Млекарица

Душица је била много срећна на имању где је живела. Једног дана мајка јој је рекла: "Ако
помузеш краву и млеко продаш на пијаци, моћи ћеш да купиш шта год хоћеш тим зарађеним
новцем".
Душица је напунила крчаг па се поздравила са мајком. "Здраво мамице"! 
Пошла је сва радосна мислећи на то шта ће купити. На пола пута је застала да би на мостићу
маштала о томе шта ће купити. 
"Знам шта ћу купити"! -говорила је док је маштала.
Птичице слатка, знам шта ћу да купим! 
Купићу коку па ће кока да снесе јаја, па ћу из јајета добити пилиће... 
Кад је продужила пут до пијаце наишла је на чобана коме је рекла: Идем на пијацу да продам ово
млеко. Онда ћу да купим коку, па ћу од коке добити пилиће, па ћу пилиће заменити за теле, па ћу
теле заменити за бика, па ћу бика продати и онда ћу да купим кућу.
Душица је своју намеру испричала и чамџији који ју је пребацио на другу обалу. Чамџија се
изненадио што је девојчица тако промућурена. Кад је стигла на другу обалу Душица је нашла
једно магаре. И њему је све испричала: Продаћу ово млеко па ћу да купим коку, па ћу да добијем
пилиће, па ћу... Стварно си ти паметна девојчица! -рекло је магаре.
Душица се толико занела својим мислима да није приметила камен на путу па се од њега
спотакла и разбила крчаг са млеком.
Јадна Душица! 
Ништа од њених лепих замисли! Баш се растужила, али зато је научила да не треба да машта о
ономе што још нема, него да рачуна са оним што има.

Јабука
На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука. Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад
је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла: "Нисам ја за тебе".
Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низ брдо. С пропланка су јабуку видели
чобани. -Гле лепе јабуке! Настала је свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према
њој. А јабука рече: "Нисам за вас".
Скрене нагло и откотрља се даље. Котрљала се тако јабука, котрљала и нишла на два путника.
Видели је и један и други , и помислили: «Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник»!
А јабука рече: "Нисам за вас".
Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред
њега. Угледала је јабуку и рекла:
«О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести». А јабука се насмешила: "Ја
сам за вас". И докотрља се девојчици у крило.

Рђава шала
Било једно чобанче. Оно је мислило да сме лагати у шали, па стане једном викати: "Вуци! Вуци!
Помагајте, људи!" 
Кад су му други чобани дотрчали у помоћ, оно им се смејало како их је преварило.
Једанпут заиста дођу вуци, а оно опет стаде викати: "Вуци! Вуци! Помагајте, људи!" 
Али му сад чобани нису дошли у помоћ јер су мислили да их опет вара. Вуци му нападну овце и
многе покољу.
Ко једанпут слаже други пут му се не верује.

Жаба и во
Из једне баре жабе су гледале како во пасе на ливади.
-Пази како је велики и јак!-рече једна жаба.
-Хе,то није ништа. И ја могу да се надујем па да будем велика као во
-рече друга жаба.
И поче да се надува.
Мало после питала је:
-Погледајте, јел`сам велика као во?
-Ниси још-рекоше жабе.
Тада жаба настави још да се надува.
-А сад,колика сам?-упита.
-Већа си, али још ниси као во-рекоше.
жаба онда запе из све снаге, наду се и пуче као балон.

