IOP Matematika 8

1.
СЛИЧНОСТ
МАТЕМАТИКА 1.1. Пропорционалне
величине
Име и презиме Одељење
1. Израчунај непознати члан пропорције.
Да се подсетимо како решавамо пропорцију:

Производ спољашњих чланова једнак је производу унутрашњих
чланова пропорције
2
6×7
6:x=3:7 x·3=6·7 x= = 2 × 7 = 14
3
1
а) x : 2 = 10 : 5 б) 2 : 3 = x : 15 в) 4 : 5 = 12 : x
г) 8 : a = 2 : 5 д) 6 : 9 = 4 : b ђ) c : 5 = 16 : 10
2. Из дате пропорције одреди коефицијент пропорционалности k.
Да се подсетимо: на пример, коефицијент пропорционалности у

пропорцији 12 : 15 = 4 : 5 одређујемо тако што поделимо одговарајуће
12 15
чланове пропорције k = = = 3 . Дакле k = 3.
4 5
а) 9 : 18 = 1 : 2 б) 1 : 3 = 5 : 15 в) 21 : 9 = 7 : 3 г) 24 : 42 = 4 : 7
3. Ако је 8 kg кромпира плаћено 560 динара, колико ће коштати 10 kg

кромпира? Задатак реши помоћу пропорције.
4. За куповину 30 евра у мењачници потребно је 3 540 динара. Колико

динара је потребно за куповину 50 евра?
величине
5. Да ли су дате тројке бројева пропорционалне? Ако јесу, одредити

коефицијент пропорционалности k.
а) 3, 9, 18 и 5, 15, 30
Решење: Пропорционалност датих тројки проверавамо тако што
поделимо одговарајуће бројеве (први са првим, други са другим, трећи
са трећим) и упоређујемо да ли је исти количник.
:3 :6
3 9 3 18 3
3 : 5= 9 :15 = = 18 : 30 = =
5 15 5 30 5
3
Како је количник у сва три пара тројки исти и једнак значи да су
5
дате тројке пропорционалне и важи 3 : 9 : 18 = 5 : 15 : 30. Коефицијент
3
пропорционалности је k = .
5
Ако количник није исти у сва три пара тројки, онда тројке нису
пропорционалне.
б) 8, 12, 24 и 2, 3, 6 в) 12, 16, 18 и 6, 4, 9
6. Одреди непознате величине у пропорцији:

6 x 21 30 15 y
а) = = б) = = в) 14 : x : 28 = 2 : 3 : y
2 4 y 6 x 9
7. Три друга треба да поделе зараду од 24 000 динара у односу 3 : 4 : 5.

Колико новца ће добити сваки од њих?
8. Странице троугла су у размери 2 : 3 : 5. Одреди дужине странице

троугла ако је обим троугла 40 cm.
величине
9. Да ли су две дате дужи самерљиве?
Да се подсетимо: Две дужи су самерљиве ако је њихов количник

рационалан број. Ако је количник две дужи ирационалан број онда су
оне несамерљиве.
a 5
На пример, дужи а = 5 cm и b = 7 cm су самерљиве јер је= што је
b 7
рационалан број (може се представити у облику разломка).
Дужи c = 10 cm и d = 2 cm су несамерљиве јер је

c 10 5× 2
= = = 5 што је ирационалан број (не може се
d 2 2
представити у облику разломка).
а) а = 8 cm и b = 9 cm б) c = 18 cm и d = 3 cm в) x = 16 cm и y = 2 cm
10. На слици је приказана дуж која је подељена на пет једнаких делова.

Одреди тражену размеру дужи.
AB : BD = _____ : ______
AC : CF = _____ : ______
A B C D E F AD : AF = _____ : ______
BD : AE = _____ : ______
11. На слици је приказана дуж која је подељена на седам једнаких

делова. Одреди тражену размеру дужи.
A1A3 : A3A7 = _____ : ______

A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A2A3 : A3A8 = _____ : ______
A1A6 : A5A8 = _____ : ______
A2A3 : A6A8 = _____ : ______
A2A5 : A6A7 = _____ : ______
величине
12. Одреди геометријску средину датих дужи b и c.
Да се подсетимо:
Дуж а је геометријска средина дужи b и c ако је а : b = c : a, то јест
a = b×c .
На пример, ако су дате дужи b = 24 cm и c = 6 cm, њихову геометријску
средину рачунамо a = b × c , односно a = 24 × 6 = 144 = 12 .
а) b = 9 cm и c = 4 cm
б) b = 16 cm и c = 4 cm
в) b = 80 cm и c = 5 cm
г) b = 20 cm и c = 5 cm
д) b = 25 cm и c = 9 cm
ђ) b = 100 cm и c = 9 cm
МАТЕМАТИКА 1.2. Талесова теорема
1. Три паралелне праве a, b и c секу дате полуправе Sm и Sn, као

што је приказано на сликама. Користећи Талесову теорему и
пропорционалност одговарајућих дужи, израчунај непознату дуж x,
на слици.
Према Талесовој теореми, одговарајуће
а) c дужи на датој слици су пропорционалне,
b n то јест важи пропорција:
a 5 3 : 5 = x : 10
3 5 · x = 3 · 10
5 · x = _____
x = __________
S x 10 m x = ______
б) S
a
6 9
b
2 x c
m n
в) m a
b
x c
28
S
n 1 4
2. Паралелне праве a, b и c секу дате праве m и n, као што је приказано

на сликама. Користећи Талесову теорему израчунај непознату
величину x.
а) б)
a c
b
a 6
24 8 x
b
m
x 2 c
n n 15 10
m
в) г) m n
m
a
x
6 4 12
b
n 5 x c
7 2
a b c
3. Ако су дужи AB и CD на сликама испод паралелне, израчунати

дужину дужи BO.
а) C D б) B D
x 14
4 3
O
O
4
12 A
x 28
A B C
4. Нацртај у свесци дуж AB, а затим је конструкцијски подели на два

једнака дела, користећи симетралу дужи.
а) AB = 9 cm б) AB = 11 cm в) AB = 13 cm
5. Нацртај у свесци дуж MN, а затим је конструкцијски подели на

четири једнака дела, користећи симетралу дужи. (Прво је подели на
два једнака дела а затим сваку ту половину подели на још два дела)
а) MN = 9 cm б) MN = 10 cm в) MN = 14 cm
6. Нацртај у свесци дуж CD, а затим је конструкцијски подели на три

једнака дела, користећи Талесову теорему. (Подсети се поступка из
уџбеника, страна 15.)
а) CD = 7 cm б) CD = 10 cm в) CD = 11 cm
7. Нацртај у свесци дуж CD, а затим је конструкцијски подели на пет

једнаких делова, користећи Талесову теорему. Затим на дужи CD
одреди тачку M, такву да је CM : MD = 2 : 3.
а) CD = 8 cm б) CD = 11 cm в) CD = 12 cm
8. Дуж AB = 9 cm подели у размери:

а) 2 : 1 б) 1 : 3 в) 2 : 5 г) 3 : 2 : 1 д) 2 : 1 : 4
9. Конструкцијски одреди четврту геометријску пропорционалу за

три дате дужи a, b и c, тј. конструиши дуж x, такву да је a : b = c : x.
(Подсети се поступка из уџбеника, страна 14.)
а) a = 2 cm, b = 5 cm и c = 3 cm
б) a = 6 cm, b = 3 cm и c = 8 cm
в) a = 7 cm, b = 6 cm и c = 5 cm
МАТЕМАТИКА 1.3. Сличност троуглова
1. Испод слике напиши врсту троугла према страницама.

C C
60° γ
а а b b C
b а
60° 60° α α
А а B А а B А c B
2. Испод слике напиши врсту троугла према угловима.

B C
C
а c
А B
C b А А B
3. Израчунај трећи, непознати унутрашњи угао троугла ако су позната

два његова унутрашња угла.
Да се подсетимо како ћемо израчунати непознати унутрашњи угао

троугла:
ако су дати унутрашњи углови троугла α = 68°, β = 55°, израчунати угао γ.
α + β + γ = 180°  збир унутрашњих углова у сваком троуглу је 180°
68° + 55° + γ = 180°  заменимо познате углове α и β
γ = 180° – (68° + 55°)  непознати угао троугла добијамо тако што од 180°
γ = 180° – 123° одузмемо збир два позната угла
γ = 57°
а) α = 47°, β = 76°, γ = ? б) α = 82°, β = ?, γ = 64° в) α = ?, β = 59°, γ = 69°
4. Одреди непознати угао троуглова на слици и напиши врсту троугла

према угловима.
а) б) C в) A
A
81° 34° 59°
67° γ α 45° β
B C А B C B
5. Израчунај непознати угао троугла а затим утврди да ли су дати

троуглови слични.
Троуглови су слични ако имају једнаке одговарајуће углове.
а) б) в)
64°
107°
48°
39° 42°
38° 107°
78°
64° 34°
6. Код датих сличних троуглова напиши парове одговарајућих

пропорционалних страница. (Одговарајуће пропорционалне
странице су оне које се налазе наспрам једнаких углова.)
а) б) в)
I
T R N
109° A 66°
41° S
R 49°
49°
M
72° 43° 41° M
G H
F
66°
K 109°
B C
L
72° 43°
D E
7. На слици су дати слични троуглови. Одреди парове одговарајућих

пропорционалних страница а затим израчунај непознате странице x
и y. Колики је коефицијент сличности?
а) б) T в)
S 4
69° G
E 35
12 H 45°
5 y
3 8 P x 112°
76° 38° 47° N I
C
D 6 E 47° 3 112° 4
U 45°
y L
12 20 7
x M
76° 38°
69° R
A x B 11
Q
8. Ако су дате странице првог троугла и коефицијент сличности,

одреди дужине страница другог, њему сличног троугла и обим оба
троугла.
а) a = 2 cm, b = 5 cm и c = 4 cm ; k = 3
a1 : а = b1 : b = c1 : c = k ⇒ a1 = k · а ; b1 = k · b; c1 = k · c;
a1 : 2 = b1 : 5 = c1 : 4 = 3 ⇒ a1 = 3 · 2 = 6 ; b1 = 3 · ____ = _____;
c1 = 3 · ____ = _____
O=a+b+c O1 = a1 + b1 + c1
O=2+5+4 O1 = 6 + ____ + _____
O = 11 cm O1 = _________
б) a = 4 cm, b = 7 cm и c = 9 cm; k = 4
в) a = 8 cm, b = 11 cm и c = 6 cm; k = 2
г) a = 14 cm, b = 6 cm и c = 10 cm; k = 0,5

9. Ако су дате странице првог троугла a, b, c и једна страница њему

сличног троугла, одреди коефицијент сличности, непознате
странице другог троугла и његов обим.
а) a = 6 cm, b = 7 cm и c = 8 cm; а1 = 18 cm
б) a = 5 cm, b = 8 cm и c =11 cm ; b1 = 16 cm
в) a = 12 cm, b = 16 cm и c = 10 cm; c1 = 5 cm
г) a = 15 cm, b = 9 cm и c = 12 cm; а1 = 5 cm
10. Ако је дата размера обима два слична троугла О : О1, и странице
једног троугла, одреди странице другог троугла и коефицијент
сличности.
а) О : О1 = 4 : 1; a = 24 cm, b = 32 cm и c = 16 cm
б) О : О1 = 1 : 3; a = 7 cm, b = 15 cm и c = 13 cm
в) О : О1 = 2 : 3; a = 12 cm, b = 24 cm и c = 30 cm
г) О : О1 = 4 : 5; a = 16 cm, b = 28 cm и c = 20 cm
МАТЕМАТИКА 1.4. Примена сличности на
правоугли троугао
1. Катете правоуглог троугла су 15 cm и 8 cm. Израчунај хипотенузу,

обим и површину тог троугла.
15 c
C 8 A
2. Хипотенуза правоуглог троугла је 13 cm а једна катета је 12 cm.
Израчунај другу катету, обим и површину тог троугла.
3. Израчунај непознати угао троугла а затим утврди да ли су дати

троуглови слични. Ако јесу, напиши парове одговарајућих
пропорционалних страница и израчунај непознате странице x и y.
B
x
A B
30 y
18 10
36°
54°
C 24 B
B
4. На основу података са слике израчунај хипотенузу c, одсечак

хипотенузе p или одсечак хипотенузе q, при чему знамо да је
c = p + q.
C C
а) б)
b h a b h a
8 5 9 q
A D B A D B
c 15
c = ___________ q = ___________
c = _______ q = _______
в) г)
A A
p 26 c
b b
h 12 h
C B C B
a a
p = ___________ c = ___________
p = _______ c = _______
5. На основу података са слике израчунај висину h. (h2 = p · q)

а) б)
A A
4 c 5 c
b b
h 9 h 10
C B C B
a a
h2 = p . q h2 = p . q
h2 = ____ . ____ h2 = ____ . ____
h2 = ______ h2 = ______
h = ______ h = ______
h = ______ h = ______
C C
в) г)
b h a b h a
p 4 15 q
A D B A D B
20 20
p = 20 – 4 h2 = p · q q = ________ h2 = __________
p = _______ h2 = ____ · ______ q = _______ h2 = ____ · ______
h2 = _______ h2 = _______
h = ________ h = ________
h = ________ h = ________
6. У правоуглом троуглу ABC дате су дужине катета a и b. Применом

Питагорине теореме и сличности на правоугли троугао израчунај
дужину хипотенузе c, висине h и одсечака p и q на које висина дели
хипотенузу.
Да се подсетимо:
C При решавању задатака овог типа користе се
следеће формуле:
– Примена Питагорине теореме
c2 = a2 + b2; b2 = p2 + h2; a2 = q2 + h2
b h a
– Примена сличности на правоугли троугао
p q h2 = p · q; b2 = p · c; a2 = q · c;
A D B
– Хипотенуза је висином h подељена на
c одсечке p и q, па је једнака њиховом збиру,
то јeст c = p + q.
а) а = 12 cm, b = 5 cm
c2 = 122 + 52 a2 = q · c b2 = p · c h2 = p · q
c2 = 144 + 25 122 = q · 13 52 = p · 13 25 144
c2 = 169 144 = q · 13 25 = p · 13 h2 = ×
13 13
C c = 169 144
q= 25 144
c = 13 13 h= ×
5 12 13 13
h 25 ×144
p q h=
A B 169
D 5 ×12 60
c h= ; h=
13 13
б) а = 9 cm и b = 12 cm в) а = 24 cm и b = 7 cm г) а = 12 cm и b = 16 cm
7. Одредити непознате елементе скупа {a, b, c, h, p, q} ако су a и b

катете правоуглог троугла, c хипотенуза, h висина која одговара
хипотенузи и p и q одсечци на које висина дели хипотенузу.
а) c = 10 cm, p = 6,4 cm б) q = 7,2 cm, c = 20 cm
в) a = 12 cm, b = 9 cm г) a = 10 cm, c = 26 cm
8. Израчунај обим и површину правоуглог троугла ако висина која

одговара хипотенузи дали ту хипотенузу на одсечке p = 16 cm и
q = 9 cm.
МАТЕМАТИКА 1.5. Примена сличности
1. На основу података са слике одреди висину дрвета.
6m
8m
20 m
2. Иван је висок 16 dm и стоји поред јарбола. У једном тренутку
дужина Иванове сенке је 4 dm а дужина сенке јарбола у том истом
тренутку је 6 dm. Одреди висину јарбола.
16 dm
4 dm
6 dm
2. ТАЧКА, ПРАВА, РАВАН
МАТЕМАТИКА 2.1. Основни геометријски
појмови
1. Нацртај и обележи три различите тачке А, B, C.
2. Нацртај и обележи три различите праве а, b, c.
3. Представи и обележи раван π.
4. Повежи слику са одговарајућим називом

A a
M m
π P
B
полуправа права дуж раван тачка

5. Правилно обележи дате геометријске појмове на слици.
МАТЕМАТИКА 2.1. Основни геометријски
појмови
6. Нацртај и обележи тражене геометријске појмове.
раван
тачка
права
полуправа
дуж
МАТЕМАТИКА 2.2. Тачка и права.
Одређеност праве
1. Нацртај праву а и тачке R и P које припадају датој правој и тачке M и

N које не припадају датој правој.
2. На основу дате слике упиши одговарајући знак ∈ или ∉ тако да

тврђења буду тачна.
a A _____ a A _____ b
D B _____ a B _____ b
A E C C _____ a C _____ b
F
b D _____ a D _____ b
B E _____ a E _____ b
F _____ a F _____ b
3. Допуни реченице
а) За три или више тачака које припадају истој правој кажемо да су
_____________________________________.
б) За три или више тачака које не припадају истој правој кажемо да су
_____________________________________.
в) Права је одређена са ________________________________________.
4. Нацртај три колинеарне тачке A, B, C тако да важи распоред B – A – C.

