Zaljubljene cipele (nastavak priče)

–Užasno! Ceo dan da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim neću pomiriti!

– Slušaj – reče Nikola – imam ideju: pošto sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki
put kad budem krenuo napred, ja ću malo skrenuti ka tebi. Tako ćemo se pozdravljati. Važi?

– Važi!

Sutradan, tokom celog dana, Nikola je činio kako je obećao Tini. Gospođa koja je nosila cipele
nije mogla da napravi ni tri koraka, a da njena desna noga ne zakači levu petu, i tras! svaki put bi
se našla na zemlji. Veoma zabrinuta, istoga dana, otišla je do doktora. – Doktore, ne znam šta mi
je. Saplićem samu sebe.

– Sami sebe saplićete?

– Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zakači levu petu, sapletem se i padnem.

– Vrlo ozbiljna stvar – reče doktor. – Ako se nastavi, moraćemo da vam odsečemo desno
stopalo. Izvolite recepte za lekove: koštaće vas deset hiljada franaka. Meni za pregled dugujete
dve hiljade franaka, i sutra dođite na kontrolu.

Uveče, u plakaru Tina je upitala Nikolu: – Jesi li čuo šta je kazao doktor?

– Jesam, čuo sam.

– Užasno! Ako gospođi odseku desno stopalo, ona će te baciti i bićemo zauvek razdvojeni!
Moramo nešto da preduzmemo!

– Da, ali šta?

– Slušaj, imam ideju: pošto sam ja na levoj nozi, sutra ću ja skretati ka tebi svaki put kad budem
krenula napred! Važi?

– Važi!

Tina održa obećanje tako da je tokom celog sutrašnjeg dana leva noga udarala u desnu petu i
tras! gospođa bi se našla na zemlji. Još zabrinutija, ponovo ode kod doktora.
– Doktore, sve mi je lošije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!

– Stanje se pogoršava – reče doktor. – Ako se nastavi moraćemo da vam odsečemo oba stopala!
Izvolite recept za lekove: Koštaće vas dvadeset hiljada franaka. Meni dugujete tri hiljade za
pregled, i obavezno mi se sutra javite.

Uveče je Nikola upitao Tinu: – Jesi li čula?

– Čula sam.

– Šta će biti s nama ako gospođi odseku oba stopala?

– Ne smem ni da pomislim!

– Tina, tako te volim!

– I ja tebe Nikola!

– Nikad te neću napustiti!

– Ni ja tebe Nikola!

I tako su njih dvoje u mraku razgovarali ni ne sluteći da gospođa koja ih je kupila šeta nečujno
hodnikom u papučama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolazeći pored plakara čula je ceo
njihov razgovor, a kako je bila veoma pametna, odmah je sve shvatila.

– Tako dakle – pomisli ona. – Nisam ja bolesna, već se moje dve cipele vole! Kako su slatke!
 Mlekarica

Dušica je bila mnogo srećna na imanju gde je živela. Jednog dana majka joj je rekla: "Ako
pomuzeš kravu i mleko prodaš na pijaci, moći ćeš da kupiš šta god hoćeš tim zarađenim
novcem".

Dušica je napunila krčag pa se pozdravila sa majkom. "Zdravo mamice"!

Pošla je sva radosna misleći na to šta će kupiti. Na pola puta je zastala da bi na mostiću maštala o
tome šta će kupiti.

"Znam šta ću kupiti"! -govorila je dok je maštala.

Ptičice slatka, znam šta ću da kupim!

Kupiću koku pa će koka da snese jaja, pa ću iz jajeta dobiti piliće...

Kad je produžila put do pijace naišla je na čobana kome je rekla: Idem na pijacu da prodam ovo
mleko. Onda ću da kupim koku, pa ću od koke dobiti piliće, pa ću piliće zameniti za tele, pa ću
tele zameniti za bika, pa ću bika prodati i onda ću da kupim kuću.

Dušica je svoju nameru ispričala i čamdžiji koji ju je prebacio na drugu obalu. Čamdžija se
iznenadio što je devojčica tako promućurena. Kad je stigla na drugu obalu Dušica je našla jedno
magare. I njemu je sve ispričala: Prodaću ovo mleko pa ću da kupim koku, pa ću da dobijem
piliće, pa ću... Stvarno si ti pametna devojčica! -reklo je magare.

Dušica se toliko zanela svojim mislima da nije primetila kamen na putu pa se od njega spotakla i
razbila krčag sa mlekom.

Jadna Dušica!

Ništa od njenih lepih zamisli! Baš se rastužila, ali zato je naučila da ne treba da mašta o onome
što još nema, nego da računa sa onim što ima.
 Lisica i roda

Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred
nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni
kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se
gladna vratila kući.

Sledećeg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući, jer je
bila gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo
tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i
otišla je kući gladna.

A onda je rekla sama sebi:Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za
drago..

Medved Bucko

Majka Medvedica nazvala je svog najmlađeg sina Bucko. Okrugao kao lopta, on je bio i vrlo
lenj. Svakoga jutra slala ga je majka Medvedica u šumu da bi ga navikla da se bolje snalazi u
njoj, ali on to nije voleo.

Međutim, morao je najzad i to da nauči. Jednog jutra povela ga je majka tako u dugu šetnju i
ostavila ga samog u šumi. Morao je bez ičije pomoći da nađe put natrag . Odjednom poče Bucko
vrlo glasno da plače, tako jako da je njegova majka, preplašena, dojurila da vidi šta mu je. "Ne
mogu više!" plakao je Bucko i majka ga tada uze u naručje. Ah, on je bio još tako mali, ali vrlo
težak. Tako su pošli natrag i kada su bili blizu kuće, majka Medvedica ga opet spusti na zemlju.
Tek tada je shvatila, kada je Bucko poslednji deo puta do kuće pretrčao smejući se, da se on
našalio sa njom. "To si sad učinio i nikad više!" uzviknula je ljutito Medvedica i od tada je
Bucko mogao da plače koliko je god hteo, majka ga nikad više nije ponela.
Da li mi verujete – Duško Radović
Umivao se jedan dečak
svakoga dana bez prestanka,
pa su mu uši rasle, porasle,
pa mu je koža postala tanka.
– Da li mi verujete?

Majka je stalno vikala „dosta“

al’ on je hteo, on je hteo…
Umivao se svakog dana
pa se odjednom razboleo.
– Da li mi verujete?

Došao jedan lekar strog

pa kaže:
– Tako mi prsluka mog,
voda je kriva!
– Zabranjujem mu da se umiva!
– Da li mi verujete?