25

Vremenski konstantne struje

METODE REAVANJA ELEKTRINIH MREA

Analiza (reavanje) el. mrea
ZADATO:

Sinteza el. mrea

svi elementi i struktura

ZADATO:

funkcija mree.

mree.
ODREDITI:

(izmeu
elementa.

R1

R5

E1

E4

IS

E2

R2

R3

R6

R7

elemente
strukturu mree.

E3

E1=12V

R1=R7=1k

E2=4V

R2=2k

E3=2V

R3=8k

E4=6V

R5=3k

IS=10mAV

ng broj grana mree

ODREDITI:

jainu struje ili napon

prikljuaka) svakog

R6=5k

n - broj vorova mree

Mrea se reava pisanjem odgovarajueg broja jednaina po I i II

Kirhofovom zakonu. Broj nepoznatih koje teba odrediti jednak je broju
grana mree, ng.

+
+

E
I

U=E-RI

U=E

U=RI

R
I

I=?

IS

US=?

26

Vremenski konstantne struje

I1

R1
I6

E1

E2

R6

R7

I7
I2

I5

R5

R3
I3

E3

I4
R2

E4

IS

Graf mree

4
3

Stablo grafa mree

GRAF MREE struktura u kojoj su grane mree prikazane linijama a
vorovi takama.
STABLO GRAFA ine grane grafa koje povezuju sve vorove ali
tako da se ne zatvori nijedna kontura. Stablo grafa se sastoji od n-1
grane.
SPOJNICE grane koje ne pripadaju stablu. Broj grana spojnica
jednak je nk=ng (n - 1).
Uz pomo grafa se mogu odrediti neke opste osobine mreza (kao sto
je broj nezavisnih jednaina po I ili II Kirhofovom zakonu) koje ne
zavise od toga od kojih elemenata se sastoji mrea.

27

Vremenski konstantne struje

Za svaku mreu se moe

napisati (n - 1) nezavisna
jednaina po I Kirhofovom
zakonu.

I1

Za svaku mreu se moe

napisati nk=ng (n - 1)
nezavisna jednaina po II
Kirhofovom zakonu.

I5

I7

I2

I6

3
2

I3

IS

I4

Uz dokaz da je broj
nezavisnih vorova n - 1.

Uz dokaz da je nk broj
nezavisnih kontura.

Od ng nepoznatih struja u granama, nezavisno je nk= ng (n 1)

struja. Ostale su zavisne od njih i ta se zavisnost iskazuje kroz (n 1)
jednainu po I Kirhofovom zakonu.
Od ng nepoznatih napona izmei prikljuaka grana, nezavisan je
nn=(n 1) napon. Ostali se mogu iskazati preko njih uz pomo
jednaina po II Kirhofovom zakonu.

28

Vremenski konstantne struje

REAVANJE MREA DIREKTNOM PRIMENOM KIRHOFOVIH ZAKONA

1. Odaberemo ref. smer struja u

granama mree, i oznaimo ih.

3. Odaberemo (n-1)
napiemo
jednaine
Kirhofovom zakonu.

2. Prebrojimo grane i vorove i

odredimo broj nezavisnih vorova
i kontura.

4. Odaberemo nk nezavisnih
kontura i napiemo jednaine po II
Kirhofovom zakonu.

R1

I1

vor
po

i
I

I5

E1
I4
1

C1

E3

R5
3

R4

E2
R2
I2

C3

R6

R3

I6

I3

C2

ng 6

nc 1 3

nc 4

nk 3

1.

I1 I 2 I 4 0

C1

E1 R1 I1 R5 I 5 R 4 I 4 0

2.

I1 I 3 I 5 0

C2

E 2 R2 I 2 R6 I 6 R4 I 4 0

4.

I2 I3 I6 0

C3

E 3 R5 I 5 R 6 I 6 R3 I 3 0

5. Preuredimo sistem jednaina i reimo ih. Time smo reili mreu.

Rezultate proveravamo teoremom o odranju snaga.
m

P
i 1

gi

Ri I i2
i 1

Teorema o odranju snaga.