5. Нацртај три неколинеарне тачке M, N, P. Колико правих одређују ове

три тачке?
6. Колико правих одређују четири различите тачке? Испитај сва три

могућа случаја. Нацртај одговарајућу слику за сваки од њих.
први случај: други случај:

Све четири тачке припадају истој Међу датим тачкама постоје три
правој то јест све четири тачке су колинеарне.
колинеарне.
У првом случају четири различите У другом случају четири

тачке одређују ___________ различите тачке одређују
праву. ___________ праве.
трећи случај:
Све четири тачке не припадају
истој правој то јест све четири
тачке су неколинеарне.
У трећем случају четири

различите тачке одређују
___________ правих.
7. Колико различитих правих се може повући кроз једну дату тачку.

Скицирај и одговори
8. Дато је пет неколинеарних тачака. Колико се правих може повући

кроз ових пет тачака?
D
C
E
A B
9. Колико правих је одређено са 6 тачака распоређених као на слици

испод.
A B C D a
E F
10. Колико правих је одређено траженим бројем тачака, ако се зна да

међу датим тачкама не постоје три колинеарне тачке.
(У овом задатку користимо формулу за број правих одређених са
n (n ∈ N) тачака, међу којима не постоје три колинеарне тачке, а то је
n × (n -1)
.)
2
а) n = 4 б) n = 7 в) n = 9 г) n = 15
МАТЕМАТИКА 2.3. Тачка и раван.
Одређеност равни
1. Нацртај раван π и тачке A и B које припадају равни π и тачке C и D

које не припадају равни π.
2. На основу дате слике упиши одговарајући знак ∈ или ∉ тако да

тврђења буду тачна.
A _____ π
E B
B _____ π
C _____ π
A D _____ π
D E _____ π
π
3. Допуни реченице.
а) За четири или више тачака које припадају истој равни кажемо да су
_____________________________________.
б) За четири или више тачака које не припадају истој равни кажемо да су
_____________________________________.
4. За сваки од случајева одређености равни нацртај одговарајућу

слику
Раван је одређена са:
правом и тачком двема паралелним двема правама
ван ње правама које се секу
5. Дат је квадар ABCDA1B1C1D1. Осенчи раван одређену:

а) правом BC и тачком C1 б) правом CD и тачком D1
D1 C1 D1 C1
B1 B1
А1 А1
D C D C
А B А B
в) правом BD и тачком C1 г) правама AB и C1D1

D1 C1 D1 C1
B1 B1
А1 А1
D C D C
А B А B
6. Која темена датог квадра припадају равни π?
D1 C1
А1 B1
D C
А B
π
7. Колико равни је одређено траженим бројем тачака, ако се зна да

међу датим тачкама не постоје четири компланарне тачке?
(У овом задатку користимо формулу за број равни одређених са n

(n ∈ N) тачака, међу којима не постоје четири компланарне тачке, а то је
n × (n -1)×(n - 2)
.)
6
а) n = 4 б) n = 7 в) n = 9 г) n = 15
МАТЕМАТИКА 2.4. Oднос две праве
1 Нацртај три могућа положаја правих у простору, обележи их и

напиши математички запис тог положаја.
Положај правих у простору
Паралелне праве Праве се секу Мимоилазне праве
Праве a и b Пресек правих m и n је Праве c и d нису

су паралелне, тачка P, математички паралелне:
математички записујемо:
_______________
записујемо:
______________
Пресек правих c и d је
_________________
празан скуп:
_________________
2 Специјалан случај правих које се секу су нормалне праве, односно

праве које се секу под углом од 90°. Нацртај још два пута пар
нормалних правих у различитом положају, обележи нормалне
праве и математички запиши да су нормалне, као што је показано у
првом примеру.
1) y 2) 3)
C
x
Праве x и y су нормалне,
математички записујемо: x ⊥ y.
Пресек нормалних правих x и y
је тачка C: x ∩ y = {C}
3. Погледај дату слику па допуни реченице.
слика 1 слика 2 слика 3 слика 4
Праве су нормалне на слици _______.

Праве су паралелне на слици ________.
4. Нацртај и обележи:
1) Паралелне праве m и n
2) Праве a и b које се секу, тако да је а ∩ b = {P}
3) Нормалне праве p и q, тако да је p ∩ q = {N}
5. Погледај дату слику па запиши парове паралелних и нормалних

правих
Паралелне праве на слици су:
a _____ и _____.
Нормалне праве на слици су:
b 1) _____ и _____
m n 2) _____ и _____
6. На основу дате слике допуни реченице тако да добијеш тачна

тврђења.
1) Паралелне праве су: _____ и _____
2) Праве које се секу су: _____ и _____

E
x _____ и _____; _____ и _____
A B
_____ и _____; _____ и _____
y
3) Нормалне праве су:
C S
_____ и _____; _____ и _____
p
s
4) p ∩ x = ______; s ∩ y = ______;
x ∩ y = ______; p ∩ s = ______.
МАТЕМАТИКА 2.5. Права и раван. Нормала на
раван. Растојање тачке од равни
1. Повежи положај праве и равни са одговарајућим називом.

p
p
p
P π
π π
Права p паралелна Права p припада Права p продире (сече)

је са равни π: p || π равни π: p ⊂ π раван π: p ∩ π = {P}
2. Нацртај и обележи тражене положаје праве и равни и математички
запиши њихов однос, као што је урађено у претходном задатку.
1) Права m припада 2) Права n продире 3) Права s паралелна

равни π. (сече) раван π. је са равни π.
3. Нацртај помоћу троугаоног лењира нормалу на дате праве, као што

је показано у првом примеру.
b
a
m
p
4. Које од ивица квадра су нормалне на раван одређену тачкама:

(Тражену раван осенчи оловком а нормалне праве подебљај плавом
бојом.)
а) А, B, C б) A, D, D1
D1 C1 D1 C1
B1 B1
А1 А1
D C D C
А B А B
5. За дате положаје тачке А и равни π, повуци растојање тачке А од

равни π.
Кад кажемо растојање тачке од равни мисли се најкраће растојање а то
добијамо када из дате тачке повучемо нормалу на дату раван.
1) 2) 3)
А
π
π А
А
π
6. Одреди растојање тачака А и B ако су подаци као на слици. (Користи

Питагорину теорему.)
1) n 2) n
А А
5 8
12 B
β B π 6
7. Одреди растојање тачака C и D ако су подаци као на слици. (Користи

Питагорину теорему.)
1) 2)
n n
16
D D 9
α
φ
12
12
C
C
МАТЕМАТИКА 2.6. Oднос две равни.
Угао између две равни
1. Повежи положај две равни са одговарајућим називом.
m
α α
α≡β β
β
Равни α и β Равни α и β Равни α и β

се секу. се поклапају. су паралелне.
2. Нацртај тражене положаје две равни и математички запиши њихов

однос.
Равни π и φ су паралелне. Равни γ и δ се секу,

њихов пресек је права m.
3. Нацртај:
1) Две равни које се секу 2) Две нормалне равни – две
под оштрим углом. равни које се секу под
правим углом (90°).
МАТЕМАТИКА 2.6. Oднос две равни.
Угао између две равни
4. На датом квадру осенчи:
1) Један пар паралелних страна 2) Један пар нормалних страна
D1 C1 D1 C1
B1 B1
А1 А1
D C D C
А B А B
5. Самостално нацртај коцку и осенчи један пар паралелних равни

на њој.
МАТЕМАТИКА 2.7. Ортогонална пројекција. Нагибни
угао праве у односу на раван
1. Одреди ортогоналну (нормалну) пројекцију тачака A, B и C на дату

раван.
1) 2) 3)
A
C
π
π B
π
2. Одреди ортогоналну (нормалну) пројекцију датих дужи на раван π.
1) 2) 3) A
A B B
B
π π A π
3. Шта све може бити ортоганолна пројекција дужи на раван?

Заокружи тачне одговоре у датим реченицама.
Дуж AB, односно права
Дуж AB је паралелна са Дуж AB је нормална на
p која садржи дуж AB
равни. раван.
продире раван.
A B A B
A
B
π A′ B′
A′ B ′ πP A′ B′
π p
А′В′ = АВ А′В′ < АВ
Ортогонална
пројекција дужи АВ је Ортогонална
дуж/права. пројекција дужи АВ је
Ортогонална дуж/права.
Дужине ових дужи су
пројекција дужи АВ је
различите/једнаке. Дуж АВ је мања/већа
дуж/тачка.
Дуж АВ и пројекцијска од пројекцијске дужи
дуж А’В’ су нормалне/ А’В’.
паралелне.
4. Крајње тачке дужи АВ су са исте стране равни π, а од ње су удаљене

4 cm и 19 cm. Ако је А’В’ ортогонална пројекција дужи АВ на раван
π и ако је дужина пројекцијске дужи А’В’ = 20 cm, колика је дужина
дужи АВ?
B
Прво запишемо дате податке:
15 АА’ = 4 cm и закључујемо да је и В’C = 4 cm
A 20 C 19 ВВ’ = 19 cm
4 4 А’В’ = 20 cm и закључујемо да је и АC = 20 cm
A’ B’ BC = 19 cm – 4 cm
20
BC = 15 cm
AB2 = AC2 + BC2 Сада на правоугли троугао ABC применимо
AB = 20 + 15
2 2 2 Питагорину теорему након што смо закључили
AB2 = ______ + ______ да су AC и BC катете а AB хипотенуза тог троугла.
AB2 = ______
AB =
AB = ______

3 cm и 8 cm. Ако је А’В’ ортогонална пројекција дужи АВ на раван π и
ако је дужина пројекцијске дужи А’В’ = 12 cm, колика је дужина дужи
АВ?
На дату скицу упиши одговарајуће дужине дужи а затим реши задатак
као што је показано у претходном задатку.
B АА’ = ______ AB2 = AC2 + BC2

В’C = ______ AB2 = ______ + ______
A C ВВ’ = ______ AB2 = ______ + ______
А’В’ = ______ AB2 = ______
A’ B’ АC = ______ AB =
BC = _____________ AB = ______
BC = ______

дужи АВ?
C B
A’ B’

дужи АВ? Нацртај скицу.

дужи АВ? Нацртај скицу.
9. Тачка А припада равни α а тачка B је ван ње. Ако је нагибни угао

дужи АB према равни α 45° и дужина дужи , одредити
растојање тачке B од равни α, то јест дужину дужи BC.
B Троугао ABC је правоугли и

6 2 =a 2 једнакокраки са угловима 45°, 45°,
90° па закључујемо да су катете AC
и BC једнаке, односно да је троугао
45°
A C ABC половина квадрата и да би дуж
α AB била дијагонала тог квадрата.
d =a 2 Дакле, како је дијагонала квадрата
6 2 =a 2 d = a 2 , можемо израчунати страницу
а односно дужину дужи BC јер је
6=a
a = _____ a = BC.
BC = _____
10. Тачка А припада равни β а тачка B је ван ње. Ако је нагибни

угао дужи АB према равни α 45° и дата дужина дужи АB, одреди
растојање тачке B од равни β, то јест дужину дужи BC. (Види
претходни задатак).
а) АB = б) АB = 8 в) АB = 20
МАТЕМАТИКА 2.8. Полиедар
1. Колико страна, ивица и темена има полиедар на слици? Провери да

ли важи Ојлерова формула T – I + S = 2
a) S = ______ б) S = ______ в) S = ______

I = ______ I = ______ I = ______
T = ______ T = ______ T = ______
T – I + S = ________ T – I + S = ________ T – I + S = ________
2. Повежи правилне полиедре са њиховим називом.
октаедар додекаедар хексаедар тетраедар икосаедар

(коцка)
3. Нацртај мрежу коцке ивице 2 cm.

3. ЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ И
МАТЕМАТИКА НЕЈЕДНАЧИНЕ С ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ
3.1. Алгебарски изрази
1. Израчунај бројевну вредност израза:
а) 65 + 8 · 7 = __________________________
б) 91 – 54 : 6 = ___________________________
в) 4 · 100 – 144 : 3 = __________________________
г) 856 – 2 · (78 + 56) = _______________________
а) 8 · (–9) – 296 = ________________________________
б) 36 · (–5) – 308 : (–4) = ____________________________
в) 6,25 · 10 – 7,56 : (4,5 – 6,3 ) = __________________________
г) (56,3 – 27,45) : 5 + 3,8 · (–2,4 ) = _____________________________
а) 329 + 132 = _________________________________
б) 576 + 225 = ______________________________
в) 7 · (62 + 162) = ______________________________
г) 5 · ( 121 + 122) = _____________________________
д) 8 · 152 – 4 · 484 = ___________________________
ђ) 9 · 172 - 82 = ________________________________
МАТЕМАТИКА 3.1. Алгебарски изрази
а)
æ 4 1ö æ 9 ö
б) çç5 - 2 ÷÷÷ : çç- ÷÷÷ =
èç 5 5 ø èç 10 ø
в)
5 æ 2 1ö
г) : çç7 - 2 ÷÷÷ =
8 çè 3 4ø

а) P(x) = 3x + 2, за x = 5, (променљиву x треба заменити датим бројем 5)
P(5) = 3 · 5 + 2 = 15 + 2 = 17
б) R(x) = 7x – 1, за x = –2
_______________________________________
в) A(x) = –2x + 9, за x = 6
_______________________________________
г) F(x) = –4x – 3, за x = –8
_______________________________________
6. Ако је F(x) = x2 – 5x + 2, израчунај бројевну вредност израза за:

а) x = –6; F(–6) = (–6)2 – 5 · (–6) + 2 = 36 + 30 + 2 = 66 + 2 = 68
б) x = 7; F(7) = _________________________________________________
в) x = 0,4; F(0,4) = ______________________________________________
1 1
г) x = - ; F( - ) = _____________________________________________
5 5
МАТЕМАТИКА 3.2. Еквивалентни изрази.
Линеарни изрази.
● За два израза кажемо да су еквивалентни ако:

– имају једнаке бројевне вредности за све дозвољене вредности
променљивих.
– имају једнаке области дефинисаности;
1. Испитај да ли су еквивалентни изрази P(x) и R(x).

