VISOKA POSLOVNO-TEHNICKA SKOLA UZICE

Materijali u savremenom gradjevinarstvu

Seminarski rad:

EPS BETON
i
PERLIT BETON

Student: Profesor:

Ristivojevic Mirko GR 16/13 Jelena Markicevic

 Sadrzaj:

1. SASTAV I SVOJSTVA EPS BETONA I NJEGOVIH KOMPONENTI

1.1 Sastav betonskih mesavina

1.2. Svojsva EPS betona

1.3 Svojstva komponenti EPS betona

2. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE EPS BETONA

2.1 Projektovanje sastava mesavina

2.2 Postupak mesanja EPS betona

2.3 Spoljni i unutrasnji transport betona

2.4 Ugradjivanje i nega betona

2.5 Kontrola kvaliteta svezeg i ocvrslog EPS betona

2.5.1 Svez beton

2.5.2 Ocvrsli beton

 EPS BETON
(Beton na bazi granula ekspandiranog polistirena)

EPS beton je beton koji se spravlja na bazi granula ekspandiranog polistirena, tj

granula od materijala koji se proizvodi u tablama pod imenom stiropor. Ove
granule mogu se nabaviti kao gotov proizvod, ali kako je sam postupak
ekspandiranja dovoljno jednostavan, moguce ga je organizovati i u samim
pogonima za proizvodnju beona. Ekspandiranje nabavljenih kompaktnih kuglica
polistirena moze se izvesti u vrucoj vodi, temperature cca 98 ˚C, ili u pari
temperature 110 ˚C. Zapreminska masa ovako dobijenih granula-agregata za
proizvodnju EPS betona iznosi 15-40 kg/𝑚3 , u zavisnosti od velicine granula.
Prvi pokusaji primene EPS granula u betonu nisu bili uspesni zbog znacajne
segregacije – isplivavanja granula na povrsinu, kao posledice malog ugla kvasenja
ekspandiranog polistirena. Tek dodatnom obradom povrisne granula materijalima
za povecanje prionljivosti otvorene su mogucnosti za siru primenu EPS betona.
Kao materijali za obradu povrsina granula, tj. Za povecanje ugla kvasenja
polistirena vodom, primenjivane su polimerne smole, cementni ili kameni prah, a u
onvije vreme u tu svrhu se sve vise primenjuje i posebni EPS aditiv, koji se
isporucuje u praskastom stanju.

Ovako spravljeni laki betoni na bazi ekspandiranog polistirena (EPS betoni), vrlo
dobrih konstrukcijskih i izolacionih svojstava, primenjuje se u vise evropskih
zemalja u razlicitim oblastima:

- montazne i monolitne stambene izgradnje ,

- izgradnje poljoprivrednih objekata,

- izrade toplih podova u stambenim, javnim i industrijskim objektima od obicnog

betona,
- izrade sanitarnih i drugih montaznih kabina i dr.

Kako strukturu ekspandiranog polistirena cini veoma veliki broj vazdusnih

mehurica, tj. Skup zatvorenih vazdusnih celija, to ovo svojstvo, osim dobre
termoizolacione sposobnosti, uslovljava i otpornost na kapilarno i difuzno upijanje
vodene pare, sto inace nije slucaj kod vecine ostalih plasticnih masa tipa
penoplasta.

1. SASTAV I SVOJSTVA EPS BETONA I NJEGOVIH

KOMPONENTI

1.1 Sastav betonskih mesavina

EPS beton spravlja se mesanjem cementa, vode, granula ekspandiranog polistirena,

dodataka betonu pod nazivom EPS, sa peskom ili bez njega, u zavisnosti od
zeljenih svojstava: zapreminske mase, termoizolacionih svojstava, mehanickih
cvrstoca, i dr. Kao sto je vec napomenuto aditiv EPS se dodaje sa ciljem da spreci
isplivavanje laganih kuglica polistirena na povrsinu vlaznog betona. Prema nekim
autorima, ovaj aditiv cini EPS beton i pogodnim za transport pumpanjem. U
ocvrslom stanju pak, ovim dodatkom se postize bolja vodonepropustljivost,
otpornost na mraz i hemijski agresivne uticaje. Doziranje ovog aditiva, kao i
cementa, vode, odnosno peska, je tezinsko (maseno) a granulu, zbog njihove
veoma niske zapremisnke mase, zapreminsko.