29

Vremenski konstantne struje

METODA KONTURNIH STRUJA

Metoda omoguava lake reavanje mrea, pisanjem manjeg sistema

od samo nk jednaina na jednostavan, ematski nain.
Sistem jedanina se dobija tako to se, iz jednaina po I Kirhofovom zakonu,
izrazi n-1 struja u granama stabla preko stuja grana spojnica i zameni u nk
jednaina po II Kirhofovom zakonu. Tako se dobija sistem od nk jednaina sa
nk nepoznatih struja grana spojnica konturnih struja.
Metoda je dobila ime po tome to (kad se izvri napred opisana transformacija
sistema jednaina) formalno izgleda kao da svaka nezavisna kontura ima svoju
komponenetu struje, jednaku struji spojnice te konture.

I1 I k 1

1.

I1 I 2 I 4 0

I 4 I k1 I k 2

I2 Ik 2

2.

I1 I 3 I 5 0

I 5 I k1 I k 3

I3 Ik 3

4.

I2 I3 I6 0

I6 Ik 2 Ik3

Ik1
I4
Ik2

I5
Ik3
I6

Sistem jednaina koji se dobija posle smene:

( R1 R4 R5 ) I k 1 R4 I k 2 R5 I k 3 E1
R 4 I k 1 ( R 2 R 4 R6 ) I k 2 R6 I k 3 E 2
R 5 I k 1 R 6 I k 2 ( R 3 R5 R 6 ) I k 3 E 3

30

Vremenski konstantne struje

Opti oblik jednaina po metodi konturnih struja za mreu koja ima

nk=n nezavisnih kontura.
R11 I k 1 R12 I k 2

R1 j I kj

R1n I kn E11

R21 I k 1 R22 I k 2

R2 j I kj

R 2 n I kn E 22

R j1 I k 1 R j 2 I k 2

R jj I kj

R jn I kn E jj

R n1 I k 1 R n 2 I k 2

R nj I kj

Rnn I kn E nn

Znaenje koeficijenata (j=1, ..., n):

R jj ( R m ) duz konture

Predznak koeficijenta uvek +.

j

Rij R ji ( R m ) zajednicki h za kj i ki
E jj ( E m ) duz konture

Predznak koeficijenta
+ ako su Iki i Ikj istog smera;
- ako su Iki i Ikj suprot. smera
Predznak sabirka Em
+ ako su Em i Ikj istog smera;
- ako su Em i Ikj suprot. smera

Kada mrea sadri grane sa idealnim strujnim generatorima metoda

konturnih struja se primenjuje na sledei nain:
a) nezavisne konture se odaberu tako da su grane sa strujnim
generatorima obavezno spojnice;
b) strije strujnih generatora postaju konturne struje
odgovarajuih kontura;
c) poto su konturne struje ovih kontura poznate iz gornjeg
sistema se izbace njima odgovarajue jednaine i zamene
jednainama oblika Iki=ISi.

31

Vremenski konstantne struje

Reiti zadatu elektrinu mreu i

rezultate proveriti primenom teoreme o odranju snaga. Brojne vred.:
E1=6V; E2=E3=2V; Ig1=2Ig2 =10mA; Ri=R= 1k.
METODA KONTURNIH STUJA. PRIMER.