а) P(x) = 7x + 5x б) P(x) = 8x + 7
R(x) = 12x R(x) = 15x
в) P(x) = 6x г) P(x) = 3x + 4 – x – 1
6x 2 R(x) = 2x + 3
R(x) =
x
2. Који од датих израза је еквивалентан изразу 9x – 4?

а) 7x – 4x + 2
б) 4x – 1 + 5x – 3
в) 9x – 4x
г) 4x – 9
3. Повежи еквивалентне изразе:

3 · (x – 2) ● ● 5x
6x – x ● ● 13x – 7
10x + (3x – 7) ● ● 3x + 6
8x – (5x – 6) ● ● 3x – 6
МАТЕМАТИКА 3.2. Еквивалентни изрази.
Линеарни изрази.
4. Повежи еквивалентне изразе:

(x – 4) · (x + 4) ● ● x2 + 4x
(x – 1)2 ● ● 4x2 – 4x
x · (x + 4) ● ● x2 – 16
4x · (x – 1) ● ● x2 – 2x + 1
5. Заокружи који од датих израза су линеарни.
Израз је линеаран ако је облика ax + b. Променљива x је првог степена.

Променљива не може бити у имениоцу и не може бити испод корена.
6x -9 5x + 7
а) 3x2 + 1 б) x – 8 в) г)
3 x
д) x – 4x ђ) (x – 9)2 – 4 е) 6 · 2 x + 7 ж)
МАТЕМАТИКА 3.3. Једнакост.
Особине једнакости
1. Утврди тачност следећих једнакости:

а) 20 – 3 · 5 = 5
б) 40 : 4 + 4 · 7 = 35
в) –10 : 2 + 5 = 0
г) 5 + 2 · (4 + 3) = 19
2. Да ли су тачне следеће једнакости? Заокружи слово испред тачних

одговора.
3 1 4
а) + =
7 7 14
3 1 4
б) + =
7 7 7
в) 2,54 · 10 = 25,4
г) 19,82 : 10 = 198,2
3. Провери да ли су тачне једнакости

а) 24 · 23 = 212
б) 24 – 23 = 2
в) 24 · 23 = 27
г) 24 + 23 = 27
4. Повежи одговарајуће изразе тако да добијеш тачну једнакост.
16 + 9 ● ● 10
● ● 9
82 + 62 ● ● 5
25 + 4 ● ● 12
МАТЕМАТИКА 3.4. Једначина. Решење
једначине
1. Провери да ли је број 5 решење једначине.

а) 3x – 1 = 2 б) x + 9 = 14
в) 10 + 5x = 15 г) 5 + 2 · (x + 1) = 17
2. Провери да ли је број –2 решење једначине.

а) x + 4 = 2 б) –6 : x + 4 = 7
в) (2 – x) · 5 = 0 г) 8x · x = 32
3. Провери да ли је број 2 решење једначине.
7-2x
а) =2
3
x + 3 + x +1
б) =4
2
x 3x
в) + =2
4 4
5x2
г) =7
3
4. Који од датих бројева из скупа {0, 1, 2, 3} је решење једначине

7x – 6 = 15?
5. Који од датих бројева из скупа {–3, –2, –1, 0} је решење једначине

13x + 9 = –4?
6. Колико решења има једначина 0 · x = 4?
7. Колико решења има једначина 8 · (x – 1) = 8x – 8?

МАТЕМАТИКА 3.5. Еквивалентне једначине. Линеарна
једначина с једном непознатом
1. Да ли су еквивалентне једначине?
а) x + 11 = 18 и x = 6 б) x – 4 = 17 и x = 21
в) (27 – x) · 4 = 80 и x = 7 г) 48 : x = 6 и x = 8
2. Заокружи слово испред једначине која је еквивалентна једначини

x – 7 = 5.
а) x + 12 = 20 б) x · 4 = 8
в) (8 – x) · 7 = –28 г) 3x + 3 = 6
3. Заокружи слово испред једначине која је еквивалентна једначини

100 : x = 20.
а) 2x + 7 = 30 б) –50 : x + 1 = 11
в) 18 – x = 10 г) 3x + 9 = 24
4. Повежи еквивалентне једначине.

56 – x = 38 ● ● x = 60
x · 9 = 63 ● ● x = 18
x + 75 = 100 ● ● x=7
x : 4 = 15 ● ● x = 25
5. Које од датих једначина су линеарне?

а) 7x2 + 4x – 1 = 0 б) x2 – 6x – x2 = 1
3x -2
в) 6 · (x – 37) = 12 г) =2
x
2 x -7
д) =1 ђ) x – 13 = 0
3
МАТЕМАТИКА 3.6. Решавање линеарних једначина
са једном непознатом
1. Реши једначине, одреди непознати сабирак.
Непознати сабирак добијамо тако што од збира одузмемо познати

сабирак.
а) x + 8 = 20 ––8 б) x + 12 = 39 в) 129 + x = 250

x + 8 – 8 = 20 – 8
x = 20 – 8
x = 12 2 6
г) x + 9 = –14 д) x + =1
7 7
1 5
ђ) +x= e) –6,8 + x = –2,59
9 6
2. Реши једначине, одреди непознати умањеник.
Непознати умањеник добијамо тако што саберемо разлику и умањилац.
а) x – 54 = –72 +54 б) x – 13 = 41 в) x – 84 = –27

x – 54 + 54 = –72 + 54
x = –72 + 54
x = –18
1 7 3 5
г) x – =2 д) x – 1 =2
9 9 4 6
ђ) x – 7,6 = 3,48 e) x – 6 3 = 2 3
3. Реши једначине, одреди непознати умањилац.
Непознати умањилац добијамо тако што од умањеника одузмемо

разлику или применимо правило П2 по коме се решење једначине не
мења ако левој и десној страни једначине додамо или одузмемо исти
број или израз, (уџбеник страна 116).
а) 19 – x = –5 –19 б) 17 – x = 10 в) 63 – x = 28
19 – x – 19 = –5 – 19
–x = –5 – 19
–x = –24 ·(–1) 7 3
x = 24 г) –23 – x = 37 д) –x=1
8 8
2 2
ђ) 2 –x= e) 12,5 – x = –2,78
3 3
4. Реши једначине, одреди непознати чинилац.
Непознати чинилац добијамо тако што производ поделимо са познатим

чиниоцем, односно применимо правило П3, по коме се решење
једначине не мења ако леву и десну страну једначине помножимо или
поделимо истим бројем или изразом (уџбеник страна 116).
2 7 б) 8x = 48 в) 4x = –36
а) 2 x=1
3 9
8 16
·x= :
3 9
1 3
8 16 г) –7x = –49 д) ) 1 x = 3
x: = : 5 5
3 9
16 скратимо
x= ·
9 разломке
1 7
2 ђ) - 2 x=1 е) 10x = 93,5
x= 2 8
3
5. Реши једначине, одреди непознати дељеник.

Непознати дељеник добијамо тако што помножимо количник са
делиоцем, односно применимо правило П3, по коме се решење
једначине не мења ако леву и десну страну једначине помножимо или
поделимо истим бројем или изразом (уџбеник страна 116).)
3 б) x : 9 = 45 в) x : 10 = 170
а) x : 0,6 = 2
5
x : 0,6 = 2,6 · 0,6
г) x : (–3) = 19 д) x : 0,3 = 3,9
x
· 0,6 = 2,6 · 0,6
0,6
x = 1,56
4 1 æ 1ö
ђ) x : =2 е) x : çç-1 ÷÷÷ = 2,8
5 2 çè 4 ø
6. Реши једначине, одреди непознати делилац.
Непознати делилац добијамо тако што дељеник поделимо количником,

односно применимо правило П3, по коме се решење једначине не мења
ако леву и десну страну једначине помножимо или поделимо истим
бројем или изразом (уџбеник страна 116).
2
а) 7,28 : x = б) 12 : x = 4 в) 54 : x = –9
5
2 æ2 4 ö
x = 7,28 : çç = = 0, 4÷÷
5 çè 5 10 ÷ø
г) –375 : x = –5 д) 9,8 : x = 0,7
x = 7,28 : 0,4 проширимо оба
броја са 10
x = 72,8 : 4
x = 18,2
2 1 3 5
ђ) 6 :x= 4 е) 2 : x = -1
3 6 4 6
7. Реши једначине:
а) 3x + 12 = 45
б) 5x – 75 = –15
в) 81 + 2x = 37
г) 378 – 6x = 156
а) 1,8x + 4,38 = 16,98
7 2
б) x– 2 = -1
15 3
1 1
в) 2 – 3x = -
4 4
г) 7,26 – 0,1x = 7,2
а) (x + 28) – 17 = 54 б) 179 – (x – 39) = 131 в) 3 · (2x – 1) = 39

3 1 5
а) 4 – (x + 1 ) = 2
8 2 8
б) – (7x – )=
в) (4,1x – 47,1) + 14,8 = –20
x 1
а) + =1
3 4
x 1
б) – =1
3 4
x 1
в) · =1
3 4
x 1
г) : =1
3 4
x +2
а) =4
5
10 - x
б) =2
3
x +1 1
в) + =1
4 2
5 x +1 1
г) - =
9 6 18
МАТЕМАТИКА 3.7. Решавање неких типова једначина
које се своде на линеарне
1. Знајући да је а · b = 0 ако и само ако је a = 0 или b = 0, реши

једначине:
а) x · (x + 6) = 0 б) x · (x – 3) = 0 в) x · (11 – x) = 0
x=0 x+6=0
x=0–6
3
x = –6 г) 5x · (2 + x) = 0 д) (x – )·x=0
5
Једначина има два решења.
2. Растави на чиниоце па реши једначину.

а) x2 – 15x = 0 б) x2 – 7x = 0 в) 3x2 – 3x = 0
x · x – 15 · x = 0
x · (x – 15) = 0
г) 5x2 – 10x = 0 д) 8x2 – 12x = 0
x=0 x – 15 = 0
x = 0 + 15
x = 15
а) (x + 1) · (x – 9) = 0 б) (x – 57) · (x + 13) = 0 в) (x – 6) · (2x + 16) = 0
x+1=0 x–9=0
x=0–1 x=0+9
1 2
x = –1 x=9 г) (x – ) · ( + x) = 0 д) (3x – 18) · (x – 2) = 0
7 5
МАТЕМАТИКА 3.7. Решавање неких типова једначина
које се своде на линеарне
4. Користећи разлику квадрата, реши једначине:

а) x2 – 36 = 0 б) x2 – 81 = 0 в) x2 – 121 = 0
(x – 6) · (x + 6) = 0
x–6=0 x+6=0
г) 4x2 – 100 = 0 д) 9x2 – 144 = 0
x=0+6 x=0–6
x=6 x = –6
а) |x| = 5 б) |x – 8| = 3 в) |x| = 10
x=5 x = –5 x–8=3 x – 8 = –3
x=3+8 x = –3 + 8
5
г) |x| =
8
д) |x – 4| = 19
ђ) |7 + x| = 21
МАТЕМАТИКА 3.8. Примена линеарних једначина
с једном непознатом
1. Који број треба додати броју 49 да би се добио број 107?
2. Од ког броја треба одузети 75 да би се добио број 38?
3. Јелена је имала 865 динара своје уштеђевине. Када је од деде

добила одређену суму новца њена уштеђевина је износила 1 000
динара. Колико новца је Јелена добила од деде?
4. Марко је имао 500 динара. Након што је у продавници купио

чоколаду остало му је 383 динара. Колико је коштала чоколада коју
је Марко купио?
5. Сара је прочитала књигу од 140 страна за три дана. Првог дана је

прочитала 57 страна, другог 45 страна а трећег дана остатак. Колико
страна је Сара прочитала трећег дана?
6. На крају школске године Дејан је имао укупно 156 изостанака.

Од тог броја 145 часова су оправдани изостанци а остало су
неоправдани. Израчунај број неоправданих изостанака.
МАТЕМАТИКА 3.8. Примена линеарних једначина
7. Трострука вредност неког броја износи 432. Који је то број?
8. Који број треба поделити са 9 да би се добио број 70?
9. Ана је четири килограма јагода платила 520 динара. Колико кошта

један килограм јагода?
10. Дужа страница правоугаоника је 12 cm а обим 42 cm. Одреди краћу

страницу тог правоугаоника.
11. Ако од петоструке вредности неког броја одузмемо 41, добија се

број 89. Који је то број?
МАТЕМАТИКА 3.9. Неједнакост
1. Испитај тачност датих неједнакости. Поред неједнакости стави

слово Т ако је тачна или слово Н ако је неједнакост нетачна
а) 7 > 0 б) –7 > 0 в) 72 > 0 г) (–7)2 > 0 д) –72 > 0
ђ) |7| > 0 е) |–7| > 0 ж) 7 > 0 з) -7 > 0 и) – 7 > 0
2. У празна поља упиши одговарајући знак неједнакости (< или >).

2
а) –23 0 б) (–2)3 0 в) 23 0 г) 23 0 д) - (-23) 0
3. Провери тачност датих неједнакости.

а) 67 > 76 б) –45 < 28 в) –100 > –101 г) 35,6 < 3,56
3 7 1 1 5 1 9
д) < ђ) < е) – >– ж) ³ 0,9
8 8 4 9 7 7 10
4. Израчунај обе стране неједнакости па утврди да ли је тачно.

а) 93 – 37 > 43 + 24 б) 18 – 55 < –18 – 17
в) –26 · (–3) > 2 · (–54 + 75) г) (–8)2 £ –16 · (–4)
д) 10 < 102 д) 36 + 64 ³
5. Ако је m < n у празна поља упиши одговарајући знак неједнакости

(< или >).
(Води рачуна да се знак неједнакости мења ако се лева и десна страна
неједнакости помноже или поделе истим негативним бројем.)
а) m + 6 n+6 б) m – 4 n–4 в) m + (–2) n + (–2)
г) m · (–7) n · (–7) д) m : 3 n:3 ђ) m : (–1) n : (–1)
m n
е) ж) m · (–(–5)) n · (– (–5))
4 4
МАТЕМАТИКА 3.10. Неједначине. Решење неједначине.
Линеарне неједначине
1. Да ли је број –4 решење неједначине?

а) x < –1
б) x < –14
в) x ³ –4
г) 0 < x
2. Провери да ли број 10 припада скупу решења датих неједначина.

а) x + 12 < 20
б) 4x – 43 > –5
в) 2x – 3 £ 17
3
г) - x ³ –5
5
3. Заокружи елементе скупа А = {–3; 19; 12; –21; 63; 9} који су решење
неједначине 3x – 21 > 6.
1
4. Који елементи скупа B = {0; ; 2; –2; 22; 22 } су решење неједначине
2 – 5x £ –8? 2
5. Које од датих неједначина су линеарне? Заокружи слово испред

тачних одговора.
2
а) 7x3 < 300 б) x +1 > 0 в) 3 · x – 3 £ 64 г) 0,4 · x2 < –5
3
МАТЕМАТИКА 3.11. Скуп решења линеарне
неједначине
1. На бројевној правој представи дате интервале.
Ако сте заборавили, подсетитe се у уџбенику на странама 150 и 151.
а) x ∈ (–3, 2)
б) x ∈ [–1, +∞)
в) x ∈ (–7, –3]
г) x ∈ (–∞, 2]
2. Напиши интервале чији је графички приказ на слици.

