Računarske mreže

3 poglavlje -Mrežni sloj-

1)Koja je uloga mrežnog sloja i koja su dva osnovna
zadatka koja on obavlja.Opisati ukratko svaki zadatak?
Zadatak mrežnog sloja je da transportuje pakete od izvornog do prijemnog hosta.
U ovom procesu mogu se indentifikovati dve važne funkcije ovog sloja:

1)Prosledjivanje – slično funkciji prosledjivanja u sloju veze, paket se prosledjuje

sa jednog na drugi link unutar rutera

2)Rutovanje je odredjivanje putanje kojom će paket da putuje unutar mreže

izmedju dva hosta i za proračun ovih putanja koriste se tzv. Agoritmi rutiranja

2)Šta je tabela prosleđivanja, kako se konfiguriše i kako

se koristi?
Konfigurisanje:

Algoritam može biti centralizovan(izvršava se na jednom mestu) ili

decentralizovan ( na svakom ruteru izvršava se deo distribuiranog algoritma). U
oba slučaja ruter prima poruke protokola rutiranja koje se koriste za
konfigurisanje njegove tabele prosledjivanja. Hipotetički primer mreže u kojoj sve
tabele prosledjivanja neposredno konfigurišu mrežni operateri, fizički prisutni kod
rutera. U tom slučaju ne bi bio potreban nikakav protokol rutiranja. Operateri bi
morali da se dogovaraju oko konfigurisanja tabela prosledjivanja kako bi paketi
stizali na svoja odredišta. Ovakvo konfigurisanje bilo bi podložno greškama.

Korišćenje:

Ruter prosledjuje paket tako što ispituje vrednost odredjenog polja u zaklavlju
pristiglog paketa, a zatim koristeći tu vrednost pretražuje tabelu prosledjivanja
rutera. Rezultat dobijen iz tabele prosledjivanja ukazuje na koji bi izlazni izlazni
interfejs linka rutera trebalo proslediti taj paket. U zavisnosti od protokola
mrežnog sloja,ova vrednost iz zaglavlja paketa može da bude odredišna adresa
tog paketa ili naznaka veze kojoj taj paket pripada.

3)Koja je razlika izmedju svičeva i rutera? U kom sloju oni obavljaju svoje funkcije?

4)Sta je model usluga mreže i navedi četiri moguće

usluge koje on može da omogući?
Model mreže usluga definiše karakteristike prenosa podataka od kraja do kraja to
jest između predajnog i prijemnog krajnjeg sistema.

Usluge:

1)Isporuka u ispravnom redosledu(stižu onim redom kojim su poslati paketi)

2)Garantovani maksimalni propusni opseg

3)Garantovana maksimalna promenljivost kašnjenja

4)Bezbednosne usluge

5)Objasniti šta su virtuelna kola i na koji načun

funkcionišu?
Virtuelna kola se pominju kao alternativa arhitektura i sastoje se od putanje
između dva hosta u komunikaciji, broja virtuelnog kola i informacije u tabelama
prosleđivanja rutera na putanji. Paket koji putuje kroz virtuelno kolo sadrži broj
virtuelnog kola u svom zaglavlju. Kako virtuelno kolo može imati različit broj kola
na svakom svom linku svaki ruter na putanji ima zadatak da ovaj broj ažurira u
zaglavlju paketa. Novi broj, se dobija iz protoka podataka i raskidanja virtuelnog
kola. Tokom uspostavljanja kola, mrežni sloj utvrđuje putanju izmedju dva hosta,
brojeve virtuelnih kola i dodaje unose u tabelama prosleđivanja rutera na putanji.
6)Objasniti šta su dejtagram mreže i na koji način
funkcioniše?
Dejtagram mreže su način koji je implementiran internet. Tokom slanja, odredišna
adresa krajnjeg hosta je upisana u zaglavlje paketa. Paket putuje putanjom na
kojoj tipično postoji niz rutera koji na osnovu odredišne adrese usmeravaaju
njegov transport. Svaki ruter ima tabelu prosledjivanja koja mapira odtredišne
adrese ka interfejsima sloja veze. Ruter čita odredišnu adresu, pronalazi
odgovarajući link i prosledjuje paket tom linku. Tabela prosledjivanja ne sadrži sve
moguće kompletne adrese odredišna, već samo opsege prefiksa adresa. Ukoliko
postoji više od jednog odgovarajućeg prefiksa za neku adresu, bira se onaj koji je
najduži.