Kolicina cementa krece se od 300 do 500kg/𝑚3 sto zavisi od trazenog kvaliteta

betona. Vodocementni factor kod ovakvih betona obicno iznosi 0.35 do 0.40. U
tabeli 1 daje se nekoliko receptura za EPS betone razlicitih zapremisnkih masa. Za
sve prikazane recepture u ovoj tabeli vodocementni faktor iznosi cca 0.35 a
sadrazaj vazdusnih pora u cementnoj pasti, zaostalih nakon ugradjivanja - 𝑣𝑝 =0.15
𝑚3 (15%). Kako granule ekpandiranog polistirena imaju veoma nisku zapreminsku
masu, odnosno izuzetno visoku poroznost, to se pod ukupnom poroznoscu ovakvih
betona podrazumeva suma zapremine samih EPS granula i zaostale poroznosti od
cca 15% (na primer, za beton sa zapremiskom masom od 1000 kg/𝑚3 , prikazan u
tabeli 1: p=33+15=48%).

Tabela 1. Nekoliko receptura za EPS beton

Kolicine pojedinih komponenti EPS betona iz tabele 1 zadovoljavaju poznatu
𝑚𝑐 𝑚𝑣 𝑚𝑝 𝑚𝑒𝑝𝑠 𝑚𝑎𝑑
relaciju: + + + + + 𝑣𝑝 = 1
𝛾𝑠𝑐 𝛾𝑠𝑣 𝛾𝑠𝑝 𝛾𝑔,𝑒𝑝𝑠 𝛾𝑠,𝑎𝑑

gde su uvedene sledece oznake:

- 𝛾𝑠𝑐 = 3100 kg/𝑚3 (specificna masa cementa),𝛾

- 𝛾𝑠𝑣 = 1000 kg/𝑚3 (specificna masa vode),

- 𝛾𝑠𝑝 = 2600 kg/𝑚3 (specificna masa peska),

- 𝛾=15-40 kg/𝑚3 (zapreminska masa granula ekspandiranog polistirena),

- 𝛾=2000 kg/𝑚3 (specificna masa EPS),

- 𝑣𝑝 =0.15 kg/𝑚3 (sadrzaj zaostalih vazdusnih pora u cementnoj pasti).

Pri spravljanju EPS betona konstrukcijsko-termoizolacionih svojstava umesto

jedinstvene krupnoce EPS granula , koja se uobicajeno koristi kod
termoizolacionih, preporucuje se primena dve frakcije. Vodeci racuna o
optimalnom “pakovanju” zrna agregata, uobicajeno je da se usvaja odnos krupnih
prema sitnim EPS granulama 3:1.
1.2. Svojsva EPS betona

Cvrstoca pri pritisku 𝑓𝑏𝑝 (N/𝑚𝑚2 ) EPS betona u najvecoj meri zavisi od ostvarene
ukupne poroznosti p i moze se odrediti primenom sledece empirijske formule:
𝑝
𝑓𝑏𝑝 = K (1 − )3
100

u kojoj se poroznost p moze sracunati iz izraza:

p = 90 – 0.04 𝛾 (u %, za 𝛾 u kg/𝑚3 ),

a koeficijent K je funkcija primenjene kolicine cementa - 𝑚𝑐 i iznosi 56, 36 i 23, za

kolicine cementa od 500, 400 i 300 kg/𝑚3 , respektivno.

Cvrstoca pri zatezanju 𝑓𝑏𝑧 (N/𝑚𝑚2 ) ovih betona srazmerno je visoka u odnosu na
cvrstocu pri pritisku 𝑓𝑏𝑝 , a odnos 𝑓𝑏𝑧 /𝑓𝑏𝑝 ovde je i osetno visi nego kod obicnih
betona.

Za definisanje marke EPS betona morodavna je karakteristicna vrednost cvrstoce

pri pritisku na 28 dana zasnovana na fraktilu od 20% (kod obicnog betona 10 %).
Prema nekim podacima {1}, upotrebljavaju se marke 4,5,6 itd. sve do najvise
marke 16. Ocena marke vrsi se, kao i kod obicnih betona, po partijama, prema
kriterijumima iz clanka 46-BAB 87, modifikovanim za 20%-tni fraktil. Na primer,
za kriterijum 2 (broj oznaka 15-30) {1}:

𝑚𝑛 ≥ MB + 0.9 𝑆𝑛 ,

𝑥1 ≥ MB – 1.5.