R6

E3

E2
R7

R5

R6

R8
Ig1

R4

I5

k1
R7

E3

E1

E2
k4

k3

R9

k2

R9

R8

R5
Ig2

Ig1

E1

Ig2

R4

I1

ng 9 nc 6 nS 2

nk ng (nc 1) 4

R11I k1 R12I k 2 R13I k 3 R14I k 4 E11

R21Ik1 R22Ik 2 R23Ik3 R24Ik 4 E22

I k 3 I g1

I1 I g 2 I k 2 2,6mA

Ik 4 I g2

I 2 I g 2 I k1 1,8mA

( R6 R7 ) I k1 R6 I k 2 E2 E3

I 3 I g1 I k1 6,8mA

R6Ik1 (R4 R5 R6 )Ik 2 R5I g1 E1

I 4 I k 2 2,4mA

I 5 I k 2 I g1 7,6mA

2 I k1 I k 2 4

I 6 I k1 I k 2 0,8mA

I k1 3I k 2 4

I k1 3,2mA

I 7 I k1 3,2mA

I k 2 2,4mA

Pe1 E1I1 15,6mW

PS1 ( R5 I 5 E3 R8 I g1 ) I g1 196mW

Pe 2 E2 I 2 3,6mW

PS 2 ( R9 I g 2 E2 E1 ) I g 2 5mW

Pe3 E3 I 3 13,6mW

RI
i 4

2
i i

199,4mW

gen

199,4mW

32

Vremenski konstantne struje

METODA POTENCIJALA VOROVA

Metoda omoguava lake reavanje mrea, pisanjem manjeg sistema

od samo nn jednaina na jednostavan i ematski nain.
Sistem jedanina po metodi potencijala vorova se dobija tako to se u
jednainama po I Kirhofovom zakonu struje u granama izraze preko razlike
potencijala (napona izmeu) vorova na koje je grana prikljuena. Tako se
dobija sistem od nn=n-1 jednaina sa n nepoznatih potencijala vorova.
Problem vika jedne nepoznate reava se tako to se onaj vor, za koji nije
pisana jednaina po I kirhofovom zakonu, proglasi referentnom takom.
Potencijal tog (referentnog ) vora postane jednak nuli.

Pokaimo proces nastajanja jednaina na jednom primeru.

E1

I1
1

I4

I2

2
I5

R4

R2

R3
I3

R1

E2
3

Ig

1.

I1 I 2 I 3 I 4 0

2.

I1 I 5 I 4 I g 0

V1 V2 E1 R1 I1

R5

I1

V1 V 2 E1
G1 (V1 V 2 E1 )
R1

G1 (V1 V2 E1 ) G 2 (V3 V1 E 2 ) G3 (V3 V1 ) G 4 (V1 V2 ) 0

G1 (V1 V2 E1 ) G5 (V2 V3 ) G 4 (V1 V2 ) I g 0
V3 0
(G1 G 2 G3 G 4 )V1 (G1 G 4 )V2 G1 E1 G 2 E 2
(G1 G 4 )V1 (G1 G 4 G5 )V2 G1 E1 I g
Kada se jednaine ree, i odrede potencijali vorova, jaine struja se
izraunaju prema relacijama izmeu struje i napona grane.

33

Vremenski konstantne struje

Opti oblik jednaina po metodi potencijala vorova za mreu koja

ima nn=n nezavisnih vorova (napona).
G11V1 G12V2
G 21V1 G 22V2

G1 jV j

G1nVn I11

G 2 jV j

G 2 nVn I 22

G j1V1 G j 2V2

G jjV j

G jnVn I jj

G n1V1 G n 2V2

G njV j

G nnVn I nn

Znaenje koeficijenata (j=1, ..., n)

G jj ( G m ) grana cvora

Predznak uvek

G ji G ij ( G m ) grana izmedju

cvora i i j

Predznak uvek
Em,Igm

I jj ( G m E m ) grana cvora j ( I gm ) grana cvora

Em,Igm

j
j

Kada mrea sadri vei broj idealnih naponskih generatora, rasporeenih na

proizvoljan nain, metoda potencijala vorova se NE MOE direktno
primeniti za reavanje ovakve mree. Od ovog pravila se odstupa u dva
sluaja:
a) kada u mrei postoji samo jedan idealni naponski generator;
b) kada u mrei postoji vie idealnih naponskih generatora koji su svi
jednim krajem vezani za isti vor.
Usluaju a) jedan od dva vora za koji je prikljuen generator usvoji se za
referentni. U sluaju b) zajedniki vor se proglasi referentnim.
Poto potencijal drugog vora generatora tada postane jednak njegovoj ems za
taj vor ne piemo jednainu.

34

Vremenski konstantne struje

Reiti zadatu elektrinu

mreu i rezultate proveriti primenom teoreme o odranju snaga. Br.
vred.: E1=4V; E4= E6=5V; E7=1V; IS=3A; R2=2; R3= =R6= R7=1;
R4=6; R5=3;
METODA POTENCIJALA VOROVA. PRIMER.

