Zbirka Zadataka Iz Elektrotehnike I Elektronike

Dr Tihomir Latinović, Dr Mehmed Arnautović, Mr.
Savo Kalabić
Dr Tihomir Latinović, Dr Mehmed Arnautović, Mr. Savo Kalabić
ZBIRKA ZADATAKA IZ
ELEKTROTEHNIKE
I ELEKTRONIKE
Banja Luka, septembar 2016. godine
1
ZBIRKA ZADATAKA IZ ELEKTROTEHNIKE I ELEKTRONIKE
ZBIRKA ZADATAKA IZ ELEKTROTEHNIKE I

ELEKTRONIKE
Recenzenti:
Prof. Dr Vera Bajović
Redovni profesor, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. Dr Miroslav Prša
Redovni profesor, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Izdavač:
Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka
Za izdavača:
Ilija Džombić, direktor
Dizajn korica:
Jelena Mladenović
Štampa:
”Point štamparija” Banja Luka
Tiraž: 100 komada
Banja Luka, 2016. godine

-
ISBN
© Zabranjeno fotokopiranje, preštampavanje i drugi oblici

umnožavanja ove knjige. Sva prava zadržava izdavač.
2
3
PREDGOVOR
Ova zbirka zadataka namijenjena je studentima ne elektrotehničkih fakulteta, u
okviru kojih se izučavaju osnove elektrotehnike i elektronike. Radi toga je
pokriveno veliko područje Elektrotehnike i Elektronike. Autori su imali u vidu
svoj dugogodišnji rad na Mašinskom fakultetu u Banjoj Luci, Mašinskom
fakultetu u Bihaću i obrazovnom centru Rajlovac, gdje su radili i godinama već
uče studente, kao profesori i asistenti.
Želja je bila da se zadovolje prevashodno studenti prethodno navedenih
fakulteta, a onda i ostali studenti, kao i svi oni kojima Elektrotehnika i
Elektronika treba u tekućem radu.
Obrađene su oblasti Elektrostatike, Istosmjernih struja, Magnetizma,
Naizmjeničnih struja, Asinhronih motora, Fizike poluprovodnika, elektronskih
sklopova i ispravljača,
U uvodnom dijelu svake glave, radi lakšeg savladavanja rješavanja određenih
zadataka, dati su osnovni pojmovi i definicije iz teorije.
Na kraju Zbirke dati su Prilozi od I do V u kojima su za lakše praćenje i
rješavanje određenih zadataka date osnove iz oblasti energetskih nivoa
elektrona prema Borovom modelu vodikovog atoma, osnovni elementi iz
matematike koji su korišteni u objašnjavanju osnovnih fizikalnih procesa,
praktične formule iz oblasti ispravljača i stabilizatora napona, te u četvrtom i
petom prilogu date su potrebne fizičke konstante i parametri poluprovodničkih
materijala, kao i osnovne formule korištene u zbirci.
Zadaci su u svakoj glavi podijeljeni u dvije grupe i to zadaci koji se obrađuju i
rješavaju na auditornim vježbama, te zadaci za vježbu namijenjeni za
samostalan rad studenta.
Autori
4
Banja Luka, avgust 2016

SADRŽAJ
1. ELEKTROSTATIKA .................................................................................. 7
1.1TAČKASTO NAELEKTRISANJE ........................................................... 7
1.2 ELEKTRIČNO POLJE TAČKASTOG NAELEKTRISANJA .............. 8
1.3 ELEKTRIČNO POLJE I ELEKTRIČNI POTENCIJAL ...................... 9
1.4 KAPACITIVNOST I NAČINI VEZIVANJA KONDENZATORA ... 21
1.5 PLOČASTI KONDENZATOR SA DIELEKTRIKOM ......................... 25
1.6NAČINI VEZIVANJA KONDENZATORA I PRORAČUN
EKVIVALENTNE KAPACITIVNOSTI ...................................................... 25
1.7 ENERGIJA U ELEKTROSTATIČKOM POLJU ................................. 33
2. OMOV ZAKON. SNAGA. I i II Kirhofov zakon, džulovi toplotni

gubici..................................................................................................................36
3. PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON..................................................... 42
4. MAGNETIZAM ......................................................................................... 50
5. NAIZMENIČNA STRUJA. ELEKTRIČNA KOLA ............................. 55
5.1 KOMPLEKSNI BROJEVI ........................................................................ 55
6. TROFAZNA NAIZMJENIČNA STRUJA............................................... 56
6.1 TROFAZNI SISTEMI ............................................................................. 112
7 ELEKTROMOTORI ............................................................................... 127
8 ELEKTRONIKA ...................................................................................... 132
8.1 KOMPENZOVANI POLUPROVODNICI ........................................... 136
8.2 ZADACI IZ FIZIKE POLUPROVODNIKA I ELEKTRONIKE ....... 139
5
8.3 POLUPROVODNIČKA DIODA U ELEKTRIČNOM KOLU.......... 144
8.4 STATIČKA I DINAMIČKA ANALIZA POJAČAVAČA U SPOJU SA

ZAJEDNIČKIM EMITEROM ............................................................... 161
8.5 ANALITIČKI POSTUPAK. ODREĐIVANJE STATIČKE RADNE

TAČKE ...................................................................................................... 165
8.6 DINAMIČKA ANALIZA POJAČAVAČA U SPOJU SA

ZAJEDNIČKIM EMITEROM .............................................................. 168
9. ISPRAVLJAČI – ZADACI....................................................................... 174
10. PRILOZI .................................................................................................. 184
11. LITERATURA ........................................................................................ 210
10. PRILOZI
6
ELEKTROTEHNIKA I ELEKTRONIKE
1. ELEKTROSTATIKA
1.1 TAČKASTO NAELEKTRISANJE
Kulonova sila između dva tačkasta naelektrisanja
Q1  Q2 Q Q
 k  1 2 2 N  ……………………1.1
1
F1, 2  F2,1  
4 0 r r 2
r
Nm 2
k  9  109 ................................................................................. 1.2
C2
Istoimena naelektrisanja
Sl. 1. Kulonov zakon za tačkasta naelektrisana tijela različitog

naelektrisanja
Raznoimena naelektrisanja
Sl. 2. Kulonov zakon za tačkasta naelektrisana tijela identičnog

naelektrisanja
7
1.2 ELEKTRIČNO POLJE TAČKASTOG NAELEKTRISANJA
Intenzitet (jačina ) električnog polja računamo prema izrazu:
1 Q Q V 
E   k 2   ................................................................ 1.3
4 0 r r 2
r m
Međusobni odnos električnog polja , sile i naboja F  E  Q[N ]

U SI sistemu, jedinica za silu je njutn (N), a za jačinu električnog polja
njutn N volt V
 , odnosno  , što se češće koristi.
kulon C metru m
Sl. 3. Pozitivni naboj Sl. 4. Negativni naboj
8
1.3 ELEKTRIČNO POLJE I ELEKTRIČNI POTENCIJAL
Sl. 5. Dejstvo sile na tačkasto naelektrisanje
 V 
E  m  .................................................................................. 1.4
2 0 r
Beskonačna ravnina naelektrisana površinskim nabojem  (1.4).
Električni potencijal homogenog električnog polja (1.5):

W
V  ........................................................................................ 1.5
Q
W - rad potrošen za dovođenje naelektrisanja Q u posmatranu tačku,

Q - posmatrano naelektrisanje.
Električni potencijal tačkastog naelektrisanja:
1 1 1 
 (r )  Q     V  ....................................................... 1.6
4 0 r  r rref 
9
Vrlo dugi ravni provodnik sa linijskim naelektrisanjem  ima polje (1.7) i

potencijal (1.8)
 1 V 
E (r )     ........................................................................ 1.7
2 0 r r  m 
 r
 (r )   ln ref V  .................................................................... 1.8
2 0 r r
Sl. 6. Smjer polja za   Sl.7. Smjer polja za  
ZADACI:
1) Dva tačkasta naelektrisanja istog predznaka Q1  85C i

Q2  16.6nC nalaze se u vazduhu na međusobnom rastojanju r=6,5cm.
Izračunajte vrijednost sile između tih naelektrisanja, njen smjer i orjentaciju
( privlačna, odbojna).
Rješenje:
10
Silu međudelovanja između tih naelektrisanja računamo prema Kulonovom

zakonu (1.9):
Q1  Q2
F k ...................................................................................... 1.9
r2
Nm 2
k  9 10 9
................................................................................. 1.10
C2
Nm 2 85C  16,6nC 9 Nm
2
85  10 6  16,6  10 9 C 2
F  9  109   9  10  
C2 (6,5cm) 2 C2 (6,5  10  2 m) 2
 9  109  33,39  10 11 N  300,57  10  2 N  3N
F  3N
Naelektrisanja se odbijaju
Smjer vektora sile F prikazan je na sledećoj slici:
Sl. 8. Kulonova sila za jednako naelektrisane jedinične naboje
2) Dva tačkasta naelektrisanja istog predznaka Q1  2  107 C i
Q1  8  107 C nalaze se u vazduhu na međusobnom rastojanju r=9cm, a na

pravcu između njih nalazi se tačkasto naelektrisanje Q3 nepoznate
11
vrijednosti (Sl.9) . Odrediti na kojoj se udaljenosti treba nalaziti Q3 od
navedenih naelektrisanja, pa da rezultantna sila bude jednaka nuli.
Rješenje
Položaj naelektrisanja Q3 prikazan je na sledećoj slici
Sl. 9. Kulonova sila za različito naelektrisana 3 naboja
Iz uslova da su sile u datom položaju Q3 međusobno jednake, tj. da je

rezultantna sila jednaka nuli, na osnovu Kulonovog zakona imamo:
Q1  Q3 Q2  Q3 Q1  Q3 Q Q
F1,3  k F2,3  k  k k 2 2 3 
x2 y2 x 2
y
Q1 Q2

x2 y2
Sa slike je r  x  y , odakle je y  r  x , pa prethodni izraz možemo

pisati u obliku:
Q1 Q2 Q1 Q2 Q1 Q2
     2
x2 y2 x 2
(r  x) 2 x 2
r  2rx  x 2
Uvrštavanjem vrijednosti za naboje, dobijemo:
12
2  10 7 C 8  107 C
 
x2 r 2  2rx  x 2
4 x 2  r 2  2rx  x 2  3x 2  2rx  r 2  0 .................................. 1.11
Odakle je na osnovu (1.11) slijedi:
b  b 2  4ac 2  9  182  4  3  92
x1,2   
2a 23
18  1296 18  36

x1,2   
6 6
Naravno uzimamo samo pozitivno rastojanje, tj.
 18  36  18  36 18
x1, 2   x1    3cm
6 6 6
Za y dobijemo y  r  x  9  3  6cm .
3) Dva raznoimena tačkasta naelektrisanja Q1  106 C i
Q2  2  106 C nalaze se u vazduhu na rastojanju r1  r2  6cm

(prema prikazu na slici) od pozitivnog naboja Q1  106 C . Izračunajte
vrijednost rezultantne sile između tih naelektrisanja na naboj Q3 , i
skicirajte njen smjer i orjentaciju na slici.
Rješenje:
13
Sile dejstva na naelektrisanje Q3 su :
Q1  Q3 9 Nm
2
106 C  106 C 9
F1,3  k  9  10    10N
r12 C2 (6  102 m) 2 36
Q2  Q3 9 Nm
2
2 106 C 106 C
F2,3  k  9 10 
r22 C2 (6 102 m)2
18 1
F2,3   10 N   10 N
36 2
Smjer rezultantne sile F prikazan je na slici 9.

2 2
9   1 
F  ( F1,3 )  ( F2,3 )   10 N     10 N  
2 2
 36   2 
2 2
9   1 
F  ( F1,3 )2  ( F2,3 ) 2   10 N     10 N  
 36   2 
2 2 2
1 1 1 1
 10 N       10 N     1 
4 2 2 2
1 5
5N  1  5  N  5 1,11N  5,59 N  5,6 N
4 2
14
Sl. 10. Rezultatno djelovanje naelektrisanja
4) Na naelektrisano tijelo Q  1012 C djeluje električna sila F  3  10 5 N .

Izračunati vrijednost električnog polja u kojoj se nalazi posmatrano
naelektrisano telo.je
Rješenje:
Električno polje računamo prema izrazu (1.12):
1 Q Q  V  ……………………………………..1.12
E  k 2  m 
4 0 r r 2
r
Međusobni odnos električnog polja, sile i naboja F  E  Q[N ] , odakle je

vrijednost električnog polja u kojoj se nalazi posmatrano naelektrisano
tijelo:
15
F 3  105 N N N V
FE  12
 1,5  107 [ ]  15  106 [ ]  15  106 [ ]
Q 2  10 C C C m
5) Tačkasti naboj Q1 nalazi se u vazduhu i na udaljenosti r=10 cm stvara

jačinu električnog polja E1  5000V / m . Kolika će sila djelovati na
naboj Q2  10 9 C , koji je udaljen za a = 5cm od naboja Q1 ?
Rješenje:
1 Q Q V 
Iz E    k 2   možemo izračunati naboj
4 0 r r 2
r m
E  r 2 5000V / m  (10  10 2 m) 2 (50V / m)  m 2 5 9 VC

2
Q1   2
 2
  10 
k 9 Nm 9 Nm 9 Nm
9  10 9  10
C2 C2
5 V 5 1 5
  10 9  C 2   10 9  C 2   10 9  C
9 Nm 9 C 9
Sada je sila koja djeluje na naboj Q2  10 9 C , koji je udaljen za a =
5cm od naboja Q1 , data izrazom:

5 9
 10 C  109 C
Q1  Q2 Nm 2
1
F1, 2  k 2
 9  109 2 9 2
  109 N  0,2  109 N  20  107 N
r C (5m) 5
16
Zadaci za vježbanje:
6) Odrediti smjer i vrijednost električnog polja u tačkama A,B,i C prikazanim

na slici. Poznato je : Q=30nC, x=5cm, y=10 cm, i z= 2 cm.
Sl. 11. Uz određivanje smjera i vrijednosti električnog

polja u tačkama A, B,i C
Rješenje:
E A  10,785  103 V / m , E B  2,696  103 V / m , EC  67,408 103V / m .
Smjer električnog polja u tačkama A,B i C prikazan je na sledećoj slici.
17
Sl. 12. Prikaz smjera električnog polja u tačkama A, B i C
7) U vrhovima kvadrata stranice a=0,5 cm nalaze se tačkasti naboji

Q1  Q2  1012 C i Q3  Q4  10  1012 C . Odrediti vrijednost i
smjer vektora električnog polja u tački A prema slici 13:
Sl. 13. Raspored naelektrisanja u vrhovima kvadrata
18
Rješenje:
E A  1,116V / m . Smjer električnog polja E A u tački A prikazan je na
slici 12:
Sl. 14. Smjer električnog polja E A u tački A
8) Tri naelektrisana tijela Q1  Q2  1010 C i Q3  1010 C , nalaze se u
vakumu u tjemenima jednakostraničnog trougla čija je stranica dužine

a=1cm kao na slici 13. Odredite vrijednost i smjer rezultantne sile koja
djeluje na naelektrisano tijelo Q3 , imajući u vidu da je i naboj Q1
negativnog predznaka.
Rješenje:
F  0,899  10 6 N . Smjer električne sile na naboj Q3 prikazan je na
sljedećoj slici:
19
Sl. 15. Sile u naelektrisanju Q3
20
1.4 KAPACITIVNOST I NAČINI VEZIVANJA KONDENZATORA

1.4.1 Pločasti kondenzator sa dielektrikom
Dielektrik ubačen u električno polje se polarizuje, odnosno dolazi do formiranja
električnih dipola, kao posljedica interatomskog pomjeranja naelektrisanja u
dielektriku. Dio energije izvora prelazi u energiju elektrostatičkog polja, a to je
elektrostatička energija dielektrika. Pomjeranje električnog naboja (tovara) u
atomu je posljedica djelovanja elektrostatičkog polja i što je polje jače,
polarizacija je veća, a dielektrik je u pobuđenom stanju stvorenom na račun
dovođenja energije na kondenzator, odnosno dielektrik u kondenzatoru.
Iščezavanjem polja, atomi se vraćaju u prvobitna stanja, pri čemu energija
dielektrika prelazi u električni rad, koji se pretvara u toplotnu energiju. Za
pločasti kondenzator električno polje je (1.13):
Q
E .......................................................................................... 1.13
 S
Q -količina elektriciteta na pločama kondenzatora, od kojih svaka ima
površinu S, odnosno :
U
E .............................................................................................. 1.14
d
U - napon na pločama kondenzatora
Električno polje zavisi od napona U i rastojanja ploča d kao na (1.14).
.
21
Sl. 16. Sl. Pločasti kondenzator ispunjen dialektrikom
S
C     [ F ]
d
U  E  d[V]
Q C
D      E  [ ]
S m2
Q U V
Е  [ ]
    S d m
    S  E
Q  C  U      S  E  [C ]
d
Q2 Q  U E D
W    S  d[J]
2C 2 2
Električni naboj uzrokuje u električnom polju , što znači i kod elektrostatičkog

polja u izolatoru, koji nazivamo dielektrik, tzv. električni tok(  ). Ima
značenje broja električnih silnica i praktično je jednak naboju Q, tj.   QC  .
22
D -vektor gustoće električnog pomaka i predstavlja količnik influenciranog

naelektrisanja u dielektriku, koji postavimo u električno polje pločastog
kondenzatora i površine dielektrika:
Q C   As 
D  2
ili D   2  .......................................................... 1.15
S m  m 
Jačinu električnog polja izražavamo na isti način kao i Kulonovu silu, samo
što jačinu polja jednog naelektrisanja računamo prema referentnom
naelektrisanju Q=1C, tzv. jediničnom naboju, tako da jačinu polja možemo
izraziti:
Q  1 V  --------------------------------------------------------1.16
Ek
l 2  m 
Izrazimo li gustinu električnog toka ili električni pomak D pomoću jačine

električnog polja, dobijemo:
  E l2
D   ……………………………………………….1.17
S S k S
Ako posmatramo električni pomak posmatranog prostornog naboja na površini
kugle S  4r 2 , poluprečnika r  1 , tad je:
Q E l2 E l2 E
D    Za l  r    E
S k S k  4r 
2
4   k
Odakle vidimo da je gustina električnog pomaka D proporcionalna jačini
električnog polja E, a koeficijent proporcionalnosti je dielektrična konstanta  :
D  E
23
Dielektrična konstanta za bilo koji električni izolator kao dielektrik

je    0   r i izražava se u C/Vm ili As/Vm. Takva dielektrična konstanta za
vakum i prostorni naboj iznosi:

1  As 
0   8,85  1012   ………………………………..1.18
4    9  10 9
Vm 
Ako posmatramo diferencijal zatvorene površine dS kroz koju prolaze silnice

električnog polja E, koje potiču od naelektrisanja obuhvaćenih posmatranom
zatvorenom površinom, tada integral skalarnog proizvoda vektora jačine
električnog polja i vektora dS, koji reprezentuje površinu dS , daje ukupni tok
vektora jačine polja kroz tu zatvorenu površinu :
Q
E   E  dS  ………………………………………………….1.19
S
0
Ako unutar zatvorene površine nema naboja, tj. ako je Q=0, tad je
Q
E   E  dS  0
S
0
Analogno, imamo da je ukupni tok vektora D u nehomogenom polju
D   D  dS  Q .
S
1.4.2 Kuglasti kondenzator
24
Sl. 17. Kuglasti kondenzator
1.6 NAČINI VEZIVANJA KONDENZATORA I PRORAČUN EKVIVALENTNE

KAPACITIVNOSTI
9) Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost između tačaka A i B kola na Sl. 18.

Dato je :
C1  100 pF , C2  120 pF, C3  80 pF , C4  300 pF , C 5  250 pF ,
C 6  200 pF , C 7  350 pF .
C1 C2 C3
C6 C5 C4
B
C7
Sl. 18 Šema za zadatak 9)
25
Rješenje:
C3C4 80 pF 300 pF
C3, 4    63,1 pF
C3  C4 80 pF  300 pF
C5‚  C3  C3, 4  250 pF  63,1 pF  313,1 pF C2  C5‚ 120 pF  313,1

C ,
 
C2  C5 120 pF  313,1
‚
2, 5
C6‚  C6  C 2, ,5  200 pF  86,7 pF  286,7
1 1 1 1 1 1 1 1
  ,      .
Ce C1 C6 C7 100 pF 286,7 pF 350 pF 0,016207 pF
 Ce  61, 7 pF
10) Veza kondenzatora kao na slici, priključena je na napon U=80V. Izračunati

ekvivalentnu kapacitivnost i opterećenje(naelektrisanje) ekvivalentnog
kondenzatora.
Sl. 19. Mješovita veza kondenzatora
26
Dato je: C1  2F , C2  6F , C 3  4 F , C4  5F , C5  10F .
Rješenje:
C 2 C3 6  106  4  106 24  1012
C 2, 3     2,4F
C2  C3 6  106  4  106C 6 10 6
 4  6
C1  C2,3  2  106  2,4  106 F  4,4F
10
A, D
C AD C4 4,4  106  5  106 2,2  1012

C A, B     2,3F
C AD  C4 4,4  106  5  106 4,4  106  4  106
Ce  C A, B  C5  2,3F  10F  12,3F .
Q  C e  U  12,3F  80V  984C.
11) Pločasti kondenzator sadrži dva sloja dielektrika kao na slici. Izračunati
najmanju vrijednost napona U pri kojem dolazi do proboja kondenzatora
ako su probojne vrijednosti elektrostatičkog polja za svaki sloj dielektrika
E1 prob  10kV / m
E2 prob  20kV / m
za  r1  5 i r2  2 .
27
Sl. 20. Pločasti kondenzator sa 2 dialektrika
Rješenje: U=116 V
12) Na kondenzatorsku mrežu na slici priključen je izvor napajanja U=1200V.

