr~edin
Veselinovi}, Radivoj Pavlov - A{awa
Veselinovi}, Ranko - Be{ka
Veselinovi}, Stanko Lazarev - La}arak borac
Veselinovi}, Stevan - Novi Karlovci
Veskovi}, Mika - Grgurevci
Ve~erinac, Mita Tanasijin - Stari Banovci
Ve~erinac, Nikola Tanasijin - Stari Banovci
Vig, Pavle Ferencov - [imanovci
Vidakovi}, Mihajlo Mladenov - Pe}inci
Vidakovi}, Svetislav Rankov - Pe}inci
Vidakovi}, Stevan \okin - Kr~edin zemqoradnik, borac
Vidovi}, Vasa Petrov - Ruma
Vidovi}, Vladimir Petrov - Ruma borac
Vidovi}, Pantelija Jovin - Ruma
Vidovi}, Stevan Pantelijin - Ruma
Vili}, Boà Mitrov - Sremska Kamenica
Vinkler, Petar Martinov - Sremska Mitrovica
Vinoki}, Milivoj Radin - Grgurevci zemqoradnik, borac
Vitas, Jovan - Mala Va{ica
Vitas, Slavko - Mala Va{ica
Vitasovi}, Cvetin Vasin - La}arak borac
Vitkovi}, Stevan I. - Putinci
Vladisavqevi}, Damjan Lazarev - Kuzmin zemqoradnik, borac
Vla(h)ovi}, @ivan Gavrin - Grgurevci borac
Vla{ki, Jovan - [id zemqoradnik
Vozarevi}, Milan Savin - Leìmir
Vojki}, Milorad Adamov - [imanovci
Vojnovi}, @ivan \okin - Batajnica
Vojnovi}, @ivan T. - Bu|anovci
Vojnovi}, Jovan \okin - Batajnica
Vojnovi}, Lazar Petrov - Putinci
Vojnovi}, Milan - Vrdnik
Vojnovi}, Petar - Dowi Petrovci
Vojnovi}, Petar C. - Stara Pazova
Vojnovi}, Radovan Pantin - Batajnica
Volarac, Stevan Markov - Putinci
Vorkapi}, @arko Miloradov - Boqevci
Vrgati}, Aca - Dobrinci
Vrgovi}, Svetozar M. - Leìmir
Vrsajkov(i}), Petar Grujin - La}arak borac
Vujadinovi}, Dragutin \or|ev - Beànija
Vujeti}, Obrad Jovanov - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, borac
Vuj~i}, Aleksa - Obre`
180 Ilija Petrovi}
Vuj~i}, Jovan - Novi Karlovci

Vukadinovi}, Gli{a - Mala Va{ica
Vukadinovi}, Dragutin Nestorov - Batajnica
Vukadinovi}, Ivan Markov - Be{ka
Vukadinovi}, Mile Mi}in - In|ija
Vukadinovi}, To{a - Mala Va{ica
Vukajlovi}, @ivan - Dobrinci
Vukajlovi}, Stevan - Dobrinci
Vukajlovi}, Cveja-Svetozar Aleksandrov - Dobrinci borac
Vuka{inovi}, Mitar - Kraqevci
Vukeli}, Petar Milo{ev - Kr~edin zemqoradnik, borac
Vukobrad(t)ovi}, Stevan M. - Golubinci
Vukovi}, Du{an \or|ev - A{awa
Vukovi}, Jovan Mitin - Neradin
Vuk~evi}, Aleksa Jovanov - Putinci
Vuk~evi}, Aleksa P. - Nikinci
Vuleti}, Du{an Lazarev - La}arak neborac
Vulko, Damjan P. - Kraqevci
Vuwak, Ilija Jakovov - Dowi Petrovci
Vu~kovi}, Milo{ Milanov - Dobrinci borac
Gabo{ac, @arko Obradov - Martinci

Gabo{ac, Miladin - Martinci
Gavrilovi}, Proka Ilijin - Vogaw zemqoradnik, borac
Gavrilovi}, Sava Stevanov - A{awa
Gagi}, Janko Milanov - Dobrinci borac
Gazibari}, Lazar - Dobrinci neborac
Gajdo{evi} Joca M. - Sremska Kamenica
Gajin, Branko Stevanov - 1885, Vojka zemqoradnik, borac
Gajin, Petar Gligorijev - 1888, Vojka zemqoradnik, borac
Gaji}, Aleksa Mitrov - Erdevik
Gaji}, dr Du{an - 1874, Vojka lekar
Gaji}, Ilija I. - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac
Gaji}, Ilija Pavlov - Kru{edol Selo
Gaji}, Ilija Petrov - Be~men
Galeti}, Sava M. - Vojka borac
Galeti}, Pavle Savin - Bu|anovci neborac
Gale~i}, Stanko \. - Golubinci
Gaqeva~ki, \or|e - Irig
Gegi}, Ilija - [id zemqoradnik
Gegi}, Milenko - [id zemqoradnik
Georgijevi}, Branislav - Petrovaradin
Georgijevi}, Qubomir - Sremska Mitrovica
Gli{i}, Stevan Radovanov - Ogar
Glu{i}, Damjan Pavlov - Irig
Gmizi}, \or|e Stevanov - Siba~ neborac
Gmizi}, Je{a Stevanov - Siba~ borac
Gmizi}, Kosta Teofilov - Siba~ borac

Gwati}, Mitar Milanov - Novi Slankamen mesar, borac
Govedarevi}, Vasilije L. - Maradik
Govedarevi}, Filip - Maradik
Gojkovi}, Du{an @ivanov - 1882, êrevi}
Golubovi}, Aca Nikolin - Dowi Petrovci
Golubovi}, Lazar Mitrov - Batajnica
Grabova~ki, dr Krsta - 1889, In|ija lekar
Grbi}, Qubomir Igwatov - Vi{wi}evo
Grivi}, Nikola S. - Be{ka
Grkovi}, Branko \. - Be{ka
Grkovi}, Vasa @. - Be{ka
Grkovi}, Dragutin @ivanov - Irig
Grkovi}, Nikola Teodorov - In|ija
Grkovi}, Ranko Kuzmanov - Maradik
Grozdi}, Boà - Martinci
Gruji}, Branko Nedeqkov - Siba~ borac
Gruji}, Du{an Petrov - Siba~ borac
Gruji}, @ivan Kostin - Siba~ borac
Gruji}, \oka Gavrin - Martinci
Gruji}, \or|e Dragoqubov - 1884, Vojka zemqoradnik
Gruji}, Milan M. - Kr~edin
Gruji}, Milan ]irin - Kraqevci
Gruji}, Milovan Milo{ev - 1895, Vojka zemqoradnik, borac
Gruji}, Nikola Jovanov - Maradik
Gruji}, Petar Radovanov - Vojka borac, umro posle rata
Gr~i}, dr Kosta - 1885, Ruma lekar
Gr~i}, Svetislav - [id zemqoradnik
Guduri}, Milo{ \or|ev - Nikinci
Guduri}, Nikola - Irig
Davidov, Stojan Mladenov - Suboti{te

Daki}, Ivan Kostin - Vitojevci
Daki}, Jeremija D. - Rivica
Damjanovi}, Damjan Vasin - Irig
Damjanovi}, Jefta Uro{ev - Leìmir
Damjanovi}, Stevan Jovanov - Irig zemqoradnik, borac
Damnovac-Danilovi}, Milovan Gavrilov - Martinci zemqoradnik
Danilovi}, Slavko Qubin - A{awa
Danojli}, Vasa Milanov - Be{enovo borac
Darijevi}, Krsta Stevanov - Stari Banovci
Dacevi}, Mitar Milovanov - Progar zemqoradnik, borac
Dacevi}, Pavle - Progar
Dacevi}, Petar @ivkov - Progar zemqoradnik, borac
Devi}, Veqko Petrov - Kupinovo
Devi}, Du{an Stevanov - Stari Slankamen
Dejanovi}, Dane [pirin - Vogaw
182 Ilija Petrovi}
Dejanovi}, Milan Stevanov - Sremski Karlovci

Dejanovi}, Nikola Vujin - Vogaw
Deki}, Dragomir Andrijin - Bu|anovci
Despini}, Milan - [id zemqoradnik
Despot, Milivoj @ivanov - Stara Pazova
Divqakovi}, Luka S. - Neradin
Divni}, Petar Vi}in - âlma
Diki}, Igwat V. - Be{ka
Diki}, Maksim Andrijin - âlma
Dmitra{inovi}, Janko Isin - In|ija
Dimitrijevi}, Vlada - Ruma
Dimitrijevi}, Du{an - Putinci
Dimitrijevi}, Mihajlo - Kraqevci
Dmitrovi}, Mihailo \or|ev - Putinci
Dobri}, Branko Tomin - Batajnica
Dobri}, Vasa Milin - In|ija
Dobri}, Milan - Vogaw
Dobri}, Petar Savin - Batajnica
Dobri~i}, Nikola Ivanov - Martinci
Dobrodolac, Milanko Qubomirov - 1895, Vojka zemqoradnik, borac
Dobrojevi}, Aleksa Milovanov - 1889, Mala Va{ica
Doki}, Bo{ko Platin - 1889, êrevi} zemqoradnik, borac
Dolini}, Milan Stevanov - Stara Pazova
Doroslovac, Sava P. - Surduk zemqoradni, borac
Dostani}, Milivoj Adamov - Vitojevci neborac
Dotli}, Alimpije Pavlov - Klenak borac
Dragi~evi}, @ivan - Vogaw
Dragi~evi}, Milivoj - Martinci
Dragutinovi}, Petar - Kraqevci
Draèta, \oka Gajin - Stari Banovci
Draì}, Dragoqub Nikolin - Batajnica
Draì}, Quban - [id ~inovnik
Draì}, Lazar \okin - Krwe{evci
Draì}, Milan Jovi~in - In|ija
Draì}, Milan - Popinci borac
Draì}, Mikola Milanov - Sremska Mitrovica
Draì}, Stevan Nikolin - Batajnica
Drmanovi}, Rada Lazarev - Bosut
Drobac, Boìdar Mihajlov - Ruma
Drowak, Stevan M. - Kr~edin zemqoradnik, borac
Dr~a, Ilija Radev - In|ija
Duki}, êda - Man|elos
Dura}(?), Veqko Brankov - La}arak borac
\ak, Velimir M. - Petrov~i}

\akovi}, Rajko @ivanov - Sremska Mitrovica
\a~anin, Vladimir - Mala Va{ica
\ilas, Stanko Vasin - Vogaw

\or|evi}, Andrija - Man|elos
\or|evi}, Branko - Grgurevci borac
\or|evi}, Lazar - [id ~inovnik
\or|evi}, Slavko Vojinov-Mikala~ki - Man|elos
\or|evi}, Slavko Jovanov - Boqevci
\uki}, Lazar Ilijin - Boqevci
\uki}, Milan - [id radnik
\uki}, Todor Boìn - Golubinci borac
\ur|evi}, Kosta M. - In|ija
\ur|evi}, Nedeqko J. - Kru{edol Selo
\ur|evi}, Svetolik - Kraqevci
\urin, Du{an - [id zemqoradnik
\uri}, Branko Stevanov - 1886, Vojka zemqoradnik
\uri}, Vladimir Mitrov - Ilinci
\uri}, Jovan Mitrov - Ilinci
\uri}, Laza - Srem
\uri}, Milan-[erbula - Man|elos
\uri}, Nikola Pavlov - 1894, Vojka trgovac, borac
\uri}, Stevan - Irig
\uri}, Todor @ivanov - Stari Banovci
\uri~i}, Velimir Dragoqubov - Bresta~ zemqoradnik
\uri~i}, Ilija M. - Irig
Egi}, \oka Novakov - Kr~edin zemqoradnik, borac

Ekme~i}, Milo{ @ivanov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac
Elez, A}im Simin - Ruma
Elez, Maksim Simin - Ruma
Erdeqanin, Petar \or|ev - Progar zemqoradnik, borac
Eror, Danilo - Martinci
Ercegovac, A}im Teodorov - âlma
E{ki}evi}, Nikola Dimitrijev - Ruma borac
@egarac, Vasa Petrov - Grgurevci

@eèq, Radivoj Qubomirov - [imanovci
@egarac, Sima Jovanov - Vogaw
@ivanovi}, Dragutin Nikolin - Progar zemqoradnik, borac
@ivanovi}, @arko Nikolin - Progar zemqoradnik, borac
@ivanov, Rada - Progar
@ivanovi}, Jovan Petrov - 1889, Sremski Karlovci
@ivanovi}, Mi{a - Dobrinci borac
@ivan~evi}, Du{an Petrov - Ruma
@ivi}, Marko Radivojev - Suboti{te
@ivkovi}, Gligorija Tanin - Novi Karlovci potporu~nik, borac
@ivkovi}, Damjan S. - Neradin
@ivkovi}, Du{an M. - Kr~edin zemqoradnik, borac
@ivkovi}, \ura Krstin - Be{enovo borac
184 Ilija Petrovi}
@ivkovi}, Kosta Simin - Be{enovo neborac

@ivkovi}, Krsta Petrov - Novi Karlovci
@ivkovi}, Pavle Andrijin - Progar zemqoradnik, borac
@ivkovi}, Ranko Mitrov - Novi Karlovci
@ivkovi}, Svetozar Qubomirov - Irig
@ivkovi}, Timotije - Maradik
@ivojinovi}, Uro{ Filipov - In|ija
@iv~i}, Pavle-Paja Georgijev - Vogaw
@igi}, Ilija Jovanov - Putinci
@ili}, @ivan - Martinci
@ili}, Svetozar-Cveja - Martinci
@uì}, Luka Milivojev - Be~men
@uni}, Mihailo Lazarev - Martinci
@upunski, @ivan Pavlov - Martinci
@upunski, Rada - Martinci
Zaki}, Stanko Petrov - Dowi Petrovci

Zaki}, Stevan Petrov - Be{ka
Zari}, Du{an Milo{ev - Batajnica
Zari}, Jovan - Irig
Zari}, Petar Svetislavov - Batajnica
Zekovi}, Milan - [id sudija
Zeqaji}, \oka - Stejanovci
Zlati}, Mitar Mitrov - Popinci zemqoradnik, borac
Zori}, Milan Stevanov - Grgurevci
Zori}, Nikola Pavlov - Vitojevci
Zorki}, Petar Davidov - Ugrinovci zemqoradnik, borac
Zubovi}, Lazar - Martinci
Zubovi}, Nikola - Martinci
Ivani}, Nenad A. - Vitojevci

Ivani}, Sreta - Stejanovci
Ivankovi}, Aleksandar - Kru{edol Selo
Ivanovi}, Mile Simin - Vogaw
Ivanovi}, @ivan \okin - Leìmir
Ivani{evi}, Milorad Miletin - Kr~edin
Ivan~evi}, Marko P. - Stara Pazova
Ivkov, Radovan Stevanov - Siba~ borac
Ivkovi}, Du{an - Srem
Ivkovi}, Stevan Lazarev - Boqevci
Igwatovi}, Negovan @ivanov - Bu|anovci neborac
Igwatovi}, Slavko Adamov - Siba~ frizer
Igwatovi}, Stevan Vladin - 1894, Vojka ~inovnik
Ilijin, Branko Gligorijev - 1881, Vojka zemqoradnik
Ilin, Branko G. - Vojka borac
Ili}, Gavra - Mala Va{ica
Ili}, Pavle \okin - Stari Banovci
Ili}, Petar Nikolin-Kokica 1896, Sremski Karlovci

Ilin, \or|e Aleksin - Plati~evo
Ili}, @arko Aleksin - Grabovci
Ilki}, Milan Kostin - In|ija
Ilki}, Nikola V. - Vrdnik
In|i}, Aleksandar Tanasijin - Vojka borac
Ini}, @ivan Jovanov - Be{ka
Jazi}, Vlada Stevanov - Belegi{

Jaji}, Milutin @ivanov - Surduk zemqoradnik, borac
Jak{i}, dr @ika - 1881, Kr~edin, In|ija lekar
Jak{i}, Luka M. - Kr~edin zemqoradnik, borac
Jak{i}, Milivoj M. - Kr~edin zemqoradnik, borac
Jani}, Jovan - Irig
Jankovi}, Branko Simin - Ruma
Jankovi}, Vasa Petrov - Grabovci
Jankovi}, @ivan - Popinci neborac
Jankovi}, @ivko Du{anov - Neradin
Jankovi}, @ivko Pavlov - Golubinci
Jankovi}, Gli{a M. - Kru{edol Selo nadni~ar, neborac
Jankovi}, Dimitrije Radin - La}arak zemqoradnik, borac
Jankovi}, Jovan Tanasijin - Vrdnik
Jankovi}, Nikola Jakovov - Putinci
Jankovi}, Panta - Irig
Jankovi}, S. - Ledinci
Jankovi}, Sima Nikolin - Dobrinci borac
Jankovi}, Stevan Mitin - Bukovac
Jano{evi}, Mi{a - Stejanovci
Jastrebi}, Lazar - Mala Va{ica
Jevremovi}, Stevan Vasin - Be{enovo borac
Jevremovi}, Teodor Bogoqubov - Be{enovo neborac
Jeki}, Qubomir Vojinov - Dowi Petrovci
Jeki}, Stevan Pavlov - Stari Banovci
Jela~a, Ilija - Surduk
Jeli}, Bo{ko - Sremska Mitrovica
Jelovac, Mita - Novi Karlovci poginuo
Jeremi}, @ivan - Vogaw
Jeremi}, Jakov - Bresta~
Jeremi}, Milan @ivanov - La}arak borac
Jefti}, Vlada @ivanov - Ruma zemqoradnik
Je{i}, @ivan - Dowi Petrovci
Je{i}, Stevan Krstin - Dowi Petrovci
Jovanovi}, A}im T. - Be{ka
Jovanovi}, Boìdar Pavlov - Martinci
Jovanovi}, Branko M. - Sur~in
Jovanovi}, Velimir Velimirov - Karlov~i}
Jovanovi}, Du{an M. - Grabovci
Jovanovi}, \oka Aleksin - ?
186 Ilija Petrovi}
Jovanovi}, Igwat - Vojka neborac

Jovanovi}, Jovan D. - Putinci àndarmerijski major, borac
Jovanovi}, Jovan F. - Grabovci
Jovanovi}, Joca - Stejanovci
Jovanovi}, Kosta Milanov - In|ija
Jovanovi}, Kosta Milanov - Klenak borac
Jovanovi}, Kosta - Rakovac
Jovanovi}, Kosta - Stejanovci
Jovanovi}, Kuzman Maksimov - Veliki Radinci zemqoradnik
Jovanovi}, Lazar @ivojinov - Ruma
Jovanovi}, Marko @. - Belegi{
Jovanovi}, Milan - Grabovci
Jovanovi}, Milan Blagojev - Grgurevci
Jovanovi}, Milan Jovanov - Bu|anovci neborac
Jovanovi}, Milan Pavlov - Batajnica
Jovanovi}, Milivoje Mladenov - Irig
Jovanovi}, Milorad Velimirov - A{awa
Jovanovi}, Milorad Jovanov - A{awa
Jovanovi}, Milorad Milinkov - La}arak zemqoradnik, borac
Jovanovi}, Milo{ Lazin - Beànija
Jovanovi}, Milutin Ni}iforov - Beànija
Jovanovi}, Mitar - Bresta~
Jovanovi}, Mitar Vasin - Stari Banovci
Jovanovi}, Mitar Cvejin - Mala Remeta borac
Jovanovi}, Nestor-Neca Milo{ev - Kr~edin zemqoradnik, borac
Jovanovi}, Petar R. - Ilinci zemqoradnik, neborac
Jovanovi}, Slavko Milo{ev - Irig
Jovanovi}, Slavko Nikolin - Klenak borac
Jovanovi}, Paja - Surduk
Jovanovi}, Petar Milanov - Batajnica
Jovanovi}, Petar Uro{ev - Stari Banovci
Jovanovi}, Radovan - Stejanovci
Jovanovi}, Raja Stevin - Progar zemqoradnik, borac
Jovanovi}, Ranko A. - Be{ka
Jovanovi}, Svetislav Stevanov - Be{enovo borac
Jovanovi}, Stevan - Stejanovci
Jovanovi}, Stevan Danilov - Bu|anovci neborac
Jovanovi}, dr Toma - 1886, Sremski Karlovci lekar
Jovanovi}, Trivun - Sur~in
Jovi}, Stanko Lazarev - Stara Pazova
Jovi~in, Radovan Nenadov - Bu|anovci neborac
Jovi~i}, Bogoqub S. - Kru{edol Selo
Jovi~i}, Boja - Bresta~
Jovi~i}, Jefta V. - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac
Jovi~i}, Kosta Petrov - Stari Banovci
Jovi~i}, Lazar Pavlov - Kraqevci
Jovi~i}, Milan Mladenov - Pe}inci borac
Jovi~i}, Milivoj T. - Ilinci
Joki}, Bogdan Milivojev - Bu|anovci

Joki}, Vladislav Stevanov - Kraqevci
Josimov, Sava S. - Martinci
Josimovi}, Lazar Stevanov - Martinci
Josimovi}, Petar Jocin - Neradin
Jockovi}, @ivan Aleksandrov - Popinci
Jurati}, Mijat - Neradin
Juri{i}, Lazar - Leìmir
Juri{i}, Negovan V. - Popinci borac
Ju??atovi}, Mijailo A. - Irig
Kadi}, Ivan - Mala Va{ica

Kazimirovi}, Stevan - Irig
Kalezi}, Nikola \or|ev - Sremska Mitrovica
Kali}, Vasa \okin - Kraqevci
Kamberovi}, Sava - Sremski Karlovci
Kampanovi}, Petar - Man|elos
Karanovi}, Milo{ Alimpijev - Martinci
Karoli}, Lazar Stevanov - Neradin
Karoli}, Milan Mladenov - Martinci
Kati}, Grujica Vlajkov - Progar kova~
Kasapski, Dimitrije Jovanov - Irig
Ka~arevi}, Branko Cvetinov - Martinci
Kere~ki, Du{an Pavlov - Progar
Ke~i}, Milivoj Petrov - Kr~edin zemqoradnik, neborac
Kijurina, Branko Jovanov - Stara Pazova pravnik, borac
Kleverni}, Marko - Dobrinci borac
Kqaji}, Mitar Gligorijev - Kraqevci
Kqaji}, Teodor Simin - Bresta~(?)
Kmezi}, Todor \or|ev - Ruma
Kneèvi}, Bogdan - La}arak neborac
Kneèvi}, \or|e Dragojlov - 1886, Vojka borac
Kneèvi}, \ura A}imov - Popinci borac
Kneèvi}, Pavle \or|ev - 1878, Vojka zemqoradnik, borac
Kneèvi}, Radovan Kuzmanov - 1879, Vojka zemqoradnik, neborac
Kneèvi}, Slavko S. - Stara Pazova
Kneèvi}, Stanko Lukin - Vogaw
Kneèvi}, Stevan Radin - Obre`
Kova~evi}, Aleksandar \or|ev - 1881, Vojka zemqoradnik, borac
Kova~evi}, Gavra K. - Golubinci
Kova~evi}, Dimitrije Stevanov - Beànija
Kova~evi}, Du{an Stevanov - 1891, Vojka zemqoradnik
Kova~evi}, \or|e Jovanov - Beànija
Kova~evi}, Kosta Todorov - Golubinci
Kova~evi}, Lazar Krstin - Putinci
Kova~evi}, Miladin Mihajlov - In|ija
Kova~evi}, Mitar-Mita Prokin - Vrdnik
Kova~evi}, Negovan Sovrin - Karlov~i}
188 Ilija Petrovi}
Kova~evi}, Nikola - Be{enovo neborac

Kova~evi}, Petar Vojinov - Beànija
Kova~evi}, Petar S. - Golubinci
Kova~evi}, Stevan @. - Grabovci
Kovin~i}-Aralica, \oka - [id zemqoradnik
Kovin~i}, Lazar - [id zemqoradnik
Koùvari}, Milan Gavrin - Vojka stolar (u Beogradu)
Kozarov, Nikola - Irig
Koi~ki, Milan - [id zemqoradnik
Koji}, Nikola Du{anov - Kru{edol borac
Kokinovi}, Milovan Milo{ev - Bresta~ zemqoradnik
Kokinovi}, Mika - Bresta~
Kokotovi}, Trifun Ilijin - Dobrinci borac
Konstandinovi}, Jovan S. - Martinci
Konstantinovi}, @ivan L. - Martinci
Konti}, @ika B. - Dowi Petrovci
Konti}, Ilija - Dowi Petrovci
Konti}, Milovan - Dowi Petrovci
Konti}, Nikola - Dowi Petrovci
Kowevi}, Nikola @ivanov - La}arak neborac
Kopli}, Marko Veqkov - 1881, êrevi} zemqoradnik, neborac
Korolija, Pavle Todorov - Stari Banovci
Kosani}, @ivan - Mala Va{ica
Kosani}, Nikola Savin - Neradin
Kosani}, Rade - Mala Va{ica
Kosani}, Ranko Velimirov - Sremski Mihaqevci
Kosani}, Trifun Jovanov - ôrtanovci
Kosanovi}, Rada Jovanov - Martinci
Kosanovi}, Rada Bogdanov - Martinci
Korica, Stevan Dimitrijev - La}arak neborac
Kotaranin, Vasa Uro{ev - Martinci
Kotarac, \or|e Petrov - Novi Slankamen
Ko~ija{evi}, Ilija Gavrin - 1888, Vojka zemqoradnik, borac
Ko{uti}, Bogdan Jovanov - Bu|anovci borac
Ko{uti}, Vlada Bogdanov - Bu|anovci neborac
Kre~kovi}, Pavle - Stejanovci
Krì}, Qubomir - Kr~edin zemqoradnik, borac
Kriàn, Rade Mitin - Jakovo borac
Krneta, Nikola Nikolin - Ruma
Krwe{evac, @arko Andrijin - Progar policijski ~inovnik, borac
Krwe{evac, @ivko Andrijin-Kolarev - Progar zemqoradnik, borac
Krwulac, @arko Trivunov - Bresta~ zemqoradnik
Krwulac Milo{ Andrijin - Bresta~ zemqoradnik
Krompi}, Novak Petrov - Bu|anovci borac
Krstin, Ilija - Martinci
Krsti}, Vlada Petrov - Stari Banovci
Krsti}, Vladimir - Sremska Mitrovica
Krsti}, Vladislav - Sremska Mitrovica
Krsti}, Dimitrije \okin - Vrdnik

Krsti}, @ivan - Grgurevci
Krsti}, Ilija Milo{ev - Martinci
Krsti}, Jovan Tanasijin - Bosut
Krsti}, Mihailo-Mi}a Jovanov - Martinci
Krsti}, Nestor-Neca V. - Vrdnik
Krsti}, Petar Jovanov - Martinci
Krsti}, Rajko Uro{ev - Martinci
Krsti}, Stevan @ivanov - Stari Banovci
Krsti}, Stevan Milo{ev - Vrdnik
Krsti}, Stevan Mitin - Vrdnik
Krsti}, Stevan Todorov - [uqam neborac
Krsti}, Cvetin - Martinci
Krstono{i}, Vlada - Vogaw poginuo na Dobruxi
Krstono{i}, Raja - Vogaw
Kru{edolac, Novak Petrov - Batajnica
Kr{aritovi}, Krsta Svetozarov - Obre`
Kuzmanovi}, \or|e - Stejanovci
Kuzminac, Vojin Negovanov - La}arak borac
Kuzminac, Vladimir Negovanov - La}arak borac
Kuzminac, Milo{ Uro{ev - La}arak borac
Kuzminac, Mihajlo Mladenov - La}arak borac
Kuzminac, Petar Milanov - La}arak borac
Kula~anin, \oka - Mala Va{ica
Kula{, Pavle - Vojka zemqoradnik
Kulpinac, Petar Pavlov - Boqevci
Kuqan~i}, Branko - Man|elos
Kumer, Alojzije Josipov - In|ija
Kupusinac, Nikola Gli{in - A{awa
Lazanski, Vukadin êdomirov - Martinci

Lazanski, Jevrem êdomirov - Martinci
Lazarevi}, Lazar Davidov - Putinci borac
Lazarevi}, Stevan Savin - Be{enovo borac
Lazi}, Gavra - [id obu}ar
Lazi}, Luka @ivanov - Be{enovo neborac
Lazi}, Petar M. - Putinci
Lazi}, Svetozar Milanov - Susek
Lazi}, Svetozar Savin - Kraqevci
Lazi}, Te{imir Nikolin - In|ija
Lazovi}, Nedeqko Nikolin - Sremska Mitrovica
Laki}, Ilija Musin - Beànija
Lako~evi}, Ivan M. - Sur~in neborac
Lalo{evi}, \oka Svetozarov - Bu|anovci
Lalo{evi}, Mladen Trifunov - Bu|anovci borac
Lalo{evi}, Sava @ivanov - Bu|anovci neborac
Lapajne, Josip - Vrdnik
190 Ilija Petrovi}
Lap~evi}, Nikola Lazarev - Krwe{evci

La}arac, Obrad @ivanov - Be{enovo borac
La}arac, Nikola Qubomirov - Be{enovo neborac
Lauta{, Sava Simin - Be~men
Lemaji}, Ivan - Martinci
Leontijevi}, Ilija Kuzmanov - Kru{edol Selo
Lepoti}, Milo{ Milo{ev - Bu|anovci neborac
Lepoti}, Nikola Savin - Bu|anovci borac
Lepoti}, Sima Milivojev - Bu|anovci borac
Lep{anovi}, Bo{ko Z. - Golubinci
Leti}, Aleksandar T. - Kru{edol Selo
Leti}, Damjan - Kr~edin
Lina, Maksim Petrov - Kr~edin zemqoradnik, borac
Li~anin, Slavko Milanov - Surduk zemqoradnik, borac
Lon~arevi}, Branko - Martinci
Lukin, Radovan \or|ev - 1878, Vojka zemqoradnik, neborac
Luki}, Vasa - Stejanovci
Luki}, Vlada @ivanov - Ruma
Luki}, Damjan - Dowi Petrovci
Luki}, Dimitrije \or|ev - Putinci
Luki}, \or|e - Man|elos
Luki}, Lazar @ivanov - Bosut
Luki}, Milivoje - Stejanovci
Luki}, Novak Lazarev - Ruma
Luki}, Petar - Man|elos
Luki}, Rada - Surduk
Luki}, Todor @ivanov - Ruma
Luk(i~)i}, Rajko Veselinov - Martinci
Lu~i}, Bogdan Jovin - Vogaw
Qiqak, Vasa - Man|elos

Qubinkovi}, @ika Ilijin - Bu|anovci borac
Qubinkovi}, Lazar Svetozarov - Divo{
Qubinkovi}, Milo{ - Vojka umro posle rata
Qubinkovi}, Ni}ifor Milo{ev - Putinci
Qubinkovi}, Rada Milanov - Bu|anovci neborac
Qubinkovi}, Sava Andrijin - Bu|anovci neborac
Qubinkovi}, Sava Milanov - Bu|anovci borac
Mavrenovi}, Stevan - Zemun

Majstorovi}, Milenko Jeftin - Jazak
Majstorovi}, Milo{ - Martinci
Maksimovi}, Vlajko R. - Popinci borac
Maksimovi}, @ivan Tomin - Klenak borac
Maksimovi}, Negovan M. - Popinci borac
Maksimovi}, Petar Stevanov - Rivica
Maksi}, Pavle-Paja Aleksin - Grgurevci
Maleti}, Boà Stevanov - Golubinci

Maleti}, Branko Rajkov - Bu|anovci neborac
Maleti}, Lazar Milanov - Kraqevci
Male{evi}, @ivko Pavlov - Beànija
Male{evi}, Jovan Sretin - Bosut
Male{evi}, Qubomir-Qubinko Radovanov - Vogaw
Male{evi}, Stevan @ivotin - Progar zemqoradnik, borac
Male{i}, Lazar - Kraqevci
Mali, Radovan Jovanov - 1893, Vojka kroja~
Mangulovi}, \or|e Svetislavov - Beànija
Mandi}, Dragan Simin - Kraqevci
Mandi}, \ura Vasiqev - Kraqevci
Mandi}, Ilija Markov - In|ija
Mandi}, Ilija P. - âlma
Mandi}, Lazar Petrov - In|ija
Mandi}, Mile Radin - Martinci
Mandi}, Milivoje P. - [imanovci
Mandi}, Spasoje P. - In|ija
Manojlovi}, Naum Todorov - Beànija
Marin, Lazar - Martinci
Marinkovi}, Borislav Du{anov - Stara Pazova
Marinkovi}, Ilija - Novi Karlovci poginuo
Marinkovi}, Milan Qubomirov - Vitojevci
Mari}, Aksentije Maksimov - Kr~edin zemqoradnik, borac
Mari}, Aleksandar - Kr~edin
Mari}, Georgije-\oka Aleksandrov - Maradik
Mari}, Marko Jovanov - Leìmir
Mari}, Mitar Aleksandrov - Irig borac
Mari}, Sava Jovanov - Leìmir zemqoradnik, borac
Mari}, Slavko \okin - Irig
Mari}, Stevan \okin - Irig
Maricki, Jovan - Martinci
Maricki, Luka @ivanov - Martinci vitez Kara|or|eve zvezde
Marjanovi}, @ivan - Novi Karlovci poginuo
Marjanovi}, Kuzman \. - Sur~in
Marjanovi}, Pera N. - Sur~in
Markovi}, Boà T. - Stari Banovci
Markovi}, Velimir Ilijin - Batajnica
Markovi}, Vlada Stevanov - 1888, Vojka zemqoradnik, borac
Markovi}, Vojin - Mala Va{ica
Markovi}, Gavra - Mala Va{ica
Markovi}, Gavra Jovanov - Grabovci
Markovi}, @ivojin Markov - Kupinovo
Markovi}, Qubomir - Mala Va{ica
Markovi}, Milutin Stevanov - [a{inci
Markovi}, Pavle Veqkov - Kupinovo
Markovi}, Petar K. - [imanovci
Markovi}, Radovan @ivanov - Jakovo
192 Ilija Petrovi}
Markovi}, Radovan Svetozarov - Obre`

Markovi}, Sava Pavlov - Batajnica
Markovi}, Svetozar - Popinci bora
Maksimovi}, Svetozar \. - Putinci
Markovi}, Svetozar Obradov - Ogar zemqoradnik, borac
Markovi}, Sreta S. - Mala Va{ica zemqoradnik, borac
Markovi}, Stevan Jovanov - 1896, Vojka trgovac, borac
Maro{, Antun Jankov - Tovarnik
Martinovi}, Vasa \. - Sur~in
Martin(ovi}), Jakov \okin- Martinci
Martin(ovi}), Jovan \okin - Martinci
Mar~eti}, Veqko Nikolin - Irig
Masnikosi}, Boà L. - Popinci borac
Matijevi}, \or|e P. - Vitojevci
Matijevi}, Lazar Damjanov - Martinci
Matijevi}, Matija Kostin - Vitojevci
Mati}, Branko Matijin - Klenak borac
Mati}, Milisav - Rakovac
Mati}, Petar - [id zemqoradnik
Mati}, Triva - Vogaw
Maukovi}, Vasa - [id zemqoradnik
Ma~vanski, Bogdan Lazarev - Bu|anovci borac
Ma{i}, Milan Andrijin - Leìmir
Medakovi}, Milan I. - In|ija
Melenti}, Petar Gligorijev-Gigin - Grgurevci zemqoradnik, borac
Melenti}, Stevan Gligorijev - Grgurevci zemqoradnik, borac
Men|an, \uro Stevanov - Stara Pazova
Merdanovi}, Svetislav - [id zemqoradnik
Mesarovi}, Svetozar D. - Popinci borac
Mijailovi}, Gligorije - Dowi Petrovci
Mijatovi}, Aleksa \okin - Golubinci
Mijatovi}, @ivan B. - Leìmir
Mijatovi}, Mihajlo Savin - Irig
Mijatovi}, Radovan Milo{ev - Suboti{te zemqoradnik, borac
Miji}, Radivoje Jovanov - Sremska Mitrovica
Miju{kovi}, Ivan Aleksandrov - Boqevci
Miju{kovi}, \oka Qubomirov - Boqevci
Miladinovi}, Pavle - Martinci
Miladinovi}, Trivun Ivanov - Martinci vitez Kara|or|eve zvezde
Milanovi}, Aleksa Branislavov - Irig
Milanovi}, Vladimir Petrov - Sremska Mitrovica
Milanovi}, Ilija Milanov - Kupinovo
Milanovi}, Ranko - Novi Karlovci
Mileusni}, Nikola - Zemun potporu~nik
Mileusni}, Slavko \okin - Boqevci
Milija{evi}, Slavko Mitrov - Golubinci borac
Milin, @arko Mladenov - Maradik
Milin, Lazar J. - Kru{edol Selo posednik, borac
Milinkovi}, Milan @.-La}arac - Grgurevci

Milinkovi}, Nikola \okin - Ledinci
Milivojevi}, Rada - Progar
Mili}, Bo{ko - Irig
Mili}, Branko R. - Grabovci
Mili}, dr \or|e Du{anov - Sremski Karlovci
Mili}, Lazar - Dobrinci borac
Mili}, Slavko Radovanov - Grabovci
Mili}, Stevan Novin - Be{ka
Mili}evi}, Gavrilo Milo{ev - Ruma
Mili}evi}, @arko Nikolin - [imanovci
Mili}evi}, @ika Lazin - Progar
Mili}evi}, @ivko Tedin(?) - Progar lugar, borac
Mili}evi}, Sava Ilijin - Progar zemqoradnik, borac
Mili~i}, Mitar - [id zemqoradnik
Milovanovi}, Petar - Popinci borac
Milosavqevi}, Svetozar M. - Vitojevci
Milo{evi}, Boà - Man|elos
Milo{evi}, Vujadin Mirov - Ruma
Milo{evi}, \or|e Dragojlov - 1887, Vojka zemqoradnik
Milo{evi}, Milan Krstin - 1894, Vojka trgovac
Milo{evi}, Mitar Mirov - Ruma
Milo{i~evi}, Antonije Milivojev - âlma
Milunovi}, Du{an Uro{ev - Ruma
Milutinovi}, \oka - Irig
Milutinovi}, Jovan - Irig
Milutinovi}, Lazar D. - [a{inci
Milutinovi}, Milivoj Damjanov - Ruma
Milutinovi}, Milo{ Pavlov - Sur~in
Milutinovi}, Radomir Pantin - Kupinovo
Milutinovi}, Stevan M. - Neradin
Milutinovi}, Stevan Todorov - [a{inci
Milutinovi}, Todor Stevanov - Velika Remeta
Miqkovi}, \ura M. - Grgurevci
Miqkovi}, Obrad Pavlov - La}arak borac
Miqu{, Du{an - Surduk
Miraì}, Du{an Dragoqubov - Bosut borac
Mirilov, Branislav Jovanov - Sremski Karlovci
Mirilov, Milivoje Jovanov - Sremski Karlovci
Mirilov(i}), Mitar Markov - Stari Banovci
Mirkovi}, Veselin Igwatov - Novi Karlovci poginuo
Mirkovi}, Du{an Mitrov - Irig
Mirkovi}, \oka D. - Putinci
Mirkovi}, Jova Branislavov - Kr~edin zemqoradnik, borac
Mirkovi}, Marko - Dobrinci
Mirkovi}, Milan - Sremska Kamenica
Mirkovi}, Nenad - Neradin
Mirkovi}, Rada - [id geometar
194 Ilija Petrovi}
Mirkovi}, Radovan-Lagalov - Jakovo borac

Mirkovi}, Stevan - Sremska Kamenica
Mirosavqevi}, @ivan Matijin - Suboti{te
Misirki}, Lazar Ilijin - Putinci
Misirki}, Sava Nedeqkov - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac
Misirki}, Stevan - Prhovo
Mitrovi}, Velimir - Mala Va{ica
Mitrovi}, @ika Jovi~in - Progar
Mi}a{evi}, \oka Ilijin - Irig
Mi}i}, Jani}ije P. - Putinci
Mihajlovi}, Boìdar Melentijev - Batajnica
Mihajlovi}, Branko - Novi Karlovci pravnik, poru~nik
Mihajlovi}, Branko Stevanov - Jazak zemqoradnik
Mihajlovi}, Branko - Surduk
Mihajlovi}, Dragomir Melentijev - Batajnica
Mihajlovi}, @ivan Ilijin - Be{enovo borac
Mihajlovi}, @ivan Qubin - [imanovci
Mihajlovi}, Jovan \okin - Kraqevci
Mihajlovi}, Kuzman Stevanov - Ruma
Mihajlovi}, Lazar Brankov - La}arak borac
Mihajlovi}, Marko - Stejanovci
Mihajlovi}, Petar Vasin - A{awa
Mihajlovi}, Slavko Mihajlov - Novi Karlovci
Mihajlovi}, Todor - Vrdnik
Mihi}, Radivoj V. - [imanovci
Mici}, Mladen Veqkov - Vitojevci
Mi{i}, Damjan Lazarev - 1881, Vojka ~inovnik, borac
Mi{i}, Du{an-Duja - Vogaw
Mi{i}, \oka - Stejanovci
Mi{ki}evi}, Lazar Kostin - Irig
Mi{kovi}, Milan Petrov - Svilo{
Mi{kovi}, Stevan Lazarev - Be{enovo borac
Mi{qanovi}, Damjan Nikolin - Irig
Momirovi}, Milan - [id trgovac
Momi}, Vasa Markov - Ruma
Mom~ilovi}, Jovan - Be{enovo borac
Mom~ilovi}, Radovan M. - Kr~edin zemqoradnik, neborac
Mom~ilovi}, Ranko To{in - Kupinovo
Mom~ilovi}, Stevan Kuzmanov - Ruma
Mo{i}, Jovan Petrov - Kraqevci
Mrvo{, Mile \or|ev - In|ija
Mrdaq(Mrdoqa?), Laza Pavlov - Surduk zemqoradnik, borac
Mr|an, Petar Stevanov - 1892, Sremski Karlovci
Mr|i}, Vasa Pavlov - Stari Banovci
Mrku{i}, Branko Jovanov - Bu|anovci borac
Murga{, Vlada - Progar
Murga{ki, Milo{ Du{anov - Martinci
Musi}, Milivoj M. - Martinci

Mutibari}, Svetozar Stevanov - Irig
Nai}, Qubomir Pavlov - Pe}inci berber, borac

Nebrigi}, Gavra Vasin - Golubinci
Nebrigi}, Lazar Negovanov - Kraqevci
Nebrigi}, Milan Jovanov - Siba~ borac
Nebrigi}, Stevan Vasin - Siba~ neborac
Nebrigi}, Nikola Cvejin - Siba~ borac
Negruc, Branko Veqkov - A{awa
Negovanovi}, Dimitrije Mile{in(?) - Ilinci zemqoradnik, borac
Negovanovi}, Jova Petrov - Kraqevci
Nedeqkovi}, \ura - Irig
Nedeqkovi}, Jovan-Lo|a \okin - Vrdnik
Nedeqkovi}, Jovan Tanasijin - 1883, Vojka zemqoradnik, borac
Nedeqkovi}, Jovan Novakov - A{awa
Nedeqkovi}, Milan Qubi{in - Grabovci bele`nik, borac
Nedeqkovi}, Petar Milo{ev - Ruma
Nedeqkovi}, Sava Milo{ev - 1892, Vojka zemqoradnik
Nenadov(i}), @ivojin Lazarev - 1889, Vojka berber, borac
Nenadovi}, \or|e M. - Kraqevci
Nenadovi}, Jovan Adamov - Sremska Mitrovica
Neni}, êdomir Todorov - Suboti{te
Nestorovi}, Vasilije Todorov - Sremski Karlovci
Neckovi}, Sava Tomin - Novi Slankamen
Ne{i}, Boà - Stejanovci
Ne{i}, @ivan - Martinci
Ne{kovi}, \oka Petrov - Rivica
Ne{kovi}, Mi{a Petrov - Be{ka
Ne{kovi}, Pavle Milivojev - Rivica
Nikolajevi}, \or|e \or|ev - Bu|anovci borac
Nikoli}, Veqko Vladin - Ledinci
Nikoli}, Du{an - Golubinci borac
Nikoli}, Du{an P. - Sur~in
Nikoli}, @ivan V. - Sur~in
Nikoli}, @ivan Milo{ev - Stari Slankamen
Nikoli}, @ivan Svetozarov - 1899, Sremski Karlovci
Nikoli}, Milan Stevanov - A{awa
Nikoli}, Mitar V. - Vrdnik
Nikoli}, Mladen @ivanov - La}arak borac
Nikoli}, Petar Ilijin - Boqevci
Nikoli}, Slavko - Vrdnik
Nikoli}, Slavko Milovanov - Bresta~ zemqoradnik
Nikoli}, Stevan - Vrdnik
Nikoli}, Uro{ @ivanov - Bosut
Nik{i}, Vesa Milo{ev - Be{enovo borac
Nik{i}, Kosta Milanov - Be{enovo borac
196 Ilija Petrovi}
Ninkovi}, Branko Dimitrijev - 1891, Vojka zemqoradnik, borac

