Eлектростатика

( задаци )

1. Тачкаста наелектрисања од 30μС и 10nС се налазе у ваздуху на

растојању од 5сm.
а) Израчунати интензитет сила које делују на наелектрисања.
б) Силе графички приказати.

2. У хомогеном електричном пољу се налази негативно тачкасто

наелектрисање, наелектрисано са 50рС. Сила која делује на
наелектрисање има интензитет 200nN.
а) Графички приказати електрично поље, наелектрисање у њему и силу
која на то наелектрисање делује.
б) Израчунати колика је јачина електричног поља.

3. У хомогеном електричном пољу, јачине 20kN/С се налази тачкасто

наелектрисање на које делује сила интензитета 40mN. Сила има правац
и смер електричног поља.
а) Графички приказати електрично поље, наелектрисање у њему и силу
која на то наелектрисање делује.
б) Објаснити да ли је дато наелектрисање позитивно или негативно и
израчунати количину наелектрисања.

4. а) Израчунати јачину електричног поља на растојању 5сm од

негативног тачкастог наелектрисања које је наелектрисано са 20nС.
б) Графички приказати вектор јачине електричног поља у две
произвољно изабране тачке у околини датог наелектрисања.

5. Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу трењем, тако

да је наелектрисање једне 20nС. Куглице се после наелектрисавања
ставе у хомогено магнетно поље, јачине 30kN/С.
а) Нацртати хомогено на електрично поље, наелектрисања у њему и
силе која на наелектрисања делују.
б) Израчунати интензитет сила које делују на наелектрисања.
6. На ком растојању тачкасто наелектрисање од 16рС ствара, у ваздуху,
електрично поље јачине 4 kN/С?

7. Два тачкаста наелектрисања су наелектрисана са 50рС и -150рС.

Додирну се, па се после тога ставе на растојање од 10mm.
а) Израчунати интензитет сила које делују на наелектрисања после
додира.
б) Силе графички приказати пре и после додира.

8. Тачкасто наелектрисање на растојању од 5сm ствара електрично

поље јачине 25 kN/С. Израчунати количину наелектрисања, ако је
наелектрисање у средини релативне диелектричне константе 18.

9. Два тела се наелектрисана са -25рС и 125рС. Израчунати промену

наелектрисања оба тела после додира.

10. Два тела се наелектришу додиром. Наелектрисање једног тела

после додира је 25μC, а пре додира је било -25μC. Колико је било
наелектрисање другог тела пре додира.

11. Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу трењем, при

чему је наелектрисање једне куглице -60рС.После наелектрисавања се
куглице поставе у два наспрамна темена правоугаоника страница 12mm
и 16mm.
а) Израчунати и графички приказати силе које делују на куглице.
б) Израчунати јачину електричног поља и графички приказати вектор
јачине електричног поља у тачки која се налази у једном од преостала
два темена.

12. Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу додиром, при

чему је наелектрисање једне куглице 60рС.После наелектрисавања се
куглице поставе у два суседна темена квадрата странице 10mm.
а) Израчунати и графички приказати силе које делују на куглице.
б) Израчунати јачину електричног поља и графички приказати вектор
јачине електричног поља у тачки која се налази у пресеку дијагонала.

13. Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу додиром

(или трењем), при чему је наелектрисање једне куглице 40μС.После
наелектрисавања се куглице поставе у хомогено електрично поље
јачине 20МN/C, при чему куглице могу да делују једна на другу. (према
слици А или према слици Б) Растојање између куглица је 20сm
а) Графички представити силе и резултантну силу која делује сваку од
куглица.
б) Израчунати интензитет приказане силе.

А Б

14. Тачкаста наелектрисања +Q1 и -Q2 се налазе у два суседна

(наспрамна) темена квадрата. У пресеку дијагонала се налази
наелектрисање + Q3. Наелекртисање Q1 на наелектрисање Q3 делује
силом од 12N, а наелекртисање Q2 на наелектрисање Q3 делује силом од
5N. Графички приказати наелектрисања, силе које делују на на
наелектрисање Q3 и израчунати интензитет резултантне силе.

15. Тачкаста наелектрисања +Q1 и -Q2 се налазе у два наспрамна темена

квадрата. У једном од преостала два темена наелектрисање Q 1 ствара
електрично поље јачине 20 kN/С, а наелектрисање Q2 ствара
електрично поље јачине 15 kN/С. Графички приказати наелектрисања,
векторе јачеиа електричних поља и израчунати интензитет резултантне
јачине електричног поља .

16. Тачкаста наелектрисања Q1 =-60рС и Q2 =60рС (-60рС ) се налазе у

два темена једнакостраничног троугла странице 6сm. У трећем темену
се налази наелактрисање од -25μC (4μC) . Графички приказати и
израчунати резултантну силу која делује на треће наелектрисање.
Колика ја јачина електричног поља у темену у коме се налази треће
наелектрисање?

17. На цртежу је приказана равномерно наелектрисана раван, која у

тачки В ствара електрично поље јачине 8МN/С.
а) Графички приказати векторе јачине електричног поља у тачкама А и
В.
б) Израчунати јачину електричног поља у тачки А.
в) Израчунати површинску густину наелектрисања дате равни.
г) Израчунати количину наелектрисања на површини од 10dm2.
18. На цртежу су приказане две равномерно наелектрисане равни,
површинских густина наелектрисања 35,4nC/m2 (позитивна плоча) и
70,8nC/m2 (негативна плоча). Графички приказати и израчунати
резултантни вектор јачине електричног поља у тачкама А, В и С.