Izračunati ukupni kapacitet prikazane mreže, napone i količine naboja na
svakom pojedinom kondenzatoru ako je zadano:
C1  2F , C2  6F , C3  4F .
Sl. 21. Mješovita veza kondenzatora priključena na izvor

napajanja
28
Rješenje:
CUK  2,67F , U1  800V , U 2  U 3  400V , Q1  3,2  10 3 C ,
Q2  2,4  103 C , Q3  0,8  103 C ,
13) Pločasti kondenzator sadrži dva sloja dielektrika kao na slici, napunjen je
(opterećen) i odspojen od izvora. Izračunati napon na kondenzatoru jačinu
električnog polja u svakom sloju te ukupni kapacitet kondenzatora ako je
zadano:
Sl. 22. Pločasti kondenzator sa dva sloja dielektrika kao

na slici, napunjen je (opterećen) i odspojen od izvora
 r1  2 -i  r 2  4 , d1  3cm, d 2  6cm, S  2m , Q  3,542  10 C

2 8
Rješenje:
C  590,73 pF , S  59,96V
E1  1kV / m E 2 prob  0,5kV / m
29
14) Rastojanje između ploča kondenzatora je d=2mm. Između ploča na

rastojanju x=1,8mm ubačena je dielektrična pločica  x  6 , tako da je dio
između obloga d-x=0,2 mm ispunjen vazduhom. Kondenzator je priključen

na napon U=1,5kV. Izračunati napon na svakom djelu kondenzatora,
odgovarajuće jačine polja u njima i ekvivalentnu kapacitivnost.
Sl. 23. Pločasti kondenzator sa dva sloja dielektrika

(vazduh i dielektrična pločica)
Rješenje:
Ubacivanjem dielektrika dobijemo sistem od dva kondenzatora
kapacitivnosti C1 i C2 vezani na red:
S S
C1   0 , C 2   0 r ......................................................... 1.18
dx x
Kada se ubaci dielektrik, dolazi do uspostavljanja novog stacionarnog
stanja i sada kondenzatori kapaciteta C1 i C2 imaju opterećenost Q1 i
Q2 međusobno jednake, jer se radi o rednoj vezi kondenzatora. Q1  Q2

odnosno Q  C1U 1  C 2U 2  CeU
30
S
C1   0
x
S
C 2   0 r
dx
S S 1 1 1 1
0   0 r  0 0 r S 2   0 r S 
Ce 
C 2 C1
 dx x  dx x  dx x 
C 2  C1 S S 1 1 1 1
0   0 r 0S(  r ( r
dx x dx x dx x
1
  0 r S
x   r (d  x)
1
 0 r S
C x   r (d  x)
U 2  e U  U 
C2 1
0S
dx
dx 0,2mm 1,8
 r U  6  1,5kV   0,6kV  600V
x   r (d  x) (1,8  6  0,2)mm 3
Analognim proračunom možemo doći i do napona

Ce
U1  U  0,9kV  900V
C1
ili jednostavno iz relacije da je zbir napona na redno vezanim kondenzatorima
jednak priključenom naponu, odakle je:
U1  U  U 2  1,5kV  0,6kV  0,9kV  900V
Jačine električnog polja na ovim kondenzatorima su:
U1
E1   0,9kV / 1,8mm  0,5kV / mm  0,5  106 V / m
d1
31
U2
E2   0,6kV / 0,2mm  0,3kV / mm  0,3  106 V / m
d2
1.7 ENERGIJA U ELEKTROSTATIČKOM POLJU
Električni rad se prilikom punjenja kondenzatora (opterećivanja) pretvara

u elektrostatičku energiju. Ako je prije toga kondenzator bio neopterećen,
tad izraz za električnu energiju možemo napisati u obliku:
Q2 1 1
W  Q U  C U 2 ............................................................ 1.19
2C 2 2
Jedinica u SI sistemu za energiju je džul (J), ako je Q[C], C[F], U[V].
Ako se u nekom sistemu energija smanjuje, to znači da je polje vršilo rad
i trošilo tu energiju.
Promjenu energije nazivamo smanjenje ili priraštaj energije i
obilježavamo sa  W ili  dW .
ZADACI:
15) Izračunati koliku energiju dobija elektron kada pređe, pod dejstvom sila
polja, potencijalnu razliku 1V.
Rješenje:
W  Q  U  1,6  1019 C  1V  1,6  10 19 [C  V ]  1,6  10 19 [ J ] , ovo je često
upotrebljavana jedinica za energiju u atomskoj fizici i elektronici i naziva
se elektronvolt:
32
1[CeV ]  1,6  10 19 [ J ]
16) Na pomjeranje elektriciteta od 0,2 C utrošena je energija od 300 J u

homogenom električnom polju jačine E=1,5 kV/m. Izračunati pređeno
rastojanje.
Rješenje:
W 300J
W  E l Q  l    1m .
EQ 3 V
1.5  10  0,2C
m
17) Pločasti kondenzator površine S  2400cm 2 , rastojanja između ploča

d1  5mm , priključen je na napon U1  2kV . Ako se zatim izvor napona
isključi, a rastojanje između ploča dva puta poveća, utvrditi stanje u
kondenzatoru, ako je dielektrik vazduh.
Rješenje:
S 24  102 m 2
C1   0  8,85  1012 F / m  3
 4,2  1010 F
d1 5  10 m
Pod dejstvom napona U1  2kV , kondenzator će se napuniti količinom
elektriciteta Q1  C1U 1  4,2  1010 F  2  103 V  8,4  107 C .

Jačina polja između ploča je:
33
U 1 2  103 mV
E1   3
 0,4  106 V / m
d1 5  10 m
Energija je
Q1U 1 8,4  10 7 C  2  103 V

W1    8,4  10  4 J
2 2
Ako rastojanje između ploča povećamo na d 2  2d1  10mm , tada je

nova vrijednost kapaciteta
S S 1 S 1 24  10 2 m 2
C2   0  0  0   8,85  10 12 F / m  
d2 2d 1 2 d 1 2 5  10 3 m
-
1
  4,2  10 10 F  2,1  10 10 F
2
Naelektrisanje (opterećenje) na pločama je ostalo nepromijenjeno.
Zbog promijenjene vrijednosti kapacitivnosti, promijeniće se napon na
priključcima kondenzatora:
Q2 Q1 Q1 8,4  10 7 C
U2    2  2 10
 4  103 V  4kV
C2 1 C1 4,2  10 F
 C1
2
Jačina polja ostala je ista, jer je:

U 2 2U 1 U 1 2  103 mV
E2     3
 0,4  106 V / m
d2 2d1 d1 5  10 m
34
a energija je
Q2U 2 Q1  2U1
W2    Q1  U1
2 2
W2  8, 4 107 C  2 103V  2  8, 4 104 J  16,8 104 J
Vidimo da je W2  W1 - energija je povećana na račun spoljašnje

energije utrošene na razmicanje ploča.
18) Dimenzije pločastog kondenzatora su a=12cm, b=10cm, a rastojanje između

ploča je d=10mm. Kondenzator je opterećen količinom elektriciteta
Q  1,6  106 [C ]
.
Izračunati energiju kondenzatora:
a) kad je dielektrik vazduh,
b) kad je dielektrik materijal, čija je relativna dielektrična konstanta
r  5.
Rješenje:
a) W=28,9 J, b) W1=5,78 J.
35
2. OMOV ZAKON. SNAGA. DŽULOVI TOPLOTNI GUBITCI
19) Sijalica sa volframovim vlaknom predviđena je za rad pri naponu

U=220V i snazi P=40 W. Kolika je otpornost vlakna i jačina struje pri
sobnoj temperaturi(200C) i radnoj temperaturi od 25000C. Koeficijent  za
volfram je 0,004[1/0C].
Rješenje:
Za proračun otpornosti koristimo izraz za snagu:
U U2 U 2 (220V ) 2
P U I U   , odakle je R    1210
R R P 40W
Iz izraza za otpornost na bilo kojoj temperaturi R  R0 1   (T  T0 
nalazimo izraz za otpornost na sobnoj temperaturi R0 :
R 1210
R0    1180 
 0

1   (T  T0 ) 1  0,0041/ C (2500 C  20 C )
0 0
Jačine struja :
P 40
I  0,18 A
U 220
U 220V
I0    1,86 A
R0 118
Vidi se da je struja I 0 na sobnoj temperaturi deset puta veća od struje

I na radnoj temperaturi.
20) Nacrtati električno kolo sa generatorom, čija je Ems E=100V i unutrašnji

otpor Rg  1 i na koji je priključen otpornik R . Izračunati :
36
a) stepen korisnog dejstva generatora vezanog u kolo, ako je R  0 i

R  5k
b) Napon na krajevima generatora pri R  5k .

E
R
Rg

Sl. 24. Električno kolo sa generatorom, ems E=100V i
unutrašnjim otporom Rg  1 i na koji je priključen
otpornik R
Rješenje:
Stepen(koeficijent) korisnog dejstva ili KKD( ) definisan je kao
količnik korisne snage Pk , koja se razvija na otporniku R i snage P koju
generator daje kolu, odnosno prijemniku (potrošaču):
Pk R  I 2 R  I
  
P EI E
E
I
R  Rg
Pk R  I 2 R  I E2
   Pk  R  I 2  R ili Pk  P  Rg  I 2 ,
P EI E ( R  Rg ) 2
37
gdje je R g  I 2 dio snage generatora razvijen na unutrašnjoj otpornosti
generatora.
E E2
P  EI  E   I 2 ( R  Rg ) ,
R  Rg R  Rg
Pk RI2 R
  2 
P I ( R  Rg ) R  Rg
E2
Za R  0 je   0 , odnosno P0 
Rg
Tada je snaga generatora maksimalna, a za generator se kaže da je u

kratkom spoju. Sva njegova snaga se uslijed Džulovog efekta pretvara
u toplotu pa generator može biti oštećen i u takvom režimu ne smije
da radi.
Pk R 5000
Za R  5k je      99% .
P R  Rg 5000  1
E 100
b) U  E  R g  I  E  R g   100  1   99,9V .
R  Rg 5  103  1
38
21) Izračunati vrijednost struje kroz otpornik R4  10 i pad napona na

njemu ako je poznato:
E1  5V , E2  10V , E3  15V ,
E 4  2V , R1  20 , R2  20 , R3  15 , R5  30 .
Sl. 25. Proračun vrijednosti struje kroz otpornik R4  10 i pad napona
na njemu
Rješenje:
I 4  0,675A , , U 4  6,75V
22) Izračunajte vrijednosti struja u svim granama mreže na slici ako je

zadato:
E1  50V , E2  40V , E3  20V ,
E4  25V , R1  100 , R2  R7  250 , R3  R3  300 ,
R4  150 , R5  100 .
39
Rješenje:
I 4  3,27 A , I 4  6,78A , I 4  1,08A , I 4  5,7 A , I 4  3,51A .

Smjerovi struja prikazani su na sljedećoj slici:
22) U električnom kolu na slici 26, vezana su četiri

otpornika R1  20k , R2  10k , R3  15 , R4  25 , redno na
izvor napajanja, čija je ems E  200V i unutarnja otpornost

Rg  5k . Nacrtati kolo i izračunati:
a) snagu izvora,
40
b) korisnu snagu,
c) koeficijent iskorišćenja (KKD),
d) napon na krajevima generatora UAB
Sl. 26. Prikaz kola u EWB i proračun zadatih parametara
Rješenje:
A
Struja u kolu je
E E 200V
I    
U AB Rekv . R g  R1  R2  R3  R4 (5  20  10  15  25)  103 
200V
I   2,66mA
75  103 
a) P  E  I  200V  2,66  103 W  532  103 A  532mW
41
b) Pk  ( R1  R2  R3  R4 )  I 2
Pk  (20  10  15  25) 103   (2, 66 10 3 A) 2 
 70 103   7, 0756 106  595, 29mW
Pk 495,2mW
   0,93
c) KKD P 532mW
Pk 495,2mW
  100%   100%  93%
ili u procentima : P 532mW
d)
U AB  E  Rg I  200V  5  103   2,66  103 A  200V  13,3V  186,2V
ili U AB  ( R1  R2  R3  R4 )  I  186,2V .
3. PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON
Prvi Kirhofov zakon glasi: algebarski zbir struja za svaki čvor jednak je
nuli  I  0 , pri čemu sve struje koje su usmjerene od čvora ulaze u
algebarsku sumu sa pozitivnim predznakom, a struje usmjerene ka

čvoru, sa negativnim predznakom.
Drugi Kirhofov zakon glasi: algebarski zbir svih napona duž svake
zatvorene konture kola jednak je nuli:
  E  RI   0 .................................................................................. 3.1
Članovi sume RI su naponi na otpornicima i ulaze sa pozitivnim
predznakom u algebarski zbir, ako je referentni smjer struje suprotan od
42
pozitivnog smjera obilaska zatvorenog puta, a sa znakom minus, kada

se smjer struje i orjentacija konture poklapaju.
Dakle, kod proračuna električnog kola, osnovni princip je:
a) Usvojimo pozitivne smjerove struja u granama(kontura),
b) Odredimo broj čvorova ( nČ ). Prema prvom KZ pišemo nČ  1
jednačinu tipa  I  0 za čvorove.

c) Izaberemo n k nezavisnih kontura, koje obilježimo sa I, II, III, … i
usvojimo njihove pozitivne smjerove. Broj kontura određujemo prema
relaciji
nk  ng  nČ  1
d) Napišemo nk  ng  nČ  1 nezavisnih jednačina po drugom
Kirhofovom zakonu tipa E  0. Dakle, koliko ima nezavisnih
kontura n k , toliko jednačina napišemo po II KZ.
e) Na kraju riješimo taj sistem jednačina.
Broj nezavisnih jednačina treba biti jednak broju kontura u

kolu.
Prilikom odabiranja kontura treba voditi računa da svaka sadrži makar
jednu granu koja ne pripada drugim konturama.
43
ZADACI:
Sl. 27. Primjena I i II Kirhofovog zakona
23) Za kolo na Sl. 27 npr. neka su date vrijednosti: E1  6V , E2  12V ,
E3  9V , R1  1 , R2  3 , R3  4 .
a. vidimo da je broj čvorova nČ  2 , pa prema I KZ pišemo
nČ  1  2  1  1 jednačinu za čvor koji odaberemo. Sl. 26.
Npr. uzmimo čvor A, za koji po I KZ pišemo jednačinu :
Čvor A: I 3  I 1  I 2  0 ................................................................... 3.2
Ista jednačina bi se dobila i za čvor B, zbog čega je jasno zašto pišemo

nČ  1 jednačina.
44
Od tri konture samo su dvije nezavisne, pa su proizvoljno izabrane i

orjentisane konture I i II, za koje pišemo jednačine po II KZ:
I ) E1  R1 I1  R2 I 2  E2  0 ................................................................. 3.3
II) E2  R2 I 2  R3 I 3   E2  0 ........................................................... 3.4

Ako saberemo ove dvije jednačine dobili bi jednačinu za konturu III,
zbog čega je jasno zašto nije nezavisna.
Npr. neka su na ovoj šemi:
E1  6V , E2  12V , E3  9V , R1  1 , R2  3 R3  4
Ako ove vrijednosti uvrstimo u jednačine 3.2 i 3.3 dobijemo
 I1  3I 2  6  0 i
 3I 2  4 I 3  21  0
Iz () dobijemo I 3  I 1  I 2 . Ako ovu jednačinu uvrstimo u drugu

jednačinu sistema (3.2), dobijemo sledeći sistem od dvije jednačine:
 I1  3I 2  6  0
3I 2  4( I1  I 2 )  21  0  4 I1  7 I 2  21  0 ................................... 3.5
Ako prvu jednačinu pomnožimo sa -4 i dobijenu jednačinu saberemo sa

drugom, dobije se:,
 19I 2  45  0 ,
odakle je
45
I2   2,37 A
19
Ako ovo rješenje uvrstimo u drugu jednačinu sistema (3.4), dobije se:
 I1  1,11  0 , odakle je I1  1,11A
45
Ako dobivene vrijednosti za I 1 i I 2 uvrstimo u prvu jednačinu,

dobijemo I 3  3,48 A .
23) Izračunati struje u svim granama kola na slici primjenom Kirhofovih
zakona, ako je poznato:
A

I2
I4
Rg 2
R2 II E1 I R1
III
E2 Rg 1
I2 R3 I1 I5
 
B I3 C
Sl. 27. Proračun struja u kolu primjenom Kirhofovih

zakona
R1  1 , R2  2 , R3  3 ,
E1  E2  30V i unutarnja otpornost
Rg1  Rg1  1 .
Rješenje:
Postupak rješavanja primjenom Kirhofovih zakona:
a) Usvojimo pozitivne smjerove u granama, odnosno konturama
b) Za nČ  3 pišemo nČ  1  3  1  2 jednačinu po I KZ
Za čvor C: I 1  I 5  I 3 ...................................................................... 3.6
46
Za čvor B: I 2  I 4  I 3 .................................................................... 3.7
a) Izaberemo nk  ng  nČ  1  5  2  3 nezavisne konture,
obilježimo ih sa I,II i III i usvojimo njihove +(pozitivne) smjerove.

b) Pišemo nk  ng  nČ  1  3 jednačine po II Kirhofovom zakonu:
I kontura: E1  Rg1 I1  R1 I 5  0 ................................................ 3.8
II kontura: E1  Rg1 I1  R3 I 3  Rg 2 I 2  E2  0 ............................ 3.9
III kontura: E2  R2 I 4  Rg 2 I 2  0 ................................................ 3.10
Iz jednačina (3.8), (3.9) i (3.10) eliminišemo I 1 i I 2 koristeći jednačine

(3.6) i (3.7):
E1  Rg1I5  Rg1I3  R1I5  0
E1  E2  Rg1I5  Rg1I3  R3 I3  Rg 2 I 4  Rg 2 I3  0
E2  R2 I 4  Rg 2 I 4  Rg 2 I3  0
E1  Rg1 ( I5  I3 )  R1I5  0
E1  E2  Rg1I5  Rg1I3  R3 I3  Rg 2 I 4  Rg 2 I3  0
E2  R2 I 4  Rg 2 I 4  Rg 2 I3  0
Ako na osnovu podataka imamo u vidu da je Rg1  R1  1 i nakon
sređivanja, dobijemo:
E1  ( R1  R1 ) I 5  R1 I 3  0
E1  E2  R1I5  R1I3  R3 I3  Rg 2 I 4  Rg 2 I3  0
E2  R2 I 4  Rg 2 I 4  Rg 2 I3  0
47
E1  ( R1  R1 ) I 5  R1 I 3  0
E1  E2  R1 I 5  Rg 2 I 4  ( R1  R3  Rg 2 ) I 3  0
E2  ( R2  Rg 2 ) I 4  Rg 2 I 3  0
(1  1) I 5  1 I 3  30V
1 I 5  1 I 4  (1  3  1) I 3  30  30
(2  1) I 4  1I 3  30
2 I 5  I 3  30V .............................................................. 3.11
I 5  I 4  5I 3  60
3I 4  I 3  30 ................................................................ 3.12
30 I 3 I
Iz (3.12) I 4    10  3
3 3 3
30 I 3 I
Iz (3.11) I 5    15  3
2 2 2
Ako izraze za I 4 i I 5 uvrstimo u jednačinu (23.4) , dobijemo:
I3 I
15   10  3  5I 3  60  6 
2 3
80  3I 3  60  2 I 3  30I 3  360  25I 3  220
48
220
I3   8,8 A
25
Dalje imamo:
I3 8,8
I 4  10   10   10  2,93  7,06 A
3 3
I3 8,8
I 5  15   15  15  4,4  10,6 A
2 2
I 1  I 5  I 3  10,6 A  8,8 A  19,4 A
I 2  I 4  I 3  7,06 A  8,8 A  15,86 A
49
4. MAGNETIZAM

Magnetni fluks  može se izraziti kao skalarni proizvod dva vektora B

i S kao:
 
  B S , tj.,   B  S  cos ......................................................... 4.1
  
Gdje je  ugao između vektora B i S , odnosno normale N
posmatranu površinu S .
Jedinica za fluks:
[]  [ B]  [ S ]  T  m 2  Wb (veber) .
Ako posmatramo fluks ne kroz jedan zavojak, tj. jednu površinu , nego

kroz N navojaka, tad je fluks vektora magnetne indukcije B , N puta
veći:
 
  N  B S  N  ( B  S  cos )
Za   0 0 , tad je   N  B  S  N  ( B  S ) .
Elektromagnetna indukcija pri kojoj se pri promjeni magnetskog toka
 u određenom vremenu t indukuje ems ili napon:

e
t
odakle možemo definisati jedinicu za fluks, odnosno tok magnetnog
polja:
  e  t   V  s  voltsekunda ..................................................... 4.2
50
Ova jedinica se u čast fizičara Vebera označava sa Wb .

