ZOHAR

Priredio: Geršom Šolem

Naslov originala:
ZOHAR - The Book of Splendour
Edited by Gershom G.Scholem
© Copyright na prevod za Jugoslaviju:
IPBABUN SADRŽAJ
Sva prava objavljivanja zadržava izdavač.

Izdavač: lP "BABUN" Uvod .... ..7

Za izdavača:
POSTANJE
Dragan Paripović
Početak ... 25
Ana Bešlić 26
Univerzum: ljuska i jezgro .
Prva luč ....... 27
Stvaranje čovekovo . 29
Muško i žensko .. . 32
Prevod: Dragan Paripović
Sveproždirući oganj 36
Pregledao i transkribovao: rabin Isak A sijel
Napuštanje života ...................... 39
Tri niti Duha .... ....... 40
Najviši stupanj vere ..................... 41

Prelom:BABUN Ponoć ........ 43

Jakovljev blagoslov ...................... 46
Štampa: Lukaštampa, Beograd
Veći od Josefa .. . . ..... 48
Tiraž: 418
Velika svetkovina .... 50
Prvo izdanje,Beograd 1999
Jakovljeva smrt ... 57
Pečat na tvome srcu ........ 67
IZGNANSTVO
Deset sefirota . 75
Iz dubina .. 79
Dva aspekta .. 80 UVOD
Šabat ..... 81
Ljubavnici Tore 85 *
Sudbina duše . . . 89
Patnja nevine dece . 92
Tri vida duše . . . . 94 ISTORUSKE OKOLNOSTI NASTANKA ZOHARA
Služi Gospoda s radošću . 96

Zvezde ..........
Alegorijsko objašnjenje Jone
KNJIGA LEVITSKA-BROJEVI-PONOVL JENI ZAKON
Izgnanstvo i izbavljenje .
Kako stajati pred Bogom
Himne u nebesima .
Sveto sjedinjenje .
Božanska ljubav . ..
Ruža šaronska ... .
Drvo života .... ..
Skriveno značenje Tore .
Tekstovi ..
Glosarijum
K
njiga Zohar, najvažnije literarno delo Kabale, leži
97
pred nama donekle tiha i nepristupačna, kako i do­
.. .. 101
likuje jednom delu tajne mudrosti. Da li zbog toga, ili uprkos
tome, nijedno literarno delo srednjeg veka, koliko god da je
107
jasnije i pristupačnije od Zohara, nije izvršilo ni približno sličan
110
uticaj, niti doživelo takav uspeh.Uticati na razvoj religioznih
111
uverenja u dužem vremenskom periodu i u najširim krugovima
113
judaizma, a naročito u onim najosetljivijim na pitanja religije,
114
štaviše, uvrežiti se u periodu od tri veka, tačnije rečeno od
116
petnaestog do osamnaestog stoleća, kao izvor doktrine i otkro­
117
venja istog autoriteta i kanonskog ranga kao Biblija iTalmud
118
- predstavlja prerogativu koja nije pripala ni jednom drugom
121
123 delu jevrejske literature. Ova zračeća sila, razume se, nije
izbijala od samog početka iz "Knjige zračenja" ili, kako je obično
prevodimo "Knjige sjaja". Majmonidov "Vodič za zbunjene", u
skoro svakom pogledu antiteza Zoharu, vršio je u svoje vreme

7
 Uvod
* *
uticaj neposredno i otvoreno. Od samog trenutka svog pojavlji­
vanja uplivisao je na umove ljudi, bilo da ih je ispunjavao
nadahnućem ili bogobojažljivim slutnjama. Ipak, već nakon
dva veka izrazitog uticaja knjiga je počela sve više i više da tone
u zaborav sve dok je huk vekova nije skoro u celosti izbrisao iz
svesti širokih masa. Tek krajem osamnaestog stoleća Pokret
jevrejskog prosvetiteljstva je ponovo izvlači na svetlost dana
nalazeći u njoj pokretačku silu za svoju borbu.
Sa Zoharom je slučaj bio drugačiji, budući da je on svoj put
do javnosti morao da prokrči iz jedne bezmalo potpune, teško
probojne anonimnosti i tajnovitosti. Stotinama godina, a mo­
žda i više, delo jedva da je pobuđivalo bilo kakvo interesovanje,
a kamoli da je davalo povoda za ikakvu diskusiju. Kada se
pojavilo na sceni ono je izražavalo (i prema tome pozivalo na)
osećanja veoma malobrojnog soja ljudi koji su se u labavo
uređenim zajednicima borili za novo, mistično razumevanje
sveta Judaizma, nemajući ni najprigušeniju slutnju da je ova
naročita knjiga, među mnogima koje su težile da jezikom
alegorije i simbola izraze nove svetske poglede, jedina predo­
dređena da doživi uspeh. Lagana senka skandala koji je pratio
njeno objavljivanje i inicijalno pojavljivanje u svetu literature,
kao i pitanje da li je možda posredi nelegitimno rođenje svo­
jevrsnog literarnog falsifikata, vrlo brzo su, međutim, nestali i
bili zaboravljeni. Polako, ali sigurno, uticaj Zohara beše naras­
tao. I, u trenutku kada su se grupe, među kojima je njegov
uticaj u burama jevrejske istorije prevladao, dokazale kao
nosioci novog religioznog stava, koji ne samo da je polagao
8 9
Uvod
pravo na autoritet, nego ga je zapravo i stekao, Zohar je svojim
takoreći zakasnelim, ali izuzetno intenzivnim pro sj aj em nacio­
nalnog života najposle uspeo da ispuni veliki istorijski zadatak
tajnog teksta koji će služiti kao nadopuna Bibliji i Talmudu na
jednom novom nivou religiozne svesnosti. Ovu njegovu nada­
hnjujuću osobinu pripisuju mu sve do dana današnjeg brojne
jevrejske zajednice u istočnoj Evropi i na Istoku, bez oklevanja
potvrđujući ono što je od davnina poznato u vezi svetih tek­
stova - a to je da uticaj koji jedno takvo delo vrši na dušu ne
zavisi od toga da li će ono biti shvaćeno.
Tek sa propašću onog nivoa života i verovanja prema kojem
je Kabala u stanju da predstavlja istorijsku snagu, i sjaj Zohara
je zgasnuo; a još kasnije, prilikom revalorizacije prosvetitelj­
stva, on je postao "knjiga laži", štivo za koje se smatralo da
zatamnjuje čistu luč judaizma. Reformistička polemika u o­
vom slučaju takođe je požurila da postane oruđe istorijskog
kriticizma koji se, mora se reći, nakon nekoliko obećavajućih
početaka, pokazao slabim i nesigurnim u izvršavanju svog
programa, čvrstog koliko i njegovi metodi i istinitog koliko je
većina njegovih teza uopšte mogla da bude.
Istorijski kriticizam će, međutim, nadživeti kratkotrajnu
besmrtnost onog "izvornog" judaizma iz čijih istorijskih nazora
i hijerarhije vrednosti je i nastao. Lišen polemičnosti, zaoku­
pljen preciznijim i obj ektivnijim uvidom u njegovu predmetnu
suštinu, sada će se on potvrditi u novom (a delimično vrlo
starom) kontekstu u kojem počinjemo da sagledavamo svet
judaizma i njegovu istoriju.
 Uvod
* *
LITERARNI KARAKTER
Ako je suditi po spoljašnjoj literarnoj fiziognomiji Zohara,
daleko od toga da je on zamišljen i sačinjen kao jedinstvena
kompozicija. Štaviše, Zohar nije ni nalik na nekakvo izlaganje
o pogledima na svet po uzoru na Kabalu, poput mnogih koji
potiču još iz vremena nastanka Kabale pa i iz kasnijih perioda.
Najpre se može reći daje to, u štampanoj formi kakva leži pred
nama, jedna zbirka rasprava i spisa koji se po svojoj spoljašnjoj
formi bitno razlikuju jedan od drugog. Čini se da su u većini
poglavlja predstavljena tumačenja biblijskih pasaža, odnosno
kratkih izreka ili dužih homilija, ili pak vešto komponovanih
tumačenja čitavih nizova homilija u kojima rabin Š imon ben
lohaj, glasoviti učitelj drugog veka i njegovi prijatelji i učenici
objašnjavaju reči Svetog Pisma u skladu sa njihovim skrivenim
značenjem i to skoro uvek na aramejskom jeziku. Ostala po­
glavlja, mada se na takva ređe nailazi, sačuvana su u vidu
anonimnih i čisto činjeničnih tumačenja u kojima se ne mogu
prepoznati tako istančani opisi pejzaža i ličnosti kakve nalaz­
imo u drugim delovima dela i to gotovo uvek u jednom vrlo
visokoparnom stilu. Veoma često je izlaganje enigmatično
kratko, ali su ideje predstavljene uz prepoznatljivu propo­
vedničku amplitudu i sa arhitektonski efektnom elaboracijom.
Mnoga poglavlja doista liče na fragmente proročanstava i
tumačenja tajnih otkrovenja, a pisana su naročito nadahnutim,
svečanim, "uzvišenim" stilom, u toj meri da je nepristrasan
10
Uvod
čitalac gotovo sklon da pomisli kako su prekoračene granice
dobrog ukusa u pravcu usiljenosti i visokoparnosti. Dok izla­
ganje uglavnom dobija tek lagano povišeni ton, bremenit i
realističan, u određenom broju poglavlja uistinu možemo naći
strast za povezivanjem ideja koja dospeva do svog ekstrema i
degeneracije, uzdižući se iznad konceptualne realnosti. Isto
tako, mnogi delovi su odvojeni od ostalih naročitim naslovima
kao manje ili više nezavisne kompozicije, za šta su verovatno
postojali vrlo jaki razlozi.
Za glavni deo Zohara, koji je uređen delovima iz Peto­
knjižja smatra se da predstavlja drevni Midraš, i u mnogim
pojedinostima on imitira oblik drevnih radova pod istoimenim
nazivom iz prvih stoleća nove ere. Međutim, u celini gledavši,
on ovu formu razbija da bi preuzeo jednu sasvim drugačiju
formu srednjevekovne besede. Produžene kompozicije kon­
struisane sa određenim planom, kakve nalazimo u Zoharu u
dužini od petnaest, dvadeset ili čak četrdeset stranica, u pot­
punosti su strane drevnom Midrašu. Ovde imamo drugojačije
principe kompozicije. Isto važi i za delove naslovljene Midraš
ha-Neelam (Tajni Midraš) i Sitre Tora (Tajne Tore), koji u
velikom broju delova iz Petoknjižja, naročito u prvoj knjizi,
čine paralelne deliće "glavnim delovima".
Tajni Midraš, razume se, ima mnogo toga da nam kaže o
Šimonu Ben Johaju i njegovom krugu, ali su u njemu skoro u
potpunosti izostavljene izvorne mistične i teozofske linije mi­
sli; umesto toga, u svojim najvažnijim delovima, on predstavlja
radikalnu alegorizaciju patrijarhalnih priča koje daju naznake
11
 Uvod
* *
o sudbini duše pre i posle smrti. Ove alegorije vrlo jasno
otkrivaju svoju bliskost sa filozofskim propovedništvom tri­
naestog veka. Na drugoj strani, "Tajne Tore", koje su uglavnom
bile komponovane bez upotrebe forme Midraša ili dodavanja
imena, predstavljaju prelaz od filozofsko-eshatološke alego­
rije ka izvorno mističnoj egzegezi.
ldra Raba (Velika skupština) opisuje, sa jednim izvanredno
smišljenim planom, mističnu "figuru" Božanstva kroz simbol
Prvog Čoveka, a Šimon ben Johaj tretira istu temu po drugi
put u jednom monologu uoči svoje smrti, koja je vrlo živo
opisana u!dri Zuti (Mala Skupština). Anonimne "Mišnajot" i
"Toseftot", zamišljene kao uvod u druga poglavlja, izlažu pro­
ročanstva u vezi sveta i duše. U Raja Mehemna (Verni Pastir),
Mojsije i Rabin Šimon razgovaraju o skrivenim razlozima
zapovesti. Tikunim ponovo daje detaljno tumačenje prvog
poglavlja petoknjižja, i tako dobijamo sumu više od deset
velikih i malih delova koji očigledno predstavljaju odvojene
jedinice. Stoga se ne treba čuditi što pitanja o jedinstvenosti
Zohara nailaze na vrlo neodređene odgovore.
NASTANAK I AUTORSTVO
Iako na ovom mestu ne možemo u potpunosti obratiti
pažnju na različite kritičke poglede o Zoharu, rezultati analize
do kojih se sve do sada stiglo mogu se, u svakom slučaju,
ukratko sažeti. Najradikalnije gledište o Zoharu izneo je Ha­
jnrih Grec (Heinrich Graetz). On je objavio da su svi delovi
12
Uvod
Zohara bez izuzetka delo španskog kabaliste Moše de Leona
(Moses de Leon) koji je umro 1305. Uz put se veliki istoričar
nije libio da na dotičnog kabalistu preko svake mere izlije žuč
i jarost. Retko koje delo je u Grecovoj školi izašlo na tako
žalostan i rđav glas kao de Leonev Zohar. Ne samo da nije
prepoznao genijalnost koja se autoru Zohara - ukoliko se radi
o delu jednog čoveka - ne može osporiti, nego je Grec u njemu
video samo prevaru i šarlatanstvo.
Nasuprot ovom gledištu, na Zohar se gledalo, naročito u
ranijim generacijama, kao na potpuno nejedinstveno delo, ili
još kao na delo koje je u tajnosti nastajalo tokom vremena, i u
kome su najrazličitije i često kontradiktorne sile kabalističkog
pokreta nalazile svoj izraz. U oba slučaja je Moše de Leon bio
smatran urednikom drevnih spisa i fragmenata, kojima je mo­
žda dodao nešto svoje. Teorija da su u Zoharu bili čuvani "rani"
izvori i dokumenti, mada prema opštem uverenju u revidiranoj
formi, danas je veoma raširena. Ako se sa tim složimo Zohar
bi zaista mogao da bude (što nesumnjivo čini ovo gledište
veoma atraktivnim mada mu nedostaju svi dokazi), čak i u
svojim spoljašnjim počecima, riznica kreativnog narodnog du­
ha te, poput Biblije i Talmuda, anonimno delo koje je nastajalo
vekovima. Upravo na ovakvim gledištima da se uočiti dugotra­
jni uticaj škole Ahad Haama, kojoj nedostatak dokaza u teori­
jama - u čiju korist nije izneta čak ni senka filološko-kritičkog
dokaza - ni u kom slučaju nije ugrozio širenje i razgranavanje.
Ono što je ugodno može da prođe i bez dokaza.
13
 Uvod
* *
Svaki pokušaj da se korišćenjem egzaktnih kriterijuma do­
kaže kako određeni slojevi i delovi Zohara potiču iz vremena
pre sredine trinaestog veka dovodi uvek iznova do upravo
suprotnog zaključka. Tu činjenicu je autor ove knjige lično
iskusio. Nakon što je mnoge godine posvetio jednoj takvoj
analizi, našao je da nepobitan rezultat tako malo odgovara
početnim očekivanjima, da je u stvari morao u potpunosti da
ih odbaci. Stoga dajem sebi za pravo da utvrdim sledeće:
Zohar je, uglavnom, jedinstvena knjiga, mada ne onako
kako je to Grec zamišljao. Među odvojenim delovima nema
slojeva niti drevnih materijala iz mističnih Midrašima koji bi
nama možda bili nepoznati. Naprotiv, ovi delovi knjige izlaze
iz umova svojih autora baš onakvi kakvi jesu, izuzev onih
delova koji nesumnjivo nedostaju, a takvih ima dosta i nestali
su iz rukopisa već u četrnaesto m veku. Dobar deo štampanog
materijala je pogrešno uređen, dok je, međutim, sam rukopis
očuvan u korektnom redosledu. Najposle, nekoliko kraćih
delova je pridodato naknadno u četrnaestom veku. Odvojeni
delovi ne ukazuju na mogućnost odgovarajućeg broja slojeva
ili autora, ali je čitavo štivo Zohara u početku bilo sačinjeno iz
tri dela. U sebi su uglavnom jedinstveni i to su:
1) Midraš ha-Neelam.
2) Glavni deo Zohara sa /dra Rabom, [dra Zutom, Sitre
Torom i većinom ostalih kraćih tumačenja.
3) Raja Mehemna i takozvani Tikune Zohar čiji je autor
jedan.
14
Uvod
Sigurno je da autor trećeg sloja, koji je pred sobom imao
kompletnu formu drugog koji citira i prilično neuspešno imi­
tira, nije autor prva dva. Sve govori protiv toga: lingvistički
karakter trećeg dela, njegova snažna apokaliptična stremlje­
nja, mučna konstrukcija, divergentna gledišta, te način na koji
se služi izvorima. Neko bi u vezi sa ovim mogao da iznese
prilično riskantnu tezu kako je treći sloj možda nastao u auto­
rovom poznom dobu kada je njegov talenat već presušio i
napustio ga, pa je stao da imitira samog sebe. Međutim knjiga
Tikunim trećeg sloja deluju nadasve autonomno čineći tako
ovu tezu neodrživom. Ova poslednja grupa spisa kompono­
vana je oko 1300. godine.
Sa druge strane, prva dva sloja su po svoj prilici delo jednog
autora, čiji se razvoj od kompozicije prvog do kraja drugog
sloja još uvek jasno uočava, i tako svedoči u korist teze da iza
njih stoji jedna ličnost. Tajni Midraš, koji se zbog slobodnog
korišćenja filozofske terminologije kao i delimičnog korišćenja
hebrej skog jezika sve do danas uobičajeno smatrao poslednjim
delom čitavog opusa, predstavlja najverovatnije njegov najra­
niji deo.
Iza svega stoji živa ličnost mistika koji, počevši najpre sa
filozofskim i talmudskim učenjem svog vremena sve više biva
privučen dubokim mističnim i gnostičkim idejama Kabale, da
bi napokon sasvim odustao od filozofskih interesovanja iska­
zujući umesto toga uistinu zapanjujuću genijalnost za mistične
homilije. Ruku na srce, trebalo je da prođe pola milenijuma
da bi jevrejska literatura ponovo iznedrila jedno tako nepro-
15
 Uvod
* *
cenjivo delo. Takav je autor ovih najvažnijih delova Zohara -
on nije ni redaktor niti je kolektor nego upravo propovednički
genije. Ono što je on neočekivanom i impresivnom snagom
stvorio iz teksta Svetog pisma i drevnih hagadskih motiva
Midraša zaista je prava Kabala, nastala pre njegovog vremena,
ali na koju se ugledao i koja je postala njegov spiritualni dom.
Prema tome, njegov svet misli i koncepta nije bio ni nov ni
neobičan, mistični izvori kojima se služio ni u kom slučaju nisu
zaboravljeni tomovi i apokrifi iz opskurnih vekova. Radi se o
literaturi Kabale iz vremena Moše ben Nahmana ( 1 1 95-1270)
i njegovog kruga, literatura koja je u velikom delu sačuvana i
danas je takođe vrlo dobro poznata. Način na koji je mistični
svet ovog autora Zohara satkan otkriva nam vrlo precizno
samo razdoblje u kome je on bio angažovan na razvoju svoje
Kabale. Uz to, čitavi nizovi lingivističkih i činjeničnih kriteri­
juma nepogrešivo ukazuju na isto vreme. Glavni delovi Zohara
su, dakle, komponovani oko 1280. godine u Španiji, od strane
jednog kabaliste koji nije ni video Palestinu. Ovo delo, uvek u
novom ruhu i različitim literarnim i stilskim formama, izbija iz
autora koji izgleda da je duboko iskusio preobraćenje u kabalu.
No, uprkos svih maski koje on rado na sebe navlači, unutrašnja
forma i lični stil su uvek istovetni.
Ali šta reći u vezi ovih maski? Šta reći o čitavom galilejskom
pejzažu koji se rastvara u nestvarnom, i o rabinu Šimonu ben
Johaju, njegovoj porodici i prijateljima, i svoj drugoj "odeći"
ukrašenoj po ugledu na Midraš, u kojima autor izgleda da
nalazi toliko zadovoljstvo, kao da uživa u igri mašte? Ovaj beg
16
Uvod
LJ anonimnost i romantične kulise izazivao je pravo literarno
uzbuđenje u kritičkim delima 19. veka - ljutite napade i mora­
listički prezir, kao i obazrivo te ponekad bučno odobravanje ­
što danas može da izgleda prilično preterano. Jer, odavno je
poznato da beg u anonimnost i sakrivanje iza pseudonima slute
na literarni falsifikat, i neretko označavaju prevaru. Tako da
se nismo uzalud odlučili za izraz "pseudo-epigraf' (za podmet­
\ nuto delo tobožnjih bogougodnika) kako bi označili naročitu,
ali ipak dozvoljenu kategoriju religiozne literature jednim ter­
minom koji bi bio lišen moralističkog predznaka izopačenosti
što odjekuje u engleskoj reči "falsifikat". Važni dokumenti naše
religiozne literature su u tom smislu falsifikati; takođe, mi­
stična literatura koju je autor Zohara možda čitao sastojala se,
LJ znatnoj meri, od ranijih pseudo-epigrafa.
čak nismo sigurni ni da li je autor, koji tehnikom pseudo­
epigrafije rukuje sa toliko veštine - dopuštajući likovima svog
dijaloga obilje izmišljenih naslova knjiga i citata, uzeo literarnu
formu kabalističkog pseudo-epigrafa toliko ozbiljno. Naravno,
I
posmatrajući čitav niz imitacija Zohara koje su se pojavile u
toku prvih sto godina od njegovog objavljivanja, jasno je da
njihovi autori svu tu maskaradu nipošto nisu uzimali ozbiljno.
Maskarada je služila kao zgodna prilika da ime autora koji je
za sebe nalazio da je u posedu tajne mudrosti iščezne iza
njegovog materijala. A, ako bi okvir ponekad bio namerno ili
možda nesmotreno prekornemo ukrašen - a Zohar je najis­
taknutiji, ali daleko od toga da je i jedini primer takve ljubavi
prema maskaradi u jevrejskoj literaturi - još uvek se radilo tek
17
 Uvod
* *
o blagom dodiru. Tek kasnije, kada je prerušavanje postalo
istorijska realnost ove stvari su bile grublje shvaćene.
Koliko razigrano se autor Zohara služio ovom formom
pokazuje i vredna pažnje činjenica da je njemu osim ove knjige
pošlo za rukom da sastavi i neka druga kraća pseudo-epigraf­
ska dela, od kojih je jedno, takozvani "Testament rabina Elieze­
ra Veličanstvenog", uspelo da postane jedna od najraširenijih
jevrejskih narodnih knjiga, mada je njeno pravo poreklo uglav­
nom nepoznato. Grec je, međutim, optužio Moše de Leona da
je falsifikovao Zohar iz pohlepe za dobitkom, kako bi izmamio
novac od lakovernih bogataša, pošto su knjige pod njegovim
imenom prestale da mu donose dovoljno profita. čak i ako ne
I
bi imali ubedljiv dokaz da je glavni deo Zohara postojao još
pre 1286. godine, a to je godina kadaje Moša de Leon napisao
"svoju" prvu knjigu koja se u celini temeljila na Zoharu, za
istorijski kriticizam bi ovako oslikana njegova figura, koja
podseća na probisveta iz pripovedaka, bila neprihvatljiva. Ovo
I
naravno ne isključuje mogućnost da je on sam napisao Zohar
pre te godine.
No, da li je Moše de Leon u stvari autor Zohara, kako su to ,
nekada davno njegovi savremenici posumnjali? Danas mo­
žemo potvrditi sa dovoljnom dozom filološke sigurnosti da I
Moše de Leona valja smatrati stvarnim autorom knjige. Zaista, I
iako su raniji dokazi koji potkrepljuju ovu hipotezu opovrgnu­
ti, sada se pojavljuje jedan sasvim nov dokaz koji odlučujuće J
svedoči u prilog autorstva Moše de Leona. Jedno je sigurno:
Moše de Leon posedovao je original dela koje je lično umno-
18
Uvod
I žavao i prosleđivao dalje počev od 1280. godine, tako da je
njegov zemljak, Isak ibn Sahula od Gvadalahare čitao "Tajni
Midraš" već 128 1 . godine. Od 1286. pa nadalje Moše de Leon
je sastavio znatan broj "sopstvenih" spisa. Ove knjige otkrivaju
nam autora koji u potpunosti živi i kreće se u specifičnom
miljeu Zohara, a ne samo u svetu Kabale njegovog doba, te
lako jedino preostaje da ustvrdimo kako se on ili sasvim pre­
pustio snažnoj ličnosti bezimenog autora Zohara, do te mere
daje napustio i svoje lične crte, ili daje on pak sam autor knjige.
Za potonje gledište postoji značajan hronološki pokazatelj.
Sve do nedavno, niko nije znao koliko je star bio Moše de Leon
kada je počeo da piše, niti je uopšte bilo moguće povezati
njegovu "predistoriju", odnosno vreme pre nego što je počeo
da piše pod svojim imenom, onih deset do dvadeset g�dina
koliko je neophodno za pripremu i tvorenje jednog dela te
vrste kojima pripadaju prva dva sloja Zohara. Ali, nešto pre
Prvog svetskog rata u Moskvi je zahvaljujući čudnoj koinciden­
ciji pronađen rukopis za koji se ispostavilo da je ni manje ni
više nego skripta Majmonidovog "Vodiča za zabludele", pisanog
za Mošu de Leona 1264. godine. Ovih dvadeset "praznih"
godina (od 1264-1286) koji su prethodili njegovom pojavlji­
vanju u javnosti vrlo upadljivo se poklapaju sa periodom nas­
tanka Zohara, koji je utvrđen potpuno različitim vezama i
kriterijumima. Pa zašto onda put od čitanja "Vodiča za za­
bludele" do eshatološkog misticizma Moše de Leonove "Knjige
racionalne duše" ne bi bio onaj isti gore opisani u kome se
ogleda unutrašnji razvoj autora Zohara, od polu-filozofske
19
 Uvod
* *
alegorije do mistično-teozofskog tumačenja Svetog pisma?
Možemo sa sigurnošću da kažemo kako se nijedan drugi špan­
ski kabalista tog perioda, od onih koje znamo i pojavljuju se
pred nama sa svojim individualnim duhovnim obeležjima, ne
može dovesti u vezu sa mogućim autorom Zohara. NiAbraham
Abulafija, ni Moše de Bwgos, ni Jakov od Segovije niti Josef
Gikatila ne pokazuju tako nepogrešivu fiziognomiju. l, ko god
nije rad da veruje u Veliko Neznano koje tako uspešno izmiče
svim pokušajima da bude opisano, mora se prikloniti Moši de
Leonu, ukoliko želi da uspe u rekonstrukciji jednog od na­
jznačajnijih i najistaknutijih figura jevrejske religiozne istorije.
Ovde bi valjalo reći nešto i o jeziku Zohara, koji predstavlja
jedan od najznačajnijih faktora njegovog uspeha. Postojana'
igra crno-belog kontrasta Zohara na specifičnom aramejskom,
prekrivena je štovanja vrednom patinom kroz koju se probija
sjaj obuzdanog entuzijazma i ideja koje su, da bi bile izražene
uzdržanim j evrejskim jezikom 13. veka, morale da govore same
za sebe. U obličju koje su preuzele one su, takoreći, pronašle
svoj maternji idiom. Ovo lingvističko postignuće je utoliko više
vredno poštovanja zbog toga što je srednjevekovni hebrejski,
kao što je oštroumnom oku vidno, na svakoj stranici iskazan
kroz aramejski redosled reči, sintaksu i terminologiju. A još
više poštovanja izaziva činjenica da aramejski vokabular au­
tora pokazuje čudnovatu oskudnost i jednostavnost. Čim se
pročita prvih tridesetak stranica originala nauči se vrlo dobro
jezik čitave knjige pa je, ako se to ima u vidu, zadivljujuće sa ,
koliko skromnim resursima je toliko toga izraženo, i koliko
20
Uvod
veliki efekat je postignut. Veoma često je za tačno razume­
vanje delova Zohara neophodan prevod na hebrejski jezik
Kabale tog vremena, a zapažanja Moše de Leona i pored svega
loga brzo daju ključ mnogim poglavljima. Dobar deo mističnih
koncepata izražen je prilično nasumično u novim rečeničnim
formacijama, koje su u mnogim slučajevima nastale iz is­
l..'Varenih oblika talmudskih reči u srednjevekovnim rukopi­
sima, ili iz sličnih nerazumljivih tekstova.
o IZBORU ZA OVU KNJIGU
Čini se da je u najmanju ruku drsko vršiti ma kakav odabir
iz jednog takvog dela kao što je Zohar, ali jedno je sigurno -
dočarati u jednom skraćenom izdanju nešto od onog bogatstva
sadržaja, neverovatnog obilja ideja koje krase original pred­
stavlja nimalo lak zadatak. Zaista, nikakav izbor ne mo�e da
oslika mističnu doktrinu Zohara. Takvo predstavljanje - uko­
l iko je uopšte izvodljivo u okviru jednog ovako nevelikog dela
- moralo bi da podrazumeva sijaset pojašnjavajućih nota i
komentara ne manjeg obima nego što je sam tekst.
Zato ono što sam pokušao da predstavim na narednim
stranicama predstavlja niz poglavlja za koja se može očekivati
da će na jedan neposredan način izazvati pažnju čitaoca: slik­
ovitošću kojom je oslikan život duše, začudujućom bistrinom
biblijske egzegeze, upadljivom paradoksalnošću izrečenih mi­
sli.
21
 Uvod

