Professional Documents
Culture Documents
Alen de Benoa Komunizam I Nacizam PDF
Alen de Benoa Komunizam I Nacizam PDF
КОМУНИЗАМ И
НАЦИЗАМ
25 oinega о тоталитаризму y XXвеку
(1917-1989)
Превод
СЛОБОДАН ЕРСКИ
БЕОГРАД • MMVII
ПРЕДГОВОР
5
АЛАН ДЕ БЕНОА
6
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
7
АЛАН ДЕ БЕНОА
9
АЛАНДЕ БЕНОА
10
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
12
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
13
УВОД
15
АЛАН ДЕ БЕНОА
16
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
17
AJÏAH ДЕ БЕНОА
18
I
19
АЛАН ДЕ БЕНОА
20
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
и V ictor Z em skov, “ V ic tim s o f the Soviet Penal System in the pre-W ar Years. A first
ap proach on the b a sis o f A rch ivai E vid en ce”, y A m erican H istorical Review, о к то б ар
1993, стр. 1017-1049.
1) M a rtin M a lia , “ The L e sse r R vil?” , y Tim es L iterary Supplém ent, 27. м а р т а
1998,стр. 3. "
2) Pierre C h au n u , “L e s ju m e a u x ‘m a ilin s’ du d e u x iè m e m illé n aire ”, y C om m entaire,
п р о л ећ е 1998, стр . 219. “ О д п о ч е т к а с в е т а , п и с ао je већ Ж а к Ж ул и ар, н и један
р е ж и м , н и јед н а д и н а с т и ја , н и јед ан вл а д а р н и је у сп ео да у чи н и н и ш т а сли ч-
uo. Ч а к ни н а ц и з а м , к ога je на крају, су сти гл о вр е м е .” (“ Les p leu reu ses du co m
m u n ism e ”, н ав. чл. стр . 58)
3) T ony Ju d t, In tern atio n al H e ra ld Tribune, 23 д е ц е м б ар 1997.
21
АЛАН ДЕБЕНОА
22
II
23
АЛАН ДЕ БЕНОА
24
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
25
АЛАН ДЕ БЕНОА
26
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
27
III
29
АЛАН ДЕ БЕНОА
30
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
31
IV
33
АЛАН ДЕ БЕНОА
34
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
35
V
37
АЛАН ДЕ БЕНОА
38
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
39
VI
41
AJ1AH ДЕ БЕНОА
1) D a n ie l U n d e n b e rg , "R e m o u s au to u r d u L iv re n o ir du c o m m n is m e ”, y E sp rit,
ја н у а р 1998, стр.192.
42
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
43
VII
45
АЛАН ДЕБЕНОА
46
VIII
47
АЛАНДЕ БЕНОА
48
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
49
IX
51
АЛАН ДЕ БЕНОА
52
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
53
X
55
АЛАН ДЕ БЕНОА
57
АЛАН ДЕ БЕНОА
58
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
59
АЛАНДЕБЕНОА
с п а с о н о с н а р е а к ц и ја ак о , и с а м о ак о , та о п т у ж б а н и је у д в о с т р у ч е н а и с а м о м
м о р а л н о м о п т у ж б о м , к о ја ће да п о н и ш т и п о д ел у ” (и сто , стр . 66-69}.
3) A lain B ad iou , L'éthique. E ssai sur la conscience du m al, H atier, Paris, 1993, стр. 58.
60
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
61
XII
63
AJIAH ДЕ БЕНОА
64
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
65
АЛАН ДЕ БЕНОА
66
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
67
АЛАН ДЕ БЕНОА
68
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
69
AJ1AH ДЕ БЕНОА
70
XIII
71
АЛАН ДЕ БЕНОА
72
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
73
АЛАН ДЕБЕНОА
74
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
75
АЛАН ДЕ БЕНОА
76
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
77
АЛАНДЕ БЕНОА
1) F ran ço is F u ret, “ L e to ta lita rism e c o m m u n iste et les Ju ifs”, н ав. чл, стр. 9.