1Wb  V  s
Jedinica za gustinu magnetskog toka B određuje se prema poznatim
jedinicama veličina koje ulaze u jednačinu
Wb V s
T ili T
m2 m2
Magnetno kolo može ostvariti visoke vrijednosti fluksa i indukcije.
Idealan primjer magnetnog kola je torus sa jezgrom od feromagnetika.
NI NI
H  ................................................................................... 4.3
2 r l
B  H
(6.3)

Ako je S površina poprečnog presjeka jezgra, tada je fluks vektora B
u jezgru torusa:
NI NI FM
  BS    S   ....................................................... 4.4
l l RM
S
magnetna ili magnetomotorna sila ili magnetopobudna sila:
FM  NI 4.5
  NI -ovaj proizvod naziva broj amper –zavoja ( AZ ), mjeri se

jedinicom amper, jer je broj zavoja N bezdimenzionalan broj.
51
NI 
Magnetski tok  možemo pisati i u obliku   BS  
l RM
S
Podsjeća na Omov zakon za jačinu električne struje u strujnom kolu:
 E EMS …………………………….4.5
  I 
RM R R
ZADACI:
24) Magnetna indukcija u kalemu od N=100 navojaka sa 0,2T poveća se

2
na 0,4T. Kolika je promjena fluksa ako je površina navojka S=12 cm .
Rješenje:

Uzmimo da je   0 , tj. da su silnice B okomite na površinu S, pa je :
  N  B  S  N  (B  S ) 
  B1  N  S  0,2T  100  12  10 4 m 2  20  12  10 4 Tm 2 
 240  10  4 Tm 2  240  10  4 Wb
  B2  N  S  0,4T  100  12  10 4 m 2  40  12  10 4 Tm 2 
 480  10  4 Tm 2  480  10  4 Wb
Dakle, fluks se promjenio za :
   2  1  480 104 Wb  240 104 Wb  240 104 Wb .
52
25) Na tanak torus namotano je N=800 namotaja tanke žice. Presjek torusa
je S  1cm 2 , a struja kroz namotaj torusa je I=1mA. Izračunati
magnetsku indukciju u torusu i fluks kroz torusni namotaj. Torus je
načinjen od neferomagnetnog materijala.
N H
(    0  4  10 7 ili )
A2 m
Rješenje:
Ako su namotaji gusto i ravnomjerno namotani na torusno jezgro,
magnetno polje je lokalizovano samo unutar torusa. Kada je torus tanak
(malog poprečnog presjeka S), može se smatrati da je polje u poprečnom
presjeku torusa homogeno, pa direktna primjena Amperovog zakona
daje:
I I I
B  0  B  0  N  0 N
2a 2a l sr
I I N 0,1A
B  0  N  0  N  4  107   800namotaja 
2a l sr A 2  0,1m
2
N N
 2  800  107  1600 107 
mA mA
 1600 107 T  0,16  103 T  0,16  mT
S obzirom da je polje homogeno, fluks kroz poprečni presjek torusa je:

 0  B  S  0,16 103 T 104 m2  0,16 107 T  m2  16Wb
53
Ukupni fluks kroz torusni namotaj sa N navojaka je:

  N   0  N  B  S  800 0,16 103 T 104 m2  12800Wb  12,8mWb
.
26) Kolika je sila uzajamnog dejstva dva pravolinijska strujna provodnika
dužine l=5,5m, a koji su paralelni i na međusobnom rastojanju a=4cm?
Kroz jedan provodnik protiče struja I1=6,2A, a kroz drugi I2=8A.
Rješenje:
I1 I 2
F  0 l
2a
N
Poznato je  0  4 107
A2
I1 I 2 N 6,2 A  8 A 6,2  8
F  0  l  4  10 7 2   5,5m  2   5,5  10 7 N 
2a A 2  0,04m 0,04
272,8
 2  10 7 N  2  6820  10 7 N  13640 10 7 N  1,364  10 3 N
0,04
54
5. NAIZMENIČNA STRUJA. ELEKTRIČNA KOLA
5.1. KOMPLEKSNI BROJEVI

Naizmjenične struje i napone prikazujemo u kompleksnom obliku
primjenom kompleksnih brojeva.
Kompleksni broj možemo predstaviti na sledeća tri načina:
algebarskom, trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku.
A  a  jb -algebarski oblik kompleksnog broja

A  A cos  jA sin  -trigonometrijski oblik kompleksnog broja
A  A  e j  a  exp( j )  A -eksponencijalni oblik kompleksnog

broja
U ovim izrazima A je modul kompleksnog broja:
A  A  a2  b2
Modul kompleksnog broja jednak je dužini vektora kojeg predstavlja

kompleksni broj.
b
  arctga -argument kompleksnog broja, tj. ugao između realne ose
a
i vektora koji predstavlja kompleksni broj, napon ili struju u
kompleksnom obliku.
e j  cos  j sin  -Ojlerova formula.
A*  a  jb -konjugirano kompleksni broj.
55
A*  A cos  jA sin 
A*  A  e  j  a  exp(  j )  A  
OSNOVNE OPERACIJE SA KOMPLEKSNIM BROJEVIMA

Posmatrajmo dva kompleksna broja :
X  a  jb i Y  c  jd ................................................................ 5.1
X  Y  a  jb  c  jd  (a  c)  j (b  d ) -sabiranje
X  Y  a  jb  (c  jd )  (a  c)  j (b  d ) -oduzimanje
X  Y  (a  jb)  (c  jd )  (ac  bd )  j (ad  bc) -množenje
X 0 X
X : Y  (a  jb) : (c  jd )    0   0 -dijeljenje
Y 0
Y
Kod dijeljenja dva broja u algebarskom obliku, treba brojnik i nazivnik
pomnožiti sa konjugirano- kompleksnim brojem i dalje izvršimo
množenje i sređivanje izraza, nakon čega se dobije kompleksni broj.
Dijeljenje je jednostavnije sprovesti u eksponencijalnom obliku:
X X 0 X
  ( 0   0 )  A  e j (  )  A  exp[ j (   )]  A( 0   0 )
Y Y 0
Y
X  X *  X 2 (a  jb)(a  jb)  a 2  b 2  X 2

E  E  E m  e jt -obrtni vektor (fazor)
56
Paralelno R-L kolo:

Z  ( R  jX ) . -kompleksna impedansa ....................................... 5.2
Y  G  jB , -kompleksna admitansa ............................................. 5.3
UR IR f .0 .

IL
IL I  IR IL
1
IR YG G  f .0.
R

IL
1
1 Y G  jB   j
YG  L
Z
Sl. 28. Fazorski prikaz odnosa napona i struja u

paralelnom R-L kolu,
trougao otpora, trougao provodnosti.
G
1
S  -aktivna provodnost,
R
B
1
j
1
S  -reaktivna provodnost.
jL XL
57
Kompleksna admitansa uz vrijednosti provodnosti je:

Y  G  jB =(0,1-j0,05)S.
(I R ) G

(I L )
(I  I R  I L ) B
YG
Sl. 29. Uz definiciju i proračun faznog pomaka ( ili ugla)

između napona i ukupne struje
Fazni pomak ( ili ugao) između napona i ukupne struje  dobijemo iz

trougla otpora/impedansi/ admitanse:
1 L R B 10 0,05S
tg      (ili)   0,5  tg  0,5
1 R L G 20 0,1S
  arctg0,5  26,50 .
Modul impedanse
Z  R  jX L  Z  R 2  X L2 . Modul impedanse
58
6. TROFAZNA NAIZMENIČNA STRUJA
Ako između dva vektora ili dva kompleksna broja nije ugao 90 stepeni,
nego manji, tad se primjenjuje kosinusni poučak (teorema) za proračun
rezultante dva napona ili struje date u trigonometrijskom obliku:
2
I mR  I m21  I m2 2  2  I m1  I m2  cos R
Veze između napona i struja u spoju namotaja generatora u zvijezdu

(analogno se provodi analiza i za spoj namotaja u trougao):
Sl. 30. Sl.7.2. Fazorski prikaz linijskih i faznih napona
Između svakog faznog i nultog voda je prosti ili fazni napon: U f 1 , U f 3
i U f3. Između dva fazna voda su linijski ili složeni naponi U 1 , U 2 i
59
U 3 koji su jednaki fazorskoj razlici dva fazna napona, što se dobija
primjenom II Kirhofovog zakona (Sl.8.10.-Knjiga)

U f 1  U1  U f 2  0 i U1  U f 1  U f 2
U f 2 U2 U f 3  0 U2  U f 2 U f 3
i ..................................... 6.1
U f 3 U3 U f 3  0 i U3  U f 3 U f 1
Sasvim je jasno da između faznog i linijskog napona kod veze u

zvijezdu postoji isti odnos kao između fazne i linijske struje pri vezi u
trougao: I  3  I f .
U spoju trougla linijski naponi jednaki su faznim: U lin  U fazni , a linijska
struja je za 3 puta veća od fazne, tj.: I lin  3I fazna .
Kod spoja u zvjezdu je obrnuto: U lin  3U fazni I lin  I fazna .
Veza u zvijezdu je u prednosti pred vezom u trougao, jer sadrži dva

napona: fazni i linijski napon, tj. napone za jednofazne i trofazne
prijemnike.
Kod spoja u zvijezdu je : U lin  3U fazni I lin  I fazna . ( vidi sliku
44). Posmatrajući bilo koji trougao napona na ovoj slici, iz koga

dobijemo:
U1
cos300  U 1 2 U f 1 
2 U f 1
60
Sl.31. Fazorski dijagram linijskih i faznih napona i

njihovih odnosa
ZADACI
27) Izračunati aritmetičku srednju vrijednost, efektivnu vrijednost te

tjemeni faktor napona sinusnog oblika definisan izrazom:
u (t )  U m sin t  20V  sin t
Rješenje:
Za vježbu nacrtati dati sinusni napon i potvrditi podudarnost grafičkog i

analitičkog prikaza napona.
Sa dijagrama vidimo da napon oblika: u (t )  U m sin t  20V  sin t
ima srednju vrijednost jednaku nula, što se zaključuje i bez proračuna.
61
Dakle, U SR  0V  - to zaključujemo bez proračuna, jer se posmatra cijeli

period u kome je srednja vrijednost sinusoide jednaka nuli , što smo
izveli na predavanjima.
T
u (t )dt  .....  14,14V 
1 2
T 0
U ef 
U ef  14,14V , -efektivna vrijednost
U max I max I max

    2  1,41 -tjemena vrijednost
U ef I ef I max / 2
28) Trenutna vrijednost naizmjenične struje koja teče u jednom kolu iznosi
12A. Izračunati maksimalnu vrijednost struje ako vremenski ugao
  t iznosi   t  300 .
Rješenje:
1 1
i (t )  I m sin(t   )  12 A  I m  sin 30 0  I m   12 A  I m  ,  I m  24 A
2 2
.
29) Odredi trenutak kada je trenutna vrijednost naizmjenične struje 2
puta manja od maksimalne vrijednosti Im , ako je
i(t )  I m sin(t   )  I m sin 314t .
62
Rješenje:
Iz relacije
Im
i (t )  I m sin(t   )  I m sin 314t  sledi   I m sin 314t 
2
1
 sin 314t
2
2
Odnosno  sin 314t odakle je
2
2 45
314t  arcsin  450  t  0,1433
2 314
Iz odnosa
 2  2 1 t 1 1
314t  450   t , t ,    t  T
4 T 4 T 4 T 8 8
2 2 2  3,14 2  314  10 2
Iz  314  T     2  10 2  0,02s
T 314 314 314
Na osnovu čega dobijemo traženo vrijeme(trenutak):
1 1
t  T   0,02s  0,0025s .
8 8
30) Izračunati trenutnu vrijednost struje u trenutku t=0,025s, ako je
i(t )  I m sin 314t  10 2 sin 314t .
63
Rješenje:
2
i (t )  I m sin 314t  10 2 sin 314t  10 2 sin  0, 025
0, 02
2
i (t )  I m sin 314t  10 2 sin  0, 025 
0, 02
0, 025
 10 2 sin   10 2 sin   2,5 
0, 01
1 1
 10 2 sin   (2  )  10 2 sin   (2  ) 
2 2
1 
 10 2 sin(2   )  10 2 sin  10 2 1  10 2
2 2

i  10 2 sin  10 2  1  10 2  10  1,41  14,1A . –trenutna vrijednost
2
struje u trenutku t=0,025s.
31) Naizmjenična struja data je analitičkim izrazom

i (t )  I m sin(t   )  18sin(t  3 / 2) .
Prikazati ovaj izraz vektorski, linijski i kompleksno.
Rješenje:
i (t )  I m sin(t   )  18 sin(t  3 / 2)
3
3 3
 0  j (1) 
18 j 18 18
I ef  e 2
  (cos  j sin ) 
2 2 2 2 2
 0  j   j
18 18
 
2 2
18 18
I ef  j  I m  2  I ef  2  j  j18 A
2 2
64
I m  j18 A .
Sinusoida prethodi za ugao 3 / 2 u odnosu na sinusoidu bez faznog

pomaka.
32) Prostoperiodični napon efektivne vrijednosti U ef  U  200 2 V  i
frekvencije f=50Hz ima u trenutku t1  10ms  od početnog trenutka
intenzitet U1  200V  i smanjuje se po intenzitetu. Napisati izraz za

intenzitet ovog napona i nacrtati grafiku intenziteta napona (u).
Rješenje:
Iz jednačine u (t )  U m cos(t   ) ,
u (t )  U m sin(t   ) možemo u nekom trenutku t  t1 izračunati

fazu napona na osnovu sledeće jednačine:
u  U m cos(t   )  u1  U m cos(t1   ) 
u1
cos(t1   )  odakle je :
Um
u1
  t1    arccos
Um
(1)
U našem primjeru je U ef  U  200 2 V  , na osnovu čega je amplituda
napona:
65
U m  2U ef  2  200 2  400V  ,
Kružna frekvencija je:

1 2
  2   2f  2    50Hz  100   Hz   100  3,14Hz   314  Hz 
T T
.
Faza napona u trenutku t  t1 :
u1  200V 1
  t1    arc cos  arc cos  arc cos( )
Um 400V 2
odakle dobijemo dva rješenja:
2 4
 t1     t1   
3 3
U zadatku je definisano da se u trenutku t  t1 napon smanjuje po intenzitetu,
faza napona u t  t1 je:
2
 t1   
3
pa je prema tome, početna faza napona:
2 2 
   t1    
3 3 3
Sada na osnovu prethodno izračunatih vrijednosti, možemo napisati izraz za
trenutnu vrijednost napona:
 
u  U m sin(t   )  400 cos(100t  )V   400 cos(314t  )V 
3 3
Na osnovu ovog izraza, za vježbu, nacrtati trigonometrijsku funkciju ovog
napona.
66
33) Dati su izrazi za struje:

i1  5sin(t   4) i2  5cos(t   4)
Izračunati amplitudu i fazni pomjeraj, izvesti trigonometrijski oblik zbira
ove dvije struje i nacrtati vektorski dijagram ovih i rezultantne struje.
Rješenje:
Trigonometrijsko-analitičkim putem sabrati dvije struje date u
trigonometrijskom obliku i prikazati rezultantnu struju u vektorskom
obliku.
iR  I m  sin(t   )  5  sin(t   / 4)  5  cos(t   / 4)
iR  5  sin(t   / 4)  5  cos(t   / 4) 
 5[sin t  cos / 4  cost  sin  / 4  cost  cos / 4  sin t  sin  / 4] 
 5[ cos / 4(sint  cost )  sin  / 4(cost  sin t ] 
2 2
 5[ (sint  cost )  (cost  sin t )] 
2 2
2 2
5 [sin t  cost  cost  sin t ]  5 [2  cost ]  5 2  cost
2 2
odakle je:

iR  5 2  cost  5 2  sin(t  )  I m  sin(t   R )
2
Dakle, imamo da je :

Im  5 2A R 
, 2
U vektorskom obliku imamo:
67
2
I mR  I m21  I m2 2
Vidimo da su amplitude posmatranih signala jednake :
2
I mR  I m21  I m21  2 I m21  I mR  5 2 V
R   2
iR  5 2 sin(t   2)
Za vektorski prikaz, potrebno je struju kosinusnog oblika, pretvoriti u
sinusni oblik u kome možemo definisati fazni pomak kosinusne struje i
na osnovu tog pomaka odrediti fazni pomak rezultantne struje:
  3
i2  5 cos(t   4)  5 cos(t   )  5 sin(t  )
4 2 4
Grafički prikaz sabiranja tih struja prikazanih vektorima, dat je na
sledećoj slici(Sl. 32):
f.o.
I mR
 2 I m1
I m2
3 4
 4
Sl.32. Vektorski prikaz sabiranja dvije struje
68
34) Odrediti analitički i vektorski zbir struja i R  i1  i2  i3 , ako je

 
i1  20 sin(t  ) , i2  20 sin(t  ) i i3  5 sin t .
3 3
Rješenje
Koristimo adicionu teoremu zbira sinusa:
   
sin   sin   2 sin cos , za koje dobijamo
2 2
 
i R  i1  i2  i3  20[sin(t  )  sin(t  )]  5 sin t 
3 3
   
t   t  t   t 
 20  2 sin 3 3 cos 3 3  5 sin t
2 2
 
i R  i1  i 2  i3  20[sin(t  )  sin(t  )]  5 sin t 
3 3
2
2
 40  sin t cos 3  5 sin t  40  sin t cos  5 sin t
2 3
 1
i R  i1  i 2  i3  40  sin t  cos  5 sin t  40  sin t   5 sin t 
3 2
 20  sin t  5 sin t  25  sin t
Dakle, konačno dobijemo:
i R  i1  i2  i3  25  sin t ................................................................. 6.2
Iz relacije (33.1) vidimo da je fazni pomak rezultantne struje  R  0 ,

što grafički prikazano (Sl.33) izgleda:
69
I m1
3  0
I m3 i R  i1  i2  i3
1   3
 2    3 I m1, 2 f .0.
I m2
Sl.33 Vremenski zbir struja i R  i1  i2  i3  25  sin t
35) Za paralelno R-L električno kolo izračunati kompleksnu impedasu,

kompleksnu admitansu i fazni pomak između napona i struje u kolu.
Dato je R 10 , i induktivni otpor zavojnice (kalema)
X L  L  20 . Nacrtati vektorski dijagram struja i trougao
vodljivosti.
Rješenje
Impedansa paralelne veze R i L, je:
R  jX L R  jL 10  j 20 j 200 j 200  (10  j 20)
Z     
R  jX L R  jL 10  j 20 10  j 20 (10  j 20)(10  j 20)
( j 2000  4000) ( j 2000  4000)
   (8  j 4) 
100  j 200  j 200  400 500
Z  (8  j 4) .
Kompleksnu admitansu dobijamo analizom datog kola.
70
Sa šeme vidimo da je ukupna struja u kolu jednaka zbiru struja kroz

otpor i zavojnicu:
I  I R  I L :U , I / U  I R / U  I L / U  G  jB , admitansa je
Y  G  jB ,
UR IR f .0 .

IL
IL I  IR IL
1
IR YG G  f .0.
R

IL
1
1 Y G  jB   j
YG  L
Z
Sl. 34 Fazorski prikaz odnosa napona i struja u paralelnom

R-L kolu, trougao otpora, trougao provodnosti.
1 1
gdje je G    0,1S -aktivna provodnost,
R 10
1 1 1
B j   0,05S -reaktivna provodnost.
jL XL 20
Kompleksna admitansa uz vrijednosti provodnosti je:
Y  G  jB =(0,1-j0,05)S.
71
(I R ) G

(I L )
(I  I R  I L ) B
YG
Sl.35 Uz definiciju i proračun faznog pomaka ( ili ugao)

između napona i ukupne struje.
Fazni pomak ( ili ugao)  između napona i ukupne struje dobijemo iz

trougla otpora/impedasi/ admitanse (Sl.35):
1 L R B 10 0,05S
tg      (ili)   0,5  tg  0,5
1 R L G 20 0,1S
  arctg0,5  26,50 .
Modul impedanse možemo izračunati iz relacije:
Z  R  jX L  Z  R 2  X L2  82  42  80  8,94 .
36) Sijalica sa žarnom niti (vlaknom) snage 100 W priključena je na izvor
naizmjeničnog napona u  2  220 sint . Izračunati:

a. efektivnu vrijednost (I) i srednju vrijednost ( I sr ) struje u kolu,
b. otpornost (R) sijalice.
Rješenje:
Poznat je izraz za dovedeni napon u  2  220 sint i snaga sijalice
Psijalice  Ps  100W .
72
a) Iz relacije:
P P 100W 100W
P U I  I     0,45 A  I ef
U Um 2  220 220V
V
2 2
Po definiciji je srednja vrijednost struje:
2I m Im 2  I ef 2
I sr   2  2   2  I ef 
   
2 1,27
  1,414  0,45 A   0,405A  0,41A
3,14 3,14
b) Otpornost sijalice proračunavamo na osnovu Omovog zakona:
U 220V
R   488,688  489 .
I 0,45 A
37) Za kolo na slici izračunati struju u kolu, napisati njen trigonometrijski

oblik i nacrtati vektorske dijagrame za napone i struju u kolu ako je dat
izraz za priključeni napon na kolu: u  200V  sin(t   / 4) i
vrijednosti otpornosti: R1  10, R2  20, R3  20
R1 R2 R3
i
Sl. 36. Šema kola.
73
Rješenje:
Ukupni otpor u kolu je Re  R1  R2  R3  (10  20  20)  50
Maksimalna vrijednost (amplituda) struje je :
U m 200V
Im    4A
Re 50
Izraz za struju je: i  I m  sin(t   )  4 A  sin(t   / 4) .

Vektorski dijagram struje i napona, prikazan je na sljedećoj slici, gdje se
vidi i fazni pomjeraj struje i napona u odnosu na frekventu os (f.o.),
referentnu os. Struja je u fazi sa naponom, jer se radi o omskim otporima
u kolu.
U R  U1  U 2  U 3
U3
U2
U1
I
  4
f .0.
Sl. 37. Vektorski dijagram struje i napona.
38) Odrediti izraz za struju i koja teče pod djelovanjem napona

u  200V  (cos / 4  j sin  / 4) , a otpor R  20 .
74
Rješenje:
2 2
u  200V  (cos / 4  j sin / 4)  200V  ( j )  100V ( 2  j 2 )
2 2
Modul ovog kompleksnog broja
U 2  (100 2 ) 2  (100 2 ) 2  4  1002  U 2  4  1002 
U  4  1002  200V  U m
b 100 2
Fazni pomak je : tg    1    arctg1  450 .
a 100 2
Struja dobiva oblik:

U m 200 2V
Im    10 2 A
Re 20
i  I m  sin(t   )  10 2 A  sin(t  45) .
39) Za kolo na Sl. 7.9. sa priključenim naponom u  200 2  sint

R1  75, R2  50 R3  20
Napisati analitički izraz za struju kroz otpornik R3 .