*
Sva odabrana poglavlja - neka od njih su data u ponešto
zgusnutom obliku - imaju zajedničko to što neposredno prizi­
vaju čitaočevu maštu i fantaziju, bez poziva na tumačenje
brojnih tehničkih i simboličkih asocijacija kojima tekstovi obi­ POSTANJE
luju. Izvesna apsolutno neophodna objašnjenja data su u fus­
notama. Međutim, u celini, usudio sam se da pretpostavim
kako će zainteresovani čitalac sam poželeti da razmišlja o
obilju simbola i slika koji se ovde pojavljuju. Upravo na taj
način se Zohar vekovima obraćao širim čitalačkim krugovima.
Najmanje je bitno da li je ovo ili ono simboličko značenje
pravilno shvaćeno ili ne.
Držeći gore spomenuto na umu, odabrao sam poglavlja
koja će baciti više svetla na mistične ideje u vezi Boga i različitih
stupnjeva njegove manifestacije, o ideji duše, njenim nivoima
i sudbini, kako već podučava Zohar. U izvesnom broju slu­
čajeva, objašnjenje za jedno poglavlje može se naći u nekom
drugom.
Smatrao sam da nije mudro da knjigu uredim u skladu sa
temama i predmetima razgovora. Jedna takva organizacija ne
bi bila preporučljiva, utoliko pre što su sva odabrana poglavlja
veoma povezana, i stoje u uzajamnoj vezi. Prema tome, našao
sam da je bolje držati se redosleda u kojem se delovi pojavljuju
u originalnom tekstu Zohara.
Nadam se da će ova mala knjiga ispuniti svoj zadatak da
čitaocu donekle dočara snagu kontemplativnih slika skrivenih
unutar naizgled nerazumljivog razmišljanja kabalista.
Geršom. G. Šolem

22
 PO ČETAK
*
U
početku" (Postanje 1:1) kada je volja Kralja počela
-

da se ispoljava, on je urezao znamenja u nebesku sferu

(koja ga okruživaše). U najskrivenijim dubinama, iz tajanstva
tn soja, Beskonačja, suknuo je tamni plam, nalik na izmaglicu,

oblikujući se u neoblikovanom - zatvoren u prstenu te sfere, ni

hele ni crne, ni crvene ni zelene, niti bilo koje boje. Tek kada
je ovaj plam počeo da poprima veličinu i obim, stvoriše se
zračeće boje. Iz najunutarnjijeg središta plama izbilo je vrelo
iz kojeg su se razlile boje na sve ono što je ispod, skriveno u
t ajnovitoj skrivenosti en soja.

Vrelo je izbilo, a ipak se još nije probilo kroz eter (sfere).

Ne bi se ni dalo razaznati, sve dok sa konačnim praskom nije
zablistala skrivena vrhovna tačka.
Iznad ove tačke ništa se više ne može pojmiti. Zato je ona
nazvana rešit, početak - prva reč (od deset) pomoću koje je
univerzum stvoren.

* * *

• Ova primordijalna tačkaje, prema Zoharu, poistove ćena sa mudrošću Boga

(hohma), idealnom mišlju Tvorevine.