а) б)
в) г)
3. Решење датих неједначина запиши помоћу интервала и представи

графички.
а) x < 2 б) x ³ –4 в) –1 < x £ 5
МАТЕМАТИКА 3.11. Скуп решења линеарне
неједначине
4. Одреди скуп решења неједначине у скупу природних бројева N.

Решење представи помоћу интервала и графички а затим запиши
скуп природних бројева који су решење неједначине.
а) –1 £ x £ 4
x ∈ [–1, 4]
x ∈ {1, 2, 3, 4}
б) x > –5 в) x £ 6 г) –6 < x £ 5 д) 7 > x ³ 3
5. Који цели бројеви су решења неједначине? Запиши скуп решења.

а) x ³ –9 б) x < –7
x ∈ {–9, –8, –7, ... }
1
в) –10 < x £ –4 г) –3 £ x £ 6,1
3
6. Решења датих неједначина у скупу R представи на бројевној правој

и помоћу интервала:
а) x < 15 б) x ³ –8
в) –1 £ x < 4,3 г) –9,5 < x < –2

МАТЕМАТИКА 3.12. Еквивалентне неједначине.
Решавање линеарних неједначина
1. Да ли су дате неједначине еквивалентне?

а) x ³ 13 и б) x < –3 и в) x £ 4 и г) x > 13 и
x ³ 10 + 3 x + 1 < –2 4x £ 4 x > 122 + 52
2. Реши неједначине и скуп решења представи на бројевној правој и

помоћу интервала.
7 1 2
а) x + 12 ³ 5 б) 3,8 + x < –1 в) x + >1 г) x + 2 ³ 1,25
8 8 5

1 1
а) x – 7 > 6 б) x – 108 ³ –8 в) x – £ г) x – 4 < 6,57
2 3

Знак неједнакости се мења ако се лева и десна страна неједнакости
помноже или поделе истим негативним бројем.
а) 17 – x < –3 –17 б) 37 – x ³ 50 в) –14 – x > –65
17 – x – 17 < –3 – 17
–x < –3 – 17
–x < –20 · (–1) *
1
x > 20 г) 9,34 – x £ 5,8 д) 8 – x < 10
4
x ∈ (20, +∞)
5. Реши неједначине.
*Ако је страна на којој је непозната променљива негативна, помножимо
неједначину са (–1) да би та страна била позитивна, при чему се мења
знак неједнакости.
3 1 б) 7x £ –56 в) –4x < –20 *

а) – 2 x> 1
4 4
11 5
– ·x> · (–1) *
4 4
11 5
·x<–
4 4
5 11
x<– : г) 0,2x < 6,85 д) –3x ³ 10 *
4 4
5 4
x<– ·
4 11
5
x<–
11
5
x ∈ (–∞, – )
11
–
6. Реши неједначине:
а) x : 3 £ 36 б) x : (–5) > 45
в) x : 25 £ –300 д) x : (–2) < –25
а) 2x + 7 > 33 б) 10x – 99 £ –29
в) 764 – 9x > 44 д) 6 : x + 7 ³ 10
а) 24 + (x – 9) > 60 б) 220 – (x + 73) £ 57 в) 5 · (2x – 4) < –50
МАТЕМАТИКА 3.13. Примена линеарних неједначина
1. Ако од неког броја одузмемо 5 добије се број који је мањи од 3.

Одреди све природне бројеве који задовољавају ову неједнакост.
2. За које вредности променљиве x је израз 3 · (x + 18) позитиван?
3. За које вредности променљиве x је израз (x – 89) + 26 ненегативан?
4. Одреди вредност променљиве x тако да збир израза 5x – 4 и x + 1

буде мањи од 9.
5. Одреди вредност променљиве x тако да разлика израза x + 3 и

6x – 11 не буде мања од –6.
МАТЕМАТИКА 3.14. Неједначине за чије решавање
користимо линеарне неједначине
Подсети се како се решавају неједначине с апсолутном вредношћу у

уџбенику на страни 172.
1. 1. Реши неједначине:
а) |x| < 5 б) |x| < 9 в) |x| £ 58
а) |x| > 17 б) |x| ³ 2 в) |x| > 31
а) |x + 1| £ 13 б) |x – 3| < 22 в) |2x + 1| < 49
а) |x – 2| ³ 7 б) |x + 4| > 16 в) |2x – 1| > 63
4. ПРИЗМА
МАТЕМАТИКА 4.1. Појам, врста и
елементи
1. Међу датим геометријским телима заокружи све призме.
2. Нацртај (скицирај):
а) коцку б) квадар в) тространу призму
елементи
3. На датим призмама подебљај или осенчи основне елементе.

Основни елементи призме
доња база горња база бочна бочна основна висина
(осенчити) (осенчити) страна ивица ивица (подебљати
(осенчити (подебљати (подебљати једну од
једну бочну једну бочну једну ивица која
страну) ивицу) основну је једнака
ивицу) висини)
4. На основу података са слике допуни реченице.

а) Доња база је _________________
(написати која фигура).
б) Бочна страна је __________________
(написати која фигура).
7 cm в) Основна ивица има дужину ____________.
г) Бочна ивица има дужину __________.
д) Висина је дужине __________.
3 cm
5. Заврши попуњавање табеле као што је започето
правилна правилна
правилна
назив призме четворострана шестострана
тространа призма
призма призма
слика
једнакостраничан
основа
троугао
број бочних
3
страна
МАТЕМАТИКА 4.2. Мрежа праве призме.
Површина праве призме.
1. За дате правилне призме нацртати одговарајућу мрежу.

(Погледај уџбеник на страни 182.)
а) правилна тространа призма
б) правилна четворострана призма
2
в) правилна шестострана призма
1,5
2. Попуни табелу траженим формулама.

површина
површина површина призме
назив призме
основе (базе) B омотача M
P=2·B+M
правилна
тространа
призма
правилна
четворострана
призма
Пправилна
шестострана
призма
3. Нацртај мрежу коцке чија је ивица а = 2 cm.

4. Ако је дата ивица коцке а, израчунај њену површину P, дијагоналу

једне стране коцке d, дијагоналу коцке D и површину дијагоналног
пресека коцке Pdp.
Подсети се на урађеном примеру како се решава задатак а затим
самостално уради остале примере.
а) коцка Коцка се састоји Дијагонала једне Дијагонала
од шест једнаких стране коцке коцке D изводи
а = 3 cm квадрата па је d је у ствари се из Питагорине
њена површина: дијагонала теореме:
P, d, D, Pdp = ?
P = 6 · a2 квадрата:
P = 6 · 32
3
P=6·9
P = 54 cm2
3 D
3
Дијагонални пресек коцке је правоугаоник чије су ивице дијагонала базе

d и висина коцке H = a. Површина дијагоналног пресека је површина
тог правоугаониика коју добијамо када помножимо дужину и ширину
правоугаоника.
Pdp = d · H
d
б) коцка в) коцка г) коцка

а = 5 cm а = 6 cm а = 10 cm
P, d, D, Pdp = ? P, d, D, Pdp = ? P, d, D, Pdp = ?
5. Израчунај површину коцке ако је дијагонала једне њене стране

cm.
6. Израчунај површину коцке ако је њена дијагонала cm.
7. Израчунај површину коцке ако је површина дијагоналног пресека

cm2.
8. Површина коцке је P = 96 cm2. Израчунај површину дијагоналног

пресека те коцке Pdp.
9. Израчунај површину P и дијагоналу D квадра ако су дате његове

ивице a, b, c.
a) квадар P = 2 · (a · b + a · c + b · c) D2 = a2 + b2 + c2
а = 12 cm P = 2 · (12 · 15 + 12 · 16 + 15 · 16) D2 = 122 + 152 + 162
b = 15 cm P = 2 · (180 + 192 + 240) D2 = 144 + 225 + 256
c = 16 cm P = 2 · 612 D2 = 625
P, D = ? P = 1 224 cm2
D = 25 cm
б) квадар
а = 3 cm
b = 4 cm
c = 12 cm
P, D = ?
в) квадар
а = 6 cm
b = 8 cm
c = 24 cm
P, D = ?
г) квадар
а = 9 cm
b = 12 cm
c = 20 cm
P, D = ?
10. Израчунај површину правилне четворостране призме ако је дата

основна ивица и висина.
a) правилна B = a2 P=2·B+M
B
четворострана B = 82 P = 2 · 64 + 320
призма B = 64 cm2 P = 128 +320 10
а = 8 cm P = 448 cm2
H = 10 cm M=4·a·H
P=? M = 4 · 8 · 10 B
8
M = 320 cm2 8
б) правилна
призма
а = 6 cm
H = 8 cm
P=?
в) правилна
призма
а = 5 cm
H = 12 cm
P=?
г) правилна
призма
а = 4 cm
H = 20 cm
P=?
11. Израчунај површину правилне четворостране призме ако је

дијагонала основе cm а висина призме је 9 cm.
12. Израчунај површину P и површину дијагоналног пресека Pdp

правилне четворостране призме ако је површина основе B = 49 cm2
и висина призме је 10 cm.
Pdp
10
13. Израчунај површину правилне тростране призме ако је дата

a) правилна База је Омотач се P=2·B+M
тространа једнакостраничан састоји из три
P = 2 · 16 3 + 144
призма троугао: правоугаоника:
а = 8 cm M=3·a·H P = 32 3 + 144 cm2
H = 6 cm B= M=3·8·6
P=? M = 144 cm2 B
2
8· 3
B=
4
6
64 · 3 8 8
B= B
4
B = 16 3 cm2 8
б) правилна тространа
призма
а = 4 cm
H = 8 cm
P=?
в) правилна тространа
призма
а = 6 cm
H = 10 cm
P=?
г) правилна тространа
призма
а = 10 cm
H = 11 cm
P=?
14. Израчунај површину правилне шестостране призме ако је дата

a) правилна База је правилан Омотач се P=2·B+M
шестострана шестоугао: састоји из шест
призма правоугаоника: P = 2 · 216 3 + 1 440
а = 12 cm B=6· M=6·a·H P = 432 3 + 1 440 cm2
H = 20 cm M = 6 · 12 · 20
122 · 3
B= 6· M = 1 440 cm2
P=? 4
144 · 3
B= 6·
4
B = 6 · 36 3
B = 216v cm2
б) правилна шестострана призма

а = 6 cm
H = 8 cm
P=?
в) правилна шестострана призма

а = 4 cm
H = 12 cm
P=?
г) правилна шестострана призма

а = 8 cm
H = 10 cm
P=?
МАТЕМАТИКА 4.3. Запремина праве
призме
1. Израчунај запремину коцке ако је дата њена ивица а.

а) а = 3 cm
Запремину коцке V
б) а = 5 cm добијамо тако што
а – висина
помножимо дужину,
в) а = 10 cm ширину и висину коцке:
а – ширина V=a·a·a
а – дужина V = a3
2. Израчунај запремину коцке ако је дата њена површина.

a) коцка Да бисмо израчунали P = 6 · a2 V = a3
запремину коцке, прво 384 = 6 · а2
P = 384 cm2 V = 83
треба израчунати ивицу а2 = 384 : 6
V=? коцке. V=8·8·8
а2 = 64
Ивицу коцке а добићемо V = 64 · 8
из дате површине, преко а = 64
а = 8 cm V = 512 cm3
формуле:
б) коцка
P = 96 cm2
V=?
в) коцка
P = 216 cm2
V=?
г) коцка
P = 294 cm2
V=?
МАТЕМАТИКА
3. Израчунај површину и запремину коцке ако је дијагонала једне

њене стране cm.
4. Израчунај површину и запремину коцке ако је дијагонала коцке

cm.
5. Израчунај површину и запремину коцке ако је површина

дијагоналног пресека коцке cm2.
6. Израчунај запремину квадра ако су дате његове ивице а, b, c.

а) а = 5 cm, b = 4 cm, c = 7 cm
c – висина
b – ширина
б) а = 8 cm, b = 6 cm, c = 10 cm а – дужина
Запремину квадра V добијамо

тако што помножимо дужину,
ширину и висину квадра:
в) а = 12 cm, b = 5 cm, c = 9 cm
V=a·b·c
призме
7. Израчунај површину квадра ако су дате две ивице и запремина.

a) квадар Прво ћемо V=a·b·c P = 2 · (a · b + a · c + b · c)
V = 210 cm3 израчунати 210 = а · 6 · 5 P = 2 · (7 · 6 + 7 · 5 + 6 · 5)
непознату ивицу а P = 2 · (42 + 35 + 30)
b = 6 cm 210 = а · 30 P = 2 · 107
заменом познатих
c = 5 cm вредности у а = 210 : 30 P = 214 cm2
P=? формулу за а = 7 cm
запремину:
a) квадар
V = 24 cm3
a = 2 cm
b = 3 cm
P=?
б) квадар
V = 240 cm3
b = 10 cm
c = 4 cm
P=?
в) квадар
V = 600 cm3
a = 12 cm
c = 5 cm
P=?
призме
8. Израчунај запремину квадра ако су дате две ивице и површина.

a) квадар P = 2 · (a · b + a · c + b · c) V=a·b·c
P = 318 cm2 P=2·a·b+2·a·c+2·b·c V=6·7·9
318 = 2 · а · 7 + 2 · а · 9 + 2 · 7 · 9
b = 7 cm, V = 42 · 9
318 = 14а + 18а + 126
c = 9 cm 318 = 32а + 126 V = 378 cm3
V=? 32а = 318 – 126
32а = 192
а = 192 : 32
Прво ћемо израчунати
а = 6 cm
непознату ивицу а
заменом познатих
вредности у формулу
за површину:
б) квадар в) квадар г) квадар
P = 62 cm2 P = 184 cm2 P = 376 cm2
а = 2 cm b = 5 cm а = 6 cm
c = 5 cm c = 8 cm b = 10 cm
V=? V=? V=?
9. Колико литара воде може да стане у акваријум облика квадра

дужине 5 dm, ширине 3 dm и висине 2 dm?
1 литар = 1 dm3
1 l = 1 dm3
призме
10. Израчунај површину и запремину правилне четворостране призме

ако је дата основна ивица и висина:
За све призме важи:
а) а = 5 cm, H = 8 cm б) а = 4 cm, H = 10 cm
P=2·B+M
V=B·H
в) а = 3 cm, H = 9 cm г) а = 6 cm, H = 7 cm
11. Израчунај површину и запремину правилне тростране призме ако

је дата основна ивица и висина:
а) а = 2 cm, H = 9 cm б) а = 4 cm, H = 10 cm в) а = 10 cm, H = 8 cm
12. Израчунај површину и запремину правилне шестостране призме

ако је дата основна ивица и висина:
а) а = 4 cm, H = 7 cm б) а = 10 cm, H = 9 cm в) а = 8 cm, H = 10 cm
5. ПИРАМИДА
елементи
1. Међу датим фигурама заокружи оне које имају облик пирамиде.
2. На свакој слици подебљан је неки од основних елемената пирамиде.

Испод слике напиши који елемент пирамиде је подебљан, као што је
започето на првој слици.
Понуђени одговори: основна ивица, бочна ивица, врх пирамиде, основа
пирамиде, бочна страна пирамиде, висина бочне стране – апотема,
висина пирамиде
основна ивица
елементи
3. Повежи назив пирамиде са основом која јој одговара.