19. На цртежу је приказан једнакокрако правоугли троугао. У теменима

на хипотенузи се налазе тачкаста наелектрисања, наелектрисана са |Q|
=20рС. Ако је хипотенуза троугла дужине 2√2mm, израчунати:
а) потенцијал тачке 2,
б) јачину електричног поља у тачки 1.
20. На цртежу је приказан једнакостранични троугао, странице 10сm. У
два темена се налазе тачкаста наелектрисања, наелектрисана са |Q|
=40рС. Израчунати:
а) јачину електричног поља у тачки 1,
б) потенцијал тачке 2.

21. Равна плоча, површине 2m2 се налази у ваздуху ( уљу релативне

диелектричне константе 5) и наелектрисана је са 17,7μС. На растојању
2mm од ње, налази се површина од 25mm2. Израчунати
електростатички флукс кроз ту површину ако је она:
а) паралелна са плочом (линијама ел поља);
б) нормална на плоче ( на линије електричног поља).

22. Наелектрисање од -50μС се налази у средини релативне

диелектричне константе 4,5. Израчунати напон између тачака А и В које
су од наелектрисања удаљене, редом, 25сm и 10сm.

23. Наелектрисања од 5рС и -10рС се налазе у ваздуху.

а) Израчунати потенцијал тачке А која је од првог наелектрисања
удаљена 2,5сm а од другог наелектрисања 10сm.
б) Где се, на линији која спаја наелектрисања налази тачка нултог
потенцијала? Растојање између наелектрисања је 9сm.

24. Напон између две тачке хомогеног електричног поља је 100V, a

растојање између тих тачака је 5mm. Израчунати јачину електричног
поља.

25. У хомогеном електричном пољу јачине 4kV/m се налазе тачке А и В

на растојању 2сm. Израчунати потенцијал тачке А, ако потенцијал тачке
В износи 180V.
26. У хомогеном електричном пољу се налазе тачке А и В на растојању
2сm. Потенцијал тачке А има вредност 180V, а потенцијал тачке В има
вредност -20V. Израчунати рад који изврши наелектрисање од -5рС
прелазећи из тачке А у тачку В. Написати које силе врше рад и шта се
дешава са енергијом поља.

27. Равна плоча се налази у ваздуху и наелектрисана је површинском

густином наелектрисања -70,8nC/m2. Израчунати рад који изврши
наелектрисање од 10рС, прелазећи растојање од 5 сm, ако се:
а) креће паралелно са плочом
б) приближава плочи
в) удаљава од плоче.

28. Раван кондензатор има правоугаоне плоче, дужине 5cm и ширине

4mm, које се налазе на растојању 1mm. Између електрода је
диелектрик релативне диелектричне константе 10. Израчунати:
а) капацитет кондензатора
б) напон између електрода, ако је оптерећење кондензатора 20µC
в) јачину електричног поља у диелектрику.

29. Раван кондензатор има квадрадне електроде странице 10 mm , које

се налазе на растојању 5mm. Између електрода је диелектрик чија
диелектрична константа има вредност 2·10-10F/m. Кондензатор је
прикључен на напон од 20 V. Израчунати:
а) капацитет кондензатора
б) оптерећење кондензатора
в) енергију ел. поља у диелектрику.

30. Раван кондензатор има правоугаоне плоче, дужине 2mm и ширине

4mm, које се налазе на растојању 2mm. Између електрода је
диелектрик релативне диелектричне константе 0,565·104. Израчунати:
а) капацитивност кондензатора
б) напон на који је кондензатор прикључен, ако је његово оптерећење
5nC
в) јачину електричног поља у диелектрику.
 31. Раван кондензатор има округле електроде полупречника 5cm , које
се налазе на растојању 2mm. Између електрода је диелектрик
апсолутне диелектричне константе 2·10-10F/m. Кондензатор је
прикључен на напон од 10V. Израчунати:
а) капацитивност кондензатора
б) оптерећење кондензатора
в) енергију ел. поља у диелектрику.

32. Раван ваздушни кондензатор капацитивности Со=40µF има рстојање

између електрода 2mm. Израчунати промену енергије кондензатора, ако
се растојање између електрода повећа на 4mm, при чему кондензатор
остаје прикључен на напон од 10V. ( то значи да је напон између
електрода сталан и износи 10V )
*кондензатор при деформацији може да буде искључен са извора ( тада
му је стално оптерећење )

33. Раван ваздушни кондензатор капацитивности Со=15рF има рстојање

између електрода 4mm. Кондензатор после прикључивања на неки
напон има оптерећење које износи 60рС. Израчунати промену
енергије кондензатора, ако се растојање између електрода смањи на
1mm. Пре деформације, кондензатор је искључен са извора. ( то значи
да му је оптерећење стално и износи 60рС )
*кондензатор при деформацији може да буде прикључен на извор ( тада
му је сталан напон )

34. Раван ваздушни кондензатор има капацитивност Со=50nF.

Кондензатор после прикључивања на неки напон има оптерећење које
износи 100nС. После оптерећивања се у простор између електрода
убаци диелектрик релативне диелектричне константе 3, тако да испуни
половину простора између електрода. Кондензатор при деформацији
остаје прикључен на извор. Израчунати промену енергије
кондензатора, ако је диелектрик постављен тако да је додирна
површина диелекрика и ваздуха:
а) паралелна са електродама кондензатора;
б) нормална на електроде кондензатора.

35. Раван ваздушни кондензатор има капацитивност Со=40рF.