25
 Postanje
* *
UNIVERZUM: LJUSKA I JEZGRO
Kada je Kralj Solomon "zašao u dubine orašja", kao što je
napisano, "Siđoh u orašje " (Pjesma nad pjesmama 6:10), on
...
je pokupio sa zemlje ljusku oraha i, pošto ju je pomno proučio,
sagledao je analogiju između slojeva oraha i duhova koji pod­
stiču čulne želje kod ljudi, kao što piše, "a užici sinova ljudi (jesu
od) muških i ženskih demona" (Knjiga propovjednikova 2:8) .
Presveti, neka je blagosloven, uvide kako je neophodno da
u svet uvede sve ove stvari da bi obezbedio njegovu posto­
janost, i dobio, takoreći, jedan mozak okružen brojnim op­
nama. Čitav svet, i gornji i donji, uređen je po ovom načelu,
počev od osnovnog mističnog središta pa sve do najisturenijih
slojeva. Tako svi oni predstavljaju jedan drugom omotač, mo­
zak unutar mozga, duh unutar duha, ljusku unutar ljuske.
Osnovno središte je najunutamjija luč, prozračna, čistote·
suptilnosti iznad poimanja. Ta unutrašnja tačka kada se pro­
širi postaje "palata" koja deluje poput omotača središtu, a
njeno skoro providno zračenje takođe prevazilazi moć poi­
manja.
"Palata" koja čini omotač nespoznatljive unutrašnje tačke,
iako je po sebi nespoznatljivog zračenja, ipakje manje suptilna
i prozračna negoli najprvija tačka. Od te palate na dalje, prema.
spolja, obrazuju se slojevi, od kojih svaki čini omotač onom
26
Postanje
prethodnom, poput kakve moždane opne. Iako na prvom
mestu predstavlja opnu, svaki produžetak biva mozak sle­
dećem produžetku.
Na ovaj način se proces nastavlja naniže; tako je i čovek slika
j prilika savršenog ustrojstva sveta, predstavljajući spoj mozga
j opne, duha i tela. Dok je bio sjedinjen sa suncem, mesec beše
sjajan, ali kada se odvojio od sunca i kada mu je predata uprava
nad sopstvenom vojskom, njegov položaj i svetlost su se uma­
njili. Prema tome ljuske su stvorene kako bi obmotavale mo­
zak, zarad njegovog dobra.
* * *
PRVA LUČ
"I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost" (Postanje 1:3).
Ovo je prvobitna luč koju je Bog stvorio. To je svetlost oka.
Ovu svetlost pokazao je Bog Adamu, i zahvaljujući njoj njegov
pogled mogao je da se pruži od jednog do drugog kraja sveta.
Tu svetlost pokazao je Bog Davidu, pa je on, videvši je, zapevao
u njegovu slavu, "Kako je mnogo u tebe dobra, koje čuvaš za one
koji te se boje " (Psalmi 31:19). To je svetlost kojom je Bog
. . .
razotkrio Mojsiju zemlju Izrael od Gileada do Dana.
Predviđajući dolazak triju grešnih pokoljenja, pokoljenje
Enoha, pokoljenje Potopa i pokoljenje Kule Vavilonske, Bog
27
 Postanje
* *
je odlučio da tim naraštajima uskrati uZ1vanje u svetlosti.
Zatim ju je predao Mojsiju u vreme kada ga je njegova majka
sakrivala, prvih tri meseca nakon rođenja. Kada su Mojsija
odveli pred faraona Bog mu je opet oduzeo svetlost, i nije mu
je davao sve dok se nije popeo na planinu Sinaj da bi primio
Toru. Od tada ju je Mojsije imao sve do kraja svog života, i
stoga mu se nijedan sin Izrailja nije mogao približiti ukoliko ne
bi zastro svoje lice pokrivalom (Izlazak 34:33).
"Neka bude svetlost. Ibi svjetlost" (Postanje 1:3). Na koju god
stvar da se primeni reč vajehi (i bi), ona je u ovom svetu i u
svetu koji će doći.
Rabin Isak je rekao: "Prilikom Stvaranja, Bog je pustio
svetlost od jednog do drugog kraja sveta, ali se docnije svetlost
povukla, da bi grešnici sveta bili lišeni uživanja, a sačuvana je
za pravednike, kao što je zapisano, 'Svjetlost se prosipa na
pravednika' (Psalam 97:11); tada će svetovi biti u skladu i svi
će biti ujedinjeni u jedan, ali sve dok ne nastane novi vrli svet,
svetlost je sklonj ena i skrivena. Ova svetlost zasjala je iz tame
koju su razneli udarci Najtajnijeg; na isti način, svetlošću koja
beše skrivena, nekim tajnovitim putem, raskrčena je tama
nižeg sveta u koji se trajno uselila svetlost. Niža tama nazvana
je 'noć' u stihu, 'a tamu nazva noć' (Postanje 1:5)."
* * *
28
Postanje
STVARANJE ČOVEKA
Rabin Šimon tada ustade i prozbori: "Video sam u medi­
j aciji kako su, u magnovenju kada je Bog odlučio da stvori
čoveka, sva stvorenja i gornjeg i donjeg sveta počela da dršću.
Šesti dan beše na izmaku kada je božanska odluka pala. Tada
bl esnu izvor svih svetlosti i otvori kapiju Istoka, odakle izvire
svetlost. Svetlost koja je Istoku bila podarena na početku, Jug
je rasuo u punoj slavi, tako da se Jug priključio Istoku. Istok se
priključio Severu, a Sever se probudio i, otvarajući se, pozvao
je glasno Zapad da mu se priključi. Tada je Zapad otputovao
do Severa i priključio mu se, i nakon toga se Jug priklonio
Zapadu, a Sever i J ug su okružili Vrt, praveći oko njega ogradu.
Potom se Istok približio Zapadu, a Zapad se obradovao i
rekao, 'da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi'
(Postanje 1:26), da obgrli poput nas četiri strane sveta i gornji
i donji svet. Na to se Istok i Zapad sjediniše, i stvoriše čoveka.
Otuda su naši mudraci zaključili da je čovek nastao iz mesta
Hrama.
Štaviše, možemo smatrati da reči 'da načinimo čovjeka '
prenose sledeće - nižim bićima koja potiču od strane gornjeg
sveta Bog je razotkrio tajnu kako da dobiju božansko ime
Adam, u kom je obuhvaćeno i više i niže, u sili njegova tri slova,
koja su alef, dalet i finalno mem. Kada su se ta tri slova spustila
29
 Postanje
* *
u donji svet, u samom njihovom obličju primećeno je da ime
Adam, u celosti obuhvata i muško i žensko. Žensko je bilo
pričvršćeno na boku muškarca, pa je Bog muškarca bacio u
dubok san, i ostavio ga da leži na mestu predoređenom za
hram. Tada je Bog odvojio od njega ženski deo, i potom ju je
doveo njemu odevenu kao nevestu, kao što je napisano, 'pa mu
uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom ' (Postanje 2:21). U
starostavnim knjigama kaže da ovde reč Jedna ' znači Jedna
žena ', to jest, izvorna Lilit, koja je s njim legla i začela. Ali, sve
do tada ona nije mogla da mu bude od pomoći, kao što je
rečeno, 'ali se ne nađe Adamu drug prema njemu ' (Postanje
2:20) . Adam je tako došao na svet poslednji, jer je bilo predvi­
đeno da u času svog pojavljivanja zatekne stvaranje dovršeno."
'I svaku biljku poljsku, dokle je još ne bješe na zemlji' (Po­
stanje 2:5).
Rabin Šimon nastavio je da besedi: "Aluzija je u vezi ve­
ličanstvenog drveća koje je kasnije izraslo, ali je tada bilo
sićušno. Adam i Eva, kao što rekosmo, behu stvoreni bok uz
.
bok. Zašto ne licem u lice? Zato što nebo i zemlja još uvek nisu
bili u skladu Jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju '
(Postanje 2:5). Kada je niže jedinstvo dovršeno, i kada su se
Adam i Eva okrenuli licem u lice, tada je bilo dovršeno i više
jedinstvo.
Do ovoga možemo doći ispitujući slučaj Tabernakla - pošto
znamo da je pored njega podignut još jedan tabernakl, a viši
nije podignut dok nije bio podignut niži. Isto se desilo i u ovom
slučaju. Štaviše, pošto gore nije sve bilo savršeno uređeno, ni
30
Postanje
Adam i Eva nisu stvoreni licem u lice. Ovo proizlazi iz re­
dosleda stihova u Svetom Pismu; prvo piše, Jer Gospod Bogjoš
ne pusti dažda na zemlju ', i sledeće, 'niti bješe čovjeka da radi
zemlju" (isto), a to znači da čovek ne beše još savršen, jer tek
onda kada je Eva bila načinjena savršenom, i on bi savršen.
Dalji dokaz je da se u ovom poglavlju u reči vajisgor (i on
zatvori) po prvi put pojavljuje slovo sameh, koje znači "pot­
pora", prosto kao da želi da kaže da muško i žensko sada
podupirujedno drugo. Na isti način se i niži i viši svet uzajamno
podupiru. Sve dok niži svet nije bio savršen, ni ostatak sveta
nije mogao biti savršen. Kada je niži svet stvoren kako bi
podupirao viši, okrenut licem u lice prema njemu, stvaranje
tada bi dovršeno, jer pre toga 'Gospod Bogjoš ne pusti dažda
na zemlju. '
Zatim, 'Ali se podizaše para sa zemlje' (Posta nje 2:6), kako
bi nadomestila prazninu, 'da natapa svu zemlju ' (isto); a para
koja se diže jeste čežnja ženskog za muškim. Uz to još jedno
tumačenje kaže da ako uzmemo reč 'ne' iz prvog stiha da bi je
ubacili u drugi i spojili sa 'parom ', ispada da Bog nije uspeo da
pošalje kišu zato što para nije počela da se diže, jer da bi se
pokrenula snaga višeg, impuls mora da krene od nižeg. Tako,
da bi obrazovala oblak, para se najpre diže sa zemlje. Isto tako
se digao i dim žrtve paljenice, stvarajući harmoniju gore i
sveopšte jedinstvo, tako da je nebeska sfera našla ucelovljenje.
Kretanje počinje odozdo, a posle toga se sve dovršava. Da je
zajednica Izrailja propustila da pokrene prvi impuls, Svevišnji
31
 Postanje
* *
joj ne bi izašao u susret. Na tom primeru vidimo kako je čežnja
nižeg dovela do dovršenja na višem planu."
* * *
MUŠKO I ŽENSKO
Rabin Šimon je jednom prilikom krenuo u Tiberijas u
društvu Jose, Jude, i rabina Hije. Na putu su zastali rabina
Pinhasa. Zatim svi sjahaše sa konja i posedaše ispod jednog
drveta u podnožju neke planine.
Tada reče rabin Šimon: "'J iđaše svojim putovima odjuga sve
do Yetilja, do mjesta gdje mu prvo bijaše šator, između Vetilja i
Gaja. " (Postanje 13:3). A zatim nastavi: "Ovde bismo mogli da
očekujemo da je put izražen u jednini; ali umesto toga čitamo
'putovima ', što dokazuje da je na putovanju s njim bila božan­
ska Sveprisutnost. Od muškaraca se na takvom putovanju traži
da bude neprestano 'muško i žensko ', postojane vere, kako ga
"
Njegova Sveprisutnost nikada ne bi napustila. Možda će neko
'
da se zapita šta biva sa muškarcem koji krene na put i, daleko
od svoje žene, prestane da bude 'muško i žensko '? Takav čovek,
pre nego što krene na put i dok je još uvek u stanju 'muško i
žensko ', mora da se moli Bogu, kako bi prizvao njegovu Sve­
prisutnost. Kada se pomoli i iskaže svu svoju zahvalnost, i kada
se uveri da je Gospod uz njega, tada može da krene, jer vr1inom
32
Postanje
njegovog jedinstva sa Gospodom on sada može da bude muško
i žensko i u polju, baš kao što je bio muško i žensko u gradu,
jer je pisano: 'Pravda (cedek, ženski rod od cadik) će pred njim
ići, i postaviće na put stope svoje. ' (psalmi 85:13)
Zapazite sledeće. Na putovanju muškarac mora sve vreme
dobro da pazi šta radi, kako se sveto jedinstvo ne bi prekinulo
i on ostao nepotpun, lišen jedinstva sa ženskim. Ako je to bilo
neophodno kada je bio sa svojom ženom, zamislite koliko je to
tek potrebno onda kada je sa njim njegov nebeski drug? Da­
bogme da je potrebnije, pošto ovo nebesko jedinstvo na njego­
vom putovanju uistinu deluje kao njegov stalni čuvar, sve do
povratka kući. Štaviše, njegova je dužnost da, kada se jednom
vrati kući, pruži svojoj ženi zadovoljstvo, pošto je zahvaljujući
njoj ostvario nebesko jedinstvo.
Razlog za prihvatanje obaveze zajedničkog života je dvojak.
Prvo, ovo zadovoljstvo je religiozno, i ono takođe čini radost
Njegovoj Sveprisutosti, budući činilac mira u svetu, kao što je
napisano, 'J vidjećeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju
i nećeš se prevariti. ' (Jov 5:24). (Može se postaviti pitanje, da li
je greh ukoliko on ne uspe da se spoji sa svojom ženom? To
jeste greh, jer ga njegov neuspeh udaljava od slave nebeskog
druga koja mu je data upravo zahvaljujući njegovoj ženi.)
Drugo, ako njegova žena začne, nebeski drug detetu daruje
svetu dušu; jer, ova obaveza nazvana je Najsvetija Obaveza.
Otuda, muškarac treba da je željan uživanja u ovoj blagodati
kao što uživa u blagodati Šabata, kada je vreme da se sveci
pričeste u jedinstvu sa svojim ženama. Prema tome 'J vidjećeš
33
 Postanje
* *
da je mir u šatoru tvom ', jer Gospod ti se pridružuje i boravi u
tvojoj kući, i zato 'kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti', u
radosnom izvršavanju svoje religiozne obaveze u vidu bračne
dužnosti pred Njegovom Sveprisutnošću.
Tako su proučavatelji Tore, budući zauzeti egzegezom,
odvojeni od svojih žena šest dana u nedelji, u tom razdoblju
bliski nebeskom drugu, ostajući neprekidno u stanju 'muško i
žensko ' A kada nastupi Šabat, od njih se traži da uživaju sa
.
svojim ženama, u čast nebeskog jedinstva, u nastojanju da
izvrše volju svojeg Gospodara, kao što je propisano.
Na isti način, u danima kada je žena odvojena od muža, dok
čeka na nju muškarac je u društvu svog nebeskog druga, tako
da on nastavlja da bude 'muško i žensko '. Kada je žena pro­
čišćena, muškarac ima obavezu da je učini radosnom, ispun­
javajući veselo svoju religioznu dužnost. I u ovom slučaju važe
već navedeni razlozi.
Prema tajnom učenju, mistici se zavetuju da će bez ostatka
predati svoj um i volju jednom (šehina ). Neko može da prigo­
vori kako u svetlosti potonje rasprave ispada da je muškarac
više u stanju slave kada je na putovanju nego kod kuće, na­
dahnut vrlinom nebeskog druga koji je tada sa njim. Nije tako.
Kod kuće, žena je temelj muškarčevog doma, jer zahvaljujući
njenoj vrlini Sveprisutnost ne napušta kuću.
Tako da su značenje stiha, 'I odvede je Isaku u šator Sare
matere svoje ' (Postanje 24:67), učitelji naši protumačili kao
znak da je Božanska Sveprisutnost ušla u Isakovu kuću zajedno
34
Postanje
sa Rebekom. Prema tajnom učenju, vrhovna Majka je jedno
sa muškim samo kada je kuća spremna i u to vreme se muško
i žensko sjedinjuju. U to vreme blagoslov vrhovne Majke se
izliva na njih.
Na isti način, svetovna Majka se nađe zajedno sa muškar­
cem samo onda kada je kuća spremna, i muškarac uđe u ženu
i oni se spoje; tada se blagoslov svetovne Majke izliva na njih.
Prema tome, dve žene, njegova Majka i njegova žena, treba da
okružuju muškarca u njegovoj kući, a sve ih natkriljuje Mu­
škarac odozgo. Na ovo se upućuje u stihu 'svrh (ad) brda
vječnijeh ' (Postanje 49:26). Ovo ad predstavlja željeni predmet
'brda vječnijeh ', čime je označeno više žensko koje se priprema
da ga učini blaženim i blagoslovi ga, a takođe i niže žensko,
koja mora da se sjedini, to jest u jedinstvu s njim dobije
podršku.
isto važi i u nižem svetu, želja 'brda vječnijeh ' odnosi se na
oženjenog muškarca, a dve žene, jedna od višeg, jedna od nižeg
sveta, imaju da mu pruže blaženstvo - viša na njega izliva sav
blagoslov, a niža prima od njega podršku i sa njim se sjedinjuje.
To važi dok je muškarac u kući. Ali kada je na putovanju, dok
je vrhovna Majka još uvek s njim, niža žena ostaje po strani; i
zato, po njegovom povratku, od njega se traži da čini ono zbog
čega je okružen dvema ženama, kao što smo objasnili.
* * *
35
 Postanje
* *
SVEPROŽDIRUĆI OGANJ
Rabin Šimon reče: "Na jednom mestu je zapisano Jer je
Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje ' (Po novljen i zako n 4:24), a
još negde, 'Ali vi koji se držaste Gospoda Boga svojega, vi ste živi
danas' (isto 4:4). Družbenici su već besedili o tobožnjoj ne­
doslednosti između ovih tekstova, no ja nudim još jedno tu­
mačenje.
Družbenici su utvrdili da postoji jedna vrsta ognja koja je
jača od svake vatre, odnosno proždire i poništava drugu. Ako
se nadovežemo na ovu misao, može se reći da onaj koji teži da
pronikne u tajnu svetog jedinstva sa Bogom treba da razmisli
o plamenu koji se diže iz užarenog ugljevlja ili sveće.
Uvek mora da postoji neka materijalna tvar iz koje se diže
plamen. U samom plamenu mogu se videti dve svetlosti - jedna
bela i sjajna, druga crna, ili plava.Od ove dve svetlosti bela
svetlost je viša i diže se bez podrhtavanja. Ispod nje je plava ili
crna svetlost, na koju kao da se naslanja bela. Dve svetlosti su
sjedinjene, bela se izdiže sa trona crne. Plava ili crna osnova
je, takođe, povezana sa nečim ispod nje, nečim što je hrani i
čini da prianja za belu svetlost iznad. Povremeno se ova plava
ili crna svetlost pretvara u crvenu, ali svetlost iznad ostaje
stalno bela. Ova niža svetlost, pokadšto crna, pokadšto plava,
pokadšto crvena, služi tome da poveže belu svetlost iznad sa
36
Postanje
materijalnom supstancom ispod sa kojom je vezana i zahva­
ljujući kojoj gori. Ova niža svetlost je u svojoj prirodi oruđe
razaranja i smrti, proždirući sve što joj se približi. Ali, bela
svetlost iznad nema razorno dejstvo, niti se ikada menja.
Stoga je Mojsije rekao, jer je Gospod Bog tvoj oganj koji
spaljuje ' (Po novljeni zako n 4:24), spaljujući uistinu sve što je
ispod njega. Iz tog razloga on je rekao 'Gospod Bog tvoj' a ne
'naš Gospod Bog', budući da je Mojsije stajao u vrhunskoj
svetlosti koja nema razorno dejstvo.
Motrite dalje. Sam Izrailj je taj koji nastoji da raspali plavi
plamen i poveže se sa belom svetlošću, Izrailj, koji odozdo
prianja za plavu svetlost. I mada je u prirodi plave odnosno
crne svetlosti da razori sve ono što dodiruje ispod, ipak Izrailj
koji za nju prianja odozdo nije uništen. Zato je rečeno, 'ali vi
koji se držaste Gospoda Boga svojega, vi ste živi danas'. Tvoj, a
ne naš Gospod Bog; to znači, plavi ili crni plam spaljuje i
l l Oištava sve što prianja za nj odozdo, a ti još uvek prianjaš i živ
Sl.
Ono što se još jedino da opaziti iznad bele svetlosti jeste još
jedna svetlost koja okružuje belu, a označava najvišu suštinu . .
Prema tome, uzdižući plam simbolizuje vrhunske tajne mu­
d rosti."
Rabin Pinhas mu priđe i poljubi ga, rekavši: "Blagosloven
da je Gospod koji me dovede ovde." I oni izađoše sa rabinom
Pi nhasom, šetajući tri milje. Kada su se vratili rabin Šimon im
se obrati : "Objašnjenje koje sam vam dao može se shvatiti kao
37
 Postanje
* *
simbol svetog jedinstva Boga. U svetom imenu J H V H * , drugo
slovo he jeste plava ili crna svetlost koja prianja za preostala'
tri slova jod, he, vav, koja čine blještavu belu svetlost. Ali,
povremeno ova plava svetlost nije he nego dalet, što znači
siromaština; to znači, kada Izrailj ne uspeva da prione odozdo
za nj i ona zbog toga ne uspeva da se raspali i sama prione za
belu svetlost, plava svetlost je dalet, ali kada Izrailj uspeva da
prione za belu svetlost, onda je on he. Ukoliko muško i žensko
nisu zajedno onda se he briše i ostaje samo dalet ( siromaština).
Ali kada je lanac savršen, he prianja za belu svetlost i Izrailj
prianja za he i daju supstancu svojoj svetlosti, a ipak nije
uništen.
U ovome proziremo tajnu prinošenja žrtve. Dim koji se diže
raspaljuje plavu svetlost, koja se tada pridružuje beloj svetlosti,
našto je čitava sveća u celosti raspaljena, goreći jednim ujed­
načenim plamenom. Budući da je priroda plave svetlosti da
uništi sve što sa njom dođe u dodir odozdo sledi da, ukoliko je
žrtva prihvatljiva i sveća u celosti raspaljena, onda, kao prema
Eliji, '...pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva ' (Prva
knj iga o carevima 18:38) , a ovo otkriva da je lanac savršen, jer
onda kada plava svetlost prianja za belu svetlost koja je iznad,
dok istovremeno spaljuje masnoću i meso žrtve paljenice ispod
i ništa više osim toga, ostaje samo da se uznese i ujedini sa
belom svetlošću. U takvo doba, mir vlada svim svetovima, i svi
skupa su sjedinjeni.
* Četir i s lo vai menaBoži jeg predstav j
l aju četi r i stanjauvek šire ćeg božanskog
ispo ljenja.
38
Postanje
Nakon što plava svetlost proguta sve stvari ispod, sveštenici,
I eviti i svetovnjaci okupljeni su oko nje uz pesmu, meditaciju
i molitvu dok nad njima gori lampa, svetlosti su sjedinjene,
svetovi su prosvetljeni, i gore i dole, i svi su blaženi. Stoga je
zapisano 'ali vi koji se d1Žaste Gospoda Boga svojega, vi ste živi
danas. ' Reči alem (vi) ovde prethodi slovo vav (i), koje ozna­
v'ava da, dok masnoća i meso što prianjaju za plamen nestaju
I I njemu, vi koji prianjate za njega ipak ste živi.
* * *
NAPUŠTANJE ŽIVOTA
Kad kucne čas da neki čovek ode sa ovoga sveta, Adam, prvi
ovek, pojavljuje se pred njim sa pitanjem zašto napušta svet,
i pod kojim uslovima. Čovek odgovara: "Teško tebi što ja
moram da umrem dugujući tvom grehu."
Adam odgovara: "Sine moj, ja prekrših jednu zapovest i
zbog toga sam kažnjen; sagledaj koliko zapovesti svog Učitelja,
h i lo da nešto treba da činiš ili da nešto ne treba da činiš, jesi
sam prekršio."
Uključuje se rabin Hija: "Adam i danas živi, dva puta dne­
vno on stoji pred patrijarsima kako bi ispovedio svoje grehe,
pokazujući im mesto gde je jednom boravio u nebeskoj slavi."
39
 Postanje
* *
Na to će rabin Jesa: "Adam dolazi pred svakog čoveka u
trenutku odlaska sa ovog sveta, kako bi mu objasnio da ne
umire zbog Adamovog greha, već dugujući svojim gresima, kao
što i rekoše mudraci 'nema smrti bez greha. '"
* * *
TRI NITI DUHA
'J rodi Noje tri sina. ' (Posta nje 6:10)
Rabin Hija obrati se rabinu Judi: "Reći ću ti šta sam načuo
u vezi ovog teksta. Ovo se može uporediti sa čovekom koji se
zaputio u dubine pećine, odakle se pojavljuje dvoje ili troje
dece, veoma različite po naravi i načinu ponašanja. Jedno je
besprekorno, drugo je naravi posuvraćene, a treće obično. Isto
tako postoje tri niti duha, koje se kreću tamo-amo, a privlače
ih tri različita sveta. Nešama (Nad-duša) 1 izvire i uvire u
planinskim vilajetima, gde mu se pridružuje ruah (duh). Potom
2
se spušta niže gde se nefeš (životvorna duša) pridružuje ruahu,
i tri postaje jedno3 .',
1 Nešama, "sveta duša", nad-duša, predstav jl anajdub lju intuitivnu s oSObnost.
P nadmoćna i nevidljiva. Tako imamo tron na tronu, i najviši
kojavodi karazumevanju tajni Bogai Vaseljene.
2 Nefeš je podesna duša, prirodnadušadatasvakom č oveku.
3 O nazivimai stupnjevimaduše pogledati, takođe, poglav jl e Vera, kao i Tri vida
duše.
40
Postanje
Rabin Juda će na to: "Nefeš i ruah su spojeni, dok nešama
prebiva u samoj ličnosti čoveka, a to mesto ostaje neznano i
skriveno. Ukoliko čovek teži čistom životu, u ovome mu po­
maže nešama, zahvaljujući kojem biva pročišćen i stiče zvanje
sveca. Ali ako ne teži ispravnosti i čistoti u životu, onda njegov
sveti nešama ne dolazi do izražaja, već samo niža dva stupnja,
llefeš i ruah. Još grđe, onaj koji ogrezne u prljavštinu tone sve
dublje u nju, i biva lišen nebeske pomoći. Prema tome, svako
napreduje u skladu sa stazom kojom krene.
* * *
N�Š I STUPANJ VERE
"Duša" (nefeš) stoji u bliskom odnosu sa telom, hraneći ga
i podržavajući; ona je ispod, prvi podsticaj. Jednom kada takvo
iskustvo zavredi, ona postaje tron na kojem će počivati "duh"
(ruah) , kao što je napisano, 'dokle se ne izlije na nas duh s visine'
(Isaija 32:15) . A kada ovo dvoje, duša i duh, u dobar čas
pokažu spremnost, bivaju udostojeni da prime "nad-dušu" (ne­
Jama), koja sada počiva na tronu duha (ruah) . Nad-duša je
tron.
Proučavanjem ovih stupnjeva duše stiče se razumevanje
više mudrosti. I, upravo na taj način i sama mudrost omo-
41
 Postanje
* *
gućava povezivanje brojnih misterija. Telo prianja za nefeš,
najniži podsticaj. Baš kao i kod plamena sveće, tamna svetlost
na dnu prianja tik uz fitilj, bez kojeg ne bi ni postojala. Kada
se u potpunosti razgori, tamna luč postaje tron beloj iznad nje,
a kada obe dostignu svoj puni sjaj bela svetlost postaje tron za
luč koja nije sasvim vidljiva, a radi se o nevidljivoj suštini koja
počiva na beloj svetlosti. Tako, sve u svemu nastaje savršena
svetlost.
Isto je i sa čovekom koji se vinuo do savršenstva i nazvan je
"svetim", kao što poručuje stih 'u svetima koji su na zemlji'
(Psalam 16:3). Isto je i u gornjem svetu. Tako, kada je Avram
kročio na zemlju, Bog se pojavio pred njim i Avram je primio
nefeš, i tu podigao jedan oltar prema odgovarajućem stupnju
(božestva). Tada 'otide Avram dalje idući na jug' (Postanje
12:9) , gde je primio ruah. Najposle je došao do vrhunca svoje
privrženosti Bogu kroz nešama, a zatim 'podiže oltar Gospodu ',
pri čemu se misli na neizrecivi stupanj postignuća nešama.
Pošto je video da mora sebe da stavi na probu, i prođe kroz
stupnjeve, on se zaputio u Egipat. Tamo je odoleo iskušenju
demonskih sila i, pošto se dokazao sam sebi, vratio se u svoje
prebivalište. I zaista, 'otideA vram iz Misira " a njegova vera beše
jaka i ponovo učvršćena, i on se uznese do najvišeg stupnja
vere. Od tog doba, Avram je poznao višu mudrost i otuda,
budući nepokolebljivo privržen Bogu, postade njegova desna
ruka u svetu.
* * *
42
Posta nje
PONO Ć
Rabin Aba je napustio Tiberijas i zaputio se prema kući svog
t asta. Sa njim se našao njegov sin, rabin Jakov. Kada su prispeli
u Kfar Taršu, zaustaviše se da prenoće. Rabin Aba upitao je
svog domaćina: "Da li držite nekog petla ovde?" Gostioničaru
n ij e bilo jasno zašto ga to pita. Rabin Aba mu objasni: "Želim
da ustanem tačno u ponoć." Gostioničar odvrati: "Za to vam
nije potreban petao." Pokraj mog kreveta je vodeni sat. Voda
iz njega ističe kap po kap, a u ponoć kada potpuno istekne,
l očak se zavrti unazad uz glasnu zvonjavu na što je čitava kuća
n a nogama. Ovaj sat napravio sam za izvesnog starca koji je
i mao naviku da svake noći ustaje u ponoć kako bi proučavao
TOfU. Na to rabin Aba reče: "Blagosloven neka je Gospod što
me je doveo ovde."
Sat se oglasio u ponoć, te rabin Aba i rabin Jakov skočiše
na noge. Iz donjeg dela kuće začu se glas domaćina koji seđaše
sa svoja dva sina zboreći: "Pisano je, 'ponoć ustajem da te slavim
za pravedne sudove Tvoje' (Psalam 119:62) . Prilog "u" nije
upotrebljen, tako da pretpostavljamo kako je "Ponoć" poziv
Najsvetijem, neka je blagosloven, o kome nam pripoveda Da­
vid, zbog toga što je ponoć čas kada se On pojavljuje sa svojom
pratnjom, i odlazi do Edenskog vrta kako bi razgovarao sa
43
 Postanje
* *
pravednicima." "Sada zaista imamo sreću da budemo uz Nje­
govu Sveprisutnost.", reče tada Rabin Aba rabinu Jakovu.
Pa tako krenuše da se pridruže svom domaćinu, a kad siđoše
zamoliše ga: "Reci nam ponovo ono što si rekao, a što je
zvučalo tako valjano. Gde si čuo o tome?" Gostioničar odgo­
vori: "Moj deda mi je to saopštio. Rekao mi je da su anđeli
tužitelji zauzeti oko donjeg sveta u toku pIVa tri sata noći, ali
tačno u ponoć optuživanje prestaje, jer u tom času Bog ulazi u
Edenski Vrt."
Zatim nastavi: "Ove ceremonije u gornjem svetu zbivaju se
svake noći tačno u ponoć i ovo znamo iz onoga što je napisano
o Avramu, da 'udari na njih noću ' (Postanje 14:15) i iz stiha 'a
oko ponoći pobi Gospod sve ' (Izlazak 12:29), i iz brojnih
...
drugih poglavlja u Svetom Pismu. David je znao za to, tako
govoraše moj stari, zato što je od toga zavisilo njegovo carstvo.
I on je imao običaj da ustaje u ovaj čas i peva pohvale, i zato je
oslovio Boga sa 'Ponoć'. On je takođe rekao 'ustajem '(fa te
slavim za pravedne sudove tvoje', pošto je ovu sferu poznao kao
izvor pravde, iz koje se donose presude zemaljskim carevima,
te tako David nije nikad izostavio ustajanje i veličanje Gospoda
u ovaj čas."
Rabin Aba ustade i poljubi ga, rekavši: "Zacelo je tako kao
što zboriš. Bogu hvala što me put nanese ovde. Na svim mes­
tima se presude izvršavaju noću, i to smo utvrdili besedeći o
tome pred rabinom Šimonom."
44
Postanje
Utom se oglasi mladi gostioničarev sin: "Zašto onda kaže
'Ponoć'?"
"Ustanovljeno je da nebeski Kralj ustaje u ponoć.", odgovori
Rabin Aba.
"Ja imam drugačije objašnjenje.", reče dečak.
Tada reče rabin Aba: "Govori, dete moje, zato što će kroz
tvoja usta da progovori glas Luči * ."
On odgovori: "Reći ću vam šta sam ja čuo. Istina je da je noć
doba prekog suda, suda čija nepristrasnost dopire svuda. Ali
ponoć se primiče sa dve strane, od strane suda i od strane
milosrđa, samo pIVa polovina noći pripada sudu, dok druga
polovina dobija prosvetljenje od strane milosrđa (hesed) . Otu­
da je David rekao 'Ponoć'.
Na to je rabin Aba ustao i, položivši ruke na njegovu glavu,
hlagosiljao ga rečima: "Mislio sam da mudrost boravi samo u
nekolicini povlašćenih svetih ljudi. Ali sada vidim da su u
pokoljenju rabina Šimona čak i deca obdarena nebeskom
mudrošću. Srećan si ti, rabine Šimone! Teško pokoljenju kada
ga ti napustiš!"
* * *
• Kroz Zohar rabin Šimon ben Johaj se naziva "svetom luči".
45
 Postanje
* *
JAKOVLJEV BLAGOSLOV
J akovljevi blagoslovi, koji su mu dati u različitim dobima,
behu zaista brojni. Najpre je, blagodareći lukavstvu njegove
majke, dobio blagoslov od svog oca. A, po povratku od Labana,
on je primio blagoslov od Gospoda, kao što je napisano, 'i javi
se Bog Jakovu opet (Elohim), pošto izide iz Padan-Arama, i
blagoslovi ga ' (Posta nje 35:9) ; još jedan blagoslov dobio je od
samog anđela čuvara Isava. I, još jedared, kada je napustio
Padan-Aram, njegov otac ga je blagoslovio na ovaj način, 'A
Bog svemogući da te blagoslovi ' (Posta nje 28:3)
. . .
Na to Jakov, videvši da ima sve ove blagoslove na raspola­
ganju, stade da duma: "Koji od ovih blagoslova najpre da
ispunim?" Onda odluči da se posveti poslednjem od njih, koji
je takođe bio lakši zadatak od ostalih. Jer, iako je znao da je
po sebi težak, ipak je smatrao da je on najmanje težak prema
njegovom viđenju vladanja u ovom svetu. Zato Jakov reče:
"Ovaj blagoslov ću upotrebiti odmah, druge ću držati po strani
da ih upotrebim u vreme kada ću ja i posle mene moji potomci
imati potrebu za njim, to će reći, u doba kada će svi narodi da
se okupe kako bi zbrisali moje potomstvo sa lica zemlje.
Jakovu su prikladne reči: 'Svi me narodi opkoliše; ali ih u ime
Gospodnje razbih. .. Optekoše, opkoliše me; ali ih u ime Gospod­
nje razbih. Opkoliše me kao pčele sać, i udesiše se kao oganj u
46
Postanje
trnju: u ime ih Gospodnje razbih. ' (Psalmi 118:10-12) Vidimo
da se reči 'opkoliše me' ponavljaju tri puta, što se podudara sa
tri blagoslova: blagoslovom njegovog oca, Božijim blagoslo­
vom, i trećim, blagoslovom anđela.
Jakov reče: "Kad dođe vreme da se krene protivu mnogih
careva i naroda, ovi blagoslovi biće potrebni; tako da ću ih
zadržati do tog doba, ali za bavljenje sa Isavom, ovaj blagoslov
će mi poslužiti."
On se može uporediti sa kakvim carem koji pod svojom
komandom ima velike trupe vojnika koje vode sposobne gla­
vešine gotove da krenu u borbu protiv najljućeg neprijatelja.
Caru je dojavljeno da drumski razbojnici haraju zemljom, na
što on izdaje zapovest: "Neka moji stražari budu poslati na
njih." Pitaju ga: "Zar nemate da pošaljete nekog drugog od
vaših brojnih trupa, nego stražu?" On odgovara: "Poslužiće
protiv razbojnika. Doći će vreme kada ću morati da se poz­
abavim nekim moćnim neprijateljem, pa moram da sačuvam
svoje trupe i glavešine za tu priliku."
Tako reče Jakov: "Ovi blagoslovi su mi dovoljni što se tiče
[sava, ali ostale blagoslove moram čuvati sve dotle dok ne budu
potrebni mojim potomcima da se odbrane od velikaša i ze­
maljskih vladara.
Kad to doba dođe, ovi blagoslovi će početi da stupaju na
snagu, i u svetu će nastati sklad. Od tada pa nadalje, jedno
carstvo će da nadmaši sva ostala carstva, i trajaće zanavek, kao
47
 Postanje
* *
što je pisano: '... ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će
stajati dovijeka. ' (Danilo 2:44)
U vezi sa Jakovljevim blagoslovima, rabin Hija citirao·je
sledeći stih: 'Ostatak će se obratiti, ostatak Jakovljev. ' (Isaija
10:21). Rabin Hija reče: "Ovo upućuje na preostale blagoslove.
Dalje je pisano, 'I ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda
kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi. >ll (Mihej 5:7)
Rabin Jesa reče: "'Sin poštuje oca i sluga gospodara svojega '
(Malahije 1:6). Isav je bio takav primer sina, jer nijedan čovek
na svetu nije tako puno poštovao svog oca kao Isav, koji mu je
uistinu priuštio vlast u ovom svetu. Eliezer sluga Avramov je
zaista primer pošte koju 'sluga odaje svom gospodaru '. Štaviše,
Izrael se pokorio Isavu zbog suza koje je Isav prolio, i to sve
dotle dok se, plačući, ne vrate Najsvetijem, neka je blagos­
loven, kao što je rečeno 'Ići će plačući ' (Jeremija 31:9) . Tada
će biti ispunjeno proročanstvo: 'I izbavitelji će izaći na goru Sion
da sude gori Isavovoj i carstvo će biti gospodnje. ' (Avdija 1:21)
Blagosloven neka je Gospod zasvagda."
* * *
VEĆI OD JOSEFA
Sedeći jednog dana na kapiji Lide, rabin Aba ugleda nekog
čoveka kako se približava, a potom seda na greben koji se
48
Postanje
visoko izdizao iznad jedne udoline. Čovek beše umoran od
puta, pa je odmah zaspao. Rabin Aba ugledao je zmiju kako
puzi prema čoveku, ali baš u trenutku kada mu se već bila
približila, odlomi se iznenada neka grana i ubi zmiju. Utom se
čovek probudi i, ugledavši zmiju pred sobom, skoči na noge i
ustuknu. Neposredno iza toga greben na kome je ležao se
odlomi i obruši u provaliju.
Rabin Aba se približi čoveku i i upita ga: "Reci mi, zašto je
Bog našao za shodno da učini dva čuda uzastopce, čime si to
zaslužio?"
"Ko god mi je učinio nešto nažao bilo kad, uvek sam se s
njim mirio i praštao mu. A ukoliko ne bih uspeo da se s njim
pomirim, onda sam se uzdržavao da odem na počinak pre nego
što bih mu oprostio, i u sebi izmirio kako sa njim tako i sa svima
ostalima koji su me uznemirili. Nikada nisam bio opsednut
razmišljanjima o uvredi koju mi je neki čovek naneo; naprotiv,
činio sam naročite napore da budem ljubazan baš prema tom
čoveku", odgovori on.
Kada je to čuo, rabinu Abi krenuše suze i reče: "Ovaj čovek
po veličini svojih dela prevazilazi čak i J osifa. Da je Josif morao
da bude trpeljiv prema svojoj braći i da prema njima iskaže
usrdnost beše jedino što se od njega očekivalo, ali ovaj čovek
učinio je i više od toga, zato je normalno što je Najsvetiji, neka
je blagosloven, njega radi učinio uzastopno dva čuda."
Nakon toga je rabin Aba besedio o stihu: 'Ko hodi bezazleno,
hodi pouzdano; a ko je opak na putovima svojim, poznaće se. '
49
 Postanje
* *
(Priče Solomunove 10:9) 'Ko hodi bezazleno', reče, to znači
onaj koji sledi stazu Tore, i takav čovek 'hodi pouzdano ', a zle
sile u svetu ne mogu da mu naškode. Ali 'koje opak na putovima
svojim ' i odluta od staze istine 'pozna će se ', tako što će ga oni
koji su određeni da sede na prekom sudu držati na oku sve dok
ne dođe čas da bude priveden na mesto gde će mu se suditi.
Ali onog 'ko hodi stazom istine' Bog uzima u zaštitu, tako da
nije poznat sudskim izvršiteljima. Srećni su oni koji hode
stazom istine.
* * * mene do kraja mojih dana."
VELIKA SVETKOVINA
Ophrvan velikim bolom rabin Isak sede jednog dana pred
vrata rabina Jude. Kada je rabin Juda izašao i zatekao ga u
takvom stanju, upita ga: "Kakvi su te to jadi skolili danas?"
Rabin Isak odvrati: "Došao sam da te zamolim tri stvari.
Prvo, kad god navodiš moja tumačenja Tore, spomeni moje
ime. Drugo, molim te da podučiš mog sina Josifa Tori. A treće,
molim te da svakih sedam dana posetiš moj grob, i moliš se nad
njim."
"Šta te je navelo na pomisao da ćeš umreti?", izusti Rabin
Juda.
50
Postanje
On odgovori: nu poslednje vreme moja duša se odvaja od
mene noću, a ne prosvedjuje me snovima kao obično. Uz to,
kada se naklonim za vreme molitve, primećujem da se moja
senka ne pokazuje na zidu, i ja slutim da je to zbog toga što me
je glasonoša najavio kao sledećeg."
Rabin Juda tada reče: "Učiniću kao što si me zamolio. Ali,
od tebe zauzvrat tražim da na onom svetu sačuvaš jedno mesto
za mene da bi, kao i na ovom svetu, i tamo bili zajedno."
Rabin Isak kroz suze reče: "Preklinjem te da ostaneš uz
Zatim odoše skupa do rabina Šimona, koji beše zaokupljen
proučavanjem Tore. Rabin Šimon podiže pogled i opazi rabina
[saka, a pred njim, trči i pleše Anđeo Smrti. Rabin Šimo n skoči
prema vratima i, uzevši rabina Isaka za ruku reče: "Zapovedam
da onaj koji je stalni posetilac uđe, a onaj koji nije neka
odstupi." Tada rabin Isak i rabin Juda uđoše, a Anđeo Smrti
ostade napolju.
Zagledavši se duboko u rabina Isaka, rabin Šimon opazi da
njegov čas još nije došao, ali da je on odložen dok ne kucne
osmi sat dana, te on ponudi rabina Isaka da sedne i proučava
Toru. Tada rabin Šimon naloži svom sinu, rabinu Eliezeru:
"Sedi kraj vrata, i ne pričaj ni sa kim, a ukoliko ma ko bude
želeo da uđe, reci da si se zavetovao da ne pustiš nikoga."
Onda se okrenu prema rabinu Isaku: "J esi li danas video lice
svog oca?" Jer, poznato je da kada dođe čas da neki čovek
napusti svet, on se nalazi sa svojim pokojnim ocem i rođacima,
51
 Postanje
* *
i gleda ih i prepoznaje, i vidi sve one koji su mu bili družbenici
u životu. Oni će odvesti njegovu dušu u novo boravište koje joj
sleduje."
"Još to nisam video ", odgovori rabin Isak.
Tada ustade rabin Šimon i reče: "Gospodaru vaseljene !
Rabin Isakje istaknut međ' nama, ijedno od sedam očiju sveta.
J a ga zadržavam, i zato mi ga sada prepusti."
Zatim se začuo glas: "Presto njegovog Gospodara je blizu
krila rabina Šimona. Gledaj, on je tvoj i pratiće te tamo gde će
ćeš ući da zauzme š mesto na svom prestolu."
Utom je rabin Eliezer smotrio Anđela Smrti kako se pri­
bližava, i doviknuo mu je: "Smrt ne može da baci svoje prok­
letstvo tamo gde se nalazi rabin Šimon."
Rabin Šimon je tada pozvao svog sina: "Dođi unutra i pruži
podršku rabinu Isaku, jer vidim da se uplašio."
Rabin Eliezer ga je poslušao, dok se rabin Šimon ponovo
bacio na proučavanje Tore. Sada je rabin Isak utonuo u san, i
u snu je video svog oca, koji mu se obratio: "Sine moj, tvoj usud
je srećan, kako u ovom tako i u onostranom svetu. Iz tog
razloga, tamo među lišćem drveta života u Edenskom vrtu stoji
jedno veliko drvo, koje je zapravo rabin Šimon ben Johaj,
moćan u obema svetovima, i on te štiti svojim granama."
"Oče, kakav je moj usud tamo?", upita rabin Isak.
On odgovori: "Još od pre tri dana tvoja odaja je podignuta
i spremljena za tebe, sa prozorima na sve četiri strane da bi
svetlost odasvud prodirala u nju, a kada sam video tvoje bo-
52
Postanje
ravište laknulo mi je što je tvoj usud u svemu povoljan, osim
što svog sina nisi dovoljno podučio Tori. I gle, sada dvanaest
pravednih Družbenika žarko želi da te poseti, i baš kada smo
hteli da krenemo, glas se prolomio kroz sve svetove pozivajući
ih da ostanu ovde, i iskažu svoje divljenje prema rabinu Ši­
monu koji je podneo zahtev i beše mu udovoljeno. 1 Štaviše,
ovde se nalaze sedamdeset krunisanih odaja koje su njegove,
a u svakoj od njih postoje vrata koja otvaraju sedamdeset
svetova, i svaki svet otvara sedamdeset kanala, a svaki kanal
vodi do sedamdeset vrhunskih kruna, a otuda se pružaju staze
do Najdrevnijeg i Nedostižnog2, otkrivajući pogled na onaj
nebeski ushit koji pruža blaženstvo i prosvetljenje svemu, kao
što se tvrdi, 'da gledam krasotu Gospodnju, i ranim u crkvu
njegovu'. (Psalam 27:4)"
"Oče, koliko mi je još suđeno da budem u ovom svetu?",
upita tada rabin Isak.
On odgovori: "Ovo mi nije dopušteno da otkrijem, niti se
daje na znanje ma kom čoveku. Međutim, kada se bude držala
velika svetkovina3 za rabina Šimona, ti ćeš imati dužnost da
pripremiš njegovu trpezu."
Rabin Isak se sada probudio, i njegovo lice beše ozario
osmeh.
Primetivši to, rabin Šimon reče: "Jesi li čuo nešto?"
I To jest, da rabin Isak treba da živi.
2 Bog u svom najskrivenijem vidu.
3 Svetkovina je simboličan izraz za smrt.
53
 Uvod
* *
"Istina je", odgovori on, i pošto ispriča svoj san, pade ničice
pred rabina Šimona.
Od tog dana, tako se pripoveda, rabin Isak je revnosno
podučavao svog sina Tori, koju ju je uvek nosio sa sobom. Kada
je odlazio da se porazgovori sa rabinom Šimonom, ostavljao je
svog sina napolju i, sedeći pred rabinom Šimonom, ponavljao
u sebi reči: '... Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi. ' (Isaija 38:14)
Poznato je da u doba kada neki čovek treba da napusti svet,
tog strašnog dana četiri strane sveta podnose protivu njega
tužbu, a kazne slede sa sve četiri strane, dok četiri elementa
zapodevaju kavgu, svaki zahtevajući da napusti svet na njego­
voj strani. Zatim izlazi jedan glasonoša sa objavom, a ta objava
se čuje u dve stotine i sedamdeset svetova. Ukoliko je zaslužio,
čoveka radosno prihvataju svi svetovi, ali u suprotnom, teško
njemu i njegovoj sudbini!
Naučili smo da nakon glasnikove objave izbija plamen sa
Severa, sukteći kroz 'rijeku ognjenu ' (Da nilo 7:10), razvijajući
se na sve četiri strane sveta, kako bi sagoreo duše grešnika.
Nakon toga odlazi dalje i vitla gore-dole sve dok se ne ugnezdi
među krilima jednog crnog petla, koji zaleprša krilima i za- '
kukuriče na kapiji. Najpre on objavljuje: 'ler, gle, ide dan, koji
gori kao peć. . . ' (Malahije 4:1). Drugi put viče: 'ler eto onoga koji
je sazdao gore i koji je stvorio vetar i javlja čovjeku što misli. . . '
(Amos 4:13) ; to je trenutak kada čovekova rđava dela bivaju
posvedočena i on ih priznaje kao svoja. Treći put, oni ga'
lišavaju njegove duše, i petao povikuje: 'Ko se ne bi tebe bojao,
care nad narodima! Jer tebi to pripada. ' (Jeremija 10:7)
54
Postanje
"Otkud to da mora biti crni petao?", upita rabin Jose.
Odgovori rabin Juda: "Mistično značenje je neraskidivo od
svega što čini Svemogući. Poznato je da kazna pada samo na
nekom sličnom mestu. Crno je simbol suda, plamen, kada
izbije, osvetljava krila crnog petla, koji je najprikladniji.
Tako biva kada se primakne čas čovekovog suda, on oseća
da ga nešto poziva. I jedino mučenik zna, kako smo učili, da
jedan novi duh silazi u čoveka koji leži bolestan, i čiji čas da
napusti svet je blizu, a vrlina ovog novog duha je u tome što on
sada može da vidi ono što ranije nije mogao, te zatim napušta
svet. Tako je zapisano: '...jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati
živ. ' (Izlazak 33:20) . Za života ne, ali u času smrti to mu biva
dopušteno.
Štaviše, vidimo kako čoveku, u času njegove smrti biva
dopušteno da vidi svoje rođake i družbenike sa onoga sveta.
Svi oni se raduju što ga vide pozdravljajući ga ako je pravedan,
ali ako nije, onda ga prepoznaju jedino grešnici koji se iz dana
II dan tiskaju u Gehinomu. Sumorni i kukavni, svaku rečenicu
počinju i završavaju sa "teško meni". Podižući pogled, on ih vidi
kao plamen koji se diže iz vatre, ponavljajući za njima "teško
meni"!
Videli smo kako čovek, kada ga duša napušta, sreće svoje
rođake i družbenike sa onoga sveta koji ga vode na mesto
ushita ili na mesto mučenja. Ukoliko je pravedan, ukazuje mu
se njegovo novo prebivalište i njegova duša se penje i smešta
tamo, naslađujući se ushićenjima onog sveta. Ali, ako nije od
55
 Postanje
* *
pravednika, tada njegova duša ostaje na ovom svetu sve dok
njegovo telo ne bude zakopano u zemlju, nakon čega je iz­
vršitelji grabe i odvode dole do Dume, princa Gehinoma, te do
mesta koje joj je u Gehinomu određeno.
Rabin Juda reče: "Tokom sedam dana duša šeta od svoje
kuće do groba, i od groba do kuće, napred i nazad sve opla­
kujući telo, prema stihu: 'Samo tijelo njegovo dokje živ boluje,
i duša njegova u njemu tuži. ' (Jov 14:22) I, pošto vidi bol u kući,
ona takođe boluje.
Sada nam je poznato da po isteku sedmoga dana počinje
propadanje tela i duša tada odlazi u svoje prebivalište. Prvo joj
biva dopušteno da do izvesne tačke kroči u pećinu Makpela,
već prema njenoj zasluzi. Zatim dospeva u Edenski vrt, gde je
sreće kerubim i ognjeni mač koji se nalazi u nižem predelu
Edenskog vrta, te ukoliko se proceni da je zaslužila da uđe ona
ulazi.
Znamo da je tamo očekuju četiri stuba, i u svojim rukama
oni nose obličje tela koje duša radosno uzima kao odeću, a
zatim naznačeno vreme prebiva u svom predodređenom krugu
u Nižem vrtu. Nakon toga glasonoša izdaje objavu i donosi se
trobojni stub, nazvan 'stanom na gori Sionskoj' (Isaija 4:5) . Uz
ovaj stub se duša uzdiže do kapije pravednosti, gde se nalazi
Sion i Jerusalim. Srećne je sudbine duša koja je ocenjena
vrednom da se uspne naviše, jer je onda ona jedno sa Telom
Cara. Ukoliko ne zavredi da se uspne više, tada 'i ko ostane u
Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet' (Isaija 4:3) . Ali ·
kada duši bude dopušteno da se uspne više, tada ona pred
56
Postanje
sobom sagledava slavu Cara i sigurno doživljava vrhunsko
ushićenje koje je obuzima iz oblasti nazvane Nebo. Srećan je
onaj kome je dopala ova milost.
Rabin Jose je rekao: "Postoji viša i niža milost. Viša milost
nalazi se iznad nebesa, kao što je napisano 'Uzvisi se više nebesa,
Bože, i po svoj zemlji neka bude slava tvoja' (Psalam 108:5). A
u vezi niže milosti se kaže: 'Jerje tvoja milost do nebesa ' (Psalam
57:11), i od ovoga su kasnije 'milosti Davidove istinite' (Isaija
55:3).
* * *
JAKOVLJEVA SMRT
� kad se približiše dani [zrailju da umre.' (Postanje 47:29)
Rabin Hija reče: "Ovde, prilikom spominjanja njegove smrti
napisano je Izrailj, dok je dole, kada se govori o njegovom
životu, on nazvan Jakov, kao što je napisano, '[Jakov poživje . '. .
(Posta nje 47:28) Zašto je to tako?" Rabin Jose odgovori:
"Zapazite sada reč 'dani'. Nije li to čudno, jer čovekumire samo
u jednom danu, štaviše, u jednom trenutku."
Razlog je, međutim, sledeći: Kada Bog odluči da primi
nazad čovekov duh, on sačini pregled svih čovekovih dana na
ovom svetu. I srećan je čovek čiji se dani približe da dođe pred
Cara bez krivice, bez ijednog dana odbijenog na račun bilo
57
 Postanje
* *
kakvog greha. Prema tome, izraz 'približe ' upotrebljen je za
pravedne, pošto se njihovi dani približe da dođu pred Cara bez
krivice. A teško grešnima, čiji dani su straćeni u grehu i prođu
neprimećeni gore, i otuda se njihovi dani ne mogu približiti."
'A putje bezbožnički kao mrak, ne znaju na što će se spotaknuti. '
(Priče Solomonove 4:19)
Stoga je zapisano da se dani Izrailja 'približiše', bez krivice i
sa čistom radošću zato je ime Izrailj upotrebljeno kako bi
naznačilo veće savršenstvo, nego što to može da naznači ime
Jakov."
"Ima nekih pravednika čiji su dani, kada su obračunati,
sklonjeni u stranu od Cara, a ima i nekih drugih čiji su se dani
približili Caru, i njihova sudbina je blagoslovena, a među ovima
beše i Izrailj", reče rabin Jose.
'Dozva sina svoga Josifa ' (Postanje 47:29) . Zar onda ostali
nisu njegovi sinovi?
Rabin Aba objasni: "Vidimo da se o Josifu kao Jakovljevom
sinu govori osećajnije nego kada se pominju njegova braća. Jer,
setimo se da je onda kada ga je iskušavala Potifarova žena on
podigao pogled i ugledao sliku svog oca (kao što piše, 'a ne
bješe nikog od domašnjih u kući' (Postanje 39:11) , što za nas
,
znači, 'ali je ipak bio još neko ), i kada je Josif video svog oca
onje odustao i napustio kuću. I zato je Jakov, dokje blagosiljao
sve svoje sinove, rekao Josifu: '...znam sine, znam . ' (Postanje
. .
48: 19), i u ponavljanju reči znam je smisao - znam da će se desiti
događaj kada ćeš u tvom telu dokazati da si moj sin.
58
Postanje
Takođe, objašnjeno je da Josif toliko liči na svog oca da
svako ko ga vidi prepoznaje da je Jakovljev sin. Zato mu je
Jakov rekao 'sine moj'." Na ovo je rabin Jose dodao još jedan
razlog, naime, da je Josif bio oslonac ostarelom Jakovu i
njegovoj porodici.
Štaviše, Jakov je zahtevao da ga pokopa Josif, a ne neki
drugi sin, jer samo je Josif mogao da ga iznese iz Egipta."
Rabin J ose tada upita: "Jakovje znao da će njegovi potomci
hiti robovi u Egiptu; zašto onda on nije pokazao istinsku brigu
jednog roditelja i naložio da bude sahranjen u Egiptu, tako da
može da ih štiti? Međutim, kroz predanje znamo da je Jakov,
kada se spremao da uđe u Egipat, bio obuzet strahom da bi
njegovo potomstvo zbog toga moglo da bude izgubljeno među
narodima i da bi Bog mogao da ga ostavi. E, zato mu je Bog
rekao: '. . . ne boj se otići u Misir, jer ondje ću načiniti od tebe narod
velik. ' (Postanje 46:3) I dalje, 'Ja ću ići s tobom u Misir'.
(Postanje 46:4) J oš uvek se Jakov plašio da bi mogao da bude
sahranjen u Egiptu, a ne uz njegove pretke, na šta je Bog rekao:
'. . . ija će te izneti odande ' (isto), što će reći, tako da možeš da
...
budeš sahranjen sa tvojim precima.
Prema tome, iz nekoliko razloga je Jakov želeo da se vrati
iz Egipta. Jedan od njih bio je taj što je on znao da će Bog
kazniti egipatske bogove, a on se plašio da će Egipćani njega
možda proglasiti nekakvim božanstvom. Takođe, on je bio
ubeđen da Bog neće povući svoju Nazočnost od njegovih
potomaka u izgnanstvu. Treće, on je želeo da njegovo telo
počiva među njegovim precima, da boravi među njima, a ne
59
 Postanje
* *
među grešnicima Egipta, jer je Jakov, kao što je poznato,
ponovio Adamovu lepotu, i bio uzvišene i svetačke pojave,
kako i pristoji svetom tronu. Tajna ovoga je, međutim, da nema
razdvajanja među patrijarsima, i stoga je rečeno: 'Nego neka
ležim kod otaca svojih. . ' (Postanje 47:30)
. Rabin Jose reče: "Jakov je insistirao da se zakune belegom
Još jedan razlog postoji što je Jakov oslovljavao Josifa sa
'sine moj'. Rahilja (Rahela) je njemu bila bezrezervno pri­
vržena i od samog početka on je bio voljniji da sa njom začne
Josifa nego što je to bio slučaj sa ostalim sinovima."
"Sva čovekova dela se pišu u jednoj knjizi i otkrivaju se pred
svetim Carem kako bi ih on razmotrio; zato neka čovek ozbilj­
no pazi kako ne bi zgrešio i na bilo koji način išao protivu volje
svog Gospodara jer su čak i čovekove misli Njemu poznate i
ne mogu mu promaći.
One noći kada je Jakov otišao do Lije (Lea), ona mu je
pokazala znake koje je on poyerio Rahilji, pa je pomislio da je
to Rahilja, a Bog, od koga nijedna tajna nije sakrivena dozvoli
da se njegova misao zadrži, i tako rođenje Josifovo beše pre­
pušteno rođenju Ruben, budući Jakovljevo prvo seme, pa tako
začeće njegova naslednika ipak dopade Rahilji. Zato je Lija
svog prvenca nazvala Ruben (gledaj sin), a ne Reuveni (gledaj
moj sin) ", reče rabin Šimon.
Znamo još sledeće: "Bog je bio svestan da Jakov nema
nameru da greši pred njim, niti je dopuštao da se njegov um
okrene ma kojoj ženi kao što čine grešni, i stoga je zapisano �
imaše Jakav dvanaest sinova ' (Postanje 35:22). Postoji još jedan
60
Postanje
naziv za sina kojeg je začeo grešnik, a poznat je Družbenicima.
Zato se kaže, Jakov, ' nazva svog sina Josif njegov pravi sin,
-
njegov sin na prvom mestu i na kraju.
'Metni ruku svoju pod stegno moje' (Postanje 47:29).
svog svetog zaveta koji beše utisnut u njegovo telo, jer patrijarsi
su držali da je ovo najvažnije, i ovaj zavet je takođe simboli­
zovan Josifom."
"Nalazimo isto 'metni ruku pod stegno moje' i kod Avrama i
kod Jakova, ali ne i u vezi sa Isakom, jer je Isav izašao iz Isaka ",
reče Rabin Šimon.
Dalje, može se pretpostaviti da je Jakov mislio: Zaklinjem
te svetim belegom koji je u svet ispustio sveto i istinito seme
što ostaje zauvek neoskrnavljeno, da me ne pokopaš među
nečistima koji na njega nisu obratili pažnju. Ako je tako, može
se postaviti pitanje, zašto je Josif koji je održao zavet, zakopan
među njima? Objašnjenje toga je sledeće: u naročitu svrhu, kao
onda kada se Bog javio Jezekiiju izvan Svete Zemlje, pored
reke Čebar. Jer Bog je znao da će Josif ukoliko pokuša da
izvede narod Izrailja biti bačen u ropstvo, i on je rekao: 'Sa­
hranitega u vodi *, toje mesto koje nije podložno nečistoći, i onda
će narod Jzrailja biti u stanju da podnese ropstvo. '"
Rabin Jose reče: "Jakov je uvideo da je, kao i njegov otac,
on na svaki način bio prikladan da postane deo svete kočije (na
kojoj je ustoličeno Božanstvo), ali je smatrao da se njegovo telo
• Prema tradiciji, Josefov kovčeg bio je ostavljen u reku gde je ostao sve do
Izlaska.
61
 Postanje
* *
neće pridružiti njegovim precima ukoliko ostane pokopan 1:1
Egiptu.
Kao što je poznato, bilo je dopušteno da uz patrijarhe i
njihove žene budu pokopane u pećini Mahpela, pa zašto je
onda Jakov bio sahranjen sa Lijom, a ne sa Rahiljom, koja je
bila 'temelj kuće '? Razlog je taj što je Lija rodila više dece iz
svetog semena."
Rabin Juda reče: "Kada je Lija čula da je Jakov svrstan u
pravednike, ona je počela svaki dan da izlazi na drum, da plače
za njim i da se moli za njega. Rahilja to nikada nije radila.
Otuda beše dopušteno da Lija bude sahranjena sa njim, ali je
Rahiljin grob bio postavljen pored druma.
U tajnoj doktrini, kako smo ustanovili, jedno simbolizuje
razotkrivenu, a drugo skrivenu sferu bića. Predanje kaže da je
vrla Lija prolila mnoge suze moleći se da bude data JakoVU, a
ne grešnom Isavu. Na njenom primeru može se videti kako
neko kome sleduje kazna može da postigne njeno poništavanje
ukoliko se sa suzama moli pred Svemoćnim. Tako je Lija,
predodređena božanskom promišiju Isavu, ipak uspela mo­
litvom da ostvari svoju naklonost prema J akovu i izbegne da
bude data Isavu."
Rabin Isak reče: "Zapisano je, Jer mudrost Solomonova
bijaše veća od mudrosti svijeh istočnijeh naroda ' (Carevi 5:10).
Šta se podrazumeva pod mudrost istočnih naroda? Iz predanja
znamo kako su oni ovu mudrost nasledili od Avrama. Jer,
čitamo kako 'Avram dade sve što imaše Isaku ' (Postanje 25:5).
62
Postanje
Pod ovim se misli na višu mudrost, koju posedovaše Avram
zato što je znao sveto ime Božije. 'A sinovima svojih inoča dade
Avram dare' (Postanje 26:6), to jest, znanje o nižim krunama
(demonskim silama) i ostavi ih u 'istočni kraj' (isto), i iz ovog
izvora su deca Istoka primila njihovu magijsku mudrost...
'Nego neka ležim kod otaca svojih ' (Postanje 47:30). Srećan
je usud patrijarha. Oni čine delove svete kočije Boga, koji u
njima nalazi ushit, a oni ga zauzvrat krunišu. Zato i stoji, 'Ali
samo tvoji oci omilješe Gospodu ' (Ponovljeni zakoni 10:15)."
"Jakov je znao da će biti krunisan među svojim ocima i
njegovi očevi uz njega... ", nadoveza se rabin Eliezar.
Rabin Juda reče: "Ljudske uši su gluve za savete Tore, a oči
slepe za sledeću spoznaju: onoga dana kada se ljudsko biće
pojavi u svetu pojavljuju se i svi dani koji su mu pisani, pa se
roje oko sveta i onda na povratku svaki siđe do čoveka da bi ga
upozorio. A ako čovek i pored upozorenja zgreši protivu svog
Gospodara, onda se taj dan u kome je zgrešio posramljen penje
i lebdi tako izdvojen kao svedok, i tako ostaje sve dok se čovek
ne pokaje. Ako se čovek okrene stazi ispravnosti, dan se vraća
na svoje mesto, ali u suprotnom on odlazi da se spoji sa
spoljašnjim duhom i vraća se u svoje boravište i potom preuz­
ima isto obličje kao i čovek, kao da ga podražava, i ostaje sa
njim u njegovoj kući. Ako se čovek pokaže ispravnim, ukazuje
se njemu jedan dobar družbenik. A u suprotnom, dolazi ml}
zao družbenik. U oba slučaja, ovakav dan ne pripada više
punom broju dana i ne računa se sa ostalima.
63
 Postanje
* *
Teško onom čoveku čiji se broj dana smanjio naočigled
Svevišnjeg, i tako ne može da se kruniše u onom svetu i približi
svetom Caru. Jer, ako zavredi on se uspinje vrlinom onih dana
u kojima je postupao ispravno i nije grešio i koji postaju
njegovoj duši ogrtač sjaja. Teško onome koji je umanjio svoje
dane gore, jer dani koji su oštećeni usled njegovih grehova
nedostaju kada dođe vreme da bude obučen u ove dane, a
njegov ogrtač je stoga nesavršen. Rđavo je ako ima mnogo
takvih loših dana, onda on uopšte nema čime da se ogrne u
onom - svetu. Teško njemu i njegovoj duši: njegova kazna u
Gehinomu traje mnogo dana za samo jedan ovakav dan, i on
tada uviđa da kada je napuštao svet nije imao dana kojima bi
mogao da se zaogrne, i tako je ostao bez ogrtača.
Pravedni su srećni, jer njihovi dani su na zalihi kod svetog
Cara, čineći prekrasnu odoru koju mogu obući u drugom svetu.
Ovo je tajno značenje stiha 'i vidješe da su goli' (Posta nje 3:7),
što će reći, slavna odeća sačinjena od onih dana beše po- r
kvarena i ne beše više dana u koje bi se obukli. Tako je bilo sve
dok se Adam nije pokajao. Tada mu je Bog oprostio i sačinio
drugu odeću za njega, ali ona nije bila satkana od njegovih
dana, kao što stoji: 'J načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj
haljine od kože, i obuče ih u njih. ' (Postanje 3:21).
U vezi sa Avramom vidimo da kaže 'A Avram bješe pod stare
dane ' (Postanje 24:1), jer je on napuštajući ovaj svet zaista
došao u posed njegovih pređašnjih dana kao odeće, i ova sjajna
odora beše raskošna i besprekorna. Ali je J ov rekao o sebi: '...go
sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se vratiti onamo' (Jov
64
Postanje
1:21), pošto za njega nije bilo odeće u koju bi mogao da se
obuče.
Naši učitelji su učili sledeće: Pravedni su srećni, s obzirom
da su njihovi dani bez krivice i čekaju da pređu u onaj svet i
tako, nakon smrti, dani se okupljaju da sačine odeću sjaja u
kojem pravednici imaju čast da dožive blaženstvo budućeg
sveta, i u kojem su predodređeni da ponovo prime život. Ali
teško grešnicima čiji dani su oštećeni, pa kao posledica toga
ništa ne preostane sa čime bi se zaogrnuli kada napuste svet.
Štaviše, naučili smo da svi oni koji zahvaljujući svojoj pra­
vednosti steknu za sebe sjajnu odoru satvorenu od njihovih
dana bivaju u budućem svetu krunisani kao patrijarsi, krunama
od potoka koji se bez prekida ulivaju u Edenski vrt, a o ovome
je napisano: 'Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće tvoju dušu na
sjajnim mestima ' (Isaija 58:11), ali grešnici koji su propustili
da nabave sebi takvu odeću biće poput 'vrijesa u pustinji, koji
ne osjeća kad dođe dobro, nego stoji u pustinji, na suhim mjes­
tima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi. 1fI(Jeremija 17:6)
Rabin Isak je onda rekao: "Od svih ljudi Jakov je imao
najpovoljniju priliku, jer je njegova odora bila prikladna vrli­
nom njegovih dana i dana njegovih predaka; zato je on rekao
'nego neka ležim kraj otaca svojih'."
Rabin Juda reče: "Kada je Jakov ušao da dobije blagoslov
svog oca, bio je odeven u Isavovu odeću, pa ipak je zapisano
da je Isak omirisao njegovu odoru (Postanje 27:27), to jest, do
njegovih nozdrva je dopirao miris Jakovljeve odeće u onostra-
65
 Postanje Postanje
* *
nom svetu, i zahvaljujući tome ga je blagosiljao. I tako je on
rekao: '. . .gle miris sina mojega kao miris odpolja koje blagoslovi
Gospod. ' (isto), što se odnosi na polje svetog jabukovog drveća
gde rosa iz područja nazvanog raj kaplje svaki dan. I on nastavi:
'Bog ti dao rose nebeske... ' Naučeni smo da svakog dana iz PEČAT NA 1VOM SRCU
Edenskog vrta izlazi i širi se petnaest mirisa sa kojima je
namirisana plemenita odeća u drugom svetu."
Rabin Juda je zapitao koliko odeća tamo ima. Rabin Eliezer J ednom prilikom, namerni da se sklone od vreline sunca,
rabin Eliezer i rabin Aba svratiše u pećinu kod Lide. Rabin
odgovori: "Po tom pitanju se učitelji razilaze, ali zapravo ima
Aba prozbori: "Hajde da sada ispunimo ovu pećinu rečima iz
ih tri. Jedno je odeća duha (ruah) u zemaljskom Edenskom
Tore." Tada otpoče rabin Eliezer, navodeći stih: 'Metni me kao
vrtu. Najplemenitija je druga, koja služi da se zaodene na­
pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju...žarje njezin kao
j dublja duša (nešama) kada se nađe u 'svežnju živijeh' (Prva
žar ognjen, plamen Božiji. (Pjesma nad pjesmama 8:6)
knjiga Samuilova 25:29) u krugu Cara. Treća je spoljašnji
On reče: "Ovaj stih bio je povod za velike rasprave. Jedne
ogrtač, koji se pojavljuje i nestaje, kojom je zaodevena vitalna'
noći, dok sam bio u poseti svom ocu, rekao mi je da duše
duša (nefeš). Ovo odelo se kreće tamo-amo u ovom svetu i za
pravednika snažno utiču na iskrenu privrženost Zajednice
vreme Šabata i Mlađaka ono traži duh u zemaljskom raju, od
Izrailja prema Bogu, i njenu čežnju za njim, jer ove duše čine
kojeg uči određene stvari i znanje o tome širi u ovom svetu.
da donje vode poteku prema gornjim, iz čega se rađa savršeno
Poznato je da prilikom Šabata i Mlađaka duša (nefeš) preduz­ prijateljstvo i žudnja za zajedničkim zagrljajem koji donosi
ima dve posete. Prvo, ona traga za duhom, među mirisima plod. Kada ove vode pohrle jedna drugoj u susret, tada zajed­
zemaljskog raja, a potom zajedno sa duhom ona nalazi višu nica Izrailja biva preplavljena dubokim osećanjima i objav­
dušu u 'svežnju živijeh ', i biva očarana sjajnim zrače-njem koje ljuje: 'Metni me kao pečat na srce svoje. ' Jer, kao što se otisak
isijava sa obe strane. Ovo je naznačeno rečima, 'Jer će te pečata raspoznaje čak i kada se pečat izbriše, tako i ja prianjam
Gospod... sitiće dušu tvoju na sjajnim mestima ' (Isaija 58:11), za tebe, čak i onda kada me odvedu od tebe i kada padnem u
gde je množina upotrebljena da označi dva, spoljašnje zračenje zarobljeništvo - tako kaže zajednica Izrailja.
mesta duha, i zračenje unutar zračenja koje im dolazi kada se Tako, 'Metni me kao pečat na srce svoje' , kako bih mogao
nađu sa višom dušom u 'svežnju živijeh '. da ostanem sličan tebi, poput otiska pečata.