тространа пирамида ● ● четвороугао
правилна четворострана пирамида ● ● једнакостраничан троугао
правилна шестострана пирамида ● ● квадрат
четворострана пирамида ● ● произвољан троугао
правилна тространа пирамида ● ● правилан шестоугао
4. На датој слици обележи елементе одговарајућим словом.

● врх пирамиде S
● основна ивица a
● бочна ивица s
● висина H
● апотема h
5. Погледај слику правилне тростране пирамиде и допуни реченице

1) Основа или база правилне тростране пирамиде је
_______________________________ (написати која фигура).
2) Дужина основне ивице пирамиде је ________.
3) Дужина висине пирамиде је ________.
4) Дужина бочне ивице пирамиде је _______.
5) Бочне стране правилне тростране пирамиде су
_____________________________ (написати које фигуре).
6 cm
5 cm
3 cm
МАТЕМАТИКА 5.2. Мрежа пирамиде.
Површина
1. Нацртај у свесци мрежу правилне четворостране пирамиде чија

је основна ивица а = 3 cm а бочна ивица s = 5 cm. Покушај затим од
картона да направиш ову пирамиду. Испод је дата скица како би то
требало да изгледа а ти у свесци нацртај по димензијама.
2. Израчунај површину правилне четворостране пирамиде ако је дата
основна ивица а и апотема h. (B = a2, M = 4 · ; P = B + M)
а) а = 3 cm, h = 6 cm б) а = 7 cm, h = 10 cm в) а = 8 cm, h = 12 cm

Површина

основна ивица а и висина пирамиде H.
а) а = 10 cm, H = 12 cm ; a× h
B = a2 M=4·
2
B = ______
M=2·a·h
B = _______ cm2
H h H h M = ____________
M = _________ cm2
æ a ö
æ a ö÷ æ a ö÷ h2 = H2 + çç ÷÷÷ 2
çç ÷ çç ÷ çè 2 ø
çè 2 ÷ø çè 2 ÷ø P=B+M
æ10 ö P = ___________
Да бисмо израчунали h2 = 122 + çç ÷÷÷ 2
çè 2 ø P = _______ cm2
површину омотача M треба h = _____________
2
нам апотема h коју ћемо h2 = _____________

израчунати применом h = _____________
Питагорине теореме на h = _____________
осенчени троугао:
б) правилна четворострана пирамида

а = 6 cm, H = 4 cm
P=?
в) правилна четворострана пирамида

а = 16 cm, H = 15 cm
P=?
г) правилна четворострана пирамида

а = 20 cm, H = 24 cm
P=?
Површина

основна ивица а и бочна ивица s.
бочна страна а) а = 30 cm, s = 25 cm a× h

пирамиде B=a 2 M = 4 ·
2
B = ______
M=2·a·h
B = _______ cm2
M = ____________
s M = _________ cm2
h s h æ a ö
s2 = h2 + çç ÷÷÷ 2 P=B+M
èç 2 ø P = ___________
æaö P = _______ cm2
æ a ÷ö
çç ÷
æ a ö÷
çç ÷ h2 = s2 – çç ÷÷÷ 2
çè 2 ø
çè 2 ÷ø çè 2 ø÷ h2 = _____________
h2 = _____________
Апотему h рачунамо
h2 = _____________
применом Питагорине
h = _____________
теореме на осенчени
h = _____________
троугао:
б) правилна четвроространа пирамида

а = 12 cm, s = 10 cm
P=?
в) правилна четворострана пирамида

а = 18 cm, s = 15 cm
P=?

а = 24 cm, s = 20 cm
P=?
Површина
5. Израчунаj површину дијагоналног пресека правилне четворостране

пирамиде ако је дата основна ивица а и висина H:
Површина дијагоналног пресека једнака
је површини једнакокраког троугла:
d ×H
s s s Pdp = тј. Pdp =
2
s H H
а) правилна
d a четворострана 14 2 ×17
a пирамида Pdp =
2
Дијагонални пресек је а = 14 cm, H = 17 cm
Pdp = 7 2 · 17
осенчени једнакокраки Pdp = ?
троугао чија је основица Pdp = 119 2 cm2
Pdp =
дијагонала квадрата d а
висина тог троугла је висина
пирамиде H.
б) правилна в) правилна г) правилна

четворострана четворострана четворострана
пирамида пирамида пирамида
а = 8 cm, H = 11 cm а = 7 cm, H = 10 cm а = 6 cm, H = 12 cm
Pdp = ? Pdp = ? Pdp = ?
6. Нацртај у свесци мрежу правилне једнакоивичне тростране

пирамиде ивице а = 3 cm. Покушај затим од картона да направиш
ову пирамиду. Скица испод може ти помоћи.
3 3
3
3
3
Површина
7. Израчунај површину правилне тростране пирамиде ако је дата

основна ивица а и апотема h.
a) правилна тространа Омотач чине три
пирамида једнакокрака троугла:
h а = 4 cm, h = 6 cm
P=? M=3·
База је једнакостраничан
a троугао: 4×6
M=3·
2
M = ____________
B= M = _________ cm2
42 · 3 P=B+M
B=
4 P = ___________
B= P = ________________ cm2
B=
б) правилна тространа пирамида

а = 2 cm, h = 7 cm
P=?
в) правилна тространа пирамида

а = 6 cm, h = 9 cm
P=?
г) правилна тространа пирамида

а = 8 cm, h = 10 cm
P=?
Површина
8. Израчунај површину тетраедра – једнакоивичне тростране

пирамиде, ако је дата ивица а.
a) тетраедар
P = a2 · 3
а = 6 cm
P=? P = 62 · 3
P = 36 3 cm2
Тетраедар – једнакоивична тространа пирамида, значи да су све ивице

пирамиде једнаке па су бочне стране једнакостранични троуглови, исти
као и база. Дакле, ову пирамиду чине 4 једнакостранична троугла па је
a2 3
њена површина P = 4 · . Када скратимо четворке, остаје P = a2 · 3
4
б) тетраедар в) тетраедар г) тетраедар
а = 5 cm а = 8 cm а = 10 cm
P=? P=? P=?
Површина
9. Нацртај у свесци мрежу правилне шестостране пирамиде основне

ивице а = 3 cm и бочне ивице s = 5 cm. Покушај затим од картона да
направиш ову пирамиду. Скица испод може ти помоћи.
5 5
10. Израчунај површину правилне шестостране пирамиде ако је дата

основна ивица а и апотема h.
a) правилна шестострана
пирамида 62 · 3
а = 6 cm, h = 9 cm B=6·
4
P=?
36 · 3
B=6·
База је правилан шестоугао: 4
B=6·9 3
B=6· B = 54 3 cm2
Омотач чине шест P=B+M

једнакокраких троуглова:
P = (54 3 + 162) cm2
a× h или ако се извуче највећи
M=6·
2 заједнички делилац
6×9 испред заграде:
M=6·
2 P = 54 · ( 3 + 3) cm2
M=3·6·9
M = 162 cm2
МАТЕМАТИКА 5.3. Запремина пирамиде
1. Израчунати запремину правилне четворостране пирамиде ако су

дати основна ивица и висина:
За све пирамиде важи:
B ·H
P=B+M V=
3
a) правилна четворострана
пирамида
V=
а = 5 cm, H = 12 cm
V=? V=
B = a2 V=
B = ______ V = ________cm3
B = ________cm2
б) правилна четворострана пирамида

а = 3 cm, H = 7 cm
V=?
в) правилна четоространа пирамида

а = 10 cm, H = 15 cm
V=?

а = 6 cm, H = 9 cm
V=?
2. Израчунај запремину правилне четворостране пирамиде ако је

површина основе 20 cm2 а висина пирамиде 12 cm.

обим основе 32 cm а висина пирамиде 18 cm.

дијагонала основе 6 cm а висина пирамиде 9 cm.
5. Израчунај површину и запремину правилне

четворостране пирамиде ако је основна ивица 12 cm
а висина пирамиде 8 cm.
H h
æ a ö÷
çç ÷
çè 2 ÷ø
6. Израчунај површину и запремину правилне четворостране

пирамиде ако је основна ивица 16 cm а висина бочне стране
(апотема) 17 cm.
7. Површина правилне четворостране пирамиде је 360 cm2 основна

ивица 10 cm. Израчунај запремину ове пирамиде.
8. Запремина правилне четворостране пирамиде је 64 cm3 а висина

3 cm. Израчунај површину ове пирамиде.
9. Израчунати запремину правилне тростране пирамиде ако су дати

основна ивица и висина
a) правилна тространа пирамида
а = 4 cm, H = 6 cm B×H
V=? B= V=
3
б) правилна тространа в) правилна тространа г) правилна тространа

V=? V=? V=?
10. Израчунај запремину правилне шестостране пирамиде ако су дати

основна ивица и висина пирамиде:
a) правилна шестострана
пирамида B×H
а = 6 cm, H = 12 cm B=6· V=
3
V=?
б) правилна в) правилна г) правилна

шестострана шестострана шестострана
V=? V=? V=?
6. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА
МАТЕМАТИКА 6.1. Функција
1. Функција значи зависност једне величине од друге. Тако обим неке

фигуре зависи од дужине страница те фигуре. Изрази обим тражене
фигуре у зависности од дужине страница.
а) Обим једнакостраничног троугла О = 3 · а
б) Обим квадрата ___________
в) Обим правоугаоника _____________
г) Обим једнакокраког троугла _______________
д) Обим произвољног троугла _________________
2. Изрази:
а) површину квадрата у зависности од страница ____________
б) површину квадрата у зависности од дијагонала ______________
в) површину правоугаоника у зависности од страница _____________
г) површину ромба у зависности од странице и висине ______________
3. Свакога дана деда Јеврем купује новине на киоску које коштају

20 динара. Изрази формулом зависности колико новца (y) ће деда
Јеврем потрошити на новине након x дана.
4. Јована је у продавници купила мобилни телефон на кредит. Трговац

је израчунао да ће јој месечна рата бити 1 000 динара и да мора
платити још 1 500 динара за учешће. Изрази формулом зависности
колико новца ће Јована отплатити након x месеци.
МАТЕМАТИКА 6.2. Функција директне пропорционалности
y = k · x (k ≠ 0) – понављање
1. Функција директне пропорционалности дата је формулом y = k · x.

Попуни табелу за дате вредности променљиве x.
a) y = 5 · x б) y = 8 · x
x 0 1 2 3 4 x –2 –1 0 5 9
y=5·x y=8·x
в) y = –2 · x г) y = –7 · x
x –5 –3 0 1 6 x –10 –8 0 3 5
y = –2 · x y = –7 · x
2. Ако је дата функција директне пропорционалности f(x) одреди

тражене вредности функције.
а) f(x) = 4 · x б) f(x) = 0,2 · x 1

f(8) = 4 · 8 = 32 f(4) = 0,2 · 4 = _____ в) f(x) = ×x
3
f(11) = __________ f(9) = __________ 1
f(–9) = __________ f(–10) = __________ f(12) = × 12 = _______
3
f(–6) = ______________
f(0,2) = __________ f(–0,5) = __________
f(–9) = ______________
3. Ако тачка А припада графику зависности функције директне

пропорционалности, одреди њен коефицијент и формулу.
а) А(2, 14 ) б) А(4, 12) в) А(1, –6 )
y y
y=k·x ⇒ k= y=k·x ⇒ k=
x x
x = 2, y = 14 x = ____, y = ______
y 14 y
k = = =7 k= =
x 2 x
y=7·x y=
4. На основу познатих података из табеле најпре одреди

коефицијент зависности, затим формулу зависности и на
крају попуни табелу.
a) б)
x 0 1 2 3 –4 x –2 –1 1 2 6
y= 24 y= 5
y y
x = 3, y = 24, k = = x = ____, y = ___, k = =
x x
y = k · x ⇒ y = ___ · x y=
5. Нацртај график зависности функција директне пропорционалности.

а) y = 3 · x б) y = – · x
x 1 2 –1
x –3 3 6
y
y
в) y = –4 · x г) y = ·x
x 1 2 –1
x 1 4 –1
y
y
6. 6. Испитај да ли тачка припада графику.

а) А(5, 14); y = –7 · x б) B(7, 42) в) C(–7, –45)
x = 5, y = 14 y=6·x y=5·x
y = –7 · x
14 = –7 · 5
14 = –35 ⊥
Нетачна једнакост,
значи да тачка А не
припада графику
функције y = –7 · x.
7. Ако тачка А(x, 8) припада графику функције директне

пропорционалности y = · x, одреди непознату координату тачке А.
8. Ако један килограм јабука на пијаци кошта 60 динара, напиши

формулу зависности цене од количине купљених јабука. Колико
новца је потребно издвојити за 5 kg јабука?
9. Петар је 6 kg паприке платио 420 динара. Колико кошта један

килограм паприке? Напиши формулу зависности.
10. Немања је својим аутомобилом пут од 140 km прешао за 2 сата.

Колико километара је Немања прелазио за један сат? Напиши
формулу зависности пређеног пута од времена, па одговори
колико километара би Немања прешао ако би се возио 7 сати истим
темпом.
МАТЕМАТИКА 6.3. Линеарна функција
y = kx + n (k ∈ R, n ∈ R)
1. Која од датих функција је линеарна?
2
а) y = –7x + 1 б) y = 2x2 – 5 в) y = x+8
3
9
г) y = 3x2 – 2x + 1 д) y = 5 x – 4 ђ) y = + 3
x
2. У датим линеарним функцијама одредити коефицијент правца k и

слободан члан n.
1 5
а) y = 2x – 1 б) y = – x + 3 в) y = 7 – x
4 6
k = ____ n = _____ k = ____ n = _____ k = ____ n = _____
3. Ако је дата линеарна функција f(x) одреди тражене вредности

функције.
1
а) f(x) = –3 · x + 5 б) f(x) = 6 · x – 9 в) f(x) = × x + 1
4
f(7) = –3 · 7 + 5 = –16 f(5) = 6 · 5 – 9 = _____
1
f(12) = __________ f(–9) = __________ f(12) = × 12 + 1 = ____
4
f(–8) = __________ f(–10) = __________ f(–8) = ______________
f(0,3) = __________ 1 f(–16) = _____________
f( ) = __________
6
f( 0,2 ) = __________
4. Попуни табелу, израчунај вредност функције за дате вредности

променљиве x.
a) y = 5 · x – 7 б) y = –3 · x + 10
x –4 –2 0 1 3 x –5 –3 0 2 7
y=5·x–7 y = –3 · x + 10
5. Одреди вредност параметра m у линеарној функцији

y = (m – 2) · x + m ако за x = 3 функција има вредност y = –2.
МАТЕМАТИКА 6.4. Експлицитни и имплицитни
облик линеарне функције
1. Запиши експлицитни облик функције y = kx + n, ако су дати

коефицијент правца k и слободан члан n:
1 2 7
а) k = 3, n = –5 б) k = –2, n = 7 в) k = , n = –9 г) k = - , n =
4 3 8
y = kx + n
y = 3x + (–5)
y = 3x – 5
2. Запиши имплицитни облик функције ax + by + c = 0 ако су дати

реални параметри a, b, c.
а) a = 4, b = –3, c = 8 б) a = –5, b = 7, c = –2 в) a = 6, b = –9, c = 1
ax + by + c = 0
4 · x + (–3) · y + 8 = 0
4x – 3y + 8 = 0
3. Експлицитни облик функције пребаци у имплицитни.