U R1 R2

R3
75
Rješenje:
Na kolo je priključen napon oblika:
u  U m  sin(t   )  200 2  sin(t  0)  200 2  sin t

Napisati analitički izraz kroz otpornik za struju kroz otpornik R3.
Dato je:
R1  75, R2  50 R3  20
u  200 2  sint
75  50
Re  R1 R2   R3 
R1 R2
 R3   20  50
R1  R2 75  50
Struja u kolu je:
i  I m  sin(t   )
U m 200 2V
Im    4 2 A , pa je
Re 50
i  I m  sin(t   )  4 2 A  sin(t  0)  4 2 A  sint
40) Dati su izrazi za struje

i1  5  sin(t   / 4) i2  5  cos(t   / 4)
Trigonometrijsko-analitičkim putem sabrati dvije struje date u
trigonometrijskom obliku:
76
Rješenje:
iR  I m  sin(t   )  5  sin(t   / 4)  5  cos(t   / 4)
iR  5  sin(t   / 4)  5  cos(t   / 4) 
 5[sin t  cos / 4  cost  sin  / 4  cost  cos / 4  sin t  sin  / 4] 
 5[ cos / 4(sint  cost )  sin  / 4(cost  sin t ] 
2 2
 5[ (sint  cost )  (cost  sin t )] 
2 2
2 2
5 [sin t  cost  cost  sin t ]  5 [2  cost ]  5 2  cost
2 2
Odakle je:

iR  5 2  cost  5 2  sin(t  )  I m  sin(t   R )
2
Dakle, imamo da je :

Im  5 2A R 
, 2
41) Dati su fazni naponi

U f 1  (127  j 0)V , U f 2  (63,5  j110)V ,
U f 2  (63,5  j110)V ,.
Izračunati linijske napone i efektivnu vrijednost za aktivne impedance

po 100Ω vezane u zvijezdu.
77
Rješenje:
Sl. 39 Prikaz trofaznog napona
Između svakog faznog i nultog voda je prosti ili fazni napon: U f 1 , U f 3 i
U f 3 . Između dva fazna voda su linijski ili složeni naponi U 1 , U 2 i U 3
koji su jednaki fazorskoj razlici dva fazna napona, što se dobija

primjenom II Kirhofovog zakona (Sl. 39)
U f 1  U1  U f 2  0 i U1  U f 1  U f 2
U f 2 U2 U f 3  0 i U2  U f 2 U f 3
U f 3 U3 U f 3  0 i U3  U f 3 U f 1
Sasvim je jasno da između faznog i linijskog napona kod veze u

zvijezdu postoji isti odnos kao između fazne i linijske struje pri vezi u
trougao: I  3  I f .
78
U spoju trougla linijski naponi jednaki su faznim: U lin  U fazni , a linijska
struja je za 3 puta veća od fazne, tj.: I lin  3I fazna .
Kod spoja u zvijezdu je obrnuto: U lin  3U fazni I lin  I fazna .
Veza u zvijezdu je u prednosti pred vezom u trougao, jer sadrži dva

napona: fazni i linijski napon, tj. za jednofazne i trofazne prijemnike.
Sl. 40. Fazorski dijagram linijskih i faznih napona.
Kod spoja u zvijezdu je : U lin  3U fazni I lin  I fazna . ( vidi sliku
40) .Posmatrajući bilo koji trougao napona na ovoj slici, iz koga

U1
dobijemo: cos300  U 1 2 U f 1 
2 U f 1
Linijski naponi su:
U1  U f 1  U f 2 .=(127 + j0) – (-63,5-j110) = (190 + j110)V
79
U 2  U f 2  U f 3 .=(-63,5 – j110) – (-63,5 + j110) = (0 – j220)V
U 3  U f 3  U f 1 .=(-63,5 + j110) – (127 - j0) = (-190 + j110)V
S obzirom da je
U f 2  (63,5  j110)
njegov modul je
U f 2  63,52  1102  4032,25  12100  4032,25  12100  127V 
Moduli svih faznih napona su jednaki, jer se radi o simetričnom

trofaznom sistemu, pa možemo pisati:
U f 1  U f 2  U f 3  127V 
Dakle, i efektivne vrijednosti struje su iste u svim impedansama i

iznose:
 1,27 A
127V
U f1 : Z  U f 2 : Z  U f 3 : Z 
100
42) U električnom kolu koga čini spoj generator i potrošač, ems i struja
imaju sledeće vremenske oblike:
   
et   150  sin t  200 V  i it   30  sin t  200 A ,
frekvencija f=50Hz. 4
Izračunati vrijednost elemenata iz kojih se sastoji impedansa datog kola.
80
Rješenje:
S obzirom da su u posmatranom kolu struja i napon u fazi, možemo
zaključiti da impedansa tog kola ima samo realnu komonentu, definisanu
sa:
150V
Z  5
30 A
To znači da se impedansa sastoji samo od otpornika R  5 ili od redne
veze R,L,C, takve da između redno vezanih elemenata L[H] i C[F],
vrijedi relacija :
1
f   50Hz , jer je u tom slučaju imaginarni dio impedance
2    LC
jednak nuli.
43) Na redno vezano RLC kolo priključen je naizmjenični napon

učestanosti f=50Hz. Na otporniku napon iznosi 40V. Ako je dato
R=4Ω, C=45μF i induktivnost L=4mH, izračunati: a) efektivnu
vrijednost priključenog napona i napone na L i C, fazni ugao između
struje kroz potrošač i napona na potrošaču.
Rješenje:
a. Efektivna vrijednost struje kroz potrošač je
U R 40V
I   10 A . S obzirom da su svi elementi redno
R 4
vezani, to je struja kroz L i C takođe I L,C  10 A .
Prividne otpornosti L i C elemenata su:
81
X L  2    f  L  2  3,14  50Hz  4 103 H  1,26
1 1 1
XC     70,75
C 2    f  C 2  3,14  50Hz  40 106 F
Napon na kondenzatoru: U C  I  X C  10 A  70,75  707,5V
Napon na induktivitetu: U L  I  X L  10 A 1,26  12,6V
Efektivna vrijednost napon na prijemniku, odnosno rednoj vezi RLC

elemenata je:
U  U R2  U C  U L   ....  696V
2
Napon na krajevima prijemnika, redno vezanih R,L i C elementa, dobije

se imajući u vidu da su fazor struje i napona na otporniku u fazi, napon
na kondenzatoru fazno kasni za 900 u odnosu na struju, a napon na
kalemu fazno prednjači struji za 900 , što je prikazano na Sl.7.11.
82
Sl. 41. Fazorski dijagram napona
Fazni ugao između struje kroz potrošač i napona na potrošaču:

UR 40V
cos    0,0574 , odakle je
U 696V
  arccos0,0574  86,7 0   86,7 0 .
Negativan predznak ugla φ označava da struja kroz potrošač prednjači
naponu između njegovih krajeva.
44) Ako je kompleksni oblik napona na nekom prijemniku dat izrazom
U  (83  j125)V , a kompleksni izraz za struju kroz taj prijemnik
I  (5  j 4) A , izračunati prividnu, aktivnu i reaktivnu snagu tog

prijemnika.
83
Rješenje:
Prividnu snagu proračunavamo na bazi relacije:
*
S  U  I  P  jQ
Zamjenom datih brojnih vrijednosti dobijemo:
*
S  U  I  (83  j125)V  (5  j 4) A  (85  j 957) VA  P  jQ
(7.17.1.)
Iz ovog izraza vidimo da je aktivna snaga Pa  85W , a modul prividne
snage je :
S  P 2  Q 2  (85) 2  (957) 2  960,77VA
Negativni predznak aktivne snage znači da prijemnik djeluje kao

generator koji aktivnu snagu daje u mrežu.
Reaktivna snaga prema relaciji (7.17.1.) je Q  957 [var], i ona osciluje
između mreže i prijemnika.
45) Izračunati učestanost f priključenog napona na kolo na Sl. 7.12. da bi


struja I fazno prednjačila priključenom naponu za rad.
6
84
Sl. 42. jedna verzija R, L C kola.
Poznato je: R 13 , kalem induktivnosti L  1,5mH , kondenzator

kapaciteta C  3F .
Rješenje:
Prema datoj šemi, ekvivalentna impedansa potrošača
L
je: Z  R  j .
 LC  1
2
Kada struja prednjači naponu, tada je:

 L 
L  2  L
 0 i   arctg   LC  1   arctg 

 LC  1
2
   R( LC  1) 
2

R
 
 
Gdje je  - oštar ugao između fazora struje I i napona U . S obzirom da

 1
je tg  tg  , zamjenom poznatih veličina dobija se kvadratna
6 3
jednačina po nepoznatoj učestanosti  :
 2 RLC  3L  R  0
85
rad
Uzimamo pozitivno rješenje ove jednačine   48981 , koje daje
s

kružnu učestanost pri kojoj struja fazno prednjači naponu za ugao .
6
46) Na mješovitu vezu tri potrošača kao na Sl. 7.13, čije su impedanse,
Z1  (1  j 2) , Z 2  (1  j ) i Z 3  (1  j 3) , priključen je
naponski generator naizmjenične struje, čija je efektivna vrijednost
napona U eff  U  50V . Izračunati:
a) kompleksne izraze za struje u svim granama kola,

b) efektivnu vrijednost napona na potrošaču Z 1 ,
c) aktivnu snagu potrošača Z 2 i kompleksnu prividnu snagu potrošača Z 3 .
Sl. 43. Mješovita veza tri impedanse
86
Rješenje:
Ako uzmemo da je kompleksni izraz napona napajanja U  U  e j 0 , tada
će fazni pomjeraji ostalih veličina biti računati u odnosu na napon
napajanja U . Primjenom I i II KZ dobijemo:
I1  I 2  I 3
U  Z1  I1  Z 2  I 2
0  Z3 I3 Z2 I2
Zamjenom brojčanih vrijednosti i rješavanjem sistema jednačina
nalazimo:
a) I 1  (10  j10) A , I 2  (5  j15) A , I 3  (5  j5) A .
b) U1  Z1 I1  31,62V ,
c) P2  R2 I 22  1  250A 2  250W
kompleksna prividna snaga potrošača S 3 je

2
S 3  Z 3  I 3  (1  j 3)  (5  j 5) 2  (50  j150)VA  P  jQ .
47) Za kolo na slici 44 izračunati:

a) kompleksne izraze za označene struje,
b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu cjelog prijemnika(R,L,C),
c) trenutnu vrijednost struje kroz kalem.
Poznato je: R=50Ω, C=20μF i induktivnost L=50mH i trenutna
vrijednost napona napajanja ut   100V  sint
rad
i   103
s
87
Sl. 44. Mješovita veza RLC elemenata
Rješenje:
Pojedinačne impedanse elemenata u kolu su:

1 1
ZC     j50
jC j10 rad / s  20 103 F
3
Z L  jL  j103 [rad / s]  50 103 H  j50
Z R  R  50 .
Kompleksni izrazi za struje:
IC, IL, IR
dobiju se na sličan način kao u prethodnom zadatku. Napon generatora je
kompleksnog oblika :
U  U  e j 0  50 2V
Na taj način dobijemo:
88
a) I C  2  j 2 A , I L  2 A , I R  j 2A
Efektivne vrijednosti ovih struja su:

I C  I C eff  I  2  I C  2    2    2    1.41 2  2,828  2,83A
2 2
 
,
IL  2  I L  2  2  2A ,
I R  2  I R  2  2  2A
Kompleksna vrijednost impedanse potrošača je:

ZL ZR
Z  ZC 
ZL ZR
Kad uvrstimo brojčane vrijednosti, dobije se:
ZL ZR j50  50
Z  ZC    j50   25  j 25
ZL ZR j50  50
Kompleksna prividna snaga na potrošaču dobije se uvrštavanjem
U2
konjugovano kompleksne impedanse S *
ili konjugovano
Z
kompleksne struje potrošača S  U  I * ili S  Z  I * ) i dobije se:
S
U2

50 2 2
 100  j100 VA ,
Z
*
25  j 25
Aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu cijelog prijemnika, možemo dobiti i
iz dobivenog izraza za kompleksnu prividnu snagu na potrošaču:
89
S  100  j100 VA  P  jQ
odakle je aktivna snaga P  100W , reaktivna snaga Q  100 var i
prividnu snagu
S  100  j100 VA  P  jQ 
.
S  P  Q  10000  10000  20000  141,42 VA
2 2
Kompleksna vrijednost struje kroz kalem je I L  2 A odakle

zaključujemo da je struja u fazi sa naponom u , pa je:
   
it   2  2 sin 103 t  2 sin 103 t A

a. kompleksne izraze za označene struje,
b. aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu cijelog prijemnika(R,L,C),
c. trenutnu vrijednost struje i napona kroz kalem i kondenzator.
Poznato je: R1=50Ω, R2=100Ω, C=20μF , induktivnost L=100mH i
rad
trenutna vrijednost napona napajanja u  t   100V  sin t i   103
s
Sl.45. slika zadatka 48
90
Rješenje:
Efektivna vrijednost kompleksnog napona generatora je:
U  100V .
Impedanse paralelnih grana su:
 50  j 50 
1
Z 1  R1  jX C  R1  j
C
Z 2  R2  jX L  R2  jL  100  j100 
Kompleksi izrazi za struje I C  2  j 2 A ,
 1  j1A ,  0,5  j 0,5A

U U
I1  I2 
Z1 Z2
I  I 1  I 2  1,5  j 0,5 ,
Kompleksni izraz za prividnu snagu potrošača je:
S  U  I  150  j 50 VA .
*

Aktivna snaga je: P  Re S  150W
Reaktivna snaga je: Q  ImS 50 var
Prividna snaga je: S  P 2  Q 2  1502  502  158,11VA .
91
Kompleksni izraz za struju kalema: I 2  0,5  j 0,5 A , možemo izraziti u
eksponencijalnoj formi I 2  I 2  e j2 , gdje je


I 2  0,52  0,52  0,707 A , i  2    0,7854 rad .
2
Izraz za trenutnu struju kroz kalem je:
i2 t   2  I 2  sint   
odnosno
i2 t   2  I 2  sint     2  0,707  sin103 rad  t  0,7854rad  

 1,41 0,707  sin103 rad  t  0,7854rad   1,0889 sin103 rad  t  0,7854rad  
 1  sin103 rad  t  0,7854rad A.
Kompleksni izraz za napon na kondenzatoru je:

U C   jX C  I 1  50  j50 V 
Analogno za kompleksni napon na kondenzatoru imamo:
U C  U C  e j C , gdje je U C  502  502  70,71V , i

C    0,7854 rad .
2
i konačno trenutna vrijednost napona na kondenzatoru:
 
uC t   2  U C  sint     70,71 sin 103 rad  t  0,7854rad V .
b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu cjelog potrošača(R,L,C),
c) trenutnu vrijednost struje i napona kroz kalem i kondenzator.
92
Poznato je: R1=50Ω, R2=100Ω, C=20μF, induktivnost L=50mH i
trenutna vrijednost napona napajanja ut   100V  sint i   103

rad
s
Sl.46 šema zadatka 49
Rješenje:
Odredimo najprije prividne otpornosti komponenti L i C:

X L  2    f  L  L  103 rad / s  5  103 H  50
1 1 1
XC    3  50
2    f  C C 10 rad / s  20 106 F
Efektivna vrijednost kompleksnog napona generatora je:

100
U V
2
Kompleksni izrazi za struje
IL , IC, IR
dobiju se rješavajući sistem jednačina koje se formiraju primjenom
prvog i drugog Kirhofovog zakona:
93
 
U  jX L I C  I R  jX C I C
0  R  I R  jX C I C
Nakon sređivanja ovih jednačina i zamjene brojnih vrijednosti dobiva se

I C  2[ A] , I R   j 2 A , I  I L  2  j 2[ A]
Kompleksna prividna snaga je:
S  U  I  100  j100VA
*
Na osnovu čega se dobije:


aktivna snaga: P  Re S  100 W

reaktivna snaga: Q  Im S  100 var
prividna snaga: S  P 2  Q 2  1502  502  141,42 VA .
Kompleksni izraz za struju kondenzatora: I C  2[ A] , možemo izraziti
u eksponencijalnoj formi I C  I C  e jC , gdje je I 2   2 2

 2A , i
Im 0
 C  arctg  arctg  0[ rad ] .
Re 2
Izraz za trenutnu struju kroz kondenzator je:
iC t   2  I C  sint  C 
odnosno
i2 t   2  I 2  sint     2  2  sin103 rad / s  t  0 rad  

 2  sin103 rad / s  t  2  sin   t[ A]
94
50) Za kolo na slici 47. izračunati:

b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu cijelog potrošača(R,L,C),
c) trenutnu vrijednost struje i napona kroz kalem i kondenzator.
Poznato je:R1=100Ω,R2=50Ω, C=20μF, induktivnost L=100mH i
rad
trenutna vrijednost napona napajanja u  t   100V  sin t i   103
s
Sl.47. Šema zadatka 50
Rješenje:
Prvo izračunamo prividne otpornosti L i C elemenata s:
X L  2    f  L  L  103 rad / s  100  103 H  100
1 1 1
XC    3  50
2    f  C C 10 rad / s  10  106 F
95
100
U V
2
Izračunamo vrijednosti impedansi u kolu i nacrtamo pojednostavljenu
šemu kao na Sl. 7.18.
 50  j 50 
1
Z 1  R1  jX C  R1  j
C
R1  jX L 100  j100
Z1    50  j50 
R1  jX L 100  j100
R2  ( jX C ) 50  ( j50)
Z2    25  j 25 
RC  jX C 50  j 0
U 100 2
I   0,8485 j 0,2828 A
Z 1  Z 2 75  j 25
Sl. 48. Uproštena šema
96
Kompleksne vrijednosti označenih struja dobiju se iz uslova da je napon
na ekvivalentnoj impedansi Z 1 jednak naponu na otporniku R, odnosno

na kalemu induktivnosti L.
I R1  R1  Z 1  I 1 
50  j50
 0,8485  j 0,2828  0,5657  j 0,2828A
Z1
I R1   I1 
R1 100
I L  jX L  Z 1  I 1 
50  j50
 0,8485  j 0,2828  0,2828  j 0,5657A
Z1 A
IL   I1  3
jX L 100  10 H
nalogno prethodnom postupku dobijemo da je
I C  jX C   Z 2  I 2 
25  j 25
IC 
Z2
I2  0,8485  j 0,2828A 
 jX C ( j10 rad / s  20  106 F )
3
 0,5657  j 0,2828A
I R 2  R2  Z 2  I 2 
25  j 25
I R2 
Z2
I2  0,8484  j 0,2828  0,2828  j 0,5657A
R2 50
Ove rezultate možemo provjeriti primjenom relacije:
I C  I R 2  I R1  I L  I  I 2  I 1
97
b)
S U I 
 100
V  0,8485  j 0,2828 
84,85  j 28,28  60  j 20VA
2 1,41
Iz ovog rezultata za prividnu snagu, aktivna snaga je realni dio, a

reaktivna snaga je imaginarni dio, tj.:
P  60W , Q  20 var
Modul prividne snage je:
S  P 2  Q 2  602  202  63,2456VA
c)Napona na zavojnici je:

U L  Z 1  I 1  50  j 50  0,8485  j 0,2828A  56,57  j 28,28V  
U L  U L  56,57 2  28,282  63,245V ,
28,28
 L  arctg  arctg0,499  26,560
56,57
ili u radijanima, ugao u stepenima pretvaramo u radijane na sledeći

način:
 0   0 
 rad      3,14
180 180
Ugao   26,56
0
  rad 
98
 0   0  26,56 0 
 rad      3,14   3,14  0,4636rad    L
180 180 180
Trenutna vrijednost napona na kalemu:

u L t   2 U L  sint   L   89,44  sin 103 rad / s  t  0,4636 V  . 
51) Dva paralelno vezana prijemnika na slici 49 priključeni su na

naizmjenični napon efektivne vrijednosti U eff  U  220V . Aktivna
snaga prvog prijemnika je Pa1  600W , a reaktivna snaga
Pr1  450 var . Drugi prijemnik ima aktivnu otpornost R2  50 i

reaktivnu otpornost X 2  10 .
Izračunati:
a)prividna snaga prvog prijemnika, Pp1
b)efektivne vrijednosti struja I 1 i I 2 u prijemnicima,

c)ukupnu aktivnu snagu PaUK i ukupnu reaktivnu snagu PrUK ,
d)efektivne vrijednosti struja I eff  I .
Rješenje:
a)prividna snaga prvog prijemnika je:
Pp1  S1  Pa21  Qr21  6002  4502  750 VA .
PP1 750VA
b)Efektivna vrijednost struje I eff 1  I 1    3,41A .
U 220V
Impedansa drugog prijemnika: Z 2  R22  X 22  502  102  51 
99
Efektivna vrijednost struje drugog prijemnika:

U 220V
I eff 2  I 2    4,3 A
Z2 51
c)Aktivna snaga drugog prijemnika je:


P  Re S Pa 2  R2  I 22  50  4,3 A  925W
2
Reaktivna snaga je:


Q  Im S Q2  Pr 2  X 2  I 22  10  4,3 A  185 var
2
Sl. 49. Šema zadatka 51
Ukupna aktivna i reaktivna snaga oba prijemnika:

PaUK  Pa1  Pa 2  600W  925W  1525W
PrUK  Pr1  Pr 2  450 var  185 var  265 var
100
d)Ako označimo sa  faznu razliku između napona na krajevima kola i

ukupne struje I u kolu, tada je
PrUK QrUK 265
tg     0,1737    arctg0,1737  9,85780
PaUK PaUK 1525 ,
na osnovu čega je faktor snage kola
cos  cos9,85780  0,985.
Sada efektivna vrijednost ukupne struje I određena je izrazom:
PaUK 1525
I   7A
U cos 220  0,985
52) Na induktivni prijemnik na slici 50, priključen je naizmjenični napon

efektivne vrijednosti U eff  U  220V i frekvencije f=50Hz. Data je
efektivna vrijednost struje I eff  I  20 A i aktivna snaga prijemnika je
Pa  2kW . Odrediti kapacitet kondenzatora koji treba priključiti
paralelno prijemniku da bi se dobio faktor snage cos  0,9
Sl. 50. Šema zadatka 52.
101
Rješenje:
Faktor snage prijemnika prije priključenja kondenzatora iznosi:
Pa 2  103 W
cos    0,5
UI 200V  20 A
aktivna i reaktivna komponenta struje u prijemniku iznose:
I a  I eff  cos  I  cos  20A  0,5  10A
3
I r  I eff  sin  I  sin  20 A   17,3 A
2
Nakon priključenja kondenzatora kapaciteta C, faktor snage postaje

cos1  0,9 prema uslovu zadatka (Sl. 7.20. b). Ukupna struja je:
Pa 2000W
I   11,1A
U  cos1 200  0,9
Efektivna vrijednost struje u grani sa kondenzatorom je
I effC  I C  CU  I r  I1 sin 1  17,3 A  11,1  1  cos2 1 

.
17,3 A  11,1  1  0,81  12,5 A
Traženu vrijednost kapaciteta za popravak faktora snage, dobijemo iz

relacije:
IC I 12,5 A
C  C   190F
U 2fU 314Hz  200V
102
53) Na induktivni prijemnik na slici 51 priključen na mrežu naizmjeničnog

napona efektivne vrijednosti U eff  U  230V i frekvencije f=50Hz ,
priključen je prijemnik kao na slici 5.13 peko napojnog voda od bakra,
dužine l  100m i presjeka S  35mm , zanemarljivo male reaktivne

2
otpornosti. Za krajeve prijemnika vezana je preko prekidača ∏ baterija

kondenzatora ekvivalentne kapacitivnosti Ce  300F . Prijemnik ima
aktivnu otpornost R  1,7 i reaktivnu otpornost X  1,4 .
Sl. 51. Šema zadatka 53
Izračunati promjenu snage gubitaka i faktor snage u napojnom vodu

prije i posle zatvaranja prekidača.
103
Rješenje:
Otpornost napojnog voda je:
l  mm 2  200m
R1    0,0175   0,1
S  m  35mm 2
Kada je prekidač ∏ otvoren, impedansa voda i prijemnika je