Ninkov(i}), @arko Acin - Vizi}
Ninkovi}, Lazar - Sremska Mitrovica
Ninkovi}, Lazar - Stejanovci
Ninkovi}, Lazar Obradov - Vojka
Ni{evi}, Nikola Simin - Suboti{te
Novakovi}, Milovan Arsenijev - 1887, Vojka zemqoradnik, neborac
Novakov, Slavko - Vojka zemqoradnik
Novakovi}, Danilo S. - Sur~in
Novakovi}, Mitar Lazarev - Belegi{
Novakovi}, Dimitrije Milanov - Klenak borac
Novakovi}, Mihajlo Milanov - In|ija
Novakovi}, Nikola V. - Vitojevci
Novi}, Lazar Igwatov - Kr~edin zemqoradnik, borac
Novi}, Milorad Markov - Kr~edin zemqoradnik, borac
Nov~i}, Milovan Nestorov - Grabovci
Noàni}, @arko Svetozarov - Klenak borac
Obradovi}, ? - Sremska Mitrovica oficir

Obradovi}, @ivko Jocin - Vrdnik
Obradovi}, Milan Igwatov - Be{ka
Obradovi}, Stevan \or|ev - Irig
Olar(evi}), @arko \. - Sur~in
Opa~i}, Milan Petrov - La}arak borac
Oreq, @ivan - Stari Banovci
Oreq, Petar M. - Surduk zemqoradnik, borac
Ore{~anin, Jovan Petrov - Martinci
Orlovi}, Petar - Ruma
Osmanov, Sima - Rakovac
Ostoji}, Aleksandar-Aca - Vogaw
Ostoji}, Nikola Svetozarov - Leìmir
Ostoji}, Svetozar Stevanov - 1895, Vojka zemqoradnik
Ostoji}, Sreta Rankov - Dobrinci borac
Pavi}, Ranko Petrov - La}arak neborac

Pavlica, Andrija P. - Be{ka
Pavlovi}, Igwat T. - Grgeteg
Pavlovi}, Jovan N. - Rivica
Pavlovi}, Kosta Vasin - In|ija
Pavlovi}, Toma @ivanov - Bu|anovci neborac
Pavlovi}, Trivun Simin - 1887, Sremski Karlovci
Pavlovi}, êdomir J. - Kr~edin
Padeànin, Milan Vasin - Obre`
Paji}, Kosta - [id zemqoradnik
Paji}, Marko - [id oficir
Pandurovi}, @arko S. - Popinci borac
Pani}, Dragomir Jovanov - Bu|anovci neborac
Pani}, Du{an Jovanov - Bu|anovci borac

Pani}, Sava - Dowi Petrovci
Pani}, Sava @ivotin - Bu|anovci
Panteli}, @ivan Todorov - In|ija
Panti}, Petar Qubomirov - Irig
Pantovi}, @ivan Todorov - [imanovci borac
Paranosi}, Boà - Prhovo
Paroànski, Dragutin - [id zemqoradnik
Pa~anin, Petar Qubomirov - Stara Pazova
Pa~irski, Paja - Man|elos
Pa{i}, Stevan Bogoqubov - In|ija
Pejakovi}, Mitar Pavlov - Belegi{
Pej~i}, Qubomir N. - Grabovci
Perin, Boìdar @ivanov - 1895, Vojka radnik
Perin, Radovan Markov - Be{enovo borac
Perin, Todor Pavlov - 1890, Vojka zemqoradnik
Perunovi}, Stevan Milanov - Bosut
Petakovi}, @ivko \okin - Vrdnik
Petkovi}, Dimitrije Nikolin - Pe}inci
Petkovi}, Jovan V. - Vrdnik
Petkovi}, Todor T. - Kr~edin zemqoradnik, neborac
Petqanski, Branko N. - Ne{tin zemqoradnik, borac
Peto{evi}, Du{an Markov - Karlov~i}
Petrikowa, Boìdar M. - Golubinci
Petri~evi}, Boìdar - Rivica
Petrovi}, Boìdar - Novi Karlovci potporu~nik
Petrovi}, Vule - Stejanovci
Petrovi}, Jovan-Lulovi} - Progar
Petrovi}, Joja - Stejanovci
Petrovi}, Luka Mi{in - Sremska Kamenica
Petrovi}, Marko - Stejanovci
Petrovi}, Milan - Novi Karlovci
Petrovi}, Mile - Sremska Kamenica
Petrovi}, Milivoj \. - Novi Karlovci trgovac
Petrovi}, Milutin J. - Putinci
Petrovi}, Mladen Boìn - Kuzmin zemqoradnik, borac
Petrovi}, Negovan I. - In|ija
Petrovi}, Nikola \. - Novi Karlovci
Petrovi}, Petar \urin - Sremska Mitrovica
Petrovi}, Petar I. - Putinci
Petrovi}, Rada Gajin - Dobrinci neborac
Petrovi}, Sava - Stejanovci
Petrovi}, Sava @ivanov - Bosut
Petrovi}, Sava-Cocin - Progar
Petrovi}, Sava êdomirov - La}arak borac
Petrovi}, Svetislav Adamov - Vitojevci zemqoradnik, borac
Petrovi}, Svetozar Veqkov - Stara Pazova
Petrovi}, Slavko - Progar
198 Ilija Petrovi}
Petrovi}, Stevan Stevanov - âlma

Petrovi}, Stevan Tanasijin - Stara Pazova
Petrovi}, Teodor Pavlov - A{awa
Pe{i}, Jovan - 1866, Bukovac vajar i fotograf
Pivarevi}, Du{an Mitrov - Batajnica
Pivarski, Stevan - Man|elos
Pili}, Janko Milin - Putinci
Pili}, @ivko - Putinci
Pinkuq, Slavko @ikin - A{awa
Plavi}, @arko Paunov - Karlov~i}
Ple}a{, Mihajlo - Sremski Karlovci
Plhak, Branko H. - Putinci
Plhak, Stevan H. - In|ija
Pozdan, Milovan Andrijin - Kraqevci
Poznan, Dragoje Nikolin - In|ija
Poznanovi}, Veqa - Progar
Popov, Du{an Georgijev - 1884, Vojka zemqoradnik
Popovi}, Branko Milanov - Leìmir
Popovi}, \oka - Dobrinci
Popovi}, \or|e - Prhovo
Popovi}, Ivan M. - Ugrinovci
Popovi}, Jovan - Stejanovci
Popovi}, Jovan Stevanov - Klenak
Popovi}, Kuzman Nenadov - Krwe{evci zemqoradnik, borac
Popovi}, Milivoj Radin - Martinci àndarm
Popovi}, Ni}ifor Kuzmanov - Be~men
Popovi}, Paja Lazarev - Jazak
Popovi}, Petar - Sremski Karlovci
Popovi}, Simeon-Sima - Vogaw
Popovi}, Sima \okin - Vrdnik
Popovi}, Sreta - Prhovo
Popovi}, Stevan Miloradov - Beo~in mesar
Popovi}, Stevan Todorov - Irig borac
Predovi}, Trifun Milin - Vogaw
Predragovi}, Marko - Sremska Mitrovica
Prerad, @ivan Nikolin - Stari Banovci
Preradovi}, Petar - Srem
Preradovi}, Predrag - 1897, Batrovci
Priji}, Milan Milin - Kr~edin
Prodanovi}, Ilija Arsenov - Grabovci
Prokopqevi}, Marko - Petrov~i}
Puzi}, Stevan L. - Rivica
Puqevi}, Aleksa Mitin - Stari Banovci
Puqo, dr Atanasije - 1878, Zemun lekar
Punti}, Lazar - Martinci
Putnikovi}, \oka Mitrov - Golubinci
Pucarevi}, Kosta - Progar
Pu{i}, Milan \. - Grgeteg
Radakovi}, Lazar Jovanov - Martinci

Radivojevi}, Vasa Teodorov - Ruma
Radivojevi}, Vladimir - Mala Va{ica
Radivojevi}, Qubomir Kuzmanov - Irig
Radivojevi}, Sreta @ivojinov - 1890, Vojka zemqoradnik, neborac
Radivojevi}, Uro{ - Mala Va{ica
Radinovi}, Kuzman Bogdanov - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac
Radi}, Nikola Vasin - Ruma
Radi}, Novak Boìn - Ruma
Radmanovi}, \or|e Gli{in - La}arak neborac
Radovanovi}, Ilija - Dowi Petrovci
Radovanovi}, Milan R. - Grabovci
Radovanovi}, @ivan St. - Grabovci
Radovanovi}, Sima Savin - Boqevci
Radovi}, Bogoqub Petrov - Bu|anovci neborac
Radoj~in, Joca Savin - Boqevci
Radoj~i}, Vasa Radovanov - A{awa
Radoj~i}, @ivan N. - Belegi{
Radoj~i}, Konstantin Stevanov - Leìmir
Radoj~i}, Petar Radovanov - A{awa
Radoj~i}, Svetozar Nikolin - 1889, Vojka zemqoradnik
Radosavqevi}, Vladislav Drag. - In|ija
Radosavqevi}, Du{an Lazarev - 1886, Vojka zemqoradnik
Radosavqevi}, Milenko - Grgurevci
Radosavqevi}, Milo{ Stevanov - Velika Remeta zemqoradnik
Rado{evi}, Petar - Irig
Radulovi}, Pavle S. - Golubinci
Radulovi}, Sava Todorov - Sur~in
Radusinovi}, Boìdar Subotin - 1897, Vojka zemqoradnik, neborac
Rai~evi}, Nikola - Ruma
Raji}, Slavko Dimitrijev - Sremska Mitrovica
Rajkovi}, \or|e, Aleksin - Dobrinci borac
Rajkovi}, Isidor Du{anov - Ne{tin trgovac, borac
Rajkovi}, Mita - Dobrinci
Rajkovi}, Petar Dragutinov - Dobrinci borac
Raketi}, Pavle Todorov - Sremski Karlovci borac
Rakini}, Sreten \or|ev - Stari Banovci
Raki}, Arsa Milanov-Vijorov - Progar zemqoradnik, borac
Raki}, Branko Stevanov - Be{enovo borac
Raki}, Vasa - Sremska Mitrovica
Rako{, Ivan Markov - Sremski Karlovci neborac
Ranitovi}, \oka Petrov - Kr~edin
Ranitovi}, Kosta \or|ev - Stari Banovci
Rankov(i}), Milivoj Dragojlov - 1890, Vojka zemqoradnik, borac
Rankovi}, Mirko - Stejanovci
Ran~e(vi}), Stevan Lazarev - Dobrinci
Rapaji}, \or|e Petrov - Stara Pazova
Rapaji}, Proko Milanov - Stara Pazova
200 Ilija Petrovi}
Rasimi}, Petar R. - Leìmir

Ratkov, Andrija - Man|elos
Ratkovi}, Vojislav P. - Maradik
Raca, Obrad Davidov - Ruma ~inovnik, borac
Rackovi}, Branko Markov - Bresta~ zemqoradnik
Ra{kovi}, Sava \okin - Neradin
Ra{kovi}, Sreten V. - Bu|anovci borac
Reli}, Velimir - Martinci
Reli}, Vuka{in Savin - âlma
Reli}, Luka êdomirov - Martinci
Reli}, Milan Isakov - Stari Banovci
Ribari}, To{a Vasin - Leìmir
Ribi}, Nestor Milovanov - Grabovci
Ristivojevi}, Ilija Trivunov - A{awa
Ristivojevi}, Ranko N. - Grabovci
Ristivojevi}, Ranko Paunov - A{awa
Ristivojevi}, Stojan - Grabovci
Risti}, Ranko Brankov - La}arak borac
Rovi}, Svetislav Pavlov - Popinci zemqoradnik, borac
Rovi}, Jevrem - Popinci neborac
Rogi}, Svetozar - Man|elos
Roki}, Stevan Nikolin - Sremska Mitrovica
Rokqi}, Milo{ Jovanov - Grabovci
Roksi}, Du{an Mitin - Boqevci
Romanovi}, Du{an Rankov - Bresta~ zemqoradnik
Romi}, Milan T. - Belegi{
Rudi}, Stevan \. - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac
Ru|a, Mladen Dragi}ev - La}arak neborac
Runti}, Lazar Stankov - Martinci
Runti}, Milivoj Rajkov - Martinci
Rusovski, Boà - Man|elos
Savi}, Dimitrije S. - Ilinci zemqoradnik, borac

Savi}, Jovan \okin - 1883, êrevi} zemqoradnik, neborac
Savi}, Jovan S. - Stara Pazova
Savi}, Kosta T. - Leìmir
Savi}, Milivoj Vasin - Leìmir
Savi}, Nikola Nikolin - Suboti{te
Savi}, Petar Stevanov - Stara Pazova
Savi}, Sava Du{anov - Dobrinci neborac
Savi}, Sava Petrov - Golubinci
Savi}, Sima Bogoqubov - Krwe{evci
Savi}evi}, Nikola N. - Sur~in
Savi}evi}, Stojan N. - Sur~in
Savkovi}, @ivan - Popinci borac
Savkovi}, Josif \or|ev - Ruma
Sav~i}, Dimitrije Jovanov - 1894, Vi{wi}evo
Samarxija, Slavko - Surduk
Sanadrovi}(Sanader?), Tanasije M. - Grgurevci

Saravolac, Sergije Sretin - In|ija
Svilar, Svetislav Milanov - Jakovo neborac
Segi}, Jovan - Stejanovci
Sedlarevi}, @ivan Cvetinov - Bosut
Sekuli}, Bogdan Milovanov - Bu|anovci neborac
Sekuli}, Dragutin V. - Putinci
Sekuli} dr Milan - Sremska Kamenica lekar
Sekuli}, Sava Radin - Martinci
Sekuli}, Uro{ Kuzmanov - Irig
Senkovi}, \oka Radovanov - Ugrinovci zemqoradnik, borac
Sibinki}, Du{an Jovanov - Maradik zemqoradnik, borac
Sibinki}, Milan Jovanov - Maradik zemqoradnik, borac
Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci bolni~ar
Simin, Nikola @ivanov - Grgurevci borac
Simi}, Slavko - [id trgovac
Simi~i}, Ranko Mirkov - Leìmir
Simonovi}, dr Milan - 1876, Sremska Kamenica lekar
Skoki}, Branko Stevin - Ne{tin podrumar, borac
Skorupan, \or|e Dimitrijev - La}arak neborac
Slabinov, Du{an Savetin - Progar zemqoradnik, borac
Slavujevi}, Branko Nikolin - Vitojevci
Slavujevi}, Vlada - [id zemqoradnik
Slavujevi}, Du{an - [id zemqoradnik
Slavujevi}-[andi}, Quba - [id zemqoradnik
Slijep~evi}, Sima A}imov - Ruma
Smiqani}, @ivan Lazarev - 1886, Vojka zemqoradnik, neborac
Smiqani}, Ilija Petrov - Batajnica
Smiqani}, Jovan Rafajlov - 1882, Vojka zemqoradnik
Smiqani}, Svetozar - Rivica
Smiqani}, Sreten Milovanov - Bu|anovci borac
Smu|a, â|a - Surduk
Smukov, Stevan @ivanov - Dobrinci borac
Sokolovi}, Nikola - Zemun
Srem~evi}, Branko Ilijin - Bu|anovci neborac
Srem~evi}, Dimitrije Ivanov - Bu|anovci borac
Sreti}, Du{an \okin - Vrdnik
Sreti}, Jovan - Maradik
Sreti}, Joca - Sremski Karlovci
Sretkovi}, Ivan - Bresta~
Sretkovi}, Panta Desivojev - Bresta~(Kupinovo?) zemqoradnik
Stajin, Mladen Stevanov - La}arak zemqoradnik, borac
Staji}, Slavko @ivanov - 1883, Vojka zemqoradnik, neborac
Staji}, Stevan Ilijin - Belegi{
Stanivukovi}, Milovan Lazarev - Ilinci u~iteq, borac
Stanisavqevi}, ? - Suboti{te
Stanisavqevi}, Bogoqub Dimitrijev - 1883, Vojka neborac
Stanisavqevi}, Boà - [id zemqoradnik
202 Ilija Petrovi}
Stankovi}, \or|e-\oka @ivanov - Neradin

Stankovi}, Ilija D. - Golubinci
Stankovi}, Isa B. - Golubinci
Stankovi}, Lazar Savin - Neradin
Stankovi}, Radovan D. - Vitojevci
Stankovi}, Sava Rajin - Batajnica
Stankovi}, Stevan - [id zemqoradnik
Stankovi}, Stevan Petrov - Batajnica
Stankovi}, Todor Georgijev - Rakovac
Stankovi}, êda Teodorov - In|ija
Stanojevi}, Bogdan Svetozarov - Grabovci
Stanojevi}, \or|e - Irig
Stanojevi}, Jovan \or|ev - Vogaw
Stanojlovi}, Jovan Mitrov - Irig
Stanoj~i}, Jovan-Joca - Vogaw
Steji}, Vulpo [terc dr Jovan - êrevi} lekar
Stepanovi}, Gli{a P. - Jakovo
Stepanovi}, Nikola Lukin - Batajnica
Stepanovi}, Svetislav - Martinci
Stepan~evi}, Sava O. - Be{ka
Stefanovi}, Dejan - Martinci
Stefanovi}, Jovan - Martinci
Stefanovi}, Milisav - Martinci
Stefanovi}, Svetozar Milanov - Martinci
Stefanovi}, Stevan Konstantinov - Sremski Karlovci
Stojadinovi}, Du{an Gavrilov - Beànija
Stojadinovi}, Stevan Qubomirov - [imanovci
Stojakovi}, Mitar Mihajlov - Bresta~ zemqoradnik
Stojanov, Dimitrije Gajin - 1897, Vojka zemqoradnik, borac
Stojanovi}, Branko Aleksin - Ruma
Stojanov(i}), Krsta \or|ev - 1891, Vojka zemqoradnik, borac
Stojanovi}, Du{an Perin - Be~men
Stojanovi}, @ika Gavrin - A{awa
Stojanovi}, Jakov Qubomirov - Ruma zemqoradnik, borac
Stojanovi}, Milisav - Martinci
Stoja~i}, Stevan M. - Novi Karlovci
Stoji}, Branko - Vrdnik
Stoji}, Uro{ - Martinci
Stojkovi}, Aleksandar Lazarev - Kru{edol Selo
Stojkovi}, Du{an Budimirov - Kraqevci
Stojkovi}, Pavle Radovanov - Kraqevci
Stojni}, Aleksa - Martinci
Stojni}, Aleksandar - Martinci
Stoj~evi}, Du{an Petrov - Bu|anovci neborac
Stoj{i}, Svetozar - Zemun borac
Stoki}, Svetozar-Cveja - Stejanovci
Stoli}, Damjan - Novi Karlovci
Stoli}, Rada - Novi Karlovci
Stoli}, Radovan Pajin - In|ija
Straìvuk, Isa \okin - Putinci
Straìvuk, Sreta @ivanov - Batajnica
Stri~evi}, Svetozar Andrijin - Jazak
Su(b)i}, Jovan Stevanov - Grgurevci
Suboti}, @ivan Jocin - Neradin
Suboti}, @ivan - Stejanovci
Suboti}, Zdravko Vlajkov - Kru{edol Selo
Suvajxi}, Mitar - Vrdnik
Sudarevi}, Lazar Du{anov - 1886, Vojka mesar u Irigu
Sunturli}(?), @ivan - Dobrinci
Sur~inski, Radovan Damjanov - Dowi Petrovci
Sur~inski, Sava Mladenov - Dowi Petrovci
Su{i}, Borislav \urin - Kupinovo zemqoradnik, borac
Tabakovi}, Milo{ Stevanov - Stara Pazova

Tadin, Milan - Dowi Petrovci
Tadi}, Branko Jeftin - Be{enovo borac
Tadi}, Vladimir - Mala Va{ica
Tadi}, Du{an Markov - Dowi Petrovci
Tadi}, \ura Savin - Bosut
Tanackovi}, Branko - Novi Slankamen
Teodorovi}, Vasa - Irig
Teodosi}, Du{an Tanasijin - Leìmir
Teodosi}, Slavko Tanasijin - Leìmir
Terzi}, Radovan Jovanov - In|ija
Terzi}-Karaxi}, Milan @arkov - In|ija
Te{i}, Milivoj - [id gostioni~ar
Tiosavqevi}, Mi{ko - [id zemqoradnik
Tiosavqevi}, Sima - [id zemqoradnik
Tovrqanovi}, Obrad Lazarev - Stari Slankamen borac
Todorovi}, Dragi} - Martinci
Todorovi}, @ivan Aleksandrov - Batajnica
Todorovi}, Ivan - A{awa
Todorovi}, Ilija Dimitrijev - Progar zemqoradnik, borac
Todorovi}, Krsta - Martinci
Todorovi}, Milivoj V. - Vojka borac
Todorovi}, Stevan - 1893, Neradin medicinar *2
Toma{evi}, Mita Stevanov - Batajnica
Toma{evi}, Negovan Grigorijev - In|ija
Tomi}, Vojislav Obradov - Putinci
Tomi}, Dragoqub Nikolin - Stari Banovci
Tomi}, @ivan R. - Kraqevci
Tomi}, Ilija Mladenov - Kraqevci
Tomi}, Kuzma - Dobrinci
Tomi}, Marko Mladenov - Kraqevci
Tomi}, Mika M. - Grabovci
Tomi}, Mileta - Kraqevci poginuo na Solunskom frontu
Tomi}, Peko - Ruma
204 Ilija Petrovi}
Tomi}, Radovan - Grabovci

Tomi}, Sava - Kraqevci poginuo na Solunskom frontu
Tomi}, Toma Lazin - Ruma
Topalov, Petar - Man|elos
Topi}, Du{an Jovanov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac
To{i}, \oka T. - Leìmir
Travica, Nikola Jovanov - Vojka
Trbojevi}, Sava N. - Dobrinci borac
Trifunovi}, \or|e Damjanov - Jakovo pekarski radnik, neborac
Trifunovi}, @arko - Kru{edol Selo
Trifunovi}, Nikola Dobrin - Vogaw
Tri{i}, Milan - Mala Va{ica
Trkuqa, Stanko ]irilov - In|ija
Trni}, Paja Stojkov - Be{enovo borac
Tubi}, Gavra - [id zemqoradnik
Tutek, Stevan Sretin - Kr~edin zemqoradnik, borac
Tutulugxija, Petar Milutinov - Martinci
Tucakov(i}), Georgije Petrov - Martinci
Tucakovi}, Stevan - Beànija
]erani}, Jovan Pavlov - La}arak zemqoradnik, borac

]iri}, Dimitrije Milanov - Sremska Mitrovica kova~, neborac
]iri}, Du{an Svetozarov - Be{enovo neborac
]iri}, Petar - Novi Karlovci
]iri}, Stevan \okin - Rivica
]osi}, Qubomir - Dowi Petrovci
]ulum, @ivan Petrov - Batajnica
Ubavi}, Lazar - [id zemqoradnik

Ulrih, Josip Isidorov - Vo|inci, Vinkovci
Uro{evi}, Aleksandar Teodorov - Be{enovo neborac
Uro{evi}, \or|e Rafajlov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac
Uro{evi}, @ivota @. - Bu|anovci neborac
Uro{evi}, Sava Z. - Bu|anovci borac
Uro{evi}, Stevan J. - Be{enovo borac
Faleti}, Svetozar - Man|elos

Filipovi}, Branko Nikolin - Novi Karlovci
Filipovi}, Du{an @. - In|ija
Filipovi}, \oka - Man|elos
Filipovi}, Obrad N. - Sur~in
Fudor, Petar Stevanov - In|ija
Haxi}, \oka P. - Beànija

Haxi}, \or|e Petrov - 1894, Vojka zemqoradnik, sahrawen u Solunu
Haxi}, Milan Stevanov - 1894, Vojka berberin, borac
Haxi}, Mom~ilo \or|ev - 1886, Vojka zemqoradnik

Haxi}, Stevan Lazarev - 1886, Vojka policajac
Heriban, Paja Ilijin - Novi Slankamen
Horvatovi}, Du{an Stevanov - Irig
Hrtkovac, Petar - Progar
Carevi}, Stevan @ivanov - Vrdnik

Cari}evi}, dr Vasa - 1879, Irig lekar
Cveji}, Vlajko - [id radnik
Cveji}, Jovan Rajin - A{awa
Cvetkovi}, Lazar - Bresta~
Cvijanovi}, Stojan G. - Vojka
Civri}, \oka - Grgurevci
Crvenkovi}, Petar Nikolin - Kraqevci
Crni}, Slavko Tomin - Grgurevci
Crwanski, Pavle - Progar
âvi}, Branko Vasin - Novi Karlovci

âli}, Jovan Jankov - In|ija
âli}, Sava Stevanov - Putinci
âlmanac, Dimitrije - Prhovo
ânaxi}, Proka M. - Kraqevci
ârubxi}, Pavle Isin - 1883, êrevi} zemqoradnik, borac
^vorkov, Aleksandar Markov - Dowi Petrovci
^vorkov, Marko S. - Dowi Petrovci
êrevicki, Svetislav Teodorov - Sremska Mitrovica
îki}, Du{an @ivotin - Siba~ borac
ôbanovi}, Isa - Kr~edin àndarm, borac
ôbanovi}, Jovan Milo{ev - 1881, Vojka zemqoradnik, neborac
ôko, Du{an N. - Putinci
ôlakov(i}), Stevan Nikolin - 1895, Vojka zemqoradnik, borac
ôli}, Lazar @ivkov - Dowi Petrovci
ôrdi}, Damwan Josimov - La}arak neborac
ôrtan, Petar - Ruma
ôrtan, Sima - Novi Karlovci
ûgaq, Branko Ivanov - La}arak zemqoradnik, neborac
ûpi}, Rada Nikolin - Ruma
[alo{, \oka - [id trgovac

[aman, Stevan - Stejanovci
[arac, @ivojin Aleksin - Batajnica
[atalov, Aleksandar Teodorovi~ - Harkov, Rusija borac
[a{i}, Svetozar Jovanov - Surduk zemqoradnik, neborac
[ejk, Ranko Dragi}ev - La}arak zemqoradnik, borac
[i|anin, Du{an Petrov - Surduk zemqoradnik, neborac
[ijak, dr Nikola - Irig lekar
[ija~ki, Milenko Lazarev - Kraqevci
206 Ilija Petrovi}
[ija~ki, Stevan - Be{enovo borac

[ikqovan, Vasa Jovanov - Kr~edin zemqoradnik, borac
[ikqovan, Sava Nikolin - Kr~edin zemqoradnik, borac
[imunovi}, Vlada @ivanov - Stari Banovci
[karo, Stevan Jovanov - Novi Slankamen
[krbi}, Radovan - Martinci
[oji}, \oka Lazin - Kupinovo
[panovi}, Vladimir êdin - Martinci
[ubatlija, Qubinko Simin - La}arak zemqoradnik, borac
[ubi}, Milan \. - Golubinci
[umarski, Milan Sretin - Martinci
[u}in, Nikola Petrov - Irig
[u}in, Panta Petrov - Irig
[u{arski, Milan - Martinci.
Drugi tragovi. Sa~uvan je i jedan dokument(51) s predlogom da

se dvojica Sremaca, da li iz reda ratnih zarobqenika s po~etka
rata, da li od onih koji su se iz Srema povukli za srpskom vojskom
(septembra 1914), unaprede u ~in rezervnog kaplara:
îzmi}, Mihajlo Milo{ev - Divo{
Radoni}, Novak Svetozarov - Negoslavci, Vukovar.
Ovaj predlog dat je na Solunskom frontu, krajem 1916. godi-

ne, posle oslobo|ewa Bitoqa. Za îzmi}a je re~eno da se “borio
(..) vazda hrabro i bio je primer svojim drugovima, osobito se is-
takao 19. septembra (2. oktobra po novom kalendaru) na Sivoj ste-
ni kada je i te{ko rawen”. Iz predloga za Radoni}evo unapre|e-
we vidi se da je on “u svima borbama, koje je (wegova) ~eta imala,
bio hrabar i izdr`qiv. Naro~ito hrabro se je borio na Gruni-
{kom Visu i pri zauzimawu Crvenog kamena. 15/28. novembra bio
je rawen”.
I ostala je jedna skupna fotografija, na~iwena s prole}a
1919. godine u Karansebe{u, u rumunskom Banatu, pre povla~ewa
srpske vojske na novouspostavqenu granicu. Po svedo~ewu @ivo-
jina M. Toma{evi}a, na tom snimku nalaze se vojnici iz sastava
3. ~ete 1. bataqona 3. puka Moravske divizije(70), me|u wima i ne-
koliko dobrovoqaca iz Srema:
\oki}, Gligorije S. - Kuzmin
Kurja~ki, \oka - Irig
Mamuzi}, Dimitrije V. - Sur~in
Markovi}, Josip P. - Novi Jankovci
Mili}, Bo{ko - Irig
Pej~inovi}, Radivoj - Vrdnik
Popovi}, Stevan - Irig, narednik
Primovi}, Jovan - ôrtanovci, |ak narednik
Sreti}, Rade Vasin - Leìmir.
Jedan posleratni spisak. U Arhivu Vojvodine (F 98, kutije 469-

-471), u dosijeima vezanim za naseqavawe dobrovoqaca na Mari-
jin majur, dana{we Stepanovi}evo, sre}e se i jedan broj Sremaca
tamo nadeqenih dobrovoqa~kom zemqom (zvezdicom su obeleè-
ni oni koji su prispeli iz prekomorskih zemaqa), bez obaveze da
se nasele. To su:
*Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok pekar, borac
Antonijevi}, dr Du{an Stevanov - Ledinci borac
Atanackovi}, Stanko Mladenov - ôrtanovci
Beli}, Nikola Blagojev - Rakovac trgovac, borac
Beqinac, Bogdan Pavlov - Beànijska Kosa
Biki}, Ivan @ivanov - êrevi} borac
Vasi}, Todor \okin - Bukovac zemqoradnik, neborac
Veqkov, Paja \okin - Bukovac zemqoradnik, borac
Vukeli}, Joca \urin - 1890, êrevi} zemqoradnik, borac
Georgijevi}, Borislav Nikolin - Zemun potpukovnik, borac
Gojkovi}, Du{an @ivanov - 1882, êrevi} zemqoradnik, borac
Gojkovi}, Gojko Mladenov - 1889, êrevi} kolar, neborac
Dejanovi}, Milan Milankov - Sremski Karlovci
Dikli}, Branko Savin - Petrovaradin ~inovnik, borac
Doki}, Milorad \urin - 1889, êrevi} zemqoradnik, neborac
@abi}, Ilija Mladenov - 1879, êrevi} zemqoradnik, neborac
@ivanovi}, @ivan Petrov - Sremski Karlovci tambura{, borac
*Elmer, Josip Antunov - 1884, êrevi} stolar, neborac
Ivanovi}, Vu~i} Radomirov - Ne{tin
Ili}, Petar Nikolin - 1896, Sremski Karlovci zemqoradnik, borac
Isajevi}, Dimitrije Milo{ev - Ledinci kroja~, neborac
Jevri}, Stevan Andrijin - 1888, Sremski Karlovci ratar, neborac
Jelki}, Milo{ Qubomirov - Susek
Jeremi}, @ivko Mikin - Rakovac zemqoradnik, neborac
Karanovi}, Josim - Sremska Kamenica borac
Karanovi}, Sava Lazarev - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac
Kova~evi}, Mitar Petrov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac
Kosti}, Kosta - Rakovac borac
Kuzmanovi}, Milan Boìn - Ledinci zemqoradnik, borac
Kuzmanovi}, Nikola Todorov - Sremski Karlovci zemqoradnik, borac
Lazarevi}, @ivan Pavlov - Sremski Karlovci
Lazarov, Lazar Vasin - 1873, êrevi} zemqoradnik, neborac
Lupurov, Petar Vasin - 1887, Sremski Karlovci zemqoradnik, borac
Maksimovi}, Marko Lazarev - 1892, Sremski Karlovci
Maleti}, Bogdan Gavrin - 1892, Sremski Karlovci borac
Marinkovi}, Pavle Svetozarov - Ledinci zemqoradnik, borac
Mati}, Milisav Stevin - Ledinci zemqoradnik, borac
Mirkovi}, Jovan Miqanov - Ledinci zemqoradnik, borac
Mirkovi}, \oka Stevanov - 1892, Bukovac zemqoradnik, borac
Mihel~i}, @arko [andorov - 1879, Bukovac zemqoradnik, neborac
Nedeqkovi}, Platon - Ledinci zemqoradnik, borac
208 Ilija Petrovi}
Nenadovi}, Ja{a Milivojev-Mi{in - Irig zemqoradnik, borac

Nikoli}, Stevan Svetozarov - Ledinci fabri~ki radnik
Nikoli}, @ivan Svetozarov - 1899, Srem. Karlovci ratar, neborac
Ninkovi}, Vlajko Vladin - Ledinci zemqoradnik, borac
Pavlovi}, Trivun Simin - 1887, Sremski Karlovci ratar, borac
Panteli}, Paja Milanov - Ledinci zemqoradnik, borac
Pauni}, Stanimir Mitrov - Bano{tor
Petrovi}, Petar Antunov - Bukovac zemqoradnik, borac
Popovi}, Maksim - Ledinci op{tinski bele`nik, borac
Popovi},Stevan Miloradov - êrevi}
Popovi}, Sima Mitin - êrevi}
Radosavqevi}, Nikola Jovanov - Vojka tipograf, borac
Rado{evi}, Jovan Lazarev - Bukovac zemqoradnik, borac
Raki}, Stevan Mitin - Ledinci zemqoradnik, borac
Ru~evi}, Antun A. - Mikanovci, Vinkovci
Savi}, Mitar Todorov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac
Sene{an, Pavle Nikolin - 1872, Sremski Karlovci ratar, borac
Sentoma{ki, Todor Prokin - 1881, Sremski Karlovci borac
Selir, Vinko Josipov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac
Srbin, Milan Vasin - 1883, êrevi} zemqoradnik, neborac
Srdanovi}, Stevan Gligorijev - Putinci
Stankov, Lazar Vasin - borac Bukovac zemqoradnik
Stankov, Stevan Cvetin - 1895, Bukovac zemqoradnik, borac
Stankovi}, \or|e Petrov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac
Stefanovi}, Du{an Ilijin - 1884, Sremski Karlovci borac
Stojadinovi}, Pavle Acin - 1882, Srem. Karlovci {umar, neborac
Stojakovi}, Igwat Jakovov - 1889, Bukovac zemqoradnik, borac
*Subotin(}), Radovan Milanov - 1893, ôrtanovci zemqoradnik
Sudarski, Sava Mladenov - Rakovac zemqoradnik, borac
Tankosi}, Paja Vasin - Ledinci zemqoradnik
Tankosi}, Jovan Kuzmanov - Ledinci zemqoradnik
Te{i}, Petar Kuzmanov - Rakovac zemqoradnik, neborac
Todorovi}, Milorad Dimitrijev-Mitin - Ledinci zemqoradnik
Toma{evi} , Maksim \or|ev - Be{ka
Faorovi}, @ivko \okin - Ledinci zemqoradnik, borac
Fratri~evi}-Dragi~evi}, Pavle Magdalenin - 1883, Sremski Kar-
lovci zemqoradnik, neborac
Fujka, A}im Stevanov - Maradik zemqoradnik, borac
Cveti}, Dimitrije Aleksin - Sremski Karlovci
Cvetnarevi}, Radivoj Nikolin - Ledinci zemqoradnik, borac
ârubxi}, Milan Stevanov - Rakovac zemqoradnik, borac
[pic, Emil Jakovov - 1895, Sremski Karlovci, ratar, borac.
Prema podacima koje je za novosadski Dnevnik priredio Mi-

hajlo Stojakovi} (1923-1997), istori~ar srpskog dobrovoqa~kog
pokreta, jo{ nekoliko dobrovoqaca iz Srema nadeqeno je zem-
qom na ba~koj strani(72). To su:
Burna, Marko Dimitrijev - iz Sremskih Karlovaca, u Koviqu

Vili}, Boà Mitrov - iz Kamenice, u Ka}u
Jankovi}, Stevan Mitin - iz Bukovca, u Futogu
Milinkovi}, Nikola \okin - iz Ledinaca, u Futogu
Mili}, dr \or|e Du{anov - iz Sremskih Karlovaca, u Tovari{evu
Mirilov, Branislav Jovanov - iz Sremskih Karlovaca, u Temerinu
Mihajlovi}, Slavko Mihajlov - iz Sremskih Karlovaca, u Budisavi
Mi{kovi}, Milan Perin - iz Svilo{a, u Futogu
Mr|an(in), Petar Stevanov - iz Sremskih Karlovaca, u Koviqu
Nestorovi}, Vasilije Todorov - iz Sremskih Karlovaca, u Ka}u
Ninkov(i}), @arko Acin - iz Vizi}a, u Koviqu
Pantelinac, Stevan Jovanov - iz Ledinaca, u Veterniku
Pantelinac, Ilija Radin - iz Ledinaca, u Veterniku
Popovi}, Petar - iz Sremskih Karlovaca, u Stani{i}u
Stankovi}, Todor Georgijev - iz Rakovca, u Futogu
Stefanovi}, Stevan Konstantinov - iz Sremskih Karlovaca, u Novom
Sadu.
Te{ko sti}i do prava na zemqu. Prve posleratne godine, de-

lu srpskih dobrovoqaca iz sremskih podunavskih sela dato je na
obradu ne{to zemqe u okvirima seoskih hatara, a deo wih, zbog to-
ga {to tamo{wi zemqi{ni fondovi nisu bili dovoqni za sve me-
sne dobrovoqce, preba~en je na levu obalu Dunava, u Ba~ku. Iz
jednog pisma nekolicine do brovoqaca iz êrevi}a, objavqenom
u novosadskoj Zastavi 6. novembra 1920. godine, vidimo da je ve-
}ina dobrovoqaca iz wihovog sela dobila zemqu u futo{kom ha-
taru, na potesu Krn|ela. “Iako je to zemqi{te... od skele udaqe-
no 3-4 km., ipak smo ga primili, po{to nije bilo za nas u êrevi-
}u, a ni u Futogu zemqi{ta bliè. Kak ve smo te{ko}e morali
savla|ivati u nedostatku potrebnih staja, dok zemqu nismo ob-
radili, i kolikim smo tro{kovima bili izvrgnuti na skeli us-
led ~estog prelaèwa preko Du nava, dok nismo letinu u mesto
prevukli, to moè da pojmi svaki ratar, a naro~ito onaj, koji je u
tu|em ataru zemqu radio, pa da i ne isti~emo Dunav kao prirodnu
i najve}u prepreku, naro~ito u slu~aju vetra, kada je prelaz preko
wega onemogu}en za dva-tri dana pa i vi{e. Mi dobrovoqci sve
te{ko}e mirno smo savla|ivali, uvereni, da tako mora da bude, jer
podesnija zemqi{ta za nas nema.
No {ta se desilo? Jo{ mi letinu nismo ni sabrali, kad opa-
zismo, da se na na{em zemqi{tu obavqaju neka merewa. Kad smo
se raspitivali, u kakvu svrhu se vode ta merewa, odgovoreno nam
je, da }e na na{em zemqi{tu dobiti zemqe futo{ka sirotiwa, a
mi dobrovoqci da }emo dobiti zemqi{te pod Kerom (Zmajevom -
IP), svega 28 km. udaqeno, ili kod Tri Hrasta, svega 10 km. uda-
qeno od skele”.
210 Ilija Petrovi}
Razumqivo je bilo {to su dobrovoqci iz êrevi}a protes-

tovali protiv toga, iako wima ni na pamet nije padalo da se bune
“{to }e i sirotiwa da dobije zemqe”; ne samo zbog prevelike uda-
qenosti, ve} su oni bili nezadovoqni i ~iwenicom da wihova
dobrovoqa~ka organizacija nije bila izve{tena ni o premerava-
wu ni o preme{tawu. Dobrovoqci su se potrudili da se sa “futo-
{kom sirotiwom”, ili barem sa wihovim predstavnicima, dogo-
vore da, “s obzirom na spomenute te{ko}e i udaqenost, na {to su
u svoje vreme upozoreni i umoqeni nadle`ni, da ostanemo i nada-
qe na svome mestu, a futo{ka sirotiwa da dobije ona mesta koja
su odre|ena, po ~uvewu, za nas dobrovoqce? Sama futo{ka siro-
tiwa se sporazumela u tom smislu sa nama”, jer ona, budu}i da dot-
le ni{ta i nije dobila, mogla je biti zadovoqena i “zemqi{tem
pod Kerom”, odnosno u budu}em stepanovi}eva~kom hataru.
U potrazi za svojim pravom i sre}u}i se sa ~elnicima staro-
futo{ke op{tine, ~erevi}ki dobrovoqci zakqu~ili su da “ima
nekoga, kome... smetaju” i da nameravano preme{tawe na preveli-
ku daqinu ima za ciq da ih navede na odustajawe od zahteva za
dobrovoqa~kom zemqom. Op{tinski podbele`nik u Starom Fu-
togu, Srbin, nije ni bio voqan da razgovara sa “bezobraznicima”,
naro~ito zbog toga {to su oni, Srbi iz êrevi}a, do{li da tra-
è posed “u tu|oj zemqi”.
Wihovo obra}awe “nadle`nom mestu” imalo je odre|enog efek-
ta, utoliko {to su oni, s jeseni 1920. godine, ukqu~eni u dobrovo-
qa~ke zahteve iz drugih sremskih sela sa severnog oboda Fru{ke
gore da dobiju zemqu na Kotekovom posedu, koji se na severu gra-
ni~io s kerskim hatarom. “Wihov zahtev uvaìo je @upanijski
agrarni ured, te im je posebnim re{ewem dodelio zemqu na Ma-
rija majuru (danas Stepanovi}evu - IP). Ali zastupnik glavnog
poverenika (Dragomir ]eremov, agrarni poverenik u Novom Sa-
du - IP) nije odobrio re{ewe @upanijskog agrarnog ureda, jer je
smatrao da grofu Koteku treba ostaviti na slobodno raspola-
gawe 800 kj na Marija majuru, »za odràvawe uzornog mlekarstva
koje tamo postoji«, iako su sremski dobrovoqci pomenutim re-
{ewem bili dobili samo 442 kj na Marija majuru. Izgledalo je da
}e... sremski dobrovoqci ostati bez zemqe... ali do toga nije do-
{lo zahvaquju}i intervenciji Radoslava Markovi}a, povereni-
ka za agrarnu reformu za srez iri{ki. Naime, R. Markovi} je Mi-
nistarstvu za agrarnu reformu uputio jednu predstavku u kojoj je
tvrdio da je zastupnik glavnog poverenika zbog neosnovanih raz-
loga spre~io dobrovoqce iz êrevi}a, Ledinaca, Rakovca, Bukov-
ca, Kamenice i Sremskih Karlovaca da dobiju zemqu na Koteko-
vom posedu. Ministarstvo za agrarnu reformu je povelo istragu
o celom ovom slu~aju i posle obavqene istrage obavestilo @u-

panijski agrarni ured da je utvr|eno da je zastupnik glavnog po-
verenika branio interese posednika Koteka, te da je neistinita
wegova tvrdwa da Ko tekova mlekara snabdeva mlekom dràvnu
bolnicu i druge humanitarne ustanove u Novom Sadu i da je zato
potrebno sremskim dobrovoqcima dodeliti zemqu na Marija ma-
juru. @upanijski agrarni ured je prihvatio mi{qewe Ministar-
stva, iako je u me|u vremenu, makar koliko to izgledalo ~u d no,
stao na stanovi{te da bi, ipak trebalo sa~uvati Kotekovu mle-
karu, pa je sugestije Ministarstva za agrarnu reformu sproveo u
delo i sremskim dobrovoqcima dodelio 551 kj zemqe. Kotek je
podneo àlbu protiv »nezakonitog« oduzimawa zemqe, koju je @u-
panijski agrarni ured u svom dopisu Agrarnoj direkciji za Voj-
vodinu 22. novembra 1920. prokomentarisao na ovakav na~in:
»Ovaj je ured radi poodmaklog vremena setve kao i radi pri-
tiska dobrovoqaca i javnog mwewa svoju odluku na terenu pro-
veo, te dobrovoqce uveo u posed radi ~ega se umoqava da se odlu-
ka ovog ureda potvrdi, a àlba odbije«.
Razume se da je Agrarna direkcija mogla samo da potvrdi Ure-
dovu odluku, {to je i u~inila” dva dana kasnije(73).
Dobrovoqci muku mu~e s administracijom. Po~etkom tride-