2 1
а) y = 6x + 2 б) y = - x + / · 10 в) y = 4x
5 2
y – 6x – 2 = 0
2 1
–6x + y – 2 = 0 / · (–1) 10 · y = –10 · x +10 ·
5 2
6x – y + 2 = 0
10y = –4x + 5
4x + 10y – 5 = 0
1 3 1
г) y = –3x + 1 д) y = x–8 ђ) y = x+
3 4 6
МАТЕМАТИКА 6.4. Експлицитни и имплицитни
облик линеарне функције
4. Имплицитни облик функције пребаци у експлицитни и одреди k и n.

а) 2x – 3y + 7 = 0 б) 4x + 2y – 1 = 0 в) –9x – 3y + 5 = 0
–3y = –2x – 7 / · (–1)
3y = 2x + 7
2x +7 2x 7
y= = +
3 3 3
2 7
y= x+
3 3
2 7
k= ,n=
3 3
г) 7x + 4y = 8 д) x – 5y = –10
5. Заокружи слово испред формуле која представља имплицитни

облик функције y = 5x – 9.
а) x + 5y – 9 = 0 б) 5x + y + 9 = 0
в) 5x – y – 9 = 0 г) 5x – y + 9 = 0
МАТЕМАТИКА 6.5. График линеарне
функције
1. Попуни табелу а затим нацртај график функције

а) y = 5x
x –1 0 1
y
1
б) y = - x
3
x –3 0 3
y
2. Попуни табелу и нацртај график функције.

а) y = x + 2 б) y = x – 2
x –1 0 1 x –1 0 1
y y
в) y = –x + 2 г) y = –x – 2
x –1 0 1 x –1 0 1
y y
3. Нацртај график функције.

а) y = 2x + 3 б) y = –2x + 1 в) y = –4x г) 2x – y – 1 = 0
МАТЕМАТИКА 6.5. График линеарне
функције
4. Да ли тачка А(4, 7) припада графику функције 5x – 3y + 1 = 0?
5. Да ли тачка В(–3, 5) припада графику функције y = 3x + 4?
6. Одреди број n тако да график функције y = 6x + n садржи тачку

М(2, 7).
7. Одреди број k тако да график функције y = kx – 3 садржи тачку

N(–1, –7).
МАТЕМАТИКА 6.6. Пресек графика линеарне функције са
координатним осама. Нула функције
1. Одреди координате тачке А у којој график дате функције сече y осу

(без цртања графика).
Тачка пресека функције y = kx + n са y осом има координате (0, n). Треба
водити рачуна да је функција дата у експлицитном облику.
1
а) y = 4x – 3 б) y = 7x – 1 в) y = –3x + 9 г) y = x+2 д) y = 11 – 2x
4
А(0, –3) А(0, ___) А(___, ___) А(___, ___) А( __, ___)
2. Пребаци функцију у експлицитни облик а затим одреди координате

тачке у којој график функције сече y осу.
а) 6x + 2y – 1 = 0 б) 5x + y + 9 = 0
2y = –6x + 1
-6 x 1
y= +
2 2
в) 3x – y + 4 = 0
1
y = -3 x +
2
1
А(0, )
2 г) 2x – 3y – 12 = 0
3. Одреди нулу функције односно координате тачке В у којој график

функције сече x осу (без цртања графика).
(Нула функције је вредност променљиве x за коју је y = 0. Добија се тако
што у једначини функције ставимо да је y = 0 и израчунамо x, решавајући
једначину. Координате пресечне тачке су В(x0, 0)
1
а) y = 3x +1 б) y = –2x + 8 г) y = x – 3
4
y = 0 ⇒ 0 = 3x + 1
B(___, 0) B(___, 0
3x +1 = 0
3x = –1
1 2 1
x= - в) y = –7x – 21 д) y = - x +
3 3 3
1 B(___, 0) B(___, 0)
B( - , 0)
3
МАТЕМАТИКА 6.6. Пресек графика линеарне функције са
координатним осама. Нула функције
4. Не цртајући график функције одреди пресек са x осом, односно

одреди нулу функције.
а) 4x + y + 12 = 0 б) –2x + y +10 = 0 в) x + 5y – 3 = 0 г) 3x – 2y – 18 = 0
5. Одреди пресек датих функција са координатним осама а затим

нацртај график функције.
а) 6x – 8y – 24 = 0 * нула функције, пресек са x осом, y = 0
* пресек са y осом, x = 0 6 · x – 8 · 0 – 24 = 0
6 · 0 – 8y – 24 = 0 6x – 0 – 24 = 0
0 – 8y – 24 = 0 6x = 24
–8y = 24 24
x=
24 6
y= B(4, 0)
-8 x=4
A(0, –3)
y = –3
б) –3x + 5y +15 = 0 * График функције
в) y = 2x – 8
B
1 A
г) y= x–6
2
МАТЕМАТИКА 6.7. Паралелни графици
линеарних функција
1. Одреди коефицијенте правца обе функције па утврди да ли су

графици датих функција паралелни.
Графици линеарних функција су паралелни ако имају једнаке
коефицијенте правца.
а) y = 2x – 8 б) y = –5x + 3 в) y = –7x + 1 г) y = 4x – 3
y = –3x – 8 y = 3x – 5 y = –7x – 5 y = 11 + 4x
k1 = 2 k2 = –3
k1 ≠ k2
Графици нису паралелни
јер немају једнаке коефицијенте правца.
2. Да ли су графици датих функција паралелни?

Функције дате у имплицитном облику потребно је пребацити у
експлицитни облик како би се одредио коефицијент правца.
а) y = 3x + 4 б) y = 5x в) y = –2x + 7 г) y = –4x – 1
3x + y +1 = 0 5x + y – 9 = 0 6x + 3y +1 = 0 8x + 2y +1 = 0
3. Одреди линеарну функцију y = kx + n чији график садржи дату тачку

А(x0, y0) и паралелан је графику дате функције.
а) y = 3x + 1, А(–2, 3) б) y = –2x – 3, А(–4, 7) в) y = 5x + 7, А(1, 8)
Познате елементе k = 3,
x = –2, y = 3 заменимо у
експлицитни облик функције
y = kx + n
3 = 3 · (–2) + n
3 = –6 + n
–6 + n = 3
n=3+6
n = 9, k1 = k2 = 3
тражена функција је:
y = 3x + 9
МАТЕМАТИКА 6.7. Паралелни графици
линеарних функција
4. Нацртај графике две дате функције у истом координатном систему

па утврди у каквом су положају добијене праве (да ли су паралелне,
нормалне или се секу).
а) y = 2x – 1 б) y = 2 в) y = –3 г) y = 3x – 1
y = 2x + 3 x=3 y=1 y = –3x + 1
5. Одреди параметар m тако да графици датих функција буду

паралелне праве.
а) 6x – 2y + 1 = 0 и * Друга функција је у * Да би графици
y = m – (2m – 1)x; експлицитном облику, били паралелни
само су замењени изједначимо
* Прву функцију положаји, па када коефицијенте правца
пребацимо у ставимо у стандардан
експлицитни облик да k1 = k2
положај
би добили коефицијент – (2m – 1) = 3 / (–1)
правца: y = kx + n, добијамо
2m – 1 = –3
–2y = –6x – 1 / (–1) y = –(2m – 1)x + m
2m = –3 + 1
6 1 одакле је k2 = – (2m – 1)
2y = 6x + 1 y = x+ 2m = –2 / : 2
2 2
m = –1
1
y = 3x + k =3
2 1
б) y = 5x + 2 в) y = 7 – (2m + 3)x г) 12x + 4y – 3 = 0

y = (m + 1)x – 3 y = –9x + 1 y = (m – 5)x + 3
МАТЕМАТИКА 6.8. Растућа и опадајућа
функција
1. Одреди коефицијент правца датих функција па утврди да ли је дата

функција растућа ↑ или опадајућа ↓.
Функција је растућа ↑ ако је коефицијент правца позитиван односно k > 0.

Функција је опадајућа ↓ ако је коефицијент правца негативан односно k < 0.
1
а) y = 7x + 2 б) y = –5x – 1 в) y = 8 – 4x г) y = 11 + x
2
k = ____ k = ____ k = ____ k = ____

Функција је ____ Функција је ____ Функција је ____ Функција је ____
2. Дате функције пребаци у експлицитни облик, одреди коефицијент

правца па утврди да ли је функција растућа или опадајућа.
а) 2x – y + 5 = 0 б) 6x + 3y + 4 = 0 в) x – y = 0 г) y – x = 0
3. Одреди вредност параметра m тако функција буде константна.

Функција је константна ако је коефицијент правца једнак нули, k = 0.
а) y = (m – 4)x – 3 б) y = (2m – 6)x + 7 в) y = 6 – (m + 1)x

k=m–4=0
m–4=0 г) (m – 2)x + y + 4 = 0
m=4
4. Одреди све вредности реалног параметра p тако функција буде

растућа ↑.
а) y = (2 – p)x – 9 б) y = (3m – 15)x + 4 в) y = 10 – (m – 7)x
k=2–p>0
2–p>0 г) (m + 3)x + y + 8 = 0
–p > –2 / (–1)
p<2
МАТЕМАТИКА 6.8. Растућа и опадајућа
функција
5. Одреди све вредности реалног параметра m тако функција буде

опадајућа ↓.
а) y = (m – 6)x + 5 б) y = (5m – 10)x – 3
в) y = 18 – (2m + 6)x г) (m – 4)x + y – 13 = 0
6. Дата је функција y = 3x + 2.
а) Нацртај график функције.
б) Одреди пресек са y-осом.
в) Одреди нулу функције (пресек са x-осом).
г) Утврди да ли је функција растућа или опадајућа.
7. Дата је функција 6x – 3y + 12 = 0.

МАТЕМАТИКА 6.9. Знак функције
1. Одреди знак линеарне функције (за које вредности променљиве x

је функција позитивна а за које негативна, подсети се у уџбенику на
странама 275 и 276).
а) y = 4x + 20 б) y = –3x + 12
y>0 y<0
4x + 20 > 0 4x + 20 < 0
4x > –20 4x < –20
в) y = 2x – 6
x > –20 : 4 x < –20 : 4
x > –5 x < –5
y > 0 за x > –5
г) y = –5x – 15
y < 0 за x < –5
2. Пребаци у експлицитни облик а затим одреди знак линеарне

функције.
а) 4x + 2y – 16 = 0 б) –9x – 3y + 15 = 0 в) 5x – y = –10 г) 7x + y = 21
3. На основу графика одреди знак линеарне функције.
y > 0 за x _________ y > 0 за x _________ y > 0 за x _________

y < 0 за x _________ y < 0 за x _________ y < 0 за x _________
МАТЕМАТИКА 6.9. Знак функције
4. Дата је функција y = –2x + 3.

д) Одреди знак линеарне функције.
5. Дата је функција 3x – y + 5 = 0.
д) Одреди знак линеарне функције.
7. СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА
МАТЕМАТИКА 7.1. Линеарна једначина с две непознате
1. Која од датих једначина је линеарна једначина са две непознате?
Једначина је линеарна ако је облика ax + by = c. Променљивe x, y су првог

степена. Променљиве не могу бити у имениоцу и не могу бити испод
корена.
3
а) x2 + 2y2 = 45 б) y = × x +7 в) 4x + 9y = 27
8
1 1
г) y = 3 × x -1 д) + =2
x y
2. Провери да ли је уређени пар (2, 1) решење линеарне једначине са

две непознате:
1
а) x – 4y = –7 б) 6x + y = 13 в) x+y=2 г) y = 2x – 1
2
3. Ако је уређени пар (x, 5) решење линеарне једначине са две

непознате, одреди x.
а) 5x + 2y = –30 б) 8x – 3y = 1 в) 3x + 4y = –7
y = 5 је познато па заменимо у
једначину и израчунамо x
5x + 2 · 5 = –30
5x + 10 = –30
5x = –30 – 10
5x = –40
x = –40 : 5
x = –8
Решење је уређени пар (–8, 5).
МАТЕМАТИКА 7.1. Линеарна једначина с
две непознате
4. Ако је уређени пар (–2, y) решење линеарне једначине са две

непознате, одреди y.
а) 6x – y = –17 б) x – 2y = –10 в) –3x + 7y = 20
5. Изрази променљиву у из датих једначина:

а) 5x – 3y = –1 б) 7x + y = 2
–3y = –1 – 5x / · (–1)
3y = 1 + 5x
3y = 5x + 1
в) 3x – y = 11
5 x +1
y=
3
5 1 г) 8x – 2y = 18
y= x+
3 3
6. Изрази променљиву x из датих једначина:

а) 3x + 2y = 17 б) x + 3y = –5
3x = 17 – 2y
3x = –2y + 17
в) –x + y = 8
-2 y + 17
x=
3
2 17 г) 4x – 7y = 29
x= - y+
3 3
7. У координатном систему нацртај праве одређене једначинама,

односно нацртај график функције:
а) y = 3x – 1
за x = 0 ⇒ y = 3 · 0 – 1
y = –1 б) y = 2x + 3
A(0, –1)
за x = 1 ⇒ y = 3 · 1 – 1
y=2 в) y = 5x – 3
B (1, 2)
МАТЕМАТИКА 7.2. Систем две линеарне
једначине с две непознате
1. Одреди коефицијенте у датим једначинама са две непознате

а) 2x + y = 13 б) 5x – 3y = 4 в) x + 2y = 10
Коефицијент уз x је 2. Коефицијент уз x Коефицијент уз x
Коефицијент уз у је 1. је ____. је ____ .
Слободан члан је 13. Коефицијент уз у Коефицијент уз у

је ____. је ____.
Слободан члан Слободан члан
је ____. је ____.
2. Запиши дати систем једначина тако да свака од једначина буде

облика ax + bу = c.
а) x = y – 3 б) 3x = y + 1 в) y = x – 1
y = –2x + 3 6x = 2y + 2 2x = –3y + 22
____________ _____________ ______________
Чланове система
са променљивим
величинама пребацимо
на леву страну, а
слободан члан остаје
са десне стране знака
једнакости
x – y = –3
2x + y = 3
3. Да ли је уређени пар (3, –1) решење система једначина?

а) 3x + y = 0 б) x + 3y = 0 в) 2x + 7y = 1 г) –2x + 3y = –9
4x – y = –7 2x – 5y = 11 8x – 3y = 20 6x + 5y = 13
МАТЕМАТИКА 7.2. Систем две линеарне
једначине с две непознате
4. Да ли је уређени пар (–8, –3) решење система једначина?