66 67
 Postanje
* *
'Jer je ljubav jaka kao smrt' (isto), silovita, kao što je i
odvojenost duha od tela; jer, znamo da kada neki čovek treba
da napusti ovaj svet i počne da viđa čudesne stvari, njegov duh,
poput lađara bez lađe pluta gore-dole u nemogućnosti da se
domogne mora, plivajući gore-dole po njegovim udovima tra­
žeći dopuštenje da ode od svakog ponaosob. I, jedino uz pomoć
snažnog raskidanja dolazi do njegovog odvajanja. Upravo ta­
ko, silovito, zajednica Izrailja voli Boga: '.. . i ljubavna sumnja
tvrda kao grob ' (isto). Bez ljubomore, to nije istinska ljubav.
Tako učimo da savršena ljubav muškarca prema ženi po­
drazumeva da on bude ljubomoran, jer tek onda on neće
gledati nijednu drugu ženu:"
Pošto su seli, začuše rabina Šimona kako se približava
putem, u društvu Jude i rabina Isaka. Kada je rabin Šimon
prispeo do pećine, rabin Eliezer i rabin Aba izađoše iz nje.
Rabin Šimon reče: "Primetio sam da Božanska Sveprisutnost
zrači iz zidova ove pećine." I svi posedaše na zemlju.
"O čemu ste besedili?", upita rabin Šimon.
"O ljubavi koju zajednica Izrai1ja gaji prema Bogu. A rabin
Eliezer je u vezi sa tim naveo sledeći stih 'Metni me kao pečat
-
na srce svoje',. ", odvrati rabin Aba.
Rabin Šimo n reče: "Eliezere, ono što ste spoznali je nebeska
ljubav i osećaj na privrženost." Zatim je neko vreme poćutao i
najposle proslovio: "Tišina je uvek prijatna, izuzev kada je reč
o Tori. Imam jedan dragulj koji ću sa vama da podelim. To je
68
Postanje
jedna duboka misao na koju sam naišao u knjizi Rava Ham-
nune starijeg. Evo o čemu se radi:
Po pravilu muškarac juri za ženom nastojeći da pobudi
njenu ljubav, ali u ovom slučaju vidimo kako žena juri mu­
škaraca i udvara mu se, što se uobičajeno smatra nepristojnim
za jednu ženu. No, u ovome se krije duboka tajna, jedan od
najdivnijih Carevih dragulja. Znamo da tri duše pripadaju
božanskim stupnjevima. Ali ne, četiri, jer ima jedna vrhovna
duša koja je nevidljiva, za čuvara donje riznice sasvim sigurno,
a verovatno i za čuvara gornje. To je duša svih duša, ne­
spoznatljiva i neopisiva, koja je zastrvena blistavo sjajnim ve­
lom, a sve zavisi od nje. Iz nje se rađaju biseri, nanizani jedan
na drugi poput zglobova, a ona sve prožima ispoljavajući kroz
njih svoju energiju. Ona i oni su jedno, i između njih nema
podvojenosti. Ipak još jedna, ženska duša, sakrivena je među
tim mnoštvom sa telom koje prianja za nju, i kroz koje iskazuje
svoju snagu, poput duše u ljudskom telu.
Ove duše su istovetne sa gore pomenutim zglobnim vezama.
Ipak, tu ima još jedna duša. Naime, duše pravednika dole koje,
zahvaljujući tom što dolaze od viših duša, duše žene i duše
muškarca, upravljaju nad svim nebeskim trupama i logorima.
Može se postaviti pitanje, ako već upravljaju i tamo i ovamo
zašto se spuštaju u ovaj svet samo da bi u budućnosti odatle
otišle?
Ovo se može objasniti sledećim primerom: Jedan kralj ima
sina kojeg pošalje u grad na školovanje sve dok ne dođe doba
da bude upućen u dvorski život. Kada ga izveste da mu je sin
69
 Postanje Postanje