R3

1
R2

R6

E1

R7

R5

ng=8

G 31

n=4
1
R3

G 22

R7

R5

nn=3

1
1

R6 R7

1
1
1

R3 R6
R7

V1 E1 4V
G21V1 G22V2 G23V3 I 22
G31V1 G32V2 G33V3 I 33
12V2 15V3 33

1
1
1
1

R 4 R5 R 6 R 7

I 22 I S

I 33

E1

E6

R4

3V2 2V3 3
V 2 1V

E6
E
7
R6
R7

V 3 3V

E4
E
E
6 7
R4
R6
R7
I2

V1
2A
R2

E7

nk=5

G 23 G 32

R4

G 33

R2

R6

G 21

E4

E7

E6

R4

R3

E4

R3

IS

R3

IS

I5

V3
1A
R5

I3

V1 V 2
3A
R3

I6

V 2 V3 E 6
3A
R6

I4

I1 I 2 I 5 3 A

V1 V 3 E 4
1A
R4
I7

V3 V 2 E 7
3A
R7

35

Vremenski konstantne struje

EKVIVALENCIJA VEZE OTPORNIKA U ZVEZDU I TROUGAO

Aktivna mrea
R1

Pasivna mrea

E1

R3

R4

IS

R5
R3

R6

Rekv

Eekv

Re

a
Ica

Ic
Ibc

Rbc

Rab I ab Rbc I bc Rca I ca 0

I bc I ab I b
I ab

I ca I ab I a

Rca I a Rbc I b
Rab Rbc Rca

U ab Rab I ab

Ia
Ra

Rca

Iab
b

Veza otpornika u zvezdu.

Ia

Ib

B
R4

Veza otpornika u trougao.

Rab

R2

E2

R5

R1

Rab Rca I a Rab Rbc I b

Rab Rbc Rca

Ib
b

Rb

Rc
Ic

U ab Ra I a Rb I b
Ra

Rab Rca
Rab Rbc Rca

Rb

Rab Rbc
Rab Rbc Rca

Rc

Rbc Rca
Rab Rbc Rca

36

Vremenski konstantne struje

Jednostavnom transformacijom izraza za otpornosti Ra, Rb i Rc

dobijaja se izrazi za otpornosti Rab, Rbc i Rca.
Ra

Rab Rca
Rab Rbc Rca

Rab Ra Rb

Ra Rb
Rc

Rb

Rab Rbc
Rab Rbc Rca

Rbc Rb Rc

Rb Rc
Ra

Rc

Rbc Rca
Rab Rbc Rca

Rca Rc Ra

Rc Ra
Rb

Simetrina zvezda i simetrian trougao.

Primer.

R12

R1

R2
R5

A
R3

R3

B
R15

R4

R4
D

R25

D
c
R1
A

R02 c R2

R2
R5

R3
d

b
R4

A
a

R01
O

B
R4

R03
d

37

Vremenski konstantne struje

TEOREMA O SUPERPOZICIJI

Iskaz teoreme: jaina struje u bilo kojoj grani linearne elektrine

mree jednaka je algebarskom zbiru (prema istom referentnom smeru)
jaina struja koje bi u toj grani stvarali naponski i strujni generatori
mree kada bi delovali pojedinano.
Teorema superpozicije je posledica linearnosti jednaina postavljenih
na osnovu I i II Kirhofovog zakona.
Ako se sistem jednaina po metodi konturnih struja predstavi u
matrinoj formi

R11

R12

R21

R22

...

...

Rn1

Rn 2

... R1n

I k1

E11

... R2 n I k 2 E 22

...
...
.
.
...

I kn

Rnn

E nn

i primeni metod determinanata i Kramerovo pravilo za reavanje

sistema, lako se pokae da konturna struja konture j ima oblik:

Ikj E11

D1 j
D

E22

D2 j
D

... E jj

Djj
D

... Enn

Dnj
D

D je vrednost determinante sistema, a Dij( i=1, 2, ... n) vrednosti

subdeterminanata dobijenih razvojem determinante po koloni j.
Jaina struje u proizvoljnoj grani mree, p, jednaka je algebarskom
zbiru koturnih struja:

nk

j 1

b pj I kj .

Koeficijent bpj=( 1, -1, 0), u zavisnosti od toga da li konturna struja Ikj

prolazi ( i u kom smeru) ili ne prolazi kroz granu p.

38

Vremenski konstantne struje

Poto slobodni koeficijenti Ejj (j=1, 2, ...n) sadre elektromotorne sile

svih generatora, prethodna jednaina se moe preformulisati ovako:

I p g p 1 E 1 g p 2 E 2 g p 3 E 3 ... g pn e E n e
Kada mrea osim ne naponskih sadri i nS strujnih generatora, slinim
rezonovanjem se moe pokazati da e struja Ip imati komponente
proporcionalne strujama strujnih generatora:

I p g p1E1 g p 2 E2 ... g pne Ene a p1I S 1 a p 2 I S 2 ... a pn S I Sn S .