3x + 2y = –30
–x + 5y = –7
5. Који од уређених парова (–2,1), (3, 3), (1, –2) је решење система?
5x – 2y = 9
8x + 3y = 2
МАТЕМАТИКА 7.3. Графички приказ система две
линеарне једначине с две непознате
1. У истом координатном систему представи праве и одреди њихову

пресечну тачку
а) y = x + 1 б) y = x – 2 в) x = 1 г) y = 2x
y=2 x=3 y=4 y = –2
2. У координатном систему графички представи скупове решења и

одреди уређени пар који је је решење система.
а) y = 2x – 3
y = –3x + 2
_____________
За сваку од једначина сами задамо
три вредности за x па израчунамо
у по формули и то представимо
табеларно и у координатном
систему.
x 0 1 2
y = 2x – 3 –3 –1 1
x 0 1 2
Решење система је пресек ове две
y = –3x + 2 2 –1 –4
праве а то је уређени пар (1, –1).
б) y = 2x + 1 в) y = x – 4 г) y = x + 1
y = 3x – 1 y = –x + 2 y = –2x + 1
МАТЕМАТИКА 7.3. Графички приказ система две
линеарне једначине с две непознате
3. Графички реши систем једначина:

а) 2x + y = 9 б) 2x – y = 2 в) 3x – 2y = 4 г) 5x + 4y = 7
x–y=0 x+y=7 4x + 3y = –6 x + 3y = 8
4. Графички прикажи у свесци систем једначина и утврди који од

система нема решење.
Систем нема решење ако су графици паралелни. За такав систем кажемо

да је немогућ.
а) x – y = 3 б) x + y = 3 в) 2x + y = 1 г) y = x + 2
2x + y = 12 2x + 2y = 8 6x + 3y = –3 y = 2x + 1
5. Графички прикажи у свесци систем једначина и утврди који од

система има бесконачно много решења
Систем има бесконачно много решења ако се графици поклапају.

За такав систем кажемо да је неодређен.
а) x + y = 4 б) 2x – y = 5 в) 3x – y = 2 г) x – 2y = –1
2x + 2y = 8 2x + y = 3 6x – 2y = 4 3x – 5y = 0
МАТЕМАТИКА 7.4. Еквивалентни системи линеарних
једначина с две непознате
1. Упрости једначине полазног система тако да добијеш еквивалентан

систем једначина.
а) (10x + y + 37) + (15x + y + 3) = 0 б) (x – 2y – 3) + (x + y – 2) = 0
(3x + 6) – (x – y + 7) = 0 (5x + 2y – 4) – (3x + y – 1) = 0
______________________________
Ослободимо се заграде и средимо
сличне мономе тако да добијемо
једначину облика ax + by = c
______________________________
10x + y + 37 + 15x + y + 3 = 0
3x + 6 – x + y – 7 = 0
____________________________
25x + 2y + 40 = 0
2x + y – 1 = 0
_______________
25x + 2y = –40
2x + y = 1
в) 2 · (x + 1) – 3 · (y – 4) = 7 г) 7 · (x – 5) – 6 · (y – 4) = 11
3 · (x + 2) + 5 · (y – 3) = 28 8 · (x – 6) – 4 · (y + 2) = –8
МАТЕМАТИКА 7.4. Еквивалентни системи линеарних
једначина с две непознате
2. Заменом променљиве из прве једначине у одговарајућу

променљиву у другој једначини, трансформиши дати систем у
еквивалентан систем једначина с две непознате.
а) y = –2x + 3 б) y = 2x – 2
2x –y=5
_____________ x+y=7
y = –2x + 3
2x – (–2x + 3) = 5
_________________
y = –2x + 3
2x + 2x – 3 = 5
_________________
y = –2x + 3
4x = 5 + 3
_________________
y = –2x + 3
4x = 8
в) x = –3y + 8 г) y = –4x + 9
5x + 4y = 7 3x + 2y = 3
3. Дати систем једначина трансформиши у еквивалентан систем

сабирањем једначина полазног система.
а) 2x + 2y = –12 б) 5x – 3y = 17
x_____________
– 2y = 24 2x + 3y = 11
Саберемо обе једначине система,

леву страну са левом и десну страну
са десном. При томе се +2y и –2y
скрати јер је њихов збир једнак
нули.
_________________
3x = 12
x – 2y = 24
_________________
в) 2x – 4y = 7 г) –x + 8y = 26
8x + 4y = –2 x + 3y = 7
МАТЕМАТИКА 7.5. Решавање система једначина
методом замене
1. Методом замене реши систем.

(Променљиву у у другој једначини замени одговарајућим изразом из
прве једначине.)
а) y = –x + 7 б) y = 2x – 6 в) y = –3x + 4
2x + 5y = 17
___________________ x + 3y = 10 5x + 2y = 9
y = –x + 7
2x + 5 · (–x + 7) = 17
___________________
y = –x + 7
2x – 5x + 35 = 17
___________________
y = –x + 7
–3x = 17 – 35
___________________
y = –x + 7
–3x = –18 / · (–1)
___________________
y = –x + 7
3x = 18 / : 3
___________________
y = –x + 7
x=6
___________________
y = –6 + 7 = 1
x=6
___________________
(x, y) = (6, 1)

Променљиву x у другој једначини замени одговарајућим изразом из
прве једначине.
a) x = 3y + 8 б) x = –4y – 15 в) x = 5y + 8
x + 2y = –2 3x – y = 7 2x – 3y = 9
методом замене
Изрази променљиву у из прве једначине и замени је у другој једначини.

а) 3x + y = 2 б) 6x – y = 11 в) 9x – y = –5
x – 2y = –18 7x + 2y = –3 6x – 5y = 14
Изрази променљиву x из прве једначине и замени је у другој једначини.

а) x – 8y = 1 б) x + 4y = –15 в) x – 7y = 12
2x – 7y = 11 x + 7y = –24 2x + 7y = 3
5. Методом замене реши систем па утврди да ли је систем неодређен

или немогућ.
а) x + y = 5 б) x + y = 6 в) 2x – y = 13 г) 2x + y = 7
x+y=1 3x + 3y = 18 4x – 2y = 26 4x + 2y = 2
методом супротних коефицијената
1. Методом супротних коефицијената реши систем.
Подсети се у уџбенику на страни 305.

а) x – y = 1 б) x + 3y = –1 в) –2x + 3y = 17
x + y = 13 4x – 3y = –34 2x + 5y = 7
Једну од једначина помножи бројем –1 како би се добио супротан

коефицијент.
а) 7x + y = 38 б) x + 2y = 15 в) 7x + 4y = 3
2x + y = 13 x – 3y = 5 3x + 4y = –1
методом супротних коефицијената
Једну од једначина треба проширити како би се добили супротни

коефицијенти. Број на који се проширује јесте НЗД коефицијената уз исту
променљиву.
а) x – 5y = –14 б) 3x + 2y = 3 в) 3x + 5y = –9
2x + y = 16 4x + y = 9 x – 4y = 14
Обе једначине треба проширити како би се добили супротни

коефицијенти. Број на који се проширује јесте НЗД коефицијената уз исту
променљиву. Погледај уџбеник, страна 306, пример 2.
а) 5x + 4y = 2 б) 2x – 6y = –2 в) 4x – 3y = –5
4x – 5y = 18 5x – 9y = 1 6x – 4y = –6

а) 3x – 2y = 4 б) x – 2y = –5 в) 2x + 7y = –5
4x + 3y = –6 3x – 2y = 1 5x – 3y = 8
МАТЕМАТИКА 7.7. Примена система
линеарних једначина
1. Збир два броја је 20 а њихова разлика 4. Одреди те бројеве.
2. Збир два броја је 108. Одреди те бројеве ако се зна да је један за 12

већи од другог.
3. Збир два броја је 120. Одреди те бројеве ако се зна да је један пет
пута већи од другог.
4. Једна страница правоугаоника је за 4 cm дужа од друге. Израчунај

странице тог правоугаоника ако је његов обим 32 cm.
МАТЕМАТИКА 7.7. Примена система
линеарних једначина
5. Странице правоугаоника су у размери 4 : 5. Израчунај странице тог

правоугаоника ако је његов обим 54 cm.
6. Крак и основица једнакокраког троугла су у размери 4 : 3. Одреди

дужине страница тог троугла ако је његов обим 22 cm.
7. Марко је у књижари четири оловке и 6 свезака платио 160 динара.

Колико кошта свеска а колико оловка ако се зна да је свеска два пута
скупља од оловке.
8. Отац и син заједно имају 50 година. Колико година има отац а

колико син ако је отац четири пута старији од сина?
9. Мајка је старија од сина 26 година. Колико година има мајка а

колико син ако заједно имају 74 године?
10. У дворишту шетају зечеви и фазани. Колико је зечева а колико фазана

у том дворишту ако је Јанко избројао укупно 28 глава и 80 ногу?
8. ВАЉАК
МАТЕМАТИКА 8.1. Ваљак и његови
елементи
1. Скицирај ваљак у хоризонталном и у вертикалном положају.
2. Наведене (подебљане) ознаке елемената ваљка напиши на

одговарајуће место на слици.
1) База (основа) B
2) Омотач М
3) Полупречник r
4) Висина H
5) Оса o
6) Изводница S1S2
7) Осни пресек ABCD
3. На основу података са слике допуни реченице

а) Полупречник основе ваљка је ______.
б) Пречник основе ваљка је ________.
в) Висина ваљка је _____.
г) Изводница ваљка је _____.
8 cm
д) Осни пресек ваљка је правоугаоник
чије су странице дужине _____ и _____. 3 cm
ђ) Површина осног пресека ваљка је
Pop = ________________________.
елементи
4. Скицирај ваљак који настаје ротацијом датог правоугаоника око

његове осе ОО1, а затим допуни реченице ако је:
1) AB = 8 cm; BC = 12 cm
O1 а) Пречник основе ваљка је ______.

D C
б) Полупречник основе ваљка је ________.
г) Осни пресек ваљка је правоугаоник
чије су странице дужине _____ и _____.
д) Површина осног пресека ваљка је
A O B Pop = ________________________.
2) AB = 10 cm; BC = 6 cm
D C а) Пречник основе ваљка је ______.

б) Полупречник основе ваљка је ________.
O O1 в) Висина ваљка је _____.

А B чије су странице дужине _____ и _____.
Pop = ________________________.
5. Скицирај ваљак који настаје ротацијом датог правоугаоника око

његове странице МN, а затим допуни реченице ако је:
1) LM = 2 cm; MN = 7 cm
K
а) Полупречник основе ваљка је ______. N
чије су странице дужине _____ и _____.
д) Површина осног пресека ваљка је M
L
Pop = ________________________.
елементи
2) MN = 9 cm; NK = 3 cm
а) Полупречник основе ваљка је ______.
L K
чије су странице дужине _____ и _____. M N
Pop = ________________________.
МАТЕМАТИКА 8.2. Мрежа ваљка.
Површина
1. Израчунај површину ваљка Р ако је дата површина основе В и

површина омотача М.
Површину ваљка рачунамо по формули P = 2B + M.
а) В = 9π cm2; М = 54π cm2
б) В = 25π cm2; М = 130π cm2
в) В = 64π cm2; М = 192π cm2
2. Посматрај мрежу ваљка па израчунај површину базе, омотача и

укупну површину ваљка.
а) r = 2 cm; H = 11 cm
B = r2 · π M=O·H P = 2B + M
r B = ______ M=2·r·π·H P = _________

O=2·r·π
B = ______ M = ________ P = ________
M = ________ P = ________
H
б) r = 3 cm; H = 10 cm
B = r2 · π M=O·H P = 2B + M
B = ______ M=2·r·π·H P = _________
B = ______ M = ________ P = ________
M = ________ P = ________
Површина
в) r = 5 cm; H = 12 cm
B = r2 · π M=O·H P = 2B + M
B = ______ M=2·r·π·H P = _________
B = ______ M = ________ P = ________
M = ________ P = ________
3. Израчунај површину ваљка ако је дато:

а) r = 4 cm; H = 8 cm б) r = 6 cm; H = 10 cm в) r = 2 cm; H = 15 cm
4. Израчунај површину омотача М ако је дата површина ваљка и

површина базе:
а) Р = 130π cm2; В = 25π cm2 б) Р = 128π cm2; В = 16π cm2
P=2·B+M P=2·B+M
130π = 2 · 25π + M 128π = 2 · _____ + M
130π = _____ + M 128π = _____ + M
M = 130π – 50π M = ___________
M = ______ cm2 M = ______ cm2
в) Р = 96π cm2; В = 9π cm2 г) Р = 168π cm2; В = 49π cm2

Површина
5. Израчунај површину базе В ако је дата површина ваљка и површина

омотача:
а) Р = 252π cm2; М = 180π cm2 б) Р = 90π cm2; М = 72π cm2
P=2·B+M P=2·B+M
252π = 2 · В + 180π
2 · В = 252π – 180π
2 · В = _______
В = 72π : 2
В = ________
в) Р = 120π cm2; М = 88π cm2 г) Р = 288π cm2; М = 160π cm2
6. Дата је површина базе В и висина Н. Израчунај полупречник основе

и површину ваљка.
а) В = 25π cm2; Н = 10 cm б) В = 16π cm2; Н = 20 cm
B = r2π P=2·B+M B = r2π P=2·B+M
25π = r2π P=
25 = r2
r = 25
r = 5 cm
в) В = 144π cm2; Н = 10 cm г) В = 100π cm2; Н = 18 cm

Површина
7. Дата је површина омотача М и висина Н. Израчунај полупречник

основе и површину ваљка.
а) М = 112π cm2; Н = 14 cm б) М = 68π cm2; Н = 17 cm
М = 2rπ · H P=2·B+M М = 2rπ · H P=2·B+M
112π = 2rπ · 14 P=
112 =2 · r · 14
112 = 28 · r
r = 112 : 28
r = 4 cm
в) М = 324π cm2; Н = 18 cm г) М = 120π cm2; Н = 10 cm

М = 2rπ · H P=2·B+M М = 2rπ · H P=2·B+M
8. Израчунај површину ваљка ако је пречник базе 12 cm а висина

9 cm.
9. Израчунај површину ваљка ако је обим основе Ов = 10π cm а висина

15 cm. (Ов = 2 · r · π)
Површина
10. Израчунај површину ваљка ако је полупречник основе 7 cm а

површина омотача 140π cm2.
11. Ако је површина ваљка 128π cm2 а површина основе 16π cm2,
израчунати висину тог ваљка.
12. Ако је површина ваљка 288π cm2 а површина омотача 160π cm2,
израчунати полупречник основе тог ваљка.
МАТЕМАТИКА 8.3. Запремина ваљка
1. Израчунај запремину ваљка ако је дата површина основе В и

висина Н. (V = B · H)
а) В = 9π cm2; H = 13 cm б) В = 36π cm2; H = 10 cm в) В = 4π cm2; H = 19 cm
2. Израчунај запремину ваљка ако је дат полупречник основе r и

висина Н. (B = r2π, V = B · H )
3. Обим основе ваљка је О = 8π cm а висина 25 cm. Израчунај

запремину тог ваљка.
4. Површина основе ваљка је В = 64π cm2 а висина 15 cm. Израчунај

површину и запремину тог ваљка.
5. Површина осног пресека ваљка је Рор = 72 cm2 а висина 12 cm.

Израчунај површину и запремину тог ваљка.
Рор = 2 · r · H
H = 12 cm
2r
6. Осни пресек ваљка је квадрат странице 10 cm. Израчунај површину

и запремину тог ваљка.
7. Израчунај површину и запремину тела које настаје ротацијом

правоугаоника на слици око осе ОО1, ако је AB = 12 cm и BC = 10 cm.
D O1 C
A O B

правоугаоника на слици око странице BC, ако је AB = 8 cm и BC = 20 cm.
D
C
N
A

правоугаоника на слици око странице MN ако је MN = 9 cm и NK = 3 cm.
L K
M N

квадрата око једне своје странице ако је дужина странице квадрата
8 cm.
8 cm
8 cm
9. КУПА
МАТЕМАТИКА 9.1. Купа и њени
елементи
1. Скицирај купу у два различита положаја, на пример као на слици.
2. Наведене ознаке елемената купе напиши на одговарајуће место на

слици.
1) База (основа) B
2) Омотач М
3) Полупречник r
4) Висина H
5) Врх S
6) Оса o
7) Изводница SS1
8) Осни пресек ABS
3. На основу података са слике допуни реченице

а) Полупречник основе купе је ______.
б) Пречник основе купе је ________.
в) Висина купе је _____. 5 cm
г) Изводница купе је _____.