setih godina pojavila se u administrativnom op{tewu kategori-
ja dobrovoqaca pod nazivom “nepriznati dobrovoqci”. Bili su
to srpski ratnici kojima je neposredno posle Svetskog rata do-
brovoqa~ki status ve} bio priznat re{ewem Ministarstva voj-
nog, ali im je novim zakonskim odredbama naloèno da “obnove”
svoja dobrovoqa~ka uverewa; bez novih dobrovoqa~kih uverewa,
koja su petnaest godina posle rata morali ponovo “vaditi” iz is-
tog onog Ministarstva vojnog, dobrovoqci vi{e nisu smatrani
dobrovoqcima. Jednake sudbine bili su i oni dobrovoqci koji
svoja dobrovoqa~ka uverewa nisu “na vreme” dostavili admini-
straciji na uvid, radi provere.
Tako, na primer, me|u dobrovoqcima naseqenim na koloniju
Stepanovi}evo, pored dvadeset trojice “nepriznatih dobrovoqa-
ca”, na{lo se jo{ ~etrnaest onih koji nisu blagovremeno “potvr-
dili” svoje u~e{}e u Svetskom ratu. Od ukupno trideset sedam
“gre{nika”, dvanaestorica (ili dvanaestoro) wih bili su nasled-
nici poginulih ili umrlih dobrovoqaca. Uglavnom, bili su to
nepismeni qudi, nevi~ni administrativnim zamkama postavqa-
nim i wihovim pokojnim precima i wima samima. Nije im bilo la-
ko: “dobrovoqcima bez dobrovoqa~kih uverewa”, ili s uverewima
koje nisu blagovremeno dostavili na “proveru”, ostavqen je rok od
212 Ilija Petrovi}
svega dva meseca da svoj propust opravdaju. U suprotnom, “u smi-

slu nare|ewa Ministarstva poqoprivrede br. 7482/VIa/33. god.
zemqa se oduzima ako u roku od dana saop{tewa ove odluke ne do-
kaù svoja dobrovoqa~ka svojstva i ne doprinese ostale potreb-
ne podatke za utvr|ivawe”.
Da to ne bi li~ilo na golu pretwu, istom odlukom, pod bro-
jem 15726/34 od 25. januara 1935. godine, pravnim naslednicima
srpskog dobrovoqca Milutina Joksimova Nosovi}a iz Stepano-
vi}eva oduzeta je agrarna zemqa, jer Milutin nije stigao da “na
vreme” zameni svoje “istro{eno” dobrovoqa~ko uverewe, a we-
gov sin nije stigao da “umre na vreme”, posle o~eve smrti i sa za-
mewenim dobrovoqa~kim uverewem, kako bi mogao naslediti we-
govu “dobrovoqa~ku kompetenciju”. Posle smrti Milutinove, ko-
ji je, dakle, nadìveo svog oèwenog sina, snaha Milica i unuke
Bosiqka i Jela nisu se po Zakonu o dobrovoqcima mogle po javi-
ti kao naslednici; wima nije pripadalo pravo na nasle|i vawe
dobrovoqa~kog imawa, po{to se gra|ansko pravo nije moglo pri-
mewivati na dobrovoqa~ku zemqu!
Naàlost, nije to bio jedini slu~aj da se pravni naslednici
umrlog dobrovoqca ne mogu pozivati na svoja nasledna prava. Kad
je, primera radi, 11. aprila 1936. godine umro dobrovoqac Igwat
Stojakovi} iz Bukovca, nadeqen zemqom u Stepanovi}evu, Komi-
sija za likvidaciju agrarne reforme na podru~ju Dunavske bano-
vine mogla je samo konstatovati da pokojnik nije bio èwen, da
mu roditeqi nisu ìvi i da su sa wim, u zajedni~kom doma}instvu,
ìvele dve neudate sestre, obe od po ~etrdesetak godina. Igwa-
tova dobrovoqa~ka zemqa odmah je oduzeta, on brisan iz spiska
nadeqenih dobrovoqaca, a “predmetna zemqa stavqena je na ras-
poloèwe agrarnim vlastima iz razloga {to je umro, a wegovi
naslednici nisu mogli udovoqiti stavu 3. ~lana 3. Zakona o do-
brovoqcima, da im je pokojni dobrovoqac u ~asu smrti bio jedi-
ni hranioc, po{to su isti ve} odrasli i sposobni za samostalno
izdràvawe a pored toga poseduju i vlastite zemqe”. Agrarne vla-
sti mogle su iz tih ~iwenica izvu}i zakqu~ak da “kako pok. dob-
rovoqac Stojanovi} Jakova Igwat za ìvota nije postao gruntov-
ni vlasnik predmetne dobrovoqa~ke parcele, to se pitawe utvr-
|ivawa naslednika ne moè vr{iti po gra|anskom zakonu, ve} je-
dino po Zakonu o dobrovoqcima u kome je ~l. 3. predvi|en naro-
~iti red nasle|ivawa umrlih dobrovoqaca”.
Odgovor na àlbu pokojnikovih sestara bio je neumoqiv. Naj-
pre, u smislu ~lana 17. Pravilnika za izvr{ewe Zakona o dobro-
voqcima, naslednik “mora da dokaè da mu je poginuli ili umrli
dobrovoqac bio jedini hranilac. Za ovakvo dokazivawe nije do-
voqno uverewe nadle`nog op{tinskog suda u kome se jednostav-

no konstatuje da je poginuli ili umrli dobrovoqac bio hranilac
licu kome se po traèwu izdaje takvo uverewe, ve} isto ima da
sadrì dokumentovano obrazloèwe: kad je poginuli ili umrli
dobrovoqac, kako i za koje vreme bio jedini hranilac zainte-
resovanome licu, kao i kolika je u to vreme bila prose~na zarada
hranio~eva, a kolika i kakva zainteresovanog lica; koliko je u
danom vremenu hranilac imao godina, a koliko lice koje je on iz-
dràvao, kao i koliko je hranilac davao takvome licu na ime stal-
ne ili povremene ishrane i drugih potreba u ciqu pri stojnog iz-
dràvawa”.
Sve ove zakonske i pravilni~ke “pitalice” o zaradi, “povre-
menoj ishrani” i “pristojnom obla~ewu” bile su samo verbalno
pokri}e za polazni stav da se na dobrovoqa~ku zemqu ne prime-
wuje gra|ansko pravo i da je krug mogu}ih naslednika umrlog do-
brovoqca bio toliko suèn da se jednom nadeqena dobrovoqa~ka
zemqa mogla bez velikih zavrzlama povratiti u agrarni fond, za
nadeobu nekom novom dobrovoqcu, da li “priznatom”, da li “sa
liste ~ekawa” na priznavawe. Vrlo ~esto, ta “dobrovoqa~ka ~e-
kaonica” bila je neprohodna. Nije bez zna~aja ni ~iwenica da se
septembra 1940. godine u administrativnom postupku ve} nalazi-
lo pribli`no 12.000 molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva
podnesenih do avgusta prethodne godine i da se u Ministarstvu
finansija o~ekivalo pozitivno re{ewe za sve wih. Istovreme-
no, svima jo{ uvek “nepriznatim dobrovoqcima” bilo je ostav-
qeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za priznawe
dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me|u-
vremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finansija je iz-
ve{tavalo da “u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas pod-
netih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od
kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otseka u Ministar-
stvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da
}e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica... Sem
ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih
Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8 decem-
bra 1938”. Bilo je tada i oko 1.000 ve} priznatih dobrovoqaca
koji se “iz budi kojih razloga nisu prijavili” da preuzmu ve} os-
tvarena prava, uglavnom u obveznicama. Proisti~e iz toga da se
krajem 1940. godine zvani~no procewivalo da se broj dobrovoqa-
ca moè pove}ati za oko 51.000. U Ministarstvu finansija, odno-
sno u wegovom Otseku ratne {tete, gde se doista vodilo ra~una o
{tedwi buxetskih sredstava, bio je tada formulisan i predlog
da rok za priznawe dobrovoqa~kog svojstva ne bi trebalo pro-
du àvati pre ko 30. marta 1941. godine, a i to samo za one dobro-
214 Ilija Petrovi}
voqce kojima je to svojstvo ve} bilo priznato, ali je kasnije, u

àlbenom postupku, poni{teno.
Ina~e, svaki postupak za poni{tavawe dobrovoqa~kog svoj-
stva odre|enom dobrovoqcu bio je zakonski zasnovan i vo|en je
na osnovu Zakona o dobrovoqcima od 31. avgusta 1928. i wegovim
izmenama od 18. septembra 1930. godine. Kqu~nu ta~ku tog zakon-
skog teksta predstavqala je odredba da svi dobrovoqci moraju
dokazivati svoje dobrovoqa~ko svojstvo tako {to }e od Mini-
starstva vojnog zatraìti novo dobrovoqa~ko uverewe. A u tom
postupku moglo se smatrati normalnim da neki davno “potvr|e-
ni” dobrovoqac ostane bez novog uverewa. Tako ne{to desilo se
i Miloradu M. Todorovi}u iz Rakovca, koji je nadeqen dobrovo-
qa~kom zemqom u Stepanovi}evu. Todorovi} je, naime, u skladu
sa navedenim Zakonom zatraìo da mu se izda novo dobrovo qa~-
ko uverewe, ali je re{ewem Ministarstva Vojske i Mornarice
\.D. br. 10540 od 22. novembra 1934. godine bio odbijen. Da li
zbog toga {to je ve} tada bio bolestan, ili zbog toga {to se, ne-
pismen, nije mogao naga|ati s administracijom, ili mo`da zbog
oboje, Todorovi} je prekinuo prepisku. Nepune dve godine kasni-
je, 8. avgusta 1936. godine, on je umro.
Ve} sredinom septembra iste godine, Marko Gligorov Popo-
vi}, jedan od dobrovoqaca koji je u Stepanovi}evu ~ekao na do-
brovoqa~ku parcelu, prijavio je Kraqevskoj banskoj upravi u
Novom Sadu da je “nepriznati mesni dobrovoqac” Milorad Todo-
rovi} umro i zatraìo da se upra`wena parcela dodeli wemu. Po-
stupak je tako zapo~et, a od Todorovi}evih naslednika zatraè-
no je da pruè dokaze o svom pravu na nasle|e. Po{to je Komisija
za likvidaciju agrarne reforme ve} krajem aprila 1937. godine
brisala Milorada Todorovi}a iz spiska nadeqenih, Miloradov
sin Dimitrije uloìo je àlbu na takvo re{ewe. Su{tina wego-
ve àlbe bila je sadràna u navodu da je Milorad Todorovi} “go-
dine 1920, 6 novembra, dobio... po Ministarstvu Vojske i Morna-
rice odnosno Ministarstvu za Socijalnu politiku i Invalide Be-
ograd uverewe dobrovoqa~ko u kojim se prizna je da je moj otac...
dobrovoqac borac a prema spisku dobrovoqaca zavedenog pod bro-
jem F.\. 11401” i da ”uverewe nosi broj 50.919”. Sasvim razlo`-
no, u àlbi je postavqeno pitawe “na osnovu ~ega i na koji na~in
je moj otac brisan iz spiska dobrovoqaca a i da kasnije u spisko-
vima dobrovoqa~kim nije prona|en kod Mini starstva Vojske i
Mornarice u Beogradu kada je mogao 1920 godine u spisku se pro-
na}i da je... stvarno dobrovoqac-borac”. Sa tim u vezi, on traì
od Komisije za likvidaciju agrarne reforme da se ona “obrati
Ministarstvu i da se spisak o kojim je re~ prona|e i pod tim bro-
jem vidi tko je od dobrovoqaca upisan”.
Dotle, Komisija je obavila konsultacije sa \eneral{tabnim

odeqewem Ministarstva vojske i mornarice i od wega, pod bro-
jem \.D. 2209 od 12. aprila 1937. godine, saznala ono {to se i ra-
nije znalo: “Imenovani je re{ewem \D br. 10540 od 22. XI. 1934.
godine odbijen od dobrovoqa~kog potraìvawa t.j. nije priznat
za dobrovoqca”.
Daqe je sve i{lo po automatizmu: donesena je odluka kojom
se Miloradu Todorovi}u iz Rakovca oduzima “dobrovoqa~ko-bo-
ra~ka kompetencija na posedu [enborn Palavi~ino u k.o. Stepa-
novi}evo... od 8 kj. 1100 kv.hv”, a on “bri{e.. iz spiska nadeqenih
dobrovoqaca iz razloga jer je umro, a wegovo dobrovoqa~ko svoj-
stvo nije priznato re{ewem Ministarstva Vojske i Mornarice”.
Bez ikakvog rezultata ostala je i naknadna àlba Miloradove
udovice Qubice; sve se zavr{ilo u okviru Kra qevske banske up-
rave Dunavske banovine i wene Komisije za likvidaciju agrarne
reforme, po{to je 26. novembra 1937. godine toj Komisiji nalo-
èno da “saop{tite Todorovi} ud. Qubici uz potpis na ovom ak-
tu, da se odbija od wenog traèwa a iz razloga, {to je ovaj pred-
met okon~an odlukom ove Uprave III Br. 22575/37.g. i {to je sa
predmetnom agrarnom zemqom ve} disponirano prema odobrewu
G. ministra poqoprivrede Br.39524/VIa/37. g. od 31. maja 1937.g.”
U svemu tome, za dràvnu administraciju bilo je sasvim ne-
bitno {to su i Milorad Todorovi} i wegovi naslednici svojim
zahtevima prilagali Miloradovo dobrovoqa~ko uverewe izdato
1920. godine u nadle`noj instituciji. A tamo, pisalo je da Mini-
starstvo za socijalnu politiku i invalide, putem svog Odseka za
dobrovoqce, pod br. 50919 od 6. novembra 1920. godine, “Na molbu
Milorada Todorovi}a iz Rakovca sreza Iri{kog, okruga Srem-
skog a na osnovu ~l.2 Uredbe o dobrovoqcima i dobrovoqa~kih
spiskova Ministarstva Vojnog koji se nalaze pri ovom Ministar-
stvu, izdaje... UVEREWE da je Milorad Todorovi} iz Rakovca sre-
za Iri{kog okruga Sremskog zaista dobrovoqac prema izve{t.
Min. Vojnog pod brojem F.\. 11401. kao dobrovoqac borac, te sto-
ga ima pravo na koristi predvi|ene Uredbom o dobrovoqcima od
18 decembra 1919 god”.
Vidqivo je iz svega da ni Kraqevska banska uprava, ni Ko-
misija za likvidaciju agrarne reforme, ni Ministarstvo vojske
i mornarice, nisu vodili ra~una o kqu~noj stvari u ~itavom pro-
blemu: kako se moglo desiti da se jednom dobrovoqcu ve} upisa-
nom u dobrovoqa~ki spisak u Ministarstvu vojnom izbri{e dob-
rovoqa~ki status i kako se moglo desiti da se dobrovoqa~ki spi-
skovi iz Ministarstva vojnog izgube. Odgovor moè biti samo
jedan: Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, docnije Kraqevini
Jugoslaviji, u kojoj su odlu~uju}u politi~ku ulogu preuzeli pred-
216 Ilija Petrovi}
stavnici u Svetskom ratu poraènih Hrvata i Slovenaca, odjed-

nom je postalo va`no da srpskih dobrovoqaca bude {to mawe i da
tokom Svetskog rata preuzete dràvne obaveze prema srpskim
dobrovoqcima budu {to vi{e suzbijene. Jedan od na~ina da se ta-
kve nakane ostvare bio je i da se raspoloìva dokumentacija o srp-
skim dobrovoqcima “izgubi”, a postupak za ostvarivawe dobrovo-
qa~kih prava iskomplikuje do krajnosti, ~ak do besmisla. Drugog
obja{wewa nema(74).
Dràva se, zapravo, svojski trudila da “taktikom iznuri-
vawa” potisne dobrovoqa~ka prava, ra~unaju}i, vaqda, da }e pre
odumreti dobrovoqci nego ista ta dràva ~ijem su stvarawu i
oni obilato doprineli. Jedan od na~ina da se takav naum ostvari
bio je i “izum” o obnovi “istro{enih” dobrovoqa~kih uverewa.
Naàlost, sa izdavawem novih uverewa i{lo je vrlo te{ko i spo-
ro, tako da su “dobrovoqci bez uverewa” morali da se dovijaju, ne
bi li sa~uvali nadeqenu zemqu.
Po shvatawu nekih dobrovoqaca, najverovatnije oformqe-
nom uz savet pravnih stru~waka, opasnost od mogu}ih negativnih
posledica usporenog administrativnog rada mogla bi se izbe}i
fakultativnim otkupom dobijene dobrovoqa~ke parcele. Takvo-
me “triku” pribegao je i \oka T. Andri} iz Stepanovi}eva, ro-
dom iz Zmajeva, koji je 29. jula 1939. godine zatraìo od Ministar-
stva poqoprivrede da mu se odobri otkup nadeqenog agrarnog
zemqi{ta. Iz Andri}evog pisma proizilazi da se on sa svojom
~etvoro~lanom porodicom nastanio u Stepanovi}evu februara
1920, te da je iste godine, s obzirom na svoj nebora~ki status, do-
bio na obradu nebora~ku parcelu od 5 k.j. 340 kv.hv. Iako ne kaè
po kom osnovu, Andri} je ve} naredne godine dobio bora~ku par-
celu od 8 k.j. 1100 kv.hv., “koju zemqu i dandanas uìvam i sam u
svojoj vlastitoj reìji obra|ujem sa svojom porodicom”. Pravo
da obra|uje ovu zemqu potvr|eno mu je i odlukom Komisije za li-
kvidaciju agrarne reforme broj 15726 od 25. januara 1935. godine.
(Iz jednog zapisa Komisije za likvidaciju agrarne reforme, ~i-
jim je posredovawem ova molba poslata Ministarstvu, vidi se da je
pomenuto re{ewe izdato 1934. godinu - IP). “Kako me|utim, do
danas nisam dobio novo dobrovoqa~ko uverewe po novoj Uredbi,
a molba mi se nalazi kod Ministarstva Vojske i Mor narice, to
da mi se ne bi zemqa oduzela (koju kao {to rekoh obra|ujem i uì-
vam punih skoro dvadeset godina) slobodan sam moliti MINI-
STARSTVO, da mi blagoizvoli odobriti, da svoju dobrovo qa~-
ku parcelu od 8 kat. jutara i 1100 kv. hvati prevedem na svoje ime
putem fakulta tivnog otkupa, po{to sam istu zemqu dobio od ag-
rarnih vlasti kao dobrovoqac-neborac i na svoju porodicu. Ovo
tim pre, jer tu svoju zemqu stalno obra|ujem ja sam sa svojom zad-
rugom u vlastitoj reìji od po~etka 1920 godine sve do dana{weg

dana”.
Deset dana kasnije, 7. avgusta, iz Odseka za dobrovoqce u Mi-
nistarstvu poqoprivrede poru~eno je Andri}u da se ne odobrava
fakultativni otkup zemqe, a “da mu se dodeqena zemqa ne}e odu-
zeti dok ne dobije novo uverewe, ve} u koliko isti ne bude priz-
nat za dobrovoqca, da }e isti biti utvr|en kao mesni agrarni in-
teresent ukoliko ispuwava zakonske uslove po mesnom kqu~u”.
Pretpostavka da Andri}u mo`da i ne}e biti potvr|en dobro-
voqa~ki status bila je, po prilici, uobi~ajena praksa u Dobro-
voqa~kom odseku, u kome je na desetine hiqada dobrovoqa~kih
zahteva uzaludno ~ekalo na pozitivno re{ewe. Dràvi nije bilo
do rizika: rokovi za priznavawe dobrovoqa~kog statusa brzo su
izmicali, dobrovoqci su postepeno umirali jo{ ne zameniv{i
svoja uverewa, a nasledni red u mnogim porodicama “nepriznatih
dobrovoqaca” ili dobrovoqaca pod sumwom ve} se gubio. Dobro-
voqce je, zna~i, trebalo {to duè dràti u nedoumici, godina-
ma, ~ak i kad se u istom tom Odseku zna, na primer, da je Ministar-
stvo za socijalnu politiku i invalide, “na osnovu ~l. 2 Uredbe o
dobrovoqcima i dobrovoqa~kih spiskova Ministarstva Vojnog,
koji se nalaze pri ovom Ministarstvu”, 23 marta 1921 godine iz-
dalo uverewe \oki T. Andri}u da je “zaista dobrovoqac prema iz-
ve{taju Min. Vojnog pod brojem F.\. br. 3430/21 kao dobrovoqac
neborac”, sa svim pravima koja mu po istoj toj Uredbi pripadaju.
[to se ti~e broja onih koji su se do Drugog svetskog rata u~-
lanili u Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, tamo su se ug-
lavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, na{li dobrovoqci
koji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati admi-
nistrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih dobrovo-
qa~kih prava. Primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Lipar
nadeqeno je zemqom ukupno 257 za sada poznatih nosilaca dobro-
voqa~kih prava, a 503 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo.
U Liparu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u
Stepanovi}evu ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili preìveli
dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u ostalim dobro-
voqa~kim kolonijama, ali i u mestima u kojima je ustanovqen
spisak mesnih dobrovoqaca; u monografiji Bresta~a posebno je
istanuto da je popisano samo petnaest ìvih dobrovoqaca!
Poginulih dobrovoqaca skoro da nigde i nema.
Prostor za daqa istraìvawa. U~e{}em srpskih dobrovo-

qaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije se pre-
mnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to samo uz-
218 Ilija Petrovi}
gredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su “~ak”

postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj propust,
naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u vojnim
arhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovoqaca prido{lih u
jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}em broju
spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih razlo-
ga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno da se
radi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwavani, jer
za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komandama nije
se smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno,
zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovoqaca iz
srpskih krajeva pod Austrougarskom, neprijateqski raspoloè-
noj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo{wih
vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i “tihi”
trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom bro-
ju dobrovoqaca i tako “o~uvaju” odlu~uju}u vojni~ku ulogu redov-
nog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobrovoqaca i
wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u. Zbog sve-
ga toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mogao prati-
ti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministarstvo vojno
naredilo je “da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne dobrovo-
qa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju sami, u
ve}e gomile”. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca u Srbi-
ji ve} bilo dovoqno za “zasebne dobrovoqa~ke komande”, a bilo
je neuputno da se oni samoinicijativno okupqaju “u ve}e gomile”.
Zbog svega toga, ali i iz mno gih drugih razloga, nikad se sa sigur-
no{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca u~estvovalo u rat-
nim operacijama srpske i crnogorske vojske, bilo u bora~kom sa-
stavu, bilo u onome {to se danas naziva logistikom. Mo`da zbog
svih tih ograni~ewa istori~ari se nisu ni upu{tali u neki oz-
biqniji poku{aj da dobrovoqcima dodele iole vidqivo mesto u
na{oj novijoj nacionalnoj istoriji(63).
Ako se, dakle, ne zna ni koliko je dobrovoqaca u~estvovalo u
oslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore 1912-1918. godine,
jo{ je mawe mogu}nosti da se saznaju sva wihova imena. “Cele po-
rodice, pa ~ak i male zajednice, i{~ezle su bez traga i nikada se
vi{e za wih nije ~ulo”(61). Za sudbinu mnogih dobrovoqaca nisu
saznali ~ak ni wihovi najbliì, a za nemali broj, naro~ito onih
koji su radili u Sjediwenim Dràvama, nije se ni znalo da su ra-
tovali kao dobrovoqci, jo{ mawe da su poginuli na nekom od
evropskih rati{ta, uglavnom po Srbiji i na Solunskom frontu.
Ipak, sve to ne bi trebalo da obeshrabri ili zaustavi budu}e
istraìva~e srpskog dobrovoqa~kog pokreta. I najmawe novo
saznawe moè ponekad otvoriti prostor za rasvetqavawe ne~ega

{to se do sada moglo samo naslu}ivati ili se ~inilo “roman-
tizmom” ili “fantastikom”(62).
Ovaj rad jo{ je jedan poku{aj da se istraìvawa o srpskim
ratnim dobrovoqcima iz Srema pomaknu sa nulte ta~ke.
*****Ovaj tekst, u ne{to kra}oj verziji (bez odseka pod naslovima:

Bogorodi~ine suze, “Zvani~ni” dobrovoqci, Preuzeto iz raznih izvora
i Te{ko sti}i do prava na zemqu), objavqen je najpre u Zborniku Zavi-
~ajnog muzeja Ruma, dvobroj III-IV, Ruma 1999-2000, a potom i u autorovoj
kwizi Starinci i novci, Novi Sad 2000, 9-56.
Tekst se ovde ponovo objavquje, u uverewu da preko hiqadu osamsto
novih imena, pra}enih ostalim prilozima, îtaocu moè pomo}i da upot-
puni predstavu o srpskom dobrovoqa~kom pokretu (ne samo u Sremu)
tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.
220 Ilija Petrovi}
Napomene, literatura, izvori

1 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 78-82.
2 Oskar fon Po}orek, ili Potiorek (Blajburg, 1853 - Klagenfurt, 1933),
austrougarski general. Od 1911. {ef Zemaqske vlade u Bosni i Hercegovini. Na
po~etku Svetskog rata komandovao kaznenom ekspedicijom protiv Srbije, odno-
sno austrougarskom Balkanskom vojskom koja je preko Drine i Save upala u Srbiju;
posle èstokih borbi na Ceru (18-24. septembar 1914), wegove armije odba~ene su
na polazne pozicije. U ponovqenoj ofanzivi (16- 24. septembra), i posle bitke na
Drini, obe strane pre{le u odbranu; prodor austrougarske vojske u unutra{wost
Srbije (polovinom novembra) zaustavqen je u Kolubarskoj bitki, da bi srpskom
protivofanzivom od 3. do 16. decembra 1914. godine Srbija bila ponovo oslobo-
|ena. Zbog neuspeha u tim operacijama, Po}orek je odmah penzionisan.
3 Radovan Srdi} ([a{inci, 1940), istori~ar. Gimnaziju svr{io u Sremskoj
Mitrovici, a Filozofski fakultet u Beogradu. Radio najpre kao sredwo{kolski
profesor, a od 1970. u Arhivu Srema u Sremskoj Mitrovici; jedno vreme bio i we-
gov direktor.
4 R. Srdi}, Bitka na Legetu, Negotin 1994, 72-75.
5 I. Petrovi}, Navedeni rad, 82.
6 Isto, 63-65.
7 To{a Iskruqev, Raspe}e srpskog naroda u Sremu 1914 i Maxari, Novi Sad
1936.
8 Ja{a Tomi} (Vr{ac, 1856 - Novi Sad, 1922) novinar, kwièvnik i poli-
ti~ar. Osnovnu {kolu u~io je u Vr{cu, a gimnaziju u Temi{varu i Ke~kemetu; u
Be~u najpre studirao medicinu, a zatim kwièvnost, ali je sve to zapustio zarad
politi~ke borbe. Wegovo kwièvno stvarala{tvo predstavqalo je, u stvari, po-
ku{aj kwièvne obrade politi~kih teza koje su u prvom periodu imale socijali-
sti~ku, a kasnije gra|ansko-radikalnu sadrìnu. Kao osniva~ grupe takozvanih
vr{a~kih socijalista, postao je godine 1884. urednik Zastave i naslednik Sve-
tozara Mileti}a (1826-1901) u Srpskoj slobodoumnoj stranci, koja 1891. dobija na-
ziv Srpska narodna radikalna stranka; stvarni vo|a srpskih radikala u Vojvodi-
ni, urednik strana~kog lista, pisac programskih bro{ura i samog programa, autor
brojnih novinskih tekstova i posebnih publikacija, izuzetno je uticao na ideolo-
{ko-politi~ku orijentaciju i strana~kog ~lanstva i mnogih ~italaca koji for-
malno i nisu pripadali Radikalnoj stranci. Zbog ubistva Mi{e Dimitrijevi}a
(1846-1889), novinara i politi~kog radnika, lidera Srpske liberalne stranke u
Ugarskoj, potpredsednika Kwièvnog odeqewa Matice srpske (posle niza pole-
mika koje su se pretvorile u li~ni obra~un), od 1890. do 1896. godine proveo u zat-
voru. Tokom Prvog svetskog rata izvesno vreme bio u internaciji: u Jegri, Meze-
turu i Segedinu. Godine 1918. najpre predsednik, a zatim politi~ki referent
Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu. U prisajediwewu Banata, Ba~ke i Bara-
we Kraqevini Srbiji wegova uloga bila je odlu~uju}a.
9 \ura-\or|e Krasojevi} (ôrtanovci, 1852 - Sremski Karlovci, 1923), ad-
vokat, nacionalni radnik. U Srpsko-turskom ratu 1876-77. godine dobrovoqac i
u~esnik bitaka na Drini. Trideset godina predsednik Srpske narodne radikalne
stranke (iako je wen nesporni i stvarni {ef bio Ja{a Tomi}), predsednik oba we-
na sredi{wa odbora (za Ugarsku i Hrvatsku) i predsednik Centralnog odbora
sastavqenog od predstavnika obaju sredi{wih odbora; potpredsednik Narodno-crk-
venog sabora u Sremskim Karlovcima i narodno-crkveni fi{kal (pravobrani-
lac) do ukidawa crkveno-{kolske autonomije. Od izbijawa Svetskog rata do jula
1917. godine, zajedno sa ènom i decom u internaciji i po ugarskim zatvorima.
10 @arko Miladinovi} (Erdevik, 1862 - Beograd, 1926), advokat. Gimnaziju
je u~io u Novom Sadu i Oseku, a pravne nauke u Be~u, gde je stekao i doktorat.
Bavio se publicistikom; napisao je ve}i broj pravnih rasprava. Rano je u{ao u
politi~ku borbu, kao pristalica Radikalne stranke; vo|a sremskih radikala;
zbog nacionalnog rada progawan je i zatvaran. Dugi niz godina bio je narodni
poslanik u Narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima. ^lan Narodnog
vije}a u Zagrebu; spiritus movens rumskog Zbora izaslanika 24. novembra 1918.
godine. Poslanik u Narodnoj skup{tini SHS. Od 24. decembra 1921. do 16. decem-
bra 1922. godine ministar po{ta i telegrafa. Posle Prvog svetskog rata bio je
vrlo angaòvan u agrarnoj reformi. Naseqe Solnok, na putu od Rume prema Pu-
tincima, po wemu je preimenovano u @arkovac. Sahrawen je u Rumi, na Pra-
voslavnom grobqu.
11 Milan Nedeqkovi} (Sremska Kamenica, 1865 - Sremski Karlovci, 1934),
profesor istorije i nema~kog jezika, pisac i politi~ar. Sekretar Glavnog od-
bora Radikalne stranke; osamnaest godina predsednik crkvene op{tine u Karlov-
cima; dugi niz godina ~lan karlova~ke konzistorije i zamenik glavnog {kolskog
referenta autonomnih srpskih konfesionalnih {kola u karlova~koj mitropo-
liji. Sara|ivao u Brankovom kolu i Letopisu Matice srpske; bavio se kwièv-
nom kritikom. U pogledu ujediwewa nije bio osobito radikalan; zastupao tezu da
Vojvodina taj posao treba da uradi preko Narodnog vije}a u Zagrebu. Do 1926. go-
dine direktor Trgova~ke akademije u Novom Sadu.
12 I. Petrovi}, Navedeni rad, 82-86.
13 Miron Nikoli} (1846-1941), episkop pakra~ki pedeset osam godina; od 1907.
do Svetskog rata tri puta kandidovan za srpskog patrijarha, ali je ugarska vlada
uvek odbijala da predlog iznese caru na potvrdu; krajem 1913. i od marta 1914. do
1919. administrator karlova~ke mitropolije. “Svojim taktom prema dràvnim
vlastima uspevao je da otkloni ili ublaì mnoge nevoqe od crkve i naroda”.
14 Irinej ]iri} (Sremski Karlovci, 1884 - Novi Sad, 1955), episkop ba~-
ki; bogoslovske studije zavr{io na Duhovnoj akademiji u Moskvi, semitske jezike
studirao u Be~u, a 1908. godine promovisan za doktora filosofije. Pred Drugi
svetski rat predsednik Svetskog saveza za me|unarodno prijateqstvo pomo}u cr-
kava. Bavio se kwièvno{}u; prevodio sa jevrejskog, latinskog, gr~kog, francu-
skog i nema~kog jezika. Godine 1943. imenovan za ~lana Gorweg doma maxarskog
parlamenta; tokom Drugog svetskog rata na{ao se u istim neprilikama kao dva-
desetak godina ranije svi srpski episkopi u Austrougarskoj, pre svih vladika
Miron Nikoli}, administrator Karlova~ke mitropolije: januara 1942. godine, u
toku maxarske racije u [ajka{koj i Novom Sadu, “poznaju}i svu opasnost koja
preti od ru{ila~kih sila”, prinu|en da “blago~astivoj pastvi srpske pravoslav-
ne eparhije Ba~ke”, izda proglas, o~inski preporu~uju}i “da se ne da zavesti na
krivi put, nego da u pokornosti zakonima ove zemqe, u vr{ewu svojih du`nosti
prema Bogu i dràvi, otkloni sva zla i sve te{ko}e, koje dana{we vreme donosi”.
Mimo proglasa, u vi{e navrata intervenisao kod maxarskih vlasti da pomiluje
srpske rodoqube osu|ene na smrt i da se prestane sa mu~ewem uhap{enih Srba; u
susretu sa maxarskim regentom Miklo{em Hortijem (1868-1957) protestovao pro-
tiv odvo|ewa srpskog ìvqa na prislini rad; svoj li~ni autoritet zaloìo za
spasavawe srpske neja~i iz logora u [arvaru i za wihov sme{taj i le~ewe u Ba~-
koj. Po oslobo|ewu stavqen u ku}ni pritvor, na razne na~ine maltretiran i op-
tuìvan za “saradwu s okupatorom”; u pritvoru proveo sedamnaest meseci; prili-
kom osve}ewa privremene bogomoqe u Oxacima, uo~i Preobraèwa 1946. godine,
u naletu razularene svetine bio pretu~en tako da se jedva spasao; sve{tenik koji
je sa wim ostao u parohijskom stanu bio je izboden noèvima. Posle tog doga|aja,
vladika Irinej povukao se u samoizaolaciju i do kraja ìvota nije izlazio iz svoje
novosadske rezidencije.
15 I{tvan Tisa (1861-1918), grof, maxarski politi~ar; ubijen kad je maxar-
sko Narodno ve}e preuzimalo vlast u Budimpe{ti.
16 Mitrofan, Milan [evi} (1854-1918), episkop ba~ki; veliki patron Gim-
nazije novosadske; samo se wegovoj “retkoj mudrosti i ugledu” moè zahvaliti “da
je ova gimnazija za vreme rata, kad su ostale prosvetne ustanove zanemele, radila”.
222 Ilija Petrovi}
17 Gavrilo Zmejanovi} (Dobanovci, 1847 - Zemunsko Poqe, 1932), episkop

vr{a~ki, belocrkvanski i pan~eva~ki od 1896. godine. Zamona{en 1882. godine u
Kru{edolu, ~iji je arhimandrit postao 1894. godine; godine 1908. saborskom ve-
}inom izabran za patrijarha, ali je maxarska vlada odbila da predlog podnese
Frawi Josifu na potvrdu; nosilac zlatnog krsta sa krunom; ~lan magnatske ku}e
ugarskog sabora. Penzionisan 1921. godine; posledwe godine ìvota proveo kod
svojih ro|aka u Zemunskom Poqu. Po sopstvenoj èqi sahrawen u Grabovcima, u
Sremu.
18 Nikola Radoj~i} (Kuzmin, 1882 - Beograd, 1964), istori~ar; do 1920. godi-
ne gimnazijski profesor u Sremskim Karlovcima. ^lan Istorijsko-etnografske
sekcije u jugoslovenskoj delegaciji na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. go-
dine. Profesor Univerziteta u Qubqani; vizantolog i stru~wak za nacionalnu
istoriju sredweg veka, bio je dobro upu}en i u noviju istoriju; ~lan Srpske aka-
demije nauka.
19 Nikola Radoj~i}, Oìvela Vojvodina, Zbornik Matice srpske za isto-
riju broj 51, Novi Sad 1995, 203.
20 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna
Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokume-
nata, Beograd 1980, 19-21.
21 R. Srdi}, Navedeni rad, 104-106.
22 Radisav Risti}, Dobrovoqci u odbrani Beograda 1914-1915. godine, Dob-
rovoqa~ki glasnik broj 6 Godina V, Beograd 1995, 35-48.
23 Igwat Kirhner (Veliki Be~kerek, danas Zrewanin, 1887 - Beograd,
1944), aktivni poru~nik austrougarske vojske; ~ini se da je zavr{io Vojnu akade-
miju u Be~u. U sukobu sa svojim kolegama, zbog toga {to su oni posprdno govorili
o srpskoj vojsci, najglasnijeg u klevetawu i omalovaàvawu srpskih vojnika ubio
i zatim prebegao u Srbiju. Godine 1931. Kirhner je aktivni inèwerijsko-teh-
ni~ki pukovnik u srpskoj vojsci. Poginuo u “savezni~kom” bombardovawu, dok je
sa svojim ispisnicima tro{io vreme u jednoj kafani u susedstvu.
24 R. Risti}, Navedeni rad, 39.
25 Isto, 40-41.
26 Isto, 42.
27 Isto, 42-43.
28 Svetislav Milutinovi}, Posledwi branioci Beograda, Zbornik radova
Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 138-174.
29 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 167-174.
30 Vojna enciklopedija knjiga I, drugo izdawe, Odrednica Beograd, Istorija 15)
Operacije oko Beograda 1915, Beograd 1970, 569.
31 @ivko J. Kezi}, Borba sa neprijateqem po beogradskim ulicama, Zbor-
nik radova Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 104-137.
32 @. Kezi}, Navedeni rad, 106-107.
33 Du{an Tufegxi} (1873-1923), pukovnik srpske vojske. Spada u red najhra-
brijih komandanata srpske vojske; u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine
komandovao pukom; organizator i prvi komandant pe{adijske {kole ga|awa. Vi-
tez Kara|or|eve zvezde IV reda.
34 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569.
36 @ika @ivulovi} (1925), novinar. Dugogodi{wi urednik Vesele ve~eri
Radio Beograda; saradnik u mnogim listovima i ~asopisima.
37 @. @ivulovi}, Tako je po~eo napad na Beograd, Dobrovoqa~ki glasnik
broj 6 Godina V, Beograd 1995, 54.
40 @. Kezi}, Navedeni rad, 110.
41 Dragutin Gavrilovi} (â~ak, 1882 - Beograd, 1945), pukovnik srpske voj-

ske. Vojnu akademiju svr{io 1901. godine; u~estvovao u svim oslobodila~kim ra-
tovima Srbije od 1912. do 1918. godine; u posledwoj odbrani Beograda 1915. godine
te{ko rawen; vitez Kara|or|eve zvezde s ma~evima. Za vreme Drugog svetskog ra-
ta u zarobqeni{tvu u Nema~koj; umro neposredno po povratku u domovinu.
43 Tekst Gavrilovi}eve zapovesti kod nas je navo|en prema potrebama vla-
daju}e ideologije; posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pomiwati kraqa,
te su zbog toga, na vi{e mesta, re~i iz zapovesti zamewivane trima ta~kama. Po-
ruka da je “na{ puk `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu” zamewivana je porukom da je
“na{ puk `rtvovan za ~ast Beograda i otaxbine”; tako je u svom se}awu na Od-
branu Beograda zapisao i srpski oficir \or|e Sebastijan Ro{. U svakom slu~a-
ju, zapovest je ostala zabeleèna po se}awu, da li Gavrilovi}evom, da li nekog od
preìvelih ratnika iz posledwe odbrane Beograda.
44 Zdravko Vaskovi}, Posledwa rezerva odbrane Beograda 1915 god., Zbor-
nik Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 434-448.
46 Isto, 133-134.
48 Lazar Raki} (1929-1992), istori~ar. Najpre sredwo{kolski profesor u
Pan~evu, Vr{cu, Zrewaninu, Beogradu i Novom Sadu, a od 1974. godine na Filo-
zofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se pro{lo{}u Srba u nekada{woj ju`-
noj Ugarskoj, posebno wihovom istorijom od 1848. godine do kraja Velikog rata.
49 L. Raki}, Iseljavanje iz Vojvodine krajem XIX i po~etkom XX veka, Zbornik radova sa
nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla Pupina Idvorskog (Novi Sad -Idvor, 1979), Novi Sad
1985, 90-93.
50 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih
zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, 290-407.
51 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, 73-74.
52 R. Srdi}, Navedeni rad, 103-106.
53 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 165.
54 @. Kezi}, Navedeni rad, 136.
55 Agonija Beograda u Svetskom ratu, Zbornik se}awa ìvih branilaca,
Beograd 1931, 542-568.
56 Dobrovoqa~ki glasnik, Godina V Broj 6, Beograd 1995, 101-105.
57 Milivoje Mom~ilovi}, visoki oficir srpske vojske. Posle Svetskog ra-
ta postao |eneral, ali je u istoriju u{ao kao potpukovnik i komandant X kadrov-
skog puka u Odbrani Beograda. Trostruki vitez Kara|or|eve zvezde: jednom IV
reda i dva puta III reda.
58 Milan P. Kosti}, Iz Prvog svetskog rata 1914-1918, Zbornik Matice
srpske broj 51, Novi Sad 1995, 157.
59 Isto.
60 Milan P. Kosti} (1895-1964), advokat i publicista. Bio perovo|a veli-
kog Zbora Sremaca u Rumi koji je 24. novembra 1918. godine doneo odluku o nepo-
srednom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji; narednog dana, kao izaslanik
rumskog Zbora, prisustvovao Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu, koja je
odlu~ila da se Banat, Ba~ka i Barawa neposredno prisajedine Kraqevini Srbi-
ji; svojim zapisima sa~uvao trag o tim zna~ajnim supovima. Posle Prvog svetskog
rata advokat i javni bele`nik u Irigu, Sremskim Karlovcima i Zemunu.
61 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1914-1918, Beograd 1994, 184-185.
62 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna struktura dobrovoqa-
ca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova sa nau~nog skupa odr-
ànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996, 273-281.
63 I. Petrovi}, Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, 49.
224 Ilija Petrovi}
64 Mihailo @ivkovi} (1856-1930), |eneral srpske vojske. U srpsko-turskom

ratu 1877-78. godine komandovao bataqonom; upravnik Vojne akademije 1908. i
1909-1912. godine, a u me|uvremenu ministar vojni. U Prvom balkanskom ratu ko-
mandovao Ibarskom vojskom, a u Svetskom ratu Odbranom Beograda. Godine 1916.
u Odesi formirao Srpski dobrovoqa~ki korpus i bio wegov komandant; penzi-
onisan juna 1918. godine, neposredno po dolasku Korpusa na Solunski front.
65 Vojin Maksimovi} (Kladovo,1876 - Lingen, 1942), |eneral Jugoslovenske
vojske, vojni istori~ar. Vojnu akademiju zavr{io 1896. u Beogradu, a rusku Niko-
lajevsku general{tabnu akademiju 1905. godine. Zbog podr{ke pobuni u kraguje-
va~kom garnizonu (1906), izazvanoj lo{im materijalnim poloàjem podoficira,
osu|en na deset godina zatvora; posle tri godine pomilovan, a 1913. godine akti-
viran u ~inu majora. U Dobruxi na~elnik {tab Prve srpske dobrovoqa~ke divi-
zije. Posle rata profesor Vojne akademije; vr{ilac du`nosti velikog ùpana u
Zagrebu; komandant Zetske divizijske oblasti. Umro u nema~kom zarobqeni{tvu.
66 Spomenica Prve srpske dobrovoqa~ke divizije 1916-1926, Beograd 1926,
na kraju kwige, na ukupno petnaest strana, bez numeracije.
67 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 55-61.
68 Isto, 55-59.
69 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 172-174.
70 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 355-357.
71 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 133.
72 Mihajlo Stojakovi}, Srpski dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima,
Dnevnik Novi Sad, 8-25. novembra 1993.
73 Nikola Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918-1941,
Novi Sad 1968, 186-187.
74 Vaso Kolak, I. Petrovi}, Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo, Novi
Sad 1999, 56.
75 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Beograd 1977, 298, dok.215.
76 Isto, 305, dok. 215.
77 Isto, 5-6, dok. 11 i 12.
78 Srpsko kolo broj 40. i 41, Beograd 1919.
79 P. Milo{evi} et all., Sremskomitrova~ka hronika, Novi Sad 1987.
80 Vladimir Tomi}, Kraqevci u pro{losti, Kraqevci-Ruma 1994.
81 Sretenije Zorki} i Petar Vukeli}, Hronika Surduka, Novi Sad 1984.
82 Vladimir Tomi}, Dowi Petrovci kroz vekove, Ruma 2001.
83 Vasilije Petkovi}, Visovi ravnice, Novi Sad 1988.
84 Radisav \or|evi} et all., Ruma u sredi{tu Srema, Ruma 1991.
85 Sima Tomovi}, [id, [id 1973.
86 Milan @ivojnovi}, Progar kroz istoriju, Beograd 1988.
87 Budimir Marin, Martinci u vihoru rata, Novi Sad 1984.
88 An|elko Erdeqanin, Hronika sremskog sela Vojka, Stara Pazova 1997.
89 Milenko Ostoji}, Nepokoreni - Hronika Vrdnika i okoline, B.M. 1989.
90 Vladimir Tomi}, Tragovi u vremenu, Vogaw 1996.
91 Svetozar Nikoli}, Bresta~ u ratu i revoluciji, Novi Sad 1986.
92 Radomir Prica, Grgurevci u revoluciji, Novi Sad 1986.
93 R. Prica i Jovanka Draì}, Partizansko selo Man|elos, Novi Sad 1990.
94 Milo{ B. Luki}, Nemirno ogwi{te, Novi Sad 1967.
95 Radovan Srdi}, Jarak u ratu i revoluciji, Novi Sad 1987.
96 Vladimir Vladica Tomi}, Popinci 1308-2000, Ruma 2000.
97 Svetozar Kleverni} et all., Dobrinci, Novi Sad 1998.
98 Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih Srba lekara
od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952.
Arhiv Vojvodine u Novom Sadu, F-99, kutija 23, fasc. 632-662.
Sremski dobrovoqci 1914-1918