* *
sazreo, pun ljubavi prema njemu, on šalje kraljicu majku da ga ćem svetu, jer na njih se oslanjaju i niža i viša bića. Otuda piše:
vrati u dvorac, kako bi se svakog dana radovao njegovom 'A pravednikje temelj sveta' (Priče Solomunove 10:25)."
prisustvu. Na isti način Najsvetiji, nekaje blagosloven, ima sina
* * *
od Matrone, a to je vrhovna sveta duša. On je šalje u varoš, to
jest u ovaj svet, da u njemu odraste i nauči protokol kraljevskog
dvora. Na glas da je njegov sin sazreo i da je zeman da se vrati
na dvor, ispunjen ljubavlju, Kralj šalje Matronu da ga vrati u
dvor. Duša ne napušta svet sve dok ne dođe doba da Matrona
dođe po nju i dovede je u Kraljev dvorac, gde će zauvek
prebivati. Na to, varošani plaču zato što je kraljev sin otišao od
njih. Ali, jedan mudar čovek im objašnjava: 'Zašto plačete?
Zar ne beše to kraljev sin, čije je mesto u palati njegovog oca,
a ne sa vama'?
Kad bi samo bili svesni ovoga, pravednici bi bili silno radosni
što će jednom napustiti ovaj svet. Jer, nije li velika čast što
Matrona silazi radi njih, da ih odvede u Kraljevu palatu, gde
Kralj može svaki dan da uživa u njima? Jer, Bog se raduje samo
dušama pravednika. Samo duše pravednih, ovde, na zemlji,
mogu da pokrenu Ljubav zajednice Izrailja prema Bogu, jer
oni dolaze od Kraljeve strane, muške strane. Ovo ushićenje
prenosi se na ženu i pobuđuje njenu ljubav, te tako muškarac
odista pobuđuje ljubav i naklonost žene, a žena biva ujedinjena
sa muškarcem u ljubavi. Na isti način ženina želja da izlije niže
vode kako bi se pomešale sa višim vodama* budi se samo kroz
duše pravednih. I tako, blaženi su pravedni u ovom i u budu­
* Više i niže vode predstavljaju "muške" i "ženske" sile, odnosno aktivan i pasivan

princip u stvaranju.

70 71
IZGNANS1VO
 DESET SEFIROTA

*
A. ko bi neko primetio, zar ne piše, ...jer ne vidjeste nikak­
'

�ga slična lika '(Ponovljeni zakoni 4:15), odgovor bi

bio: "Uistinu, dopušteno nam je da ga vidimo u datom liku, jer
u vezi Mojsija piše, 'i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj
prilici Gospodnjoj'.' (Brojevi 12:8) Ipak, Bog se razotkrio jed­
ino u onom liku koji je ugledao Mojsije, a ne u nekoj drugoj
tvorevini uobličenoj Njegovim znamenjima. Zato je zapisano:
'S kim ćete dakle izjednačiti Boga? i kaku ćete mu priliku naći?'
(Isaija 40:18) Takođe, čak i ta prilika beše jedna od prilika
Svevišnjeg, neka je blagosloven, ne onakva kakav je on u
samom svom prebivalištu za koje znamo da je nedostupno,
nego u liku Cara koji manifestuje svoju moć vladavine nad
čitavom svojom tvorevinom, i prikazuje se svakom od svojih
stvorenja onako kako ga svako može razumeti, kao što je
napisano: 'I govoriću preko proroka i umnožiću utvare' (Osija
12:11) * Otuda On kaže: 'Iako se u tvom liku prikazujem, sa kim
ćeš me uporediti i učiniti me uporedivim ?'
Zbog toga što na početku likovi i oblici još ne behu stvoreni,
On ne imađaše ni oblika niti prilike, Otuda je zabranjeno da
* Ovaj stih znači da se Bog prikazuje svakom proroku u skladu sa njegovom

sposobnošću da pojmi Boga.