2) B erto ld Brecht, “O м о с к о в с к и м п р о ц е с и м а ”, у з E crits su r la politiqu e et la so c i
été, on. н а в , стр . 89.
78
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
79
XIV
81
АЛАН ДЕ БЕНОА
82
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
83
АЛАН ДЕ БЕНОА
д о ког je д о ш л о к а сн о , и д а љ е о с т а је с п у т а н о з б о г п о сл ед и ц а д р ж а в н е к р и зе и
н е јед н а к о г р а з в и т к а ју т а и с е в е р а , он д р ж и д а с а м о ја к а д р ж а в а м о ж а да дове-
д е до о д г о в а р а ју ћ е г у је д и њ а в а њ а и м о д е р н и з а ц и је п р а в е н ац и о н ал н е зајед н и -
це. “З а ф а ш и з а м ”, к а за ћ е он, “св е je y д р ж а в и и не п о сто ји н и ш т а љ у д ск о или
д у х о в н о - lUTaVniiie, о н о и зв а н д р ж а в е и м а м ањ у в р е д н о с т ”. T a т а јн о в и т о с т
д р ж а в е п р о и с т и ч е из с т а т о л а т р и је ,а не и з т о т а л и т а р и з м а . О н а сл у ж и з а з б л и -
ж а в а њ е т е о р и ја о “п о т п у н о ј д р ж а в и ” које je р а з в и о К ар л Ш м и т (“ D er totale
S ta a t", y D e r H ü d e r d er V e rfa ssu n g , J.C .B . M oh r, T ib in g e n , 1931; “ D ie W eiterent-
w ick iu n g d es to ta len sta a ts in D e u tsc h la n d ” , y P ositionen u n d B ergiffe im K a m p f
m it W eim ar - G en f - V ersailles 1923-1939, H a n se a tisc h e V e ra lg sa n sta lt, H a m b u rg ,
1940, стр. 185, т е к с т je y и зв о р н и к у о б ја в љ е н 1933. y E u ropàisch e Revue), и п о себ -
н о Е р н с т Ф о р с т х о ф (D er totale S t a a t , H a n se a tisc h e B u ch g esellsch aft, H am b u rg ,
1933). Н а ц и с т и ћ е б р зо о д б ац и ти т е т е о р и је , је р ћ е њ и х о в и м а у т о р и м а би ти за-
м е р е н о д а п о д л еж у “л ати н ској с т а т о л а т р и ји ", В а ж н о с т к о ја ce п р и д аје д р ж а в и
y ф а ш и з м у т р е б а д о в е с т и y в е зу са р а з м е р н о д р у г о р а зр е д н о ј у л о зи п ар ти је ,
ш т о je н а ви д ел о и зн ео Р ен ц о де Ф е л и ч е ( M u sso lin i, il Duce. L o stato totalitario
1936-1940, E in au d i, Т о р и н о , 1981). B. и М а р к о Т а р ш и , P artito unico e d in am ica
a u to r ita ria , A c ro p o lis, N ap o li, 1981. К а д а ce св е у зм е y о б з и р , и т а л и ја н с к и ф а-
ш и з а м je б и о т о т а л и т а р а н с а м о y с м и с л у у п о т р е б е т е р е ч и ”. (C lau d e P olin , Le
T o talitarism e, P U F, 1983, стр . 61)
1) Ви ди: Р енц о де Ф ел и ч е , C lefs p o u r com pren dre le fa sc ism e , S e gh ers, 1975; Le f a
scism e, un to talitarism e à l ’italienne?, P re sse s d e la F o n d atio n n atio n ale des scien ces
p o litiq u e s 1988. У Н ем ач кој je К арл Д и тр и х Б р а х е р (Zeitgeschichtliche Kontrover-
sen. Um F asch ism u s, T o talitarism u s, D em okratie, M in h e n , 1976) у в е к о д б и јао да
п р и м е н и ген е р и ч к и к о н ц е п т ф а ш и з м а н а н е м ач к и н а ц и о н а л -с о ц и ја л и за м .