Кондензатор се прикључи на напон од 10kV. После оптерећивања се
кондензатор одвоји од извора и у простор између електрода убаци
диелектрик релативне диелектричне константе 5, тако да испуни
четвртину простора између електрода. Израчунати промену енергије
кондензатора, ако је диелектрик постављен тако да је додирна
површина диелекрика и ваздуха:
а) паралелна са електродама кондензатора;
б) нормална на електроде кондензатора.

36. Плочасти кондензатор има површину електрода 30cm2 и диелектрик

релативне диелектричне константе 10. Када се прикључи на напон од
10V јачина електричног поља у диелектрику је 5kV/m. Израчунати:
а) диелектричну константу диелектрика;
б) капацитивност кондензатора;
в) енергију поларизованог диелектрика.

37. Плочасти кондензатор има капацитивност 25рF. Диелектрична

константа диелектрика у кондензатору је 25рF/m. Када се кондензатор
прикључи на напон од 150V, јачина електричног поља у диелектрику је
50kV/m. Израчунати:
а) површину електрода кондензатора;
б) релативну диелектричну константу диелектрика;
в) енергију оптерећеног кондензатора..

38. Кондензатори капацитета 50pF и 10pF су везани редно и

прикључени на неки напон. Под дејством тог напона се на
кондензатору од 50pF јави напон од 10V. Израчунати:
а) оптерећења кондензатора
б) напон на другом кондензатору
в) укупни напон целог кола.

39. Кондензатори капацитета 20pF и 40pF су везани паралелно и

прикључени на неки напон. Под дејством тог напона се кондензатора
од 40pF оптерети количином наелектрисања од 200рС. Израчунати:
а) напон на који су кондензатори прикључени
б) оптерећење другог кондензатора
в) укупно оптерећење целог кола.

40. Кондензатори капацитета 120nF и 60nF су везани редно, а

паралелно са њима је везан кондензатор капацитета 20nF. Када се ово
коло прикључи на напон, на кондензатору од 120nF се јави напон од
5V. Израчунати:
а) напон на који је цело коло прикључено;
б) оптерећење кондензатора од 20nF;
в) еквивалентну капацитивност кола.

41. Кондензатори капацитета 10nF и 50nF су везани паралелно, а на ред

са њима је везан кондензатор капацитета 20nF. Коло је прикључено на
напон 60 V. Израчунати оптерећење кондензатора од 50nF.

42. a)Израчунати капацитет еквивалентног кондензатора, којим се могу

заменити кондензатори приказани датом шемом.
б) Израчунати напон на кондезатору капацитивности С1, ако је коло
прикључено на напон од 20V.
C1=140 μF C2=40 μF C3=60 μF C4=30 μF C5=58μF

43. а) Израчунати капацитет еквивалентног кондензатора, којим се могу

заменити кондензатори приказани датом шемом.
C1=20nF C2=30nF C3=18nF C4=10nF C5=50nF
б) Израчунати оптерећење кондензатора капацитивности С2, ако је
коло прикључено на напон од 120V.

44. Израчунати напон на кондензатору С3 у датом колу, ако је:

 C1=30μF C2= 44μF C3=80μF C4=20μF и U=30V.

45. У колу приказаном на слици су познате капацитивности свих

кондензатора и оптерећење кондензатора C3, које износи 60 μС.
Израчунати прикључени напон и оптерећење кондензатора
капацитивности C1.

C1=5μF C2= 30μF C3=20μF C4=10μF

46. у колу приказаном на слици, оптерећење кондензатора

капацитивности C4 има вредност 60μC. Израчунати прикључени напон
и оптерећење кондензатора капацитивности C5.
C1=140 μF C2=40 μF C3=60 μF C4=30 μF C5=58μF
47. Израчунати оптерећење кондензатора С1 у датом колу и прикључени
напон ако оптерећење кондензатора C2 има вредност 660μС.

C1=30μF C2= 44μF C3=80μF C4=20μF

Teстови

Увод

1. Нађи везу између Ωсm и Ωm.

а) Ωсm=0,1Ωm
б) Ωсm=10-2Ωm
в) Ωсm=102Ωm
г) Ωсm=0.001Ωm

2. Дате декадне јединице напиши у облику степена броја 10 (нпр.

100=102)
а) 100000=
б) 1000=
в) 100000000000=
г) 1000000=

3. Дате децималне бројеве напиши у облику степена броја 10 (нпр.

0,001=10-3)
а) 0,0001=
б) 0,0000001=
в) 0,00000000001=
г) 0,00001=

4. Дате бројеве запиши у облику производа целог броја и степена броја

10 (нпр. 3400=34·102)
а) 5500000=
б) 700=
в) 25000=
г) 450000=

5. Дате бројеве запиши у облику производа целог броја и степена броја

10 (нпр. 0,0015=15·10-4)
а) 0,000012=
б) 0,004=
в) 0,000000038=
г) 0,09=

6. Израчунај вредност датог израза:

а) 2,25·106·40·10-12=
б) 0,25·10-9·1,6·10-12=
в) (2·10-2)2·4·106=
г) (15·10-9·25·10-12):(5·10-3)2=

7. У следећим примерима се ослободи помоћних јединица:

а) 12nC=
б) 4dm=
в) (5mm)2=
г) 125MJ=
д) 4mm2=
ђ) 25pC=
е) 5,25km=
ж) 2,5cm=
з) (3cm)2=
и) 25сm2=

8. Користећи образац Q=C×U где је: Q[C]-количина наелектрисања ,

U[V]-eлектрични напон и C[F]-капацитивност кондензатора,
израчунати непознате величине у датој табели. Решења изразити
користећи помоћне јединице.
 Q 40MС 50MC
U 5kV 220kV
С 10pF 10nF

9. Користећи Омов закон I=U/R где је: I[А]-јачина струје, U[V]-

eлектрични напон и R[]-електрична отпорност, израчунати
непознате величине у датој табели. Решења изразити користећи
помоћне јединице.