75
 Izgnanstvo
* *
ga onaj koji ga pojmi onakvog kakav jeste pre Stvaranja,
zamišlja u bilo kakvom obliku ili prilici, čak ni u njegovim
slovima he i vav, * niti u njegovom punom svetom Imenu, ni
slovu ni znaku bilo koje vrste. Prema tome, '...jer ne vidjeste
nikakoga sličnoga lika ' znači, vi ne vidite ništa što biste mogli
da zamislite u obliku ili prilici, ništa što biste mogli da otelovite
u konačnu zamisao.
Ali, kada je On stvorio obličj e nadčoveka, njega radi stvorio
je kočiju na kojoj se spustio, da bi bio poznat pod nazivom
JHVH, e da bi bio shvaćen po njegovim atributima i da bi u
svakom ponaosob bio opažen. Zato je naredio da mu nadenu
imena El, Elohim, Šadaj, Cevaot i JHVH, od kojih je svako za
ljude bilo simbol njegovih nekolikih božanskih atributa, ob­
jaVljujući da se svet održava pomoću milosrđa i pravde, u
skladu sa delima čovekovim. Da se zračenje slave Najsvetijeg,
neka je blagosloven, nije rasprostrlo preko čitavog njegovog
stvaranja, kako bi ga ipak mudri shvatali? On bi nastavio da
bude nepoznat, a sledeće reči ne bi mogle da budu izrečene,
"...puna je sva zemlja slave njegove" (Is aija 6:3).
Međutim, teško onom čoveku koji se drzne da poistoveti
Gospoda sa ma kojim pojedinačnim atributom, čak iako jeste
Njegov, a još manje sa bilo kojim postojećim ljudskim oblicima
"kojima je temelj na prahu" (Jov 4:19), slabašne građe, brzo
prolaznim, i koji brzo padaju u zaborav. ČOvek sme da projek­
tuje jednu jedinu zamisao Najsvetijeg, neka je blagosloven, i to
* Cetiri slova svetog imena JHVH shvaćena su kao simboli manifestacije Božije
kreativne moći u svakom stvorenju.
76
Izgnanstvo
njegove nadmoći nad nekim atributom ili nad vascelim stva­
ranj em. Ali, ukoliko se on ne bi sagledavao u ovim manifes­
tacijama, tada bi se moralo shvatiti da u njemu nema ni
atributa, ni sličnosti, niti forme. On je poput samog okeana,
čijim vodama nedostaje oblik i čvrstina, ali ga dobijaju kada se
razliju po koritu zemlje.
Iz ovoga možemo da tumačimo ovako: J edno je sam izvor
1
okeana. Iz njega se javlja tok noseći preobražaj koji je jod.
Izvor je jedan, a tok čini dva. Zatim se obrazuje široko korito
poznato kao okean, koje je poput kanala prokopanog u zemlji,
a ispunjen je vodama koje dotiču sa izvora. E, ovo more je treća
stvar. Njegovo prostrano korito izdeljeno je u sedam kanala,
podsećajući na dugačke cevi, i vode ističu iz okeana putem
sedam kanala. Sve skupa, izvor, tok, okean i sedam kanala daju
broj deset. Ukoliko bi Tvorac, koji je stvorio ove cevi, odlučio
da ih poruši, tada bi se vode vratile svom izvoru, i ostale bi samo
slomljene posude, presahle i bez vode.
Na isti način je Uzrok svih uzroka ispoljio svoje Biće u deset
vidova koji su poznati kao sefiroti, a krunu je imenovao Iz­
vorom, koji predstavlja jednu nepresušivu fontanu svetlosti,
dok je sebe označio kao en sof, Beskonačno. On nema oblika
i ne postoji posuda u kojoj se može sadržati, niti ima načina da
se on shvati. Na ovo se upućuje kada se kaže: 'Odustani od
traganja za stvarima koje su za tebe isuviše teške, i odustani od
traganja za stvarima koje su od tebe skrivene. ,2
l
Prvo slovo u imenu Boga.
2 Ben Sira, citat iz Talmuda, Hagiga 1 3a.
77
 Izgnanstvo
* *
Zatim je oblikovao jednu posudu malenu poput slova jod i,
pošto je ispunio svojim Bićem, nazvao ju je Fontana koja izliva
Mudrost, a sebe je iz tog razloga nazvao mudrim. A nakon toga
on je oblikovao široku posudu zvanu okean, i označio je kao
Razumevanje (bina), a tako i sebe kao onog koji razume.U
svojoj suštini on je i mudrost i razumevanje. Pri tom Mudrost
sama ne može da pripiše sebi taj naziv, nego samo kroz njega
koji je mudar i napunio je iz svoje fontane. Isto tako ni Ra­
zumevanje ne može samo po sebi da potvrdi taj naziv, već samo
kroz njega koji ga je ispunio iz svoje vlastite suštine, pa bi i ono
presušilo ukoliko bi se udaljilo od njega. U tom smislu zapisano
je 'Kao kad vode oteku iz mora i rijeka opadne i usahne '. (Jov
14:1 1)
I, napokon, 'i udariće ga (more) po sedam krakova ' (Isaija
11:15), to jest, onje usmerava u sedam plemenitih posuda, koje
naziva Veličina, Moć, Slava, Pobeda, Veličanstvenost, Temelj,
Kraljevstvo, * i u svakom označava sebe: veliki u Veličini,
moćan u Moći, slavan u Slavi, pobednički u Pobedi, 'lepota
našeg Tvorca ' u Veličanstvenosti, pravednost u Temelju (up.
Priče Solomunove 10:25). Sve stvari, sve posude, i sve svetove
on podupire u Temelju.
Naposletku, u Kraljevstvu, on naziva sebe Kraljem, i nje­
gova je 'veličina, i moć, i slava, i pobeda i veličajnost; jer sve što
jeste na nebu i na zemlji je Tvoje; Tvoje je, Gospode, �aljevstvo
i Ti si uzvišen svrh svega poglavar' (Prva knjiga dnevnika 29:11).
U njegovoj moći leže sve stvari, bilo da on odabere da smanji
• Ovde se misli na sedam nižih sefirota.
78
Izgnanstvo
broj posuda, ili da uveća svetlost koju izliva, ili suprotno. Ali
nad njim ne postoji božanstvo koje ima moć da uvećava ili
smanjuje.
Takođe, on je stvorio bića da služe ove posude: svaki tron
poduprt j e sa četiri stuba, a šest stepenika vode do trona; sve
u svemu, deset. Najzad, tron je poput pehara posvećenja oko
kojeg je načinjeno deset tvrđenja (u Talmudu), harmoničnih
sa Torom koja je data u Deset Reči (Dekalog) i sa Deset Reči
putem kojih je svet stvoren.
* * *
IZ DUBINE
'Iz dubine vičem k tebi, Gospode ' (Psalmi 130:1,2) . Zbog
toga što mu je autor nepoznat, svi ljudi svih generacija mogu
uzeti ovaj psalam kao svoj vlastiti. Dužnost svakog čoveka koji
se moli pred svetim Kraljem jeste da se moli iz dubina svoje
duše, jer onda će njegovo srce biti sasvim usmereno ka Bogu i
njegov um sasvim osvojen molitvom.
David je već rekao, 'Svijem srcem svojim tražim tebe' (Psalmi
1 19:10). Možemo se zapitati zašto je on morao da ide iznad
ovoga i kaže 'iz dubine '. To je zbog toga što čovek, kada se moli
pred Kraljem, mora da preda svoj um i srce isključivo misleći
o izvoru svih izvora, kako bi dobio blagoslov iz (sfere nazvane)
79
 Izgnanstvo
* *
'dubine izvora', izvora svekolikog života, 'vode koja tecijaše iz
Edena ' (Posta nje 2: 10), koje 'vesele grad Božiji' (Psalmi 46:5).
Molitva predstavlja prizivanje ovog blagoslova odozgo, na­
niže: kada Drevni, Sveskriveni, poželi da blagoslovi svet, on
učini da se u nebeskim dubinama izlije njegova preobilata
milost, odakle će je ljudska molitva privlačiti u 'izvor ', omo­
gućujući tako da sve reke i potoci budu ispunjeni. *
* * *
DVA ASPEKTA
Rabin Aba se pitao šta su Izrailjci mislili kada su rekli: 'Je li
Gospod među nama, ili nije?' (ajin, ništa; Izlazak 17:7). Zar je
moguće da, u svojoj ludosti, oni nisu bili svesni da je on među
njima? Zar oni ne behu prožeti Božanskim Prisustvom i okru­
ženi oblacima slave? I zar ne opaziše preko mora svetlost
blistavu veličanstva njihovog Kralja? Zar nismo čuli kako je
sluškinji na Crvenom Moru bila dopuštena sjajnija vizija nego
Jezekiiju?
Objašnjenje, kao što ga je dao rabin Šimon, da su Izrailjci
želeli da se uvere da li je manifestacija Božanskog, koja im je
bila pružena bila od Drevnog, Sveskrivenog Jednog, Transcen­
dentnog, koji je, budući iznad poimanja, označen kao ajin
* Zohar uzima da ovaj stih znači: 'Prizivam te iz dubina (u kojima jesi).
80
Izgnanstvo
(ništa), ili je to bio "Manji Lik", Imanentno, koje je označeno
kao JHVH. Zbog toga umesto reči lo (ne) ovde imamo reč ajin
(ništa).
Neko se može zapitati, zašto su onda Izrailjci bili kažnjeni?
Pravi razlog je taj što su oni napravili razliku između ova dva
aspekta u Bogu, i što 'kušaše Gospoda ', govoreći sebi: Mo­
lićemo se na jedan način, ako je to Jedini, a na drugi način ako
je to onaj Drugi.
* * *
ŠABAT
'Sjećaj se dana od odmara, da ga posvetiš. ' (Izlazak 20:8)
Rabin Isak je rekao da piše: "'J blagoslovi Bog sedmi dan '
(Postanje 2:3). Uprkos tome, rečeno je o mani: 'Šest dana ćete
kupiti, a sedmi je dan Šabat, tada ga neće biti' (Izlazak 16:26).
Kakav blagoslov može da donosi dan u kome nema hrane? Uz
to, naučili Smo da od sedmog dana dolaze svi blagoslovi i gore
i dole. Zašto, dakle, baš ovog dana nema mane?
Objašnjenje je da šest 'dana ' transcendentnog sveta dobi­
jaju svoje blagoslove od sedmog dana, a od onoga što dobiju
od sedmog dana, svaki od ovih šest vrhovnih dana razdeli
hranu nižem svetu. Otuda, ko je god dospeo do stupnja prave
vere, valjalo bi da postavi trpezu, veče uoči Šabata (petak),
81
 Izgnanstvo
* *
kako bi njegov sto bio blagosloven tokom ostalih šest dana u
nedelji. To je zbog toga što će se on, uporedo sa pripremom za
Š abat, pripremiti da primi blagoslov i narednih šest dana,
budući da prazan sto ne donosi blagoslov. Otuda čovek treba
da pripremi sto sa hlebom i drugom hranom veče uoči Šabata."
Rabin Isak je dodao: "A isto važi i na dan Šabata."
"Tog dana čovek valja da proslavi tri obroka kako bi se dan
okrepio i ispunio zadovoljstvom", reče rabin Juda.
Rabin Aba reče: "Ovako treba da se radi kako bi vrhovni
dani, koji svoj blagoslov dobijaju od sedmog dana, bili blagos­
loveni. Tog dana rosa koja se spušta od Svetog Drevnog,
Sveskrivenog Jednog1 , ispunjava glavu 'Manjeg lika '. On čini
, jekuju kroz dve stotine i pedeset svetova. Zapazite takođe i
da se rosa spusti u sveto 'Polje jabukovog drveća 2 tri puta
nakon nailaska Šabata, tako da svi mogu da uživaju u blagos­
lovu. Iz ovoga sledi da su tri obroka dnevno neophodna ne
samo radi nas samih, nego radi čitave tvorevine, jer se na taj
način ispunjava istinska vera u Svetog Starodrevnog, 'Manji .
Lik', te 'Polje jabukovog drveća'. Zato treba tri puta da se
radujemo obrocima i uživamo podjednako u sva tri. A onaj koji
ne uspe da se pričesti sa sva tri obroka kao da kvari i remeti
.
savršenstvo gornjih oblasti...
Zbog toga što je Šabat središte vere, čovek je na ovaj dan
potpomognut dodatnom, vrhovnom dušom, u kojoj je sve
savršenstvo, u skladu sa planom idućeg sveta. Šta je značenje
1 Vidi poglavlje Dva aspekta.
2 ''Polje jabukovog drveća" simbolizuje sferu Božanskog prisustva.
82
Izgnanstvo
reči Šabat? Ime Najsvetijeg, neka je blagosloven, Ime sa-
vršenog sklada na svim stranama."
Rabin Jose reče: "Uistinu, tako je. Teško onome koji ne
učestvuje u dovrhunjenju radosti svetog Kralja! Kakva je onda
ta radost? Tri obroka Vere, obroka kojim su se pričestili
Avram, Isak i Jakov, i kroz koje je izražena radost iznad radosti,
savršena vera sa svih strana. Kao što smo naučeni, ovog dana
su očevi krunisani i sva deca nadahnuta snagom, svetlošću i
radošću, toliko koliko se drugim danima svetkovine ne dobija.
Ovog dana i grešnici dobijaju odmor u Gehinomu. Svet je tog
dana oslobođen kažnjavanja. Ovog dana je Tora krunisana
krunama savršenstva. Ovog dana radost i zadovoljstvo od­
sledeće - svakog od ostalih šest dana u nedelji, u času popod­
nevne molitve, preovlađuje sila neublaženog suda, a kazna
preti. To ne važi i za dan Šabata. Kada dođe čas popodnevne
molitve za Š abat, na delu su dobri uticaji, manifestuje se
ljubaznost Svetog Starodrevnog, i sva kažnjavanja se obus­
tavljaju, a radost i zadovoljstvo se svuda šire. U tom času
zadovoljstva i neopisanog milja, sveti, istiniti prorok Mojsije
napustio je ovaj svet, kako bi svima bilo dato na znanje da on
nije odveden na sud, nego da se njegova duša uznela u času
milosti Svetog Starodrevnog, da bi se u njemu sakrila. Otuda,
'i niko ne dozna za njegov grob do današnjega dana ' (Zakoni
ponovljeni 34:6) . Prema tome, pošto je Sveti Starodrevni Sve­
skriven, nespoznatljiv onima iznad i onima ispod, tako je i duša
Mojsijeva skrivena, u otkrovenju, tokom popodnevne molitve
83
 Izgnanstvo
* *
na dan Šabata, u trenucima Božije milosti. Od svih skrivenih
stvari na svetu, Mojsijeva duša je najskrivenija, i ne podleže
prekom sudu. Blagosloven je usud Mojsijev.
Ovog dana je Tora okrunjena vrhunskom slavom, u svim
njenim zapovestima, u svim njenim presudama, u svim njenim
prekorima grehova - krunom sa sedamdeset grana svetlosti
koje zrače na sve strane. 0, gledaj malene ogranke, izbijaju iz
svake grane, dok pet grana stoje u samom Drvetu, u kome su
sadržane sve grane! 0, gledaj kapije koje se otvaraju sa svih
strana, odašiljući sjaj i slavu neiscrpne svetlosti! ČUje se glas:
Probudite se, vi nebeski sveci! Probudi se, sveti narode, iz­
abrani gore, i izabrani dole! U radosti se probudite da dočekate
svog Gospoda, u savršenom zadovoljstvu se probudite! Spre­
mite se, u trostrukoj radosti triju patrijarha! Spremite se za
Veru, radost svih radosti! ° Izrailjci, kako ste srećni, sveti u
ovom svetu, sveti u idućem svetu! Iznad svih neverničkih na­
roda, ovo je tvoje nasleđe 'znak između mene i vas ' (Izlazak
- stvorena, na mestu koje nije? Šta su oni koji silaze kada uzlaze,
31:13)."
Reče rabin Juda: "Tako je, doista. I zato, 'Sjećaj se dana od
odmora, da gaposvetiš'; 'budite syeti, jerja sam svet, Gospod vaš'
(Levitska 19:2) ; 'i ako prozoveš subotu milinom, svaki dan
Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio.. ' (Isaija 58:13)."
.
* * * vorima."
84
Izgnanstvo
LJUBAVNICI TORE
Jedne noći, rabin Hija i rabin Jose sreli su se kod Tirske
kule, srećni što se nađoše u društvu.
Rabin Jose reče: "Kako je dobro gledati u lice Božanskom
Prisustvu! Sve vreme dok sam putovao dosađivao mi je neki
starac koji je jahao na magarcu. Postavljao mi je raznorazna
glupa pitanja kao na primer - koja zmija leti u vazduhu sa
mravom među zubima? Šta započinje jedinstvom, a završava
razdvajanjem? Koji orao ima svoje gnezdo na drvetu koje ne
postoji, dok su njegove mladunce otela stvorenja koja nisu
a penju se kada silaze? Ko je prekrasna devica koja nema
očiju? * I telo skriveno, a ipak otkriveno - skriveno po danu,
otkriveno po jutru? I koja je okićena ukrasima koji nisu? Na
ovaj način mi je tokom čitavog putovanja dodijavao. No, sad
napokon uživam u miru i tišini, i možemo da se prepustimo
raspravama o Tori umesto da gubimo vreme u glupim razgo­
"Da li uopšte poznaješ tog starca?", upita rabin Hija.
*Ova rečenica može se takođe uzeti da znači: na koju niko nije bacio pogled.
Naredni pasus ide u prilog takvom tumačenju.
85
 Izgnanstvo
* *
Rabin Jose odvrati: "Znam samo da u njemu nema ništa; da
ima on bi prozborio koju reč o Svetom Pismu, i mi jednostavno
ne bismo gubili vreme na putu."
Rabin Hija je tad upitao: "Da li je starac negde u blizini?
Jer, ponekad može da se desi da naizgled prazna posuda sadrži
poneko zrnce zlata."
Rabin Jose odgovori: "Da, tu je, upravo sprema hranu za
magarca."
Pozvaše starca i on im se pridruži. Čim se približi starac
reče: "Sada su se dva pretvorila u tri, a tri u jedno!" Rabin Jose
reče: "Rekoh li ti da on uvek govori besmislice?" Starac sede i
poče da govori: "Gospodo, tek nedavno sam počeo da j ašem
magarca. Imam mladog sina koji pohađa školu, i voleo bih da
ga podučim Tori; zbog toga, kad god me put nanese na nekog
učenjaka, ja ga sledim u nadi da ću naučiti nešto novo u vezi
Tore; ali, danas nisam naučio ništa novo."
Rabin Jose reče: "Od svih stvari koje sam čuo da pričaš
jedna me je naročito zapanjila, ukazujući na iznenađujuću
količinu gluposti kod čoveka tvojih godina, sem ako nisi znao
šta pričaš."
"Na šta misliš?", upita starac.
"Ono što si rekao u vezi prekrasne device i gnezda ... ",
odvrati rabin Jose.
Na toj tački njihovog razgovora (o paradoksima), starac je
zaćutao, da bi iznenada dvojica rabina klekla pred njega i
86
Izgnanstvo
grcaj ući rekla: "Da smo dospeli na ovaj svet samo da bismo
slušali reči koje dolaze iz tvojih usta, bilo bi nam dovoljno."
On reče: "Drugari, ono što sam vam dosad rekao nije bila
samo prazna priča, tek da bih pokrenuo razgovor sa vama, jer
teško da bi starac poput mene zastao na jednoj priči, čineći
zvuk poput jednog novčića u ćupu. Koliko je samo ljudi koji
borave u pometnji, ne uspevajući da prepoznaju stazu istine
koja prebiva u Tori, a Tora ih, s ljubavlju, zove dan za danom
sebi. Ali avaj, oni ne čine ništa više od toga nego da okrenu
glavu. Upravo kao što rekoh - Tora ispusti poneku reč, i pojavi
se iz svojih korica uvek tako malo, da bi se odmah potom
povukla u skrivenost. Ali ona to čini samo za one koji je
razumeju i slede njena uputstva.
Ona se može uporediti sa prekrasnom devicom dostojan­
stvena držanja, koja je usamljena u skrovitoj sobi jedne palate,
a ima ljubavnika za čije postojanje jedino ona zna. Opijen
ljubavlju prema njoj, on neprekidno prolazi pokraj njene ka­
pije, upirući pogled u svim pravcima ne bi li je pronašao. Ona
je svesna da on može tako zauvek da obleće oko njene palate,
i šta preduzima? Odškrine jedna vratanca njene tajne odaje,
na trenutak otkriva lice svom ljubavniku, a potom ih brzo
zatvara. Jedino on i niko drugi nije kadar da je primeti. A on
je svestan da mu se u tome trenu ona razotkrila zato što ga
ljubi, pa njegovo srce i duša, i sve u njemu bivaju još više
opčinjeni njome.
Tako je i sa Torom, koja razotkriva svoje najunutarnjije
tajne jedino onima koji je vole. Ona zna, da onaj koji obožava
87
 Izgnanstvo
* *
mudrost, lebdi nadomak njenog boravišta danima. Šta ona
preduzima? Izviri za tren iz svoje palate da bi mu pokazala lice,
šaljući mu tako ljubavne znake, a potom se brže-bolje vraća na
svoje skrovito mesto. ledino on shvata njenu poruku, i pri­
vučen je njome svim svojim srcem i dušom, odnosno čitavim
bićem. Na taj način se Tora, u magnovenju, razgolićuje u
ljubavi prema svojim ljubavnicima, kako bi se njihova ljubav
uvek iznova obnavljala. Tako, vidimo da je to put Tore.
Na početku, kada se po prvi put razotkriva nekom čoveku,
ona mu pokazuje neko znamenje. Ukoliko on shvati, dobro je,
ali ako mu to ne pođe za rukom, tada ga ona proglašava
"ludom", govoreći svojim glasnicima: Idite i recite toj ludi da
dođe kod mene i obrati mi se - kao što je napisano: 'Ko je lud
neka se vrati ovamo ' (Priče Solomunove 9:4). A kada stigne,
ona počinje da priča s njim, najpre iza vela koji zaklanja njene
reči, kako bi se prilagodile njegovom nivou razumevanja, i
kako bi on mogao postepeno da napreduje. Ovo je poznato
kao deraša. * Zatim mu ona priča iza jednog prozračnog finog
vela, govoreći mu u zagonetkama i alegorijama - koje su
nazvane hagade.
Kada je, napokon, on postao sa njom blizak, ona stane
razotkrivena oči u oči sa njim; razgovarajući sa njim u vezi svih
njenih tajnih misterija, i svih skrivenih puteva koji su bili
skriveni u njenom srcu od davnina. Tada je takav čovek istinski
adept u Tori, "majstor hrama", jer mu je ona razotkrila sve
njene misterije, ne skrivajući od njega ništa. Ona mu kaže:
* Tumačenje zakona iz slova Svetog spisa.
88
Izgnanstvo
Vidiš li znak, nagoveštaj, koji sam ti dala na početku, koliko
tajni on sadrži? On tada shvata da se nijedna stvar ne može
pridodati rečima Tore, niti se od nje oduzeti, nijedan znak, ni
slovo.
Otuda ljudi treba da slede Toru što je igda moguće, jer samo
na taj način postaju njeni ljubavnici, kao što smo pokazali."
* * *
SUDBINA DUŠE
U vreme kad je Najsvetiji, neka je blagosloven, namerio da
stvori svet, on je odlučio da uobliči sve duše koje bi docnije bile
dodeljene deci ljudi, i svaka duša je bila oblikovana tačno
prema liku tela koje je trebalo da posedne. Proučavajući svaku,
on je opazio da među njima ima nekih koje bi u svetu mogle
da budu žrtve urokljivih očiju. U predodređeno vreme je Naj­
svetiji svakoj naložio da dođe pred njega i rekao: "Idi sad, siđi
na to i to mesto, u to i to telo."
No, ipak bi duša često odgovorila: "Gospode sveta, bila bih
zadovoljna da ostanem u ovom području, i nemam želju da ga
napustim i odem u neko drugo, gde ću dopasti ropstva, i
uprljati se."
89
 Izgnanstvo
l)
Na to bi Najsvetiji, neka je blagosloven, odgovorio: "Tvoj
usud je takav, i bio je takav od dana tvog stvaranja, da ideš u
svet."
A onda bi duša, shvatajući da nema kud i da mora da se
pokori, nevoljko sišla u ovaj svet.
Tora, savetodavac sveta, videvši ovo dovikuje čovečanstvu:
"Gledajte kako se Najsvetiji, neka je blagosloven, sažalio na
vas!" Poslao vam je besplatno svoj skupoceni biser, a to je sveta
duša, kako bi njome mogli da se služite u svetu. 'Ako ko proda
kćer svoju da bude robinja ' (Izlazak 21:7), to jest, kada vam
Najsvetiji, neka je blagosloven, preda svoju kćer, svetu dušu za
sluškinju, da je držite u ropstvu, molim vas 'da ne odlazi kao
robovi što odlaze ' (isto), to jest uprljana grehom, nego slo­
bodna, obasjana svetlošću, kako bi njen Gospodar mogao u
njoj da se raduje, nagrađujući je prekomerno rajskom slavom,
kao što je napisano: 'Jer će te Gospod. . . i sitiće dušu tvoju sve­
tlošću ' (Isaija 58:11), to jest kada se uznese u tu sferu, pros­
vetljena i čista.
Ali 'ako ne bude po volji gospodaru svojemu' (Izlazak 21:8),
jer je ukaljana grehom, onda teško telu koje je večno lišeno
svoje duše! Zato što one duše koje se uznesu iz ovog sveta u
stanju čistote i prosvetljenosti zabeležene u Kraljevim arhi­
vama, svaka poimence, i on kaže: Ovde je duša tog i tog čoveka,
ona pripada telu koje je napustila. Kao što je napisano: 'i onje
uzme za ženu ' (isto).
90
Izgnanstvo
l)
Ali, 'ako ne bude po volji gospodaru svojemu', što znači,
ukoliko je ukaljana grehorn i krivicom, on odbija da kao ranije
naznači isto telo za nju, i tako ga zauvek razdvaja od duše, sem
ako se ne smilostivi i odvede je nazad do tela (selidbom), jer
'tada neka je pusti na slobodu ' (isto), kao što je napisano 'On
izbavi dušu moju da ne otide u jamu ' (Jov 33:28) . To znači da
je čoveku dat savet da izbavi svoju dušu kroz pokoru. Zapravo,
dvojako je značenje reči 'tada neka je pusti na slobodu ', jer one
ciljaju na čovekovo izbavljenje sopstvene duše kroz pokoru, i
nakon toga, izbavljenje iz Gehinoma zahvaljujući Svevišnjem,
neka je blagosloven.
'A ako li je zaruči sinu svojemu, da joj učini po pravu koje
imaju kćeri' (Izlazak 21:9) . Koliko samo smotren čovek treba
da bude da ne bi zalutao na krivudavoj stazi ovoga sveta! Jer,
ukoliko uoči svoju vrednost u ovom svetu, pazeći svoju dušu sa
velikom predostrožnošću, tada će Svevišnji, neka je blagos­
loven, biti veoma zadovoljan s njim, i svakodnevno će ga hvaliti
pred svojom uzvišenom porodicom na sledeći način: "Vidi
svetog sina koji je moj u donjem svetu ! Gledaj njegova dela i
vrlinu njegove staze."
I kada jedna takva duša napusti svet, čista, prosvetljena,
nevina, Svevišnji, neka je blagosloven, učini da ona svakod­
nevno sija nebrojenim zracima i obznanjuje u vezi nje: "Ovde
je duša mog sina, takva i takva - nek bude sačuvana za telo koje
je napustila."
Značenje ovih reči: 'A ako li je zaruči sinu svojemu, da joj
učini po pravu koje imaju kćeri. ' Šta znače reči, 'po pravu koje
91
 Izgnanstvo
* *
imaju kćeri'? Radi se o tajni koja ostaje jedino u posedu mudrih
- Palata znana kao Palata Ljubavi leži posred velike stene,
poput najtajnijeg nebeskog svoda. Tu, na tom mestu, čuva se
Kraljevo blago, i svi njegovi poljupci ljubavi. Svaka duša koju
Svevišnji voli, ulazi u tu palatu. I kada se Kralj pojavi, 'Ipoljubi
Jakov Rahilju ' (Postanje 29:11), što znači da Gospod pre­
poznaje svaku svetu dušu, i uzimajući svaku natrag sebi on je
grli i ljubi, 'po pravu koje imaju kćeri', baš kao što otac postupa
sa svojom voljenom kćeri, grleći je i ljubeći, obasipajući je
darovima.
* * *
PATNJA NEVINE DECE
Solomon je rekao: 'Opet vidjeh sve nepravde koje se čine pod
suncem, i gle, suze onijeh kojima se čini nepravda, i nemaju ko
bi ih potješio ' (Knjiga propovjednikova 4:1)
...
Da li je on bio zaista u stanju da vidi sve one koji su
potlačeni? Naravno da nije, ali on ovde govori o deci koja su
napustila svet još kao odojčad. Zaista, ovu decu svuda očekuje
ugnjetavanje, i gore u nebeskoj sferi, i dole na zemlji. Najviše
su ugnjetena deca čiji su roditelji ili preci zgrešili, i o takvima
piše: 'koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećeg i do
četvrtoga koljena '... (Izlazak 20:5)
92
Izgnanstvo
Uzmimo na primer dete koje je rođeno iz preljubničke veze
muškarca sa ženom svog suseda, koju je on, otvoreno ili prik­
riveno preoteo. Svevišnji, neka je blagosloven, obavezuje se da
podari telo i oblik tom detetu, i onda je ono zaista 'ugnjeteno
dete koje je stvoreno takvo', to jest, uprkos volji Svemogućeg.
Razmišljajući o tom pitanju Solomon je rekao: "Razmišljam o
teškom teretu što je pao na one nesrećne ugnjetene koji behu
'stvoreni', i suze koje prolivaju pred Svevišnjim, neka je blago­
sloven. Jecajući, oni izlaze pred njega sa svojim žalbama. Da­
bogme, kogod zgreši, mora da umre. Ali, Kralju univerzuma,
dete staro jedan dan, zar će se i njemu suditi? Ovo su 'suze
onijeh kojima se čini nepravda, i nemaju ko bi ih potješio. '"
Svi prolivaju suze, iako među njima ima razlika. Neko je
dete, primerice, začeto incestom. Neposredno po dolasku na
svet ono biva izopšteno iz zajednice svetih ljudi, i to zlosrećno
kopile proliva suze jadajući se Svevišnjem, neka je blagosloven:
"Gospode sveta! Ako je onaj koji me je stvorio zgrešio, u čemu
je, pak, moja krivica? Jer ja sam uvek nastojao da činim dobra
dela pred tobom."
N o, najveća žalost dopada onim 'ugnjetenima ' koji su još kao
odojčad odbijeni od majčinih sisa. Nad njihovom sudbinom,
zaista, čitav svet roni suze; ništa se ne da porediti sa suzama
ovih beba, njihove suze dolaze iz najunutarnjijih i najudaljeni­
jih mesta srca, i čitav svet je zbunjen govoreći: Doveka pravedni
jesu to što jesu presudom Najsvetijeg, neka je blagosloven, i svi
njihovi putevi jesu putevi istine. Ipak, da li je neophodno da
ova nesrećna deca preminu, bez greha i bez krivice? Gde je tu
93
 Izgnanstvo
* *
pravda i nepristrasnost suda Gospoda svetova? Ako je uzrok
njihove smrti greh njihovih otaca, onda ona zaista 'nemaju ko
da ih potješi'."
Ali, u stvarnosti, suze koje prolivaju 'ugnjeteni' deluju kao
opomena i molba živima, a zahvaljujući takvoj nevinosti i
delotvornosti njihovog posredovanja, u budućnosti njih oče­
kuje jedno mesto, takvo kakvo ne može zauzeti, niti dostići,
čak ni najpravedniji. Jer, Svevišnji, neka je blagosloven, zaista
voli ove male jedinstvenom i izvanrednom ljubavlju. On ih
uzima sebi i priprema im mesto najbliže njemu. A o njima je
još napisano: 'U ustima male djece i koja sisaju činiš sebi hvalu
nasuprot neprijateljima svojim, da bi učinio da zamukne nepri­
jatelj i nemimik. ' (Psalmi 8:2)
* * *
TRI VIDA DU Š E
Postoje tri odeljka duše: nefeš (vitalna duša), ruah (duh),
nešama (najdublja duša, nad-duša). Sva tri se sadrže jedan u
drugome, ali svaki ima svoje zasebno prebivalište.
Iako se telo u grobu raspada i pretvara u prah, nefeš prianja
za njega, i luta po ovom svetu, šetajući se među živim svetom,
zanimajući se za njihove tuge, posreduj ući, kada je potrebno,
za njih.
94
Izgnanstvo
Ruah je okrenut zemaljskom Rajskom vrtu. Tu se, ovaj duh,
želeći da uživa u zadovoljstvima veličanstvenog Vrta, zaodeva
ogrtačem, koje je kopija tela u kojem prebiva na ovom svetu.
Prilikom Š abata, Mlađaka i u danima svetkovina on se penje u
vrhovne sfere, prepuštajući se tamo neizmernim užicima, a
zatim se vraća u Vrt. Kao što je napisano: '... a duh (ruah) se
vrati k Bogu, koji ga je dao (Knjiga propovjednikova 12:7) , to
j est, prilikom naročitih praznika i u naznačena vremena.
Ali nešama se odmah penje na svoje mesto, u područje iz
kojeg je taj deo duše emanirao, i zahvaljujući njemu javlja se
svetlost, koja zrači odozgo. Nikad se, nakon toga, nešama ne
vraća na zemlju. U nešama se spoznaje svestrano J edno, koje
obuhvata gornji i donji svet. I sve dok ne dođe doba da se
nešama uzvine i sjedini sa Prestolom, ruah ne može da bude
krunisan u nižem Vrtu, a nefeš ne može da se skrasi na mestu.
Ali, oni nalaze smirak kada se nešama vine.
Elem, kada se deca ljudi, brižna i žalostiva, zapute ka
groblju onih koji su preminuli, budi se nefeš i izlazi napolje da
probudi ruah, koji onda podiže patrijarhe, i posle toga, nešama.
Na što se Najsvetiji, neka je blagosloven, sažali na svet...
Ali, ukoliko je nešama iz nekih razloga sprečen da se uzdi­
gne na svoje pravo mesto, onda ruah, dolazeći pred vrata
Edenskog vrta, nalazi da su zatvorena pa, u nemogućnosti da
uđe, luta okolo sam i odbačen. A nefeš, takođe, luta od mesta
do mesta po svetu, i opazivši da telo u kome je nekad bio
naseljen jedu crvi, što je sudbina koje ono mora da pretrpi u
grobu, žali za njim, kao što je rečeno u Svetom Pismu: 'Samo
95
 Izgnanstvo
* *
tijelo njegovo dokje živ boluje, i duša njegova u njemu tuži. ' (Jov
14:22)
Tako svi oni proživljavaju patnju, sve dotle dok nešama ne
uzmogne da se vine do svog pravog mesta u gornjem svetu.
Onda, i druga dva dela duše dolaze na svoje pravo mesto. To
je zato što su sva tri jedno, čineći jedinstvo, grleći se u mi­
stičnom jedinstvu.
* * * A kada se Kralj pojavi i začuje njegov vapaj, sve njegove
SLUŽI GOSPODA S RADO ŠĆU
Na Prvosvešteniku je da uđe u Hram radosno, a dok stoji
pred Njegovim Prisustvom na tom svetom mestu, sve stvari oko
njega treba da izražavaju radost. Tako je zapisano: 'Služite
Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pjevajući' (Psalmi 100:2).
Zato što je prilikom službe Gospodu neumesno biti potištena
srca.
Neko može da se upita, šta ako nekoh čoveka ophrva
nevolja pa teška srca potone duboko u tugu, a ipak ga muka
nagoni da ode pred nebeskog Kralja i potraži utehu. Treba li
on tada da odustane od molitve zato što je tužan u srcu? Šta
treba da čini, budući da ne može sam da zaleči rane na svom
srcu?
96
Izgnanstvo
Odgovor je da 'od danapada Hrama, sve kapije do neba behu
zatvorene, ali kapije suza ne behu zatvorene, '* i patnja i tuga
izražavaju se suzama. Nad kapijama suza stoje nebeska bića
koja ruše prepreke i krše gvozdene katance, tako da molbe
skrušenih molilaca nalaze svoj put do svetog Kralja, a mesto
Božanskog prisustva je natopljeno tugom onoga koji se moli,
kao što je zapisano: 'U svakoj tuzi njihovoj on bješe tužan. '
(Isaija 63:9)
molitve bivaju ispunjene. Otuda se molbe onoga koji žali ne
vraćaju neispunjene, nego se Svevišnji, neka je blagosloven,
sažali na njega. Blagosloven je čovek koji proliva suze pred
Najsvetijim, uistinu blagosloven.
* * *
, ZVEZDE
'
J ednom prilikom sedeli su u društvu rabin Elizer i rabin
Aba, a kada se spustilo veče, oni ustadoše i krenuše prema
jezeru Tiberijas. D ok su tako išli opaziše dve zvezde kako, sa
suprotnih strana neba, hitaju jedna prema drugoj, sreću se, i
na kraju nestaju.
* Talmud, Berahot 32b.
97
 Izgnanstvo
* *
Rabin Aba primeti: "Gore na nebu, kao i dole na zemlji,
veličanstvena su dela Svevišnjeg, neka je blagosloven. Ko zna
kako su ove dve zvezde krenule sa suprotnih tačaka, kako su
se srele i kuda su nestale?"
Rabin Eliezer odgovori: "Nismo ni morali da ugledamo ove
zvezde da bismo o njima razmišljali, jer ima toliko drugih
veličanstvenih dela koje je Svevišnji, neka je blagosloven, uvek
izvodio."
A onda je, citirajući stih, 'Veliki je Gospod naš, i velika je
krjepost njegova, i razumu njegovu nema mjere'* (Psalmi 147:5),
nastavio svoju besedu: "Uistinu, veliki i moćan i nadasve uzvi­
šen je Sveti, neka je blagosloven. Ali, pošto oduvek znamo da
je Najsvetiji veličanstven i njegova moć beskonačna, koje je to
novo obožavanje David iskazao prema Bogu ovim rečima?
Zapazi, pored toga, da svuda u psalmima on kaže, 'Veliki je
JHVJi' (Psalmi 145:3) , dok ovde kaže 'veliki je naš Gospod
(Adonenu) . Koji je razlog tome? Razlog je taj da kada on kaže
'Velik je JHVH, i valja ga veličati i slaviti ' (Psalmi 145:3), on
aludira na viši stupanj, dok ovde on misli na jedan niži stupanj.
'Velik je naš Gospod', ovo odgovara 'Gospodu (adon) sviju na
zemlji' (Jošua 3:13). Šta kaže sledeći stih? '/zbraja mnoštvo
zvezda i sve ih zove imenom ' (Psalmi 147:4) . Kad bi se svi ljudi,
počev od prvog čoveka, okupili i pokušali da izbroje zvezde, ne
bi uspeli da ih pobroje, kao što piše: 'Pogledaj na nebo i prebroj
zvijezde, ako ih možeš prebrojati' (Postanje 15:5). Dok se za
* To jest, beskonačan je.
98
Izgnanstvo
Najsvetijeg, neka je blagosloven, kaže: '/zbraja mnoštvo zvezda
i sve ih zove imenom. ' Zašto je tako? Iz sledećeg razloga: 'Veliki
je Gospod naš, i velika je krjepost njegova, i razumu njegovu
nema mjere. ' Kako zvezde niko ne može prebrojati, tako ni
razumu njegovu 'nema mjere '.
I sledeće valja primetiti. Zapisano je: 'Ko izvodi vojsku svega
toga na broj i zove svako po imenu ' (Isaija 40:26). Svevišnji,
neka je blagosloven, izvodi svu svoju vojsku, tabore i zvezde, i
svako zove po svom imenu, i 'ne izostaje nijedno ' (isto) . Svim
ovim zvezdama i sazvežđima naimenovani su vladari, glavešine
i mi-nistri, a to ih obavezuje da služe svetu, svaki u skladu sa
svojom funkcijom. Pa ni najmanja vlat trave na zemlji nije bez
svoje naročite zvezde na nebu. A opet, i svaka zvezda ima nad
sobom biće koje joj je dodeljeno, da ga predstavlja u skladu sa
odgovarajućim položajem, u službovanju pred Najsvetijim,
neka je blagosloven.
Sve zvezde nebeskog svoda vode računa o svakom pojedi­
nom predmetu sveta, odnosno za svaki ponaosob je određena
jedna posebna zvezda. Biljke i drveće, trava i divlje biljke, da
bi cvetali i rasli moraju da imaju moć zvezda koje stoje nad
njima i nadgledaju ih, svaka na sebi svojstven način. Veliki broj
planeta i zvezda svih vrsta pojavljuje se na početku noći i sija
sve do petnaest minuta do tri po ponoći. Posle toga je samo
mali broj napolju. To što sve zvezde sijaju i služe nije bez svrhe.
Neke od njih, budući na dužnosti čitave noći, uzrokuju da biljke
koje su pod njihovim starateljstvom izniknu ili procvetaju.
Druge počinju svoje aktivnosti na početku noći, motreći na
99
 Izgnanstvo
* *
svoje štićenike sve do ponoćnog časa. Dok neke, kada se pojave
i dođu u konjunkciju sa svojom naročitom biljkom na koju
utiču, na taj način brzo dovrše svoju dužnost svake noći. Tako
je sa zvezdama koje vidimo, koje se pojavljuju nakratko radi
svog predodređenog zadatka. Kada se njihov zadatak završi,
takve zvezde nestaju iz sveta, uzdižući se na sebi predodređena
mesta gore.
Knjiga više mudrosti Istoka govori o zvezdama repaticama,
kometama, koje sa nebesa upravljaju i usmeravaju rast odre­
đenih biljaka na zemlji, vrsta poznatih kao "eliksir života", a
utiču takođe i na rast dragog kamenja i zlata koje se može naći
u plićacima gorskih potoka, a njihov rast podstiču bljeskovi tih
svetlucavih tragova što ih ostavljaju zvezde koje paraju nebom.
Tako, takođe, postoje ljudska oboljenja, kao na primer
žutica, koja se može izlečiti ako se brzim povlačenjem blistavog
čeličnog predmeta napred-nazad baca odsjaj i odašilja svetlost
prema očima bolesnika, što sve nalikuje na bljesak zvezde
repatice. I ovo donosi iscelj enj e. A istina j e da, ukoliko bi stvari
koje su pod uticajem neke zvezde ostale lišene njene svetlosti,
ne bi mogle da rastu i razvijaju se, jer, zahvaljujući svetlosti
komete, one uspevaju da obnove svoje boje i okrepe se po
potrebi. Dokaz za ovo može se' naći i u knjizi Kralja Solomona
koji, baveći se naukom dragoga kamenja, potrvrđuje da su neki
takvi kamenovi zakočeni u svom razvoju i nikad ne dostižu
najsavršeniji oblik ukoliko ostanu bez svetlosti i sjaja odre­
đenih zvezda.
100
Izgnanstvo
Najsvetiji, neka je blagosloven, uredio je sve stvari tako da
svet izgleda savršen i sjajan, te stoga piše da su zvezde određene
'da obasjavaju zemlju ' (Postanje 1:17), i sve stvari jer je to
neophodno za savršenstvo sveta.
* * *
ALEGORIJSKO OBJAŠ NJENJE JONE
Priča o J oni može se protumačiti kao jedna alegorija o
životnom toku nekog čoveka u svetu. Jona silazi u lađu: ovo je
paralela sa dušom čoveka koja se spušta i ulazi u njegovo telo
u ovom svetu. Zašto je duša nazvana Jona (doslovce, oža­
lošćena) ? Zato što ona, kada jednom uđe u telo, postaje
podložna svim vrstama briga. Prema tome, čovek od ovoga
sveta je poput neke lađe koja prelazi bezmemi okean a preti
da se razbije, kao što piše, 'tako da mišljahu da će se razbiti
lađa '. (Jona 1:4)
Takođe, čovek od ovoga sveta čini grehove, jer on misli da
Gospod ne mari za svet i da njegovo prisustvo može da se
izgubi. Na to će Svemogući podići veliku oluju; to jest, preki
sud čoveku, koji uvek stoji pred Najsvetijim, neka je blagos­
loven, i neumoljivo traži da bude kažnjen.To je onda kada on
razbija lađu, i sećajući se čovekovih greha, zgrabi ga; tada je
čovek zahvaćen olujom i oseća slabost; baš kao što je Jona
101
 Izgnanstvo
* *
'sišao na dno lađi, i legav' spavaše tvrdo ' (Jona 1:5). Iako čovek
ovako leži, još uvek njegova duša ne čini ništa da bi se vratila
svom Gospodaru, da bi se vratila i iskupila za svoje grehe.
Otuda, 'upravitelj od lađe pristupi k njemu ', to jest, onaj koji je
svestrani krmanoš, i Božija Volja, i govori mu: 'Šta ti spavaš!
ustani iprizivaj Boga svojega ' (Jona 1:6) ; nije vreme za spavanje,
vreme je da podneseš račune za sva tvoja dela u ovom svetu.
Pokaj se za sva svoja nedela. Posveti svoj um ovim stvarima i
vrati se svom Gospodaru.
'Koje si radnje ', to jest, čime se baviš u ovom svetu, i ispovedi
se sad u vezi s tim pred Gospodom; 'i odakle ideš'; to jest, od
obične kapljice, i stoga odustani od nadmenosti pred Njim. 'Iz
koje si zemlje ' razmotri kako si došao iz praha i u prah ćeš se
-
vratiti; 'i od koga si naroda ' (Jona 1:8); to jest, razmotri da li
možeš da se ponadaš da će te štititi zasluge i vrline tvojih
predaka.
Kada je doveden pred nebeski sud da mu se sudi, bura, koja
je u stvari bila preki sud koji mu je bio izrečen, poziva Kralja
da kazni sve Kraljeve zatvorenike. Zatim se pojavljuju kraljevi
savetnici, i saziva se sud. Neki se zalažu za optuženog, drugi su
protiv njega. Ukoliko se nađe da je čovek kriv, kao u Joninom
slučaju, onda 'ljudi stadoše veslati da bi došli ka b-aju, ali ne
mogahu '. Prema tome, oni koji ga brane, iznose argumente u
njegovu korist i zahtevaju da on bude vraćen na ovaj svet, ali
ne uspevaju u tome; Jer im bura na moru bivaše sve veća' (Jona
1:13). To jest, optužnica je dignuta protiv njega da ga oduva i
poništi odbranu, te čovek stoji optužen za svoje grehe. Utom
102
Izgnanstvo
se na njega spuštaju tri odabrana izaslanika. Jedan od njih vaga
sva njegova dobra i sva loša dela na zemlji. Jedan evidentira
sve nj egove dane. Treći se, zapravo, neprekidno nalazio uz
njega još od vremena kada je bio u majčinom stomaku.
Kao što je rečeno, strašna presuda je ublažena tek kada
'uzeše Jonu i baciše ga u more ', kada čoveka vode od njegove
kuće ka pogrebnoj zemlji. Tada se u vezi s njim šalje objava u
kojoj kaže, ukoliko je vodio ispravan život: Slava Kraljevom
liku! 'Dolazi u mir ipočiva na postelji svojoj ko god hodipravijem
putem. ' (Isaija 57:2) Ali, kada umire grešnik obznanjuje se:
"Teško ovom čoveku, bolje da se nikada nije ni rodio!" U vezi
ovakvih ljudi zapisano je 'i baciše ga u more; i presta bura na
moru ' (Jona 1:15), što znači da će se oluja prekog suda zaus­
taviti tek onda kada ga napokon spuste u grob, koji je mesto
presude. I, uistinu, riba koja je progutala Jonu jeste grobnica;
'i Jona bi u trbuhu ribljem ' (Jona 2:1), koji je poistovećen sa
'trbuhom donjeg pakla ', kao što možemo videti iz stiha, 'iz
utrobe grdne povikah ' (Jona 2:3).
'Tri dana i tri noći' (Jona 2:1) što znači da je tri dana čovek
-
u grobnici pre nego što se njegova utroba ne rasprsne. Nakon
što prođu ta tri dana, ona izbacuje svoju trulež na njegovo lice,
govoreći: Uzmi natrag ono što si stavio u mene; vascelog dana
si jeo i pio, a nikada nisi ništa dao siromašnima; svi tvoji dani
behu praznovanje i slavlje, ali gladni nisu delili sa tobom tvoju
hranu i ostaše gladni. Uzmi natrag ono što si stavio u mene ...
A, kada prođu još tri dana, čovek trpi kaznu u svakom
organu, u svojim očima, svojim rukama, svojim stopalima. Za
103
 Izgnanstvo
*
trideset dana duša i telo primaju zajedno kaznu. Prema tome
duša za to vreme boravi ispod zemlje, i ne uspinje se u svoju
sferu, kao što je i žena, u periodu svoje nečistoće, u izolaciji.
LEVITSKA, BROJEVI, PONOVLJENI ZAKON
A zatim se duša uspinje, dok telo nastavlja da se raspada u
zemlji, i ono će tu da ostane sve do časa kada će Svevišnji, neka
je blagosloven, da vaskrsne umrle. Do tada će se čuti jedan glas
kako obilazi grobnicu obznanjujući: 'Probudite se i pjevajte koji
stanujete u prahu; jer je tvoja rosa - rosa svetlosti, i zemlja će
izmetnuti mrtvace. ' (re/aim Isaija 26:19) . Ovo će da se desi
-