84
XV
85
АЛАН ДН БЕНОА
86
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
87
AJ1AH ДЕ БЕНОА
88
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
féren cts a sp e c ts d u co n cep t de to ta lita rism e ", y C om m u nism e, 47-48, 1996; A lfon s
Soin er, R a lf W aik en h au s и K a rin W ielan d, T o talitarism u s. Eine Ideengeschichte
des 20. Jah rh u n d erts, A k ad e m ie , Б ерли н , 1997; W o lfgan g W ip p erm an , T otalitari-
sm u sth eorien . D ie Entw icklun g 1997; M arco T arch i, “ 11 to ta lita rism e nel d eb attito
p o lito lo g ic o ”, y F ilosofia p o littca, а п р и л 1997, стр . 63-79; A ch im Siegel, Totalita-
rian P arad igm A fter the E n d o f C om m u n ism . Tow ards a Theoretical R eassessm en t,
R o d o p i, A m ste rd a m , 1998; E c k h a rd ]esse, “D ie T o tal ita rism u sfo rsc h u n g u n d ihre
R ep ràsen tan ten . K o n z e p tio n e n von C a ri J. D ie tric h , H a n n a h A ren dt, E ric V oege-
lin, E rn st N o lte u n d K arl D ie tric h B rach er” , y A u s Politik und Zeitgeschichte, 8.
м а ја 1998, стр . 3-18.
1) M a rtin B ro sz a t, L’E ta t h itlérien , F ay ard , П а р и з 1985. У и сто м ду ху , в. Pierre
A yçoberry, L a question nazie. Les in terprétatio n s du n atio n al-so cialism e, 1922-1975,
Se u il, P a ris, 1979.
2) В и д и: M osh e L evin , “ The S o c ial B a c k g ro u n d o f S ta lin ism ", y R ob ert C . Tucker,
Stalin ism . E ssay s in H isto rical In terprétation , W. W. N o rto n , Њ у јо р к 1977; L a F o r
m ation du sy stèm esoviétiq ue, G a llim a r d , P aris, 1987; Ian K ersh aw и M osh e Levin,
D ictatu re U nleashed. H isto rical A pp roach es to N az ism an d S talin ism , C am b rid g e
U n iversity P ress, C a m b rid g e , 1996. (2. изд.: S talin ism an d N azism . D ictatorsh ip
a n d C om parizo n , К ем б р и џ , 1997). “Р е в и зи о н и с т и ч к а ” ш к о л а о б ја ш њ а в а ста-
љ и н и с ти ч к и т е р о р к ао п л о д ч и сте сл у ч а јн о с т и , на п р и м ер , с л аб о ш ћ у ру ск о г
д р у ш т в а на к рају г р а ђ а н с к о г р а т а и д о м и н и р а л а je а м е р и ч к и м у н и в е р зи т е т и -
м а t o k o m го т о в о п е т н а е с т го д и н а. В. M ich ael C u r tis, “ R etreat froin T o ta lita r ia
n ism ” , y C ari F ried rich , M . C u r tis и B e n jam in B arber, T o talitarian ism in Perspecti-
89
АЛАН ДЕ БЕНОА
90
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
91
АЛАН ДЕ БЕНОА
1) С т р у к т у р а и п р и р о д а вл ад ају ћ е п а р т и је (К П С С Р и Н С Д А П ), на п р и м ер ,
н и с у б и л и је д н а к и y С о в је т с к о м С а в е з у и y н а ц и о н а л -с о ц и ја л и с ти ч к о ј Н ем ач -
кој. У С С С Р -у н и је б и л о ни д р у ш т в е н е с т р у к т у р е ни п о л и ти к е к о ја би о д го в а-
р а л а SS -y з а в р е м е Т р ећ ег Р а јх а . О д н о си и зм е ђ у с т р а н к е и д р ж а в е т а к о ђ е су