 25А 30KA 5А

U 5kV 220kV 400V
R 10m 10M 25k 200M

10. Шта је материја и у којим облицима се јавља?

11. Наведи основне физичке величине које карактеришу поједине

облике материје и дефиниши их.
12. Наброј елементарне честице које граде атом, наведи како су у атому
распоређене и како су наелектрисане.

13. Упореди масе елементарних честица које граде атом.

14. Одреди број елементарних честица које граде атом са атомским

бројем 28 и масеним бројем 47.

15. На које електроне у атому делује: а) најјача б) најслабија

привлачна сила језгра?

16. Који електрони у атому имају: а) највећу б) најмању енергију?

17. Дефиниши: а) проводнике б) полупроводнике в) диелектрике.

18. Шта су физичке величине и како се деле?

19. Како се бирају основне физичке величине, а како се добијају
изведене? Показати на једном примеру.

20. Шта су јединице физичких величина? Показати на примеру како се

из основних јединица добијају изведене.

21. Набројати основне величине СИ системе и јединице за те величине.

22. Дефинисати јединицу за мерење јачине електричне струје.

Eлектростатика

1. Када је неко тело наелектрисано позитивно, а када негативно?

2. У непобуђеном стању атом је:

а) електронеутрална честица
б) позитивна честица
в) негативна честица
г) хемијски елемент.
3. Протони су:
а) ненаелектрисане честице
б) позитивно наелектрисане честице
в) негативно наелектрисане честице
г) делови хемијских једињења.

4. Атоми проводника у валентној љусци имају:

а) 1 до 3 електрона
б) 3 до 5 електрона
в) 5 до 8 електрона
д) веома много елекрона.

5. Да ли је неки елемент, према електричним особинама, припада

проводницима, полупроводницима или диелектрицима, зависи од:
а) броја протона
б) броја неутрона
в) броја електрона у најнижем енергетском нивоу
г) броја електрона у највишем енергетском нивоу.

6. У групу диелектрика не спадају:

а) вакум и ваздух
б) лискун и пластичне масе
в) германијум и силицијум
г) алуминијум и бакар.

7. У групу проводника не спадају:

а) гвожђе и цинк
б) олово и жива
в) германијум и силицијум
г) алуминијум и бакар.

8. У групу полупроводника спадају:

а) гвожђе и цинк
б) олово и жива
в) германијум и силицијум
г) алуминијум и бакар.

9. Тело је негативно наелектрисано када има:

а) вишек електрона
б) вишак протона
в) исто протона и неутрона
в) исто протона и електрона.

10. Разноимена наелектрисања се:

а) привлаче
б) одбијају
в) немају међусобих утицаја
в) и привлаче и одбијају, зависно од средине у којој се налазе.

11. Истоимена наелектрисања се:

а) привлаче
б) одбијају
в) немају међусобих утицаја
в) и привлаче и одбијају, зависно од средине у којој се налазе.

12. Елементарно наелектрисање је количина наелектрисања:

а) коју поседују неутрон и протон, јер се налазе у језгру атома
б) коју поседују неутрон и електрон
в) коју поседују електрон и протон
г) од једног кулона (1С).

13. Од капи наелектрисане са -2е се одвоји наелектрисање од -3е.

Колико је наелектрисње остало на капи:
а) -е
б) -5е
в) +5е
г) ништа од наведеног.

14. Од капи наелектрисане са +2е се одвоји наелектрисање од -3е.

Колико је наелектрисње остало на капи:
а) -е
б) -5е
в) +5е
г) ништа од наведеног.

15. Дефинисати јединицу за количину наелектрисања.

16. Дефинисати јединицу за јачину електричне струје.

17. Koлико је елементарно наелектрисање?
а) 1F
б) 1,602·10-19С
в) 8,85·10-12С
г) 1С
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

18. Метална куглица, на изолационом сталку је наелектрисана

количином наелектрисања Q. Куглицу додирнемо истом
ненаелектрисаном металном куглицом која је на изолованом држачу.
Колико је наелектрисање сваке куглице?
а) Q
б) Q/2
в) Q/3
г) Q/4
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

19. Две једнаке металне куглице се налазе на изолационим сталцима.

Прва је наелектрисана количином наелектрисања Q, а друга је
ненаелектрисана. Трећом ненаелектрисаном металном куглицом истих
димензија која је на изолованом држачу, додирнемо најпре прву, а затим
другу куглицу. Колика ће бити наелектрисања прве (Q1) и треће (Q3)
куглице?
а) Q1=Q/2 и Q3=Q/2
б) Q1=Q/3 и Q3=Q/3
в) Q1=Q/2 и Q3=Q/4
г) Q1=3Q/4 и Q3=Q/4
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

20. Наелектрисање протона је 1,6·10-19С. Колика је јачина електричног

поља у тачки која је од протона удаљена 10-10m?
а) 1,44·1011N/C
б) 1,6·109N/C
в) 2,62·106N/C
г) 3,24·10-11N/C
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

21. Два тачкаста наелектрисања, наелектрисана количинама

наелектрисања Q и –Q се налазе на растојању 2r. Колика је јачина
електричног поља у тачики која се налази на средини дужи која
повезује наелектрисања?
а) Е=0
б) Е=k·Q/r2
в) Е=2k·Q/r2
г) Е=k·Q/2r2
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

22. Четири једнака тачкаста наелектрисања су распоређена у

координатном систему, према датим сликама. Која слика показује
пример у коме је јачина електричног поља у координатном почетку
једнака нули?