Saètak
Pobedni~ki pohod srpske i crnogorske vojske u balkanskim rato-
vima doprineo je narastawu oslobodila~kog duha i me|u Srbima zate~e-
nim tada pod austrijskom i maxarskom okupacijom. Taj “polet Srbije...
dao je dovoqno dokaza o wenoj vitalnoj snazi, razvijanoj dotle pod vrlo
te{kim uslovima. Razumqivo je stoga {to su se sad u oja~anu Srbiju po-
~ele upirati o~i wenih sunarodnika iz ropstva sa jo{ vi{e poverewa
nego pre i {to joj se po~ela s mnogo strana dodeqivati uloga Pijemonta”.
Austrougarska objava rata Srbiji, na samom kraju jula 1914. godine,
i prava hajka protiv svih onih za koje se verovalo da nisu odani Habzbur-
{koj kruni, da prema Srbiji pokazuju bilo kakve simpatije ili da svoju bu-
du}nost vide van okvira Habzbur{ke monarhije, bili su dodatni razlog
da brojni Srbi iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih kraje-
va krenu ne samo da pomognu u odbrani Srbije i Crne Gore, ve} i da zapo-
~nu pokret za sopstveno oslobo|ewe od ugarskog i germanskog ropstva.
Me|u wima bio je i velik broj Sremaca.
Malo je podataka o broju dobrovoqaca koji su pre{li preko Save
neposredno pred izbijawe Svetskog rata i na samom wegovom po~etku.
Zna se da je ve} s jeseni 1914. godine u Beogradu oformqen Sremski do-
brovoqa~ki odred, da je delovao u odbrani Beograda i da je u~estvovao u
Kolubarskoj bitki, odnosno u akcijama koje su sredinom decembra 1914.
godine dovele do izbacivawa i posledweg austrougarskog vojnika iz Sr-
bije. Ne zna se ta~no koliko je tada bilo dobrovoqaca u Odredu, ne zna
se koliko je od wih ginulo, ne zna se kako je Odred popuwavan. Ne{to vi-
{e podataka sa~uvano je o tom istom Odredu u odbrani Beograda po~et-
kom oktobra 1915. godine, kad su na Srbiju zajedno napale austrougarska
i nema~ka vojska. I zna se da je ovaj Odred tada ostao kao posledwa od-
brana srpskog prestonog grada, te da je u kratkotrajnim vojnim operaci-
jama na Dunavskom keju i po beogradskim ulicama od ukupno oko 350 dob-
rovoqaca izba~eno iz stroja oko dve tre}ine. Najve}i deo wih u{ao je u
legendu bezimeno, isto onako kao {to se to de{avalo i drugim brojnim
srpskim dobrovoqcima, tim svetim srpskim ratnicima, na mnogim
boji{tima po Srbiji i Crnoj Gori, po Dobruxi i na Solunskom frontu.
O sremskim dobrovoqcima koji su u srpsku vojsku u{li posle zarob-
qavawa na srpskom rati{tu vrlo je malo podataka, dok se o onima iz ru-
skog zarobqeni{tva, koji su u sastavu Prve srpske dobrovoqa~ke divi-
zije uvedeni u boj na Dobruxi, kaè da ih je, posle Bana}ana, bilo najvi-
{e. Moglo bi se ra~unati da ih je na Dobruxi ratovalo barem dve hiqade.
Iz prekomorskih zemaqa tako|e je stiglo ne{to Sremaca; podaci o
wima sa~uvani su samo za period od februara 1917. do kraja oktobra
1918. godine i ima ih oko sto trideset.
Ovaj rad tek je jedan poku{aj, makar i obnovqen, da se istraìvawa
o srpskim ratnim dobrovoqcima iz Srema pomaknu s nulte ta~ke.
SRPSKI DOBROVOQCI
IZ NOVOSADSKE OP[TINE 1912-1918
Ovaj prilog samo je skroman poku{aj da se na jednom mestu sa-

beru imena svih poznatih srpskih dobrovoqaca iz oslobodila~-
kih ratova 1912-1918. godine koji poti~u sa podru~ja novosadske
op{tine ili su tamo naseqeni ili nadeqeni zemqom (dobrovo-
qa~kom kompetencijom) posle Velikog rata.
Uz prezime, ime i o~evo ime (kad je ono poznato), navode se
godina i mesto ro|ewa (kad su poznati), odnosno mesto ìvqewa
iz koga je dobrovoqac oti{ao u srpsku vojsku i mesto u kome je
do brovoqac posle Velikog rata naseqen ili nadeqen zemqom;
mesta su uvek ubeleèna prema dana{wem slu`benom nazivu.
Delimi~ni spiskovi, po azbu~nom redu, objavqivani su u po-
jedinim sveskama Enciklopedije Novog Sada, s tim {to je one s
po~etnim slovima prezimena A-J pripremio Mihajlo Stojakovi}
(Lamovita, Omarska 1923 - Novi Sad 1997), a ostale (K-[, ukqu~u-
ju }i i pribli`no dvesta imena od A-J) sastavqa~ ovog priloga:
Abramovi}, Risto Blagojev Me~a, Stolac - Stepanovi}evo

Abramovi}-Dobrani}, Blagoje Jovin Me~a, Stolac - Stepanovi}evo
Avdalovi}, Jovan Stevanov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Ajduk(ovi}), Milan Pavlov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Ajduk(ovi}), Rada Savin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Aleksi}, Milivoje Radev Gori}i, Oto~ac - Stepanovi}evo
Andrejev, Trofim Grigorjevi~ Visovsk, Rusija (Novi Sad) - Temerin
Andri}, Anton Marjanov 1884, Ilok, Vukovar - Stepanovi}evo
Andri}, \oka Tomin 1880, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Andri}, Milenko Ivanov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
An|eli}, Dragoqub Jovin ? - Kisa~
An|eli}, Jovo Todorov Dubo~ani, Bile}a - Kisa~
An|eli}, Mirko Jovin Dubo~ani, Bile}a - Stepanovi}evo
An|eli}, Risto Jovanov Dubo~ani, Bile}a - Stepanovi}evo
An|eli}, Sava Novi Sad - Novi Sad
Anoj~i}, Lazar Lukin Ka} - Ka}
Antonijevi}, dr Du{an Stevanov 1895, Ledinci - Stepanovi}evo
Antoni}, Milan Stevanov-Glavowin Novi Sad - Temerin
Antoni}, Milo{ Novi Sad - Novi Sad
Aranicki, Milan Novi Sad - Novi Sad
Arbulov(i}), Veselin \okin Futog - Futog
Arbulov(i}), Jovan Futog - Futog
Arsenov(i}), Sima Milo{ev 1888, Stapar, Sombor - Stepanovi}evo
Arsenov, Milan Stevanov Novi Sad - Novi Sad
Atanackov, Du{an Radin Ka} - Ka}
Atanackovi}, @ivota Petrov Golubac - Futog

Atanackovi}, Stanko Mladenov ôrtanovci, In|ija - Stepanovi}evo
A{krabi}, Risto Radev Drame{ina, Gacko - Stepanovi}evo
Babin, Radovan Simin 1893, Vizi}, Ba~ka Palanka (Novi Sad) - Novi Sad
Babi}, Danilo Petrov Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Babi}, Jelisije Du{anov Novi Sad - Novi Sad
Babi}, Jovan Stevanov Uzdoqe, Knin - Futog
Babi}, Lazar Filipov ? - Stepanovi}evo
Babi}, Marko Jovanov Maqevac, Sluw - Stepanovi}evo
Babi}, Rade Petrov 1887, @egar, Obrovac - Stepanovi}evo
Babi}, Rade Savin Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Babi}, Savo Lukin 1892, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Baboselac, dr Ivan 1885, Dowa Dobriwa, Slavonski Brod - Novi Sad
Bajagi}, Jovan A}imov Novi Sad - Temerin
Bajandi}, Stevan ? - Veternik
Baji}, Danilo-Dane Petrov 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Baji}, Jefta Novi Sad - Temerin
Baji}, Luka Milo{ev Novi Sad - Novi Sad
Baji}, Milan \ukin Novi Sad - Novi Sad
Baji}, Milo{ Novi Sad - Temerin
Baji}, Nikola Milev 1892, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Baji}, Savo Nikolin 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Bakajlov, Velimir Novi Sad - Temerin
Bakalovi}-Proti}, Lazar \or|ev Sremski Karlovci - Temerin
Baki}, Milan Novi Sad - Temerin
Barako, dr Gavra 1879, Novi Sad - Temerin
Bara}, Marko Jovanov 1885, Maqevac, Sluw - Stepanovi}evo
Bara}, Mile V. @eqava, Korenica - Petrovaradin
Barjaktar(evi}), Naum Gli{in 1885, Despotovo - Stepanovi}evo
Baro{, \ura Stevanov Nugla{ica, Bosansko Grahovo - Ka}
Batini}, Jovan Milo{ev Kuti, Bile}a - Kisa~
Bauer, Jovan Novi Sad - ?
Bejatovi}, Jovan Mitrov @awevica, Gacko - Koviq
Bejatovi}, Stevo Novi~in 1889, @awevica, Gacko - Novi Sad
Bejatovi}, Simo Josifov @awevica, Gacko - Stepanovi}evo
Bekovi}, Miodrag (Emil Qudevit Sluka) - 1884, Novi Sad (umro 1915)
Bekturidze, Ivan Rusija - Novi Sad
Belikov, Jovan Rusija - Stepanovi}evo
Beli}, Nikola Blagojev Rakovac, Beo~in - Stepanovi}evo
Beqinac, Bogdan Pavlov Beànija, Zemun - Stepanovi}evo
Be{lin, Mihajlo Novi Sad - ?
Biga, Iso Mihajlov Plitvice, Korenica - Stepanovi}evo
Biga, Nikola Mihajlov Plitvice, 1883, Korenica - Stepanovi}evo
Biki}, Ivan @ivanov êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Bjegovi}, Dmitar Stevanov 1892, Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evo
Bjeli}, Vaso Todorov Bribir, [ibenik - Futog
228 Ilija Petrovi}
Bjelica, Krsto \urin Ograde, Trebiwe - Stepanovi}evo

Bjelica, Marko \urin Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Bjelica, Milan ? - Stepanovi}evo
Bjelica, Milutin Jovin 1889, Kuba{, Stolac - Stepanovi}evo
Bjelica, Novica Milutinov Me~a, Stolac - Stepanovi}evo
Bogar, Frawa Subotica - Futog
Bogdanovi}, Aleksa Aleksin 1889, Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo
Bogdanovi}, Aleksa Lukin Tavanka, Qubiwe - Futog
Bogdanovi}, \oko Lukin Vrebac, Gospi} - Futog
Bogdanovi}, Petar Aleksin 1887, Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo
Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma profesor - Novi Sad
Bogi}, Gavra Kostin Futog - Futog
Bogojevi}, Bo{ko Lazarev Beograd - Futog
Bogojevi}, @arko Lazarev Beograd - Futog
Bogojevi}, Todor Davidov Novi Sad - Novi Sad
Boènovi}, Gavra Novi Sad - Temerin
Boìn, Milo{ Andrijin Novi Sad - Veternik
Boì}, Du{an Stepanov Svileuva, Koceqeva - Stepanovi}evo
Boì}-Karapanxin, Milan G. Sremski Karlovci - Novi Sad
Boòvi}, Petar Futog - Temerin
Bojani}, Jovan A}imov Novi Sad - ?
Bojer, Milan Sofronijev Stepojevac, Lazarevac - Stepanovi}evo
Borjanovi}, Slavko Novi Sad - Novi Sad
Borowac, Mija Mladenov Bege~ - Bege~
Borowac, Milo{ Todorov Bege~ - Bege~
Bosak, Teodor Radin Ka} - Ka}
Boti}, Lazar \okin Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Boti}, Sava Jovanov \ur|evo, @abaq - Ka}
Boti}, Svetozar Vladimirov 1885, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Bo{kov, Paja Davidov Bege~ - Bege~
Bo{kovi}, Lazar Ja{in Novi Sad - Temerin
Bo{kovi}, Stevan Novi Sad - ?
Bo{wak, @ivan Pajin Futog - Futog
Bo{wak, Milan Mladenov Futog - Futog
Brakus, Mile Stevin Vrhovine, Oto~ac - Stepanovi}evo
Brankov, Jovan Novi Sad - ?
Brankov, Rada (m) Novi Sad - ?
Brankov, Mladen Milo{ev Novi Sad - Novi Sad
Brankovi}, \oka @ivanov Neradin, Irig - Novi Sad
Brankovi}, Lazar Koviq - ?
Brati}, Novak Lukin Crgovo, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Brzak, Dragutin Jovanov Novi Sad - Temerin
Brzak, \ura Isin Novi Sad - Temerin
Brzak, Jova Novi Sad - Temerin
Brzak, Joca Savin Gospo|inci, @abaq - Novi Sad
Brzak, Kosta Pajin Novi Sad - Stepanovi}evo
Brzak, Mirko Savin Novi Sad - Novi Sad
Brzak, Mitar Savin Novi Sad - Novi Sad
Brzak, Paja Aronov Novi Sad - Novi Sad

Brzi}, Gavra Novi Sad - Temerin
Brzi}, Milo{ Koviq - ?
Brzi}, Sava Radin Koviq - ?
Brzi}, Todor Gli{in Koviq - ?
Brki}, Blagoje Aleksin Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo
Brki}, Jovan Ristov 1859, Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo
Brki}, Lazar Jovin 1894, Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo
Brki}, Marko Todorov 1889, Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo
Brki}, Milan Nikolin [ipovo, Jajce - Stepanovi}evo
Brki}, Petar Jovanov Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo
Brki}, Risto Todorov Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo
Brki}, Stevan Novi Sad - Temerin
Brqov(Brqaf?), Frawa I. Novi Sad - Temerin
Bruji}, Dmitar \ur|ev 1881, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo
Bruji}, Stevan \ur|ev 1894, Tomingaj, Gr~ac - Stepanovi}evo
Br~in, Vaso Davidov 1866, Gra~ac - Stepanovi}evo
Br~in, Mile Lukin 1892, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo
Br~in, Nikola Davidov 1874, Gra~ac - Stepanovi}evo
Br~in, Petar Vasin 1893, Gra~ac - Stepanovi}evo
Bugarski, Boìdar Mladenov Novi Sad - Temerin
Bugarski, Petar \urin Futog - Futog
Bugarski, Sava Milo{ev Novi Sad - Temerin
Bugarski, Stevan \. Kr~edin, In|ija - Petrovaradin
Budimirovi}, Milan M. 1895, A{awa, Pe}inci - Sremski Karlovci
Budimirovi}, Nikola Ilijin Gradusa, Petriwa - Futog
Budisavqevi}, Dimitrije Jakovo, Zemun - Stepanovi}evo
Budisavqevi}, \or|e Dmitrov Futog - Stepanovi}evo
Budo{an, Stevan Jovanov Novi Sad - Novi Sad
Bujandri}, Lazar N. Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Bukvi}, Boò Mihajlov Gorwe Grasno, Stolac - Stepanovi}evo
Bukvi}, Danilo Milev Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo
Bukvi}, Milo{ \urin 1885, Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo
Bukinac, dr \or|e 1880, Futog - Bawa Luka
Bulaji}, Savo Matov Grahovo, Nik{i} - Futog
Burja, Mirko Leopoldov Qubqana - Stepanovi}evo
Burna, Marko Dimitrijev Sremski Karlovci - Koviq
Buha, Aleksa Trifkov Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Buha, Vasiq Aleksin Kole{ko, Nevesiwe - Futog (u Stepanovi}evu)
Buha, Panto Nikolin Kole{ko, Nevesiwe - Futog
Buxarov, Sava Novi Sad - ?
Vakawac, Milan Brankov Bolman, Beli Manastir - Novi Sad

Vasiqevi}, Krsto Todorov Ubli, Herceg Novi - Veternik
Vasiqevi}, Petar Todorov Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Vasi}, Vasilije Milojev Mala Drenova, Trstenik - Stepanovi}evo
Vasi}, Ilija Svetozarov Bege~ - Bege~
230 Ilija Petrovi}
Vasi}, Milan @ivanov Bege~ - Bege~

Vasi}, Nikola Todorov 1886, Bege~ - Bege~
Vasi}, Paja Jovanov Bege~ - Bege~
Vasi}, Todor \okin Futog - Stepanovi}evo
Vatraqev, Petar Qubomirov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Vezili}, Vasa Novi Sad - ?
Vezili}, Milan Jovanov Novi Sad - ?
Velimirovi}, Milovan Stankov Beograd - Futog
Velimirovi}, Mihajlo Stankov Vequn, Sluw - Stepanovi}evo
Veli~kovi}(Veli~anski?), Vladimir Novi Sad - Temerin
Veli~kovi}, Nikola Novi Sad - Temerin
Veqkov(i}), Paja \okin Bukovac - Stepanovi}evo
Veqkovi}, Milivoje Veqkov Novi Sad - ?
Verna~ki, Milo{ Andrijin Koviq - Koviq
Veselinovi}, Marko Svetozarov Rumenka - Rumenka
Veselinov, Radivoj Jovanov Ka} - Ka}
Veselinovi}, Aca Novi Sad - ?
Veselinovi}, Vesa-Popovicki Novi Sad - ?
Veselinovi}, Vlada Matijin Kulpin, Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo
Veselinovi}, Ranko Kr~edin, In|ija - Novi Sad
Veselinovi}, To{a Novi Sad - Temerin
Vizjak, Albert Karlov Gorwe Ponikve, Ceqe - Stepanovi}evo
Vili}, Boà Mitrov Sremska Kamenica - Ka}
Vladikosti}, Nikola Matin Koviq - Koviq
Vlaovi}, \or|e Jocin Novi Sad - Novi Sad
Vla(h)ovi}, Kosta Novi Sad - ?
Vla{kali}, Petar Novi Sad - Temerin
Vojvodi}, \uro Milin 1872, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Vojvodi}, \uro Nikolin 1898, Gorwi Lapac, Dowi Lapac - Stepanovi}evo
Vojvodi}, Petar \or|ev Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Vojinovi}, Mika Novi Sad - ?
Vojnovi}, \urica Nikolin Klepci, Stolac - Futog
Vojnovi}, Ni}a Petrov Koviq - Koviq
Vojnovi}, Nikola Jovin Mazin, Gra~ac - Bege~
Vojnovi}, Petar \urin 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Vorgu~in, Lazar Ilijin Novi Sad - Temerin
Vrani}, Joca Uro{ev Ka} - Ka}
Vra~ar, Marko [pirin 1883, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo
Vra~ar, Stanko Markov 1876, Mekiwar, Udbina - Stepanovi}evo
Vra~ar, Stevo [pirin 1889, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo
*Vujini}, Milo{ Todorov 1888, Glavice, Glamo~ - Stepanovi}evo
Vujkovi}, Milan Kostin 1884, Varja{, Rumunija - Novi Sad
Vuka{inovi}, Ilija Milev 1887, Grmu{a, Biha} - Stepanovi}evo
Vuka{inovi}, Luka Ostojin Grmu{a, Biha} - Stepanovi}evo
Vukeli}, Joca \urin 1890, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Vukeli}, Petar M. Kr~edin - Novi Sad
Vukmanovi}, Ilija Milov Podgor, Bar - Futog
Vukov, Todor @ivkov Koviq - Koviq

Vukovi}, Vasilije Jovin 1883, Jugovi}i, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Vukovi}, Sofronije Nikolin Tuzla - Stepanovi}evo
Vukosav, Vaso Simin 1899, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Vukosav, Jovo Ristov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Vukosav, Marko 1880, Stolac - Stepanovi}evo
Vukosav, Tripo Jovin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Vukosavqev, Vitomir Du{anov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Vuk~evi}, Petar Milov Mikuli}i, Cetiwe - Stepanovi}evo
Vuleti}, Blaò Milovanov Kujava, Danilovgrad - Stepanovi}evo
Vuleti}, Iso Nikolin 1888, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo
Vu~ini}, Petar Antov Panik, Bile}a - Stepanovi}evo
Vu~kovi}, dr Nikola Vasin 1892, Novi Sad - Novi Sad
Vu~kovi}, \oka Novi Sad - ?
Vu~kovi}, Jovan Todorov Srbobran - Novi Sad
Vu~kovi}, Marko Mi{in Srbobran - Stepanovi}evo
Vu~kovi}, Ostoja Vasin Palan~i{te, Prijedor - Kisa~
Vu~kovi}, Pero Teodorov 1879, Velika Crkvina, Vojni} - Stepanovi}evo
Vu~urovi}, Boò Jakovov Presjeka, Trebiwe - Novi Sad
Vu~urovi}, Panto Obrenov Zupci, Trebiwe - Futog
Gaborov, Milan Timin Koviq - Koviq

Gabri}, Simo Novi Sad - Temerin
Gavrilov, Radivoj Simeonov 1884, Ka} - Ka}
Gavrilov(i}), Milo{ Aleksandrov Despotovo, Ba~. Palanka - Stepanovi}evo
Gavrilovi}, Petar Jeftin Novi Sad - Temerin
Gajdo{evi}, Joca M. Sremska Kamenica - Temerin
Gajinov, \oka Simin Novi Sad - Temerin
Gajicki, Triva To{in 1880, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Gali}, Ilija Vidov Novi Sad - Novi Sad
Gali}, Mi}a(Ni}a?) Vidov Novi Sad - Novi Sad
Ga}e{a, Ilija Lazarev Pavlica(?), Gra~ac - Stepanovi}evo
Ga}e{a, Mile Maksimov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Ga}e{a, Mile Stevanov 1888, Ga}e{a Selo, Vojni} - Stepanovi}evo
Georgijevi}, Borislav Nikolin Zemun - Stepanovi}evo
Georgijevi}, Branislav Petrovaradin - Temerin
Georgijevi}, Sava \okin Bege~ - Bege~
Gergeqi, Matija Frawin Dobrica, Alibunar - Stepanovi}evo
Gledi}, Dane Mi}in 1888, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evo
Gli{in, Lazar Radin Novi Sad - Novi Sad
Govor~in, Aca Jovanov Kulpin, Ba~ki Petrovac - Novi Sad
Govor~in, \or|e Slavkov Novi Sad - Temerin
Govor~in, Laza Novi Sad - Temerin
Gojkovi}, Gojko Mladenov 1889, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Gojkovi}, Du{an @ivanov 1882, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Golubovi}, Andrija \urin Rastelica, Kur{umlija - Kisa~
Gomirac, Rade Vajin Vrhovine, Oto~ac - Stepanovi}evo
232 Ilija Petrovi}
Gon|a, Milan Pajin Novi Sad - Novi Sad

Gostovi}, Milan J. Novi Sad - ?
Gostoji}, Milan Novakov Gospo|inci, @abaq - Ka}
Grabunxija, Antun P. Novi Sad - Temerin
Grbi}, Danilo Novi Sad - Temerin
Grgarevi}, Jovan Mirkov Futog - Futog
Grgurovi}, \or|e Andrijin Novi Sad - Stepanovi}evo
Grkovi}, dr Milan Stankov Sredwa Gora, Udbina - Kisa~
Grmu{a, Stojan Jovanov 1900, Bojna, Glina - Stepanovi}evo
Grozdani}, Simeun-Simo Stankov 1896, Ponori, Oto~ac - Stani{i}
(ìveo u Karlovcima)
Gruji}, Du{an Mol - Futog
Gruji}, Igwat Novi Sad - Temerin
Gruji}, Luka Jovanov Novi Sad - Novi Sad
Gruji}, Nikola Novi Sad - Temerin
Gruji}, Slavko Stevanov Novi Sad - Stepanovi}evo
Gudeq, Jovo Nikolin [uri}, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Gudeq, Milan Nikolin @iqevo, Nevesiwe - Kisa~
Gu`vica, Mitar ? - Veternik
Dabi}, Branko Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo

Dabi}, Jovo Mihajlov 1889, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Davidovac, Stanko Ka} - Ka}
Davidovi}, \oko Blagojev Vrba, Gacko - Stepanovi}evo
Davidovi}, Todor Ristov Vrba/Korita, Gacko - Kisa~
Dajkovi}, Tomo Perov 1895, Dru{i}i, Cetiwe (1961-1990. mitropolit
crnogorsko-primorski Danilo, prestavio se 1993) - Stepanovi}evo
Damjanov, Gojko ? - Novi Sad
Damjanov, \ura Pavlov Rumenka - Rumenka
Damjanov, Mladen Jocin Rumenka - Rumenka
Damjanov, Nenad Lazarev Rumenka - Rumenka
Damjanov, Novak Lazarev Rumenka - Rumenka
Damjanovi}, Paja Novi Sad - ?
Damwanovi}, Milivoj Markov Beloqin, Prokupqe - Futog
Darmanovi}, Nasto Brskut, Podgorica - Veternik
Darmanovi}, Tomo Lukin Brskut, Podgorica - Veternik
Dautovi}, Mile Milev 1894, Rudopoqe, Gra~ac - 1995, Stepanovi}evo
Dvorni}, @arko Mladenov Popovac, Beli Manastir - Stepanovi}evo
Devi}, Paja Acin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Dejanovi}, Koja Novi Sad - ?
Dejanovi}, Milan Stevanov Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Dejanovi}, Milenko \okin @abaq - Stepanovi}evo
Dejanovi}, Uro{ Novi Sad - Novi Sad
Divqakovi}, Luka S. Neradin, Irig - Novi Sad
Divqan, Spasoje Joksimov Mihoqa~e, Gacko - Futog
Dikli}, Branko Savin Petrovaradin - Stepanovi}evo
Dimitrijevi}, Milan Novi Sad - ?
Dimitrijevi}, Slavko Novi Sad - Temerin
Dimitrov, \oka Novi Sad - Novi Sad

Dimitrov, \or|e Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Novi Sad
Dimitrov, Petar Koviq - ?
Din~i}, Stojan Novi Sad - ?
Dmitrovi}, Nikola Dmitrov Ma{vine, Sluw - Veternik
Dobrani}, An|elko Jovanov Me~a, Stolac - Stepanovi}evo
Dobrani}, Jovan Lukin Me~a, Stolac - Stepanovi}evo
Dobrani}-Bjelica, Marko \urin Me~a, Stolac - Stepanovi}evo
Dobri}, Ilija Tomin Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo
Dobri}, Svetozar Savin 1888, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Dobrodolski, Jova Nestorov Futog - Futog
Dobrodolski, Lazar Nestorov Futog - Futog
Doki}, Milorad \urin 1888, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Dotli}, Pera Novi Sad - ?
Dotli}, Sava Pajin Novi Sad - Novi Sad
Dotli}, Steva Novi Sad - ?
Dotli}, Uro{ Novi Sad - Temerin
Dragi}, Sava Novi Sad - Temerin
Dragi}, Todor Milo{ev Futog - Futog
Dragi~evi}-Fratri~evi}, Pavle Magdalenin Sr. Karlovci - Stepanovi}evo
Dragojevi}, Jovan \okin Novi Sad - Temerin
Dragojevi}, Marko Ilijin 1893, Svra~kovo Selo, Udbina - Stepanovi}evo
Dragomirovi}, Joca-Ba|in Novi Sad - ?
Dragunovi}, Pavle-Paja Stevanov Novi Sad - Novi Sad
Dragunovi}, Trifun-Triva Savin Novi Sad - Novi Sad
Draì}, Ivan Novi Sad - ?
Draì}, Stojan Ja{in Bege~ - Bege~
Drezgi}, Nikola Ilijin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Drezgi}, Rade Lazin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Drobac, Vaso Mirkov Gra~ac - Stepanovi}evo
Drobac, Qubomir Jovanov Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo
Drobac, Nikola \ur|ev 1895, Vu~ipoqe, Gra~ac - Stepanovi}evo
Drobac, Rade Jovanov 1887, Zbori{te, Krupa - Stepanovi}evo
Drobac, Rade Stevanov Mala Gli{ova, Gra~ac - Stepanovi}evo
Dubani}, Mihailo Novi Sad - Temerin
Duda{ev, Lazar Lazarev Koviq - Koviq
Dugo{evi}, Lazar Lazarev Novi Sad - Koviq
Duki}, Petar Tomin 1898, Duki}i, Gra~ac - Stepanovi}evo
Duki}, Toma Danev 1888, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo
Dun|erski, Jovan Milanov Srbobran - Futog
Dupor, Milo{ Nikolin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Dusi}, Ostoja Jovanov Sviwar, Bawa Luka - Stepanovi}evo
Du~i}, Boò Ilijin 1893, Potkokerna, Gra~ac - Stepanovi}evo
Du~i}, \uro Ilijin 1891, Potkokerna, Gra~ac - Stepanovi}evo
\akovi}, Petar Teodorov-To{in 1875, Novi Sad - Stepanovi}evo

\eki}, Danilo Danev 1890, Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo
234 Ilija Petrovi}
\eki}, \uro Petrov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo

\eki}, Rade Nikolin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
\eki}, Simo Jovin 1888, Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo
\eki}, Todor Milo{ev 1894, Vrace, Gra~ac - Stepanovi}evo
\ogo, Danilo Vasin Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo
\onovi}, Milan Bogdanov Br~eli, Bar - Kisa~
\or|evi}, Qubi{a Novi Sad - Temerin
\or|evi}, Stevan Novi Sad - Temerin
\or|evi}-Piskulis, Mihajlo-Grk Nikolin 1903, Smirna, Turska - Stepanovi}evo
\uki}, ? ? - Veternik
\uki}, Tomo Danev Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo
\ulvezan, Svetozar ênej - ?
\ura{evi}, Krsto Nikov Tudorovi}i, Kotor - Stepanovi}evo
\ur|ev, Branko Milovanov Koviq - Koviq
\uri}, Miloje Novi Sad - ?
\urica, Milan Ilijin 1882, Hateqi, Stolac - Stepanovi}evo
Egi}, \oka Novakov Kr~edin, In|ija - Petrovaradin

Elmer, Josip Antunov 1884, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Erakovi}, Mitar Spsojev Bawani, Nik{i} - Futog
Erdeqan, Aleksandar Novi Sad - Temerin
Erdeqan, Milan Novi Sad - Temerin
E{ki}evi}, Vasa 1867, Irig (Novi Sad) - Temerin
@abi}, Ilija Mladenov 1879, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo

@aki}, Jovan Mladenov Bege~ - Bege~
@arkovi}, Krsto Lukin Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo
@ivanov, Aleksandar Koviq - Koviq
@ivanov, Jovan M. Koviq - Koviq
@ivanov, Jovan R. Koviq - Koviq
@ivanov, Joca Mladenov Bege~ - Bege~
@ivanov, Mita Ka} - Ka}
@ivanovi}, Dejan Milanov Futog - Futog
@ivanovi}, \or|e Milanov 1882, Futog - 1933, Ma~vanska Mitrovica
@ivanovi}, Jovan Petrov 1899, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
@ivanovi}, Sima Acin Futog - Futog
@ivi}, Emil O. Novi Sad - Temerin
@ivkov, Jovan Milo{ev Bege~ - Bege~
@ivkov, Joca To{in Bege~ - Bege~
@ivkovi}, Mihajlo Novi Sad - Temerin
@ivkovi}-Trlaja, Frawo [imunov 1890, [ibenik - Ka}
@iàkov, Milan Obradov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
@iki}, Vasa Jovanov Novi Sad - Novi Sad
@iki}, Mihailo Novi Sad - Temerin
Zavi{i}, dr Milorad Aleksandrov Novi Sad - Temerin

Zagor~i}, Bogdan Bogdanov Novi Sad - Novi Sad
Zagor~i}, Emil Novi Sad - Novi Sad
Zagor~i}, @ivan Gavrin Novi Sad - Novi Sad
Zagor~i}, Ja{a Novi Sad - Temerin
Zagor~i}, Joca Novi Sad - Novi Sad
Zagor~i}, Marko Lukin Novi Sad - ?
Zagor~i}, Milan \okin Novi Sad - Temerin
Zagor~i}, Mirko Lukin Novi Sad - ?
Zagor~i}, Slavko Novi Sad - Novi Sad
Zarin, Pera Milanov Banatsko Aran|elovo, Novi Kneèvac - Futog
Zari}, Radovan Nikolin-\o|in Novi Sad - ?
Zari}, Sima-Kico{ev Novi Sad - ?
Zahari}, Aleksandar Novi Sad - Temerin
Zelenovi}, Blagoje Gavrilov Mihoqa~a, Gacko - Ka}
Zemqanac, \or|e Novi Sad - ?
Ze~evi}, Veqko Simin Nevesiwe - Futog
Zli~i}, ? (udovica Katica) Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Zlokolica, \or|e Gavrin @abaq - Budisava
Zori}, Rade \urin 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Zurovac, Milan Vasin 1895, Loznica, âpqina - Stepanovi}evo
Ivanovi}, Vu~i} Radomirov Ne{tin(?), Beo~in - Novi Sad

Ivanovi}, Savo Vukov Doqani, Podgorica - Stepanovi}evo
Ivezi}, Milan Danilov Bawa Luka - Novi Sad
Ivkovi}, Jovan Todorov ? - Kisa~
Ivkovi}, Lazar Spasojev Zalom, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Ivkovi}, Siman Lazarev ? - Stepanovi}evo
Igi}, Nikola Nenadov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Ili}, Emil Novi Sad - Novi Sad
Ili}, @ivojin @ivotin Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo
Ili}, Ilija Milanov 1893, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Ili}, Jevto J. 1880, Deleu{a, Bile}a - Stepanovi}evo
Ili}, Jovan Radev 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Ili}, Jovo Mitrov 1881, Miru{e, Bile}a - Stepanovi}evo
Ili}, Jovo Stevin 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Ili}, Milan Jovi~in Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Ili}, Milan Novin Futog - Veternik
Ili}, Milorad ? - Bege~
Ili}, Mi}an Radev Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo
Ili}, Mladen Todorov Futog - Veternik
Ili}, Petar Nikolin-Kokica 1896, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Ili}, Simo Tomin 1888, Bruvno, Gra~ac - Stepanovi}evo
In|i}, Ilija Jovanov Irinovac, Sluw - Stepanovi}evo
In|i}, Nikola Stevanov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
In|i}, Pavle Jovanov 1895, Vojka - Novi Sad
Ini}, Ilija Stevanov Buni}(?), Korenica - Stepanovi}evo
Irmova~ki, Nikola Milo{ev Novi Sad - Novi Sad
Isajevi}, Dimitrije-Mita Milo{ev Ledinci - Stepanovi}evo
Isakov, Stevan Veqkov Ka} - Ka}
236 Ilija Petrovi}
Isakov, Emil Milo{ev Ka} - Ka}

Isakov, To{a Nikolin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Jakotin, Gavra Jovanov Novi Sad - Novi Sad

Jakotin, \or|e Novi Sad - Temerin
Jakotin, Paja Jocin - Bajkov Novi Sad - Novi Sad
Jak{i}, Maksim Vulev 1898, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Jak{i}, Obren Mitrov 1888, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Jak{i}, [}epan \okov 1888, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Jani}, Risto Mijin 1892, Bijela, Kowic - Novi Sad
Jankovi}, \oka-Bata} Novi Sad - Novi Sad
Jankovi}, @ivota Futog - Temerin
Jankovi}, Joca Pajin Novi Sad - Novi Sad
Jankovi}, Milan Velimirov Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Jankovi}, Milo{ Novi Sad - Temerin
Jankovi}, Mitar Novi Sad - Ba~ka Topola
Jankovi}, S. Ledinci - Veternik
Jankovi}, Stevan \okin Koviq - Koviq
Jankovi}, Stevan Mitin Bukovac - Futog
Jano{evi}, Jovan \okin Koviq - Koviq
Jati}, To{a \okin 1874, Bege~ - Bege~
Jelki}, Milo{ Qubomirov Susek, Beo~in - Futog
Jevri}, Stevan Andrijin 1888, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Jeki}, Dragomir J. - Vojvoda Dejan Kru{evac - Novi Sad
Jela~a, Jovo Todorov 1892, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Jela~a, Maksim Nikolin Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Jela~a, Mile Danev 1892, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Jela~a, Mile Nikolin 1882, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Jela~a, Mile Pavlov 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Jela~a, Todor Danev 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Jela~i}, \uro Trifkov 1892, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Jela~i}, Maksim \urin 1875, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Jela~i}, Milan Ilijin Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Jela~i}, Todor Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Jeli}, Bogoqub \or|ev 1882, Qubu{ki - Stepanovi}evo
Jeli}, Ilija Savin Ka} - Ka}
Jelki}, Milo{ Qubomirov Futog - Novi Sad
Jeremi}, @ivko Mihajlov-Mikin êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
*Jerkovi}, Dmitar Boìn 1892, Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evo
Jefti}, Nedeqko Milanov Kamenica, Uìce - Stepanovi}evo
Jefti}, Stevan Dimitrijev Novi Sad - Stepanovi}evo
Je~inac, Mihajlo Novi Sad - Novi Sad
Jovanovi}-Antunovi}, Vladimir To{in Futog - Futog
Jovanovi}, Dobra Novi Sad - Temerin
Jovanovi}, Dragomir Novi Sad - ?
Jovanovi}, Ja{a Acin Koviq - ?
Jovanovi}, Jovan Danilov Sarajevo - Stepanovi}evo
Jovanovi}, Jovan Novi Sad - Temerin
Jovanovi}, Qubomir Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo

Jovanovi}, Manojlo Blagojev Babila, Zenica - Veternik
Jovanovi}, Mitar Ja{in-Tubi} Novi Sad - Novi Sad
Jovanovi}, Neca M. Kr~edin, In|ija - Petrovaradin
Jovanovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin
Jovanovi}, Toma Novi Sad - ?
Jovanovi}, dr Toma - Sremski Karlovci - ?
Jovanovi}, To{a Novi Sad - Novi Sad
Jovanovi}, Trifun Mitin Ka} - Ka}
Jovanovi}, Filip Novi Sad - Novi Sad
Jovi}, Vi}entije \or|ev Ka} - Ka}
Jovi}, Milivoj Milo{ev Ka} - Ka}
Jovi}, To{a Dragutinov Ka} - Ka}
Joki}, An|elko Ristov 1890, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Joki}, Petar Ristov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Joki}, Risto Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Joki}, Stojan Ristov 1885, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Joki{i}, Vojin Spasojev Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Joki{i}, Simat Spasojev 1892, Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Joki{i}, Spasoje Vukosavov Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Jonovi}, Ilija Milanov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evo
Joci}, Steva-[ovqanov Novi Sad - ?
Joci}, Tima Novi Sad - Temerin
Juri{evi}, Milan Tripov Grahovo, Nik{i} - Veternik
Juri{i}, Du{an Novi Sad - ?
Juri{i}, Stevan Simin Novi Sad - Temerin
Kavgi}, Sava \okin Novi Sad - “~lan najboqeg tambura{kog orkestra”

Kamber, Sava Novi Sad - Novi Sad
Kantarxi}-Piro{ki, Ilija Stevanov Novi Sad - Novi Sad
Karanovi}, Josim Sremska Kamenica - ?
Karanovi}, Sava Lazarev Sremska Kamenica - Stepanovi}evo
Kari}, Nikola Jovin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Kari}, Nikola [}epanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Kari}, Risto [}epanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Kari{ik, Jovo Lazov Zijemqe, Mostar - Stepanovi}evo
Ka{ikovi}, Jefto Savin Vrawska, Bile}a - Stepanovi}evo
Ka{ikovi}, Savo Andrijin Sredwe Selo, Bile}a - Kisa~
Ka{ikovi}, Trifko Savin Vrawska, Bile}a - Kisa~
Ka{ikovi}, Filip Kojin Vrawska, Bile}a - Futog
Keli}, Jovan Pantin Ravno Selo, Vrbas - Novi Sad
Kerac, Nikola Savin Novi Sad - Novi Sad
Kerac, Pavle Stevanov Koviq - Koviq
Kerac, Stevan Jovanov Koviq - Koviq
Kerac, Teodor-To{a Stevanov 1880, ênej - Temerin
Ker~evi}, Milan-Jana} Pajin Futog - Veternik
Kesi}, Jovan Tomin 1888, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
238 Ilija Petrovi}
Kesi}, Petar \urin 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo

Kisa~anin, Pera Novi Sad - Temerin
Kiselica(Kiseli~ki?), @arko Cvetin Novi Sad - Temerin
Kneèvi}, Milutin Milanov ênta, Kova~ica - Futog
Kobilarov, Svetozar-Cveta Gli{in Novi Sad - Temerin
Kova~, Krsto Mihajlov @iqevo, Nevesiwe - Kisa~
Kova~, Petar Mihajlov @iqevo, Nevesiwe - Kisa~
Kova~evi}, Anto ]etkov 1891, Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Bo{ko Todorov 1888, Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Dositej Petrov Novi Sad - ?
Kova~evi}, Du{an M. Novi Sad - ûrug
Kova~evi}, \or|e Jovi~in Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Jovan Novi Sad - ?
Kova~evi}, Lazar Nikolin Dobreq, Gacko - Kisa~
Kova~evi}, Lazar Novi Sad - Temerin
Kova~evi}, Maksim \okin Riqa, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Milan Davidov Lipa, Biha} - Novi Sad
Kova~evi}, Milan Mladenov -Pi~ka{ Novi Sad - Novi Sad
Kova~evi}, Milan S. Novi Sad - ?
Kova~evi}, Milo{ Radev Sokoli{te, Novi Grad - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Mitar Bo{kov Podgorica - Futog
Kova~evi}, Mitar Petrov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Nikola Danev Latin, Ogulin - Veternik
Kova~evi}, Obrad Jovi~in Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Pavle Novi Sad - Novi Sad
Kova~evi}, Petar R. Nevesiwe - Stani{i} (ìveo u Stepanovi}evu)
Kova~evi}, Rade Stevanov 1886, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Kova~evi}, Sava Simin Novi Sad - ?
Kova~evi}, Todor Ristov 1846, Riqa, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Koda, Teodor Dimitrijev Novi Sad - Temerin
Kozarac, \oka Milanov Koviq - Koviq
Kozarev, Paja Ilijin Ka} - Ka}
Kozarov, Du{an Milanov Rumenka - Rumenka
Kozarov, Petar Veselinov Rumenka - Rumenka
Kozarov, Ranko Mitin Rumenka - Rumenka
Kozarov, êdomir Pajin Rumenka - Rumenka
Koji}, Todor Gli{in Koviq - Koviq
Kokotovi}, Du{an-Dule ? - Petrovaradin
Kokotovi}, Mile Damjanov 1885, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evo
Kolak, Mihajlo Aleksin 1881, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Kolak, Todor Tripov 1877, Kle~ak, Stolac - Stepanovi}evo
Kolari}, Nikola Novi Sad - ?
Kolarov(i}), @ivan Vasin Futog - Futog
Kolarov, Nikola Novakov Koviq - Koviq
Kolarovi}, Du{an Lazarev 1894, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Kolarski, Bapa Novi Sad - Novi Sad
Kolarski, Pera Mladenov Novi Sad - Temerin
Kolarski, Rada Jocin Rumenka - Rumenka
Komar, Du{an Jovi~in Suzina, Stolac - Stepanovi}evo

Komar, Jovica [pirov Suzina, Stolac - Stepanovi}evo
Komnenovi}, Branko Lazarev Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Komnenovi}, Lazo Todorov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Konti}, Milan Nikolin 1892, Gra~ac - Stepanovi}evo
Konti}, Milan Petrov Gra~ac - Stepanovi}evo
Konti}, Milo{ Milev 1883, Gra~ac - Stepanovi}evo
Kon~ar, Dane Petrov Leskovac, Korenica - Veternik
Kordi}, Proko Stevanov Rudo Poqe, Gacko - Stepanovi}evo
Kosina, Rikard Frawin Novi Sad - Novi Sad
Kosovac, Bude Nikolin [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo
Kosovac, Milan Stevanov [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo
Kosti}, Gligorije Ristov Prilep - Stepanovi}evo
Krajnovi}, Danilo Davidov Bruvno, Gra~ac - Koviq
Kramer, Frawa Martinov Nova Crkva, Ceqe - Futog
Krauzovi}, Paja Jovanov Ka} - Ka}
Krivoku}a, Mile Markov 1892, Dugo Selo, Vrginmost - Stepanovi}evo
Krivoku}a, Mile Savin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Kriàn(i}), Petar Milo{ev Novi Sad - Temerin
Kri~kovi}, Mile Avramov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Kri~kovi}, Nikola Milev Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Krsti}, Vasa Stevanov Futog - Futog
Krsti}, Joca Novi Sad - Temerin
Krsti}, Joca Radin Novi Sad - Temerin
Krsti}, Qubomir Jovanov Novi Sad - Novi Sad
Krsti}, Milan Milanov Novi Sad - Novi Sad
Krsti}, Sava Mladenov Novi Sad - Stepanovi}evo
Krsti}, Slavko Petrov Bege~ - Bege~
Krsti}, Todor Novi Sad - Stepanovi}evo
Krstono{i}, Sima Mladenov Novi Sad - Novi Sad
Kruèvi}, Vaso Jovanov 1896, @iqevo, Nevesiwe - Kisa~
Kr~edinac, Paja Novi Sad - Temerin
Kuzeqevi}, Gavrilo Mihajlov Dobroselica, âjetina - Veternik
Kuzmanovi}, Milan Boìn Ledinci - Stepanovi}evo
Kuzmanovi}, Nikola Todorov Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Kukavski, Paja Andrijin Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo
Kuqi}, \oko Stevanov Trusina, Stolac - Stepanovi}evo
Kuqi}, Jovo Tomin Trusina, Stolac - Stepanovi}evo
Kuqi}, Mihajlo Stevanov Trusina, Stolac - Stepanovi}evo
Kuqi}, Simo Jovin Trusina, Stolac - Stepanovi}evo
Kupre{anin, Jovo Mihajlov 1854, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo
Kurili}, Milan Jovanov Stolac - Novi Sad
Lazarevi}, Gli{a Lazarev Novi Sad - Temerin

Lazarevi}, dr Vojin \or|ev 1887, Pan~evo - 1953, Novi Sad
Lazarevi}, @ivan Pavlov Sremski Karlovci - ûrug, @abaq
Lazarevi}, Lazar Lazarev Novi Sad - Temerin
240 Ilija Petrovi}
Lazarov, Lazar Vasin 1873, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo

Lazi}, Mita Igwatov Novi Sad - Novi Sad
Lali}, Vasa Gli{in Koviq - Koviq
Lali}, Gavro Perin 1895, Ora{je, Trebiwe - Stepanovi}evo
Lali}, Milo{ Jeftov 1889, Ora{je, Trebiwe - Stepanovi}evo
La}arac, Du{an Jovanov Bege~ - Bege~
Lackovi}, Andrija Novi Sad - Temerin
Leden~i}, @ivko Vladin Futog - Veternik
Le|anac, Mladen Ilijin Bege~ - Bege~
Leze~ev, \ura Mihajlov Novi Sad - Novi Sad
Leskovac, Slavko Savin Sivac, Sombor - Futog
Leti}, Borivoj Stevanov Koviq - Koviq
Leti}, Branko Novi Sad - ?
Leti}, Vitomir Novi Sad - Temerin
Leti}, Dane ? - Veternik
Leti}, Novak Uro{ev Novi Sad - Temerin
Leti}, Svetislav Du{anov Novi Sad - Novi Sad
Leti}, Svetozar Du{anov Novi Sad - Novi Sad
Leti}, Stevan Mitin Novi Sad - Temerin
Letica, Dane Radev Pla{ki, Ogulin - Futog
Litri~in, Milan Mladenov Bege~ - Bege~
Lovri}, Lujo Lovrin Su{ak, Rijeka - Futog
Lojpur, Novica Jawo{ev Tasov~i}i, âpqina - Stepanovi}evo
Lon~ar, Aleksa Markov 1895, [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo
Lon~ar, Dane Markov 1889, [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo
Lon~ar, \uro Jovanov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Lon~ar, Quban Boìn 1894, [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Lon~ar, Milo{ Dmitrov [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo
Lugowa, Ostoja Spasojev Ravno, Bugojno - Stepanovi}evo
Luka~evi}, Simo Ilijin Biskupija, Knin - Koviq
Luki}, Trifun Simin Bukovac, Maglaj - Veternik
Lupurov, Petar Vasin 1887, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Lu~i}, To{a Tomin Novi Sad - Novi Sad
Qubi~i}, Cveta-Mu}urlijin Novi Sad - ?