би ли р а з л и ч и т и . “ Н а ц и с т и ч к а с т р а н к а ”, п и ш е Јан К ер ш о , “у п о р еђ ењ у ca ко-
м у н и с т и ч к о м п а р т и јо м С С С Р -а н и к а д а н и је и м ал а ни п р и б л и ж ан у ти ц ај на
д р ж а в н и а п а р а т ” . (“N a z ism e et sta lin ism e . L im ite s d ’une c o m p a r a iso n ”, н ав. чл,
ст р . 184). К о н ач н о, у г л а в н о м б и р о к р а т с к и зн ач ај ст а љ и н и с т и ч к е д и к т а т у р е
п о т п у н о ce р а з л и к у је од н а јм а њ е м о гу ћ е б и р о к р а т с к о г Х и т л е р о в о г а у то р и те -
т а . П р ек о т и х з а п а ж а њ а je Р ејм он д А р о н п р и к р а ју ж и в о т а с х в а т и о да п р и д ев
“т о т а л и т а р а н ” y н а ју ж ем см и с л у м о ж е д а ce п р и м е н и с а м о н а с о в је т с к и ре-
ж и м . Л е ш е к К о л а к о в ск и и с к а за о je и сто м и ш љ е њ е (“ T o ta lita ria n ism a n d the
L ie”, н а в . чл, стр . 34). Јан К е р ш о н а г л а ш а в а д а je х а р и зм а т и ч н и а у т о р и т е т вр -
х о в н о г в о ђ е п о д н а ц и з м о м би о о с н о в н и ел ем ен т који ce не ја в љ а y С С С Р -у где
je ве ћ и н а в о ђ а би л а б е з х а р и з м е (С т а љ и н о в к у л т л и ч н о ст и н еће ce п р ен е ти и
н а њ его ве н асл едн и ке). Х и т л е р je п р и с в о ји о д р у г а ч и ју “ ц е н т р а л н о с т ” од С та-
љ и н о в е : “ Х и тл е р н и је би о п р о и з в о д с и с т е м а , он je б и о с и с т е м ”. (Hitler. E ssa i
s u r le ch arism a en p o litiq u e, G a llim a r d , P a ris, 1995). К е р ш о je п р е р а н о за к љ у ч и о
д а je з а н а ц и з а м Х и тл е р би о н е з а м е њ и в , д о к je п р е ж и в љ а в а њ е с о в је т с к о г си-
ст е м а , з а р а з л и к у од т о га, з а х т е в а л о з а м е н у С т а љ и н а . О б р а зл о ж е њ е je ч и сто
т е о р и јс к о - а п с т р а к т н е п р и р о д е је р je с а в е з н и ч к а п о б е д а 1945. о м о г у ћ и л а со-
вје т с к о м си с те м у д а ce о д р ж и и н ак о н С т а љ и н а , док je с п р е ч и л а н а ц и з а м да
ce о д р ж и н а к о н Х и т л е р а .
92
XVI
93
АЛАНДЕ БЕНОА
1) Х а н а А р е н т n o т о м п и т а њ у н а г л а ш а в а да ни с о ц и ја л и з а м , р а с и з а м и ли ан-
т и с е м и т и з а м с а м и no себи н и су т о т а л и т а р н и ; то су т о п о с т а л и ч и м су т о т а л и -
т а р и з м и н а њ и х “б а ц и л и ок о ” (L esy stèm e to talitaire, on . н ав , ст р . 218).
2) Х а н а А р е н т, и сто, ст р . 215.
94
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
95
АЛАН ДЕ БЕНОА
96
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
тоталитаризмитежеквазионтолошкомпрекидуисторије чо-
вечанства, они страст за нечим новим доводе до врхунца.
Они желе да од друштава начине досад невиђен облик. “Но-
ви Рајх”, “нови човек”, “нова epa”, формуле су за обележава-
ње апсолутне границе између пре и после, где novum лежи
y пројекту рационалног планирања узвишеног заједничког
циља.