Z 1  R1  R  jX  0,1  1,7  j1,4  1,8  j1,4
Modul ove impedanse je
Z 1  Z1  Rre2  X 2  1,8 2  1,4 2  2,3
Faktor snage voda za napajanje prijemnika je

Re R  R1 (1,7  0,1)
cos     0,8
Z1 Z1 2,3
Efektivna vrijednost struje I eff  I u vodu za napajanje prijemnika je
U 230V
I   100A
Z1 2,3
Snaga gubitaka u vodu za napajanje prijemnika je

Pi  R1 I 2  0,1 1002  1000W
Kada je prekidač zatvoren, ukupna impedansa je
104
Z Z2
Z ekv  R1  Z ‚ e  R1 
Z Z2
pri čemu je
1 1
Z2  j j  ( j10,6)
Ce 314  300 106
Pa je
Z Z2 (1,7  j1,4)  ( j10,6)
Z‚ e    (2,18  j1,21)
Z  Z 2 (1,7  j1,4)  ( j10,6)
Modul ove impedanse je
Z e  Z e  2,282  1,212  2,58
Faktor snage voda za napajanje prijemnika kada je prekidač ∏ zatvoren

je
Re R  R1 2,28
cos ,     0,884
Ze Ze 2,58
Efektivna vrijednost struje u napojnom vodu je
U 230V
Z e  Z e  2,282  1,212  2,58, I1,    89,15 A
Z e  Ze 2,58
Snaga gubitaka u vodu za napajanje prijemnika je

P1,  R1 I 2  0,1  89,152  794,8W
105
Kada je prekidač ∏ zatvoren-uključi, promjena snage gubitaka u

napojnom vodu iznosi:
P  P1,  P1  794,8W  1000  205.2 W
Dakle, posle zatvaranja prekidača, snaga gubitaka u napojnom vodu se

smanji za 205,2W, a faktor snage se popravio sa 0,8 na 0,884.
54) U kolu na Sl. 52. priključen je naizmjenični napon iz izvora ems

frekvencije f=50Hz na potrošač impedanse Z  1  j  . Izračunati
vrijednost kapacitivnosti kondenzatora koji je potrebno priključiti
paralelno potrošaču da bi se faktor snage popravio na vrijednost
cos  0,8 .
Sl. 52. zadatka 54
Rješenje:
Sa slike vidimo da je struja kroz potrošač, prije priključenja

kondenzatora, jednaka struji generatora. Iz podatka za impedansu,
106
vidimo da je potrošač pretežno induktivan, pa struja I zaostaje za
naponom U , a ugao zaostajanja je:

Im 1 
  arctg  arctg  arctg1  450 
Re 1 4
Kada paralelno uključimo kondenzator (53), tada ekvivalentna

admitansa, koja se vidi posmatrajući kolo sa strane priključaka
generatora je:
1 1
Z e  Z ZC  Ye   
Z ZC
1 1 1 j 1 j
Ye   jC   jX C   jC   jC 
Z 1 j (1  j )(1  j ) 2
 0,5  j 0,5  jC  0,5  j (0,5  C ) 
Y e  0,5  j (0,5  C)
Prema uslovu zadataka, faktor snage nakon uključenja kondenzatora je

cos  0,8 , pa dobijemo jednakost:
0,5
0,8 
0,5 2  0,5  c 
2
2
 0,5 
, 0,5  0,5  c 
0,5
0,8   
2

2 2
0,5 2  0,5  c   0,8 

2
107
2 2
 0,5   0,5 
0,5  0,5  C    0,5  C     0,5 2
2 2 2
,
 0,8   0,8 
2
 0,5  0,5 2  0,5 2  0,8 2 0,5 2 (1  0,8 2 ) 0,5
0,5  C     0,5 2    (1  0,8 2
 0,8  0,8 2 2
0,8 0,8
 0,625 1  0,64  0,625 0,36  0,625  0,6  0,375  0,5  C  0,375
0,5  C  0,375   C  0,375  0,5  0,125  C  0,125

1 1
0,125 0,125
odakle je C    398 F
2  50 314
Sl. 53 zadatak 54.
55) U kolu sa paralelno vezanom fluorescentnom cijevi aktivne snage

P=45W i kond enzatorom C=4,5μF na Sl.7.23. da bi se faktor snage
popravio na vrijednost cos  0,8 , priključen je naizmjenični napon
U=220V iz izvora ems frekvencije f=50Hz. Izračunati:
a) reaktivnu snagu kondenzatora,
108
b) reaktivnu snagu fluorescentne cijevi,

c) faktor snage cijevi prije vezivanja kondenzatora.
Rješenje:
a) Reaktivna snaga kondenzatora je:

U2
QC   U 2  C  U 2  2f  C  (220V ) 2  2  50Hz  4,5 106 F  68,42 var
XC
b) Kompleksna prividna snaga paralelne veze fluorescentne cijevi i
kondenzatora je:
S  P  j Q fcevi  QC   P  j Q f c  QC 
Na osnovu čega možemo izračunati ugao pomaka  između napona i

struje na osnovu datog cos  0,8 i njegove definicije iz trougla snaga:
P
cos   0,95
P 2  Q f c  QC 
2
  arccos  0,95    18,190

odakle je Q f c  QC   P  tg  45W  tg18,19  45W  0,32  14,79 var
Q f c  83,14 var
109
c)
P 45W 45W 45
cos1      0,47
P 2  Q f c  2025  6912,25 8937,25W 2 94,53
2
56) U kolu na Sl.7.24. paralelno je kapacitivnom potrošaču aktivne snage

P1=45kW i faktora snage cos1  0,8 vezan je pretežno induktivni
potrošač aktivne snage P2=3kW i faktora snage cos 2  0,75 . Na kolo

je priključen naizmjenični napon U=220V i frekvencije f=50Hz.
Izračunati:
a) ukupnu aktivnu snagu
b) ukupnu reaktivnu snagu,
c) ukupnu prividnu snagu,
d) faktor snage sistema.
e) efektivnu vrijednost struje koju paralelna veza potrošača uzima iz
mreže.
Sl. 54. Veza potrošača u kolu
110
Rješenje:
a. Ukupna aktivna snaga
Pa  P1  P2  (2,67  3)kW  5,67kW
b. Ukupna reaktivna snaga
Iz faktora snage cos1  0,8 i faktora snage cos 2  0,75 , nalazimo
uglove pomaka 1  36,870 i  2  41,410

pa je ukupna reaktivna snaga:
Q1   P1  tg1  2,67  tg 36,870  2,67  0,75 var  2,0025 var
Q2  P2  tg 2  3  tg 41,410  3  0,88 var  2,646 var

c. Ukupna prividna snaga
S 1  P1  Q1  (2,67  j 2,002) kVA
S 2  P2  Q2  (33  j 2,646) kVA
S  S 1  S 2  ( P1  P2 )  j (Q2  Q1 )  (5,67  j 0,644) kVA

Iz ovog rezultata se vide vrijednosti ukupne aktivne i reaktivne snage.
Modul prividne snage je
S  ( P1  P2 ) 2  (Q2  Q1 ) 2  5,672  0,6442  5,706 kVA

d. faktor snage sistema.
P1  P2 5,67kW
cos    0,994
( P1  P2 ) 2  (Q2  Q1 ) 2 5,706 kVA
e. Efektivna vrijednost struje koju paralelna veza potrošača uzima

iz mreže:
111
S 5,706kVA
I   25,94 A
U 220V
6.1 TROFAZNI SISTEMI
Sl. 55. Trofazni sistem

57) Za zadani Y-Y trofazni sistem prikazan na slici Sl. 7.2.1.potrebno je
izračunati:
a. linijske struje, prikazane u fazorskom obliku
b. prividnu snagu prijemnika (potrošača)
c. faktor snage prijemnika
d. napon na induktivitetu povezanog s tačkom B na slici
e. struju kroz nul-vodič.
112
58) Na trofazni sistem napona 3x380V priključen je trofazni potrošač,

povezan u trougao. Impedansa svake faze iznosi Z f  (2  j 20) .
Izračunati efektivnu vrijednost faznih struja i aktivnu snagu potrošača.
Sl. 56 Trofazni sistem sa trofaznim potrošačem
113
Rješenje:
Sistem 3x380V označava linijske napone iste efektivne vrijednosti

U eff  U1eff  U1  380V , koji su međusobno fazno pomjereni za 1200.
Na Sl.7.2.2 prikazan je trofazni sistem linijskih napona tako što su tri

generatora, čije su ems eab , ebc , eca vezani u trougao. Trenutne
vrijednosti napona na izlazu ovih generatora su:
eab  2  380V  sint 
 2 
ebc  2  380V  sin t  
 3 
 2 
eca  2  380V  sin t   ili
 3 
 4 
ebc  2  380V  sin t  
 3 
Naponi čine simetrični trofazni sistem napona na koji je priključen
simetričan trofazni potrošač spregnut u trougao.
Vrijednosti faznih struja dobijemo:
Eab Ef 380V
I AB    9,5  j 9,5) A ,
Z 20  j 20
modul ove struje je
I AB  9,5 2  9,5 2  13,43A ,  AB  450
114
2
j
Ebc Ef 380V  e 3
I BC    (3,48  j12,98) A ,
Z 20  j 20
modul ove struje je
I BC  3,482  12,982  13,43A ,  BC  750

2
j
Eca Ef 380V  e 3
I CA    (12,98  j 3,48) A ,
Z 20  j 20
modul ove struje je
I BC  12,982  3,482  13,43A ,  BC  1650
Aktivna snaga potrošača je:

P  3U f I f  cos  3  380V  13,43A  cos 450  10,83 kW .

povezan u zvijezdu. Impedansa svake faze iznosi Z f  (3  j 4) .
Izračunati efektivnu vrijednost linijskih struja i aktivnu snagu

potrošača.
Rješenje:

115
Sl. 57. Prikazan je trofazni sistem prema uslovu zadatka

.
Na Sl.57 prikazan je trofazni sistem prema uslovu zadatka. Simetrični
sistem linijskih napona na koje je priključeno opterećenje spregnuto u
zvijezdu, tako što su tri generatora, čije su ems eab , ebc , eca vezani u
zvijezdu. Trenutne vrijednosti napona na izlazu ovih generatora su:
U ab  380V  e j 0
2
j
U bc  380V  e 3
2
j
U ca  380V  e 3
Ia  Ib  Ic  0
Kod simetričnih trofaznih sistema, trofazni prijemnik je simetričan,

slijedi da će fazni naponi takođe činiti simetričan sistem.
S obzirom da je I a  I b  I c  0
116
slijedi da je: U an  U bn  U cn  0
Dalje je:
U ab  U an  U bn
U bc  U bn  U cn
U ca  U cn  U an
Na bazi ove četiri jednačine, izračunavamo kompleksne prikaze faznih

napona:
U ab  U ca
U an 
3
U bc  U ab
U bn 
3
U ca  U bc
U cn 
3
2 
380V  j  380V  3 1  380V  j 6
 1  e 3   
U an
3    2  j 2  3 e
  3  
380V   j 23  380V  j 23  j

2
 380V  j 56
U bn  e  1  e 1  e 3  e
3   3  
    3
117
380V  j 23 j
2
 380V j 23  j
2
 380V j 2
U bn  e e 3   e 1  e 3  e
3   3 
    3
Kompleksni izrazi linijskih struja:
 40,35  j17,24A ,
U an
Ia  I a  43,88 A
Zf
 5,25  j 43,56A ,
U bn
Ib  I b  43,88 A
Zf
 35,10  j 26,33A ,
U cn
Ic  I a  43,88 A
Zf
Prividna snaga na potrošaču može se izračunati polazeći od opšteg
izraza:
* * *
S  U an  I a  U bn  I b  U cn  I c
S obzirom da je sistem simetričan, imamo da je
S  3  U an  I a  17,328 103  j 23,104 103 VA

*
Odakle su aktivna i reaktivna snaga:
P=17,328 kW
118
Q=-23,104 k var.

povezan u trougao Sl. 58. Impedansa svake faze iznosi
Z f  (30  j 40) . Izračunati efektivnu vrijednost linijskih struja i
reaktivnu snagu potrošača.
Rješenje:
Na Sl.7.2.4.prikazan je trofazni potrošač povezan u trougao.
Sl. 58. Trofazni potrošač povezan u trougao
119
Efektivna vrijednost fazne struje na trofaznom potrošaču je:

U f Ul 380V 380V 380V 380V
If        7,6 A
Zf Zf 302  402  900  1600 2500 50
Iz odnosa fazne i linijske struje, izračunavamo linijsku struju:

I l  3I f  3  7,6 A  13,16 A
Reaktivna snaga potrošača je:
40
Q  3  U l  I l  sin   3  380V  7,6 A   6,93 k var
30  402
2
7 TRANSFORMATORI
61) Dat je monofazni transformator za koji su dati sledeći podaci: broj

navojaka primara N1  2500, a sekundar N 2  110 , napon primara
U1  5 kV , f  50 Hz , omska otpornost sekundara R2  72,3 m ,
struja sekundara I 2  45.5 A , efektivni presjek jezgra S  75cm .

2
Izračunati:
a) najveću magnetnu indukciju u jezgru transformatora,
b)ukupnu aktivnu snagu sekundara ako transformator napaja potrošač
čija je snaga P2  6kW ,
c) reaktivnu snagu sekundara.
Rješenje:
120
d
Indukovana ems u primaru transformatora je e1   N , gde je
dt
t    m  cost , na osnovu čega je:
e1  N1   m    sin t  E1m  sin t
E1m  N1   m    N1  Bm  S    2 U1
2 U 1
Bm   1,2 T
N1  S  
Ukupna aktivna snaga sekundara jednaka je zbiru aktivne snage
potrošača i snage koja se troši na Džulove gubitke u namotajima
sekundara:
PS  R2 I 22  P2  6,15kW
Najprije izračunamo prividnu snagu sekundara:
U1
S  U2  I2   N 2  I 2  10010VA
N1
Po definiciji reaktivna snaga je, i za sekundar na ovom transformatori
iznosi:
QS  S 2  P 2  7898 var .
62) Primarni i sekundarni namotaji transformatora snage Pn  500kVA
imaju otpornost R1  0,42 i R2  0,0011 respektivno. Napon
primara U1  6,6 kV , a napon sekundara U 2  0,4 kV , a gubici u
trafo limovima (gvožđu) su PFe  2,9kW . Izračunati stepen korisnog
121
dejstva transformatora pri punom opterećenju, ako faktor snage

opterećenja iznosi cos 2  0,8 .
Rješenje:
S obzirom da je transformator pod punim opterećenjem, prividna snaga
potrošača je:
Pp 2  Pn  500kVA
a njegova aktivna snaga

Pa 2  Pp 2  cos 2  Pn  500kVA  0,8  400kW .
KKD se definiše kao količnik aktivne snage i ukupne snage Džulovih

gubitaka:
Pa

PDž . g .Cu
(7.3.1)
U tom smislu potrebno je izračunati ukupne snage Džulovih gubitaka
prema izrazu:
PDž . g .Cu  R1  I12  R2  I 22
(7.3.2)
Pn 500kVA P 500kVA
gdje je I1    75.75 A I 2  n   1250 A
U1 6,6kV U2 0,4kV
Sada je ukupna snaga Džulovih gubitaka:
122
PDž . g .Cu  R1  I12  R2  I 22  0,42  75,76 A  0,0011  1250A  4,13kW

2 2
KKD je na osnovu relacija (7.3.1) i (7.3.2):

Pa Pa 500 kVA
    98,3% .
PDž . g .Cu R1  I  R2  I 2 4,13 kW
1
2 2
63) Dat je monofazni transformator za koji su dati slijedeći podaci: broj

navojaka primara N1  400 , a sekundar N 2  1000. Poprečni presjek
gvožđe jezgra sa izolacijom limova iznosi S=63 cm2 . Ako na
primar(ulaz) transformatora priključimo napon u(t)=705 sin (314t)[V],
izračunati:
a. najveću vrijednost magnetne indukcije u gvožđu jezgra, ako na
izolaciju i magnetno rasipanje otpada 5%,
b. napon na izlazu(sekundaru) transformatora.
Rješenje:
Iz formule za izračunavanje vrijednosti napona na primarnoj strani
transformatora U 1  4,44  N1  f   m
možemo izračunati maksimalni fluks:

U1
m 
4,44  N1  f
314
Učestanost napona je f   50 Hz ,
2
A njegova efektivna vrijednost je
123
U m1 705V
U 1  U eff    500V .
2 1,41
Na osnovu dobivenih vrijednosti možemo izračunati maksimalnu
vrijednost fluksa:
U1 500V
m    5,6 103 Wb .
4,44  N1  f 4,44  400  Hz
Ako imamo u vidu da je čisti presjek gvožđa manji zbog izolacije i
magnetskog rasipanja na koje otpada 5% , dobijemo da je presjek željeza:
S Fe  S Fe1  0,95  63cm 2  0,95  60cm 2
Po definiciji je amplituda intenziteta vektora magnetne indukcije iznosi:

 m 5,6 103
Bm    0,93T .
S Fe 60 104
a) Izlazni (sekundarni) napon transformator dobijemo iz:

N2 1000
U 2  U1   500V   1250V .
N1 400
64) Za trofazni transformator nominalne snage Pp  20kVA i nominalnih
vrijednosti napon primara U1n  8 kV i napona sekundara
U 2 n  0,5 kV . Namotaji primara su spregnuti u trougao, a sekundara u
zvijezdu, čije su otpornosti: R1  20  i R2  0,1 respektivno.

Izračunati:
a. fazne napone,
b. nominalne vrijednosti struje primara i sekundara,
124
c. KKD transformatora, ako faktor snage potrošača priključenog

na sekundar transformatora iznosi cos 2  0,5 . Gubici u
jezgru transformatora iznose PFe  800W .
Rješenje :
Navedeni način sprezanja primara i sekundara trofaznog transformatora,

simbolički se označava simbolima   .
a. napon U1n  8kW je efektivna vrijednost linijskog napona
primara koji je jednak faznom naponu, jer je primar spregnut u

trougao.
Napon U 2 n  0,5kW je efektivna vrijednost linijskog napona sekundara,
U 2l 500V
dok je fazni napon, U 2 f    288,68V , jer je primar
3 3
spregnut u zvijezdu.
b. Efektivna vrijednost linijske struje

primara U 1l  0,5kW računa se prema formuli:
Pp 20 103 VA
I1l    1,44 A
3U 1n 3  8000V
Fazna struja je :
I 1l 1,44 A
I1 f    0,833A
3 3
125
Efektivna vrijednost struje u liniji sekundara je

Pp 20 103 VA
: I 2l    23,1A , koliko iznosi i efektivna vrijednost
3U 2 n 3  500V
fazne struje sekundara.
c. Aktivna snaga potrošača iznosi
P2  3  U 2 n  I 2 l cos 2  10kW .
Ukupna aktivna snaga koja se uzima iz mreže dobije se iz sledećeg izraza

i nakon uvrštavanja poznatih vrijednosti dobije se:
P2  Pgub  P2  3R1 I12f  3R2 I 22 f  PFe  Pn  11kW
KKD se definiše kao količnik aktivne snage i ukupne snage Džulovih

gubitaka:
Pa
 i na osnovu poznatih i izračunatih vrijednosti, dobijemo:
PDž . g .Cu
P2 P2 10kW
    0,909 .
P2  Pgub P2  3R1 I1 f  3R2 I 2 f  PFe 11kW
2 2
126
7. ELEKTROMOTORI
ZADACI
65) Trofazni asinhroni dvopolni motor priključen na napon frekvencije 50
Hz rotira brzinom 2900 min 1 . Kolika je frekvencija rotorskih struja, te
koliko iznose:
a. brzina vrtnje okretnog protjecanja rotora u odnosu na rotor,
b. brzina vrtnje okretnog protjecanja rotora u odnosu na stator,
c. brzina vrtnje rotorskog protjecanja u odnosu na statorsko?
Rješenje:
Za elektromehaničko pretvaranje energije posredstvom magnetskih polja

neophodno je da se statorsko i rotorsko magnetsko polje obrću istom
brzinom.
Ukupna brzina obrtanja rotorskog magnetskog polja u odnosu na jednu
fiksnu tačku statora (ns) je zbir brzine obrtnog magnetskog polja rotora u
odnosu na rotor (nor) i brzine rotora (n) u odnosu na jednu fiksnu tačku
statora:
n s  n0 r  n
Obrtno magnetsko polje se obrće u odnosu na jednu fiksnu tačku statora

sinhronom brzinom:
127
ns 
60 f
p

min 1 
Klizanje je razlika brzine obrtanja rotora n i brzine obrtanja obrtnog
magnetskog polja n s :
n s  n 3000  2900
s   0,0333
ns 3000
f r  s  f s  0,0333 50 Hz  1,667 Hz
a) nr ,rotor  ns  nrotor  3000  2900  100 min 1  n0 r
b) nr ,stator  nr ,rotor  ns ,stator  100  2900  3000 min 1  ns
c) nrs  nr ,stator  ns ,stator  3000  3000  0 min 1
66) Obrtano magnetno polje trofaznog asinhronog motora koji je priključen

na naponsku mrežu frekvencije 50 Hz, rotira brzinom 600 min 1 .
Izračunajte:
a. broj polova motora,
b. dijametralni korak jednog namotaja statorskog namota izražen
u geometrijskim stepenima.
Rješenje:
60 f 60  50 Hz
p  5 
n 600 min 1
Odnosno iz broja pari polova slijedi broj polova motora:
128
60 f
p  5  2 p  2  5  10 polova
n
b) traženi dijametralni korak je :

3600 3600
y  p   360 
broj polova 10 polova
67) Na trofaznom asinhronom motoru namotaji se mogu spojiti u zvijezdu

ili trogao. Na natpisnoj pločici motora stoji podatak 400/690 V.
a. Kako treba spojiti namotaje motora ako ga želimo priključiti na
napon 690 V?
b. Da li snaga konkretnog motora zavisi o iznosu priključenog napona
(400/690V) uz pretpostavku ispravnog izbora spoja namota?
c. Dali se namotaji mogu vezati u zvijezdu i trokut i koje su oznake
stezaljki motora prema IEC normi u oba spoja.
Rješenje:
a) Namotaje treba spojiti u spoj zvijezda.
b)
PY  3  U 1Y  I 1Y  cos  3  3  U fY  I fY  cos  3  U fY  I fY  cos
P  3  U lY  I lY  cos  3  U f  3  I f  cos  3  U f  I f  cos
Iz ovih izraza se vidi da je snaga u oba slučaja priključenog napona ista.