Qubojevi}, Ivan-Kisa~ki Novi Sad - Novi Sad
Qubojevi}, Jovan Pantelijin-Kisa~ki Novi Sad - Novi Sad
Magov~evi}, Radomir Jovanov Cerovo, Nik{i} - Koviq

Majstorovi}, Nikola Vasin Smoqana, Bosanski Petrovac - Stepanovi}evo
Maksimovi}, Marko Lazarev 1892, Sremski Karlovci - Kisa~
*Maletin, dr Marko Milo{ev 1890, Novi Sad - Temerin
Maleti}, Bogdan Gavrin 1896, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Maleti}, Du{an Novi Sad - Novi Sad
Malivuk, Stevan Vladin Novi Sad - Novi Sad
Mandari}, Nikola Vasin Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo
Mandi}, A}im Lazarev Ka} - Ka}
Manojlovi}, Ilija Nikolin Novi Sad - Temerin

Manojlovi}, Slavko Mihajlov Dolovo, Pan~evo - Bege~
Manojlovi}, Stevan Novi Sad - Temerin
Maodu{, Stevan Novi Sad - Temerin
Marinkov, Vlada S. Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Marinkov, Gavra Dimitrijev Koviq - Koviq
Marinkov, Gavra Jocin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Marinkov, Rada Todorov Koviq - Koviq
Marinkovi}, Veqko Novi Sad - ?
Marinkovi}, Mitar Markov Mlakovac, Karlovac - Budisava
Marinkovi}, Pavle Svetozarov Ledinci - Stepanovi}evo
Marinkov(i}), Stevan Kostin Koviq - Koviq
Mari}, Vojislav \or|ev Mali Mokri Lug, Beograd - Novi Sad
Mari}, \or|e Jovin Slip~i}i, Mostar - Stepanovi}evo
Mari}, Ilija Gavrin Futog - Futog
Mari}, Mihajlo Ka} - Ka}
Mari}, Pavle Novi Sad - Temerin
Marjanovi}, Milan Novi Sad - ?
Markov, Laza Milo{ev Futog - Futog
Markovi}, Aleksandar Lazarev Trstenik - Futog
Markovi}, Boìdar Novi Sad - Temerin
Markovi}, Velimir Koviq - ?
Markovi}, Veqko Novi Sad - Temerin
Markovi}, \oka Jocin Koviq - Koviq
Markovi}, dr Laza-Mrgud 1876, Toma{evac, Zrewanin - Novi Sad
Markovi}, Mladen Novi Sad - Temerin
Markovi}, Pajkan Lazarev Tuzla - Futog
Markovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin
Markovi}, Stevan Jocin Koviq - Koviq
Markovi}, Stevan Novi Sad - Temerin
Martinovi}, Boò I. Brezovik, Nik{i} - Futog
Martinovi}, Petar Boìn Bege~ - Bege~
Mati}, \oka Mirkov Ka} - Ka}
Mati}, Milan @ivanov Koviq - Koviq
Mati}, Milisav Stevanov Novi Sad - Stepanovi}evo
Mati}, Mirko Andrijin Novi Sad - Temerin
Mati~i}, Erzilije Matijin Novi Sad - Temerin
Ma}e{i}, Josif ]irin Krwak, Vojni} - Futog
Macko, Pavle Novi Sad - Temerin
Medan, Jovo [}epanov Brati}i, Stolac - Stepanovi}evo
Medan, Maksim Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Medenica, Milosav Milin Novi Sad - ?
Men|an, Paja Pavlov Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo
Mijanovi}, Vaso Gavrilov 1893, Vrpoqe, Bile}a - Novi Sad
Mijanovi}, Lazar Gavrilov 1889, Vrpoqe, Bile}a - Novi Sad
Mijatovi}, Veselin Novi Sad - Novi Sad
Mijatovi}, Joca Stevanov Novi Sad - Novi Sad
Mijatovi}, Mita Novi Sad - Temerin
242 Ilija Petrovi}
Mijatovi}, Stevan Nikolin Novi Sad - Temerin

Mijatovi}-Trifkovi}, Jovan \urin Izgori, Gacko - Stepanovi}evo
Mikanov, Vojin L. ? - Novi Sad
Miketi}, Mihajlo Peovac, Andrijevica(?) - Novi Sad
Miki}, Milan Stankov Resnik, Beograd - Stepanovi}evo
Milanovi}, Desanka Stevanova Novi Sad - Temerin
Milanovi}, Mihajlo Novi Sad - Novi Sad
Milanovi}, Mihajlo Gavrin Sovrle, Visoko - Bege~
Mila{inovi}, Milan Titel - Ka}
Milekovi}, Ivan Blaòv Groma~a(?), Petriwa - Stepanovi}evo
Milenkovi}, Stevan Petrov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evo
Milivojev, @iva Koviq - Koviq
Milidrag, Trifko \urin Dowa Trusina, Stolac - Stepanovi}evo
Milinkovi}, Nikola \okin Ledinci - Futog
Milinkovi}, Obrad Todorov Dabar, Sanski Most - Kisa~
Mili}, Aleksa Mitin Novi Sad - Temerin
Mili}, Aca - [umarov Novi Sad - Temerin
Mili}, Bogdan Milanov Novi Sad - Novi Sad
Mili}, Vladimir Novi Sad - Temerin
Mili}, dr \or|e Du{anov Sremski Karlovci - Tovari{evo
Mili}, Milo{ Milanov Koviq - Koviq
Mili}, Mitar Milo{ev Koviq - Koviq
Mili}, Sava Tomin Novi Sad - Temerin
Mili}, Slavko Uro{ev Novi Sad - Temerin
Mili}, Todor Lesijin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Mili}ev, Milorad Milutinov Novo Milo{evo, Novi Be~ej - Stepanovi}evo
*Mili}ev, dr Vladimir Milo{ev-Mi{in 1898, Novi Sad - Temerin
Mili}ev, Milorad Novi Sad - Novi Sad
Mili}evi}, Nikola Novi Sad - Temerin
Milkov, Sima Stevanov Rumenka - Rumenka
Milovanovi}, dr Milan Svetozarov Novi Sad - ?
Milovi}, ]etko Andrijin Grahovo, Nik{i} - Futog
Milojevi}, Stevan Qubisavov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evo
Miloradov, Du{an Da{in Rumenka - Rumenka
Miloradov, Nikola Lazarev Rumenka - Rumenka
Milosavqevi}, Milan ênej - ?
Milo{evi}, Qubomir ? - Novi Sad
Miluni}, Ostoja Novi Sad - Temerin
Milutinov, Milo{ Radin Ka} - Ka}
Miokovi}, Bogdan Radev Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo
Mirilov, Branislav Jovanov Sremski Karlovci - Temerin
Mirilov, Milivoj J. Sremski Karlovci - Temerin
Miri}, Nikola Josifov Gorwa Dubrava, Ogulin - Veternik
Miri}, Slavko Mirkov Koviq - Koviq
Mirkov(i}), Mladen Jocin Novi Sad - Temerin
Mirkovi}, \oka Stevanov Bukovac - Stepanovi}evo
Mirkovi}, Jovan Miqanov Ledinci - Stepanovi}evo
Mirkovi}, Milan Sremska Kamenica - ?
Mirkovi}, Milan Danev Zalu`nica, Oto~ac - Stepanovi}evo

Mirkovi}, Mladen Novi Sad - Temerin
Mirkovi}, Stevan Sremska Kamenica - ?
Mirkovi}, Radivoj Novi Sad - Temerin
Mirkovi}, Stevo Aleksin Stolac - Stepanovi}evo
Mirosavqevi}, Svetislav Novi Sad - Temerin
Mitrovi}, Budimir Krstin Sokobawa - Futog
Mitrovi}, Hranislav Ka} - Ka}
Mi}i}, Simo Ilijin Obqaj, Bosanski Petrovac - Stepanovi}evo
Miu~in, Mita Dimitrijev Novi Sad - Temerin
Mihajlovi}, \oka Dragi}ev Koviq - Koviq
Mihajlovi}, Laza Novi Sad - Temerin
Mihajlovi}, Slavko Mihajlov Novi Karlovci, In|ija - Budisava
Mihel~i}, @arko [andorov Bukovac - Stepanovi}evo
Mihi}, Gojko Lazarev Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Mihi}, Danilo Pantin Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Mihi}, Spasoje Mihov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Mici}, Simo Ilijin Obqaj, Bosanski Petrovac - Futog
Mi{i}, @arko S. Novi Sad - Novi Sad
Mi{i}, Sava Pajin Koviq - Koviq
Mi{kov, Milo{ Igwatov Koviq - Koviq
Mi{kovi}, Milan Petrov Svilo{, Beo~in - Futog
Mi{~evi}, Mihajlo Pavlov Novi Sad - Stepanovi}evo
Mogin, Danilo To{in Novi Sad - Temerin
Mogin, Paja Novi Sad - ?
Moqac, Milivoj Savin Novi Sad - Novi Sad
Momirovi}, Branko Pajin Novi Sad - Novi Sad
Mom~ilovi}, Radovan M. Kr~edin, In|ija - Novi Sad
Mo{trokol, Radovan Petrov Dodo{i, Cetiwe - Stepanovi}evo
Mrdi}, Petar Spasojev Orahovac, Trebiwe - Stepanovi}evo
Mr|anov, Petar Ka} - Ka}
Mr|anin, Petar Stevanov 1892, Sremski Karlovci - Koviq
Mrkailo, Jovan Petrov Radu~, Gospi} - Stepanovi}evo
Mrki}, Isajlo Nikolin Cerovica, Gra~ac - Veternik
Murga{ki, Svetozar Novi Sad - ?
Nada{ki, Quba Mitin Baranda, Kova~ica - Futog

Naranxi}, Mile Milanov Doqani, Oto~ac - Stepanovi}evo
Naranxi}, Stojan Miletin [kare, Oto~ac - Stepanovi}evo
Nasti}, Gavra Trifunov Bege~ - Bege~
Nedeqkov, Sima Pajin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Nedeqkovi}, Milutin - 1894, Novi Sad - Novi Sad
Nedeqkovi}, Platon Sremska Kamenica - Stepanovi}evo
Nedi}, Milan Milo{ev Novi Sad - Temerin
Nedi}, Milo{ ênej - Temerin
Nedi}, Mihajlo Markov Koviq - Koviq
Nenadov, Aca Aleksin Koviq - Koviq
Nenadov, Steva Perin Koviq - Koviq
244 Ilija Petrovi}
Nenadovi}, Ja{a Milivojev-Mi{in Ledinci - Stepanovi}evo

Nestorovi}, Vasilije Todorov Sremski Karlovci - Ka}
Nestorovi}, Sava Lazin Novi Sad - Novi Sad
Ne{in, Mihajlo Markov Koviq - ?
Nikoleti}, Jovan Radev Ka} - Ka}
Nikoli}, Aleksandar - 1901, Beograd - Novi Sad
Nikoli}, Aca-Aleksandar Andrijin Novi Sad - Novi Sad
Nikoli}, Veqko Vladin Ledinci - Stepanovi}evo
Nikoli}, @ivan Svetozarov 1894, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Nikoli}, Joca Vasin Bege~ - Bege~
Nikoli}, Joca Ka} - Ka}
Nikoli}, Milo{ Savov Liverovi}i, Nik{i} - Bege~
Nikoli}, Rista \or|ev Novi Sad - Novi Sad
Nikoli}, Stevan \or|ev Bege~ - Bege~
Nikoli}, Stevan Svetozarov Ledinci - Stepanovi}evo
Nikoli{, Jovan Lazarev Petriwa - Stepanovi}evo
Ninkov(i}), Du{an Lazarev 1887, Pa~ir, Ba~ka Topola - Stepanovi}evo
Ninkov, Stevan Qubomirov Bege~ - Bege~
Ninkov, Stevan Stevanov Bege~ - Bege~
Ninkov, Svetozar To{in Bege~ - Bege~
Ninkovi}, Vlajko Vladin Ledinci - Futog
Ninkov, @arko Acin Vizi}, Ba~ka Palanka - Koviq
Ninkovi}, Marko Simin Vrdoqe, Kowic - Petrovaradin
Ninkovi}, Stevan Qubomirov Bege~ - Bege~
Novakovi}, Vladimir Stevanov Kulpin, Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo
Novakovi}, Robert Benkovac - Stepanovi}evo
Novkov, Milorad Arsenijev 1894, Koviq - Stepanovi}evo
Nosovi}, Jovan Milutinov 1897, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Nosovi}, Mato Milutinov 1886, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Nosovi}, Milutin Joksimov Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Nosovi}, Petar Milutinov 1890, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Obadov, Sava Stevanov Novi Sad - Novi Sad

Oborina, Mihajlo Kojin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Obradovi}, \uro Manojlov 1888, Klenovac, Gra~ac - Stepanovi}evo
Obradovi}, \or|e Novi Sad - Novi Sad
Obrenovi}, Jovan Stevanov Novi Sad - Temerin
Obr{tarevi}, Jovan Jovanov Koviq - Koviq
Obu{kovi}, Lazar Novi Sad - Temerin
Ogwanovi}, Milan Petrov Novi Sad - Stepanovi}evo
Opranovi}, Branko Boìdarov Toma{evac, Zrewanin - Futog
Orlovi}, Stevan Kojin Plo~e, Gra~ac - Stepanovi}evo
Orlovi}, Todor Kojin Plo~e, Gra~ac - Stepanovi}evo
Pavkov, Lazar Milo{ev Bege~ - Bege~

Pavkov, Milo{ Savin Bege~ - Bege~
Pavkov, Petar Simin Bege~ - Bege~
Pavkov, Sima \okin Bege~ - Bege~

Pavkov-Terzi}, To{a Slavujev Bege~ - Bege~
Pavlica, Nedeqko Ja{in Koviq - Koviq
Pavlov, Vasa Ka} - Ka}
Pavlov, @arko Pajin Ka} - Ka}
Pavlov, To{a Radin Ka} - Ka}
Pavlovi}, Aleksandar Stevanov Novi Sad - Lipar
Pavlovi}, Bo{ko Vuka{inov Jajce - Novi Sad
Pavlovi}, Vasa Trifunov Ka} - Ka}
Pavlovi}, Vlastimir \or|ev Aleksandrovac, Kru{evac - Futog
Pavlovi}, @ivan Timin ênta, Kova~ica - Futog
Pavlovi}, Jovan Novi Sad - Novi Sad
Pavlovi}, Trivun Simin 1887, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Paga~evi}, Mita Pajin Novi Sad - Novi Sad
Paji}, Branko Vasin Ka} - Ka}
Paji}, Danilo Petrov ? - Stepanovi}evo
Paji}, Petar Mi}in Silba{, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Paji}, Todor Petrov ? - Kisa~
Palan~anin, Luka Lukin Novi Sad - Temerin
Panaotovi}, Nestor Novi Sad - Novi Sad
Panin, Triva Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Pani}, \oka Milo{ev Koviq - Koviq
Pani}, Joca Milo{ev Koviq - Koviq
Pantelinac, Ilija Radev Futog - Veternik
Pantelinac, Stevan Jovanov Futog - Veternik
Panteli}, Paja Milanov Ledinci - Stepanovi}evo
Pareànin, Boò Lazarev Panik, Bile}a - Stepanovi}evo
Pareànin, \oko Lazarev 1885, Panik, Bile}a - Stepanovi}evo
*Paripov, Milan Ja{in Ka} - Ka}
Paripov, Sima Ja{in Ka} - Ka}
Paripovi}, Boò ? - Stepanovi}evo
Paripovi}, \uro Budin Kosiw, Gra~ac - Stepanovi}evo
Pauni}, Stanimir Mitrov Bano{tar, Beo~in - Futog
Paunov, Dimitrije Jovanov Koviq - Koviq
Pa{}an, Gavra Mladenov Koviq - Koviq
Pa{}an, Milan Stevanov Kisa~ - Kisa~
Pa{}an, Nikola Radin Bege~ - Bege~
Pa{}an, Sava-Bedin Novi Sad - ênej
Pejinovi}, \ura Petrov Novi Sad - Novi Sad
Pesirac, Rada \or|ev Ka} - Ka}
Petkovi}, Todor T. Kr~edin, In|ija - Petrovaradin
Petrov, Nikola Stevanov Bege~ - Bege~
Petrov, Tima Nikolin Bege~ - Bege~
Petrovi}, Petar A}imov Beograd - Novi Sad
Petrovi}, Bogdan Nikolin Kqu~ - Futog
Petrovi}, dr Milo{ Leontijev 1888, Batawa - Novi Sad
Petrovi}, Luka Mi{in Sremska Kamenica - Novi Sad
Petrovi}, Mile Sremska Kamenica - Temerin
246 Ilija Petrovi}
Petrovi}, Mile Petrov Glinica, Cazin - Stepanovi}evo

Petrovi}, dr Milenko 1884, Sombor - 1950, Novi Sad
Petrovi}, Petar Antunov Bukovac - Stepanovi}evo
Petrovi}, Stevan Gli{in Futog - Futog
Petrovi}-@eqski, dr Bo{ko Stevanov Parage, Ba~. Palanka (Novi Sad) - ?
Pe{i}, Jovan - 1866, Bukovac - Beograd vajar i fotograf
Pe{kan @ivan \or|ev Futog - Futog
Pe{kan, Milan Jovanov Novi Sad - Stepanovi}evo
Pe{kan, Mihajlo-Pulger Novi Sad - Temerin
Pe{kan, Sava Jovanov Novi Sad - Temerin
Piro{ki, Ilija Novi Sad - Novi Sad
Plav{i}, @ivko To{in Koviq - ûrug, @abaq
Plav{i}, Mita Lazarev Koviq - Koviq
Pla~kov, Dan~ika Pajin Rumenka - Rumenka
Ple}a{, Mihajlo Sremski Karlovci - ?
Popara, Vojo ? - Stepanovi}evo
Popara, Mojsije Stojanov Mali Gradac, Lijevno - Stepanovi}evo
Popin, Sava Veqin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Popin, Stanko Veqin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Popov Rada (m) Koviq - Koviq
Popovi}, Andrija Gligorov Dra`qevo, Gacko - Stepanovi}evo
Popovi}, Arsen Novi Sad - Novi Sad
Popovi}, Branivoj Novi Sad - Novi Sad
Popovi}, Vladimir Novi Sad - Novi Sad
Popovi}, Gligor Pajov Dra`qevo, Gacko - Kisa~
Popovi}, Damjan Trifkov Dra`qevo, Gacko - Kisa~
Popovi}, dr Jovan Bogdanov 1881, Ba~ko Gradi{te, Be~ej - Novi Sad
Popovi}, @ivojin-@ivko Vladin Novi Sad - poginuo 1915
Popovi}, Jakov Jovanov Dowe Vodi~evo, Novi Grad - Veternik
Popovi}, Lazar Milanov Novi Sad - Novi Sad
Popovi}, Maksim Ledinci - Stepanovi}evo
Popovi}, Marko Gligorov Dra`qevo, Gacko - Kisa~
Popovi}, Milan Acin Novi Sad - Temerin
Popovi}, Milan Lukin Pan~evo - Novi Sad
Popovi}, Milan Qubi{in Novi Sad - Temerin
Popovi}, Miloje Bogdanov Sremski Karlovci - umro u Bizerti
Popovi}, Nikola Milanov Novi Sad - Novi Sad
Popovi}, Obren Gligorov Dra`qevo, Gacko - Kisa~
Popovi}, Petar Sremski Karlovci - Stani{i}
Popovi}, Rada Vojinov @abaq - Koviq
Popovi}, Sava Aleksin Novi Sad - Temerin
Popovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin
Popovi}, Sima Mitin Ledinci - Futog
Popovi}, Stevan Miloradov êrevi}, Beo~in - Futog
Popovi}, Stevan Teodosijev-Dosin 1887, Novi Sad - Novi Sad
Popovi}, Todor Nikolin 1895, Dra`qevo, Gacko - Kisa~
Popovi}, To{a Svetozarov Futog - Futog
Popovicki, Lazar Radivojev 1887, Kulpin - Novi Sad
Popovicki, Pavle Novi Sad - Novi Sad
Popte{in, Sima Perin Koviq - Koviq
Po~u~a, Stevo Boìn Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evo
Pravica, Simo Petrov 1882, Bjela~, Trebiwe - Futog
Prekajski, Petar Isidorov 1894, Zagreb - Novi Sad
Preli}, Mita Gavrin Futog - Veternik
Preo~anin, Milan Boìn Cetina, Siw - Stepanovi}evo
Preradovi}, Predrag 1897, Batrovci, kod [ida - Novi Sad
Pretmerski, Mihajlo Johanov Bege~ - Bege~
Pribi}, Jovan Mladenov Koviq - Koviq
Pribi}, Radivoje Ilijin @eqava, Korenica - Stepanovi}evo
Prodanov, Todor Stevanov Ka} - Ka}
Prodanovi} \ura Ja{in Rumenka - Rumenka
Prodanovi}, \ura Mojsilov ? - Novi Sad
Prodanovi}, \uro Trifkov Zalom, Nevesiwe - Futog
Prodanovi}, @ivko Jocin Novi Sad - Novi Sad
Prodanovi}, Jovan Novi Sad - Novi Sad
Prodanovi}, Miqko Markov @egar, Benkovac - Veternik
Prodanovi}, Mita Novi Sad - Novi Sad
Prodanovi}, Nikola Milo{ev 1883, Srbobran - Novi Sad
Prodanovi}, Paja Mojsilov Novi Sad - Temerin
Prodanovi}, Sava Novi Sad - Novi Sad
Prodanovi}, Savo Stevanov Vrelo, Gra~ac - Veternik
Prodanovi}, Stojan \okin Novi Sad - Temerin
Prodanovi}, ]etko \urin 1895, Zalom, Nevesiwe - Stepanovi}evo
Prodanovi}, [piro M. ? - Veternik
Proti}, Petar Ilijin 1893, Tovari{evo - Novi Sad
Proti}, Lazar Novi Sad - Temerin
Pudar, \or|e Petrov 1885, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Pudar, Jovo Petrov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Putnik, @ivan Milanov Futog - Futog
Putnik, Mirko Novi Sad - Temerin
Pu{i}, Danilo Pajin Koviq - Koviq
Pu{i}, Emil ? - Novi Sad
Ravaja, Jovan Jakovov @ivaja, Kostajnica - Futog

Radin, Lazar Lazarev 1876, Ka} - Ka}
Radinovi}, \or|e Stevanov Novi Sad - Novi Sad
*Radi{i}, A}im Ivanov 1890, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Radi{i}, Vasiq Jovanov 1882, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Radlovi}, Todor Davidov Radlovi}i, Bosanski Petrovac - Bege~
Radovi}, Jovan Novi Sad - Temerin
Radovi}, Mihajlo Jovanov Uìce - Novi Sad
Radovanovi}, Lazar Milo{ev Novi Sad - Novi Sad
Radojevi}, Sava Radev Novi Sad - Temerin
Radosavqevi}, Nikola Jovanov Vojka, Stara Pazova - Stepanovi}evo
Rado{evi}, Jovan Lazarev Bukovac - Stepanovi}evo
Rado{evi}, Marko Savin Po~iteq, Gospi} - Stepanovi}evo
248 Ilija Petrovi}
Radukin, Stevan Ka} - Ka}

Radulovi}, Boò(Blaò?) Rakov Bar - Stepanovi}evo
Radulovi}, Krsto Todorov Isjek, Bosansko Grahovo - Stepanovi}evo
Radulovi}, Mitar Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evo
Radulovi}, [piro Todorov [iroka Kula, Gospi} - Kisa~
Radusin, Nikola Ilijin 1885, Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo
Radusin, Toma Danev Vu~je Poqe, Gra~ac - Stepanovi}evo
Radu{i}, Paja Novi Sad - Temerin
Raji}, Luka Savin Deliblato - Futog
Raji}, Milan Novi Sad - Temerin
Raj~evi}, \or|e ^. îtluk, Gospi} - Stepanovi}evo
Raj~evi}, \uro Stevanov Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo
Raj~evi}, Qubomir Stevanov 1894, îtluk, Gospi} - Stepanovi}evo
Raketi}, Pavle Todorov - Sremski Karlovci -
Rakin, \or|e Milanov Futog - Futog
Raki}, Danilo-Dan~ika Stevanov 1895, Pa~ir (Novi Sad) - Novi Sad
Raki}, Du{an Savin Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Raki}, \uro Nikolin [iroka Kula, Gospi} - Stepanovi}evo
Raki}, Ivan Perin 1899, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Raki}, Milivoj To{in Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo
Raki}, Stevan Mitin Ledinci - Stepanovi}evo
Rako{, Ivan Markov - Sremski Karlovci - ?
Rankov, Lazar Milanov Futog - Bege~
Rap~anski, Sima Novi Sad - Novi Sad
Rastovi}, Marko Ilijin Gra~ac - Stepanovi}evo
Rastovi}, Petar Vuka{inov Gra~ac - Stepanovi}evo
Rastovi}, Stevan Tomin Gra~ac - Stepanovi}evo
Reli}, Konstantin Maksimov Novi Sad - Novi Sad
Risti}, Jovan Vladimirov Novi Sad - Temerin
Rodi}, Gojko Simin 1883, Gorice, Sanski Most - Stepanovi}evo
Rom, Vinko ? - Stepanovi}evo
Ron~evi}, Vaso Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evo
Ron~evi}, Damjan Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evo
Ron~evi}, Du{an Vasin @awevica, Gacko - Stepanovi}evo
Ruì}, Ilija Mijin 1889, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Ruì}, Jovo Stojanov Dowi Poplat - Stepanovi}evo
Ruì}, Mileta Nikolin 1894, Srpsko Poqe, Oto~ac (Novi Sad) - ênej
Ruì}, Rade Mi}in Gospi} - Stepanovi}evo
Ruì}, Spasoje Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Ruì}, Stevan Nikolin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Ruski, Kajica Stevanov Koviq - Koviq
Rusov, Paja ? - Veternik
Ru~evi}, Antun A. Stari Mikanovci, Vinkovci - Ka}
Savi}, Dimitrije Dimitrijev Novi Sad - Novi Sad

*Savi}, Milunka Radenkova-Srpska Orleanka Koprivnica, Ra{ka -
Stepanovi}evo
Savi}, Mitar Todorov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo

Savi}, Nikola Nikolin Novi Sad - Temerin
Savi}, Svetolik Radomirov Gorwi Milanovac - Novi Sad
Savi}, To{a Novi Sad - ?
Sazdani}, Milorad Aleksin Titel - Stepanovi}evo
Salati}, Milan Savin Nevesiwe - Futog
Sala}anin(Salaj~anin?), Stevan Novi Sad - ?
Samarxi}, Vidoje Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Samarxi}, Janko Simin Trusina, Stolac - Stepanovi}evo
Samarxi}, Mitar \urin Berkovi}i, Stolac - Stepanovi}evo
Samarxi}, Tomo Mitrov Berkovi}i, Stolac - Stepanovi}evo
Sani}, Rista Novi Sad - Temerin
Santovac, Jovan Ramin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Sarajlijin, Rade Igwatov Koviq - Koviq
Sviwarev(i}), Sava M. Novi Sad - Novi Sad
Sviwarev(i}), Steva Mladenov 1882, Novi Sad - Novi Sad
Sviwarev-Veli~kovi}, dr Miladin Ja{in 1877, Be~ej - 1929, Novi Sad
Svorcan, Vidak Spasojev Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Svorcan, Rade Mirkov Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Sekuli}, dr Milan Sremska Kamenica - ?
Selir, Vinko Josipov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo
Semendrija, Petar Novi Sad - Temerin
Sender, Lala - Novi Sad - ?
Sene{an, Pavle Nikolin 1872, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Seni}, Andrija P. Novi Sad - Temerin
Sentoma{ki, Todor Prokin 1881, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Se~ujski, Jovan Andrijin - 1880, Budimpe{ta (Novi Sad) - ? Harkov
Simendi}, Pavle 1893, Derowe - Novi Sad
Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci - Karlovci
Simi}, Mihajlo Novi Sad - Temerin
Simi}, Radomir Milanov Beograd - Veternik
Simonovi}, dr Milan 1876, Sremska Kamenica - Novi Sad
Slankamenac, Aleksa Radin Novi Sad - Temerin
Slankamenac, Vesa(Vasa?) To{in ênej - Stepanovi}evo
Slankamenac, @ivko Andrijin Novi Sad - Novi Sad
Slankamenac, Jovan ênej - Novi Sad
Slankamenac, Nikola Du{anov Novi Sad - ?
Slankamenac, Petar Jocin Novi Sad - Novi Sad
Slankamenac, Stevan Nikolin Novi Sad - Temerin
Slankamenac, Uro{ Andrijin Novi Sad - Novi Sad
Slep~ev, \oka Gavrin Bege~ - Bege~
Slep~ev, Petar Gavrin Bege~ - Bege~
Smiqani}, Jovo Milankov Prokike, Oto~ac - Stepanovi}evo
Smiqani}, Jovo Petrov Pi{a}, Udbina - Stepanovi}evo
Soaje-\or|evi}, Margaret Magdalena 1875, Egoran, Francuska - Novi Sad
Soviq, \uro Nikolin Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Soviq, \uro Petrov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
Soviq, Jovo Pavlov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
250 Ilija Petrovi}
Soldo, Milan Nikolin Suzina, Stolac - Stepanovi}evo

Soldo, Novica 1887, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo
Spirta-Mitrovi}, dr Du{an Dimitrijev 1876, Koviq - Beograd
Srbin, Milan Vasin 1883, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Srdanovi}, Stevan Gligorijev Putinci, Ruma - Futog
Srdi}, Petar Ilijin Krupa - Bege~
Srem~evi}, Jovan Milanov Futog - Futog
Srem~evi}, Stevan Novi Sad - Temerin
Sre}kov, Zdravko Savin Novi Sad - Temerin
Staji}, Jovan Gavrin Bege~ - Bege~
Staji}, Joca Stevanov Ka} - Ka}
Staji}, Mika Gavrin Bege~ - Bege~
Staji}, Milo{ Aleksandrov Novi Sad - Temerin
Staji}, To{a Nestorov Ka} - Ka}
Staki}, Jovan Gavrin Bege~ - Bege~
Staki}, Mika Gavrin Bege~ - Bege~
Stanimirov(i}), Mladen Novi Sad - ?
Stanimirov, Vladimir Aleksandrov Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Stanisavqevi}, Obrad Milev 1894, Gra~ac - Stepanovi}evo
Stanisavqevi}, Stevan Vasin Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo
Stankov, Velimir Ja{in Koviq - Koviq
Stankov, Isa Stevanov Koviq - Koviq
Stankov, Mirko Damjanov Srbobran - Novi Sad
Stankov, Toma Obradov Koviq - Koviq
Stankovi}, Vasa Lazin Novi Sad - Temerin
Stankovi}, \or|e @ivanov Neradin, Irig - Novi Sad
Stankovi}, \or|e Petrov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo
Stankovi}, Lazar Savin Neradin, Irig - Futog
Stankovi}, Milan Vojinov Futog - Futog
Stankovi}, Milan Perin Novi Sad - Temerin
Stankovi}, Milo{ Novi Sad - Novi Sad
Stankovi}, Nikola Nikolin Novi Sad - Novi Sad
Stankovi}, Stevan Dimitrijev-Mitin Novi Sad - Novi Sad
Stankovi}, Todor Georgijev Rakovac, Beo~in - Futog
Stankov(i}), Lazar Vasin Bukovac - Stepanovi}evo
Stankov(i}), Stevan Cvetin Bukovac - Stepanovi}evo
Stanojevi}, Vasa Novi Sad - ?
Stanojevi}, Dimitrije Novi Sad - Temerin
Stanojevi}, êda Novi Sad - ?
Starovi}, Risto Jovanov Samobor, Gacko - Futog
Starovi}, Savo Jovanov Samobor, Gacko - Stepanovi}evo
Stevanov, Milan Nikolin Bege~ - Bege~
Stejin, Laza \or|ev Ka} - Ka}
Stefanovi}, Velimir Novi Sad - Temerin
Stefanovi}, Du{an Ilijin Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Stefanovi}, @arko Jovanov 1889, Zmajevo, Vrbas - Novi Sad
Stefanovi}, Stevan Konstantinov Sremski Karlovci - Novi Sad
Stojadinovi}, Pavle Acin 1882, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
Stojakovi}, Igwat Jakovov 1889, Bukovac - Stepanovi}evo

Stojakovi}, Pane Stevanov Pe~enci, Bosansko Grahovo - Veternik
Stojanov, Rada Milo{ev Ka} - Ka}
Stojanovi}, Anto Stanojev Garevo, Gacko - Stepanovi}evo
Stojanovi}, Bogdan Stojanov Garevo, Gacko - Novi Sad
Stojanovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin
Stojanovi}, Simo Bajin [ipa~no, Gacko - Stepanovi}evo
Stojan~ev, Lazar Jovanov Koviq - Titel
Stojan~ev, Svetozar Jovanov Novi Sad - Novi Sad
Stoji}, Bogdan Novi Sad - Temerin
Stojkovi}, Milovan Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo
Stojkovi}, Petar Novi Sad - Temerin
Stojkovi}, Stanoje Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo
Stojkovi}, Todor-Sarin~e Arsin Vrawe - Futog
Stoj{in, Marko Gavrin Koviq - Koviq
Stri~evi}, Vladimir Novi Sad - Novi Sad
Subi}, Isak Lazarev Koviq - Koviq
Subi}, Mika Novakov Koviq - Koviq
Subi}, Stevan Novakov Koviq - Koviq
Subotin, Svetozar Ka} - Ka}
Subotin, dr Stevan ? - Novi Sad
Suva~arev, Jovan Simin Koviq - Koviq
Sudarski, Sava Mladenov 1891, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Su|i}, Ivo Krstov Petrovac na Moru, Budva - Stepanovi}evo
Su{a, Nikola Ilijin 1887, [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo
Su{i}, Borislav Ka} - Ka}
Su{i}, Gavra Radin Koviq - Koviq
Tadi}, Jovan Lazarev ? - Kisa~

Tanasin, Gli{a Novi Sad - ?
Tanasin, Milan Uro{ev Ravno Selo, Vrbas - Futog
Tanasin, Mihajlo Timotijev Ravno Selo - Futog
Tanaskovi}(Tanasijin?), @arko Novi Sad - ?
Tanko, Igwat Igwatov Be~ej - Novi Sad
Tankosi}, Jovan Kuzmanov Ledinci - Stepanovi}evo
Tankosi}, Paja Vasin Ledinci - Stepanovi}evo
Tapavica, Branislav Aleksandrov Novi Sad - Temerin
Tati}, Milan Lazarev Novi Sad - ?
Tvrtkovi}-Sowi}, Pavle M. Kru{evo, Fojnica - Petrovaradin
Telarov(i}), Lazar Novi Sad - ?
Temerinac, Jovan Lazarev Novi Sad - Novi Sad
Temerinac, Pera Novi Sad - Novi Sad
Teodorovi}, Paja Novi Sad - ?
Teofanovi}, Spasoje Novi Sad - Temerin
Tepav~evi}, Andrija Petrov Kazanci, Gacko - Stepanovi}evo
Tepav~evi}, Petar Krstov 1873, Kazanci, Gacko - Stepanovi}evo
Terzi}, Milutin Milo{ev Bege~ - Bege~
Terzi}, Sava Sre}kov 1982, Bege~ - Bege~
252 Ilija Petrovi}
Terzi}, Todor Lazarev Bege~ - Bege~

Te{an, Lazar Novi Sad - ?
Te{i}, Petar Kuzmanov 1885, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Tintor, Tomo Nikolin 1888, Gra~ac - Stepanovi}evo
Todorovi}, Milorad Dimitrijev-Mitin Rakovac, Beo~in - Stepanovi}evo
Tojagi}, Lazar Lazin Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo
Tokin, Du{an Vasin Futog - Futog
Tokin, Pavle Vasin Futog - Futog
Tomanovi}, Milutin Peri{in [tedim, Nik{i} - Stepanovi}evo
Toma{evi}, Dragoqub Novi Sad - ?
Toma{evi}, Maksim \or|ev Be{ka, In|ija - Koviq
Tomi}, Sima Milanov Ka} - Ka}
Tomi}, Stojan @ivanov Bege~ - Bege~
Topalov, Jovan Aleksandrov Rumenka - Rumenka
Topalovi}, Risto \urin Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo
Topalovi}, Sava \urin Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo
Travaw, Gavra Avakumov Novi Sad - Novi Sad
Travaw, Ranko Avakumov Novi Sad - Novi Sad
Trajkovi}, Toma Novi Sad - Temerin
Trbojevi}, Boò Ilijin 1892, Gra~ac - Stepanovi}evo
Trifunovi}, Vojislav Stevanov Gardinovci, Titel - Stepanovi}evo
Trifunovi}, Spasoje S. Novi Sad - Temerin
Trifunovi}, To{a Milo{ev Novi Sad - ênej
Trojanovi}, Toma Trojanov Krapa, Brod (Ma}edonija) - Stepanovi}evo
]iri}, Vojin Lazarev Kragujevac - Bege~

]iri}, dr Milo{-Mi}a Novi Sad - Novi Sad
]iri}, \or|e Jovanov Novi Sad - ?
]iri}, Mladen Milo{ev Futog - Veternik
]iri}, Slavko Gavrin Koviq - Koviq
]osi}, Lazar Ilijin Ka} - Ka}
]ulibrk, Nikola Simin Velika Ruji{ka, Krupa - Stepanovi}evo
]ulum, Jevrem Mihajlov Koviq - Koviq
]ulum, Toma Jocin Koviq - Koviq
]ur~i}, Aleksandar Kostin Novi Sad - Novi Sad
]ur~i}, Milan Novi Sad - Novi Sad
]ur~i}, Stevan Pajin 1877, Novi Sad - ?
Uzelac, Dane Milin 1889, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evo

Uqarevi}, Petar Br~ko - Novi Sad
Uqarev(i}), Simo Stojanov Trnavci, Bile}a - Petrovaradin
Ulrih, Josip Isidorov Vo|inci, Vinkovci - Futog
Urva~ev, Sergije Matvejevi~ Moskva, Rusija - Stepanovi}evo
Faorovi}, @arko \okin Ledinci - Stepanovi}evo

Felbab, @ivko Novi Sad - ?
Felbabov, Damjan Novi Sad - ?
Felbabov, Jovan Novi Sad - Temerin