Након Ђованија ^ентилеа који je од 1898. указивао на
“западни метафизички” карактер марксизма, Ернст Блох je
указао на улогу “потпуно другачије” тежње комунизма, као
световног облика земаљског раја: тежња да ce “од историје
начини tabula rasa” представља жељу за потпуним преки-
дом, који једини може да створи потпуно нови свет којим
ће управљати неки нови човек. “У нацизму као и y комуни-
зму”, наглашава Алан Бесансон, “реч je о стварању саврше-
ног друштва и новог човека искорењивањем зла”.1 Јавља ce
двострука опседнутост затварањем (коначно завршеног раз-
добља) и отварањем (потпуно новог раздобља). Тоталитари-
зам je управо стога директни наследник модерности, која ce
од почетка описује као tabula rasa, дакле, као одбацивање
начела, одбацивање свега што ce пре сматрало обавезним
да ce сачува и пренесе даље. Правило узето из модерности
значи да непрестано треба истраживати “границе могућег”
(Арент) узимајући y обзир да je све што je могуће заправо и
пожељно. To сасвим одговара “безграничном ширењу”, што
Хана Арент прецизније назива телосом модернитета,2 или
чак световној употреби онога што Хајдегер назива “концеп-
том бескраја”. Он подразумева и преиспитивање самог пој-
ма границе, коју су људска воља или “напредак” призивали
како би могли да je бескрајно померају. Тоталитаризам je,
97
АЛАН ДЕ БЕНОА
1) P eter F iđ e liu s, “ L a p e n sée to ta lita ire ”, u C om m entaire, jesen , 1984, str. 372.
2) C lau d e P olin , L ’e sprit totalitaire, on . н ав, стр . 110.
98
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
99
XVII
101
АЛАН ДЕ БЕНОА
102
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
103
АЛАН ДЕ БЕНОА
104
XVIII
105
АЛАНДЕ БЕНОА
106
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
107
АЛАН ДЕ БЕНОА
108
КОМУИИИЗАМ И НАЦИЗАМ
1) В и д и : M ich ael P rin z и R ain e r Z ite lm an n , N a z io n also z ialism u s und M od ern isi-
erung, W isse n sc h a ftlic h e B u ch g esellsc h aft, D a r m sta d î, 1991. (“ D ie to talitàre Seite
der M o d e rn e ”, стр . 1-20); R a in e r Z ite lm an n , H itler. Selbstverstàn d n is eittes Revo-
lu tion àrs, H a m b u rg , 1987. Jou i је д а н в а ж а н у ч и н а к п р о у ч а в а њ а н а ц и з м а је с те
р а с в е т љ а в а њ е њ е г о в о г п о л и т о к р а т с к о г зн ач аја. И за F iih re rstaat-a, в л а с т п од
Т р е ћ и м Р ајхо м ш и р и л а ce п о с е б н о и з го м и л е “л и ч н и х н е о ф е у д а л н о с т и ”, које
ш и р о к о д о п р и н о с е о б ја ш њ а в а н > у н е д о с т а т а к а к о о р д и н а ц и је и зм е ђ у разл и ч и -
т и х с а с т а в н и х д е л о в а р е ж и м а . Јан К е р ш о к аж е: “ П о с еб н о о л а к ш а њ е , које ce
с к о р о гр а н и ч и л о са о б л и к о м м о д ер н е ф еу д ал н е а н а р х и је , з а с е н и л о је сл у ж б е-
111
АЛАН ДЕ БЕНОА
не, о д н о с н о , вл а д и н е положаЈе и с т в о р и л о с т в а р н у о с н о в у з а н ас и л н е о д н о с е
y н а ц и с ти ч к о ј Н е м а ч к о ј”. (N a z ism e et sta lin ism e . L im ite s d ’u n e c o m p a ra iso n ,