* слике са стране 12

23. Која слика не показује линије електричног поља мирујућих

наелектрисања?

24. На којој слици су испрекиданим цртама приказане

еквипотенцијалне површине електричног поља?
25. Скица показује електрично поље у околини два тачкаста
наелектрисања. Која од следећих тврдњи је тачна?

а) |Q1|>|Q2|
б) Q1=Q2
в) -Q1=Q2
г) |Q1|<|Q2|
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

26. Следеће слике приказују линије електричног поља у околини

наелектрисаних тела. Која слика приказује електрично поље две
супротно наелектрисане равни?

а) б) в) г)

27. Следеће слике приказују линије електричног поља у околини

наелектрисаних тела. Која слика приказује електрично поље два
супротно наелектрисана тачкаста наелектрисања?
а) б) в) г)

а) б) в) г)

28. Следеће слике приказују линије електричног поља у околини

наелектрисаних тела. Која слика приказује електрично поље два исто
наелектрисана тачкаста наелектрисања?
29. Шта је електрично поље?

30. На цртежима а), б), в) и г) су приказана хомогена електрична поља и

два тачкаста наелектрисања која носе исту количину наелектрисања,
знака обележеног на цртежу. Нацртати силе које делују на
наелектрисања, ако су наелектрисања довољно удаљена да међусобно
не могу да делују једно на друго Кулоновив силама.

а) б) в) г)

31. На цртежима а), б), в) и г) су приказана хомогена електрична поља и

два тачкаста наелектрисања која носе исту количину наелектрисања,
знака обележеног на цртежу. Нацртати силе које делују на
наелектрисања, ако су наелектрисањана малом растојању и могу да
делују једно на друго Кулоновив силама.

а) б) в) г)
32. У теменима квадрата АBCD се налазе четири једнаке количине
наелектрисања. У теменима А и D су позитивна наелектрисања, а у
теменима В и С су негативна наелектрисања. Вектор јачине
електричног поља у тачки која се налази на средини странице СD, има
правац:
а) паралелен са АВ
б) паралелен са ВС
в) паралелен са ВD
г) ништа од наведеног није тачно.
Обавезно нацртати векторе електричних поља, као објашњење за дат
одговор.

33. У теменима квадрата АBCD се налазе четири једнаке количине

наелектрисања. У теменима А и В су позитивна наелектрисања, а у
теменима С и D су негативна наелектрисања. Вектор јачине
електричног поља у тачки која се налази у пресеку дијагонала, има
правац:
а) паралелен са АВ
б) паралелен са ВС
в) паралелен са ВD
г) ништа од наведеног није тачно.
Обавезно нацртати векторе електричних поља, као објашњење за дат
одговор.

34. Три тачкаста наелектрисања су распоређена у хомогеном

електричном пољу тако да граде темена једнакостраничног троугла.
Између којих тачака је највећи напон?

а) између тачака 1 и 2
б) између тачака 2 и 3
в) између тачака 1 и 3
г) напон између свих тачака је исти.
35. Три тачкаста наелектрисања су распоређена у хомогеном
електричном пољу тако да граде темена једнакокраког правоуглог
троугла. Између којих тачака је најмањи напон? Заокружити све тачне
одговоре.

а) између тачака 1 и 2
б) између тачака 2 и 3
в) између тачака 1 и 3
г) напон између свих тачака је исти.

36. Три тачкаста наелектрисања су распоређена у хомогеном

електричном пољу тако да граде темена једнакокраког правоуглог
троугла. Између којих тачака је највећи напон?

а) између тачака 1 и 2
б) између тачака 2 и 3
в) између тачака 1 и 3
г) напон између свих тачака је исти.

37. На слици су приказане линије електричног поља. У свакој означеној

тачки се налазе по један електрон. Поређај убрзања електрона, од
највећег до најмањег.
38. На слици су приказане линије електричног поља. У свакој означеној
тачки се налазе по један електрон. Поређај убрзања електрона, од
најмањег до највећег.

39. На слици су приказане три кугле истих димензија и електрична

поља која кугле стварају.

А) Све три кугле су наелектрисане истим количинама наелектрисања.

а) тачно
б) нетачно
в) на основу датог цртежа то не може да се одреди.

Б) Кугле су наелектрисане:
а) све позитивно;
б) све негативно;
в) на основу датог цртежа то не може да се одреди.

40. На слици су приказане три кугле истих димензија и електрична

поља која кугле стварају.

Наелектрисања кугли, почев од највећег до најмањег су :

а) А, В, С;
б) В, А, С;
в) С, А, В;
г) С, В, А;
д) са датог цртежа није могуће одредити тачано решење, јер нема
довољно података.

41. На слици су приказане три кугле истих димензија и електрична

поља која кугле стварају.

Наелектрисања кугли, почев од најмањег до највећег су :

а) А, В, С;
б) В, А, С;
в) С, А, В;
г) С, В, А;
д) са датог цртежа није могуће одредити тачано решење, јер нема
довољно података.

42. На слици су приказане две кугле истих димензија и електрична

поља која кугле стварају.

А) У кугле уписати знак наелектрисања којим су наелектрисане.

Б) Обе кугле су наелектрисане истим количинама наелектрисања.

а) тачно
б) нетачно
в) на основу датог цртежа то не може да се одреди.