Felbabov, Sava Damjanov Novi Sad - Temerin
Feudvarski, \oka To{in Novi Sad - Novi Sad
Filipovi}, To{a Novi Sad - Temerin
Fujka, A}im Stevanov Maradik, In|ija - Stepanovi}evo
Fujka, Vasa A}imov Novi Sad - Stepanovi}evo
Hereta, Dragoslav Savin Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo

Hereta, Jovo Savin 1885, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo
Hereta, Mihajlo Savin 1887, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo
Hereta, Radoslav-Rade Savin 1889, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo
Hoqevac, \uro-Jure Tomin Briwe, Oto~ac - Stepanovi}evo
Horvatovi}, Frawo Martinov Lojnica, Krièvci - Koviq
Hofman, Boleslav T. Rusija (Novi Sad) - Temerin
Hrva}anin, Mojo Mojin Buda~ka, Kostajnica - Stepanovi}evo
Cani}, Rista Novi Sad - Temerin

Carevi}, Petar Nikolin Br~ko - Petrovaradin
Cvejin, Petar Stevanov Bege~ - Bege~
Cveji}, Timotije Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Cveti}, Dimitrije Aleksin Sremski Karlovci - Bege~
Cvetkov, Milo{ \okin Bege~ - Bege~
Cvetkov, Nikola \okin Bege~ - Bege~
Cvetkovi}, Vaso Nikolin 1887, Gra~ac - Stepanovi}evo
Cvetkovi}, Qubomir Arsin Bujkovac, Vrawe - Novi Sad
Cvetkovi}, Toma \uri~in Gra~ac - Stepanovi}evo
Cvetnarevi}, Radivoje Nikolin Ledinci - Stepanovi}evo
Cvijanovi}, Marko Savin 1884, Pi{a}, Udbina - Stepanovi}evo
Crnoja~ki, @ivojin Novi Sad - ?
Crnoja~ki, Nikola Novi Sad - Novi Sad
Crwak, Milan Vasin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
Cuci}, Ogwan Novi Sad - Temerin
âkovac, Panta Lazin-Furtin Novi Sad - Novi Sad

âmpri}, Todor Lazin Bege~ - Bege~
ânkovi}, \uro Milev 1891, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo
ârubxi}, Milan Stevanov 1884, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
êbac, Milo{ Lazarev Bege~ - Bege~
êrevicki, Jovan Sretin Rumenka - Rumenka
êrevicki, Rada Perin Rumenka - Rumenka
êrewa(?), \or|e Novi Sad - ?
êtnik, Stevan Koviq - Koviq
îki}, Kristifor Novi Sad - Temerin
î~a, Luka Maksimov 1889, î~ina Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo
ôban(i}), Branko Du{anov Toma{evac, Zrewanin - Budisava
ôrak, Rade Jovin 1887, Podlapac, Udbina - Stepanovi}evo
ôrdar, Sima Ilijin Novi Sad - Novi Sad
254 Ilija Petrovi}
ûpi}, Mitar Petrov Novi Sad - Novi Sad

ûri}, Ante Ivanov Dolac, Travnik - Stepanovi}evo
ûturilo, Mile Ilijin 1880, Bruvno, Gra~ac - Stepanovi}evo
û~kovi}, Jefto Filipov Orah, Bile}a - Stepanovi}evo
û~kovi}, Petar Filipov Orah, Bile}a - Stepanovi}evo
Xeletovi}, Aleksa Andrijin êpelica, Bile}a - Stepanovi}evo

Xeletovi}, Lazar Andrijin êpelica, Bile}a - Stepanovi}evo
Xombi}, Savo Jovin êlinac - Stepanovi}evo
[agi, Frawa Frawin Be~ej - Futog

[akota, Risto \urin 1894, Trijebaw, Stolac - Stepanovi}evo
[aranovi}, Radovan Ivov 1896, Kosovi Lug, Danilovgrad - Stepanovi}evo
[arenac, Tripko Mihajlov Bile}a - Stepanovi}evo
[vedi}, Sava Svetozarov Koviq - Koviq
[vedi}, Slavko Radin Koviq - Koviq
[ep~enko, Sima Novi Sad - Temerin
[ibali}, Jovan Milanov Novi Sad - Temerin
[ijak, Jova Petrov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo
[ijak, dr Nikola Irig - Petrovaradin
[ijak, Sava Jovanov Koviq - ?
[ija~ki, Du{an Milanov - 1882, Futog - 1958, Beograd
[ikoparija, Vojislav Novi Sad - Temerin
[ili}, Ariton(?) Novi Sad - ?
[ili}, @arko Novi Sad - ?
[ili}, Ilija ênej - Temerin
[ili}, Milan Novi Sad - Temerin
[ili}, Stanoje Novi Sad - ?
[iqegovi}, Ilija \urin Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
[iqegovi}, Milan Ilijin Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo
[imiki}(?), Petar Novi Sad - Temerin
[kari}, Du{an \urin Kosiw, Gospi} - Stepanovi}evo
[kari}, Milo{ \urin Kosiw, Gospi} - Stepanovi}evo
[komac, Dimitrije-Mita Nikolin Novi Sad - Temerin
[krbi}, Petar Novi Sad - Temerin
[qapi}, Sava Gli{in Koviq - Koviq
[qapi}, Sava \okin Koviq - Koviq
[ovqakov(i}), Jovan Milo{ev Futog - Veternik
[ovqakov, Mladen Jovanov 1875, Futog - Veternik
[ovqanski, Sava Novi Sad - Temerin
[oqmo{an([aqiv{akov?), \ura Novi Sad - Temerin
[otra, Vaso Tripov Trijebaw, Stolac - Stepanovi}evo
[pic, Emil Jakovov 1895, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
[ubara{, Pavle Stevin Futog - Futog
[uvakov, Stevan Julijev Vrbas - Stepanovi}evo
[uki}, @ivko Lazin Bege~ - Bege~
[ukovi}, Blagoje [}epanov 1882, Stepen, Gacko - Stepanovi}evo
[upi}, Ilija \urin Izgori, Gacko - Stepanovi}evo

[upi}, Nikola Markov Izgori, Gacko - Stepanovi}evo.
Na ovom mestu popisano je 1.326 dobrovoqaca poreklom s po-

dru~ja dana{we novosadske op{tine ili zemqom nadeqenih (ili
samo naseqenih, bez prava na dobrovoqa~ku zemqu) na istom tom
podru~ju;
Od toga broja, iz novosadske op{tine poti~u ukupno 692 do-
brovoqca, kako sledi:
Novi Sad 365
Futog 46
Ka} 44
Sremski Karlovci 35
Bege~ 52
Rumenka 18
Koviq 78
Petrovaradin 2
Sremska Kamenica 15
Ledinci 19
Bukovac 10
Kisa~ 1
ênej 7.
Najvi{e dobrovoqaca nadeqeno je zemqom u Stepanovi}evu
(477), s tim {to treba imati u vidu da je najmawe tridesetak wih
dobilo plac u Tankosi}evu (Novom Kisa~u, uz èlezni~ku prugu,
prema Stepanovi}evu), bliè dobijenoj zemqi, i tamo se kasnije
nastanilo.
Najve}im delom, radi se o dobrovoqcima iz ruskog zarobqe-
ni{ta; na spisku se nalazi i ne{to prebega (iz srpskih prekodu-
navskih, prekosavskih i prekodrinskih krajeva) s po~etka Veli-
kog rata, kao i izvestan broj onih koji su pristigli iz Amerike;
svega ih je nekoliko iz balkanskih ratova.
Nekolikim prezimenima koja se zavr{avaju na -ov ili -ev do-
dato je u zagradi -i}, prezimenima na -in dodato je -ovi}, a tako je
postupqeno i u nekim druk~ijim primerima (Ajduk®Ajdukovi}),
po{to se wihovim “pre~anskim” nosiocima u srpskoj vojsci ~ini-
lo da }e tako srpskije zvu~ati.
Prema pisawu novosadske Zastave u broju 12. od 17. januara i
broju 24 od 1. februara 1920. godine, samo iz Novog Sada bilo je
na Solunskom frontu oko 500 dobrovoqaca, od ~ega bar dve tre-
}ine zemqoradnika. Iz prvog od tih tekstova jo{ se moglo vide-
ti da Novi Sad, “iz ~ije se sredine beleì oko 500 di~nih srp-
skih osvetnika, dade im (dobrovoqcima - IP) do sada puna kola
obe}awa i ni{ta vi{e”. U tim “punim kolima” na{ao se i poda-
tak da je Centralni upravni odbor dobrovoqa~ki uspeo da “od
256 Ilija Petrovi}
slavne gradske uprave” jedva i{~upa golo zemqi{te za oko 120

svojih ~lanova. Drugi tekst javqao je da su “sa podelom posled-
wih 800 jutara zemqe izmireni svi dobrovoqci iz Novog Sada. U
novosadskom i temerinskom ataru dobili su zemqu dvestotine i
tri dobrovoqca borca iz Novog Sada po 8 i ½ jutra i {est ne-
boraca po 5 i ½ jutra. U novosadskoj organizaciji imaju da dobiju
zemqu jo{ samo oni dobrovoqci, koji su se ovde nasta nili i oni
dobrovoqci, ~ije su wive podvodne, te se ne mogu primiti. Svega
jo{ dvadeset dobrovoqaca, koji }e tako|e dobiti zemqu prema
sporazumu sa g. poverenikom za Agrarnu Reformu”. Podatak o po-
deli “posledwih 800 jutara zemqe” na ne{to preko dvesta dobro-
voqaca iz Novog Sada, sa pojedina~nim “dobrovoqa~kim kompe-
tencijama” od 8 k.j. i 1100 kv.hv. i ukupnim potrebama od oko 1.700
jutara, ostao bi do kraja pod sumwom da u Istorijskom arhivu No-
vog Sada nije prona|en i jedan spisak sa~iwen 20. jula iste godi-
ne, na kome se nalaze imena 115 dobrovoqaca iz Novog Sada nade-
qenih zemqom “od varo{ke svojine u Novom Sadu”, bez oznake ze-
mqi{ne povr{ine, ali, van svake sumwe, ne mawe od oko 900 ka-
tastarskih jutara.
Me|u tada{wim nadeqenicima na{li su se samo dobrovoqci
sa Solunskog fronta, a u Zastavi broj 24. od 1. februara 1920. go-
dine javnosti je saop{teno da “Centralni Dobrovoqa~ki Odbor,
po{to je sproveo organizaciju dobrovoqaca sa solunskog fron-
ta i nastojavao, da {to brè dobiju zemqu, i po{to je spro veo i
organizaciju dobrovoqaca sa dobruxkog fronta i sav se zaloìo,
da i oni dobiju zemqu - smatra da je do{lo vreme da do nese pra-
vila i da se stalan Odbor konstitui{e, kako bi pritekao svojoj
bra}i, dobrovoqcima sa Dobruxe, u pomo}”.
Dobrovoqci nezemqoradni~kih zanimawa nisu se morali
naseliti, niti su svi nadeqenici iz susednih politi~kih op-
{tina trajno ostajali u mestu u kome su nadeqeni zemqom. Tako,
na primer, skoro svi dobrovoqci poreklom iz Pa{i}eva (Zma-
jeva) a nadeqeni u Stepanovi}evu, preme{teni su po~etkom tri-
desetih godina u svoju “mati~nu” op{tinu. Sa tim u vezi, da bi se
u Pa{i}evu nadopunio zemqi{ni fond potreban “povratnici-
ma” iz Stepanovi}eva, Poqoprivredno odeqewe Kraqevske ban-
ske uprave u Novom Sadu, 13. juna 1933. godine pod brojem 29011-
/33, donelo je odluku da se ekspropri{e odgovaraju}e op{tinsko
zemqi{te, a Komisija za likvidaciju agrarne reforme izdala je
nalog da se dobrovoqci iz Pa{i}eva, koji su do tada uìvali ze-
mqu na posedu Palavi~ino-Brajtenfeld, presele na tek ekspro-
prisano zemqi{te politi~ke op{tine Pa{i}evo. To je obrazlo-
èno ~iwenicom “{to su wihove dosada{we parcele u neposred-
noj blizini Stepanovi}eva a potrebne su za pro{irewe kolonije

(u Stepanovi}evu - IP) i ona sada nema ni pedqa zemqe za pro-
{irewe kolonije gde bi mogle mla|e generacije praviti sebi
ku}e”. Vrlo je verovatno da je na sli~an na~in postupqeno i u De-
spotovu, Starim [ovama (Ravnom Selu), Ba~kom Petrovcu, te da
su “wihovi” dobrovoqci, svi ili delimi~no, postepeno ili odje-
dnom, preme{teni iz stepanovi}eva~kog hatara u mati~nu poli-
ti~ku op{tinu.
Uz imena pojedinih dobrovoqaca iz Novog Sada i, uglavnom,
nekih sremskih sela, mo`da i nije uvek ta~no upisano u kojoj su
katastarskoj op{tini oni nadeqeni zemqom. Naj~e{}e, ovo se
odnosi na osobe nadeqene na biv{em imawu Rudolfa Koteka, ko-
je je nekad pripadalo op{tini Futog, a kasnije, kad je formirana
politi~ka op{tina Stepanovi}evo, velik deo tog poseda ukwi-
èn je tamo. U nekim slu~ajevima, sli~na nedoumica javqa se i kod
onih dobrovoqaca koji su plac za ku}u dobili u Novom Sadu a
zemqu u Temerinu, kao i kod onih koji su i plac za ku}u i zemqu
dobili “od varo{ke svojine” u Novom Sadu, ali se u nekim spisi-
ma pojavquju i kao nadeqenici u Temerinu.
Tragovi o kori{}ewu dobrovoqa~ke zemqe gubili su se u za-
po~etim kupoprodajnim ugovorima i u zameni zemqi{ta. Bilo je
poznato, naime, da su te{ku ekonomsku situaciju novih posedni-
ka znali da u svoje svrhe iskoriste bogati pojedinci. Iz dokume-
nata sadrànih u arhivskom fondu VI odeqewa Kraqevske banske
uprave u Novom Sadu vidi se da su oni kupovali zemqu od agrar-
nih interesenata, imaju}i za to saglasnost Privilegovane ag-
rarne banke. Zbog brojnosti takvih kupoprodajnih ugovora, oni
(bogati kupci) traìli su od Ministarstva poqoprivrede da se
odobri arondacija na posedu Palavi~ino-Brajtenfeld u op{ti-
ni Stepanovi}evo. Mada je iz stru~nog mi{qewa Komisije za lik-
vidaciju agrarne reforme iz Novog Sada proisticalo da je nemo-
gu}e sprovesti pravu arondaciju na podru~ju od preko 9.000 kata-
starskih jutara, data je saglasnost za “delimi~nu arondaciju me-
waju}i po dva lica uzajamno”, ukoliko agrarni interesenti na to
pristanu.
Dobrovoqa~ka prava mnogih dobrovoqaca koji su umirali u
me|uratnim godinama gubila su se i u antidobrovoqa~kom admi-
nistrovawu, zahvaquju}i novostvorenom pravnom pravilu da se na
dobrovoqa~ku zemqu nije primewivalo gra|ansko pravo; pravo
na dobrovoqa~ku ostav{tinu (dobrovoqa~ku kompetenciju, od-
nosno zemqu) nije se moglo preneti na svakog od pravnih nasled-
nika, te se, primera radi, ukoliko je neki dobrovoqac nadìveo
svog sina, moglo desiti da snaha i unu~ad nisu mogli naslediti
258 Ilija Petrovi}
ostavio~evu zemqu; kad je dobrovoqa~ko pravo (zemqu) poginu-

log ili umrlog dobrovoqca koristio roditeq, posle wegove
smrti gu bilo se pravo na istu tu zemqu, po{to bra}a umrlog ili
poginulog dobrovoqca nisu smatrana naslednicima; zemqu umr-
log dobrovoqca koji je ostao bez naslednika nisu mogli nasle-
diti ni ~lanovi wegove porodice nesposobni za privre|ivawe;
ako se i znalo da je neki dobrovoqac poginuo ili umro tokom ra-
ta a nije imao naslednika (kao {to se desilo Stevanu Radukinu iz
Ka}a), taj nije ni “utvr|ivan” za dobrovoqca; brisan je iz spiska
i poginuli dobrovoqac ~iji su imu}ni naslednici prvih posle-
ratnih godina ostvarili pravo na dobrovoqa~ku zemqu, ali su tog
prava kasnije bili li{eni, kao {to se desilo s ocem poginulog
Milana Paripova iz Ka}a, Ja{om Paripovim, kome je 1929. godi-
ne zemqa oduze ta, “iz razloga {to mu sin nije bio hranioc i {to
je Ja{a imu}nog stawa” (imao je 36 jutara zemqe); oduzimana je
zemqa onim dobrovoqcima koji nisu podmirili merni~ke tro-
{kove za dodeqivawe dobrovoqa~ke zemqe, te je takvim “gre{ni-
cima” (makar koliko oni bili siroma{ni) brisan dobrovo qa~-
ki status; oduzimana je zemqa i udovicama umrlih ili poginulih
dobrovoqaca koje bi se preudale; i tako daqe. Svi dobrovoqci
koji su potpali pod udar neke od takvih “pravnih” odredaba, a
wih nije bilo malo, brisani iz ~lanstva Udruèwa ratnih dobro-
voqaca 1912-1918 (koje je i svojim zvani~nim naslovom izbeglo da
istakne kako se radilo o srpskim dobrovoqcima, odnosno o dobro-
voqcima u srpskoj vojsci); to ~lanstvo u spisku bilo je onda jedi-
no merilo za priznavawe dobrovoqa~kih prava i jedini vaè}i
“atest” da je ne ko zaista bio dobrovoqac. Po nesre}i, Udruèwe
ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po{tova-
laca iz Beograda (naslednik onog predratnog Udruèwa, i for-
malno, i ideolo{ki!) i danas veruje da je jedan zlonamerno selek-
cionisan dobrovoqa~ki spisak iz 1940. godine vredniji, istini-
tiji i moralniji od ne~ijeg dobrovoqnog pristupa srpskoj voj-
sci, u~e{}a u ratnim okr{ajima, pogibije na frontu ili smrti
koja nije bila “uskla|ena” sa pravnim pravilima zlonamerno smi-
{qanim u posleratnim kancelarijskim rovovima i otud nameta-
nim kao nekakvo “dobrovoqa~ko pravo”!
Ako su pojedini nadeqenici iz obli`wih mesta preseqa-
vani u mati~nu politi~ku op{tinu zbog toga {to je zemqa u Ste-
panovi}evu bila potrebna za pro{irewe kolonije (za naseqava-
we novih dobrovoqaca ili kolonista), morao je to biti i znak da
je tim pro{irewem obuhva}eno na desetine lica izvan ovih spi-
skova. Druk~ije re~eno, ovde objavqeni spiskovi nadeqenih oso-
ba nisu kona~ni.
Nisu kona~ni ni spiskovi dobrovoqaca poreklom sa podru~-

ja novosadske op{tine, isto kao {to se ne zna ni koliko je srpskih
dobrovoqaca ratovalo u sastavu srpske i crnogorske vojske. Ovo
zbog toga {to su se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918,
instituciji koja je okupqala samo dobrovoqce sa priznatim do-
brovoqa~kim statusom, na{li uglavnom, u ogromnom broju, sko-
ro iskqu~ivo, dobrovoqci koji su preìveli rat i koji su mogli
zapo~eti i okon~ati administrativne formalnosti oko prizna-
vawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. A wihova prava bila su
utvr|ena odlukom Vlade Kraqevine Srbije s kraja 1916. godine
da “prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da
}e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u po-
zadini” i da “svakom takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne ze-
mqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ì-
vi, ako pak poginu u borbi pravo svojine prelazi na na slednika”.
Za najve}i broj onih koji su poginuli naj~e{}e se nije ni znalo
da su ratovali kao dobrovoqci, te wihovi naslednici nisu ni zna-
li kakva prava imaju. Tako se i moglo desiti da imena izginulih
dobrovoqaca, kojih je bilo mnogo (neutvr|eno koliko), budu potpu-
no zaboravqena. Kao potvrdu za to navodimo da je u dobrovoqa~-
koj kolo niji Lipar nadeqeno zemqom oko 260 za sada poznatih
nosilaca dobrovoqa~kih prava, a ne{to preko 500 u dobrovoqa-
koj kolo niji Stepanovi}evo; u prvom mestu na{la se samo jedna
udovica poginulog dobrovoqca, u drugom tri ili ~etiri, dok su
svi ostali nadeqenici bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je
istovetan slu~aj bio i u ostalim dobrovoqa~kim kolonijama.
Zvezdicom (*) ispred prezimena ozna~eni su nosioci Kara-
|or|eve zvezde s ma~evima, vojni~ke ili oficirske.
I, na kraju, tek pore|ewa radi, u spisku srpskih dobrovoqca
iz novosadske op{tine (po ro|ewu ili tamo zemqom nadeqenih i
naseqenih posle Velikog rata) koji je objavqen u kwizi Sta-
rinci i novci, Novi Sad 2000, 57-77, popisano je svega 865 imena.
LIT: I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz pre-
komorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; Starinci i novci, Novi Sad
2000; Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001.
SRPSKI DOBROVOQCI U VELIKOM RATU
Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Broj srpskih

dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu bio je skoro dvostruko ve}i
od onog u balkanskim ratovima i iznosio je najmawe 190.200, od ~e-
ga oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina (ta~ke 1, 2, 3. i 10) i oko
133.600 sa strane (ta~ke 4-9), kako sledi:
1. najmawe 25.000 u {est prekobrojnih pukova srpske vojske;
2. 1.300 mladih kaplara iz |a~ke formacije;
3. oko 17.200 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, me|u wima i
oko 3.000 povratnika iz Amerike;
4. oko 50.000 prebega preko Drine, Save i Dunava, neposred-
no pred rat i na samom po~etku rata;
5. oko 10.000 dobrovoqaca iz reda austrougarskih vojnika
zarobqenih u Srbiji;
6. oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva, najve}im delom
iz prekomorskih zemaqa, me|u kojima se nalazi i onih u ta~ki 3.
ve} pomenutih 3.000 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci (ra~una-
tih u dobrovoqce “iz dveju srpskih kraqevina”);
7. oko 3.500 (a mo`da i svih 4.000) dobrovoqaca iz ruskog za-
robqeni{tva, koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom, s jese-
ni 1915. godine;
8. oko 30.800 dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji su
ratovali na Dobruxi i na Solunskom frontu.
9. najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija;
10. oko 13.100 jablani~kih dobrovoqaca u Topli~kom ustanku.
Izme|u dvaju svetskih ratova dobro se znalo da je u pripremu
Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsaka
na Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da se
krivice za sve to nije mogla osloboditi ni srpska Vrhovna ko-
manda; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Sr-
biji bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i
{to pre preda zaboravu. To se najjednostavnije moglo ostvariti
primenom one naredbe sa samog po~etka 1917. godine, kad su “uki-
nuti” svi “dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu`--
bu”(1, dok. 58, 79); po toj logici, kao “na{im podanicima”, topli~-
kim ustanicima nije se dalo da se “ume{aju” me|u dobrovoqce.
Kasnije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je
postala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zainte-
resovanoj za suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za ostva-
rewe “srpsko-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da uloga
bugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to du-
bqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena.
Mimo navedenih cifara, u raspoloìvoj gra|i o Prvom svet-

skom ratu sre}emo se sa jo{ dve velike grupe srpskih dobrovo-
qaca koje “jugoslovenska” istorijska nauka jo{ nije pomiwala:
a. “wih 10.000 u prvo vreme”, ukqu~enih u srpsku vojsku nepo-
sredno po wenom ulasku u Crnu Goru, smatrani su dobrovoqcima
i onda kad je kraj rata bio sasvim izvestan. Po{to se radilo o li-
cima koja su u srpsku vojsku dobrovoqno stupila do 5/18. novem-
bra 1918. godine, uprkos tome {to su ih srpski vojni organi ola-
ko “preveli” u obveznike, u ukupnom broju srpskih dobrovoqaca u
Prvom svetskom ratu mora i za wih biti mesta;
b. oko 11.000 dobrovoqaca “zaboravqenih” na Dalekom isto-
ku, u vreme dok su se delovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa kre-
tali Sibirom na putu prema Solunu. Obra}aju}i se obnovqenom
Ratniku, mese~nom vojno-stru~nom ~asopisu, u svesci I, godina
XXXVII, Beograd 1921, strana 14, |eneral Mihailo Ra{i}, tokom
nekoliko ratnih godina srpski ministar vojni, pi{e: “Svi smo
bili iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, fran-
cuska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vla-
divostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira do-
brovoqaca i molila nas da po{aqemo tamo nekoliko starijih
srpskih oficira”. Iz toga {to se re~ dobrovoqaca nalazi pored
re~i oficira ne treba zakqu~ivati da se tamo nalazilo neko-
liko oficira dobrovoqaca. Radilo se, zapravo, o 11.000 srpskih
dobrovoqaca iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese, koji
su, iz ko zna kog razloga, zalutali na putu kroz Sibir i iz Vla -
divostoka nisu na vreme stigli da doprinesu proboju Solunskog
fronta.
Nesumwivo, na tu grupaciju misli i Vojna enciklopedija(3, kwi-
ga 2, 497), kad pi{e da je “Korpus u nekoliko transporata preba-
~en preko Arhangeqska u V. Britaniju, odatle u Francusku, i ko-
na~no u Solun, izuzev dve grupacije koje su transportovane preko
Dalekog istoka (jedna od wih, tzv. Murmanski odred, stigao je u
zemqu tek po zavr{etku rata).
Sa ovim dvema grupama, ukupan broj srpskih dobrovoqaca u
Prvom svetskom ratu pove}ava se na najmawe 211.200.
Ne zna se kako je srpska vlada postupila s francuskim izve-
{tajem sa samog kraja Velikog rata, ali je izvesno da je polovi-
nom januara 1921. godine, u svom 10. broju, novosadska Zastava do-
datno upozorila da “potrebna je brza pomo} za spasavawe ostata-
ka Srba dobrovoqaca”. Povod za takvo pisawe nalazio se u ret-
kim pismima srpskih dobrovoqaca zato~enih u ruskim logori-
ma; iz wihovih pisama moglo se saznati da je tada po Rusiji bilo
rasejano nekoliko desetina hiqada Srba i da su svi oni bili os-
tavqeni “na Bo`ju veresiju”. Zastava je pisala da “od kako su ne-
262 Ilija Petrovi}
sretnom Rusijom ovladali Jevrejin Trocki-Bron{tajn i wegova

razbojni~ka banda, od to doba je Rusija postala pravi pakao za sva-
kog dobrog Slovenina, a osobito za one Srbe, koji su se kao do-
brovoqci uza êhe i Poqake borili protiv nema~kih pla}eni-
ka: boq{evika”.
Moè biti da se tu radilo o dobrovoqcima koje je ruska voj-
na komanda izdvojila iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa za svoje
vojno-politi~ke potrebe, na na~in opisan u jednom pismu iz Vla-
divostoka, datovanom 6. maja 1919, a objavqenom u Zastavi od 7.
januara 1920. godine: “Kada sam 1915. godine bio zarobqen, bio
sam te{ko rawen u trbuh, da sam jedva ìv ostao; leào sam u bol-
nici 3 meseca, nisam mogao ni da se s mesta pomaknem, no posle
toga sam ipak nekako ozdravio. 1916. godine sam postupio u I Srp-
sku Dobrovoqa~ku Diviziju u Odesu i bio sam kao pisar u {tabu
dopunskog batalijona, a 1917. godine sam bio otkomandiran na
front u Dobruxu u englesku bolnicu za pisara. Tu sam proìveo
celu godinu, vrlo mi je dobro bilo, ali 1918. godine sam morao
i}i daqe, jer su Nemci nastupali na Ukrajinu. Oti{ao sam na
Kavkaz u grad Rostov na reci Donu al’ su Nemci i tamo do{li i
morao sam opet daqe; do{ao sam u grad Samaru na reci Volgi. Ov-
de sam bio, kada se ~e{ko-slova~ka vojska podigla protivu tako
zvanih boq{evika. Boj je trajao tri dana i na kraju êsi pobede.
Onda je vlast bila ovde ~e{ka, al’ nakon tri meseca boq{evici
nadvladaju êhe, tako da smo morali i mi Srbi da idemo daqe o-
davde, po{to su i na{i neki odredi ovde se borili sa boq{evi-
cima”, odnosno protiv wih.
Naravno, “neki na{i odredi” bili su “pozajmqeni” iz Srp-
skog dobrovoqa~kog korpusa, ali, isto tako, mogli su to biti i do-
brovoqci koji iz zarobqeni~kih logora nisu ni stigli do Odese,
ve} su “pre~icom” ukqu~eni u vojne operacije ruske vojske protiv
boq{evika. Najverovatnije, za ovu drugu vrstu srpskih dobrovo-
qaca nije se ni znalo u Srpskom dobrovoqa~kom korpusu u Ode-
si, jo{ mawe u srpskoj Vrhovnoj komandi na Solunskom frontu;
razumqivo je stoga {to Kraqevina SHS, kasnije Jugoslavija, za
te dobrovoqce nije ni htela da ~uje. O jednoj takvoj jedinici pi-
{e i Zastava u onom ve} navedenom tekstu od januara 1921. godi-
ne: “Kad su êsi na istoku Rusije obrazovali front protiv boq{e-
vika, onda je pokojni juna~ni major (Mateja) Blagoti} u Rusiji ob-
razovao od dotada{wih Srba zarobqenika jedan dobrovoqa~ki
puk, na ~elu koga je hrabri major oteo od boq{evika grad Kazan i
tom prilikom je majora Blagoti}a jedan Maxar boq{evik ubio, a
blagodarni Rusi wegov puk nazva{e imenom poginulog junaka...
Ve}inu toga mukotrpnog puka sa~iwavahu Srbi iz krajeva biv{e
austro-ugarske monarhije... Ali vremenom poloàj te {ake juna-

ka u sred ledenog Sibira postaja{e sve o~ajniji. êsi se pogodi-
{e s boq{evicima, Francuzi isto tako i svi odo{e u Evropu na-
tovareni ruskim zlatom i drugim blagom. A Srbi ostado{e, bez
igde i~ega, i bez brata i prijateqa, u dubini Sibira, ostavqeni
na milost i nemilost krvoèdnim boq{evicima; i oficire, i po-
doficire, i redove strpa{e u logore, gole, bose, gladne, a za stra-
àre im postavi{e naoruàne Ma |are, sada najamnike boq{evi-
~ke. Moè se misliti, kako ti Maxari postupaju sa Srbima, koji
su wima povereni na ~uvawe!!”
Iz onog pisma iz Vladivostoka saznajemo da je jedan “jugo-
slovenski puk” bio stacioniran i u Tomsku, ali i da se velik broj
Srba mogao sresti i drugde u Sibiru. U Vladivostoku su se tada
“mogle videti sve vojske, koje su ratovale sa Nemcima i to ameri-
kanske, engleske, kanadske, japanske, kineske, poqske, srpske, ~e-
{ke, talijanske, francuske, lati{ke, ruske i jo{ tamo neke, da
se ne moè ni setiti sve. Sva je ta vojska ovde donesena da ratuje
protiv boq{evika, ali osim ruske narodne armije, koju predvodi
admiral Kol~ak i osim Japanaca ovi svi ostali su otkazali. Sa
nami Srbima ovde danas vrlo r|avo opstoji; nas ima ovde u Si-
biriji Jugoslavena do 50 hiqada i ho}e da nas bace u borbu, al’
qudi su prosto otkazali i ne}e, tako da ne znaju {ta da rade s na-
ma. Ku}i ne}e nikako da nas nose, a mi ovde samo jedemo gotov le-
bac. [ta }e biti sa nama, sam Bog neka zna”.
Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po-

lovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama na
Solunskom frontu, u wegovom proboju i postsolunskoj ofanzivi
~inili su dobrovoqci:
1. oko 30.200 srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa;
2. najmawe 25.700 dobrovoqaca prispelih iz Rusije:
a. barem 1.000 dobrovoqaca od onih koji su u Srbiju stigli
Dunavom s jeseni 1915. godine(, 93);
b. 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. go-
dine(5, 139);
v. najmawe 23.600 dobrovoqaca prispelih iz Rusije od kraja
1917. do 1. maja 1918. godine(5, 186. i 195). U ovoj drugoj velikoj gru-
pi nalazilo se 2.663 pripadnika Druge divizije (prispele u So-
lun 7. decembra 1917. godine) i oko 21.000 pripadnika Prve divi-
zije koja je pristigla u Solun u tri e{alona: oko 17.000 krajem
januara i 3.934 iz Druge brigade prispele u dve grupe: 29. marta i
1. maja 1918. godine(4, 248. i 284). Prema ustaqenoj “jugosloven-
skoj” metodologiji, stvorenoj da bi se izi{lo u susret slove na~-
264 Ilija Petrovi}
koj i, naro~ito, hrvatskim interesima u novostvorenoj zajedni~-

koj Kraqevini, iz Rusije je na Solunski front prispelo svega oko
12.000 dobrovoqaca. I daqe, da bi se tragovi {to vi{e zamrsili,
Vojna enciklopedija ne saop{tava koliko je dobrovoqaca u{lo u
sastav Jugoslovenske divizije;
3. bar 1.300 dobrovoqaca-Hercegovaca iz crnogorske vojske,
od oko 1.700 koliko ih se na{lo na Krfu 28. februara 1916. godi-
ne, uo~i reorganizacije srpske vojske(2, kwiga XV-1916. godina, 64);
4. preko 300 dobrovoqaca iz crnogorske vojske(6, broj 412, 31.
avgust 1917) i oko 800 Bokeqa(10, 93);
5. oko 2.500 dobrovoqaca iz mase od oko 10.000 austrougar-
skih zarobqenika u Srbiji prve ratne godine (koji su se dobrovo-
qno ukqu~ili u srpsku vojsku, àndarmeriju, grani~ne jedinice
ili neke civilne slu`be);
6. oko 6.000 preìvelih boraca iz najmawe {est prekobroj-
nih pukova po~etnog formacijskog sastava od oko 25.000 vojni-
ka(2, kwiga XV, 7. i 17); i
7. preìvelih mo`da oko 14.000 dobrovoqaca od ukupno oko
50.000 prebega iz susednih srpskih krajeva na samom po~etku ra-
ta(7, dok. 215, 298).
To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske
vojske(3, kwiga 8, 787), a mo`da i svih 150.000 - prema nekim dru-
gim izvorima, u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim vojnim
operacijama za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i prekodrinskih,
prekosavskih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo naj-
mawe 82.600 dobrovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Sr-
bije, uglavnom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i
ugarskom okupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je sa-
mo “iz Koreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ra-
tu oko 3.000 solunskih dobrovoqaca”(11, 272).
Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim komandanti-
ma i srpskim politi~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o do-
brovoqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova. I to-
kom Velikog rata, i posle wega.
Zbog toga, na sve podatke o brojnom stawu srpske vojske, na-
ro~ito na one koji se smatraju zvani~nim, treba gledati s ve li-
kom rezervom, jer i Vlado Strugar u (8) veli da je “srpska vojska
14. septembra 1918, pred proboj Solunskog fronta, imala po spi-
sku: 8.893 oficira i vojna ~inovnika i 149.504 vojnika; od ovoga
qudstva je 30.691 vojnik i stare{ina u rashodu”. Na isti na~in, s
rezervom, treba tretirati i Strugarove podatke, jer on u istom
tekstu tvrdi da “srpska vojska ima sedam divizija, koje su 14. sep-
tembra 1918. brojale vojnika i oficira, po spisku:
Kowi~ka - 4.140;
Moravska - 14.747;
Dunavska - 19.111;
Drinska - 17.855;
Timo~ka - 15.564;
[umadijska - 16-195;
Jugoslovenska - 22.277.
Sveukupno, toga dana divizije su imale na licu mesta - 86.376
vojnika i stare{ina, a ostatak - u rashodu”. Ili, da bude jasnije,
od ukupno 109.889 vojnika i stare{ina, 23.513 bilo je u rashodu.
Ne{to komplikovaniju ra~unicu nudi Velimir Iveti} u (9),
koji pomiwe ukupno brojno stawe sedam srpskih divizija i ukup-
no brojno stawe rodovskih jedinica. U prvu kategoriju on je svr-
stao 109.889 qudi po spisku (16.601 dobrovoqac me|u wima), odno-
sno 86.376 qudi na licu (13.786 dobrovoqaca). U drugu grupu sme-
stio je 115.443 ~oveka po spisku (16.404 dobrovoqca me|u wima),
odnosno 88.456 qudi na licu (13.476 dobrovoqaca).
Ne upu{taju}i se u bilo kakvu raspravu o pojmovnim razlika-
ma izme|u ukupnog brojnog stawa sedam srpskih divizija i ukup-
nog brojnog stawa rodovskih jedinica, ali i uz pretpostavku da
nam Iveti} ne predlaè da ukupno brojno stawe srpske vojske uo-
~i proboja Solunskog fron ta utvr|ujemo sabirawem ponu|enih
cifara, mora se re}i da je wegova cifarska predstava o dobrovoq-
cima u sastavu srpske vojske, najblaè re~eno, potcewiva~ka, ne-
pristojna i, ~ak, uvredqiva za srpski dobrovoqa~ki pokret.
Utoliko pre {to je objavqena u Dobrovoqa~kom glasniku, ~a-
sopisu Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto-
maka i po{tovalaca.
*****Ovaj tekst nije do sada {tampan, ali je wegova sadrìna, izuzi-

maju}i komentare Strugarovih i Iveti}evih cifara, u dva navrata saop
{tena u emisijama Televizije Novi Sad i jednom u emisiji Televizije
“Most” u Novom Sadu.
266 Ilija Petrovi}
Literatura
Severna Amerika, Australija, francuska, Italija, Solunski front,
Slovenaca, kwiga XIII, Beograd 1927;
5 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenski
dobrovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954;
6 Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba
Sloga, Wujork/SAD;
7 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokumena-
ta, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1977;
8 Vlado Strugar, Jugoslovenski 1. decembar 1918, Politika Beograd,
11. decembar 1998, strana 29;
9 Velimir Iveti}, Brojno stawe dobrovoqaca u srpskoj vojsci na
Solunskom frontu 1916-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 17, Beograd
2001, 165-170;
10 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 93;
11 Nikola Ple}a{ Nitowa, Poàr u Krajini, îkago 1975.
SOLUNSKI FRONT, SRPSKI DOBROVOQCI,
POLITI^KE POSLEDICE
Solunski front. Proboj. Zbog onih koji èle da saznaju i ne-
ke tehni~ke pojedinosti vezane za temu kojom se ovde bavimo, vaqa
re}i i slede}e:
Pojmom Solunski front ozna~avaju se ratne operacije save-
zni~kih vojsaka (francuske, engleske, srpske, gr~ke, italijanske
i ruske) protiv vojski centralnih sila (nema~ke, austrougarske i
bugarske), u vremenu od sredine oktobra 1915. godine do kraja Ve-
likog rata (do kraja oktobra 1918).
Ideju za otvarawe Solunskog fronta izloìli su Francuzi
jo{ 1914. godine, sa ciqem da se odatle udari u le|a snagama cen-
tralnih sila stacioniranim na Balkanu. Ipak, oni sa mi odlu~i-
li su tek krajem septembra naredne godine da svoje trupe iskrca-
ju u Solunu i otud pomognu Srbiji, koja je narednih dana o~ekiva-
la napad nema~ke i austrougarske vojske. Tako|e, taj manevar tre-
balo je da stimuli{e do tada neutralne balkanske dràve: Rumu-
niju, Gr~ku i Bugarsku, da ne pristupe Centralnim silama, ve} da
se priklone Saveznicama; predvi|alo se da bi se time spre~io
prodor Centralnih sila dolinom Vardara prema Solunu i daqe
na Istok. Iskrcavawe francuskih snaga po~elo je prvih dana ok-
tobra 1915, da bi se posle mesec dana tamo na{lo oko 65.000 fran-
cuskih i oko 85.000 britanskih vojnika. Svi oni stavqeni su pod
komandu generala Morisa Saraja (1856-1929), komandanta fran-
cuske Isto~ne vojske. Mawe zainteresovan za ono {to bi se tamo
moglo de{avati u vojnom pogledu, a mnogo vi{e za doìvqaje po
solunskim salonima, krajem novembra 1915. godine, ne obave {ta-
vaju}i o tome srpsku Vrhovnu komandu, naredio je svojim trupama
da se povuku pred bugarskim i tako gurnuo srpsku vojsku u potpu-
nu neizvesnost.
U takvim uslovima, ukoliko nije èlela da se preda, srpskoj
vojsci samo je preostalo da poku{a proboj preko Arbanije i Cr-
ne Gore i izbije na more. S obzirom na novonastale okolnosti,
25. novembra 1915. godine Vrhovna komanda srpske vojske izdala je
svim komandan tima armija nare|ewe u ~ijem se jednom delu isti~e
da se “daqe povla~e we na{e vojske mora (..) izvr{iti kroz Crnu
Goru i severnu Alba niju na Jadransko more, a na liniju: Dra~ -
Skadar... Na ovoj liniji na{a vojska ima da se reorganizuje, snab-
de hranom, odelom, obu}om, oru`jem i municijom, kao i svima osta-
lim materijal nim potrebama. Daqa na{a akcija zavisi}e od sta-
wa na{e vojske, kao i od op{te politi~ke i vojni~ke situacije
kod na{ih saveznika...”
268 Ilija Petrovi}
Istoga dana, srpska Vrhovna komanda dala je komandantima

operativnih trupa i jedno nare|ewe kome se zaista ne moè odre-
}i vizionarstvo. U wemu je stajalo i slede}e:
“...Kapitulacija bi bila najgore re{ewe, jer se wome gubi
dràva, a na{i saveznici bi nas sa svim napustili, i onda ne bi
imao ko o nama da vodi ra~una... Dràva nije izgubila svoje bi}e,
ona i daqe postoji, i ako na tu|em zemqi{tu, dokle god je tu vla-
dalac, vlada i vojska, pa ma koliko wena ja~ina bila. Gotovost
saveznika, da nas do kraja izdrè i neiscrpna wihova snaga na
kraju }e slomiti zajedni~kog neprija te qa, a na{a }e Otax bina
opet biti slobodna i uve}ana. Ubedite sve, da je ovo povla~ewe
dràvna potreba, spas dràve, i da je u ovim te{kim da nima
na{ spas u istrajnosti, strpqewu i krajwem po`rtvovawu sviju
nas, sa verom u kona~an uspeh na{ih sa veznika i da s toga tre-
ba istrajati do kraja”.
Prolaz srpske vojske do mora bio je skupo pla}en: prema pro-
cenama srpske Vrhovne, za mawe od mesec i po dana poginulo je,
zarobqeno, umrlo ili nestalo oko 136.600 vojnika, a ne{to mawe
od tog broja, svega oko 120.000 vojnika, uspelo je da preìvi ono
{to se obi~no naziva albanska golgota.
No, za razumevawe podataka o brojnom stawu srpske vojske na
Solunskom frontu vaqa znati i slede}e:
Po izlasku na jadransku obalu i kra}em oporavku, preìve-
li srpski vojnici preba~eni su u Solun, gde su neki mesec ranije
bili udareni temeqi novom fron tu. U me|uvremenu, u Francu-
skoj je odràna jedna konferencija savezni~kih vojnih komanda-
nata, a tamo je predstavnik srpske Vrhovne komande, u uverewu da
}e “Saveznici dati naoruàwe, koje }e nam dopustiti da se do
kraja borimo sa poletom i izdr`qivo{}u za koje su srpski vojni-
ci sposobni”, saop{tio da Srbija raspolaè sa oko 110.000 bora-
ca i ne{to preko 40.000 neboraca.
Saveznici su prihvatili ponudu, a Srbi su dobili svoje me-
sto na poloàju prema neprijateqskim trupama. Od srpskih tru-
pa, na Solunski front prvi je stigao Dobrovoqa~ki odred (22.
maja 1916), dok su ostale snage (ja~ine oko 129.000 pristizale od
21. juna do 5. avgusta). Na celom frontu tada se nalazilo oko pola
miliona savezni~kih vojnika.
Vojne operacije u toj ranoj fazi Solunskog fronta bile su
pra}ene velikim qudskim `rtvama; samo u borbama za Kajmak~a-
lan (2521 m), od 12. do 30. septembra, gde su se posebno istakli dob-
rovoqci, izba~ena su iz stroja 4.643 srpska vojnika, od ~ega 3.804
samo iz Drinske divizije. Od zapo~iwawa ratnih operacija na So-
lunskom frontu pa do oslobo|ewa Bitoqa, srpska vojska izgubila
je blizu 29.000 qudi, dok je u svim tim operacijama od kraja avgusta