н а в . ч л, ст р . 187. ). М а р т и н Б р о с а т je м о г а о д а г о в о р и , y и с т о м ду ху , о “а м о р ф -
н о м ” зн ач а ју н а ц и с т и ч к о г р е ж и м а . Р а јн х а р т Б о л м у с je о т и ш а о т а к о д ал ек о
да ce п о д се ти о “у п р а в љ а ју ћ е г х а о с а y Ф и р е р о в о ј д р ж а в и ” (D a s A m t Rosenberg
u n d seine Gegner. Z um M a c h tk a m p f im n atio n also zialistich en H errschaftsystem ,
D e u tsch e V e ra lg s-A n sta lt, Ш т у т г а р т 1970, стр . 236). B. и R o b ert K oeh l, “ F eu d al
A sp e c ts o f N a tio n a l S o c ia lism ”, y H en ry A. T u rn er, N azism a n d the Third Reich,
'N ew York, 1972, ст р . 151-174; R. H ild e b ran d t, “ M o n o k ratie o d e r P olykratie? H i-
tters H errsc h a ft u n d d a s D ritte R eich ”, y K arl D ie tric h B racher, M . F u n k e и H an s-
A d o lf Jac o b se n (yp), N atio n o lso zialistich e D ik ta tu r 1933-1945. Eine B ilan z, B on ,
1983, стр . 73. J
1) О си м сл о ган а који cy п одељ ен и м а с а м а , н а ц и с т и ч к а и д ео л о ги ја п р ед ста-
вљ а л а je к о н г л о м е р а т п р и л и ч н о р а з л и ч и т и х т е ж њ и и п о к р е т а . К од н ац и о -
н а л -с о ц и ја л и с т и ч к и х а у т о р а м огл и с м о о т к р и т и г о т о в о п ет р а з л и ч и т и х тео-
ри ја д р ж а в е . А п о к а л и п т и ч н и с о ц и ја л н и д а р в и н и з а м и у ч е њ е о “р асн о ј бор-
би ”, к а к в о je и зл о ж е н о код Х и т л е р а , не о д г о в а р а ни е к о л о ш к о м , н о р д и јск и
н а д а х н у т о м р у р а л и з м у Д ар е а, ни м е т а ф и з и ч к о м н а ц и о н а л и зм у за с н о в а н о м
н а п н еу м а то л о ги ји “ р а сн е д у ш е ” је д н о г Р о зе н б е р га, н и т и а г р е с и в н о м од ер-
н и с ти ч к о ј р е ал -п о л и ти ц и Гебелса, н и т и р а с н о м с х в а т а њ у п р о и с т е к л о м и з
Х и м л е р о в и х “ п р е и с т о р и јс к и х ” б у н и л а. Н и к а д н и је п о с т о ја л а ни ч в р с т а нац и-
о н а л -с о ц и ја л и с т и ч к а д р ж а в н а т е о р и ја , н и т и je б и л о п р а в е п о с т о ја н о с т и на
п о д р у ч ју сп о љ н е п о л и ти к е. H a ф и л о с о ф с к о м п л ан у , н а ц и о н а л и с т и ч к и еле-
м ен ат и р а с и с т и ч к и ел ем ен ат (н у ж н о тр а н с н а ц и о н а л а н ) би л и су, ш т а в и ш е ,
п о т е н ц и ја л н о п р о т и в р е ч н и . О е к л е к т и ч к о ј о с о б и н и н а ц и с ти ч к е и део логи је,
ви ди : “ T h o m a s K le p sch , T o talitarism e : u n c o n cep t p ertin e n t p o u r le 111.' R eich?”,
y Y an n is T h a n a sse k o s и H ein z W ism a n n (yp), on . н ав, стр. 45-54.
112
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
113
АЛАН ДЕ БЕНОА
114
XX
115
АЛАН ДЕ БЕНОА
116
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
117
АЛАН ДЕ БЕНОА
118
XXI
119
АЛАН ДН БЕНОА
120
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
121
АЛАН ДЕ БЕНОА
122
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
123
XXII
1) Н е д а в н о je Ф р а н ц у с к а ја в н о о п т у ж е н а з а с у д е л о в а њ е y ген о ц и д у y Р у ан д и .