PY  P jer je I fY  I f i U fY  U f
129
Snaga ne zavisi o iznosu priključenog napona.
c) Namotaji se standardno vezuju u zvijezdu ili trougao i za oba spoja

stezaljke (priključke) elektromotora prema IEC normi (standard)
označavamo sa : U1 , V1 i W1
68) Trofazni asinhroni kavezni motor 400 V, spoj zvijezda, 5 kW, 13,6 A,
prespojen je u trogao i prikljucen na trofazni napon mreže 230 V.
a. Koliku će struju uzimati iz mreže kod opterećenja 5 kW?
b. Objasniti hoće li pri tome doći do pregrijavanja namota?
c. Koliko bi iznosila nazivna snaga motora prespojenog u
trougao?
Rješenje:
a) I S  3  13,6 A  23,56 A
b) Neće doći do pregrijavanja namotaja, jer su fazni napon i fazna struja

jednaki kao u spoju zvijezda
U lY
c) Pnom  3  U l  I l  cos  3   3  I lY  cos  5 kW
3
69) Asinhroni elektromotor sa 8 polova priključen je na mrežu frekvencije

50Hz ima brzinu rotacije rotora sa 825 o/min.
a. U kom režimu radi elektromotor (motorski, generator ili
kočnica)?
130
b. Koliko je klizanje?
c. Kolika je frekvencija rotorskih struja?
Rješenje:
a. ns 
60 f S 60  50
p

4
 750 min 1 
Vidimo da je n  n S , odakle sladi da elektromotor radi kao generator.
ns  n 750  825
b. s   0,1
ns 750
c. f r  s  f s  0,1  50 Hz  5 Hz ili  5 Hz
70) Koliko reaktivne (jalove) energije potroši mjesečno (30 dana rada po 24
sata) trofazni asinhroni motor:125 kW, 735 min-1, 237 A, 400 V, 50 Hz,
cosφ = 0,84 ?
Rješenje:
E reaktivna  E jalova  Q  t  3  U S  I S  sin   t 

 3  400V  237A  1  0,842  30 dana  24 sata  64,146 MVArh
131
8. ELEKTRONIKA
Uvod u teoriju
Srednja energija koju fotoni predaju valentnim elektronima:

3
E ET  J  ..................................................................................... 9.1
2
ET  kT  J  -energetski ekvivalent termodinamičke temperature, . 9.2.
kT
ET  kT  J   eV  .................................................................... 9.3.
q
Energetski nivoi za izolovani vodonikov atom dati su Borovim modelom
atoma:
m0 q 4 13, 6
E   2 eV  ............................................................. 9.4
8 0 h n
2 2 2
n
Koncentracija elektrona i šupljina poluprovodnika u termodinamičkoj

ravnoteži vezane su zakonom o djelovanju masa:
n  p  ni2 ......................................................................................... 9.4.a
EG EG
 
ni2  CT 3 e kT
ili ni2  A0T 3 e kT
 A0  C
Temperaturna zavisnost širine zabranjenog pojasa i intrinsične

koncentracije:
132
aT 2
EG  EG 0  .............................................................................. 9.5.
T b
Za Si imamo:
EG  1, 2  2,546  104 T eV  .......................................................... 9.6.

3
 T 2 
6965,4
ni  1,77  10  20
 e
T cm3 
 300  ............................................. 9.7.
Kad je poluprovodnik dopiran, pored jednačine (9.7) mora biti
zadovoljena i jednačina električne neutralnosti, koja glasi:
N D  p  N A  n ............................................................................ 9.8.
N D -koncentracija donora,
N A -koncentracija akceptora.
Iz (9.4.a) i (9.8) nalazimo da je:
1
 ND  N A   4ni2  .......................................... 9.9.
2
n ND  N A 
2  
1
 N A  ND   4ni2  ....................................... 9.10.
2
p N A  ND 
2  
F E  
1
E  EF
........................................................................... 9.11.
1 e kT
133
Gdje je :
 
k  1,38  1023 JK 1
k  8,62  105 eVK 
1
 
T 0 K -apsolutna temperature u stepenima Kelvina,
E F - Ferimijev energetski nivo.
Fermijev energetski nivo je energija kod koje je vjerovatnoća da je

elektron zauzeo energetski nivo sa tom energijom jednaka jednoj
polovini :
f FD E   0,5  50%
funkcija raspodjele f FD E  simetrična je oko Fermijevog nivoa E F .

Za energije koje su 3kT iznad ili ispod Fermijevog nivoa,
eksponencijalni član u (9.11) postaje veći od 20 ili manji od 0,05
respektivno.
Fermi–Dirakovu funkciju raspodjele:
134
  E  EF 
f E   e kT
za E  E F  3kT ......................................... 9.12.
i
  EF  E 
f E   1  e kT
za E  EF  3kT ........................................ 9.13.
prelazi u klasičnu Maksvel-Boltzmanovu funkciju raspodjele .

U fizičkom smislu Fermijeva energija predstavlja srednju vrijednost
energije slobodnih čestica. Ovdje su to slobodni elektroni i šupljine. S
obzirom da se elektroni nalaze u provodnoj zoni, a šupljine u valentnoj
zoni, možemo očekivati da će se Fermijev nivo u polurovodnicima
nalaziti između valentne i provodne zone. On će biti bliže provodnoj
zoni, ako imamo više slobodnih elektrona, ili valentnoj zoni, kada imamo
više šupljina.
Koncentracija sopstvenih nosilaca ni dobije se iz
np  ni2 ........................................................................................... 9.14.

n  p  ni ,
 EG
np  NC NV e kT

E E
 2 k 
3
 4  2   mn m p   T 3  e kT  CT 3  e kT
G G
32
 h 
 EG  EG
np  N C N V e kT
 CT 3  e kT
(9.15.)
135
EG  EC  EV
 
C  1,08  1031 cm 6 K 3 za Si

C  3,24  1029 cm 6 K 3  za Ga As.
Jednačina np  ni2 zove se zakon dejstva masa, ili zakon o

termodinamičkoj ravnoteži u poluprovodniku, a važi i za sopstvene i za
primjesne poluprovodnike (tj. za poluprovodnike koji su dopirani
primjesama).
 EG 3  EG
ni  NC NV e 2 kT
 BT  e
2 2 kT
...................................................... 9.16.
gdje je: B  1,04  1015 cm6 K 1,5  za Si
B  5,69  1014 cm6 K 1,5  za GaAs
8.1 KOMPENZOVANI POLUPROVODNICI
Kod kompenzovanih poluprovodnika, broj donora jednak je broju

akceptora:
ND  N A
Kod ovih pp se naelektrisanje jonizovanih atoma donora kompenzuje sa

naelektrisanjem jonizovanih atoma akceptora. Primjese koje su prisutne
136
u većoj koncentraciji određuju tip provodnosti poluprovodnika.

Fermijev nivo mora da se postavi tako da očuva neutralnost
naelektrisanja, da bi ukupno negativno naelektrisanje (elektroni i
jonizovani akceptori) bilo jednako ukupnom pozitivnom naelektrisanju
(šupljine i jonizovani donori):
Iz
n  N D  p  N A ............................................................................ 9.17.
i
np  ni2
dobijemo za ravnotežnu koncentraciju elektrona i šupljina u N-tipu
p.p.
za N D  N A , sledeći izraz:
1
nn  ND  NA  N D  N A 2  4ni2 
2  
ni2
pn 
nn
Slično dobijemo za koncentraciju šupljina u P-tipu p.p., ako je
N A  ND
1
pn  NA  ND  N A  N D 2  4ni2 
2  
ni2
np 
pp
137
Uopšteno, veličina neto koncentracije primjesa N D  N A je znatno veća
od sopstvene (vlastite) koncentracije nosilaca n i , zbog čega gornje

relacije možemo pisati u pojednostavljenom obliku :
nn  N D  N A ako je N D  N A
p p  N A  N D ako je N A  N D .
U realnim poluprovodnicima redovno je u N-tipu N D  N A i u P-
tipu poluprovodnika je N A  N D , pa prethodne relacije možemo pisati

u obliku:
ni2
n  ND , p za N-tip pp
ND
ni2
p  NA, n za P-tip pp .
NA
138
8.2 ZADACI IZ FIZIKE POLUPROVODNIKA I ELEKTRONIKE
71) Izračunati prosječan broj šupljina u kubnom santimetru uzorka

silicijuma na temperature od 3000 K , ako je silicijum dopiran tako da
na svakih 10 7 atoma čistog silicijuma dolazi jedan donorski atom.
Rješenje:
Broj donorskih atoma u 1cm 3 iznosi
atoma
N d  N  10 7  5  10 22  10 7  5  1015 cm 3 ,
cm 3
tako da je ukupan broj elektrona n :
n  ni  N d  1,5  1010  5  1015  5  1015 cm 3
Sada je broj šupljina prema jednačini koja daje vezu koncentracije(broja)
elektrona i šupljina poluprovodnika u termičkoj ravnoteži:
ni2 1,5  1010
n  p  ni2  p   4,5  104 cm 3
n 5  1015 cm 3
72) Uzorak germanijuma dopiran sa N d  1014 cm 3 i
N a  7  1013 cm 3 . Specifični otpor čistog germanijuma na datoj
temperaturi na kojoj se nalazi germanijum je   60cm a

pokretljivost elektrona i šupljina respektivno iznosi
 n  3900cm 2 Vs i  p  1900cm 2 Vs . Ako je ukupna gustina
kondukcione struje 52,3 mA cm 2 izračunati jačinu primijenjenog

električnog polja.
139
Rješenje:
Fenomenološki oblik Omovog zakona za pp daje vezu između

kondukcione struje i električnog polja
J   E ......................................................................................... 9.1.1.
odakle vidimo da je za proračun jačine polja E potrebno poznavati i
specifičnu provodnost  , koja se računa prema izrazu:
  q(n n   p p) .......................................................................... 9.1.2.
Za nalaženje specifičnu provodnost  , potrebno je znati koncentracije
elektrona i šupljina n i p , a koje se nalaze prema relacijama (9.9) i
(9.10.). Prije toga treba prvo izračunati n i iz poznate specifične
otpornosti čistog germanijuma pomoću jednačine (9.1.2):
1
ni  p i   1,8  1013 cm 3 .
q(  n   p )
Obzirom da je N D  N A , prvo treba izračunati n prema jednačini (9.9.)
ND  NA N  NA 2
n  ( A )  ni2  3,84  1013 cm 3
2 2
Koncentraciju šupljina možemo izračunati pomoću jednačine (9.14.):
np  ni2 ........................................................................................... 9.14.
odakle je
140
ni2
p  8,44  1012 cm 3 .
n
Sada na osnovu jednačine (9.1.) dobijemo
J J
J  E  E    1,97V cm
 q(  n n   p p)
jačina primijenjenog polja.
73) Izračunati veličinu potencijalne barijere PN spoja na 3000 K , ako je P

sloj strmog PN spoja dopiran sa jednim atomom primjesa na svakih
10 6 atoma silicijuma, a N sloj jednim atomom primjesa na svakih
5  107 atoma silicijuma.
Rješenje:
Veličina potencijalne barijere se računa prema izrazu (9.15.)
N A ND
V0  VT ln ............................................................................ 9.15
ni2
Na osnovu podataka iz tabele-Prilog IV, nalazimo da je za silicijum
atoma
N  5  10 22 , pa je za naš slučaj
cm 3
N 5  10 22
NA  6  6
 5  1016 cm 3
10 atoma..Si 10
141
i
N 5  10 22
ND    1015 cm 3 ,
5  10 7
5  10 7
i na osnovu jednačine (9.15) dobijemo vrijednost za veličinu

potencijalne barijere:
NAND
V0  VT ln  0,679V  0,68V
ni2
74) Dioda sa strmim PN prelazom napravljena je od germanijuma P-tipa

specifične otpornosti 10cm i germanijuma N-tipa specifične
otpornosti 10cm . Izračunati veličinu potencijalne barijere na
temperaturi od 3000 K pretpostavljajući da samo glavni nosioci
određuju specifičnu otpornost. Poznato je :
 n  3800cm 2 Vs
 p  1800cm 2 Vs
Rješenje:
Za proračun veličine potencijalne barijere potrebno je poznavati

koncentracije donora i akceptora u N i P sloju pp. One se dobiju iz datih
specifičnih otpornosti. Za sloj P-tipa iz jednačine (9.1.2) dobijemo :
142
  q( n n   p p) 
dobijemo
   1  q p p
odakle je :
1
p  Na   1,64  1015 cm 3
 p q p
ni2 2,25  1020

ND    1,37  105 cm 3
p 1,64  10 15
Potencijalnu barijeru računamo prema izrazu (9.15.)
NAND
V0  VT ln
ni2
V0  0,177V .
75) Izračunati probojni napon PN spoja sa strmim prelazom ako je

koncentracija šupljina u P sloju 5  1015 cm 3 , a koncentracija
elektrona u N sloju 1016 cm 3 . Jačina polja pri kome dolazi do proboja
iznosi Ekritičri  3 105 V cm .
Rješenje :
143
S obzirom da je u P sloju p  N A , a u N sloju n  N D i nakon zamjene

brojnih vrijednosti, koje su date u zadatku, u izraz (9.16.) dobijemo:
  N A  ND 
BV   Ekrit .  88V ....................................................... 9.16
2qN A N D
8.3 POLUPROVODNIČKA DIODA U ELEKTRIČNOM KOLU
ZADACI
76) Primjenom analitičkog izraza (1) za struju kroz poluprovodničku diodu

treba nacrtati karakteristiku I D  f U D  diode te grafički odrediti
dinamički otpor u tački U= 0,3 V ako je zadano I S  10A ,
VT  26mV , m= 2.
Rješenje:
Analitički izraz za U- I karakteristiku poluprovodničke diode:
 mU
UD


I D  I S e T  1 ........................................................................ 9.2.1
 
 
Gdje je
I 0  I S -struja inverzno polarisane diode.
Oblik I-U karakteristike ima standardni poznati oblik. Dijagram strujno-

naponske karakteristike (I-U) diode, radna prava i statička radna tačka Q
ili M , predstavljeni su na 59.
144
Sl. 59 Oblik I-U karakteristike diode, položaj radne tačke
77) Izračunati statički i dinamički otpor poluprovodničke diode, ako su dati

struja i napon diode u statičkoj radnoj tački diode ( SRT obično
označavamo sa M ili Q):
I D  20A  I DM  I DQ i U D  0,1V  U DM  U DQ
Rješenje:
Iz izraza za strujno naponsku karakteristiku pp diode možemo izračunati

struju kroz diodu u radnoj tački:
145
 UU D 
I D  I 0  e T  1  I DQ
 
 
Gdje je
kT 1.38  1023 J k  273  25 K

0
UT    0,025 V
q 1,6  1019 C
UD 0,1.V
Količnik  4
U T 0,025 V
Na osnovu ovih rezultata, i izraza za struju diode, dobijemo vrijednost
struje diode u SRT M ili Q:
 UUD 
 
I D  I 0  e T  1  20  106 A 2,7184  1  1071A  1,071mA  I DQ
 
 
Po definiciji radna tačka se dobije u presjeku radne prave i U-I
karakteristike diode, čije koordinate su :
Q(U DQ , I DQ )  Q(1,071mA; 0,1V )  M (U DM , I DM )
Statički otpor definisan je količnikom napona i struje u statičkoj radnoj

tački, tj.:
U DQ U DM 0,1V
RS     93,37 
I DQ I DM 1,071mA
Dinamički otpor ili diferencijalni otpor za naizmjeničnu struju

definišemo izrazom:
146
U DQ U DM dU D 1 U
Rd      T  e U D UT
I DQ I DM dI D dI D I0
dU D
Do izvoda izraza za diferencijalni otpor diode, polazimo od zavisnosti struje
diode od napona na diodi I D  f U D  , koju možemo napisati u razvijenom
obliku:
 UU D  UD
 
I D  I 0 e  1  I 0  e UT  I 0
T
 
 
Na osnovu izvoda funkcije oblika
x x x
dy 1 a
y  a  eb   a   eb   eb
dx b b
možemo izračunati prvi izvod ove struje diode po naponu:
UD
dI D 1 UT 1 U
 I0  e  Rd  rd   T e U D U T
dU D UT dI D U0
dU D
Uvrštavanjem poznatih vrijednosti u dobiveni izraz, dobijemo vrijednost
dinamičkog otpora:
147
U T U D UT 0,025V
Rd  rd  e  (2,7184 )  0,00125 106  54,57551 
I0 20  106 A
 0,000022904 106   22,9
ID
E UD
Sl. 60. Dioda u električnom kolu
78) Izračunati struju i napon kroz diodu u kolu na Sl. 60. ako je zadano:
I 0  10 A , R  5 k , E  10 V za: a) direktnu polarizaciju, b)
inverznu polarizaciju.
Rješenje:
a)U propusnom smjeru dioda ima mali otpor, RD 0  0  , pa struja u
kolu zavisi samo od otpora R, na osnovu čega možemo napisati
naponsku jednačinu u kolu:
148
E E
E  R  I D  RD 0  I D  ID  
R  RD 0 R
jer je R  R D 0 , pa je:
E 10V
ID    2 mA
R 5  103 
Napon U D možemo izračunati iz relacije:
 UU D  ID
UD
I D  I 0  e T  1   e UT  1
  I0
 
čijim logaritmiranjem dobijemo:

UD
ID UD I  I 
 e UT  1  ln   ln e  ln D  1  U D  U T ln D  1
I0 UT  I0   I0 
Uvrštavanjem datih vrijednosti, za napon na diodi dobijemo:

I   2mA 
U D  U T ln D  1  0,025V  ln  1 
 I0   10A 
  
 0,025V  ln 0,2  10  0,001 103  0,025V  ln 0,201 103 
3

 0,025V  ln 201  0,025V  5,3033  0,1325 V
U D  0,1325V za direktnu polarizaciju.

UD
b)Za inverznu polarizaciju je e UT

 1 , pa je izraz za struju diode dat sa:
149
UD
ID  I0  e UT
U D UD

Za U D  0 je e UT
 1 , pa je struja I D  I 0  e UT
 I 0
Na osnovu početne naponske jednačine za posmatrano kolo dobijemo:
E  R  I D  RD 0  I D  E  R  ID UD  UD  E  R  ID
 
U D  E  R  I D  10V  5  103    10  106 A  10V  5  103 V  10,005V
 U D  10 V  U D  10 V
79) U kolu sa diodom čija je inverzna struja I 0  10 A na T  250 C ,

djeluje naizmjenični napon oblika u  U Dm sin t i istosmjerni napon
E=10V. Vrijednost opora u kolu je R  5 k . Odrediti naizmeničnu
komponentu napona na diodi u kolu na Sl. 61..
E ID
UD
u
Sl. 61. šeme zadatka 71
150
Rješenje:
Iz naponske jednačine za posmatrano kolo dobijemo:

E
E  R  I D  RD 0  I D za R  R D 0  I D   2 mA
R
propusnom smijeru dioda ima mali otpor Sl.61.

I   2 mA 
U D  U T ln D  1  0,025V ln  1  0,025V ln 201 
 I0   10 A 
 0,025V  5,303  0,13258V
Dinamički otpor diode je:
U T U D UT 0,025V 1
Rd  rd  e  6
(2,7185,3 )  0,0025 106  
I0 10  10 A 200,2
 0,000012487 106  12,487 
Naizmjenična komponenta napona na diodi definisana je slijedećim

izrazom , koji se dobije primjenom Teveninovog teorema na posmatrano
kolo:
RD 0 R RD 0 RD 0
uD  u   0 u   U Dm sin t .
R  RD 0 R  RD 0 R  RD 0 R  RD 0
80) Dvije germanijumske diode D1 i D2 serijski su spojene na izvor

napajanja U = 0,7 V, Sl. 62. Grafički treba odrediti napone i struju
dioda. Zadane su karakteristike dioda na Sl 63.
151
Sl. 62 Diode u serijskom spoju
Sl. 63.Karakteristika dioda
Rješenje
152
Zadatak se može riješiti određivanjem ekvivalentne karakteristike dioda

D1 i D2. Budući da su diode spojene serijski, struja im je zajednička, pa
se karakteristike ,,naponski” sabiraju.
Na karakteristici D1 + D2 određuje se struja I D za napon U = 0,7 V, a
zatim se za tu struju očitaju naponi na karakteristikama D1 i D2, sl. 1.5.
U D1  0,31 V
U D 2  0,39 V
I D  0,14 A
U  U D1  U D 2 ................................................................................. 9.2.1
I D  f U D1  .................................................................................. 9.2.2
Sl. 64
153
Drugi način:
Jednačine (9.2.1) i (9.2.2) prikazane su u koordinatnom sistemu

I D  U D1 , Sl. 64. Sjecište Q je traženo rješenje.
81) Za strujno kolo na slici 65. treba odrediti struju I te napon U D na

diodi primjenom:
a. analitičke metode;
b. grafičke metode.
Sl. 65.
Zadana je karakteristika silicijumske diode BA 103, Sl. 1.14.
Rješenje
a) Odnos između napona na diodi i struje kroz diodu dat je relacijom
(9.2.3.):
154
 UUD 
I D  I 0  e T  1 ............................................................................ 9.2.3.
 