Na slici 1. prikazana je veza izmedju cvrstoce pri pritisku kocki ivica 15cm i
cvrstoce pri zatezanju savijanjem prizmi 10/10/40cm sa zapreminskom masom i
ukupnom poroznoscu, za tri mesavine EPS betona, sa 500 (A), 400 (B) i 300 (C)
kg/𝑚3 cementa.

EPS betoni imaju relativno visoke rane cvrstoce, pri cemu je ova pojava narocito
izrazena kod veceg ucesca ekpaniranog polistirena u odnosu na pesak. Primera
radi, na slici 2 dat je rast cvrstoce pri pritisku za tri vrste ovakvog betona.
Slika 1. Zavisnost cvrstoca od zapreminske mase i ukupne poroznosti EPS betona

Slika 2. Rast cvrstoce pri pritisku u funkciji starosti EPS betona {1}
Radni σ-ε dijagrami EPS betona imaju priblizno pravolinijski oblik sve do napona
koji odgovaraju 1/2 cvrstoce pri pritisku, sa modulima elasticnosti koji se,
orijentaciono, za konstrukcijsko-termoizolacione betone krecu u granicama od
6000 do 15000 N/𝑚𝑚2 , (videti sliku 3).

Skupljanje ovakvih betona je vece, a koeficijent tecenja manji nego kod normalnih
betona, sto je ilustrovano na slici 4 i slici 5, respektivno. Kao sto se iz dijagrama na
slici 4 moze videti, skupljanje EPS betona krece se u dosta sirokim granicama, od
cca 0.9% do cca 1.7%. Medjutim, mikroarmiranjem ovakvog betona krece, na
primer polipropilenskim vlaknima, skupljanje se mozee znacajno smanjiti.

Slika 3. σ-ε dijagrami EPS betona {1}

Primera radi, na slici 6 dati su rezultati ispitivanja mesavine jednog EPS betona
armiranog polipropilenskim vlaknima debljine 0.2mm i duzine cca 30 mm sa koje
se uocava da je ovim putem skupljanje znacajno smanjeno i iznosi svega cca 0.02
%. Ovome treba dodati i cinjenicu da se putem mikroarmiranja ne samo smanjuje
skupljanje ovakvih betona, vec u velikoj meri povecavaju i njegove mehanicke
cvrstoce, posebno cvrstoca pri savijanju i zatezanju, kao i njegova duktilnost.

Slika 4. Skupljanje EPS betona (ekstremni rezultati) {1}

Slika 5. Dijagram tecenja EPS betona (𝛾 = 1480 kg/𝑚3 ) {1}

Slika 6. Skupljanje EPS betona armiranog polipropilenskim vlaknima {3}

U tabeli 2 dat je prikaz nekih osnovnih svojstava, za 2 vrste termoizolacionih i 4

vrste konstrukcijsko-termoizolacionih EPS betona {2}.

Tabela 2. Neka osnovna svojstva EPS betona {2}

1.3 Svojstva komponenti EPS betona

Cement za proizvodnju EPS betona moze da bude svaki onaj cement koji ispunjava
uslove kvaliteta odgovarajucih standarda za cement.

Pesak koji se primenjuje za izradu EPS betona moze da bude krupnoce 0/4 mm,
0/2 mm i 0/1 mm, a koji lezi u podrucju definisanom prema slici 7. Treba istaci,
medjutim, da se pesak primenjuje za izradu EPS betona vece zapreminske mase i
visih mehanickih cvrstoca (konstrukcijsko-termoizolacioni betoni). S druge strane,
pak, kod spravljanja termoizolacionih EPS betona kao agregat koriste se samo
granule stiropora.

Ekspandirani polistiren , kao agregat za proizvodnju EPS betona, moze da bude

proizveden u granulama razlicite krupnoce, pri cemu velicina granula ima ima vrlo
veliki uticaj ne samo na zapreminsku masu samih granula (15-40 kg/𝑚3 ) vec i na
sva svojstva betona. Na slici 8. dat je uticaj velicine granula na cvrstocu pri
pritisku. Rezultati ispitivanja prikazani na ovoj slici odnose se na EPS granule
krupnoce 1-3 mm (kriva A), odnosno krupnoce 3-5 mm (kriva D). Kod ovakvih
betona granule stiropora prakticno nemaju nikakvu strukturnu cvrstocu i mogu se
tretirati kao medijum za obezbedjenje potrebne kolicine pornog prostora {4}.