Лепотица и звер
Био једном један трговац и имао четири кћери. Све их је волео, али најмлађа, по имену Лепотица
била му је најдража. Једнога дана, потпун осиромашен, кренуо је на пут ради послова, обећавши
кћеркама да ће им са пута донети поклоне. Старије сестре тражиле су скупоцене ствари, а
Лепотица је желела само један цвет.
Послови су ишли лоше и јадни човек, враћајући се ноћу кући, у снегу изгуби пут. Лутајући тако,
изненада се нађе испред неке прекрасно осветљене палате. Човек није знао да у палати живи
страшна звер која је некад била лепи принц. Чаробница га је зачарала због његове окрутности, а
чаролију је могла да скине само љубав девојке којој ружноћа звери неће сметати.
Дочекавши јутро, трговац крену кући. Пролазећи кроз врт палате, присети се Лепотице и убра
једну ружу. Тек што је то учинио, појави се страшна звер и рече трговцу да ће га казнити смрћу.
Сав уплашен, трговац стаде молити да га поштеди и да му дозволи да се врати кћерима. Звер је
пристала да га пусти уз услов да му, као замену, пошаље једну од кћери која ће пристати да
уместо оца прими казну. За пут му даде и скупоцене поклоне.
Кад је стигао кући, очајни отац са зебњом у срцу исприча своју страшну причу. На велику радост
старијих сестара, Лепотица се одмах понудила да оде уместо оца. Тако су заједно отишли до
палате звери где се отац тешка срца растао од кћери.
Звер је била добра према Лепотици. После три месеца упита је да ли хоће да се уда за њега.
Девојка беше тужна, био јој је драг, али није могла, био је много ружан.
У дворцу, у једној соби стајало је чаробно огледало. Једнога дана она у њему виде свог болесног
оца и зажели да га обиђе. Тешка срца звер је пусти да оде. Отпутовала је, уз обећање да ће се
вратити после осам дана. Време је пролазило и Лепотица, задржавана од оца и сестара, није се
вратила на време. Једне ноћи сањала је звер како је на самрти дозива. Пробудила се у страху и
одлучила да одмах крене. Уз помоћ чаробног прстена који јој је он дао, Лепотица се зачас поново
нашла у палати. Затекла је звер како умире од туге за њом. Тад је схватила да и она њега воли и
то му је и рекла. Изговорене речи учиниле су чудо. Звер је нестала и појавио се лепи принц.
Љубав су крунисали браком и срећно живели до краја живота. 
Златокоса и три медведа
Била једном три медведа. Један велики медвед, један средњи и један мали медвед. Живели су у
слаткој кући на крају шуме и имали један мали кревет, један средњи и један врло велики кревет;
једну малу столицу, једну обичну и једну огромну столицу; један тањирић, један тањир и једну
тањирчину.
Свако јутро спремали су огроман лонац каше и из њега пунили тањирић, тањир и тањирчину,
док им се каша хладла, ишли би у шетњу.
Једног јутра пролазила је кроз шуму девојчица Златокоса, па је угледала кућицу и ушла у њу.
Јасно је да то није била лепо васпитана девојчица, иначе не би никад ушла без позива у туђу
кућу. Видела је три тањира каше и хтела да је проба. Али јој је каша из великг тањира била
преслана, из средњег преслатка, а само је каша у малом тањиру била укусна. И сву ју је појела.
Затим је пробала све три столице, али кад је села на малу столицу, она се сломила. Попела се уз
степенице и тамо нашла три кревета. Пробала је велики и средњи кревет, а кад је легла на мали,
заспала је.
Медведи су се вратили кући."Неко је јео из мог тањира!" мумлао је велики медвед. "Неко је
пробао моју кашу!", мумлао је средњи медвед. "А неко је сву моју кашу појео!", пиштао је мали
медвед. Онда су приметили да је неко седео на њиховим столицама, а мали медвед се развикао:
"Неко је сломио моју столицу!" Пошли су да погледају има ли кога у кући и најзад су отишли и
горе у спаваћу собу."Неко је спавао у мом кревету", рекао је средњи медвед. "У мом кревету је
неко спавао и још увек је у њему!" цикао је мали медвед. Златокоса се у том часу пробудила и
тако престрашила да је искочила право кроз прозор и одјурила.
Три медведа је никада више нису видела.

Три прасета
Била једном три прасета. Два прасета су била весели другари, који су волели песму и игру. Треће
им је често говорило: "Боље би било да сазидате неку кућицу у којој бисте били сигурни од љутог
вука, уместо што се играте по цео дан". И оно је сазидало за себе лепу камену кућицу. Прво прасе
је тада рекло: "Па добро", и направило кућицу од сламе. Али, вук је дошао и почео да дува и
напослетку одувао целу кућицу. Тада је прво прасе отрчало, што је брже могло, другом брату,
који је саградио кућицу од дрвета. Међутим вук је стигао за њим и опет почео да дува што је
могао јаче. Одувао је, разуме се, опет целу кућицу.
Два прасета су онда отрчала кући трећег брата. "Пусти нас унутра! Вук нам је одувао кућице и
сад нам је за петама", закукала су браћа. Брат их је увео у кућу, а убрзо се појавио и вук. "Пусти
ме унутра", викнуо је, "иначе ћу и твоју кућицу одувати". "Покушај само! "одговорило му је
прасе. И вук је дувао и дувао, али кућица није пала. Онда се попео на кров и покушао да уђе у
кућу кроз димњак. Али треће прасе га је чуло и запалило велику ватру на огњишту. Вук је
пропао кроз димњак право у ватру и изгорео.