43. На цртежу су приказана четити пара тачкастих наелектрисања и

електрична поља која стварају. У свако наелектрисање уписати знак
наелектрисања којим је то наелектрисање наелектрисано.
44. Хомогено електрично поље постоји:
а) између две плоче које су на малом растојању и налазе се у вакуму
б) између две плоче које су наелектрисане истим количинама
наелектрисања супротног знака
в) између две плоче које су наелектрисане истим количинама
наелектрисања истог знака
г) ниједан од понуђених одговора није тачан.

45. За детектовање и испитивање електричног поља се користи:

а) јединично наелектрисање
б) пробно наелектрисање
в) електрон
г) било какво позитивно наелектрисано тело.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

46. Јачина електричног поља у некој тачки било каквог електричног

поља се може рачунати по обрасцу:
а) Е= F/QР
б) Е= F·QР
в) Е= QР/F
г) Е=k·Q/r2
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

47. Јединица за јачину електричног поља је:

а) V/m
б) N/m
в) Vm
г) Nm * заокружити све тачне одговоре
д) F/C
ђ) N/C

48. Колика је јачина електричног поља између две равне плоче на

растојању од 5mm, ако је потенцијал једне 1,2kV, а потенцијал друге
400V?
а) 4,8kV/m
б) 160kV/m
в) 0,16kV/m
г) 1600V/m
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

49. Два мала тела, наелектрисана истим количинама наелектрисања

различитог знака се налазе у хомогеном електричном пољу. На које
тело делује сила већег интензитета?
а) Интензитети сила које делују на оба тела су исти.
б) На позитивно наелектрисано тело, јер је свака количина позитивног
наелектрисања веће од негативног.
в) На негативно наелектрисано тело, јер оно има више електрона.
г) ниједан од понуђених одговора није тачан.

50. Ако се наелектрисано тело малих димензија из хомогеног

електричног поља јачине Е1 премести у хомогено електрично поље
јачине Е2, при чему је Е1> Е2, у ком пољу ће на њега деловати сила
мањег интензитета?
а) У пољу јачине Е1.
б) У пољу јачине Е2.
в) Интензитет силе ће у оба поља бити исти јер се не мења количина
наелектрисања тела.

51. Ако се наелектрисаном телу дода нека количина наелектрисања

истог знака, потенцијал тог тела ће:
а) да се повећа
б) да се смањи
в) остати исти.
г) бити једнак нули.

52. Ако се наелектрисаном телу дода иста количина наелектрисања

супротног знака, потенцијал тог тела ће:
а) да се повећа
б) да се смањи
в) остати исти.
г) бити једнак нули.

53. Еквипотенцијалне површине су:

а) површине на којима је потенцијал свих тачака еквивалентан и увек
једнак нули
б) површине на којима се потенцијали свих тачака разликују
в) површине на којима је напон између било које две тачке једнак нули
г) све површине око наелектрисаног тела.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

54. Ако се на неко тело, које је наелектрисано позитивно дода количина

негативног наелектрисања, мања од позитивног, потенцијал тог тела ће:
а) остати непромењен
б) да се повећа
в) да се смањи
г) да постане једнак нули.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

55. Електрични потенцијали тачака А и В су: V А=-5mV и VВ=-25mV.

Електични напон између тачака А и В је:
а) -25mV
б) -30mV
в) 25mV
г) 30mV.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

56. Електрични потенцијали тачака А и В су: V А=-5mV и VВ=-25mV.

Електични напон између тачака В и А је:
а) -25mV
б) -30mV
в) 25mV
г) 30mV.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

57. Електрични потенцијали тачака А и В су: VА=-5mV и VВ=25mV.

Електични напон између тачака А и В је:
а) -25mV
б) -30mV
в) 25mV
г) 30mV.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

58. Електрични напон између тачака А и В је 15V, а између тачака В и С

је 25V. Напон између тачака А и С је:
а) 40V
б) -10V
в) -40V
г) 10V.
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

56. Напон се, помоћу рада и количине наелектрисања може дефинисати

на следећи начин:
а) U=Q/A
б) U=Q·A
в) U=А/Q
г) не може се дефинисати преко датих величина.

57. Тачке А, В и С се налазе на истом растојању од тачкастог

наелектрисања. Заокружити све тачне једнакости.
а) VA= VB= VC
б) VA> VB> VC
в) VA< VB< VC
г) UAB= UBC= UCA>0
д) UAB= UBC= UCA<0
ђ) UAB= UBC= UCA=0

58. Поларизација је појава која се јавља у:

а) проводницима који су прикључени на напон
б) полупроводницима који се налазе у електричном пољу
в) диелектрицима кроз које "тече" струја
г) диелектрицима који се налазе у електричном пољу
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

59. Електронска поларизација:

а) раздваја позитивно и негативно наелектрисање атома , тако да атом
дели на мање честице
б) од атома прави јоне
в) оријентише поларне молекуле
г) раздваја позитивна и негативна наелектрисања унутар атома, што
доводи до деформације атома
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

60. Како су оријентисани поларни молекули у простору између

електрода оптерећеног кондензатора?
а) У свим смеровима (хаотични су).
б) Позитиван крај молекула је окренут ка позитивној електроди, а
негативан крај молекула ка негативној електроди.
б) Негативан крај молекула је окренут ка позитивној електроди, а
позитиван крај молекула ка негативној електроди.
в) Поларни молекули су чврсто везани у кристалној решеци па не могу
да се оријентишу.
г) код оптерећеног кондензатора не постоје позитивна и негативна
електрода, па је немогућа оријентација било каквих молекула, па ни
поларних.

61. Шта је релативна диелектрична константа?

62. Шта дефинише Кулонов закон?

