Intimno

Fotka / stručnjak / Leo Ivanišević, psiholog

Previše empatije vodi u bolest

6 zapovesti da sačuvate sebe

Svakome hoćete da pomognete i često imate osećaj da

na leđima nosite breme tuđih briga. Odmah prestanite s
tim jer možete da se razbolite

Pokazivanje brige i saosećanja za druge je pozitivna i

hvale vredna osobina. Ali, ako uvek pokušavate da
usrećite druge ljude ili nastojite da rešite njihove
probleme istovremeno zanemarujući vlastite, možete se
izložiti riziku da se premorite od saosećajnosti.
Na primer, telefon vam zvoni usred noći i u polusnu se
javljate prijateljici. Nevoljno, ali se ipak javljate iako znate
da razgovor s njom nikada ne traje kratko. Po ko zna koji
put slušate istu priču. Svaki put kad je šef popreko
pogleda ona ima mantru o tome kako će ostati bez
posla… Iako znate da vam je san neophodan jer vas sutra
čeka naporan dan puštate je da ponavlja istu priču. Kad
se razgovor završi osećate se umorno ali ste zabrinuti za
nju i opet vrtite po glavi stari film tražeći način da joj
pomognete.
– Ako u vašem svakodnevnom životu ima mnogo sličnih
situacija sigurno vam se događa da osećate kao da na
svojim plećima nosite sve brige ovog sveta. Po vama,
empatija i briga o drugima su na prvom mestu. Zapleteni
ste u probleme drugih ljudi jer smatrate da im tako
pomažete, a niste svesni da tolikim ulaganjem energije u
rešavanje tuđih briga gubite sebe i rizikujete kako
međuljudske odnose, tako i svoje mentalno zdravlje –
kaže psiholog Leo Ivanišević.

Prema njegovim rečima, preterana briga za druge može

biti znak kozavisnosti.
- Kozavisnost je preterana fokusiranost na druge i često
se javlja kod ljudi koji su na neki način patili ili bili
oštećeni zato što su morali da kontrolišu, neguju ili trpe
nekoga ko pati od alkoholizma, neke druge zavisnosti ili
mentalnog poremećaja. Pored preterane brige za druge,
kozavisnost uglavnom prate i osećanja niže vrednosti,
potiskivanje sopstvenih osećanja, preterana potreba za
kontrolom, bes, nedostatak poverenja i zdravih granica...

Leo upozorava da ekstremna napetost i preokupacija

patnjom nekog drugog mogu postati način života. Ovo
stanje je jako zamorno, jer usled fokusiranosti na druge,
zapostavljate sebe. Ukoliko sebe uvek stavljate na
poslednje mesto, vremenom, počećete da se osećate
iskorišćeno i ogorčeno. Počećete da vidite druge kao
nezahvalne, a drugi će vas videti kao nabijača krivice.
Druga opasnost leži u činjenici da ljudi koji su previše
fokusirani na druge često osećaju međusobnu privlačnost
sa ljudima koji su previše fokusirani na sebe. Zbog toga,
udovoljivači, kozavisnici i ljudi sa jakom empatijom često
završavaju kao žrtve disfunkcionalnih, nezdravih i
zlostavljačkih odnosa.

Uprkos tome što su izloženi traumatičnom stresu,

udovoljivači često ne shvataju da se loše osećaju zbog
drugih kojima su prepustili previše moći. Udovoljivači
uglavnom krive sebe za svoja loša osećanja, o kojima ne
razmišljaju previše, jer ne veruju da su sopstvena
osećanja zaista bitna.
Ako žele da ostanu dobri prijatelji i saosećajni ljudi,
udovoljivači moraju da nauče da postave granice i da
pokažu malo saosećanja i prema sebi. Postoje načini da i
dalje budete saosećajni ali da sebe zaštitite – tvrdi naš
sagovornik i predlaže kako da to uradite.
Branka Gajić
branka.gajic@bliczena.rs

Stavite sebe na prvo mesto

Prihvatite načelo koje u slučaju nezgode važi za roditelje
u avionu: prvo stavite masku sebi kako biste mogli da
pomognete svom detetu. Tako je i u životu. Ne možete
pomoći ljudima ako ne sačuvate sebe. Nema ničeg
sebičnog u tome što brigu o sebi stavljate na prvo mesto.

Naučite da kažete "Ne"

Do konflikta sa sobom dolazi kada radite stvari koje ne
želite ili za koje nemate snage. Ne nasedajte na nabijanje
krivice i emotivne ucene. Pomozite drugima zato što
želite, a ne zato što morate. Svaka pomoć zaslužuje
zahvalnost, čak i kada su u pitanju banalne stvari poput
toga da nekoga prevezete svojim autom, da nekome
pričuvate ljubimca, podignete lekove iz apoteke ili samo
popričate... Budite odlučni i odbijajte da radite ono što ne
želite - to vas čini autentičnom, a ne lošom osobom.

Birajte društvo
Družite se samo s ljudima zbog kojih se osećate dobro.
Ako se osećate letargično, tromo, anksiozno, nesigurno,
depresivno ili besno posle vremena provedenog s nekim
ljudima i njihovim žalopojkama, to znači da treba da
odstupite. Imajte na umu da nekim ljudima ne možete da
pomognete, zato što oni u suštini ne žele pomoć, već
pažnju.

Stručna pomoć nije sramota

Postoje ljudi, profesionalci koji će moći da pomognu bolje
od vas. Ako vaš prijatelj prolazi kroz probleme mentalnog
zdravlja poput anksioznosti ili depresije, predložite mu
posetu stručnjaku. Ukoliko sami prolazite kroz težak
period ili osećate da se slamate usled svih briga ovog
sveta, ne oklevajte da i sami zatražite pomoć. Traženje
pomoći nije znak slabosti, već snage i zrelosti.

Izrazite svoje potrebe

Ukoliko primećujete da stalno slušate iste žalopojke, to
znači da je sve već rečeno, zato prekinite agoniju
neočekivanim predlogom. Na primer, ustanite i recite:
razumem da ti je potrebno da pričaš o ovome, ali meni je
jako potrebna promena teme. Šta misliš o tome da
odemo u bioskop da malo skrenemo misli, pa ćemo se
vratiti na ovo?
Ako prijetelju ne pomognete, bar ćete zaštititi sebe.

Odreknite se kontrole
Prestanite sebe da doživljavate kao spasioca. Možete biti
podrška i bez toga da se celi predate tuđem problemu.
Fokusirajte se na sebe i sopstvene probleme i svu tu
energiju uložite u sopstveni boljitak. Kada se bavite
drugima da se ne bi bavili sobom, to nikome ne pomaže.
Pustite ljude da pronađu rešenja svojih problema i
prihvatite da postoji samo jedna stvar koju možete da
kontrolišete, a to ste vi sami.