onda kada Anđeo Smrti nestane iz sveta, kao što je zapisano:

'Unžštiće smrt zauvijek, i utrće Gospod suze sa svakoga lica, i
sramotu naroda svojega ukinuće sa sve zemlje. ' (Isaija 25:8)
To je događaj na koji se misli kada je rečeno: 'J Gospod
zapovjedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju ' (Jona 2:11). Kada
grobnice začuju trube i ovaj glas, one će spremno ustati mrtva
tela koja u njima leže. I mrtvi će preuzeti svoje prastaro telesno
stanje, kao što je naznačeno rečju refaim (senke), koja je u vezi
sa rafa (isceljenje ) .
. .

Tako vidimo da priča o ribi sadrži reči utehu za čitav svet.

Riba je progutala Jonu i on je umro, ali je ipak, nakon tri dana,
vraćen u život i ona ga je izbacila napolje. A na isti način će u
budućnosti zemlja Izrailja biti vraćena u novi život i 'zemlja će
izmetnuti mrtvace. '

* * *

104
 IZGNANS1VO I IZBAVUENJE
*

J
ednom prilikom, dok su rabin Aha i rabin Juda šetali
zajedno, rabin Juda je primetio: "Znamo da je Devica
Izraelska 1 sedam puta blagoslovena, a ipak se u Svetom pismu
u vezi nje kaže, 'Čujte ovu riječ, naricanje, kojepodižem za vama,
,
dome Izrailjev 2 i još grđe, 'Pade, neće više ustati djevojka Izra­
iljeva ' (Amos 5:2). Ovaj potonji stih su, zaista, svi Družbenici
protumačili kao poruku ohrabrenja. 3 No, ovo nije verovatno.
Sam prorok ukazuje da se radi o naricanju."
Na to će rabin Aha: "Ta nedoumica i mene takođe mori.
Pojavio sam se pred rabinom Šimonom veoma zabrinut."
On je primetio: "Izraz tvog lica mi deluje kao da nešto muči
tvoj um."
Rekoh mu: "Uistinu, moj um je snužden kao što govori moje
lice."
Upitao me je: "Šta je onda posredi?"
A ja mu se poverih: "Zapisano je, 'Pade, neće više ustati
devica Izrailjeva. ' Ako čoveka napusti žena zato što je on na nju
l Božansko prisustvo kao mistično otelovljenje Zajednice Izrailja.
2 Ovaj stih, koji se ne može naći u našem svetom pismu, očigledno je parafraza
stiha , /:f. ti nariči za knezovima Izrailjevijem ' (JezekiJj 19:1)
3 U Talmudu, Berahot 4b, stih se tumači ovako: "Onajepafo" ali više neće; ustani,
o device Izrailja.