 
U D  U  R  I .......................................................................... 9.2.4.
Potrebno je izračunati struju I i napon na diodi U D .
U T  26 mV I S  I 0  10 A
Iz relacije (9.2.4.) dobijemo izraz za napon U D :
U D  U  IR ................................................................................. 9.2.5.
Kad izraz (9.2.5.) uvrstimo u izraz (9.2.3.) dobijemo sledeći izraz za
struju diode:
 UU IR 
I  I S  e T  1 ........................................................................... 9.2.6
 
 
koji predstavlja transcendentnu jednačinu, koja se može riješiti samo
prib1ižno, npr. primjenom iteracionog postupka. Najčešće se primjenjuje
Newton-Raphsonov iteracioni postupak, Sl. 66.
Ako je x0 približna vrijednost korijena jednačine f(x) = 0, tad se kao
tačnija prib1ižna vrijednost uzima x1:
f x0 
x1  x0  ............................................................................ 9.2.7
f ,  x0 
Sledeća približna vrijednost dobije se ako se x 0 zamijeni sa x1 , x1 sa
x 2 itd.
155
Geometrijski, Newton-Raphsonova metoda

znači zamjenu grafika funkcije f(x) tangentom u tački x 0 , x1 , x 2 ,...
Sl. 66. Ilustracija Newton-Raphsonovog metoda.
Vidimo da bi rješavanje relacije (9.2.5), odnosno (9.2.6.) na upravo

opisan način bilo prilično dugotrajno i teško, stoga se njezino rješenje
može potražiti na jednostavniji način-grafičkim postupkom, Sl. 67.
Iz relacije (9.2.5)
U D  U  IR
UD U
I  
R R
Koja predstavlja jednačinu pravca, možemo nacrtati radnu pravu za :
156
 80mA
U 1
UD  0  I  
R 12,5
I 0  U D  U  1V 
Sa dijagrama na Sl. 67. grafički možemo odrediti napon na diodi i struju
kroz diodu:
Sl. 67. Uz grafičko određivanje struje I te napon a U D na
diodi. Q0,72V , 24mA
82) Za sklop na slici Sl. 68.. potrebno je odrediti statičku radnu točku Q,
granične pomake radnog pravca te efektivnu vrijednost naizmjeničnog
napona na potrošaču RP  5 . Data je karakteristika silicijumske
157
diode BA103, Sl.9.2.10. U G  1 V , u g  U gm  sin t ,
U gm  0,1 V , Rg  5 
Sl. 68.
Rješenje:
Statički radni pravac određen je jednačinom:

U G  U D  I R P  R D 
U G  U D  I RP  RD   1V  U D  I 5  5 ,
1V  U D  I  10 (1)
158
Tačke presjeka radnog pravca sa koordinatnim osima dobijemo za:
 100mA
UG
U D  0 struja iznosi I 
R p  Rg
I 0 , napon U D iznosi U D  U G  1V  .

Statička radna tačka Q nalazi se u presjeku radnog pravca i
karakteristike diode, Sl.9.2.10. Hod radne tačke u dinamičkim uslovima
određen je promjenama napona u g . Granični su pomaci definisani
vrijednostima U G  U gm i U G  U gm .
Dio karakteristike između tačaka A i B može se smatrati linearnim (rad

sklopa u režimu malih signala), a to znači da se dioda može nadomjestiti
otporom čiji je iznos jednak omjeru prirasta napona i struje u tom radnom
području:
159
Sl. 69. Grafički prikaz radnih pravaca i određivanje

efektivne vrijednosti naizmjenične struje kroz potrošač
U 0,04V
rd  
I 17mA
Efektivna vrijednost naizmjenične struje kroz potrošač može se odrediti

iz grafa na slici 69 ili analitičkim postupkom prema ekvivalentnoj šemi
sklopu u dinamičkim uslovima.
160
Sl. 70. Ekvivalentna šema sklopa u dinamičkim uslovima
Efektivna vrijednost naizmjeničnog napona na potrošaču iznosi:
Ug 0,1 / 2
I ef    5,73 mA
R g  rd  RP 5  2,35  5
8.3 STATIČKA I DINAMIČKA ANALIZA POJAČAVAČA U SPOJU SA

ZAJEDNIČKIM EMITEROM
Za pojačavač u spoju sa ZE sa podacima na Sl 1. nacrtati šemu za

simulaciju u PSpice programu1 i provesti postupak simulacije rada
1 Detaljnije pogledati ELN II M. Živanov, i Uputstvo za lab. vježbe na

PSPICE ETF Tz i Bl –grupa autora i Laboratorijske vježbe , VŠ – SF
Doboj , Savo Kalabić
161
pojačavača, na osnovu čega se dobiju rezultati dati na Sl.2., a naponski

i dijagrami struje na Sl.71. i Sl.72. respektivno.
Šema spoja :
Sl. 71. Pojačavač u spoju sa ZE
Analiza uz pomoć programa Shematics :
Nacrtati šemu pojačavača pomoću programa Shematics i pokrenuti

simulaciu, a što je prikazano na Sl.ma 1,2 , 3 i 4
Na šemi se vidi veza između elemenata u kolu i vrijednosti napona i
struja u karakterističnim tačkama sklopa, a na Sl.3 i 4. se vide naponski
i strujni oblici u naznačenim tačkama na u lazu i izlazu sklopa, na kojima
se vidi pojačanje napona i struje, kao i pomeranje faze izlaznog napona i
struje za 180 stepeni u odnosu na ulazne signale. Dakle, pojačavač u
spoju sa ZE obrće fazu signala.
162
Sl. 72. Pojačavač u spoju sa ZE.

Prikaz rezultata simulacije rada
Sa šeme možemo direktno očitati statičku struju baze2 i kolektora , a

napon između kolektora i emitera možemo odrediti jednostavnim
oduzimanjem napona na kolektoru i emiteru
UT
2 Za definiciju hie  , koji predstavlja ulazni
I BQ
otpor tranzistora uz kratko spojen izlaz, detaljnije
informacije mogu se naći u ELN I , dr. P. Biljanović, ETF Zgb, relacija (9.14)
i (9.15) . Na osnovu relacije (9.14)
1 dI B I 1 U B' E ' UT IB
  S  e  
rb 'e' dU B' E '  UT UT
163
I BQ  10, 06   A , U BEQ  U B  U E  1,1  0,45  0,65V  ,

I CQ 1,66  103
I CQ  1,661 mA ,     166
I BQ 10  106
U CEQ  U C  U E  6,52  0, 451  6,069 V  ,
 2500
UT 0,025V
hie  
I BQ 10  106 A
Q( I BQ , ICQ ,UCEQ )  Q(10 A,1,66mA,6,069V )
Sl. 73. Talasni oblik ulaznog i izlaznog napona
1 I BQ UT
  rb 'e'  hie  (9.15). gdje je rb 'e' dinamički otpor
rb 'e' UT I BQ
diode (B-E) za mali naizmjenični signal, koji djeluje između interne baze i
internog emitera □
164
Sl. 74. Talasni oblik ulazne i izlazne struje
Iz talasnih oblika napona i struja može se odrediti naponsko i strujno

pojačanje pojačavača u spoju sa zajedničkim emiterom. Pojačanje ćemo
odrediti tako što ćemo , uz pomoć programa PROBE očitati amplitude
napona i struja koji djeluju u pojačavaču :
U izm I izm
AV   97 AI   25
U ulm I ulm
8.5 ANALITIČKI POSTUPAK. ODREĐIVANJE STATIČKE RADNE TAČKE
Za istosmjerni režim rada pojačavača, tj. kad na ulazu pojačavača ne

djeluje naizmjenični napon, svi kondenzatori su u prekidu, na osnovu
čega crtamo ekvivalentnu šemu pojačavača za istosmjerni režim rada
pojačavača (Sl. 5.)
165
Sl. 75. Ekvivalentna šema pojačavača za istosmjerni režim

rada pojačavača.
IC
Iz Shematics-a očitamo vrijednost za U BEQ  0,657V  i    166,1
IB
a zatim izračunamo Thevenenov otpor RT  RB i Thevenenov napon
U T  U BB na ulazom dijelu pojačavača :
47 k  5k
RT  RB  R1 || R2   4,519  k   ,
47 k  5k
R2
U T  U BB  U CC   1,153V 
R1  R2
166
Za izlazno kolo pojačavača možemo napisati naponsku jednačinu ,

uzimajući da je veza između struje u kolu emitera i baze
: I EQ  (1   ) I BQ , odakle iz dobijene jednačine možemo odrediti I BQ :
I BQ  RB  I EQ  RE  U BB  U BEQ
I BQ  RB  1   RE   U BB  U BEQ
U BB  U BEQ 1,153  0,657

I BQ    10A
RB  (1   ) RE 4519  (1  166,1)  270
I CQ    I BQ  166,1  10  106  1,66mA
 2500
UT 0,025V
hie  
I BQ 10  106 A
Za izlazno kolo pojačavača možemo napisati naponsku jednačinu :
U CC  RC  I CQ  U CEQ  RE  I EQ I EQ  (1   ) I BQ
U CEQ  U CC  RC I CQ  RE (1   ) I BQ
U CEQ  12  5,93  6,07V 
Prema tome , radna tačka je određena :

Q( I BQ , I CQ ,U CEQ )  Q(10A,1,66mA,6,07V )
167
8.6 DINAMIČKA ANALIZA POJAČAVAČA U SPOJU SA ZAJEDNIČKIM

EMITEROM
Kad na ulazu pojačavača djeluje i naizmjenični signal koji pojačavamo,

svi kondenzatori su u kratkom spoju, za koji uslov možemo nacrtati šemu
pojačavača za naizmjenični signal i tranzistor zamijenimo
ekvivalentnom šemom na bazi hibridnih  h  parametara, dobijemo
ekvivalentnu šemu pojačavača kao na Sl. 76., na osnovu koje možemo

izračunati karakteristične parametre pojačavača u spoju sa ZE, Rul , Rizl ,
Au , Ai .
Sl. 76.
u ul iul  ( RB || hie ) R h
Rul    RB || hie  B ie  1609,5 ,
iul iul RB  hie
Riz  RC  3,3k ,
u  h fe  RC || RP 
AV  iz   164,85 ,
uul hie
u iiz  RP RP
AVg  iz   AI   101,6 ,
u g iul  ( Rg  Rul ) Rg  Rul
168
uiz  h fe  ib  RC || RP  , u ul  ib  hie ,

u iz
i R u R R
AI  iz  P  iz  ul  AV  ul  26,53 ,
iul u ul u ul RP RP
Rul
ZAKLJUČAK :
Pojačavač u spoju sa zajedničkim emiterom najčešće se primjenjuje jer

pojačava i napon i struju, odnosno snagu signala, ali izlazni signal je
fazno pomjeren za 180° u odnosu na ulazni signal, odnosno ulazni i
izlazni napon su u protivfazi . Zbog toga se u praksi kaskadni spojevi
izvode sa parnim brojem pojačavačkih stepena u spoju sa zajedničkim
emiterom da bismo na izlazu dobili signal koji je u fazi sa ulaznim
naponom.
Pojačanje je dosta veliko i zato se pojačavači u spoju sa zajedničkim
emiterom najčešće primjenjuju, jer već sa dva stepena pojačanja koji
imaju pojačanje od približno 100 puta, možemo postići pojačanje napona
od:
AV  AV 1  AV 2  100  100  10000  104 puta ili
AV dB  20 log AV  80dB
Za pojačavač u spoju sa ZE, na ulaz se dovodi naizmjenični signal

amplitude I b m  20A , koja je data izrazom:
169
iB  I c m sin t  I CQ  2mA  sin t  6mA , u kolu kolektora se dobije
struja kolektora iC  I c m sin t  I CQ  2mA  sin t  6mA . Vrijednosti
amplituda ulaznog i izlaznog napona su: U cem  1,6V , U bem  0,04V .

Vrijednosti istosmjernih struja u kolu baze i kolektora u radnoj tački Q
date su u izrazima za struje. Sl. 75.
Izračunati strujno, naponsko i pojačanje snage.
Rješenje:
Pojačavač u spoju sa ZE obrće fazu ulaznog signala, a to znači da je
izlani signal napon ili struja suprotnog predznaka od ulaznog signala,
zbog čega je strujno i naponsko pojačanje negativnog predznaka.
Strujno pojačanje definiše se kao količnik izlazne ( kolektorske) i
ulazne ( bazne ) struje:
170
iizl i p i Icm 2  103 A

Ai    c    100
iul ic ib Ibm 2  106 A
S obzirom da je pojačanje negativnog predznaka , a po iznosu dosta veće

od jedinice, zaključujemo da pojačavač u spoju sa ZE pojačava ulazni
signal i obrće njegovu fazu, pomjera fazu za 180 stepeni ( odnosno π).
Struja i p  ic je struja koju pojačavač daje priključenom potrošaču. Taj
potrošač je otpornik R p . Za taj otpornik pojačavač je generator, pa je
prirodno da struja i p  ic teče u potrošač.
Naponsko pojačanje definiše se kao količnik izlaznog i ulaznog

napona:
u izl u ce U ce m 1,6V
Au       40
u ul u be U be m 0,04V
Vidimo da pojačavač u spoju sa ZE pojačava signal i ponaponu i ujedno

vrši obrtanje faze signala.
Pojačanje snage definiše se kao količnik izlazne i ulazne snage signala
ili kao proizvod pojačanja naponskog i strujnog signala:
AP  Au  Ai  Au  (40)  (100)  4000
Vidimo da pojačavač značajno pojačava signal i po snazi, ali se u praksi

prevenstveno koristi kao pojačavač struje.
171
2. Za strujno kolo sa BJT tranzistorom prema slici poznato je VCC= 12

V, β = 100, VBE= 0.7 V, RC= 200 , VR2=8 V . Izračunati:
a) napon na emiteru
b) maksimalnu moguću struju kolektora
c) struju baze za radnu točku u kojoj je napon kolektor –emiter 2 V.
d) kolika je minimalna struja baze pri kojoj bi tranzistor mogao raditi kao
uključena sklopka
e)struju kolektora ako je VR 2  0,3V .
Sl. 77.
172
173
9 ISPRAVLJAČI – ZADACI
83) Za ispravljač na slici , na čijem primaru je naizmjenični napon

u1  U m sin t  120V  sin t . Izračunati: srednju vrijednost
istosmjernog napona iz Graetz-ovog spoja koji se dodaje na potrošaču
RP  5k .
Sl. 78. Punotalasni ispravljač sa Grecovim spojem
174
a) efektivnu vrijednost napona naizmjeničnih komponenti na

RP  5k .
b) efektivnu vrijednost napona naizmjeničnih komponenti na
RP  5k , ako se otporu R P veže paralelno kondenzator
C  5 F .
c) Otpor RP  5k i C  5F čine jednostavan kapacitivni filtar.
Rješenje
a)Razvojem ispravljenog napona u1  U m sin t  120V  sin t ,
u 2  u p u Fourier-ov red, dobijemo istosmjernu komponentu napon a
U sr  U 0 na potrošaču i preostale naizmjenične komponente.
Srednja vrijednost jednosmjernog napona na potrošaču RP  5k

dobije se prema izrazu
Um 2  120V
U sr  U 0  2    76,433 .
 3,14
b)
Efektivnu vrijednost naizmjeničnih komponenti napona možemo
izračunati na dva načina:
 prvi način je koristeći izraz za koeficijent pulzacije
175
Un 2
   F 1   1  0,48 
U sr 8
Un
   0,48 
U sr
2U m
U n    U sr     0,48  76,433  36,687

 drugi način je koristeći izraz za efektivnu vrijednost
naizmjeničnih komponenti
U eff  U 12  U 22  U 42    
ako uzmemo prve četiri harmonijske komponente dobijene razvojem u

F. red ispravljenog napona (relacija 10.1.)
2U m R p 4U m R p
uP   cos 2t 
 Ri  RP  3 Ri  RP 
4U m R p
 cos 4t    
15 Ri  RP 
(10.1)
Amplitude ovih harmonijskih komponenti podijelimo sa 2 , jer je

Um
U eff  , pa dobijemo:
2
4U m R p 4U m
 za Ri  RP   U1
3 Ri  RP  3 2
176
4U m 4  120V
U1    36,03V ,
3 2 3  3,14  2
4U m 4  120V
U2    7,202V ,
15 2 15  3,14  2
4U m 4  120V
U3    3.087V ,
35 2 35  3,14  2
4U m 4  120V
U4    1,715V ,
63 2 63  3,14  2
Kad ove rezultate kvadiramo , saberemo i nađemo drugi koren, dobijemo

približno istu vrijednost kao u prethodnom postupku, jer je
U n    U sr  U eff
Konačno je :
U eff  U 12  U 22  U 42      36,89V
Razlika u ova dva rezultata je zbog približnih (zaokruženih ) rezultata.
2
Ako u izrazu za talasnost    1  0,483, tad dobijemo
8
177
Da je U n    U sr  36,898V .
c)
Ako C  5F vežemo paralelno otporu RP  5k , tada je na osnovu
izraza za koeficijent talasnosti dvostranog ispravljača kad je na izlazu
uključen C-filtar.
 
   
2 3CR P 2 3  2f  CR P
1
  .
4 3  f  CR P
0,02
  100%  0,0115 100%  1,15%
3
Efektivna vrijednost naizmjeničnih komponenti napona na R P
u ovom slučaju je :
U n    U sr  0,0115 76,433  0,8789795 0,88 pri čemu C i
R P čine kapacitivni filtar, kojim se prigušuje napon

U n bezfiltra 36,687
U n    U sr  U eff za približno   41,68 puta.
U n sarCfiltrom 0,88
U praksi veoma često efektivnu vrijednost napona, koju stvaraju

naizmjenične komponente na potrošaču nazivamo NAPON BRUJANJA.
Taj napon treba biti što manji.
178
9.1 ANALIZA ISPRAVLJAČA SA KAPACITIVNIM FILTROM
Određivanje talasnosti kod ispravljača sa kapacitivnim filterom biće

zasnovano na aproksimativnoj analizi napona na R P . Ovdje ćemo uzeti
da je pražnjenje kondenzatora linearno, a punjenje trenutno (Sl. 79.) i pri
tome se pravi zanemarivo mala greška. Testerasti oblik napon odstupa od
stvarnog oblika napona u pogledu sadržaja viših harmonika. U realnom
slučaju dioda prestaje da vodi malo nešto iza maksimuma izlaznog
napona kada je zadovoljen sledeći uslov:
 1 
i D  i P  iC  U m  sin  2  C cos 2   0
R 
 
Sl. 79. Određivanje talasnosti kod ispravljača sa kapacitivnim filterom
179
Sa Sl. 10.1.1. možemo pisati:

1 1 Q 1 I t
U  U m  U  U M    Um   
2 2 C 2 C
I U
 Um   Um  
2Cf 2 RCf
U
Gdje je uvršteno I  .
R
U
U  Um  
2 RCf
 
 1   1 
U m  U 1    U 1  
 2 RCf   2 RC   
 2 
  
 U 1 
 CR 
Ako označimo potrošač sa R  RP , tad prethodni izraz možemo pisati u

obliku:
     
U m  U 1    U 1  
 CR   CR P 
Odakle dobijemo da je
  
U m  U 1   
 CR P 
180
  
U m  U 1   
 CR P 
1 (10.1.1)
U

1
CR
Faktor talasnosti možemo izračunati ako je poznata efektivna vrijednost

naizmjenične komponente napona na potrošaču. Prema (Sl. 10.1.1)
imamo da je :
U U
UP   t
2 T
pa je prema definiciji efektivne vrijednosti napona:

i 2 d t  
1
I eff  
2 0
2
1 U U 
T T
1 2 U
U p eff  
T 0
u P dt     t  dt 
T 0 2 T  2 3
Odakle je
181
U eff Un Um 2
    
U sr U sr U sr
U eff2  U sr2 1 Um 
    1
U sr 3  U sr 
ili nakon zamjene
U m U sr izvedenim izrazima, dobijemo za polutalasni ispravljač da
koeficijent pulzacije iznosi :


  (10.1.2)
3CR
Kod punotalasnog ispravljača je srednja vrijednost napona na R P dva

puta veća nego kod polutalasnog ispravljača pa će i talasnost biti toliko
puta manja :

  ............................................................................... 10.1.3
2 3CR
Faktor talasnosti može se izračunati ako je poznata efektivna vrijednost

naizmjeničnih komponenti napona na potrošaču.
Ako se, kao u prethodnoj analizi, pretpostavi da napon na potrošaču ima

oblik prikazan na (Sl. 10.1.1), to razlaganjem ovakvog talasnog oblika u
182
Fourier-ov red dobijamo više harmonike ispravljenog napona i uvid u

sastav ispravljenog napona.
183
10. PRILOZI
PRILOG I
Za šire razumijevanje energije elektrona i poluprečnika orbita elektrona,

energetskih nivoa i energetskih zona u atomu na bazi Borovog modela
atoma, čitaoci mogu pročitati u ovom prilogu:
12.1 ENERGETSKI NIVOI I ENERGETSKE ZONE
Borov (N. Bohr 1913.) model atoma, pri z  1 sastoji se od elektrona

čije je naelektrisanje  q , efektivna masa mn  9,11 1031 kg i jezgra u
kome se nalazi proton naelektrisanja  q . Masa elektrona u mirovanju
m0  9,109  1031 kg.

Elektrostatička sila privlačenja između elektrona i protona, prema
Kulonovom zakonu , data je sledećom jednačinom:
1 q2
F 
4 0 r r2
gde je r -radijus orbite,  0 - dielektrična konstanta vakuma,  r - relativna

dielektrična konstanta .
184
Elektron kruži po orbiti zbog jednakosti Kulonove sile i centrifugalne

sile:
q2 mv 2
 .............................................................................. 10.1.
4 0 r r 2 r
Bor je pokazao da elektroni na stabilnim orbitama ne zrače energiju.