7)Navesti polja dejtagram paketa i kratko ih opisati?

Paket mrežnog sloja naziva se dejtagram. Dejtagram Ipv4 verzija IP protokola
sadrži sledeća polja:

1)Broj verzije polja veličine 4 bita i sadrži verziju dejtagrama

2)Dužina zaglavlja sadrži 4-bitni broj koji pokazuje veličinu zaglavlja i najčešće 20

3)Tip servisa pokazuje o kakvom se dejtagramu radi i na osnovu njega ruter može
da tretira pakete u zavisnosti od potrebe

4)Dužina dejtagrama je 16-bitni broj koji sadrži veličinu čitavog paketa i obično je
prelazi 1500 bajta

5)Polje fragmentacije sastoji se od indikatora i opsega fregmentacije.

Fregmentacija je proces koji omogućuje da se suviše veliki dejtagram automatski
podeli na delove za potrebe daljeg prenosa

6)Vreme života ograničava životni vek paketa

7)Protokol označava vrstu protokola transportnog sloja

8)Kontrolni zbir zaglavlja za detekciju greški

9)Izvorna i odredišna IP adresa

10)Opcije omogućuju ptroširenje hedera i retko se koriste

11)Podaci sadrže same informacije koje dejtagram prenosi

10)Šta je DHCP i kakve probleme rešava? Dati primer?

DHCP predstavlja protokol za dinamičko konfigurisanje računara. Omogućava da
računar automatski dobije IP adresu

DHCP je prilagođen za takve okolnosti gde mnogi korisnici a adrese su im

potrebne na ograničeno vreme

Izuzetno je koristan u pristupnim mrežama posrednika za internet usluge za

stanovništvo. DHCP zauzima blok od 512 adresa

11)Detaljno opisati DHCP protokol?

DHCP omogućava da računar automatski dobije IP adresu. Mrežni sdministrator
može da konfiguriše DHCP tako da povezuje sa mrežom ili tako da se računaru
dodeljuje privremena IP adresa koja ćr biti svaki put drugačija kada se odredjeni
poveže na mrežu. DHCP je klijentsko serverski protokol. Klijent je obično novo
pristigli računar koji čeka da dobije informacija o konfiguraciji mreže medju njima i
IP adresu koju će koristiti. Svaka pod mreža ima DHCP server. Ako na mreži ne
postoji taj server neophodan je posrednik za DHCP usluge koji zna adresu DHCP
servera za tu mrežu. Za novopristigli računar protokol DHCP se odvija i i 4 koraka:

1)Pronalaženje DHCP(DHCP porukom za pronalaženje koju klijent šalje unutar

UDP paketa na port 67 .UDP paket se enkapsulira u IP adresu)

2)Ponude DHCP servera(DHCP server koji prima DHCP poruku za pronalaženje

odgovora klijentu DHCP porukom sa ponudom koju difuzno dostavlja svim
čvorovima na mreži pri čemu i on koristi IP adresu za difuzno slanje
255.255.255.255)
3)DHCP zahtev (odgovor na DHCP poruku sa ponudom) vraća ne izmenjene
parametre konfiguracije

4)DHCP potvrda prijema (DHCP ACK) potvrda zahtevanih parametara

12)Šta je NAT čemu služi i na koji način radi?