107

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
* novu čežnju za njom, kralj je uzima za ruku i podiže je, vodeći
ljut, zar se ona nikada više neće vratiti? U tom slučaju, teško
deci koja moraju da pođu sa njom! "
"Zar ti objašnjenje koje su Družbenici dali nije dovoljno?",
upitao je on.
Rekoh: " Čuo sam ono što su oni rekli, da je to jedna
ohrabrujuća poruka, ali me to nije zadovoljilo."
Na to će rabin Šimon: "Njihovo objašnjenje je ispravno, ali
ima još toga da se kaže. Teško pokoljenju koje nema pastira,
kada poput zalutalog stada ne zna kuda ide. Ovaj stih doista
iziskuje pojašnjenje, mada je on posve jasan svakom ko urne
ispravno da protumači Toru. Priđi i vidi. Sva druga izgnanstva
Izrailja odvijala su se u naznačeno doba, i kada bi ono prošlo,
Izrailj bi se vratio Bogu, a devica Izrailja bi se vratila na svoje
mesto. Ali ovo poslednje izgnanstvo j e drugače, i ona se neće
vratiti kao do tada, što je naznačeno u stihu, 'Pade, neće više
ustati djevojka Izrailjeva. ' Kao što vidiš, ne piše i 'Ja je neću više
nikad uzdići'.
Zamisli nekog kralja koji je besan na svoju kraljicu i privre­
meno je isteruje iz svoje palate. Posle određenog vremena, ona
se odmah vraća kralju. Ovo se; recimo, ponavlja nekoliko puta.
Međutim, jedanput dođe vreme da ona bude otpuštena iz
kraljeve palate na duže vreme. Sada Kralj kaže: 'Ovog puta
neće biti kao pre, kada se ona vraćala meni. Ovaj put, poći ću
ja lično i povesti svu svoju pratnju sa sobom, da je nađem.'
Nalazi je kako sedi u prašini. Videvši je tako skrhanu, i osetiv'
108
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
*
je natrag u palatu uz obećanje da je više nikada neće otpustiti.
Slično je i sa zajednicom Izrailja: kad god je prvobitno bila
u izgnanstvu, neko vreme, ona se po običaju vraćala sama
Kralju; sada, prilikom ovog izgnanstva, Svevišnji, neka je bla­
gosloven, poći će sam da je uzme za ruku i podigne, pruži
utehu, i vrati je u svoju palatu. Otuda je zapisano: 'U to ću
vrijeme podignuti opali šator Davidov' (Amos 9:1 1) ; a 'šator
Davidov ' isto je što i devica Izrailjska."
Rabin Juda reče: "Uistinu si me utešio i zadovoljio, ovo je
istinito gledište. Dolazi mi u glavu jedna slična ideja koju sam
zaboravio, stvar koju je rekao rabin Jose, da će Najsvetiji, neka
je blagosloven, jednog dana odati priznanje Zajednici Izrailja
i reći: 'Otresi prah sa sebe; ustani, sjedi Jerusalime' (Isaija 52:2),
kao kada čovek uzme za ruku svog suseda i kaže, dođi sad, mir
s tobom."
Rabin Aha mu tada reče: "Isti način izražavanja koristili su
svi proroci. Tako je zapisano, 'Ustani, svijetli se, jer dođe svijet­
lost tvoja ' (Isaija 60:1), a to znači da je Kralj nameran da joj
ponudi pomirenje. I još 'Car tvoj ide ka tebi' (Zaharije 9:9) ; a
to znači, On će ti doći da te podigne i uteši, i udesi ti sve po
volji, da te odvede u palatu zauvek, kako j e zapisano: 'Jzaručiću
te Sebi dovijeka ' (Knjiga proroka Osije 2:21).
* * *
109
 Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
* *
KAKO STAJATI PRED BOGOM
Tumačeći stih 'Služite Gospodu veselo, iditepred lice njegovo
pjevajući' (Psalmi 100:2), rabin Juda je dodao: "Znamo da je
služenje Bogu bez radosti i žara nesavršeno. Ali, šta ako čovek
zgreši uprkos zakonu, i onda u pokajanju krene da održi službu
Bogu? Kako treba da izgleda čovek u takvoj prilici, dok stoji
pred Bogom? U tom trenutku, tako slomljena srca i poka­
jničkog duha, kako da iskaže svoju radost i zapeva ? Istina je,
međutim, da je sveštenicima i Levitima to polazilo za rukom.
Sveštenik se radovao, zbog toga što je on daleko od kažnja­
vanja, i ima obavezu da iskaže radost na licu, više nego ma ko
drugi. A što se tiče pevanja, ovo su izvodili Leviti, to je bilo
njihovo zaduženje. Tako je sveštenik stajao pred čovekom i
prikladnim rečima radosno sjedinjavao sveto Ime, a istovre­
meno bi Leviti izvodili svoje pevanje.
Ali, u današnje vreme, kada više nema žrtvenih ponuda,
kako čovek, koji se svom Gospodaru vraća skrhana srca i
žalostiv, u suzama i pokajanju, da iskaže radost i da peva?
Odgovor leži u jednoj tajni. Znamo da čovek treba da se približi
sinagogi na udaljenosti visine dvoje vrata i onda da se moli.
Ovo upućuje na Davidove reči: 'Vrata! uzvisite vrhove svoje'
(Psalmi 24:7) . Ova vrata su dva stupnja, i nalaze se duboko u
unutrašnjosti. To su stupnjevi Milosrđa (hesed) i Straha (pa-
110
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zako n
had), na svojim počecima, a oni su kapije (unutrašnjeg) sveta.
Otuda u molitvi čovek treba da učvrsti svoje misli na Najsveti­
jeg, to jest, na njegovo sveto Ime, i onda da izgovori svoju
molitvu.
Istu pouku takođe izvlačirno iz sledećeg: Radost je tajno
ime Zajednice Izrailja, i doći će dan kada Izrailj više neće biti
u izgnanstvu zato što se radovao, kao što je zapisano 'Jer ćete s
veseljem izaći ' (Isaija 55:12) , i otuda se kaže, 'Služite Gospodu
veselo, iditepredlice njegovopjevajući'. Na taj načinje radovanje
potpuno, jer u srcu tada prebiva radost, a na usnama počiva
pesma.
Prema tome, vidimo da je ovo način na koji neki čovek treba
da se pojavi pred svojim Gospodom, jer će mu tada biti rečeno,
'Poznajte Gospod daje Bog' (Psalmi 100:3); Tada mu ostaje još
da ujedini sveto Ime, da učini da ova dva imena postanu jedno
pridružujući jedno drugom, i u ovome leži istinsko služenje
Svevišnjem, neka je blagosloven."
* * *
HIMNE NA NEBU
:4 neka izađe k oltaru kojije pred Gospodom ' (Knjiga Levit­
ska 16:18). U vezi sa ovim rabin Juda naveo je sledeći stih: 'Bog
111
 Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
* *
nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sun-
čanoga do zapada. '
On reče: "Znamo da u praskozorje hor od hiljadu i pet
stotina pedeset mirijada peva himne. u slavu Boga, a u podne
pak, hiljadu i pet stotina četrdeset osam, a u doba koje je
poznato kao 'između večeri', peva hiljadu i pet stotina devede­
set mirijada."
Rabin Jose je primetio kako u svitanje dana sva nebeska
vojska poznata kao 'gospodari vikanja' pozdravljaju dan re­
čima slave, jer su tada svi oni ushićeni, i tada je sud prosvetljen.
U tom času svet se raduje i Sveti, neka je blagosloven, uzdiže
Avrama (predstavnika Milosrđa) kako bi obavio sa njim pri­
jatan razgovor i dopustio mu da stekne prevlast nad svetom.
No u doba koja je poznato kao 'između večeri' anđeli zvani
'gospodari urlanja ' podižu svoje glasove i svetom tada pre­
ovlađuje svađa. Tada Najsvetiji, neka je blagosloven, i�daje
naređenje Isaku (predstavniku prekog Suda) da ustane i počne
suđenje prestupnicima zakona. I u tom času pokulja sedam
ognjenih reka slivajući se na glave grešnih, a takođe i užareno
ugljevlje. Sada se Avram povlači, dan zamire, i u Gehinomu
grešnici, vapiju: 'Teško nama, jer dan naže, i sjenke večernje
oduljaše ' (Jeremija 6:4) .
Tako, u tom času, čovek treba da pazi da ne preskoči
večernju molitvu. Kada se primakne noć, iza zastora pojavljuje
se drugih hiljadu petsto četrdeset osam mirijada pevajući him­
ne, dok kazne iz donjeg sveta ustaju i lutaju svetom, pevajući
pohvale sve do ponoći, što traje sat j po. Tada, severni vetar
112
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
počinje da se stišava i jenjava, a ostali se okupljaju da pevaju
psalme dok ne svane i ne grane jutro, i prijatnost i milje ne
zavladaju ponovo svetom.
SVETO SJEDINJENJE
Rabin Aba naveo je sledeći stih: 'Jer koji je narod na zemlji
kao Tvoj narod, kao Izrailj, narod jedan na zemlji?' (II knjiga
Samuilova 7:3) . On još reče: "Bog je izabrao Izrailj i nijedan
drugi narod među narodima da bi ga stavio u svet kao jedin­
stvenu naciju i, po ugledu na sopstveno ime, nazvao 'iedan
narod'. Da bi ga okrunio, darovao mu je mnoštvo pouka, i uz
to molitveno remenje za glavu i ruku, koji čoveka čine jednim
i celovitim. Jedino kada je celovit, čovek je nazvan 'iedno ', ali
ne i ako je manjkav, pa je tako Bog kada je dovršio patrijarsima
i sa Zajednicom Izrailja, nazvan Jedno.
Na taj načinje, obukavši svoje molitveno remenje i uvijajući
se u molitveni šal, Izrailjac kruni san svetim krunama na ne­
beski način, te je nazvan Jedan '. Tada je prigodno da Jedan
dođe i obrati pažnju na jednog.
Kada se za čoveka kaže da je Jedan '? Kada je on kao
muškarac sa svojom ženom, visoko posvećen, odnosno žudi za
osvećenjem. Tada i samo tada on je označen kao jedan bez
ikakve mane. Otuda muž i njegova žena, u času njihovog
sjedinjenja, treba da imaju jedinstvenu težnju, a muž treba da
113
 Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
* *
bude zadovoljan svojom ženom, nežno je privlačeći sebi. Tako
osećanja. Zbog toga taj nebesni i ljupki David, objekat Božan-
sjedinjeni, oni čine jednu dušu i jedno telo: jedinstvenu dušu
ske ljubavi i želje kaže: 'Pogledaj na me i smiluj mi se... '
kroz svoja osećanja, jedinstveno telo, jer jedino onda kada se
Tako beše i kada Isak reče JakoVU, 'gle, miris sina mojega
muško i žensko sjedine oni obrazuju jedno telo. S druge strane,
kao miris od polja koje blagoslovi Gospod' (Postanje 27:27).
i ovo smo naučili, ukoliko muškarac nije ženjen on je, može se
Znamo da se ovako zbilo zbog toga što je za Jakovom, kada je
reći, raspolućen. Ali, kada su muško i žensko sjedinjeni, Bog
ulazio, ušao i Edenski Vrt. Opet možemo da se zapitamo: kako
prebiva nad Jednim ' i daruje ga svetim duhom; i, kako je
bi Edenski vrt mogao da uđe s njim, onako prostran i ne­
rečeno, oni su nazvani decom Svevišnjeg, neka je blagosloven.
izmerne širine i dužine, sa svojim nebrojenim staništima i
* * *
područjima? U stvarnosti, Bog poseduje još jedan sveti vrt. O �
ga naročito voli i pazi, dajući mu zaduženje da uvek pratI
pravednike. Ovaj vrt je ušao sa Jakovom.
Isto tako, kada se spomene priča da je čitava zemlja Izrailja
BOŽANSKA LJUBAV došla i stavila se na raspoloženje Avramu * , radi se o još jednoj
zemlji koju Bog ima, svetoj i nebeskoj zemlji koja je pozn�ta
još i kao 'zemlja Jzrailja'. Ova zemlja Izrailja leži ispo� mIS­
Rabin Aba promatrao je stih: 'Pogledaj na me i smiluj mi se,
tičnog Jakovljevog staništa, i Bog, iz svoje ljubavi prema njemu,
daj silu svoju sluzi svojemu. ' (Psalmi 86:16)
dao ju je Izrailju da bude s njim i da ga vodi i štiti; poznata je
On je rekao: "Da li to znači da David beše najlepši kada još i kao 'zemlja živih '.
Bog na njega gleda? Značenje je da Bog, kao što znamo, ima
još jednog Davida, onog koji upravlja brojnim nebeskim tru­ * * *

pama i legijama. A, želeći da podari svoju milost svetu, Bog

daje nasmešen lik ovom 'Davidu ' (Božansko prisustvo), koji
onda, vrlinom svoje lepote, prosvetljava svet i ulepšava ga.
Njegova glava je zlatna lobanja ukrašena sa sedam zlatnih
ornamenata. Bog ga veoma voli pa ga upućuje da se okrene i
pogleda u njega svojim krupnim plavim očima koje, kada to
učini, dotaknu Božije srce i probadaju ga strelama nebesnih
• Prema jednom midr3Šu o Post. 13:15
114
1 15
 Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
* *
RUŽA ŠARONSKA
Besedeći o stihu: 'Ja sam ruža Šaronska, ljiljan u dolu '
(Pjesma nad pjesmama 2:1), rabin Šimon je rekao: "Najsvetiji,
nekaje blagosloven, ima puno ljubavi prema Zajednici Izrailja,
zbog čega je i neprekidno hvali, a ona iz riznice pesama i himni
koje čuva za Kralja, neprekidno peva u slavu Njemu.
Zato što veličanstveno cveta u Edenskom vrtu, zajednica
Izrailja nazvana je ruža Šaronska; zbog svoje želje da bude
zalivana iz dubokih potoka koji su izvorište svih duhovnih reka,
ona je nazvana ljiljan u dolu.
Takođe, zato što se nalazi na najdubljem mestu prozvana je
ljiljan u dolu. Najpre, ona je ruža sa žutim laticama, a potom
dvobojni ljilj an, beli i crveni, ljiljan sa šest latica, koje se
prelivaju u bojama. Zajednica je nazvana 'ruža ' kada je spre­
mna da se sjedini sa Kraljem, a nakon što se sjedini s Njim u
svojim poljupcima, zovu je 'ljiljan'."
* * * slede. Ali, kada videše da se klanja drugom mestu, priklan-
116
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
DRVO ŽIVOTA
Valja zapaziti sledeće: Bog je, kada je stvorio čoveka i
zaodenuo ga velikom slavom, stavio čoveku u dužnost da uvek
bude privržen Njemu, nepodeljena srca, u jedinstvu sa Jednim,
sponom jedinstvene vere koja povezuje sve. Ali, kasnije, ljudi
napustiše stazu vere i zaboraviše na čudnovato drvo koje nad­
visuje sve ostalo drveće, te se prikloniše mestu čije se boje
neprekidno menjaju, od dobra do zla i od zla do dobra, spustiše
se sa visina i prionuše za donji varljivi svet, i napustiše uzvišeno
i nepromenljivo J edno. I tako, njihova srca, kolebajući se
između dobra i zla, sama uzrokovaše da povremeno zasluže
milost a povremeno kaznu, u zavisnosti od toga ka čemu su
stremila.
Najsvetiji, neka je blagosloven, rekao je: 'Čoveče, život si
napustio i smrti težiš, uistinu smrt te očekuje. ' I tako je smrt
postala izvesnost, za njega i za čitav svet.
Ali, ukoliko je Adam zgrešio, u čemu je onda greh ostatka
sveta? Znamo da nisu sva stvorenja prišla da jedu sa zabran­
jenog drveta, zaista nisu. No, ovako se zbilo: kada se čovek
uspravio, sva stvorenja, ugledavši ga, osećahu golemi zazor, i
ropski ga sleđahu. I otuda, na njegov ·poziv: "Dođite da se
poklonimo Gospodu koji nas je stvorio - ona stadoše da ga
117
 Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
* *
jajući se drugom, ona se povedoše za njim, i tako on prizva smrt
kako sebi tako i čitavom svetu.
Tako se Adam kretao napred-nazad od jedne do druge boje,
od dobra do zla, od zla do dobra, od nemira do mira, od
presude do milosti, od života do smrti: nigda postojan u ma
čemu, usled delovanja samog tog mesta gde 'plameni mač vijaše
i tamo i amo ' (Postanje 3:24), u ovom i onom pravcu, od dobra
do zla, od milosti do kazne, od mira do rata.
Ali, uzvišeni Kralj, iz samilosti prema svojih ruku delu, šalje
im upozorenje: 'Ali s drveta odznanja dobra izla, s njega nejedi. '
(Postanje 2: 17). Neobazriv, čovek postupi kao i njegova žena,
i bi prognan zauvek, jer je i on kao i žena smeo da dođe na ovo
mesto ali ne i da nastavi dalje, i tako je zahvaljujući njoj smrt
postala izvesnost za sve. Ali u budućnosti sledi, '...jer će dani
narodu mojemu biti kao dani drvetu ' (Isaija 65:22), poput onog
čudnovatog drveta o kome smo čuli. U vezi tog vremena
napisano je 'Unžštiće smrt zauvijek, i utrće Gospod Bog suze sa
svakoga lica' (Is aija 25:8).
* * * sveta. Zato je David rekao: 'Otvori oči moje, da bih vidio čudesa
SKRIVENO ZNAČENJE TORE
Rabin Šimon reče: "Ako čovek na Toru gleda samo kao na
knjigu u kojoj su predstavljene priče i svakodnevne stvari, teško
118
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon'
njemu! Takvu toru, koja bi se bavila svakodnevnim stvarima,
čak i izvrsniju, mogli bismo i mi da sastavimo. Štaviše, u posedu
vladara sveta ima i vrednijih knjiga, i na njih bismo takođe
mogli da se ugledamo, ako bismo baš poželeli da sastavimo
neku takvu toru. Ali Tora, u svakoj svojoj reči, krije vrhunske
istine i uzvišene tajne.
Zapazite kako tačno su uravnoteženi gornji i donji svetovi.
Izrailj koji je ovde dole uravnotežavaju anđeli gornjeg sveta, u
vezi kojih je napisano: 'činiš vjetrove da su ti anđeli' (Psalmi
104:4). Jer, kada anđeli siđu na zemlju oni oblače zemaljsku
odeću, inače' ne bi ni mogli da prebivaju u svetu, niti bi svet
mogao da izdrži njihovo prisustvo. Ali, ako ovako stoji stvar sa
anđelima, koliko to tek važi za Toru - Tora je stvorila anđele i
sve svetove koji, zahvaljujući Tori, i opstaju. Svet ne bi mogao
da podnese Toru da se nije zaodela odećom ovog sveta.
Zbog toga su priče ispričane u Tori naprosto njeno spo­
ljašnje ruho, " i ' teško onom čoveku koji to spoljašnje ruho
smatra samom Torom, jer će takav čovek biti isključen iz onoga
zakona tvojega ' (Psalmi 119:18) , to jest, stvari koje su ispod.
Vidite sada. Najvidljiviji deo čoveka jeste odeća koja je na
njemu, i oni koji nemaju razumevanja, kada pogledaju u čo­
veka, skloni su da u njemu ne vide ništa drugo osim njegove
odeće. U stvarnosti, međutim, telo čovekovo je ono što daje
lepotu odeći, kao što je njegova duša ono što daje lepotu
njegovom telu.
119
 Levitska, Brojevi, Po novljeni zako n
*
Tako j e i sa Torom. Njene priče koje se odnose na stvari
ovoga sveta čine odeću koja zaodeva telo Tore. A to telo je
sačinjeno od Torinih pouka guje-Tora (tela, glavna načela)o
TEKSTOVI
Ljudi koji nemaju razumevanje vide samo ove priče, spoljašnje
ruho. Oni, koji proniču nešto više vide takođe i telo. Ali istinski
mudri, oni koji služe najuzvišenijeg Kralja i stoje na planini Rimski brojevi i paginacija odnose se na standardna izdanja
Sinaj, proniču na svaki način u njenu dušu, dušu istinske Tore Zohara koja slede pIVO izdanje, Mantua 1558-60.
koja je osnovno načelo svega. Takvima će u budućnosti biti 25: Početak, I 15 a
dozvoljeno da prodru u samu dušu duše Tore. 26: Univerzum: ljuska i jezgro, I 19 b
Zapazite sada kako je istovetan redosled u najvišem svetu, 27: PIVa luč, I 31 b
sa odelom, telom, dušom i nad-dušom. Spoljašnje odelo su
29: Stvaranje čovekovo, I 34 a
nebesa i sve u njima, telo je Zajednica Izrailja a ona je prijem­
32: Muško i žensko, I 49 a
nik duše, to je 'slava Jzrailja '. A duša duše jeste Drevni Naj­
36: Sveproždirući oganj, I 50 b
svetiji. Svi oni su međusobno povezani.
39: Napuštanje života, 1 57 b
Teško onim grešnicima koji na Toru gledaju samo kroz
priče koje govore o svetovnim stvarima, opažajući tako samo 40: Tri niti duha, I 62 a
spoljašnje odelo. Ali, blago onim pravednicima čiji pogled 41 : Najviši stupanj vere, I 83 b
prodire u samu Toru. Kao što se vino mora čuvati u vrču, tako 43 :. Ponoć, I 92 b
i Tora mora da bude zaodevena spoljašnjim ruhom. To ruho 46: Jakovljev blagoslov I 146 a
je sačinjeno od priča i dogodovština. Ali, na nama je da pro­ 48: Veći od Josefa, I 201 b
dremo u njihovu suštinu. 50: Velika svetkovina, I 217 b
* * *
57: Jakovljeva smrt, 1 221 b
67: Pečat na tvome srcu, 1 244 b

75: Deset sefirota, II 42 b

79: Iz dubina, II 63 b

120 121
80: Dva aspekta, II 64 b
8 1 : Šabat, II 88 a
85: Ljubavnici Tore, II 94 b
89: Sudbina duše, II 96 b
92: Patnja nevine dece, II 1 12 b
94: Tri aspekta duše, II 141 b
96: Služi Gospoda s radošću, II 1 65 a
97: Zvezde, II 171 a
101 : Alegorijsko objašnjenje Jone, II 199 a
107: Izgnanstvo i izbavljenje, III 6 a
1 1 0: Kako stajati pred Gospodom, III 8a
1 1 1 : Himne u nebesima, III 64 b
1 1 3 : Sveto sjedinjenje, III 81 a
1 14: Božanska ljubav, III 84 a
1 16: Ruža šaronska, III 107 a
1 17: Drvo života, III 107 a
1 18: Skriveno značenje Tore, III 152 a
122
GLOSARIJUM
ABRAHAM ABULAFUA - (1240-1291) Saragosa, kaba­
lista.
AHAD HAAM - (Ašer Hirš Ginsberg 1856-1927) esejista,
mislilac i lider pokreta Hivat Cion.
BINA - Razumevanje, treća sefira Drveta života.
GEHINOM - mesto u koje odlaze grešnici nakon smrti.
HESED Milosrđe, četvrta sefira Drveta života.
-
HOHMA Mudrost, druga sefira Drveta života, idealna
-
misao Tvorevine.
ISAK IBN SAHULA - (1244-?) pesnik, učenjak, kabalista,
živeo u Gvadalahari, Kastilja. Bio je učenik Mošea iz Burgosa.
JOSEF GIKATILA (1248-1325) španski kabalista, učenik
-
Avrahama Abulafije.
KERUBIM u nebeskoj hijerarhiji kerubimi pripadaju vi­
-
šem redu, između prestola i serafima, te stoluju neposredno uz
Boga bliže od svih ostalih neinkarniranih bića.
LEVITI pleme Levijevo koje je služilo u jerusalimskom
-
Hramu.
LILIT - ženski zloduh.
123
 MAJMONID (1 135-1204) Kordova, Španija, najveći ra­
-

binski autoritet svih vremena. Kodifikator jevrejskog zakona,

filosof i lekar.
MANA - hrana kojom je Bog hranio narod Izraela tokom Iz iste biblioteke:
perioda njihovog lutanja po pustinji.
MIDRAŠ - zbirka ranih rabinskih komentara na Mojsijevo
petoknjižje, Rut, Pesma nad pesmama, Ester.
MISIR - hebrejski micrajim, Egipat.
TAO TE ĐING Lao Ce (Rihard Vilhelm)
MO ŠE BEN NAHMAN - ( 1 1 94-1270) španski rabin i učen­
-

jak, jedan od vodećih autora talmudske literature Srednjeg

veka; filosof, kabalista, pesnik i lekar. Rođen u Geroni Kastilja.
MOŠE DE BURGOS (1230/1235-1300) španski kabalista,
-
Nijedno drugo delo kineske literature nije privuklo toliku
rabin u Burgosu od 1260. pažnju čitalačke publike kao Lao Ceov TAO TE ĐING.
POKRET JEVREJSKOG PROSVETITEWSTVA ili Ha­ Prevođena više nego ma koja druga knjiga (izuzev Biblije),
skala - nastao 1770. Svoje korene vuče iz opšteg pokreta u vezi sa njom napisano je najviše komentara.
Prosvetiteljstva koji je nastao u Evropi u osamnaestom veku.
Kao filozofska spekulacija i mistična refleksija, TAO TE
TABERNAKL - Šator sastanka, vidi knjigu Izlaska 25 :8. ĐING govori o harmoničnom toku života i neophodnosti da
TALMUD - Kodifikacija i komentar na Mišnu, tj . usmeni se čovek uskladi sa njim.
zakon. Naziva se i Gemara. Mišna i Gemara zajedno čine
Rihard Vilheim, koji se najpre proslavio svojim izvanred­
Talmud.
nim prevodom 11 ĐINGA, 1910. godine preveo je TAO TE
ŠEHINA Božija Sveprisutnost.
ĐING, i ovo je prvo izdanje TAO TE Đ INGA na srpskom
-

ŠIMON BEN JOHAJ II vek, učenik rabi Akive.

-
jeziku sa njegovim komentarima. Ovi komentari predstavljaju
neprocenjiv doprinos za dublje razumevanje suštine drevnog
teksta.

124
 /

-r -I
/