Uveo je ugaoni momenat elektrona . Iz kvantnog uslova uz Plankovu
konstantu h , ugaoni momenat elektrona glasi :
nh h
mn vr   n , gde je  
2 2
odakle je
nh n2 h2
v  v  2 2 2 ........................................................ 11.2
2
2 mn r 2 mn r
Ako iz jednačine (11.2) izvučemo izraz za v 2 i izjednačimo ga sa

izrazom za v 2 u izrazu (11.1.), dobijemo:
n2 h2 q2
  ............................................................... 11.3
2 2 mn2 r 2 4 0 mn r
185
n 2 0 h 2 2 8,85 10
12
 6, 632 1034
r 2 n  2 
q  mn 1, 6 1038    9,111031
................................ 11.4)
r  n 2  0,53 1010  m 
Možemo izračunati radijuse za različite vrijednosti glavnog kvantnog

broja n :
n  1  r1  0,53  1010 m
n  2  r2  2,12  1010 m
n  3  r3  4,8  1010 m
n  4  r4  8,5  1010 m
n  5  r5  13,3  1010 m
Izveli smo izraze za potencijalnu energiju elektrona :

 
 r
q2 q2
E p   Fdr    dr  
r  4 0 r r 2
4 0 r r
odnosno ako se radi o vakumu, tj. ako u prethodnom izrazu uvrstimo za
 r  1 , dobijemo za potencijalnu energiju elektrona u vakumu sledeći
izraz:
q2
Ep   ................................................................................. 11.5.
4 0 r
Potencijalna energija jednaka je radu koji je potrebno izvršiti da bi se
elektron pomjerio sa svoje orbite na beskonačno rastojanje .
186
Iz uslova da elektron može ostati na orbiti jedino pod uslovom da je

elektrostatička sila privlačenja elektrona i jezgra jednaka centrifugalnoj
sili :
q2 mv 2

4 0 r r 2 r
odakle se dobije izraz za kinetičku energiju:
1 q2
Ek  m0v 2  ................................................................... 11.6.
2 8 0 r r
Ukupna energija elektrona na n-toj orbiti jednaka je sumi kinetičke E k
i potencijalne E p energije , tj.
E  Ek  E p
q2 q2 q2
E   ......................................................... 11.7
4 r 8 r 4 r
Ako u izraz (11.7) uvrstimo izraz za radijus orbite r u funkciji glavnog
kvantnog broja n , dobijemo izraz za energiju elektrona u funkciji
glavnog kvantnog broja n :
q2 1 q2 q 2 mn
E    2 
8 0  r 4 0  r n  0  r h 2
q 4 mn 1
 
8 0  r h 
2
n2
187
q 4 mn 1
E  ........................................................................ 11.8
8   0 r h 
2
n2
Ako uzmemo da je  r  1 , tad izraz (14.8) možemo pisati u sledećem

obliku :
q 4 mn 1 13, 6
E    2 eV  ................................................ 11.8.1
8  0 h 
2 2
n n
13, 6
E  eV  ........................................................................ 11.8.1.a
n2
Ako u ovaj izraz uvrstimo vrijednosti za glavni kvantni broj
n  1,2,3,4,5,..,10 , dobijemo vrijednosti energija po orbitama 1
koji su
dati u tabeli 1.1.
Tabela 1.
n EeV 
1 -13,6
2 -3,39
3 -1,51
4 -0,85
5 -0,54
10 -0,14
1 Millman -Halkias, Integrated Electronics, 1972.g.
188
Vrijednost energija po orbitama, koje su date u tabeli, na Sl.11.1.

prikazani su energetski nivoi sa pripadajućim vrijednostima:
EeV 
n=
0 
-0,54 5
-0.85 4
-1,.5 3
-3,39 2
E n
-13,6 1
Sl. 79. Energetski (spektar) nivoi stabilnih orbita (po orbitama).
Znak minus u relaciji (11.8) pokazuje da se ukupna energija elektrona

smanjuje sa smanjivanjem poluprečnika orbite, iz čega možemo
zaključiti da valentni elektroni, koji se nalaze u posljednjoj ljusci, imaju
najveću energiju i mogu se uz dovođenje najmanjeg iznosa vanjske
energije osloboditi veza sa jezgrom atoma. Minimalnu energiju ima
elektron na najnižoj orbiti za koju je glavni kvantni broj n =1.
189
Na slici 79. prikazan je dijagram energetskog spektra stabilnih orbita,

sa koga vidimo da se sa povećanjem glavnog kvantnog broja n
postavljaju bliže jedan drugom i na kraju za n   formiraju
praktično neprekidan spektar ( jednačina 11.8)
Jedan od osnovnih postulata kvantne mehanike je da elektron koji se

nalazi na stabilnoj orbiti ne zrači energiju. Međutim, pri prelasku sa
jedne na drugu orbitu zrači ili apsorbuje kvant energije čija je vrijednost
jednaka razlici energija u početnom i krajnjem položaju :
hf  E1  E2 ..................................................................................... 11.9
Ako u relaciju (1.*) uvrstimo izraz (1.8) za E1 i E2 dobijemo sledeći

izraz za kvant energije :
m0 q 4 z 2  1 1 
hf  E1  E2  2  2
 2  ............................................... 11.10
8  he0 er   n2 n1 
gdje je f -frekvencija emitovane ili apsorbovane energije fotona. Iz

relacije (10.9) dobijemo tačnu vrijednost frekvencije spektra zračenja ili
apsorpcije atoma vodonika. Ova relacija predstavlja prvu potvrdu
kvantne teorije Borovog (N. Bohr) modela atoma o diskontinuitetu
energije i frekvencije zračenja ili apsorpcije energije .
Na osnovu dobivenih vrijednosti energija možemo izračunati

vrijednosti frekvencije prema izrazu za energiju zračenja E  hf .
190
Npr. iz relacije E3  E1  hf , koja govori o premještanju elektrona sa

treće na prvu orbitu, možemo izvršiti proračun frekvencije:
E3  E1 13,6  1,51
f   34
 1,6  1019  2,92  1015 Hz .
h 6,63  10
Talasna dužina energije na ovoj frekvenciji je:
c 3  108
31    1,03  10 7 m .
f 2,92  10 Hz
15
PRILOG II
Izvodi iz MATEMATIKE koji su korišteni za objašnjenja u
odgovarajućim oblastima
 Opšta kvadratna jednačina
 b  b 2  4ac
ax 2  bx  c  0, x1, 2 
2a
 Trigonometrijske funkcije
Definicija trigonometrijskih funkcija ( a , b dužine kateta pravouglog
trougla, c - dužina katete ,  ,  priležeći uglovi na hipotenuzi I
nasuprot pravog ugla):
a b
sin    cos  , cos   sin 
c c
191
a b
tg   cot g cot g   tg
b a
Osnovni odnosi između trigonometrijskih funkcija:
sin  cos
sin 2   cos2   1 , tg  , ctg  , tg  ctg  1 .
cos sin 
Funkcije zbira i razlike:
sin     sin  cos   cos  sin 
cos     cos  cos   sin  sin 
Funkcija dvostrukog ugla i poluugla:
 
sin 2  2 sin   cos  , sin   2 sin  cos
2 2
 
cos 2  cos2   sin 2  , cos  cos2  sin 2
2 2
 
1  cos  2 cos2 , 1  cos  2 sin 2
2 2
 1  cos  1  cos
sin  , cos 
2 2 2 2
Formule za transformaciju:
   
sin   sin   2 sin   cos
2 2
   
sin   sin   2 cos   sin
2 2
192
   
cos  cos   2 cos   cos
2 2
   
cos  cos   2 sin   sin
2 2
Vrijednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova, koji se najviše

koriste u elektrotehnici:
00 30 0 450 60 0 90 0 1800 2700 3600

sin 0 1 2 3 1 0 1 0
2 2 2
cos  1 3 2 1 0 1 0 1
2 2 2
tg 0 3 1 3  0  0
3
tg  3 1 3 0  0 
3
 Kompleksni brojevi
i  1 ,  a  i a , i 2  1 , i 3  i , i 4  1
a  ib  c  id   a  c  ib  d  , a  ib  a  ib  2a
a  ib  c  id   ac  bd   iad  bc ,
a  ib  a  ib  a 2  b 2
193
 Diferencijalni račun
Izvodi funkcija
Pravila za deriviranje funkcije

Zbira: yx   y1 x   y 2 x  y , x   y1, x   y 2, x 
Razlike: yx   y1 x   y 2 x  y , x   y1, x   y 2, x 
Zbira: y x   y1 x   y 2 x  y , x   y1, x  y 2 x   y1 x  y 2, x 
y1, x y 2 x   y1 x y 2, x 
Količnika: yx   y1 x  / y 2 x  y , x  
y 22 x 
Derivacije nekih elementarnih funkcija:
yx  C (konst) x Cx x n n  0 ax n n  0 ax 1

x
y , x  0 1 C n  x n 1 an  x n 1 a x ln a  1
x
yx  ln x log x ex sin x cos x tgx ctgx
194
y , x  1 M
M  log e  ex cos x  sin x 1

1
x x cos2 x sin 2 x
 INTEGRALI
Neodređeni integral
Funkcija F x  je neodređeni integral funkcije y  f x  ako je
F , x   y , x  .
 f xdx  F x  C C  proizvoljna kons tan ta
 df x  f x  C
 k  f xdx  k  f xdx  C k  konst. k  0
  f x  g xdx   f xdx   g xdx
 dx  x  C  sin xdx   cos x  C

x n a
 x dx  n  1  C
n
n  1  cos xdx  sin x  C
dx
 x
 ln x  C  tgxdx   ln cos x  C
e dx  e x  C  ctgxdx  ln cos x  C
x
195
ax dx
 a dx  C  cos  tgx  C
x
2
ln a x
dx
 sin 2
x
 ctgx  C
Izraz za parcijalnu integraciju:
 uxv xdx  uxvx   vxu xdx

, ,
Određeni integral:
b
 f x dx  F x   F b   F a 
b
Osnovna formula a
a
Površinu ispod funkcije y  f x  u granicama integracije a i b

b
računamo pomoću određenog integral: P   f  x dx .

a
Diferencijal funkcije:
dy  y '  x  dx
d  u  v   u  dv  v  du
196
Neki primjeri rješenja integral:

x 11 x 2
y   xdx  
11 2
2 1
1 2 dx  x x 1 1
y dx   x  C  
x2 2  1 1 x
1 3 x 31 x 2 1
y dx   x dx   C    2 C
x 3
3  1 2 2x
1 1 x 2 31 x1 3
y dx   dx   x 2 3
dx   C   3  x1 3  3 3 x
3
x2 x 23
 2 3 1 1
3
197
PRILOG III
ISPRAVLJAČI
R.
br VELIČINA POLUTALASNI PUNOTALASNI NAPOMENA
ISPRAVLJAČ ISPRAVLJAČ
1. I sr  I 0 
I mI  I  2  I m Um
1
 
2 0
I sr  I 0  i  d  t  sr 0
 Im 
 Ri  RP
2. U sr  U 0 
U mU sr  U 0  2  U m Im
1
  U sr  U 0  I sr  RP   RP 
2 0
U sr  U 0  u  d t  
 
za Ri  RP Um
 
ili Ri  0 
3. I eff Im Im
I eff  I eff 
2 2
4. U eff Um Um
U eff  U eff 
2 2
5.  PRP PP P 4,056
  100%    P  100% 
 100%  %,
Pul Pul
Pul 1  R1 R p
8 RP
  RP  Ri   max  40,56%
 2 Ri  RP
81,2 Za polutalasni
4 1  %
   100%  1  Ri RP
 1  R1 R p
2
ispravljač
4,056
KKD %
1  R1 R p
81,2
 max  %  81,2%
1  Ri RP
198
Za punotalasni
ispravljač
6. Un Un   F 1   
2
    ,   F  1     1  1.21
2
U sr U sr 2
  1  0,48
8 za polutalasni
U ef  U  U 2
sr
2
n ispravljač.
U n  U ef2  U sr2 ,
Un U ef2
   1  F 1
U sr U sr2
Filtracija je bolja što

je  manji
7. F I ef2 
F 2

I sr 2
8. Un U eff  U 12  U 22  U 42     U 1 ,...... , U n
Amplitude
U n  U ef2  U sr2
naizmeničnih napona
9.
f Hz  50Hz , 100Hz  ,
10. Pef Pef  I eff  U eff
Pef  I eff  I eff Ri  RP  
 I eff2 Ri  RP 
199
POLUTALASNI ISPRAVLJAČI
 
i  d t   I m sin td t  
1 1
I sr  I 0  
2 0 2 0
 
Um Im
0 Ri  RP sin td t   2  cost  0 
1

2

Im
  1   1  I m  2  I m
2 2 
 
i d t   I m2 sin 2 td t  
1 2 1
2 0 
I eff 
2 0
I m2  I m2  I m2 I
  sin 2 td t      m
2 0 2 2 4 2
Im 1 Um
U sr  U 0  I sr  RP   RP    RP 
  Ri  RP
Um RP U
   za Ri  RP ili Ri  0  m
 Ri  RP 
Um 2U eff
U sr    0,45U eff
 
200
U eff  U 12  U 22  U 42    
U 12 ,U 22 i U 42  
 
2
  F  1     1  1.21
2
Um Um 2U m
up   cos t  cos 2 t 
 2 3
2U m 2U m 2U m
 cos 4 t  cos 6 t  cos8 t...
3  5 5  7 7  9
Um Um
uP  Rp  R p cost 
 Ri  RP  2 Ri  RP 
2U m R p 2U m R p
 cos 2t  cos 4t    
3 Ri  RP  15 Ri  RP 
PUNOTALASNI ISPRAVLJAČ
201
2U m R p 4U m R p
uP   cos 2t 
 Ri  RP  3 Ri  RP 
4U m R p
 cos 4t    
15 Ri  RP 
TROFAZNI ISPRAVLJAČI
2 2 2
u10  U m sin t , u 20  U m sin( t  ),
T T 3
2 4
u 20  U m sin( t ),
T 3
 T
u 30 0t
12

u T
t
5T
 10 12 12
u A0 
u 5T 9T
t
 20 12 12
 9T
u 30 t T
 12
T
1
U sr   u (t ) dt
T 0
202
5T
2
T 12
1 3 3 3
U sr  
T 0
u (t ) dt   U m  sin
T T T
tdt 
2
Um 
12
3 3
U sr  U m  0,83U m  1,17U eff
2
TROFAZNI PUNOTALASNI ISPRAVLJAČI
 T
u 30  u 20 0t
12

u  u T
t
3T
 10 20
12 12

u AB  u  u 3T
t
5T
 10 30
12 12





203
3T
T 12
 u  u 20 dt 
1 6
U sr  
T 0
u AB dt 
T T
10
12
3T
6 12
2 2 2 
 
T T
U m sin
T
t  U m sin( t 
T
dt 
3 
12
3 3 3 2
  U m  1,65U m   U eff  2,34U eff
 
STABILIZATORI NAPONA
U st  f U G , I P 
U st U st 1
U st  U G  I P  U G  I P
U G I P 
Gdje su  i  parametri koji opisuju stabilizator.
Faktor stabilizacije  je :
1 U st U G
  
 U G I P  const
U st I P  const
U st
  0 ..................................................................... 14.25
I P I P const
204
U praksi parametri  i  imaju konačnu vrijednost , odakle proizilazi

da je u principu i U st  0 .
PARALELNI STABILIZATOR ( regulator)
Rab 1
U izl  U ul  U ul
R5  Rab R
1 5
Rab
Za RP  const , U ul  const :
R5
U ul   Rr   Rab  RP Rr   
Rab
U ab  const  U ul  const.
SERIJSKI REGULATOR
RP
U izl  U P   U ul
Rr  R P
Prilog IV
FIZIKALNE KONSTANTE I VELIČINE
205
R. KONSTANTA,
br VELIČINA OZNAKA VRIJEDNOST DIMENZIJA
1. Naelektrisanje q 1,6  1019 C C
elektrona
2. Masa slobodnog m0 9,1085 10 31 kg kg
elektrona
3. Brzina svjetlosti u c 2,998  108 m  s 1 m  s 1
vakumu
4. Plankova h 6,625  1034 J  s J s
konstanta
5. Plankova h 4,135  1015 eV  s eV  s
konstanta
6. Boltzmanova k 1,380  1023 J  K 1 J  K 1
konstanta
7. Boltzmanova k 8,620  105 eV  K 1 eV  K 1
konstanta
8. Permeabilnost
slobodnog 0 1,2566310 8 F  m 1 H  cm 1
prostora/vakuma/
vazduha
8. Dielektrična
konstanta 0 8,854  1012 F  m 1 F  m 1
slobodnog
prostora/vakuma/
206
vazduha-
permitivnost
9. Relativna r 1 -
dielektrična
konstanta vakuma
11. Temperaturni kT 26  10 3 V V
VT 
napon na q (0,258 V)
T  3000 K
12. Elektronvolt eV 1,602  10 19 J J
207
Prilog V
FIZIKALNE KONSTANTE I VELIČINE

ZA POLUPROVODNIČKE MATERIJALE
R. OZ VRIJEDNOST DIME
br KONSTANT NA Ge Si GaAs NZIJA
A, KA
VELIČINA
1. Relativna r -
dielektrična 16 11,142 12,85-13,18
konstanta
2. Broj atoma u
1cm 3 atoma atoma atoma atoma

4,4  10 22 5  10 22 2,21  10 22
cm 3 cm 3 cm 3 cm3
N
3. Sopstvena atoma
koncentracija ni 2,5  10 cm
13 3
1,5  10 cm
10 3
7,79  10 cm
6 3 cm3
na
T  3000 K
4. Specifična
otpornost i 45 cm 230 cm cm cm
čistog
poluprovodnik
0
a na 300 K
5. Energetski Wg 0,72 eV 1,1 eV 1,42 eV eV

procep na
208
3000 K
6. Energetski Wg 0 0,785 eV 1,21 eV 1,52 eV eV
procep na
00 K
209
LITERATURA
[1] Z. Bojković, D. Kostić: Elektrotehnika II, Saobraćajni fakultet

Univerziteta u Beogradu , Beograd, 2005.
[2] J. Surutka: Osnovi elektrotehnike I,IIi III deo, Naučna knjiga,
Beograd, 1980.
[3] B. Popović: Osnovi elektrotehnike I,IIi III deo, Građivinska knjiga,
Beograd, 1979, 1978.
[4] T. Latinović, M Prša, “Osnovi elektrotehnike I električnih mašina”, 2012,
Univerzitet u Banjoj Luci
[5] B. Popović, A. Đorđević: Osnovi elektrotehnike III deo, Građevinska
knjiga, Beograd,1979, 1978
[6] S.Kalabić: Elektrotehnika sa osnovama elektronike, VŠPPN,
Prometej, Transportni inženjering, Banja Luka 2014.
[7] V.Pinter: Osnovi elektrotehnike I i II deo, Tehnička knjiga, Zagreb,
[8] D. Kostić , Z. Bojković: Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz
Elektrotehnike, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2005.
[9] P. Biljanović: Poluprovodnički elementi, Tehnička knjiga, Zagreb,
2004.
[10] M. Živanov:Osnovi elektronike-komponente. TEORIJA, FTN,Novi
Sad
[11] M. Živanov:Osnovi elektronike-komponente. ZADACI, FTN,Novi
Sad
210
[12] M. Živanov:Elektronike-Pojačavačka kola. TEORIJA I ZADACI,

FTN,Novi Sad 2004.
[13] P. Biljanović:Elektronički sklopovi, Tehnička knjiga, Zagreb,2005 .
211

Zbirka Zadataka Iz Elektrotehnike I Elektronike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Zadataka Iz Elektrotehnike I Elektronike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Tihomir Latinović, Dr Mehmed Arnautović, Mr.

Dr Tihomir Latinović, Dr Mehmed Arnautović, Mr. Savo Kalabić

Banja Luka, septembar 2016. godine

ZBIRKA ZADATAKA IZ ELEKTROTEHNIKE I

Tiraž: 100 komada

Banja Luka, 2016. godine

© Zabranjeno fotokopiranje, preštampavanje i drugi oblici

Banja Luka, avgust 2016

2. OMOV ZAKON. SNAGA. I i II Kirhofov zakon, džulovi toplotni

3. PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON..................................................... 42

5. NAIZMENIČNA STRUJA. ELEKTRIČNA KOLA ............................. 55

5.1 KOMPLEKSNI BROJEVI ........................................................................ 55

6. TROFAZNA NAIZMJENIČNA STRUJA............................................... 56

6.1 TROFAZNI SISTEMI ............................................................................. 112

7 ELEKTROMOTORI ............................................................................... 127

8 ELEKTRONIKA ...................................................................................... 132

8.1 KOMPENZOVANI POLUPROVODNICI ........................................... 136

8.2 ZADACI IZ FIZIKE POLUPROVODNIKA I ELEKTRONIKE ....... 139

8.3 POLUPROVODNIČKA DIODA U ELEKTRIČNOM KOLU.......... 144

8.4 STATIČKA I DINAMIČKA ANALIZA POJAČAVAČA U SPOJU SA

8.5 ANALITIČKI POSTUPAK. ODREĐIVANJE STATIČKE RADNE

8.6 DINAMIČKA ANALIZA POJAČAVAČA U SPOJU SA

9. ISPRAVLJAČI – ZADACI....................................................................... 174

10. PRILOZI .................................................................................................. 184

11. LITERATURA ........................................................................................ 210

1.1 TAČKASTO NAELEKTRISANJE

Kulonova sila između dva tačkasta naelektrisanja

Sl. 1. Kulonov zakon za tačkasta naelektrisana tijela različitog

Sl. 2. Kulonov zakon za tačkasta naelektrisana tijela identičnog

1.2 ELEKTRIČNO POLJE TAČKASTOG NAELEKTRISANJA

Intenzitet (jačina ) električnog polja računamo prema izrazu:

Međusobni odnos električnog polja , sile i naboja F  E  Q[N ]

Sl. 3. Pozitivni naboj Sl. 4. Negativni naboj

1.3 ELEKTRIČNO POLJE I ELEKTRIČNI POTENCIJAL

Sl. 5. Dejstvo sile na tačkasto naelektrisanje

Električni potencijal homogenog električnog polja (1.5):

W - rad potrošen za dovođenje naelektrisanja Q u posmatranu tačku,

Električni potencijal tačkastog naelektrisanja:

Vrlo dugi ravni provodnik sa linijskim naelektrisanjem  ima polje (1.7) i

Sl. 6. Smjer polja za   Sl.7. Smjer polja za  

1) Dva tačkasta naelektrisanja istog predznaka Q1  85C i

Silu međudelovanja između tih naelektrisanja računamo prema Kulonovom

Smjer vektora sile F prikazan je na sledećoj slici:

Sl. 8. Kulonova sila za jednako naelektrisane jedinične naboje

2) Dva tačkasta naelektrisanja istog predznaka Q1  2  107 C i

Q1  8  107 C nalaze se u vazduhu na međusobnom rastojanju r=9cm, a na

vrijednosti (Sl.9) . Odrediti na kojoj se udaljenosti treba nalaziti Q3 od

navedenih naelektrisanja, pa da rezultantna sila bude jednaka nuli.

Sl. 9. Kulonova sila za različito naelektrisana 3 naboja

Iz uslova da su sile u datom položaju Q3 međusobno jednake, tj. da je

Sa slike je r  x  y , odakle je y  r  x , pa prethodni izraz možemo

Uvrštavanjem vrijednosti za naboje, dobijemo:

18  1296 18  36

3) Dva raznoimena tačkasta naelektrisanja Q1  106 C i

Q2  2  106 C nalaze se u vazduhu na rastojanju r1  r2  6cm

vrijednost rezultantne sile između tih naelektrisanja na naboj Q3 , i

skicirajte njen smjer i orjentaciju na slici.

Sile dejstva na naelektrisanje Q3 su :

Smjer rezultantne sile F prikazan je na slici 9.

Sl. 10. Rezultatno djelovanje naelektrisanja

4) Na naelektrisano tijelo Q  1012 C djeluje električna sila F  3  10 5 N .

Električno polje računamo prema izrazu (1.12):

Međusobni odnos električnog polja, sile i naboja F  E  Q[N ] , odakle je