Metode rešavanja kola

jednosmerne struje
1

OSNOVI ELEKTROTEHNIKE I

‚‚Rešiti kolo znači odrediti jačinu struje ili napon

između priključaka svakog elementa‚‚

Visoka Tehnicka Skola

 2

 Omov Zakon U  IR
 Prvi Kirhofov zakon I  0
c

 Drugi Kirhofov zakon  E   IR  0

Visoka Tehnicka Skola

 Metoda primene I i II Kirhofovog zakona
3

Elementi topologije elektricnih kola

 Čvorovi
 Grane
 Konture

Visoka Tehnicka Skola

Zadato je električno kolo!

Mreža se rešava pisanjem odgovarajućeg broja jednačina po I i II

Kirhofovom zakonu. Broj nepoznatih koje teba odrediti jednak je
broju grana mreže, ng.

Visoka Tehnicka Skola

 5

Podsećanje!!!!

Visoka Tehnicka Skola

6

Visoka Tehnicka Skola

 7

GRAF MREŽE – struktura u kojoj su grane mreže prikazane

linijama a čvorovi tačkama.
STABLO GRAFA – čine grane grafa koje povezuju sve čvorove
ali tako da se ne zatvori nijedna kontura. Stablo grafa se sastoji
od nč-1 grane.
SPOJNICE – grane koje ne pripadaju stablu. Broj grana spojnica
jednak je nk=ng – (nč - 1).
Visoka Tehnicka Skola
 8

 Uz pomoć grafa se određuju opste osobine mreza (kao sto

je broj nezavisnih jednačina po I ili II Kirhofovom zako-
nu) koje ne zavise od toga od kojih elemenata se sastoji
mreža.

 Za svaku mrežu se može napisati (nč - 1) nezavisna je-

dnačina po I Kirhofovom zakonu.

 Za svaku mrežu se može napisati nk=ng – (nč - 1)

nezavisna jednačina po II Kirhofovom zakonu.

Visoka Tehnicka Skola

 9

 Od ng nepoznatih struja u granama, nezavisno je nk= ng – (nč

– 1) struja. Ostale su zavisne od njih i ta se zavisnost iskazuje
kroz (nč– 1) jednačinu po I Kirhofovom zakonu.

 Od ng nepoznatih napona izmeđi priključaka grana, nezavisan

je nn=(nč – 1) napon. Ostali se mogu iskazati preko njih uz
pomoć jednačina po II Kirhofovom zakonu.

Visoka Tehnicka Skola

10

Visoka Tehnicka Skola

 11

 Rešavamo sistem jednačina

 Metoda zamene
 Metoda suprotnih koeficijenata
 Determinante

Visoka Tehnicka Skola

Kramerova pravila
12

Visoka Tehnicka Skola

 13

 Provera rezultata kroz proveru bilansa snage

Visoka Tehnicka Skola

 Metoda nezavisnih konturnih struja
14

 Metoda omogućava lakše rešavanje mreža, pisanjem

manjeg sistema od samo nk jednačina na jednostavan,
šematski način.
 Sistem jedančina se dobija tako što se, iz jednačina po I
Kirhofovom zakonu, izrazi nč-1 struja u granama stabla
preko stuja grana spojnica i zameni u nk jednačina po I
Kirhofovom zakonu. Tako se dobija sistem od nk
jednačina sa nk nepoznatih struja grana spojnica –
“konturnih struja”.

Visoka Tehnicka Skola

 15

 Metoda je dobila ime po tome što (kad se izvrši napred

opisana transformacija sistema jednačina) formalno
izgleda kao da svaka nezavisna kontura ima svoju
komponenetu struje, jednaku struji spojnice te konture.

Visoka Tehnicka Skola

16

Visoka Tehnicka Skola

17

Visoka Tehnicka Skola

 18

Opšti oblik jednačina po metodi konturnih struja za mrežu koja ima

nk=n nezavisnih kontura.

Visoka Tehnicka Skola

19

Visoka Tehnicka Skola

 20

 Kada mreža sadrži grane sa idealnim strujnim

generatorima metoda konturnih struja se primenjuje na
sledeći način:
 a) nezavisne konture se odaberu tako da su grane sa
strujnim generatorima obavezno spojnice;
 b) strije strujnih generatora postaju konturne struje
 odgovarajućih kontura;
 c) pošto su konturne struje ovih kontura poznate iz
gornjeg sistema se izbace njima odgovarajuće jednačine
i zamene jednačinama oblika Iki=ISi.
Visoka Tehnicka Skola
 Metod potencijala čvorova
21

 Metoda omogućava lakše rešavanje mreža, pisanjem

manjeg sistema od samo nn jednačina na jednostavan i
šematski način.
 Sistem jedančina po metodi potencijala čvorova se
dobija tako što se u jednačinama po I Kirhofovom
zakonu struje u granama izraze preko razlike potencijala
(napona između) čvorova na koje je grana priključena.
Tako se dobija sistem od nn=nč-1 jednačina sa nč
nepoznatih potencijala čvorova.

Visoka Tehnicka Skola

 22

 Problem viška jedne nepoznate rešava se tako što se onaj

čvor, za koji nije pisana jednačina po I kirhofovom
zakonu, proglasi referentnom tačkom.
 Potencijal tog (referentnog ) čvora postane jednak nuli.

Visoka Tehnicka Skola

23

Visoka Tehnicka Skola

24

Visoka Tehnicka Skola

 25

Kada mreža sadrži veći broj idealnih naponskih generatora,

raspoređenih na proizvoljan način, metoda potencijala čvorova se
NE MOŽE direktno primeniti za rešavanje ovakve mreže. Od
ovog pravila se odstupa u dva slučaja:
 kada u mreži postoji samo jedan idealni naponski generator;
 kada u mreži postoji više idealnih naponskih generatora koji su
svi jednim krajem vezani za isti čvor.
Uslučaju
a) jedan od dva čvora za koji je priključen generator usvoji se za
referentni.
b) zajednički čvor se proglasi referentnim. Pošto potencijal drugog
čvora generatora tada postane jednak njegovoj ems za taj čvor ne
pišemo jednačinu.

Visoka Tehnicka Skola

 26

 PRIMER. Rešiti
zadatu električnu
mrežu i rezultate
proveriti bilansom
snaga. Br. vred.:
E1=4V; E4= E6=5V;
E7=1V; IS=3A;
R2=2; R3= =R6=
R7=1; R4=6;
R5=3

Visoka Tehnicka Skola

27

Visoka Tehnicka Skola

 28

I1  I 3  I 2

Visoka Tehnicka Skola

 29

S1 :  R1 I1  E1  R3 I 3  0
S 2 :  R3 I 3  E2  R2 I 2  0

Visoka Tehnicka Skola