63. Сила између два тачкаста наелектрисања зависи од:

а) растојања између тела
б) количине наелектрисања на телима и средине у којој се налазе
в) растојања између тела, количине наелектрисања на телима и средине
у којој се налазе
г) облика линија електричног поља у коме се тела налазе и
еквипотенцијалних површи оба наелектрисања.

64. Јединица за силу, која се дефинише Кулоновим законом је:

а) кулон
б) ват
в) волт
г) њутн
65. Сила међусобног дејства између два тачкаста наелектрисања је F.
Ако се оба наелектрисања и њихово међусобно растојање смање два
пута, сила међусобног дејства ће бити:
а) осам пута већа
б) шеснаест пута мања
в) осам пута мања
г) неће се променити јер наелектрисања остају у истој средини.

66. Сила међусобног дејства између два тачкаста наелектрисања неће се

променити ако се оба наелектрисања удвоструче, а растојање између
њих се:
а) смањи два пута
б) повећа два пута
в) повећа четири пута
г) смањи четири пута.

67. Две куглице, наелектрисане истим количинама наелектрисања се

налазе на растојању од 2сm. Како се може два пута повећати сила која
делује на куглице?
а) Повећавањем растојања на 4сm.
б) Смањивањем растојања на √2сm.
в) Повећавањем наелектрисања обе куглице 2 пута.
г) Повећавањем наелектрисања једне куглице 2 пута.
д) Смањивањем наелектрисања једне куглице 2 пута.
ђ) Смањивањем наелектрисања обе куглице 2 пута.
е) Ни на један од наведених начина.
*заокружити све тачне одговоре

68. Две куглице, наелектрисане истим количинама наелектрисања се

налазе на растојању од 4сm. Како се може четири пута смањити сила
која делује на куглице?
а) Повећавањем растојања на 8сm.
б) Смањивањем растојања на 2сm.
в) Повећавањем наелектрисања обе куглице 2 пута.
г) Повећавањем наелектрисања једне куглице 2 пута.
д) Смањивањем наелектрисања једне куглице 2 пута.
ђ) Смањивањем наелектрисања обе куглице 2 пута.
е) Ни на један од наведених начина.
*заокружити све тачне одговоре
69. Две куглице наелектрисане истим количинама наелектрисања се
одбијају силом F. Колика ће бити сила F1 којом се куглице одбијају ако
се наелектрисање сваке куглице повећа четири пута, а растојање између
њих смањи на половину почетног растојања?
а) F1= F/2
б) F1= 2F
в) F1= 8F
г) F1= 64F
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

70. Две куглице наелектрисане истим количинама наелектрисања се

одбијају силом F. Колика ће бити сила F1 којом се куглице одбијају ако
се наелектрисање сваке куглице повећа два пута, а растојање између
њих смањи на половину почетног растојања?
а) F1= F
б) F1= 8F
в) F1= 16F
г) F1= 64F
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

71. Две куглице наелектрисане истим количинама наелектрисања се

одбијају силом F. Колика ће бити сила F1 којом се куглице одбијају ако
се наелектрисање сваке куглице повећа четири пута, а растојање између
њих повећа два пута у односу на почетно растојање?
а) F1= F/2
б) F1= F
в) F1= 2F
г) F1= 8F
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

72. Кондензатор је прикључен на стални једносмерни напон. Ако је са

Q обележено оптерећење кондензарора, са Q1 оптерећење позитивне
електроде и са Q2 оптерећење негативне електроде, која од наведених
једнакости је тачна?
а) Q =|Q1| =|Q2|
б) Q = Q1 + Q2
в) Q = |Q1| + |Q2|
г) Q = Q1 · Q2 = 0

73. Кондензатор је прикључен на стални једносмерни напон. Које

једнакости су тачне за јачину електричног поља и силу између
електрода?
а) F=0; Е≠0
б) F=0; Е=0
в) F≠0; Е≠0
г) F≠0; Е=0.

74. Обе електроде кондензатора су наелектрисане позитивно

(негативно), истим количинама наелектрисања. Које једнакости су
тачне за јачину електричног поља и силу између електрода?
а) F=0; Е≠0
б) F=0; Е=0
в) F≠0; Е≠0
г) F≠0; Е=0.

75. Две равномерно наелектрисане равни, са потребним подацима су

приказане на цртежу. Колики је напон између тачака X и Y, ако је напон
између плоча 100V.

а) 0
б) 20V
в) 40V
г) 50V
д) 80V
ђ) нема довољно података за израчунавање.
76. Две равномерно наелектрисане равни, са потребним подацима су
приказане на цртежу. Колики је напон између тачака X и Z, ако је напон
између плоча 100V.

а) 0
б) 20V
в) 40V
г) 50V
д) 80V
ђ) нема довољно података за израчунавање.

77. Две равномерно наелектрисане равни, са потребним подацима су

приказане на цртежу. Колики је напон између тачака Y и Z, ако је напон
између плоча 100V.

а) 0
б) 20V
в) -20V
г) 50V
д) -50V
ђ) нема довољно података за израчунавање.
78. Ако се између електрода ваздушног кондензатора капацитивности
20рF дода стакло релативне диелектричне константе 5 (тако да испуни
цео простор између електрода), капацитивност кондензатора ће бити:
а) 4рF
б) 40рF
в) 100рF
г) 200рF
д) нема довољно података за израчунавање.

79. Ако се између електрода кондензатора капацитивности 20рF извади

стакло релативне диелектричне константе 5 (тако да се растојање
између електрода не промени), капацитивност кондензатора ће бити:
а) 4рF
б) 40рF
в) 100рF
г) 200рF
д) нема довољно података за израчунавање.

