MAGARAC I KOZA

Seljak imao magarca i kozu. Budući da je magarac mogao mnogo raditi i nositi velike terete, imao je bolju
i obilniju hranu od koze. Ona je zaviđala magarcu, pa je nastojala da ga ili u hrani prikrati ili da bude od
gospodara bijen. Jednoć mu reče: »Čuješ, dragi pobro, ja sam te već višeput žalila, što uvijek i uvijek
moraš vući najveće terete i raditi sve od jutra do mraka. Ja bih ti dala dobar savjet!« »Hajde da čujem, pa
te još i lijepo molim!« reče magarac. »A ti čuj!« nastavi koza. »Kad dođeš blizu jedne jame, ti se svali u
nju, učini se bolesnim, pa ćeš onda imati neko vrijeme odmora, i nećeš ništa raditi.« Magarcu se svidio
taj savjet. Došavši drugi dan do jedne jame, kao nehotice oklizne se jednom nogom u jamu i strovali se u
nju. Nije mu ni na kraj pameti bilo, da bi to moglo tako zlo poći. Na pô mrtav ležao je u jami, i velika je
bila sreća da nije polomio noge. Sasvim izderana i izranjena izvuku ga iz jame, i s teškom mukom dođe
kući. Gospodar brže-bolje pošalje po živinara, a ovaj naredi da se bolesniku dadu što prije pečena kozja
pluća. Gospodaru je više bilo do magarca nego do koze, pa je dade odmah zaklati da spase magarca.
Tako je koza životom platila svoj savjet.