4 cm
д) Осни пресек купе је једнакокраки троугао
чија је основица пречник основе купе 2r = _______,
а краци су изводнице купе s = ______. 3 cm
елементи
4. Изводницу купе израчунај помоћу Питагорине теореме ако су

подаци као на слици
а) б)
r = ______, H = _____ r = ______, H = _____
s2 = r2 + H2 s2 =
s2 =
8 cm 12 cm
6 cm
5 cm
5. Израчунај полупречник основе купе ако су дати висина и

изводница.
а) H = 12 cm, s = 15 cm б) H = 16 cm, s = 20 cm в) H = 24 cm, s = 26 cm
6. Израчунај висину купе ако су дати полупречник основе и

изводница.
а) r = 7 cm, s = 25 cm б) r = 5 cm, s = 13 cm в) r = 15 cm, s = 25 cm
елементи
7. Скицирај купу која настаје ротацијом датог једнакокраког троугла

око његове осе о, а затим допуни реченице ако је
1) AB = 10 cm; BC = 13 cm
а) Пречник основе купе је ______.
о
C б) Полупречник основе купе је ________.
в) Изводница купе је _____.
г) Осни пресек купе је једнакокраки троугао ABC
чији је обим ____________________________.
A B
2) AB = 24 cm; CC1 = 16 cm
о а) Пречник основе купе је ______.

C б) Полупречник основе купе је ________.
в) Висина купе је _____.
г) Осни пресек купе је једнакокраки троугао ABC
чија је основица _________ и висина _______.
д) Површина осног пресека купе је
A B Pop = ________________________
C1
елементи
8. Скицирај купу која настаје ротацијом датог правоуглог троугла око

његове катете AC, а затим допуни реченице ако је:
1) AC = 8 cm; AB = 10 cm
а) Полупречник основе купе је ______.
A б) Пречник основе купе је ________.
в) Изводница купе је _____.
г) Висина купе је H2 = s2 – r2 (израчунати)
H2 =
C B
2) AC = 12 cm; BC = 5 cm
а) Полупречник основе купе је ______
б) Пречник основе купе је ________
в) Висина купе је _____
B
г) Изводница купе је s2 = r2 + H2 (израчунати)
s2 =
C A
МАТЕМАТИКА 9.2. Мрежа купе.
Површина
1. Израчунај површину купе Р ако је дата површина њене основе В и

површина омотача М.
Површину купе, да се подсетимо, рачунамо по формули P = B + M.
а) В = 36π cm2; М = 60π cm2
б) В = 25π cm2; М = 85π cm2
в) В = 121π cm2; М = 180π cm2
2. Посматрај мрежу купе па израчунај површину базе, омотача и

укупну површину купе.
а) r = 2 cm; s = 8 cm
B = r2 · π M=s·r·π P=B+M
B = ______ M = ________ P = ________
s M B = ______ M = ________ P = ________
r
B
б) r = 7 cm; s = 10 cm
B = ______ M = ________ P = ________
B = ______ M = ________ P = ________
B = ______ M = ________ P = ________
в) r = 6 cm; s = 14 cm
B = ______ M = ________ P = ________
B = ______ M = ________ P = ________
B = ______ M = ________ P = ________
Површина
3. Израчунај површину купе ако су дати полупречник и изводница:

а) r = 4 cm; s = 8 cm б) r = 3 cm; s = 12 cm в) r = 5 cm; s = 15 cm
P=B+M
P = r2π + s · r · π
P=
4. Израчунај површину купе ако је дата површина основе B и

изводница s.
а) B = 36π cm2; s = 8 cm б) B = 64π cm2; s = 12 cm в) B = 121 cm2; s = 15 cm
B = r2π M=s·r·π
36π = r2π M = ________
36 = r2, r2 = 36 M = ________
r = 36 P=B+M
r = _____ cm P = ________
5. Израчунај површину купе ако је дат полупречник r и висина H.

s2 = r2 + H2 P=B+M
s2 = P = r2 · π + s · r · π
P=
Површина
6. Израчунај површину купе ако је дата изводница s и висина H.

a) s = 10 cm; H = 8 cm б) s = 20 cm; H = 16 cm в) s = 5 5 cm; H = 10 cm
7. Израчунај површину купе ако је дата површина основе B и висина H.

а) B = 49π cm2; H = 24 cm б) B = 64π cm2; H = 12 cm
B = r2π s2 = r2 + H2
49π = r2π
M=s·r·π
M = ________
M = ________
P=B+M
P = ________
8. Израчунај површину купе ако је дат полупречник r и површина

омотача М. Израчунај површину осног пресека купе.
а) M = 9 10 π cm2; r = 3 cm
2× r × H
M=s·r·π s2 = r2 + H2 B = r2π P=B+M Pop = =r·H
2
9 10 π = s · 3 · π H2 = s2 – r2
9 10
s=
3
s = ________
б) M = 375π cm2; r = 15 cm
Површина
9. Правоугли троугао чије су катете 8 cm и 15 cm ротира око дуже

катете. Израчунај површину добијеног тела.
C B
10. Правоугли троугао чије су катете 5 и 12 ротира око краће катете.

Израчунај површину добијеног тела.
A
C B
11. Једнакокраки троугао чија је основица 6 cm и крак 5 cm ротира око

висине која одговара основици. Израчунај површину тако добијеног
тела.
A B
МАТЕМАТИКА 9.3. Запремина купе
1. Израчунај запремину купе ако је дата површина основе В и

висина Н. (V = · B · H)
а) В = 4π cm2; H = 18 cm б) В = 64π cm2; H = 12 cm в) В = 9π cm2; H = 20 cm
2. Израчунај запремину купе ако је дат полупречник основе r и

висина Н.
1
(B = r2π, V = · B · H)
3
3. Обим основе купе је О = 14π cm а висина 21 cm. Израчунај

запремину те купе.
4. Површина основе купе је В = 36π cm2 а висина 8 cm. Израчунај

површину и запремину те купе.
5. Израчунај површину и запремину купе ако је дат полупречник

основе и висина купе.
6. Израчунај површину и запремину купе ако је дата изводница и

висина купе
а) s = 20 cm; H = 16 cm б) s = 29 cm; H = 21 cm в) s = 2 10 cm; H = 6 cm
7. Израчунај запремину купе ако је површина омотача 375π cm2 а

површина целе купе 600π cm2.
8. Израчунај површину купе ако је висина купе 9 cm а њена запремина

432π cm3.
9. Површина осног пресека купе је Рор = 1 200 cm2 а висина 40 cm.

Израчунај површину и запремину те купе. (Pop = r · H)
10. Одреди површину и запремину купе која настаје ротацијом

једнакостраничног троугла странице 6 cm око једне његове висине.
6 cm 6 cm
A 6 cm B
10. ЛОПТА
МАТЕМАТИКА 10.1. Појам лопте и сфере.
Пресеци сфере (лопте) и равни
1. На датој слици обележи основне елементе сфере (лопте)

1) Центар лопте О
2) Полупречник лопте R
3) Пречник лопте AB
4) Осни пресек лопте (осенчити
велики круг лопте)
2. Нацртај
а) лопту, центар лопте О и полупречник ОА
б) лопту и осенчи велики круг лопте
3. Полупречник лопте је 6 cm. Одреди обим

и површину великог круга лопте.
R
4. Обим великог круга лопте је 18π cm.

Колики је полупречник те лопте?
R
МАТЕМАТИКА 10.1. Појам лопте и сфере.
Пресеци сфере (лопте) и равни
5. Површина великог круга лопте је 144π cm2.

Колики је полупречник те лопте? R
6. Пресек лопте и равни која је на растојању d = 3 cm од центра лопте је

круг полупречника r = 4 cm. Одреди полупречник дате лопте R.
Примени Питагорину теорему на осенчени троугао.
R2 = d2 + r2
R
4 cm
3 cm
7. Пресек лопте полупречника R = 13 cm и равни β је круг

полупречника r = 12 cm. Одреди растојање равни β од центра лопте.
13 cm
12 cm
8. Раван α удаљена је од центра лопте 7 cm. Ако је полупречник лопте

25 cm, израчунај површину круга који се добија у пресеку равни α и
лопте.
7 cm 25 cm
МАТЕМАТИКА 10.2. Површина и
запремина лопте
1. Израчунај површину и запремину лопте ако је дат њен

полупречник R.
P = 4R2π а) R = 3 cm б) R = 4 cm в) R = 3 cm
4 3 R
V= Rπ
3
2. Израчунај површину и запремину лопте ако је дат њен пречник 2R.

а) 2R = 18 cm б) 2R = 10 cm в) 2R = 4 3 cm
3. Обим великог круга лопте је 12π cm. Одреди површину и запремину

те лопте.
4. Површина великог круга лопте је 4π cm2. Одреди површину и

запремину те лопте.
5. Израчунај запремину лопте ако је њена површина:

а) Р = 144π cm2 б) Р =400π cm2 в) Р = 24π cm2
6. Израчунај површину лопте ако је њена запремина:

а) V = 36π cm3 б) V = 972π cm3 в) V = 4 3 π cm3
7. Површина лопте је 484π cm2. Одредити површину осног пресека

лопте.
8. Полупречник мањег лоптиног круга је 12 cm а његова удаљеност од

центра лопте је 9 cm. Израчунај површину те лопте.
r = 12 cm P = 4R2 π
d = 9 cm 12 cm
R2 = d2 + r2
R2 = 9 cm R
9. Површина мањег лоптиног круга је 25π cm2. Ако је површина лопте

676π cm2, одреди растојање тог мањег круга од центра лопте.
Мањи лоптин круг: Из површине лопте На крају одређујемо
треба да израчунамо треба да израчунамо растојање d преко
полупречник тог полупречник лопте Питагорине теореме
мањег круга r P = 4R2 π R2 = d2 + r2 = > d2 = R2 – r2
P = r2 π 676 π = 4R2 π d2 =
25 π = r2 π 676 = 4R2
25 = r2 r
4R2 = 676
r2 = 25 R2 = 676 : 4 d R
r = ______ R2 =
R=
10. Површина мањег лоптиног круга је 64π cm2.

Ако је површина лопте 400π cm2, одреди r
растојање тог мањег круга од центра лопте.
d R
11. Куглица од гвожђа има полупречник 6 cm. Колика је маса једне

такве куглице?
4 3
(V = R π; m = ρ · V; ρ = 7,8 g/cm3 )
3
12. Посластичар Раде направио је масу за колаче запремине

3 600π cm3 од које треба да направи слатке куглице полупречника
3 cm. Колико куглица може посластичар Раде да направи од ове
масе?

IOP Matematika 8

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

IOP Matematika 8

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

Име и презиме Одељење

1. Израчунај непознати члан пропорције.

Да се подсетимо како решавамо пропорцију:

2. Из дате пропорције одреди коефицијент пропорционалности k.

Да се подсетимо: на пример, коефицијент пропорционалности у

3. Ако је 8 kg кромпира плаћено 560 динара, колико ће коштати 10 kg

4. За куповину 30 евра у мењачници потребно је 3 540 динара. Колико

5. Да ли су дате тројке бројева пропорционалне? Ако јесу, одредити

6. Одреди непознате величине у пропорцији:

7. Три друга треба да поделе зараду од 24 000 динара у односу 3 : 4 : 5.

8. Странице троугла су у размери 2 : 3 : 5. Одреди дужине странице

9. Да ли су две дате дужи самерљиве?

Да се подсетимо: Две дужи су самерљиве ако је њихов количник

Дужи c = 10 cm и d = 2 cm су несамерљиве јер је

10. На слици је приказана дуж која је подељена на пет једнаких делова.

11. На слици је приказана дуж која је подељена на седам једнаких

A1A3 : A3A7 = _____ : ______

12. Одреди геометријску средину датих дужи b и c.

Име и презиме Одељење

1. Три паралелне праве a, b и c секу дате полуправе Sm и Sn, као

2. Паралелне праве a, b и c секу дате праве m и n, као што је приказано

3. Ако су дужи AB и CD на сликама испод паралелне, израчунати

4. Нацртај у свесци дуж AB, а затим је конструкцијски подели на два

5. Нацртај у свесци дуж MN, а затим је конструкцијски подели на

6. Нацртај у свесци дуж CD, а затим је конструкцијски подели на три

7. Нацртај у свесци дуж CD, а затим је конструкцијски подели на пет

8. Дуж AB = 9 cm подели у размери:

9. Конструкцијски одреди четврту геометријску пропорционалу за

Име и презиме Одељење

1. Испод слике напиши врсту троугла према страницама.

2. Испод слике напиши врсту троугла према угловима.

3. Израчунај трећи, непознати унутрашњи угао троугла ако су позната

Да се подсетимо како ћемо израчунати непознати унутрашњи угао

а) α = 47°, β = 76°, γ = ? б) α = 82°, β = ?, γ = 64° в) α = ?, β = 59°, γ = 69°

4. Одреди непознати угао троуглова на слици и напиши врсту троугла

5. Израчунај непознати угао троугла а затим утврди да ли су дати

Троуглови су слични ако имају једнаке одговарајуће углове.

6. Код датих сличних троуглова напиши парове одговарајућих

7. На слици су дати слични троуглови. Одреди парове одговарајућих

8. Ако су дате странице првог троугла и коефицијент сличности,

г) a = 14 cm, b = 6 cm и c = 10 cm; k = 0,5

9. Ако су дате странице првог троугла a, b, c и једна страница њему

Име и презиме Одељење

1. Катете правоуглог троугла су 15 cm и 8 cm. Израчунај хипотенузу,

3. Израчунај непознати угао троугла а затим утврди да ли су дати

4. На основу података са слике израчунај хипотенузу c, одсечак

5. На основу података са слике израчунај висину h. (h2 = p · q)

6. У правоуглом троуглу ABC дате су дужине катета a и b. Применом

7. Одредити непознате елементе скупа {a, b, c, h, p, q} ако су a и b

8. Израчунај обим и површину правоуглог троугла ако висина која

Име и презиме Одељење

1. На основу података са слике одреди висину дрвета.

Име и презиме Одељење

1. Нацртај и обележи три различите тачке А, B, C.

2. Нацртај и обележи три различите праве а, b, c.

3. Представи и обележи раван π.

4. Повежи слику са одговарајућим називом

полуправа права дуж раван тачка

6. Нацртај и обележи тражене геометријске појмове.

Име и презиме Одељење

1. Нацртај праву а и тачке R и P које припадају датој правој и тачке M и

2. На основу дате слике упиши одговарајући знак ∈ или ∉ тако да

4. Нацртај три колинеарне тачке A, B, C тако да важи распоред B – A – C.

A1A3 : A3A7 = _ : __

1) Паралелне праве су: _ и _

2) Праве које се секу су: _ и _

a) S = б) S = в) S = __