80. Ако се између електрода ваздушног кондензатора капацитивности

100рF дода стакло релативне диелектричне константе 5 (тако да испуни
половину простора између електрода, при чему је додирна површина
стакла и ваздуха паралелна са електродама), капацитивност
кондензатора ће бити:
а) 400рF
б) 300рF
в) 200рF
г) 100рF
д) нема довољно података за израчунавање.

81. Ако се између електрода ваздушног кондензатора капацитивности

60рF дода стакло релативне диелектричне константе 8 (тако да испуни
четвртину простора између електрода, при чему је додирна површина
стакла и ваздуха нормална на електроде), капацитивност кондензатора
ће бити:
а) 45рF
б) 80рF
в) 120рF
г) 165рF
д) нема довољно података за израчунавање.
82. Еквивалентна капацитивност два кондензатора истих
капацитивности, који су везани редно, има вредност 50μF. Колика је
капацитивност једног кондензатора?
а) 25μF
б) 50μF
в) 100μF
г) 200μF
д) нема довољно података за израчунавање.

83. Еквивалентна капацитивност два кондензатора истих

капацитивности, који су везани паралелно, је 100μF. Колика је
капацитивност једног кондензатора?
а) 50μF
б) 100μF
в) 150μF
г) 200μF
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

84. Кондензатори капацитивности 1μF и 2μF су везани паралелно на

једносмерни извор сталног напона 12V. Колика су оптерећења
кондензатора? Са Q1 је обележено оптерећење првог кондензатора и са
Q2 оптерећење другог.
а) Q1=12μС и Q2=12μС
б) Q1=12μС и Q2=24μС
в) Q1=24μС и Q2=12μС
г) Q1=24μС и Q2=24μС
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

85. Кондензатори капацитивности 30μF и 20μF су везани редно на

једносмерни извор сталног напона 20V. Колики су напони
кондензатора? Са U1 је обележен напон првог кондензатора и са U2
напон другог.
а) U1=10V и U2=10V
б) U1=20V и U2=20V
в) U1=12V и U2=8V
г) U1=8V и U2=12V
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.
86. Kaпацитивност кондензарора је 2μF. Колики је напон на
кондензатору, ако је његова енергија 1Ј?
а) U=10-6 V
б) U=10-3 V
в) U=103 V
г) U=106 V
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

87. Два кондензатора истих капацитивности су везана редно и

прикључени на стални једносмерни напон, а затим паралално и опет
прикључени на исти напон. Одредити однос енергија WРЕДНО/WПАРАЛЕЛНО.
Тај однос је:
а) 0.25
б) 0.5
в) 2
г) 4
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

84. Два кондензатора истих капацитивности су везана редно и

прикључени на стални једносмерни напон, а затим паралално и после
промене везе прикључени на два пута нижи напон. Одредити однос
енергија WПАРАЛЕЛНО/WРЕДНО. Тај однос је:
а) 0.25
б) 0.5
в) 2
г) 4
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

88. Два кондензатора истих капацитивности су везана редно и

прикључени на стални једносмерни напон, а затим паралално и после
промене везе прикључени на три пута виши напон. Одредити однос
енергија WПАРАЛЕЛНО/WРЕДНО. Тај однос је:
а) 10
б) 16
в) 25
г) 36
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.
89. Два кондензатора истих капацитивности су везана редно и
прикључени на стални једносмерни напон, а затим паралално и после
промене везе прикључени на два пута виши напон . Одредити однос
енергија WПАРАЛЕЛНО/WРЕДНО. Тај однос је:
а) 1
б) 2
в) 4
г) 8
д) ниједан од понуђених одговора није тачан.

90. Потенцијал неке тачке М електростатаичког поља се дефинише

као:

а) ;

б) ;

в) ;

г) .

1. задатак

Конданзатор се састоји од две паралелне проводне плоче, постављене у

ваздуху, , при чему је површина сваке 4dm2. Растојање између њих је
1сm. Кондензатор се прикључи на напон од 300V.

а) Скицирајте кондензатор и у њему једну еквипотенцијалну површину.

Написати шта је значајно за еквипотенцијалне површине?
( 2 поена )
б) Израчунајте јачину електричног поља у кондензатору.
( 1 поен )

в) Колико је растојање између две еквипотенцијалне површине, ако је

напон између њих 60V?
( 1 поен )

г) Израчунајте капацитивност кондензатора. (1

поен )
д) Кондензатор се одвоји од извора и плоче се размакну за 5mm. Колики
је сада напон између плоча? За колико се променила енергија
кондензатора? ( 2 поена )

ђ) Скицирајте кондензатор и линије електричног поља у њему.

(обележити која плоча је позитивна, а која је негативна). Написати
какво је то електрично поље и шта је за то поље најзначајније.
( 2 поенa )

2. задатак

Две паралелне плоче, свака површине 16dm2, паралелно су постављене

у ваздуху на растојању 9сm. Једна плоча је наелектрисана са +80μС, а
друга са -80μС.

а) Израчунати капацитивност датог кондензатора.

( 1 поен )
б) Колики је напон између плоча?
( 1 поен )

в) Ако се плоче размакну на растојање од 12сm, израчунати напон

између њих.

( 1 поен )

г) Колики рад се изврши при размицању плоча?

( 1 поен )
д) Негативно наелектрисану плочу удалјимо веома далеко од позитивне.
Нацртати поље које плоча ствара и израчунати његову јачину.
( 2 поена )

ђ) Колика је површинска густина наелектрисања позитивне плоче?

( 1 поен )

е) Ако се у простору између плоча се налази електрон, нацртети силу

која на њега делује и израчунати њен интензитет.
( 2 поена )