NAT ruter za spoljni svet ne izgleda kao ruter. Predstavlja jednostavniji način za
dodeljivanje adresa (prevodjenje mrežnih adresa). U spoljnom svetu ponaša se
kao jedan uređaj sa jednom IP adresom. U sustini NAT ruter krije pojedinosti
kućne mreže od spoljnjeg sveta. Ruter dobija svoju adresu od DHCP servera
posrednika za internet usluge a isti kućni ruter obavlja poslove DHCP servera koji
obezbedjuje adrese za računare unutar adresnog prostora kućne mreže kojima
upravlja NAT DHCP ruter.

Ako svi datagrami koji do NAT rutera stižu iz širokopojasne mreže imaju istu IP
adresu odresišta. Tada NAT ruter koristi NAT tabelu prosleđivanja i u tome da se u
stavke tabele osim IP adrese dodaju i brojevi portova. NAT se poslednjih godina
sve više primenjuje.

Članovi zajednica ETF se žučno bore protiv

Prigovori:

Brojevi portova su namenjeni za adresiranje procesa, a ne za adresiranje računara

Ruteri bi trebalo da obrađuju pakete do sloja 3

Protokol NAT krši takozvani argument od kraja do kraja. Odnosno, da bi računari

trebalo neposredno da komuniciraju a ne da usputni čvorova menjaju IP adresu i
brojeve portova

I da bi za rešavanje nedostatka IP adresa trebalo upotrebiti IPv6

13)Šta je ICMP čemu služi i kratak opis rada?

ICMP predstavlja protokol za kontrolu poruke. Koriste ga računari i ruteri za
medjusobnu razmenu informacija mrežnog sloja. Najčešće se koristi za
izveštavanje o greskama. Na primer prilikom izvršavanja Telnet, FTP ili HTTP sesija
pomaže poruku „Odredišna mreža nedostupna“. Poreklo te poruke je u protokolu
ICMP. Za ICMP se obično smatra da je deo IP, ma da se u arhitekturi interneta
nalazi neposredno iznad IP pošto se ICMP poruke prenose unutar IP datagrama.

ICMP poruke imaju polja i za tip i za kod poruke, a sadrže zaglavlje i ptvih 8
bajtova IP datagrama zbog kojih je ICMP poruka uopšte i nastala.

Dobro poznati program ping šalje ICMP poruku tipa 8 sa kodom 0 određenom
računaru. ICMP poruka za suzbijanje izvora. Ta poruka se retko koristi u praksi.
Ona primora rčunar da smanji brzinu spajanja.

14)Koja je motivacija za uvodjenje IPv6 načina

adresiranja i koji su problemi migracije na taj standard?
Vodile su se duge rasprave kada će sve IPv4 adrese biti potrošene i kada nijedna
nova podmreža neće moći da se poveže sa internetom. Onda je pokrenut projekat
„Next Genepation IP“. Rezultat tog projekta bila je specifikacija protokola IP
verzija 6 (IPv6)

Proširene mogućnosti adresiranja IPv6 povećava veličinu IP adrese sa 32 bita na

128 bitova. Time je obezbedjeno da se nikada ne potroše sve IP adrese. Ipv6 uveo
je i novu adresu, nazvanu PROIZVOLJNA ADRESA koja omogućava da se datagram
isporuči bilo kom računaru iz neke grupe

15)Koja je svrha ruting algoritma? Dti primer na

zamisljenoj mreži?
Svrha algoritma rutiranja je jednostavna, dati skup rutera sa linkovima koji ih
povezuju, algoritam rutiranja „dobra“ putanja koja manje košta. Za formulisanje
algoritma rutiranja koriste se teorija grafova. U smislu rutiranja u mrežnom sloju
čvorovi u grafu predstavljaju rutere-tačke na kojima se donose odluke o
prosledjivanju paketa-a ivice koje povezuju te čvorove predstavljaju fizičke linkove
izmedju rutera.