У К а м б о џ и су 1979. Ц р в е н и К м ер и м огл и и з н о в а да ce в а с к р с н у у з п о т п о р у
З а п а д а , та ч н и је А м е р и к а н а ц а , који с у ти м е ж ел ел и да о с л а б е в и је т н а м с к у
владу. “С јед и њ ен е А м е р и ч к е Д р ж а в е не ж ел е п р о ц е с о ген о ц и д у y К а м б о џ и ”,
м о гл о je н е д а вн о д а ce п р о ч и т а y L e M on d e-y (2, м ај 1998). С д р у ге ст р а н е ,
в и к т о р и ја н с к а Е н гл еск а je з а в р е м е Б у р ск о г р а т а о зн а ч и л а п о ч е т а к си с т е м а
к о н ц е н т р а ц и о н и х л о г о р а (ниди: A n d rz ej Ј. K a m in s k i, I cam pi d i concretam ento
d a l 1896 a oggri, B o lla ti B o rin g h ie ri, T o rin o, 1997). О н а je и 1847. год и н е п о к р е -
н у л а в е л и к у глад к о ја je у с м р т и л а с в а к о г п е т о г И р ц а. Ж и л П ерол п од сећ а д а
у к о л и к о у р а ч у н а м о к о л о н и ја л н у ек сп ан зи ју , и у к о л и к о “б р о ј њ ен и х ж р т а в а
п р и д р у ж и м о с р е д љ е м б р о ју њ е н и х с т а н о в н и к а , Ф р а н ц у с к а сто ји y вод ећ ој
гр у п и џ е л а т ск и х з е м а љ а д р у ге п о л о в и н е о в о г в е к а ” (L e M on d e diplom atiqu e,
д е ц е м б а р 1997, ст р , 22). Te р еч ен и ц е je н а в е о и з Lettres d ’un so ld at (P ion , P aris,
1885), које je к р аје м X J X в е к а о б ја в и о п у к о в н и к М о н т а њ а к : “ С ви н ар оди који
н е п р и х в а т а ју н а ш е у сл о в е м о р а ју б и ти и ст р еб љ ен и . С в е м о р а би ти оп у сто-
ш ен о , н е за в и с н о од с т а р о с т и и ли п ола. Где п р о ђ е ф р а н ц у с к а в о јс к а в и ш е ни
125
АЛАН ДЕ БЕНОА
126
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
127
АЛАН ДЕ БЕНОА
128
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
129
АЛАН ДЕ БЕНОА
130
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
131
XXIII
133
АЛАНДЕ БЕНОА
134
XXIV
135
АЛАН ДЕ БЕНОА
136
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
1) М ар к с ч ак г о в о р и о “д и к т а т у р и п р о л е т а р и ја т а ”, a не о д и к т а т у р и К о м у н и -
е г и ч к е п а р т и је , к о ја код њ ега н и је с т р у к т у и е а н а о р г а н и з а ц и ја к ао код Л ењ и-
137
АЛАН ДЕ БЕНОА
i
\
на. У L a S a in te F am ille он к р и т и к у је и ја к о б и н с к и т е р о р .т е о т к р и в а њ е г о в о м а -
л о г р а ђ а н с к о о б ел еж је. С т е ф а н К у р то а je п р в и р е к а о да би б и л о “ н е и сп р ав н о
п о и с т о в е ћ и в а т и к о м у н и с т и ч к у и д ео л о ги ју ca м а р к с и с т и ч к о м и д ео л о ги јо м ”
(“C o m p re h e n d re la tra g é d ie c o m m u n iste ” , н ав . чл, с т р . 16).
138
XXV
139
АЛАН ДЕ БЕНОА
140
КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ
141
АЛАНДЕ БЕНОА
1) П р е п и ск а ca Ф р а н с о а Ф и р е о м , н ав . ч л, стр. 809.
142