Koeficijenti gpi mogu biti pozitivne ili negativne brojke i iskazuju se u
simensima (S).
Koeficijenti api su pozitivni ili negativni neimenovani brojevi.
Prema teoremi o superpoziciji, dakle, struja u poizvoljnoj grani mree
dobija se superpozicijom struja koje u toj grani stvaraju generatori
pojedinano.
Anuliranje dejstva ostalih
naponskih generatora

Anuliranje dejstva ostalih

strujnih generatora

IS

Teorema o superpoziciji vai i za napone izmeu krajeva grana kao i

za napone izmeu bilo koje dve taake u mrei.
Teorema o superpoziciji ne vai za snage (nisu linearne funkcije).

39

Vremenski konstantne struje

PRIMERI PRIMENE TEOREME O SUPERPOZICIJI

8
I

2A

12V

1. PRIMER. Primenom teoreme o

superpoziciji, u zadatoj mrei,
izraunati jainu struje kroz
otpornik otpornosti 5, u odnosu
na prikazani ref. smer.

8
I

2A
5

12V

I
5

+
12
I
0,48 A
4885

4
I
2 0,32 A
4885

I I I 0,16 A
(1)

(2)

2. PRIMER. Primenom teoreme o

superpoziciji,
izraunati promenu
napona izmu taaka A i B posle
prebacivanja prekidaa iz poloaja (1)
u poloaj (2). Ig=1A, R=10.

R
E

R
Ig

3R
2E
B

(1
(2)

R
A

R
E
Ig

3R

A
3R UA

Ig

2E
(2

3
RI g
4

40

Vremenski konstantne struje

TEVENENOVA I NORTONOVA TEOREMA

Iskaz Tevenenove teoreme. Svaka aktivna, linearna mrea se u

odnosu na bilo koja svoja dva prikljuka ponaa kao realni naponski
generator ( tzv. Tevenenov generator).
A

A
ET

RT=Rekv

ET=Eekv

RT
B

Elektromotorna sila (ekvivalentnog) Tevenenovog generatora jednaka

je naponu izmeu posmatranih prikljuaka, kada je struja kroz
prikljuke jednaka nuli (napon praznog hoda).
Unutranja otpornost Tevenenovog generatora jednaka je
ekvivalentnoj otpornosti izmei posmatranih prikljuaka pasivne
mree, koja nastaje iskljuivanjem generatora (na nain kako to
odreuje teorema o superpoziciji).
A

Eekv
I

B
RT=Rekv

B
Eekv

I=I

Eekv

U0

R
B

I=0

Eekv

41

Vremenski konstantne struje

Iskaz Nortonove teoreme. Svaka se aktivna, linearna mrea u odnosu

na bilo koja dva prikljuka ponaa kao realni strujni generator.
Struja Nortonovog generatora jednaka je jaini stuje kroz prikljuke,
kada se oni kratko spoje. Otpornost Nortonovog generatora jednaka je
otpornosti Tevenenovog generatora.
Nortonov generator ekvivalentan je Tevenenovom (i obrnuto).
1

ET

RN

IN

RT
2

IN

ET
RT

RN RT

Iks

I N I ks

Tevenenova (Nortonova) teorema se primenjuje kada treba izraunati

veliine vezane za samo jednu granu ili neki deo sloene mree.
Primer 1. U zadatoj mrei izraunati jainu struje kroz otpornik otpornosti
R5=20. E=12V; R1=20; R2=40 R3=80 R4=60.
R1

R1

R3
R5

R2

R3

Uab0
R4

R2

ET
b

R3

R4

R2

R4

ET Uab0

I5
R5

RT

a
RT

E
a

R1

RT

R1
R2
E
E 2,4V
R1 R3
R2 R4

R1 R3
R 2 R4
ET
40 mA

40 I 5
R5 RT
R1 R3 R2 R4

42

Vremenski konstantne struje

Primer 2. Drei se definicija, u elektrinoj mrei sa slike, odrediti

elemente Nortonovog generatora u odnosu na prikljuke otpornika
otpornosti R1. Ig= 1A; E=10V; R=2.
R

R
E
Ig

E
R

R1

Ig

R
R

IN

1
E
I N (I g ) 2 A
3
R

RN

RN

1,5 R R
1,2
2,5 R

Ekvivalentni generator redne i paralelne veze generatora.

A

Rg1

E1

Rg2

En

E ekv (U BA ) 0 E1 E 2 ... E n

Rekv Eekv
A

Rgn

E2

Rekv R g 1 R g 2 ... R gn

B
E

Rg

Rg

Rg
A

E ekv E

Rekv

Rg
n