do sredine decembra 1916. godine ukupan broj mrtvih, rawenih i
nestalih iznosio 1.068 oficira i 32.381 vojnik. Tako veliki gubi-
ci srpske vojske uzrokovali su wenu reorganizaciju; na samom po-
~etku 1917. godine rasformirani su svi ~etvrti divizijski puko-
vi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Krajem marta rasfor-
mirana je i Tre}a armija, a weno qudstvo upotrebqeno je za popu-
nu Prve i Druge armije.
Zbivawa na Solunskom frontu, sve do wegovog proboja na sa-
moj polovini septembra 1918. godine, nisu interesantna za na{u
pri~u. Bio je to period rovovske borbe, u kojoj se zara}ene stra-
ne gotovo i nisu pomerale; zbog toga je @or` Klemanso, predsed-
nik francuske vlade od decembra 1917. do druge polovine 1920.
godine, u{an~ene ratnike nazvao solunskim ba{tovanima.
Ipak se ne{to pomeralo:
-decembra 1917, na mesto generala Saraja do{ao je general
Mari-Luj Adolf Gijoma;
-krajem marta 1918. godine za glavnog komandanta svih savez-
ni~ki snaga postavqen je francuski mar{al Ferdinand Fo{;
-sredinom juna 1918, zbog neslagawa s vojni~kom logikom ko-
ju je ispoqavao general Gijoma, na~elnik srpske Vrhovne koman-
de |eneral Petar Bojovi} zamenio je svoj poloàj s vojvodom @ivo-
jinom Mi{i}em, dotada{wim komandantom Prve srpske armije;
-samo ~etiri dana ranije, general Gijoma vra}en je u Francu-
sku, a na wegovo mesto stao je general Luj Fran{e d’Epere, budu-
}i po~asni vojvoda srpske vojske. Ovaj odlu~ni i energi~ni vojni
komandant, koji je i ina~e zastupao tezu da bi se Centralnim si-
lama najlak{e do{lo glave na balkanskom rati{tu, izdejstvovao
je da savezni~ke zemqe 3. jula 1918. godine kona~no donesu odluku
da se krene u proboj Solunskog fronta.
I pored toga, saveznici jo{ nisu bili na~isto kako treba kre-
nuti u proboj. Englezi su smatrali da je taj front ipak perifer-
nog zna~aja, a mogu}e operacije bile bi lokalnog zna~aja i usko
ograni~enih ciqeva; oni nisu bili spremni da svoje efektive po-
ve}aju ni za jednog ~oveka iznad do tada raspore|enih 120.000 voj-
nika, utoliko pre {to je predsednik engleske vlade Artur Lojd
Xorx izjavqivao da wegova vlada nema bilo kakvih obaveza pre-
ma Srbiji.
Italijani su tako|e bili za lokalne akcije, jer su ionako ve}
dràli polovinu Arbanije, a za onu drugu polovinu nisu èleli
da vojno i politi~ki prenagquju. Oni odbijaju zahtev mar{ala
Fo{a s po~etka avgusta da preduzmu ofanzivu na svom delu fron-
ta, ali zato nastoje da od Amerikanaca dobiju pomo} od 300.000
270 Ilija Petrovi}
vojnika za nameravanu ofanzivu s prole}a 1919. godine. Iako su

predsednik Klemanso i mar{al Fo{, u potajnom dogovoru sa srp-
skom vladom, nagovarali Engleze i Talijane da barem pomognu u
poboq{awu operativno-takti~kog poloàja srpske vojske i olak-
{aju weno snabdevawe, oni su to odmah odbili. Glavni komandant
ovih drugih, mar{al Armando Dijac, poru~uje da “ne namera vamo
da pove}avamo snage u Makedoniji ni za jednog ~oveka, ni za jednu
pu{ku”, savezni~kim snagama odbija da da prolaz preko svoje rat-
ne zone, a wegova zemqa, pod izgovorom “da ne bi ja~ali srpsku
vojsku”, sistematski onemogu}uje nastojawa velike grupe od oko
25.000 dobrovoqaca sme{tenih po italijanskim zarobqeni~kim
logorima, da idu na Solunski front. U skladu sa ve} pomenutim
stavovima engleske vlade, jedan wen zvani~nik izjavquje u Par-
lamentu da bi boqe bilo “pridobiti Bugarsku teritori jalnim
ponudama (na ra~un Srbije, naravno - IP), nego se upustiti u ri-
zik jedne bitke”.
Uprkos svemu, Klemanso 10. septembra {aqe telegrafsku
poruku svom generalu D’Epereu:
“Ovla{}eni ste da po~nete operacije kad na|ete za shodno”.
Tada se na frontu dugom celih 450 kilometara, naspram oko
626.000 bugarskih i nema~kih vojnika, nalazilo isto toliko sa-
vezni~kih vojnika. Srpska vojska ja~ine oko 134.000 vojnika drà-
la je oko 33 kilometra fronta, isto~no i zapadno od Kajmak~ala-
na, na visini od oko 2000 metara.
General D’Epere nije se dugo premi{qao: ve} 12. septembra
on je odredio vreme za napad, s tim {to je naloèno da u proboj
prvi krenu Srbi i dve francuske kolonijalne divizije, tri dana
posle wih Britanci i Grci, a pet dana kasnije preostale trupe
francuske Isto~ne vojske. U naredbi je jo{ re~eno da sa takvim
rasporedom treba “bez po~inka... goniti neprijateqe sa ma~em u
slabine”.
Zbog toga {to je takva strategija ostavqala bokove srpskih
armija bez ikakve za{tite, Vojvoda Mi{i} je protestovao, ali
uzaludno; general D’Epere nije imao izbora, budu}i da je iz Lon-
dona poru~eno da wihove snage “ne}e stupiti u borbu pre nego
Srbi postignu uspeh. Ako srpski napad propadne, ne}emo dopu-
stiti da se stvari popravqaju uz na{u pomo}”.
Srpska vlada zazirala je tada i od neke druk~ije savezni~ke
“pomo}i” Srbiji, naro~ito od opasnosti da Bugarima bude ponu-
|en separatni mir na ra~un srpskih teritorija. Ipak, ohra bru-
ju}e je mogla da deluje poruka francuskog ministra spoqnih po-
slova Stefena Pi{ona da Srbi treba da u|u u svoju zemqu {to
pre i {to dubqe mognu.
I, kona~no, 14. septembra 1918. godine, u osam sati ujutru za-

po~elo je ono {to se stru~no zove artiqerijska priprema; “na na-
{e linije sru~io se uragan od ~elika”, zapisao je tada jedan ne-
ma~ki komandant. Pribli`no 600 topova svih kalibara i dometa
delovalo je tokom celog tog dana, ali i tokom naredne no}i, tako
da je velik deo bugarskih i nema~kih rovova bio raskopan.
A sutradan, u nedequ 15. septembra, u pet sati i trideset
minuta, kroz bodqikavu ìcu, na bajonet i bombu, {est srpskih
divizija i dve kolonijalne francuske napravile su prolaz {irok
14 kilometara.
Simbolika. Tek podse}awa radi na simboliku levog i desnog (le-

vo je smer prema paklu, a desno smer prema raju), kazujemo ovde da, i pored
toga {to vojno strojevo pravilo predvi|a da se vojni~ki mar{ po~iwe
levom nogom, u srpskoj narodnoj svesti o~uvan je sasvim druk~iji odnos
prema tome. Tako, na primer, 15. septembra 1918. godine, na dan kad je
srpska vojska krenula u proboj Solunskog fronta, major Rajko Jeremi}
obra}a se svojim vojnicima: “Junaci, kucnuo je ~as da i mi po|emo svojoj
otaxbini i da proteramo neprijateqa iz we. Sve {to moète sa sobom
ponesite, a {to ne moète, vi spakujte u ranac pa }e na{a pozadina poku-
piti, a vi na znak moje pi{taqke... budite spremni na juri{. Prekrstite
se i desnom nogom iz rova krenite”.
Napredovawe. Srpski i francuski prodor nije premnogo uz-

nemirio Bugare, jer su wihov kraq i vrhovna komanda i daqe “s
puno pouzdawa gledali na situaciju”.
Za dva dana front je probijen na ukupno 25 kilometara, a za-
robqeno je preko 4.000 Bugara i Nemaca.
Osamnaestog septembra krenuli su Britanci i Grci; mada je
prodor bio silovit, Bugari su ih zaustavili i vratili na polaz-
ne poloàje.
Deo francuskih trupa, onaj koji je trebalo da podràva i
Srbe i Engleze, ko zna zbog ~ega, i toga dana i dva-tri slede}a,
ostao je “~udno pasivan”, a one dve francuske kolonijalne divi-
zije koje su u~estvovale u prvom proboju, povu~ene su u rezervu
ve} drugog dana ofanzive.
Na sre}u, neprijateq je bio u panici, tako da je prolaz pro-
{iren na 40 kilometara.
U popodnevnim satima 18. septembra nema~ki i bugarski
komandanti odlu~uju da “poviju” svoje frontove i u klopku uvuku
srpske dobrovoqce iz takozvane Jugoslovenske divizije, tako
{to }e ih prethodno dovoqno daleko odvu}i od saveznika.
Iako je D’Epere traìo od engleske komande da, bez obzira
na prethodni neuspeh, pokrene svoje trupe i iskoristi za tu pri-
liku dotada{we srpske uspehe, ni{ta nije u~iweno.
272 Ilija Petrovi}
Vojvoda Mi{i} vi{e i ne ra~una na savezni~ku pomo}, te od

komandanta Druge armije Stepe Stepanovi}a i komandanta Ko-
wi~ke divizije \or|a \or|evi}a traì da “hitaju Vardaru bez
velike brige za svoj desni bok”.
I, umesto da pokrene francuske jedinice koje su mirovale
na bitoqskom frontu, general D’Epere poru~uje srpskoj vr hov-
noj komandi da “sada sve zavisi od srpske vojske. Ako ona produ-
ì nastupawe, onda se moèmo nadati kona~nom uspehu. U protiv-
nom, prekinu}u daqu ofanzivu i narediti da se pre|e u odbranu”.
Srpska vojska se ve} tada nalazila celih 50 kilometara u ne-
prijateqskoj pozadini.
A onda, vojvoda Mi{i} je naredio: “U smrt, samo ne stajati!
Do posledweg ostatka qudske i kowske snage”.
Dvadesetog septembra, svom Glavnom {tabu javio je nema~ki
komandant fon [tojben da se Bugari povla~e u punom rasulu, da
su Srbi napravili klin 50 kilometara dubok i 40 kilometara
{irine, da su sve rezerve istro{ene, te da “postoji mogu}nost da
veliki deo snaga bude primoran na kapitulaciju”.
Tokom naredna dva dana srpska Druga armija pregazila je
Vardar, a komanda nema~ke grupe armija odlu~uje da se povu~e na
“novu liniju odbrane”, priznaju}i da su “bili u~iweni nat~ove-
~anski napori da se odrè poloàji, ali je sve bilo uzaludno.
Naletu Srba nije se moglo odoleti. âst neka je palim borcima,
ali ~ast neka je i Srbima koji su po`weli uspeh”.
Vojnici Druge armije dospeli su 26. septembra na 140 kilo-
metara od Sofije.
I dok se Nemci povla~e, komandant savezni~kih balkanskih
armija kao da po~iwe s usporavawem svojih operacija, savetuju-
}i, naro~ito Srbima, da “neprijateqa drè pod pretwom napada”,
ali da ga ne napadaju previ{e.
Vojvoda Mi{i}, 25. septembra, obra}a se generalu D’Epereu
jo{ jednom predstavkom: “Srpska vojska je za ovih deset dana nastu-
pawa u~inila ogroman napor da izvr{i dobijeni zadatak. Ona }e to
i daqe vr{iti, ali ja nalazim da ako ostale vojske budu i daqe na-
stupale ovako sporo, onda }emo biti primorani i mi da usporimo
na{e nastupawe”.
D’Epere sve to uzima na znawe, ali ne ~ini ni{ta da izmeni
prilike. Stoga, vojvoda Mi{i} odlu~uje da se vi{e ne tuàka,
ali i da ne odustaje od operacija “koje bi imale odlu~ne posledi-
ce po rat”.
Tih dana Bugari su D’Epereu ponudili da pre|u na savezni-
~ku stranu, uz jedini uslov da srpske trupe ne ulaze u Bugarsku.
Taj uslov bio je postavqen iz straha da Srbi ne krenu s odmazdom
za zlo~ine bugarskog okupatora po Srpskoj Zemqi, za koje se, kao

“blagi uzorak”, moè uzeti izve{taj Vasilija Trbi}a, istaknu-
tog srpskog ~etnika uo~i i za vreme oslobodila~kih ratova 1912-
-1918, u kome pi{e o svom boravku tokom avgusta 1916. godine u
okolini Sopqa, Prilepa, Velesa, Kavadaraca, Ki~eva, Tetova i
Gostivara, a po zadatku dobijenom od srpske Vrhovne komande i
Savezni~ke komande na Solunskom frontu:
“U Prilepskoj, Vele{koj i Ki~evskoj okolini ubijeno je pre-
ko 2000 du{a, ve}inom èna i dece. îtave hajke dizale su se na
neza{ti}eni narod i ubijali i pqa~kali, bez~astili sve do 1.
februara pro{le godine. Ima vi{e od hiqadu primera, gde su
bugarski vojnici silovali devoj~ice od 10 god. starosti a nebro-
jeni primeri, gde su pojedini komandiri ~eta bataqona, pri ula-
sku u selo saop{tavali vojnicima, da su te ve~eri sve ènske od
10 god pa navi{e wihove, dokle je vojska u selu. Nisam nai{ao ni
jedan primer, da se neki bugarski oficir odvajao i da je uzimao
narod u za{titu. U svim nevaqalstvima, svi su bili solidarni”.
I nave{}emo deo onog o ~emu je svedo~io dr Ar{ibald Rajs o
zbivawima u Vrawu, Surdulici, Leskovcu, Toplici: “Nepobitno
se moè dokazati da nije bilo ubistava kojima nisu prethodila
mu~ewa. Agonija `rtava bila je produèna i one bi zavr{avale u
strahovitim mukama... Me|u ubijenim Srbima prvo mesto zauzi-
maju sve{tenici”.
General D’Epere odbio je bugarsku ponudu, ali kad je 29. sep-
tembra Bugarska potpisala akt o kapitulaciji, onaj wen jedini
uslov bio je prihva}en. U tom trenutku, prema Bitoqu i Gr~koj
krenule su preduge kolone zarobqenih bugarskih vojnika. Dr Rajs
zapisao je tada: “Divim se taktu Srba. Vojnici koji nadgledaju ra-
zoruàwe prave se da ne vide pobe|ene”.
Ogor~en na doju~era{we saveznike, nema~ki car Karlo tele-
grafi{e bugarskom kraqu Ferdinandu, svom ro|aku: “62 hiqade
srpskih vojnika odlu~ilo je ishod rata. Sramota!”
Svoju zabludu o zna~aju pojedinih rati{ta priznao je i ve}
pomiwani Lojd Xorx: “Od svih sporednih pozornica najva `ni-
jom se pokazala ona na prezrenom Solunskom frontu. Tamo je za-
dat smrtonosni udarac Centralnim silama”.
Do takvog udarca trebalo je da pro|e jo{ dosta vremena, jer
su na mar{u do kona~ne pobede “stajale jo{ mnoge prepreke na
bojnom poqu i diplomatskom frontu”.
Zbog vojno-diplomatskih igara zapadnih sila, Druga armija
vojvode Stepe bila je prinu|ena da deset dana iskoristi za prisil-
ni predah, a tada se i saznalo da }e morati da promeni operacij-
ski pravac i {to vi{e se udaqi od bugarske teritorije.
274 Ilija Petrovi}
Bilo je to vreme koje su Englezi hteli da iskoriste za svoj

najkra}i prolaz ka Carigradu, tako da je komandantu wihovih
snaga na Solunskom frontu poslato novih ~etrdeset bataqona.
odnosno pribli`no 40.000 vojnika; bili su to isti oni Englezi
koji su obe}avali da tamo ne}e poslati vi{e nijednog svog vojni-
ka. Sli~no su postupili i Italijani, koji su, ne ra~unaju}i vi{e
s Amerikancima, u strahu da bi Srbi pre wih stigli u Skadar i
Crnu Goru, poslali u Arbaniju jo{ jednu svoju diviziju.
Za to vreme Prva armija Petra Bojovi}a, tek unapre|enog u
~in vojvode, zaputila se moravskom dolinom ka Beogradu; wu su
pratile srpska Kowi~ka divizija i Kowi~ka brigada pod koman-
dom francuskog generala @uinoa Gambete. Ve} 1. oktobra, posle
oslobo|ewa Skopqa, prikqu~ila im se jedna francusko-gr~ka
formacija sastavqena od 13.000 ratnika.
Nastavqeno je napredovawe ka Ni{u. General D’Epere je,
prema sopstvenom zapisu, ve} tada pred sobom video otvoren put
ka Be~u.
I pored neprijateqskog otpora, te{ko}a u snabdevawu, sla-
be opreme (skoro polovina vojnika gotovo da je na predugom mar-
{u ostala bez obu}e), Prva armija prelazila je dnevno vi{e od
dvadeset kilometara. Jedan francuski oficir zapisao je da je u
tom kraju “svaki stanovnik istovremeno i nedosti`ni i nevid-
qivi vojnik”, te da se neprijateqi “u panici jedva spasavaju... od
ustanika koji su se ugnezdili na liticama i koji su bili nemilo-
srdni”.
Sa gledi{ta generala D’Eperea, to napredovawe srpske voj-
ske bilo je neprihvatqivo. “Prva srpska armija srqa u avanturu
i kompromitova}e ceo na{ uspeh. Zato apsolutno zaustavite we-
no daqe nastupawe ka Ni{u”, naredio je on vojvodi Mi{i}u. Na-
ravno, bilo je razloga za takav strah, jer je srpska Prva armije od
ostalih srpskih jedinica bila udaqena dvesta kilometara, a od
saveznika i celih osamdeset kilometara vi{e.
“Samo su francuski kowanici, i to s mukom, mogli u brzini
da se izjedna~e sa srpskom pe{adijom”, svedo~i general Gambeta
u svojoj kwizi pod naslovom Neukrotivi i neumorni srpski voj-
nik. “Mar{ovalo se bez hrane i vode i po sedamnaest sati i odmah
uletalo u borbu”, pi{e jedan francuski kowi~ki poru~nik, do-
daju}i da su klinci za potkivawe jaha}ih i tegle}ih kowa dopre-
mani iz Soluna avionom i iz wega izbacivani padobranom.
Za {est dana, od Kumanova do Ni{a, vojnici Prve armije pre-
valili su pod borbama 160 kilometara. Pojedine divizije prela-
zile su dnevno i po pedeset kilometara. A u Ni{u, srpske vojni-
ke ~ekale su odmorne nema~ke jedinice; prema dnevnoj zapovesti
za dan kad se o~ekivao sukob sa Srbima, komandant 11. nema~ke ar-

mije pisao je da treba da se “ureè u glavu svakom oficiru i voj-
niku da se u Srbiji brani opstanak nema~kog Rajha i austrougar-
ske Monarhije”. Bio je to uzaludan poziv, jer je Prvi pe{adijski
puk Moravske divizije, koji je naspram sebe imao dvadeset nema~-
kih bataqona i dvadeset {est baterija 12. oktobra u podne oslo-
bodio Ni{.
Napredovawe srpske vojske nastavqeno je. Dvadeset devetog
oktobra oslobo|en je Poàrevac, a dan kasnije i Smederevo. Ma-
da je u me|uvremenu general D’Epere naredio srpskoj Vrhovnoj
komandi da osloba|awe Beograda prepusti Francuzima, vojvoda
Bojovi} i vojvoda Mi{i} mislili su druk~ije, tako da je Prva
srpska armija, posle 45 dana, na putu dugom blizu 700 kilometara,
“u smeloj ofanzivi i nemilosrdnom gowewu”, u{la u Beograd 1.
novembra 1918. godine, u 10 sati i 30 minuta.
Zavr{ne operacije. Posledwih dana oktobra 1918. godine

balkansko rati{te prestalo je, dakle, da postoji: Srbija i Crna
Gora bile su oslobo|ene, Bugarska okupirana, a Turska je kapi-
tulirala. Mada su se nalazile pred rasulom, nema~ka i austro-
ugarska vojska i daqe su na stojale da odrè svoje zapadne i is-
to~ne frontove. Prilike u Austrougarskoj nagove{tavale su wen
brzi unutra{wi slom, {to je, samo po sebi, trebalo da ozna~i i
skori kraj rata. Odbacuju}i savezni~ke uslove kao uvredqive,
Nema~ka je izjavila da }e “nastaviti borbu do kraja”. U isto vre-
me, odnos izme|u tek uspostavqene pu~isti~ke maxarske vlade i
feldmar{ala Makenzena, komandanta nema~ke vojske zate~ene u
Rumuniji i u tek progla{enoj nezavisnoj Maxarskoj, zao{trili
su se do krajwih granica. Imaju}i to na umu, general D’Epere pred-
loìo je vojvodi @ivojinu Mi{i}u da preko Dunava, Save i Drine
odmah prebaci nekoliko mawih srpskih jedinica, koje bi tamo{wi
nemaxarski ìvaq, pre svega srpski, ohrabrile da ubrzaju oslobo-
dila~ki pokret. Dok je Mi{i} traìo najprikladniju formu za na-
meravane operacije, stigle su vesti da bi i Austrija mogla zatra-
ìti primirje.
Mora biti da je D’Epereov predlog bio zami{qen u francu-
skom politi~kom vrhu, jer je i Nikola Pa{i}, koji se tada na-
lazio u Parizu, strogo poverqivim telegramom poru~io vojvodi
Mi{i}u da hita “najbrè u Bosnu, Banat i Srem i druge oblasti
Austro-Ugarske”. Sa tim u vezi, general Fran{e d’Epere izdao
je specijalno nare|ewe srpskoj Vrhovnoj komandi za pokret ka
severu, u kome je istaknuto da “srpska vojska treba dakle da iz-
baci u napred {to skorije potrebna odeqewa na sve teritorije
276 Ilija Petrovi}
koje su naklowene Jugo-Slovenskom pokretu... da bi pruìli ru-

ku elementima koji ima da se organizuju”.
Srpska vojska prelazi Dunav i Savu. U toku 4. i 5. novembra

1918. godine srpske trupe iz sastava Prve armije krenule su na
teritoriju Austrougarske, na {to su neprijateqske snage po~e-
le da se povla~e. Pobedni~ko raspoloèwe srpskog ìvqa u kra-
jevima severno od Dunava i Save, stvoreno novim okolnostima,
navelo je predsednika maxarske vlade grofa Mihaqa Karoqija
da se zaputi u Beograd i tamo, s generalom D’Epereom, 6. novem-
bra, zapo~ne pregovore o miru. Karoqi je Ugarsku deklarisao
kao pristalicu mira i “odu{evqenog pristalicu Dru{tva naro-
da”, sagla{avaju}i se da kona~no re{ewe ~e{kog i jugoslo ven-
skog pitawa bude na|eno u stvarawu wihovih nezavisnih dràva.
Od Hrvatske on se potpuno odrekao, dok na nezavisnost srpskog
naroda u ju`nim delovima Ugarske nije ni pomi{qao; smatrao je
da su srpske ambicije preterane, naro~ito kad se radilo o Temi-
{varu, Subotici i Pe~uju. On je jo{ izrazio èqu da budu}e oku-
pacione trupe na ugarskoj teritoriji ne bi smele biti srpske,
~e{ke ili rumunske, “nego samo Francuzi, Italijani, Englezi i
Amerikanci, izuzev pri tome kolonijalne trupe”. Posle svega,
Karoqi je prihvatio uslove primirja koje mu je Fran {e d’Epere
predo~io, ali uz rezervu da }e Maxarska potpisati mirovni ugo-
vor samo ukoliko joj Saveznici garantuju postoje}e granice.
Devetog novembra, o stavqenim maxarskim rezervama izjasnio
se, vrlo koncizno, predsednik francuske vlade @or` Klemanso:
“Molim vas da sa grafom Karoqijem tretirate samo vojni~ka pi-
tawa, sva druga pitawa su iskqu~ena”. Za srpsku vojsku to je zna-
~ilo da se operacije mogu nastaviti bez zadràvawa, sve dok Ma-
xari ne prihvate savezni~ke uslove za primirje.
Prihvataju se pobedni~ki uslovi. Dva dana docnije, na~elni-

ku {taba srpske Vrhovne komande stigla je depe{a kojom izasla-
nik ugarske vlade izve{tava “da prema instrukcijama, koje sam u
ovaj ~as primio iz Budim Pe{te, ugarska vlada u odgovoru na te-
legram g. Klemansoa, dostavqen preko vrhovnog komandanta D’Epe-
rea, prima uslove utvr|ene za primirje”.
Subotica i Sombor tek su bili oslobo|eni (13. novembra)
kad je u Beogradu, uz u~e{}e francuskog generala Anrija, potpi-
san Ugovor o primirju izme|u srpske i maxarske vojske. Preci-
ziraju}i koje }e teritorije zaposesti srpska vojska, ovaj Ugovor
samo je potvrdio ve} uspostavqene pozicije na podru~ju Banata,
Ba~ke, Srema i Barawe. U skladu s Ugovorom, srpska vojska zapo-
sela je prostranstvo ne{to ve}e od 40.000 km/2, ograni~eno lini-

jom: Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad (na istoku), Mo-
ri{om do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu), Dravom od Bar-
~a do Oseka i èlezni~kom prugom od Oseka preko \akova do
[amca (na Savi), celu Bosnu i Hercegovinu do rta Planka, odno-
sno Plo~e, na oko 35 kilometara vazdu{ne udaqenosti od Spqe-
ta, zapadno. Detaqi o primeni ovog Ugovora nalazili su se u tek-
stu Vojne konvencije koja reguli{e uslove primene na Ugarsku
primirja zakqu~enog izme|u Saveznika i Austro-Ugarske.
Potpisanim Ugovorom Saveznici su rezervisali pravo da
zauzmu predeo sa koga }e se ugarska vojska evakuisati u roku osam
dana, s tim da se tamo mogu zadràti policija i àndarmerija, “u
potrebnom broju radi odràvawa reda, kao i one jedinice koje }e
biti upotrebqene za obezbe|ewe èleznica”; svi zarobqenici u
Ugarskoj morali su biti odmah oslobo|eni, dok je rok za osloba-
|awe zarobqenih Maxara ostao otvoren; da bi se savezni~ki in-
teresi u Ugarskoj o~uvali, Maxari su se obavezali na izdrà-
vawe okupacionih savezni~kih snaga; Ugarska je morala preki-
nuti sve odnose s Nema~kom; i tako daqe.
Dobrovoqci u proboju Solunskog fronta. Opet samo infor-

macije radi, kazujemo ovde jo{ jednom da se tokom Prvog svetskog
rata (1914-1918) u sastavu srpske (i crnogorske) vojske borilo
svih 192.000 dobrovoqaca, od ~ega oko 56.600 iz dveju srpskih kra-
qevina i barem 135.000 sa strane. Stoga, treba smatrati razumqi-
vim {to je ne{to vi{e od polovine ukupnog sastava srpske voj-
ske u zavr{ni m operacijama na Solunskom frontu i u wegovom
proboju bilo iz reda srpskih dobrovoqaca, kako sledi:
1. oko 30.200 srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa;
2. najmawe 25.700 dobrovoqaca prispelih iz zarobqeni{tva
u Rusiji:
a. barem 1.000 dobrovoqaca od onih koji su u Srbiju stigli Du-
navom s jeseni 1915. godine;
b. 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917.
godine, a u Francusku prispelih sedam nedeqa kasnije;
v. najmawe 23.600 dobrovoqaca prispelih iz Rusije od kraja
1917. do 1. maja 1918. godine. U ovoj grupi nalazilo se 2.663 pripad-
nika Druge divizije (prispele u Solun 7. decem bra 1917. godine)
i oko 21.000 pripadnika Prve divizije koja je pristigla u Solun
u tri e{alona: oko 17.000 krajem januara i 3.934 iz Druge brigade
prispele u dve grupe: 29. marta i 1. maja 1918. godine. Prema usta-
qenoj “jugoslovenskoj” metodologiji, stvorenoj da bi se izi{lo u
susret hrvatskim i slovena~kim interesima u novostvorenoj za-
278 Ilija Petrovi}
je dni~koj Kraqevini, iz Rusije je na Solunski front prispelo

svega oko 12.000 dobrovoqaca. I daqe, da bi se tragovi {to vi{e
zamrsili, Vojna en ciklopedija ne saop{tava koliko je dobrovoqaca
u{lo u sastav Jugoslovenske divizije; orijentacije radi, od ukup-
nog broja dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{ta i maweg broja
prebega na po~etku Velikog rata, samo iz Novog Sada bilo ih je
oko 500 , i oko 600 iz Barawe;
3. bar 1.300 dobrovoqaca-Hercegovaca iz crnogorske vojske,
od oko 1.700 koliko ih se na{lo na Krfu 28. februara 1916. godi-
ne, uo~i reorganizacije srpske vojske;
4. preko 300 dobrovoqaca iz crnogorske vojske i oko 800 Bo-
keqa;
5. oko 2.500 dobrovoqaca iz mase od oko 10.000 austrougar-
skih zarobqenika u Srbiji prve ratne godine (koji su se dobrovo-
qno ukqu~ili u srpsku vojsku, àndarmeriju, grani~ne jedinice
ili neke civilne slu`be za vojne potrebe);
6. oko 6.000 preìvelih boraca iz najmawe {est prekobrojnih
pukova po~etnog formacijskog sastava od oko 25.000 vojnika;
7. oko 1.800 Arbanasa iz Esad-pa{inog odreda; i
8. preìvelih oko 14.000 dobrovoqaca od ukupno oko 50.000
prebega iz zapadnih srpskih krajeva na samom po~etku rata.
vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u
proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo-
|ewe dveju srpskih kraqevina i prekodrinskih, prekosavskih i
prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 do-
brovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom
iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugarskom
okupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je samo “iz
Koreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ratu oko
3.000 solunskih dobrovoqaca”.
brovoqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova i da se
svi broj~ani podaci o wima beskrajno zloupotrebqavaju i fal-
sifikuju. I tokom Velikog rata, i posle wega.
A danas, kad stari vojni i politi~ki razlozi vi{e ni{ta ne
zna~e i nikoga ne opravdavaju, s istom takvom praksom nastavqa
~ak i Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potoma-
ka i po{tovalaca u Beogradu, Savski trg 9, koje veli da je dobro-
voqaca bilo tek ne{to vi{e od 43.000, onoliko koliko ih je us-
pelo da do 1940. godine, preska~u}i ili zaobilaze}i razne prav-
ne, administrativne i politi~ke prepreke, ostvari svoja dobro-
voqa~ka prava i posle toga se upi{e u Udruèwe. Nigde nema do-

brovoqaca umrlih bez naslednika, dobrovoqaca koji nisu uspe-
li da desetak ili petnaestak godina posle rata, uprkos postoja-
wu dobrovoqa~kog uverewa dobijenog jo{ dok je rat trajao ili
neposredno posle wega, dokaù da su zaista bili dobrovoqci, i,
naro~ito, nigde nema ogromne ve}ine poginulih dobrovoqaca.
Politi~ke posledice solunske ofanzive. Bez obzira na sva

nadawa srpskog stanovni{tva iz krajeva severno od Save i Dunava
da }e sloboda sti}i sa juga, naredba srpske Vrhovne komande da
po~etkom novembra 1918. godine prebaci svoje trupe u Srem i
Banat bila je zasnovana na masovnom u~e{}u dobrovoqaca u srp-
skoj vojsci. I sa stanovi{ta Savezni~ke vojske na Solunskom
frontu, odnosno wenog vrhovnog komandanta Fran{e d’Eperea,
kao i sa stanovi{ta srpske vlade, prelazak srpske vojske na teri-
toriju biv{e Austrougarske tretirao se kao oslobodila~ki po-
hod. Srpska vojska, u ~ijem je sastavu tada bilo vi{e od polovine
dobrovoqaca poreklom sa posednutih teritorija, pre{la je Du-
nav, Savu, Dravu i Drinu s punim moralnim pravom; srpski dobro-
voqci pojavqivali su se tamo kao oslobodioci. Na wihovom u~e-
{}u u srpskom oslobodila~kom ratu i na wihovo brojno prisu-
stvo u srpskim oslobodila~kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj
i Barawi, oslonili su se srpski politi~ki delatnici kad su to-
kom novembra 1918. godine pripremili i doneli odluke o nepo-
srednom prisajediwewu ovih krajeva Kraqevini Srbiji.
Prisajediwewe Srema. Prva odluka, u vidu jedne Rezolucije,

donesena u Rumi 24. novembra 1918. godine na Zboru izaslanika
mesnih odbora narodnih ve}a, odnosila se na Srem, staru srpsku
zemqu izme|u Save, Dunava i Drave i linije Osek-êpin- Trwani
(desetak kilometara isto~no od Slavonskog Broda). Znaju}i za
hrvatske politi~ke aspiracije na sve srpske teritorije kojima su
ranije, duè ili kra}e vreme, upravqali Maxari ili Austrija,
najistaknutiji politi~ki lider sremskih Srba dr @arko Mila-
dinovi} inspirisao je odluku rumskog Zbora o neposrednom pri-
sajediwewu Srema Kraqevini Srbiji. Za takvo re{ewe Sremci
su se opredelili polaze}i od proklamovanog prava na samoopre-
deqewe i mimo stava Narodnog vije}a u Zagrebu da je on nadre|en
svim narodnim ve}ima u slovenskim zemqama ju`ne Austrougar-
ske. U tom trenutku, me|utim, nije se mogla zanemariti ni ~iwe-
nica da je srpska vojska ve} bila zaposela demarkacionu liniju
Osek-êpin-\akovo-[amac, utvr|enu ugovorom o primirju iz-
me|u maxarske i srpske vojske; isto~no od te linije nalazi se
280 Ilija Petrovi}
Srem, koji ni po ~emu, ~ak ni po imenu (Srpska Zemqa) ranije

nije mogao pripadati Hrvatskoj.
Banat, Ba~ka i Barawa ponovo u Srbiji. Druga odluka, in-

spirisana zalagawem Ja{e Tomi}a za neposredno prisajediwewe
Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, donesena je u Novom
Sadu 25. novembra 1918. godine na Velikoj narodnoj skup{tini
Srba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe.
Bez obzira na poglede vojvo|anskih demokrata okrenute Zagrebu
i Narodnom vije}u, koje je predvodio Petar Kowovi}, muzikant
nesklon moralnim obzirima, ali zato jasne nesrpske orijenta-
cije, kqu~na odluka nije mogla biti dovedena u pitawe: “Prikqu-
~ujemo se Kraqevini Srbiji koja svojim dosadawim radom i razvi-
tkom ujem~ava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu,
ne samo nama, nego i svim slovenskim pa i neslovenskim narodima,
koji s nama zajedno ìve”.
O svojoj odluci, ukqu~uju}i i deo koji se ticao Srema, Skup-
{tina je odmah izvestila vlade savezni~kih zemaqa, a poruka
grofa Balfura, engleskog ministra spoqnih poslova, kazuje da
engleska vlada podràva “proklamaciju za ujediwewe sa Srbijom
Jugoslovena iz Ba~ke, Srema, Banata i Barawe”. Ta se poruka mo-
è se smatrati aktom politi~kog i diplomatskog priznawa od-
luka donesenih na rumskom zboru i na novosadskoj Skup{tini, a
~iwenica da je 27. februara 1919. godine poslanike Srema, Bana-
ta, Ba~ke i Barawe u Privremeno narodno predstavni{tvo novo-
stvorenog Kraqevstva SHS za pripremu Konstituante izabrala
Velika narodna skup{tina u Novom Sadu, nesumwivo potvr|uje
da je i Srem 1918. godine prisajediwen Srbiji neposredno.
Svi pomenuti akti ukinuli su ugarsku okupaciju najve}ih
delova Srema, Banata, Ba~ke i Barawe.
Dve odluke istog zna~ewa. Odluke donesene u Rumi i Novom

Sadu samo su dva segmenta jedne iste dràvnopravne promene ko-
ja je Srbe iz oslobo|enih srpskih krajeva severno od Save, Drave
i Dunava otrgla od ugarske okupacione vlasti i tako stvorila
osnovni preduslov za wihov nacionalni opstanak u zajedni~koj
srpskoj dràvi, ujediwenoj kasnije u Kraqevstvo SHS, odnosno u
je dinstvenu jugoslovensku dràvu.
Kada je pariska Mirovna konferencija utvrdila uslove za
razgrani~ewe Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca s Rumuni-
jom i Maxarskom, i kad je u Trijanonu, 4. juna 1920. godine, potpi-
san mirovni ugovor sa Maxarskom, vojvo|anski Srbi do~ekali su
to kao prirodni nastavak svojih napora iz 1848. godine i kao ost-
varewe svoje vekovne èqe za “povratak u Srbiju”, odnosno za pri-

kqu~ewe svojoj mati~noj dràvi. Nije im, istina, pripala sva te-
ritorija koja je etni~ki bila wihova i koja je snagom srpskog
oru`ja bila oslobo|ena u upravo zavr{enom Svetskom ratu, ali
zato se Srbima iz Srbije moglo u~initi da je Srpstvo do~e kalo
svoje oslobo|ewe i ujediwewe i da je na taj na~in okon~an posao
zapo~et jo{ 1804. godine, u velikoj Srpskoj revoluciji. Ipak, do-
ga|aji }e pokazati da je stvarawem jugoslovenske dràve, bez ja-
sno definisanih srpskih nacionalnih granica, veliko nacio-
nalno delo i jednih i drugih ostalo nedovr{eno.
Ali, to ve} izlazi iz okvira ove teme.
*****Pripremqeno za predavawe u Elektrotehni~koj {koli “Mi-

hajlo Pupin” u Novom Sadu, sredinom septembra 2005, povodom godi{-
wice proboja Solunskog fronta; zbog toga {to se u [koli tih dana (i ne-
deqa) {trajkovalo, predavawe je dva ili tri puta odlagano dok {trajk
ne pro|e, da bi se kona~no od wega odsutalo.
Smatraju}i da tekst o Solunskom frontu ne moè biti suvi{an za
tematski sklop ove kwige, autor ga u wu i uvr{}uje.
UDRU@EWU RATNIH DOBROVOQACA,
WIHOVIH POTOMAKA I PO[TOVALACA,
BEOGRAD, SAVSKA 9,
KAO DA NIJE STALO DO ISTINE
O SRPSKIM DOBROVOQCIMA
Povod. Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i

po{tovalaca, Beograd, Savska 9, pomenuto je u ovoj kwizi na ne-
koliko mesta. Povr{nom ~itaocu moglo bi se u~initi da je to u
neposrednoj vezi sa brojem srpskih dobrovoqaca, ali ne; ono se
pomiwe samo zbog toga {to delovawe wegove uprave umnogome
protivre~i istini o srp skom dobrovoqa~kom pokretu.
Ovde ponavqamo re~enice koje pomiwu takvo delovawe:
Na strani 128
A na samom po~etku ove decenije, u ne{to izmewenim poli-
ti~kim prilikama, dobrovoqcima je omogu}eno da zaista obnove
rad svog udruèwa. Po{to je dobrovoqaca tada bilo tek da se iz-
broje prstima jedne ruke, u nazivu udruèwa na{li su se potomci
dobrovoqaca i wihovi po{tovaoci, i jednih i drugih malo. Is-
tine radi, prvih je po Jugoslaviji bilo mnogo, ali najve}i deo wih
nije ni znao da su im o~evi ili dedovi ratovali kao dobrovoqci;
pomiwawe Solunskog fronta moglo je i u porodi~nom krugu biti
sumwivo, a pisane tragove o svom dobrovoqa~kom statusu wihovi
preci sami su uklawali u smutnim vremenima. (âk i obnovite-
qima Udruèwa nije smetalo {to u wegovom nazivu i znaku nedo-
staje srpsko obele`je).
Na stranama 131-132
Iako bi se, po pretpostavci, moglo o~ekivati da }e obnovqe-
no beogradsko Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wiho-
vih potomaka i po{tovalaca nastojati da otkloni sve nepravde
nano{ene srpskim dobrovoqcima tokom prethodnih decenija, i
izme|u dvaju svetskih ratova i u na{em vremenu, tako se ne{to,
sude}i po onome kako sada stvari stoje, ne}e uskoro desiti. Jer,
~elnicima tog Udruèwa ne pada na pamet da broj dobrovoqaca
izdignu na vi{e od ~etrdesetak hiqada, koliko ih je u Udruèwu
bilo uo~i Drugog svetskog rata. Oni kao da ne}e da znaju da su u
tada{wem Udruèwu bili samo oni dobrovoqci koji su uspeli
da presko~e sve administartivne i druge prepreke i da dobiju “ag-
rarnu zemqu” ili “dràvne obveznice”; nije se moglo desiti da ne-
ko ostvari jedno od ovih dvaju dobrovoqa~kih prava, a da se ne na-
|e u Udruèwu. Naime, Uredbom o dobrovoqcima, donetom 18. de-

cembra 1919. godine, bilo je predvi|eno obavezno organizovawe
dobrovoqaca “u oblasni savez i jedan glavni savez za celu zemqu
~ija pravila odobrava ministar za socijalnu politiku”. Kad je
ve} tako, onda to zna~i da niko od onih ~ija prava nisu bila pri-
znata nije ni mogao biti u Udruèwu. A dobro je poznato, ~ak i u
dana{wem beogradskom dobrovoqa~kom Udruèwu, da se septem-
bra 1940. ve} nalazilo “u postupku” pribli`no 12.000 molbi za pri-
znawe dobrovoqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodne
godine i da se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re-
{ewe za sve wih. Dotle, kao posledwi dan za prijem obveznica po
ve} priznatim re{ewima bio je odre|en 31. decembar 1941. godi-
ne. Istovremeno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bi-
lo je ostavqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za
priznawe dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obvezni-
ca. U me|uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finan-
sija je izve{tavalo da “u Ministarstvu vojske i mornarice ima do
danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko
60.000 od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otse ka u
Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 mol-
bi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000
lica... Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno
podnetih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene
do 8 decembra 1938”. Bilo je tada i oko 1.000 “priznatih dobrovo-
qaca” koji se “iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem ob-
veznica”. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~no
procewivalo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000;
u Ministarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {te-
te, gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bio
je tada formulisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kog
svojstva ne bi trebalo produàvati preko 30. marta 1941. godine,
a i to samo za one dobrovoqce kojima je to svojstvo ve} bilo pri-
znato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. I narav-
no, podrazumeva se da u svim tim ciframa nema onih dobrovoqa-
ca koji su izginuli na rati{tu a za wih se nije znalo da su na ra-
ti{te stigli. I nema onih koji su u rat u{li kao dobrovoqci,
ali im je iz raznih razloga to svojstvo kasnije brisano.
Ubrzo je izbio Drugi svetski rat; re{avawe dobrovoqa~kog
pitawa obustavqeno je, a novi ratni pobednici izbrisali su i ono
{to je do po~etka rata bilo negde upisano. Zbog toga, a sve dok po-
sve}eni ~uvari Brozovih lovi{ta i ovla{}eni tuma~i wegovih
sabranih imena i dela budu vodili istorijske institute po Srbi-
ji, “okupqali” potomke i po{tovaoce bezimenih, bezli~nih i ne-
284 Ilija Petrovi}
mu{tih “ratnih” dobrovoqaca i sazivali nau~ne simpozijume o