Prema jugoslovenskom standardu JUS G.C7.202/90 kod nas se proizvode tri tipa
stiropora, u sledecim rasponima zapreminskih masa:

-Tip 2/SN .......... 16-20 kg/𝑚3

- Tip 3/T1N .......... 20-25 kg/𝑚3

- Tip 4/T2N .......... 25-30 kg/𝑚3 .

Oznaka “N” predstavlja normalan stiropor, sto znaci da gori trajno cadjavim
plamenom. U istim rasponima zapremiskih masa proizvodi se i tzv “samogasivi”
stiropor sa oznakom “S”. Kao sto je vec napred receno, svojstva ekspandiranog
polistirena-stiropora svakako zavise od ostvarene zapreminske mase. U tabeli 3
prikazuju se svojstva navedenih tipova stiropora od kojih se spravljaju granule za
EPS beton.

Slika 7. Podrucje granulometrijskog sastava peska za EPS beton {1}

Slika 8. Uticaj velicine granula EPS na cvrstocu pri pritisku {1}

Aditiv EPS, kao dodatak betonu, omogucava postizanje plasticne konzistencije,
homogenost sastava i dobrih konstrukcijsko-izolacionih svojstava. Zapreminska
masa mu je 1200 kg/𝑚3 , specificna masa 2000 kg/𝑚3 , a isporucuje se u
praskastom stanju, u vrecama od po 25-50 kg/𝑚3 .

Tabela 3. Fizicko-mehanicka svojstva ekspandiranog polistirena-stiropora {8}

2. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE EPS BETONA

2.1 Projektovanje sastava mesavina

Premda se kolicene cemanta za ovu vrstu betona, kao sto je to napred navedeno
(tabela 1), nacelno krecu izmedju 300 i 500 kg/𝑚3 , najcesce se ipak primenjuju
kolicine od 450 ili 500 kg/𝑚3 , sa vodocementnim faktorom 0.35 Tabela 4.
Postupak proracuna betonske mesavine za γ = 1200 kg/𝑚3
2.2 Postupak mesanja EPS betona

Prema nekim preporukama, redosled doziranja komponenti treba da bude sledeci:

najpre se u mesalicu ubacuju cement, aditiv EPS (u praskastom stanju) i pesak, pa
se ovakva suva masa mesa cca 20 sekundi. Na kraju se u mesalicu ubacuje voda i
masa dodatno mesa do potpune homogenizacije (jos cca 60 sekundi). Mesanje
betona moze da se vrsi u obicnoj, gravitacionoj ili prinudnoj mesalici za beton. U
slucaju proizvodnje vecih kolicina za proizvodnju betona mogu se koristiti
uobicajene, mobilne fabrike betona (“betonjerke”), pri cemu je samo potrebno
dodati i silos za EPS granule, sa transportom do mesalice puznim transporterom
(slika 9.)

Slika 9. Sema postrojenja za proizvodnju EPS betona

2.3 Spoljni i unutrasnji transport betona

Kako se primenom EPS dodataka obezbedjuje neophodna kohezivnost i plasticna

konzistencija betonske mesavine, to se za njen spoljni transport mogu primetiti sva
uobicajena sredstva kao i za obican beton: kolica, japaneri, damperi ili automikseri,
u zavisnosti od kolicina, odnosno od intenziteta proizvodnje i ugradjivanja betona.

Postignuta kohezivnost i plasticnost mesavina omogucava takodje i primenu svih

uobicajenih postupaka i sredstava unutrasnjeg transporta: kiblom pomocu krana,
pumpama za beton (autopumpe ili stabilne pumpe), pumpe za malter itd.
2.4 Ugradjivanje i nega betona

Nakon ubacivanja u oplatu i razastiranja, EPS beton se moze vibrirati

pervibratorima, oplatnim vibratorima ili pak na vibro stolovima (u slucaju
prefabrikacije elemenata).