srpskim nacionalnim interesima, du{e srpskih dobrovoqaca iz
oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine i daqe }e lutati bespu-
}em srpske istoriografije, u zaludwoj nadi da }e se skrasiti u is-
torijskom okviru namewenom svetim srpskim ratnicima.
Na strani 165
Mnogi sa... datih spiskova... (u ovoj kwizi) ne nalaze se na po-
pisu srpskih dobrovoqaca koji se u Udruèwu ratnih dobrovo-
qaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda,
Savska 9, smatra, na {tetu istorijske istine i na sramotu istog
tog Udruèwa, zvani~nim i neprikosnovenim.
Na stranama 174-175
Lepo je primetio An|elko Erdeqanin, jedan od onih koji se,
pi{u}i monografiju svog sela, pozabavio i srpskim dobrovoq-
cima, da se “u dokumentima o agrarnoj reformi nalaze imena do-
brovoqaca koji su dobili zemqu ili koji su smatrali da treba da
je dobiju. Ima tu i anketnih listova, i spiskova, i re{ewa, i àl-
bi, i re{ewa povodom àlbi, i àlbi naslednika umrlih dobro-
voqaca... Mo`da su neka od ovih imena samo privremeno bila na
spiskovima dobrovoqaca (od izmene do izmene raznih propisa o
dobrovoqa~kom statusu, sve u zavisnosti od raspoloèwa aktuel-
nih politi~kih vlasti prema srpskim dobrovoqcima - IP). Poje-
dincima, mo`da, nije zvani~no priznat status dobrovoqaca,
ali wih ne mo èmo izdvojiti. Ne znamo koja je evidencija mero-
davna i kona~na. Nema onih koji su na rati{te do{li iz neke od
prekomorskih zemaqa a tamo su se vratili po svr{etku rata, ne
traè}i za sebe nikakva prava; i nema mnogih drugih ve}ih ili ma-
wih grupa. Ako su ve} pomiwani, verovatno je za to postojao neki
razlog”.
A kad je ve} postavqeno pitawe koja je “evidencija merodav-
na i kona~na”, vaqa re}i da ona u beogradskom Udruèwu ratnih
dobrovoqaca... to svakako nije, jer su u wu morali biti upisani
samo oni dobrovoqci koji su dobili zemqu ili obveznice; za naj-
ve}i deo dobrovoqaca poginulih tokom rata nije imao ko da os-
tvari dobrovoqa~ka prava; nema dobrovoqaca koji su umrli bez
naslednika, ali ne po gra|anskom pravu, ve} po pravnim pravili-
ma posebno smi{qenim za dobrovoqce; nema onih koji su brisa-
ni iz spiskova, jer se na dobijena imawa nisu naselili u propisa-
nim rokovima, kao {to se, na primer, desilo Lazaru T. Babi}u iz
Krupe, u Dalmaciji, koji je prema pisawu Srpskog kola iz 1929
(broj 10) umro neki dan ranije od tuberkuloze zadobijene u ratu.
I jo{ je napisano da on “ostavqa ènu i nezbrinutu decu, a pro-
{le godine oduzeta mu je dobrovoqa~ka zemqa, zato {to se nije

blagovremeno na wu naselio. Opravdawe da je bolestan i da leì
na samrtnoj posteqi, ni{ta nije moglo pomo}i”.
Na strani 217
[to se ti~e broja onih koji su se do Drugog svetskog rata u~-
lanili u Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, tamo su se ug-
lavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, na{li dobrovoqci
koji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati admi-
nistrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih dobrovo-
qa~kih prava. Primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Lipar
nadeqeno je zemqom ukupno 257 za sada poznatih nosilaca dobro-
voqa~kih prava, a 503 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo.
U Liparu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u
Stepanovi}evu ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili preìveli
dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u ostalim dobro-
voqa~kim kolonijama, ali i u mestima u kojima je ustanovqen
spisak mesnih dobrovoqaca; u monografiji Bresta~a posebno je
istaknuto da je popisano samo petnaest ìvih dobrovoqaca!
Poginulih dobrovoqaca skoro da nigde i nema.
Na stranama 257-258
Dobrovoqa~ka prava mnogih dobrovoqaca koji su umirali u
me|uratnim godinama gubila su se i u antidobrovoqa~kom admi-
nistrovawu, zahvaquju}i novostvorenom pravnom pravilu da se na
dobrovoqa~ku zemqu nije primewivalo gra|ansko pravo; pravo
na dobrovoqa~ku ostav{tinu (dobrovoqa~ku kompetenciju, od-
nosno zemqu) nije se moglo preneti na svakog od pravnih nasled-
nika, te se, primera radi, ukoliko je neki dobrovoqac nadìveo
svog sina, moglo desiti da snaha i unu~ad nisu mogli naslediti
ostavio~evu zemqu; kad je dobrovoqa~ko pravo (zemqu) poginulog
ili umrlog dobrovoqca koristio roditeq, posle wegove smrti
gubilo se pravo na istu tu zemqu, po{to bra}a umrlog ili pogi-
nulog dobrovoqca nisu smatrana naslednicima; zemqu umrlog do-
brovoqca koji je ostao bez naslednika nisu mogli naslediti ni
~lanovi wegove porodice nesposobni za privre|ivawe; ako se i
znalo da je neki dobrovoqac poginuo ili umro tokom rata a nije
imao naslednika (kao {to se desilo Stevanu Radukinu iz Ka}a),
taj nije ni “utvr|ivan” za dobrovoqca; brisan je iz spiska i pogi-
nuli dobrovoqac ~iji su imu}ni naslednici prvih posleratnih
godina ostvarili pravo na dobrovoqa~ku zemqu, ali su tog prava
kasnije bili li{eni, kao {to se desilo s ocem poginulog Mila-
na Paripova iz Ka}a, Ja{om Paripovim, kome je 1929. godine ze-
mqa odu zeta, “iz razloga {to mu sin nije bio hranioc i {to je
286 Ilija Petrovi}
Ja{a imu}nog stawa” (imao je 36 jutara zemqe); oduzimana je ze-

mqa onim dobrovoqcima koji nisu podmirili merni~ke tro{ko-
ve za dodeqivawe dobrovoqa~ke zemqe, te je takvim “gre{nici-
ma” (makar koliko oni bili siroma{ni) brisan dobrovoqa~ki
status; oduzimana je zemqa i udovicama umrlih ili poginulih
dobrovoqaca koje bi se preudale; i tako daqe. Svi dobrovoqci
koji su potpali pod udar neke od takvih “pravnih” odredaba, a wih
nije bilo malo, brisani su iz ~lanstva Udruèwa ratnih dobro-
voqaca 1912-1918 (koje je i svojim zvani~nim naslovom izbeglo da
istakne kako se radilo o srpskim dobrovoqcima, odnosno o dobro-
voqcima u srpskoj vojsci); to ~lanstvo u spisku bilo je onda jedi-
no merilo za priznavawe dobrovoqa~kih prava i jedini vaè}i
“atest” da je ne ko zaista bio dobrovoqac. Po nesre}i, Udruèwe
ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po{tova-
laca iz Beograda (naslednik onog predratnog Udruèwa, i for-
malno, i ideolo{ki!) i danas veruje da je jedan zlonamerno selek-
cionisan dobrovoqa~ki spisak iz 1940. godine vredniji, istini-
tiji i moralniji od ne~ijeg dobrovoqnog pristupa srpskoj voj-
sci, u~e{}a u ratnim okr{ajima, pogibije na frontu ili smrti
koja nije bila “uskla|ena” sa pravnim pravilima zlonamerno smi-
{qanim u posleratnim kancelarijskim rovovima i otud nameta-
nim kao nekakvo “dobrovoqa~ko pravo”!
Istine radi, vaqa znati da se ni slu`be nadle`ne za prizna-
vawe dobrovoqa~kog svojstva, u o~ekivawu da }e deo zaintereso-
vanih dobrovoqaca odustati od svojih zahteva ili, {to bi se mo-
glo smatrati kona~nim, da }e u me|uvremenu izumreti, nisu pre-
mnogo trudile da prispele molbe za priznavawe tog svojstva re-
{avaju. Vidimo to i iz jedne procene sa~iwene sedptembra 1940.
godine u Ministarstvu finansija Kraqevine Jugoslavije, u kojoj
se kaè da pored “do danas podnetih molbi za priznawe dobrovo-
qa~kog svojstva (oko 60.000, od kojih, prema mi{qewu {efa Dob-
rovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e od-
ba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko
svojstvo jo{ oko 40.000 lica... postoji i oko 10.000 molbi blago-
vremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice, ali ostale
nere{ene do 8 decembra 1938”.
Na strani 259
Nisu kona~ni ni spiskovi dobrovoqaca poreklom sa podru~-
ja novosadske op{tine, isto kao {to se ne zna ni koliko je srpskih
dobrovoqaca ratovalo u sastavu srpske i crnogorske vojske. Ovo
zbog toga {to su se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918,
instituciji koja je okupqala samo dobrovoqce sa priznatim do-
brovoqa~kim statusom, na{li uglavnom, u ogromnom broju, sko-
ro iskqu~ivo, dobrovoqci koji su preìveli rat i koji su mogli

zapo~eti i okon~ati administrativne formalnosti oko prizna-
vawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. A wihova prava bila su
utvr|ena odlukom Vlade Kraqevine Srbije s kraja 1916. godine
da “prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da
}e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u po-
zadini” i da “svakom takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne ze-
mqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ì-
vi, ako pak poginu u borbi pravo svojine prelazi na na slednika”.
Za najve}i broj onih koji su poginuli naj~e{}e se nije ni znalo
da su ratovali kao dobrovoqci, te wihovi naslednici nisu ni zna-
li kakva prava imaju. Tako se i moglo desiti da imena izginulih
dobrovoqaca, kojih je bilo mnogo (neutvr|eno koliko), budu potpu-
no zaboravqena. Kao potvrdu za to navodimo da je u dobrovoqa~-
koj kolo niji Lipar nadeqeno zemqom oko 260 za sada poznatih
nosilaca dobrovoqa~kih prava, a ne{to preko 500 u dobrovoqa-
koj kolo niji Stepanovi}evo; u prvom mestu na{la se samo jedna
udovica poginulog dobrovoqca, u drugom tri ili ~etiri, dok su
svi ostali nadeqenici bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je
istovetan slu~aj bio i u ostalim dobrovoqa~kim kolonijama.
Na stranama 278-279
vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u
proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo-
|ewe dveju srpskih kraqevina i prekodrinskih, prekosavskih i
prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 do-
brovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom
iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugarskom oku-
pacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je samo “iz Kore-
ni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ratu oko 3.000
solunskih dobrovoqaca”.
brovoqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova i da se
svi broj~ani podaci o wima beskrajno zloupotrebqavaju i fal-
sifikuju. I tokom Velikog rata, i posle wega.
A danas, kad stari vojni i politi~ki razlozi vi{e ni{ta ne
zna~e i nikoga ne opravdavaju, s istom takvom praksom nastavqa
~ak i Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potoma-
ka i po{tovalaca u Beogradu, Savski trg 9, koje veli da je dobro-
voqaca bilo tek ne{to vi{e od 43.000, onoliko koliko ih je us-
pelo da do 1940. godine, preska~u}i ili zaobilaze}i razne prav-
ne, administrativne i politi~ke prepreke, ostvari svoja dobro-
288 Ilija Petrovi}
voqa~ka prava i posle toga se upi{e u Udruèwe. Nigde nema do-

brovoqaca umrlih bez naslednika, dobrovoqaca koji nisu uspe-
li da desetak ili petnaestak godina posle rata, uprkos postoja-
wu dobrovoqa~kog uverewa dobijenog jo{ dok je rat trajao ili
neposredno posle wega, dokaù da su zaista bili dobrovoqci, i,
naro~ito, nigde nema ogromne ve}ine poginulih dobrovoqaca.
Na strani19
Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se naj-
mawe 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoj
i najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca tre-
ba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sa
strane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenog
krsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obeju
vojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj stra-
ni nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca.
Na stranama 111-112
Po~ev od izbijawa ratnog sukoba, avgusta 1914. godine, pa sve
do wegovog kraja, brojne dobrovoqa~ke grupe prido{le su iz srp-
skih krajeva pod Austrougarskom, iz zarobqeni~ke mase sa srp-
skog i crnogorskog rati{ta, iz ruskih zarobqeni~kih logora i,
naro~ito, iz prekomorskih zemaqa. Na samom po~etku rata, ta-
ko|e dobrovoqno, bez mobilizacijskog poziva, u srpsku i crno-
gorsku vojsku stupio je i nemali broj ìteqa ovih dveju srpskih
kraqevina.
U~e{}em srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu na{a
istorijska nauka nije se premnogo bavila. Ako je o dobrovoqci-
ma i pisano, bilo je to samo uzgredno, tek kao informacija da je
dobrovoqaca bilo i da su “~ak” postojale posebne dobrovoqa~ke
jedinice. Za taj svoj propust, naravno, istori~ari se mogu prav-
dati i ~iwenicom da u vojnim arhivama ne postoje uredni spi sko-
vi dobrovoqaca prido{lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o veli-
kim grupama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se
svaki trag, iz raznih razloga, a nekad, najverovatnije, u spiskovi-
ma nije ni beleèno da se radi o dobrovoqcima; ponegde, spisko-
vi nisu ni sa~iwavani, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se,
ni u vojnim komandama nije se smatralo da su takvi spiskovi ne-
ophodni. Ne sme se, naravno, zanemariti ni potreba da se porodi-
ce srpskih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom,
neprijateqski raspoloènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite
od progona tamo{wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Do-
da li se tome i “tihi” trud pojedinih vojnih komandi da zature
tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i tako “o~uvaju” odlu ~uju-
}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastava, razumqivo je {to

se broj dobrovoqaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima oso-
bito ne isti~u.
Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no
mogao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministar-
stvo vojno naredilo je “da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne
dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju
sami, u ve}e gomile”. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca
u Srbiji ve} bilo dovoqno za “zasebne do brovoqa~ke komande”, a
bilo je neuputno da se oni samoinicija tivno okupqaju “u ve}e
gomile” i da deluju kao dobrovoqci. Smatra lo se da }e oni u sa-
stavu jedne regularne jedinice lak{e “upamtiti” da su vojnici,
nego {to bi to postigli u nekoj ~isto dobrovoqa~-koj jedinici,
makar koliko maloj. âk je i dobrovoqa~ki komandant major Vo-
jin Popovi}, Vojvoda Vuk, predlagao srpskoj Vrhovnoj komandi da
“dobrovoqa~ke jedinice i dobrovoqce (treba) tretirati kao re-
gularnu vojsku”. Sve to imaju}i u vidu, ali i mnoge druge razloge,
nikad se sa sigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca
u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crnogor ske vojske,
bilo u bora~kom sastavu, bilo u onome {to se danas naziva logi-
stikom.
Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, ukqu~uju}i i brozovsku an-
tisrpsku po{tapalicu o dobrovoqcima kao “profa{isti~koj or-
ganizaciji”, istori~ari nisu imali ni li~ne a ni bilo kakve dru-
ge smelosti da dobrovoqcima dodele iole vidqivo mesto u novi-
joj srpskoj nacionalnoj istoriji.
Na stranama 260-261
Broj srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu bio je sko-
ro dvostruko ve}i od onog u balkanskim ratovima i iznosio je naj-
mawe 190.200, od ~ega oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina (ta~ke
1, 2, 3. i 10) i oko 133.600 sa strane (ta~ke 4-9), kako sledi:
1. najmawe 25.000 u {est prekobrojnih pukova srpske vojske;
2. 1.300 mladih kaplara iz |a~ke formacije;
3. oko 17.200 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, me|u wima i
oko 3.000 povratnika iz Amerike;
4. oko 50.000 prebega preko Drine, Save i Dunava, neposred-
no pred rat i na samom po~etku rata;
5. oko 10.000 dobrovoqaca iz reda austrougarskih vojnika
zarobqenih u Srbiji;
6. oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva, najve}im delom
iz prekomorskih zemaqa, me|u kojima se nalazi i onih u ta~ki 3.
ve} pomenutih 3.000 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci (ra~una-
tih u dobrovoqce “iz dveju srpskih kraqevina”);
290 Ilija Petrovi}
7. oko 3.500 (a mo`da i svih 4.000) dobrovoqaca iz ruskog za-

robqeni{tva, koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom, s jese-
ni 1915. godine;
8. oko 30.800 dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji su
ratovali na Dobruxi i na Solunskom frontu.
9. najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija;
10. oko 13.100 jablani~kih dobrovoqaca u Topli~kom ustanku.
Izme|u dvaju svetskih ratova dobro se znalo da je u pripremu
Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsaka
na Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da se
krivice za sve to nije mogla osloboditi ni srpska Vrhovna ko-
manda; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Sr-
biji bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i
{to pre preda zaboravu. To se najjednostavnije moglo ostvariti
primenom one naredbe sa samog po~etka 1917. godine, kad su “uki-
nuti” svi “dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu`-
bu”; po toj logici, kao “na{im podanicima”, topli~kim ustani-
cima nije se dalo da se “ume{aju” me|u dobrovoqce. Kasnije, po-
{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je postala sa-
svim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zainteresovanoj za
suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za ostvarewe “srpsko-
-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da uloga bugarske poli-
tike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to dubqoj senci i,
po mogu}stvu, neprime}ena.
Mimo navedenih cifara, u raspoloìvoj gra|i o Prvom svet-
skom ratu sre}emo se sa jo{ dve velike grupe srpskih dobrovo-
qaca koje “jugoslovenska” istorijska nauka jo{ nije pomiwala:
a. “wih 10.000 u prvo vreme”, ukqu~enih u srpsku vojsku nepo-
sredno po wenom ulasku u Crnu Goru, smatrani su dobrovoqcima
i onda kad je kraj rata bio sasvim izvestan. Po{to se radilo o li-
cima koja su u srpsku vojsku dobrovoqno stupila do 5/18. novem-
bra 1918. godine, uprkos tome {to su ih srpski vojni organi ola-
ko “preveli” u obveznike, u ukupnom broju srpskih dobrovoqaca u
Prvom svetskom ratu mora i za wih biti mesta;
b. oko 11.000 dobrovoqaca “zaboravqenih” na Dalekom isto-
ku, u vreme dok su se delovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa kre-
tali Sibirom na putu prema Solunu. Obra}aju}i se obnovqenom
Ratniku, mese~nom vojno-stru~nom ~asopisu, u svesci I, godina
XXXVII, Beograd 1921, strana 14, |eneral Mihailo Ra{i}, tokom
nekoliko ratnih godina srpski ministar vojni, pi{e: “Svi smo
bili iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, fran-
cuska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vla-
divostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira do-
brovoqaca i molila nas da po{aqemo tamo nekoliko starijih
srpskih oficira”. Iz toga {to se re~ dobrovoqaca nalazi pored

re~i oficira ne treba zakqu~ivati da se tamo nalazilo neko-
liko oficira dobrovoqaca. Radilo se, zapravo, o 11.000 srpskih
dobrovoqaca iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese, koji
su, iz ko zna kog razloga, zalutali na putu kroz Sibir i iz Vla -
divostoka nisu na vreme stigli da doprinesu proboju Solunskog
fronta.
Nesumwivo, na tu grupaciju misli i Vojna enciklopedija(3, kwi-
ga 2, 497), kad pi{e da je “Korpus u nekoliko transporata preba-
~en preko Arhangeqska u V. Britaniju, odatle u Francusku, i ko-
na~no u Solun, izuzev dve grupacije koje su transportovane preko
Dalekog istoka (jedna od wih, tzv. Murmanski odred, stigao je u
zemqu tek po zavr{etku rata).
Sa ovim dvema grupama, ukupan broj srpskih dobrovoqaca u
Prvom svetskom ratu pove}ava se na najmawe 211.200.
[ta kaù oni. Dobrovoqa~ki glasnik broj 17, Beograd 2001,

33, u tekstu Milana Gakovi}a Prava priznata - dugovi ne izmi-
reni, kazuje da “o broju ratnih dobrovoqaca u srpskoj vojsci u ra-
tovima 1912-1918. godine, iznose se na raznim mestima podaci
koji nemaju veze sa stvarnim stawem zasnovanim na autenti~nim
dokumentima. Prema evidenciji Saveza ratnih dobrovoqaca Kra-
qevine Jugoslavije kojom raspolaè Udruèwe ratnih dobrovo-
qaca 1912-1918. wihovih potomaka i po{tovalaca sa sedi{tem u
Beogradu, Savski trg 9, od 1928. godine, od kada je done{en novi
zakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato je
43.628 novih dobrovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od
1919. do 1928. su ogla{ena nevaè}im.
U »Dobrovoqa~kom glasniku« broj 1-2 za januar-februar
1940. godine, zapisano je slede}e:
-do 31. 01. 1940. izdato je novih uverewa dobrovoqcima 40.214
-za ~etnike i ustanike (usta{i) 1876-1878 2.196
-na osnovu presude dràvnog saveta - po àlbi 218
- u februaru 1940. bi}e re{eno jo{ 1.000
Svega 43.628
Ovi podaci su jedino meritorni i sa wima vaqa ra~unati,
prilikom izno{ewa broja ratnih dobrovoqaca...”
Bez obzira na to {to “ratnim dobrovoqcima” smatra samo
one koji su ratovali iskqu~ivo u srpskoj vojsci, iako je oslobo-
dila~ke ratove (barem od 1912. do po~etka januara 1916. godine)
vodila i crnogorska vojska, padaju u o~i dva besprizivna stava
ovog autora: prvi, da “iznose se na raznim mestima podaci koji
nemaju veze sa stvarnim stawem zasnovanim na autenti~nim doku-
mentima”, i drugi, da su wegovi podaci “jedino meritorni i sa
292 Ilija Petrovi}
wima vaqa ra~unati, prilkom izno{ewa broja ratnih dobrovo-

qaca”. Nesumwivo je da Gakovi} ovim svojim tekstom jedino è-
li da svoje stavove proglasi “jedino meritornim”, dok oni osta-
li, “sa raznih mesta”, koji ne misle kao on, “nemaju veze sa stvar-
nim stawem”. I, tako|e nesumwivo, to je logika koju smo u jednom
tekstu pripisali “~uvarima Brozovih lovi{ta”, vi~nim u~ewu
samo iz jedne kwige.
Odnosno, Udruèwe sa Savskog trga 9 svoju “nauku” zasniva
iskqu~ivo na onome {to je objavqeno u jednom Dobrovoqa~kom
glasniku iz 1940. godine, a {to je ono prihvatilo kao kona~nu is-
tinu i nepromenqivu kategoriju; za ovih godina od kako je obnov-
qen rad pomenutog Udruèwa, niko se iz tog Udruèwa jo{ nije
dosetio da podatke o “ratnim dobrovoqcima” potraì i na nekom
drugom mestu, pri ~emu bi se “potraìvawe” na takvim mestima
moglo nazvati i istraìvawe.
Ali, ne. Nije wima do istraìvawa, jer oni i ne znaju {ta bi
u~inili s onim {to bi moglo iskrsnuti posle i najpovr{nijeg
istraìvawa; oni se drè “jedino meritornih” i “autenti~nih
dokumenata”. Ba{ kao i onaj {to se drì plota.
Odakle po~eti. Za po~etak, ukoliko im padne na pamet da ma-

lo zavire u neke druk~ije papire od onih u sopstvenom “svetom pi-
smu” broj 1-2 s po~etka 1940. godine, ovde nudimo jedan spis koji je
u Ministarstvu finansija Kraqevine Jugoslavije nastao septem-
bra mese ca 1940. godine, a koji se u Udruèwu iz Savske 9 potpu-
no odbacuje, naro~ito zbog toga {to na wemu, reko{e, nema pot
pisa i pe~ata. A u to me spisu, neimenovani {ef Odseka ratne
{tete (oformqenog u Odeqewu dràvnih dugova i dràvnog kre-
dita) pripremio je za Gospodina na~elnika istog tog Odeqewa
jedan preliminarni izve{taj o dobrovoqa~kim zahtevima i od-
nosu nadle`nih dràvnih organa prema tim zahtevima.
Dakle:
“U vezi pisma Ministarstva poqoprivrede br. 52940/VIa/40 od 27
juna 1940 godine povodom predloènih izmena i dopuna u Uredbi MSbr.
1156 od 7 decembra 1938, ~ast mi je izloìti slede}e:
1/ ^l. 1 Uredbe o izdavawu dràvnih obveznica ratnim dobrovoq-
cima umesto agrarne zemqe nare|eno je, da se dobrovoqcima, kojima je
dobrovoqa~ko svojstvo priznato do 8 decembra 1938, t. j. dana stupawa na
snagu ove Uredbe, izdadu umesto agrarne zemqe dràvne obveznice, i to:
dobrovoqcu borcu. .Din. 50.000.-
dobrovoqcu neborcu 30.000.-
pod uslovima iznetim u ovom ~lanu.
Rok za podno{ewe molbi za prijem obveznica utvr|en je u ~l. 6 po-
menute Uredbe.
U ovom roku prema izve{taju Ministarstva poqoprivrede u aktu br.

86167/VIa od 17 avgusta 1939, podneto je molbi 11.859 od kojih 10.849 pred-
meta dobrovoqaca-boraca i 1.010 dobrovoqaca-neboraca, te je za ispla-
tu podnetih molbi, pod uslovom da ispuwavaju sve propise Uredbe, bilo
potrebno 572,750.000.- dinara.
Na osnovu ovog izve{taja re{ewem Ministarskog saveta MS. br. 1157
od 26 septembra 1939 odlu~eno je, da se za isplatu dobrovoqcima emituju
4% dràvne obveznice u nominalnom iznosu od Dinara 600.000.000.-
Do 31 avgusta 1940 ispla}eno je 5.995 predmeta u ukupnom nominal-
nom iznosu 284,630.000.- dinara.
Sada Ministar poqoprivrede pismom br. 52940/VIa/40 od 27 juna
1940 priloènom dopunom Uredbe utvr|uje nov datum kao uslov za pravo
na prijem obveznica dakle kraj 1941, t. j. 31 decembar 1941 a rok podno-
{ewa molbi za prijem obveznica kraj 1942, t. j. 31. decembar 1942.
Prema obave{tewima, koja sam pribavio telefonskim putem i pre-
ko mojih ~inovnika u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas pod-
netih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od kojih,
prema mi{qewu {efa Dobrovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske i
mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato
dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica.
Ove molbe podnete su u novo otvorenom roku u § 40 Uredbe o buxet-
skim dvanaestinama za mesec april-avgust 1940, a sem ovih molbi postoji
i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mor-
narice ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938.
Prema tome, otvarawem novog roka za podno{ewe molbi za prijem
4% obveznica, imalo bi se isplatiti jo{ oko 50.000 predmeta. Ovom
broju treba dodati jo{ i oko 1.000 dobrovoqaca, kojima je dobrovoqa~ko
svojstvo blagovremeno priznato, ali se iz budi kojih razloga nisu prija-
vili za prijem obveznica.
Dakle, ukupno bi bilo za isplatu oko 51.000 predmeta, ra~unaju}i
po 50.000 za jednu isplatu, te bi trebalo emitovati obveznica u nominal-
nom iznosu od 2,550,000.000.- tako da bi ovaj dug, sa ranije odobrenom emi-
sijom od 600,000.000.- dinara, izneo oko 3.150,000.000.- dinara.
Prema ovome kad bi se dala saglasnost na predloène izmene i dopu-
ne Uredbe o izdavawu dràvnih obveznica, potrebno je obezbediti godi-
{we oko 200.000.000.- dinara za slu`bu po ovom dugu u mesto ve} predvi|e-
nog iznosa u 35,000.000.- dinara godi{we za prvu emisiju od 600,000.000.-
dinara. [to zna~i da finansijski efekat ove izmene donosi jedno pove-
}awe rashoda od oko Dinara 165,000.000.- godi{we kroz 30 godina. Stoga
usvajawem ovih izmena i dopuna uredbe o izdavawu dràvnih obveznica
nastalo bi suvi{e veliko optere}ewe dràvnog buxeta, za koje bi tre-
balo traìti nova pokri}a.
Na osnovu izloènog a prema dana{wim ogu}nostima nalazim, da
bi se pomenuta Uredba mogla izmeniti samo u toliko, {to bi se otvorio
nov rok za podno{ewe molbi za prijem obveznica s tim da taj rok ne pre-
|e 1 april 1941 i to samo za ona lica, koja su dobila blagovremeno uvere-
wa o priznawu dobrovoqa~kog svojstva, t. j. uverewa dobivena do 8 decem-
bra 1938 pa se ma iz koga razloga nisu prijavila, kao i ona lica kojima
294 Ilija Petrovi}
kojima je u ranije predvi|enom roku, bilo priznato dobrovoqa~ko svoj-

stvo, ali je usled àlbe, to priznawe stavqeno van snage, a novom odlu-
kom posle 8 decembra 1938 do 30 marta 1941 opet priznato dobrovoqa~ko
svojstvo.
Za isplatu ovih molbi, koje bi se naknadno podnele, bio bi dovo-
qan ve} predvi|eni iznos po ovom dugu od Dinara 600,000.000.-”
Pa`qivo ~itati. Ovaj vrlo informativan spis, bez oznake

za dan, nepotpisan i neoveren pe~atom (jer je napisan s namerom
da posluì za upotrebu u okviru jednog Odeqewa Ministarstva
finansija), nudi podatke o postupku koji razni dràvni organi
preduzimaju sa dobrovoqa~kim zahtevima (nazive tih organa, bro-
jeve pojedinih spisa, datume kad su ti spisi nastajali, koliko je
molbi podneseno, u kojim rokovima, {ta daqe, naro~ito sa nov-
cem i izvorima zami{qenog tridesetogodi{weg kreditirawa).
Spis je poznat u beogradskom Udruèwu (jednu wegovu foto-
-kopiju dobili su od pokojnog Mihajla Stojakovi}a), ali ga je we-
gov sekretar od pre sedam-osam godina odbacio pitawem “zar se
to moè smatrati dokumentom”; mo`da se tamo ne bi tako odnosi-
li prema ovom papiru da su ga pro~itali do kraja, po{to se vidi
da je onaj koji je pisao referat o dobrovoqcima mislio isto ona-
ko kako o wima misli dana{we Udruèwe iz Savske 9!
Cifra o verovatno odbijenih 20.000 molbi samo je pretpo-
stavka {efa Dobrovoqa~kog odseka.
Onih 1.000 dobrovoqaca koji se “iz budi kojih razloga” nisu
prijavili da preuzmu obveznice tako|e se ne nalaze u spiskovima
Udruèwa, jer se nisu ni upisali u wega, u skladu s obavezom da se
moraju u wega upisati kad im se prizna dobrovoqa~ko svojstvo.
Rok za podno{ewe zahteva trebalo je produìti zbog toga {to
se znalo da jo{ ima dobrovoqaca koji se nisu do tada ogla{avali
zahtevom za priznavawem dobrovoqa~kog svojstva; da su se svi do-
tle oglasili, ne bi bilo potrebe da se rok produùje.
Kad je dràva odlu~ila da putem dràvnih obveznica prizna
zasluèni status svima jo{ uvek ìvim dobrovoqcima, bio je to,
pored truda da se prizna i istorijska istina, samo zakasneli po-
ku{aj da se ispravi nepravda koja im je ~iwena prethodnih dva-
deset godina; i ìvima i umrlima. Dràva, naime, zbog nemawa
“agrarne zemqe” nije mogla odgovoriti svom obe}awu datom kra-
jem 1916. godine, te je dobrovoqce, stalno ih “preispituju}i” i po-
vremeno bri{u}i, onemogu}avala da ostvare svoja prava. U takvim
uslovima, ona je zamislila da svoju “agrarnu” obavezu pretvori u
finansijsku i razvu~e je na trideset godina, sve tamo do 1968. go-
dine; budu}e obaveze ispuwavali bi poreski obveznici kroz bu-
xetske stavke predvi|ene za pokri}e dràvnih obveznica.
Iz pretposledweg pasusa ovog izve{taja vidi se da {ef Od-

seka ratne {tete, savetnik po zvawu, ~ovek iz Ministarstva fi-
nansija, misli sasvim druk~ije od Vlade ~iji je on samo visoki ~i-
novnik. To sasvim druk~ije mi{qewe ~oveka koji ima “svoje ~i-
novnike” (neko bi mogao re}i: dou{nike) u Ministarstvu vojske
i morna rice i nije bez zna~aja; on brine o potezima koji mogu
uticati na visinu buxetskih sredstava i na wihovo tro{ewe.
I, zaista, {teta je {to na navedenom spisu (izve{taju, ana-
lizi, predlogu, stru~nom mi{qewu, referatu na~elniku Odeqe-
wa dràvnih dugova i dràvnog kredita), nema savetnikovog ime-
na, ali ni imena onoga kome je taj referat naslovqen. Ne znamo,
tako|e, ni kako je na dobijeni referat reagovao na~elnik Ode-
qewa dràvnih dugova i dràvnog kredita, ~ovek koji kao i we-
gov {ef Odseka brine o dràvnim finansijama, mada nije isk-
qu~eno da bi se pa`qivim istraìvawem moglo saznati da li je
taj na~elnik podrào logiku svog savetnika i {ta je sa svim tim
u vezi preduzeo Ministar finansija. Jer, na samom kraju refera-
ta stoji protokolarna re~enica (“âst mi je sprovesti predwi
referat s molbom za potrebnu odluku”) koja kazuje da je na~elni-
ku odeqewa jedino ostalo da s izloènim pojedinostima upozna
svog ministra.
S obzirom na ovaj posledwi stav, treba pretpostaviti da je
sa vetnik napisao citirani referat tek po{to se prethodno o
svim pojedinostima dogovorio sa svojim na~elnikom, te da je ta-
kav referat, bez ikakvih izmena, upu}en ministru finansija.
Ono {to mora biti nesumwivo, to je ~iwenica da neimenova-
ni savetnik u ulozi {efa Odseka ratne {tete nije bio dobrona-
meran prema dobrovoqcima, jednako kao {to je bio nedobroname-
ran i na~elnik Odeqewa dràvnih dugova i dràvnog kredita.
Naravno, moglo se o~ekivati da }e stav svojih pot~iwenih ~inov-
nika podràti i ministar finansija, koji se od 26. avgusta 1939.
do 27. marta 1941. godine zvao Juraj [utej, iz Hrvatske seqa~ke
stranke.
Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{to-
valaca, Beograd, Savska 9, barem za sada, ~vrsto se drì stavova
koje je u ovde objavqenom spisu, poteklom iz Ministarstva fi-
nansija Kraqe vine Jugoslavije (referatu, stru~nom mi{qewu,
predlogu, analizi, izve{taju), izloìo neimenovani savetnik.
***** Ovaj tekst nije do sada nije {tampan.

296 Ilija Petrovi}
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (Kosor, kod Podgorice, 6. septembar 1938), istori-
~ar i publicista. Osnovnu {kolu u~io na Ublima (u blizini Kosora) i
Pa {i}evu (Zmajevu), niù gimnaziju sa malom maturom svr{io u Zmaje-
vu, a veliku maturu u Novom Sadu, u Drugoj vi{oj me{ovitoj gimnaziji
“Jovan Jovanovi} Zmaj”. Studiraju}i vanredno, januara 1967. diplomirao
na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za istoriju.
Ceo radni vek, po~ev od septembra 1956, proveo u PTT saobra}aju:
pripravnik u Glavnoj po{ti u Novom Sadu; u Zajednici Jugoslovenskih
PTT svr{io Vi{i PTT te~aj (1957/58); kontrolor Glavne po{te u No-
vom Sadu (1959-1965); nastavnik stru~nih predmeta u novosadskoj Sredwoj
PTT {koli (1964-1972); samostalni stru~ni saradnik u PTT organiza
ciji Vojvo dine i ~lan brojnih komisija Zajednice JPTT i Po{tanske
{tedionice za izradu propisa iz oblasti po{tanskog, telegrafskog i te-
lefonskog saobra}aja i nov~anog prometa u unutra{wem i me|unarodnom
saobra}aju (1973-1989); direktor Sektora za po{tanski saobra}aj Voj-
vodine (1990-april 1993); posle toga, do penzionisawa (31. marta 2000),
savetnik u Direkciji za po{tanski saobra}aj u Beogradu (sa sedi{tem u
Novom Sadu).
Objavqene kwige:
1.Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, A4-str. 157;
2.Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968;
3.Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974, A5-str. 65-85;
4.Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979,
B5-str. 9-15, 48-66. i 77-136;
5.Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau-
torstvu), Novi Sad 1990, B5-str. 286;
6.Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, A5-str. 80;
7.Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994, B5-str. 264;
8.Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996, B5-str. 373;
9.Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, A4-str. 374;
10.Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad
1997, A5-str. 309;
11.Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912-1918, Novi Sad 1998, B5-str. 436;
12.Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, A5-str. 397;
13.Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, A5-str. 214;
14.Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, A5-str. 192;
15.Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu), Novi
Sad 1999, A5-str. 126;
16.Starinci i novci, Novi Sad 2000, A5-str. 175;
17.Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, A5-str. 310;
18.Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,
A5-str. 151;
19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941,
Novi Sad 2001, A5-str. 120;
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,

A5-str. 556;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, A5-str. 133;
22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, A5-str. 427;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, A5-str. 169;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu), Novi Sad 2004, A5-str.
5-172;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, A5-str. 248;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, A5-str. 95;
27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi
Sad, Novi Sad 2005, B5-str. 544;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, A5-str. 308;
29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, A5-str. 298.
Pripremqeno za {tampu:
30. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada.
U pripremi:
Srpska Krajina - Jul 1992. i daqe.
Sitniji prilozi:
1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwe-
we Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa
odrànog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset
~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918,
Novi Sad 1993, 141-158.
2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Voj-
vodine, Novi Sad 1993, 29-39.
3. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”,
Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.
4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup-
{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994
(objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na
srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 258-271).
5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju
Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.
6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca
u Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183-
188.
7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma
broj I/1997, Ruma 1997, 29-45.
8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu,
umetnost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.
9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop-
{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i
pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik
radova nije objavqen).
10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbor-
nik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171
298 Ilija Petrovi}
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, sa-

op{tewe na “okruglom stolu” u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar
1998 (zbornik radova nije objavqen).
12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}
Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479.
13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice
srpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. 7, Novi Sad
1998, 14-16.
14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~aj-
nog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.
15. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u
Novom Sadu, nije objavqeno; objavqeno u autorovoj kwizi Starinci i
novci, Novi Sad 2000, 81-107).
16. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlo-
va~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.
17. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik, Slu`beni list Srpske
pravoslavne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108.
18. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a
Brskutski inkvizitori, Novi Sad 2002, 81-84.
19. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u
Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Som-
boru, broj 10/2003, 45-60).
20. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40,
Novi Sad 2003, 55-72.
21. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi}, Pi-
le ôndola, Beograd 2003, 117-127.
22. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M.
Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14.
23. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brs-
kut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 301-310.
24. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske aka-
demije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost - Odbor za
onomastiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455.
25. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovi-
ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86.
26. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim rato-
vima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201.
27. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glas-
nik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).
Priredio: Milorad Predojevi} (Brskut, kod Podgorice, 1939), kwièvnik

Sa blagodarno{}u imenujemo prenumerante
i dobrotvore koji su svojim prilozima pomogli
da se ova kwiga pe~ata
Prenumeranti:
Andrija Petrovi}, Podgorica
Branislav ]ur~i}, Stapar
Vaso Vojvodi}, Novi Sad
Vladimir Vuka{inovi}, Novi Sad
Vladimir Petrovi}, ôka
Gojko Dobri}, Novi Sad
Dragica Soviq, Novi Sad
Dragoqub Petrovi}, Novi Sad
\or|e Srbulovi}, Novi Sad
\or|e Stani}, Velika Mo{tanica
Dana Mitrovi}, Jagodina
Jovan Pejin, Beograd
Qubivoje Cerovi}, Novi Sad
Maja Dragovi}, Novi Sad
Marija Kolarska, Novi Sad
Milan Breberina, Novi Sad
Milorad Predojevi}, Novi Sad
Milo{ Toli}, Novi Sad
Mihajlo Baji}, Novi Sad
Nikola Matijevi}, Stari Ledinci
Pavle Stanojevi}, Novi Sad
Radmila Ivan~evi}, Novi Sad
Svetozar Reqin, Sremska Kamenica
Stevan Pil, Novi Sad
Stojan Berber, Sombor
Cvetin Ristanovi}, Novi Sad
Dobrotvori:
NS Inèwering - projektni biro D.O.O.
Direktor Novica Stojanovi}, dipl. ing. arh.
Novi Sad, Ulica heroja Tepi}a 9
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
355.216(=163.41):94(497) ”1912/1918”
PETROVI], Ilija
Sa svih strana srpski dobrovoqci : 1912-1918 -
Ilija Petrovi}.- Novi Sad: I. Petrovi}, 2005
(Novi Sad : Foto color 36).
- 298 str. ; 21 cm
Tira` 120. - Bibliografija
ISBN 86-906883-2-3
a) Srpski dobrovoqci 1912-1918

b) Balkanski ratovi 1912-1913 - Dobrovoqci
v) Prvi svetski rat 1914-1918 - Dobrovoqci
COBISS.SR-ID 207983623

Sa Svih Strana Srpski Dobrovoljci 1912 1918 Ilija Petrovic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sa Svih Strana Srpski Dobrovoljci 1912 1918 Ilija Petrovic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Srpski dobrovoqci u balkanskim ratovima 1912-1913.....13-20

Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ra-

Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim rato-

Pomenik medovskih stradalnika.........................................63-98

Srpski dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva...............99-110

Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski

Sremski dobrovoqci 1914-1918.......................................134-225

Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine................226-259

Srpski dobrovoqci u Velikom ratu...............................260-266

Solunski front, srpski dobrovoqci, politi~ke

Udru`ewu ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka

Bele{ka o sastavqa~u, Milorad Predojevi}..............296-298

sala i predivne epske desetera~ke poezije (~iji se jedan odbqe-

rata, imala je 4,5 miliona stanovnika, a Austrougarska vi{e od

forme i oru`je, no {ajka~a na glavi davala je ovim jedinicama ja-

dovawe do linije Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad

gorska vojska u{la u Prvi balkanski rat, (35.600 - 4, 176 i 33.000 -

1. Srpska vojska brojala je u vreme mira oko 20.000 qudi, a s

dan dobrovoqa~ki bataqon, formiran od ustanika s desne obale

Koliko je dobrovoqaca bilo. Samo iz {turih podataka koje

neminovnosti pobede balkanskih naroda”(4, 42). Dobrovoqaca je

Podatke o “preko 400.000 qudi”, odnosno “402.200 qudi za rat”,

e. 600 dobrovoqaca iz okoline Pqevaqa;

*****Izgovoreno na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski

Srpsko iseqeni{tvo. Mada bi se povr{nom ~itaocu mogao

Bogumila Hrabaka, koji, po{to konstatuje da je po~etkom 1916.

Koliko je dobrovoqaca bilo. Svaki poku{aj da se do ukup-

a. Da se kao dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa ovde ra~u-

wenim Dr`avama i Kanadi, o~ekuju}i poziv za daqe kretawe... Po-

v. 314 dobrovoqaca otplovilo je prema Gr~koj (u Iteju) 26.

dine pojavilo se najmawe 52.800 lica iz prekomorskih zemaqa.

Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Od u-

\uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne

U ovom radu ne}e se tretirati zavi~aj i nacionalni sastav

Po nacionalnom sastavu, bili su to:

A da se ne bi pomislilo da je ta ra~unica ra|ena na {tetu biv-

uzorku, da su u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go-

Neposredne posledice postsolunske ofanzive. Kad je Solun-

24 Bogdan Krizman, »Srpska ratna misija« u SAD (decembar 1917 - februar

*****Tekst je naru~io gospodin dr \or|e Stani}, predsednik Izda-

Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Nema pre-

ne prijavi po nekoliko lekara”. Drugog/15. novembra i{la je vest

nih medicinskih misija i osobqa u wima, mo`e se samo naga|ati.

Strane medicinske misije u Velikom ratu. Po~etak Svetskog

sa jo{ ~etvoricom lekara i osmoro bolni~ara i medicinskih se-

Ne{to kasnije, po{to je gospo|a Mejbl Gruji}, `ena srpskog

Bolnica {kotskih `ena, pripravnih da krenu ~im se obezbedi

pomo} ve}oj grupi engleskih rawenika sa Dardanela i Galipoqa,

Kragujevcu i Skopqu, Jedinica Beri i bolnica britanskog Cr-

radile su u toj bolnici 1064 osobe, a mi izdvajamo podatke da je me-

Adamec, Franti{ek - Prag, ^e{ka kandidat medicine *1

V. Viton - SAD bolni~ar *2

G. Lin Xons - milosrdna sestra *2

Gospo|a Droz, knegiwa Poa - Francuska bolnica na Krfu *2

Gospo|ica Gledis Stjuart Ri~ardson - *2

Gospo|ica Monro Ker - *2

Gospo|ica [eli - SAD *2

D. Piters - SAD bolni~ar *2

Dr Arman de Lil - lekar *2

Dr Vratislav ^erni - ^e{ka lekar *1

Dr Elinor Soltou - lekarka *2

Dr Jo`e Ravnik - Slovenija lekar *2