Sto se tice nege betona, kao i drugih pravila za izvodjenje betonskih radova u
posebnim klimatskim uslovima, vazi sve isto kao i u slucaju normalnih betona.

2.5 Kontrola kvaliteta svezeg i ocvrslog EPS betona

2.5.1 Svez beton

Kontrola proizvodnje svezeg EPS betona vrsi se u sevemu prema cl. 38 i 39

Pravilnika BAB 87, dakle isto kao i za obicne betone. Kod nekoliko prvih
mesavina treba kontrolisati konzistenciju i zapreminsku masu svake betonske
mesavine, a zatim jos nekoliko puta u toku jedne smene, u zavisnosti od intenziteta
proizvodnje i ugradjivanja betona. Primera radi, u slucaju transporta betona
automikserima, ova ispitivanja treba sprovesti kod svakog isporucenog
automiksera (leti), radi utvrdjivanja gubitka vode tokom transporta, neophodna su
paralelna ispitivanja na mestu proizvodnje i na mestu ugradjicanja {5}.

Konzistenciju svezeg betona, prema preporuci nekih autora, treba ipitivati putem
metode rasprostiranja maltera (JUS B.C8.042).

2.5.2 Ocvrsli beton

Ispitivanje cvrstoce pri pritisku u cilju dokazivanja marke betona vrsi se analogno
standardu JUS U.N1.300 (celijasti beton), na kockama ivica 15cm, osusenim do
konstantne mase na temperature 50˚C (JUS U.A2.020). Na istim uzorcima
odredjuje se i zapreminska masa “tehnicki suvog” EPS betona.

Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se na

mestu ugradjivanja prema programu kontrole, a pripremaju se i cuvaju prema
propisu o jugoslovenskom standardu JUS U. M1.005.
 PERLIT BETON

Perlit je staklasti kemen uglavnom silikatnog sastava koji se stvara prilikom

vulkanskih erupcija.

Ako se ovaj prirodni kameni materijal nakon drobljenja izlozi temperaturama od

700-1200˚C, dobice se ovaj porozan agregat u vidu peska ili sljunka – tzv.
ekspandirani perlit, ili krace – perlit.

Pored prirodnog perlita, sirovina za dobijanje ovakvog materijala moze da bude i

svaki drugi kamen vulkanskog porekla koji pripada grupi vulkanskog stakla. Opsta
karakteristika svih sirovina ove vrste je prisustvo kristalne vode, koja je bitna za
proces ekpandiranja. Primera radi, prirodni perlit sadrzi oko 2-5% hemijski
vezane-kristalne vode.

U zavisnosti od sastava konkretne sirovine i od primenjenog tehnoloskog postupka,

povecanje zapremine materijala moze da iznosi do 20 puta. S tim u vezi dobija se
ekspandirani perlit cija se zapreminska masa krece od 100 do 500 kg/𝑚3 . S
obzirom na ovu karakteristiku i na maltere i lake betone. Pesak se, po pravilu,
primenjuje kao agregat za maltere i lake betone.

Pesak je takodje i aktivni hidraulicki (pucolanski) dodatak.

Glavni razlog za primenu perlita kao osnovnog materijala za dobijanje odredjenih

termoizolacionih proizvoda je njegova mala toplotna provodljivost.

Perlit -beton se najcesce proizvodi sa zrncima perlita krupnoce do 20mm. Za

konstrukcijsko-termoizolacione betone optimalno je koriscenje agregata sa
diskontinualnim granulometrijskim sastavom, dok se za konstrukcijske betone
preporucuje kontinualni sasta, eventualno uz koriscenje obicnog (kvarcnog) peska.

Tabela 4.8 Nekoliko receptura za dobijanje perlit betona

Napominje se da je kod perlit betona vrlo vazno precizno doziranje vode, koje se
obicno uzima 250-300 kg/𝑚3 .

U praksi se srecu i betoni sa agregatom od keramzita i perlita: krupan agregat je

keramzit, a sitan (pesak) je perlit. Jedan sastav takvog betona se daje u tabeli 4.9

Tabela 4.9 Nekoliko receptura za betone od perlita i keramzita

 LITERATURA

Dr Nada Denic-Hidroizolacije u zgradarstvu

Dr Mihailo Muravljov- Materijali u savremenom gradjevinarstvu

Slike-internet