Sela Brejšn

Srce od meda

Naslov originala
Sela Bration HEART SPEAKS FOR US
 U velikoj prostoriji Centra za socijalni rad, pregrađenoj mnogobrojnim
staklenim boksovima, vladala je uobičajena jutarnja atmosfera. Sve je bilo
mirno, sa radija se čula tiha muzika, na šporetu u čajnoj kuhinji su vrili
lončići sa vrelom vodom. Do početka radnog vremena preostalo je još
petnaestak minuta, što su službenici Centra koristili da bi popili katu i
pročitali dnevne novine. To je bilo njihovo jedino slobodno vreme, pre
nego bi otpočele posete prestupnika iz kazneno-popravnih domova. A sa
njihovim ulaskom u Centar, sve se drastično remetilo.
Spiker je najavio izveštaj vremenske prognoze, što je nateralo Noru Grifin
da ustane i pojača radio.
„... Temperatura iznosi 15 stepeni, relativna vlažnost vazduha 73 proce-
nata, atmosferski pritisak 994 milibara. Za sutra se najavljuju padavine i
dalji pad temperature...", čulo se sa radija. Kada su ponovo počeli sa
emitovanjem muzike, Nora je smanjila ton.
Uzela je šolju sa vrelim čajem, sipala kašičicu šećera u njega i prišla
prozoru. Odsutno je pogledala na ulicu. Jutarnja gužva na ulicama
Njujorka se stišavala, a prava vreva je tek trebalo da se premesti u
mnogobrojne oblakodere u kojima su bila smeštena sedišta raznih
kompanija.
Nora je volela što se Centar u kome je radila nalazio u prizemlju. Volela je
da posmatra prolaznike, da osluškuje zvuke sa ulice, da bude neposredno
uključena u njena dešavanja.
Trgla se kada joj jeprišla Rozi Vajt, njena koleginica. - Nil je ponovo
zaspao... - rekla je tiho, ispijajući kratke gutljaje tek skuvane kafe.
Nora je sa puno simpatije pogledala u usnulo lice svoga šefa, koji je
spavao opružen na stolici. Nil Vitonje bio diplomirani psiholog, rukovodio
je Centrom za socijalni rad i pritom je svakodnevno pomagao policiji u
izradi psiholoških profila prekršioca zakona. Na taj način je sa puno
uspeha učestvovao u njihovim hapšenjima ili raskrinkavanjima.
- Sigurno je radio cele noći... - nadovezala se Rozi, odlažući solju i vadeći
karmin iz torbice da bi preraazala usne. Bila je to mlada, privlačna
crnokosa žena koja je veoma držala do svog izgleda.
Za razliku od nje, Nora Grifin se šminkala samo u retkim prilikama, a
jedino tada bi i oblačila suknju ili neku elegantniju haljinu. U
svakodnevnom životu Nora je nosila pantalone sportskog kroja, široke
džempere ili komotne sakoe. Imala je kratku, smeđu kosu, tamne oči, lepe
usne i gladak ten. Ne bi se moglo reći daje bila lepotica, ali je njeno lice
plenilo mušku pažnju. Sa svojih 29 godina izgledala je produhovljeno i
privlačno na jedan ozbiljan, intelektualni način.
Njeno lice je bilo odraz njene prirode. Nora je bila veoma promišljena
osoba. Malo je govorila, ali je svaka reč koju bi izgovorila, imala svoju
težinu. Staložena i racionalna, nikada nije padala u egzaltirana stanja, što
joj je bilo od velike pomoći u poslu. Umela je odlično da procenjuje ljude i
svakome je prilazila na odgovarajući način. U Centru za socijalni rad, Nora
Grifin je važila za osobu koja može da reši svaki problem, koja može da
pronađe najbolji pristup prestupnicima. Imala je izvrstan instinkt, prema
svima se ophodila sa verom i poštovanjem i nikada nije odustajala.
Nora je završila studije sociologije, ali joj nije bila strana ni psihologija ni
kriminologija, kao ni pravo. Više od 10 godina života uloženih u visoko
obrazovanje našlo je svoj odraz u vrhunskoj profesionalnosti, izraženoj
kroz rad sa otpuštenim zatvorenicima, koje je nadzirala tokom trajanja
njihove uslovne kazne.
Vrata male čajne kuhinje se naglo otvoriše i kroz njih prolete Dženi
Mejson, devojka koja je radila kao sekretarica Nila Vitona. Dotrčala je do
njegove stolice i zastala zbunjeno, kad je shvatila da on spava.
Podigla je papir koji je držala u ruci i zbunjeno promucala: - Stigla je jedan
hitna faks-poruka...
- Pa probudi ga! - Rozi se namerno prodrala.
Nil Viton je istog trenutka otvorio oči. Pogledao je u Dženi i namrštio se.
-O čemu se radi?
- Stigao je jedan faks. Hitan...
Viton je podigao papir, preleteo očima po ispisanom tekstu, a onda ga
pročitao naglas. - Aron Ficdžerald sutra izlazi iz zatvora. Biće upućen u vaš
centar...

Pred Norinim očima je zaigrala slika dostojanstvenog lica Arona

Ficdžeralda. Setila se kako je zurila kao hipnotisana u novinsku hartiju, na
kojoj je prvi put videla fotografiju tog privlačnog, harizmatičnog muškarca.
Gotovo daje mogla da oseti snagu i prodornost pogleda njegovih
izrazitih, crnih očiju, dok je netremice zurila u njegov lik. Bio je to sigurno
najzgodniji muškarac koga je imala prilike da vidi. Visok, atletski građen,
sa izraženim ramenima i dugim, mišićavim nogama. Kosa mu je bila crna,
poput očiju i padala je sve do kragne njegovih košulja, gde se blago
povijala.
- Zašto dolazi u naš centar? - pobunila se Rozi, stoje nateralo Noru da se
trgne iz razmišljanja. - Otkada je Kvins njegov kvart? Covek je rođen na
Menhetnu, tamo je radio celog života, tu je i uhapšen. Zašto ne bi išao kod
njih?
- Zato što je u pitanju jedan vrlo delikatan čovek. Eto zašto - odgovorio je
Viton strpljivo. - U Ministarstvu pravde znaju rezultate koje naš centar
postiže u rehabilitovanju prestupnika i na ovaj način nam ukazuju
poverenje.
- Zbog njihovog poverenja mi imamo i previše posla... - nastavila je Rozi
da brblja nezadovoljno. - Mogu misliti kako oni na Menhetnu uživaju.
Imaju za dve trećine manji broj slučajeva od nas.
Viton je zevnuo pospano. - Gospodin Ficdžerald vise nema nikakvu
imovinu, pokretnu ili nepokretnu, tako da mu je sasvim svejedno da li je
prijavljen u Kvins ili na Menhetnu...
-Ali nama nije svejedno!
- Rozi, nemoj da se nerviraš - Viton je ustao i prišao Nori, koja je još uvek
stajala kod prozora i polako ispijala svoj čaj. - Nora će preuzeti Arona
Ficdžeralda.
Samo na jedan trenutak, Nora je osetila kako joj je celim telom prošao laki
drhtaj. Pet godina je prošlo od kada niko nije čuo ni video Arona
Ficdžeralda, ali ga je ona odlično pamtila, odlično se sećala kako je
reagovala kad god bi videla njegovu sliku u sredstvima javnog
informisanja. Dok je trajalo suđenje, nije bilo dana da novine ne pišu o
njemu, da na televiziji ne bude prikazan snimak sa samog suđenja ili sa
ulaza u zgradu suda.voki Nora bi uvek osetila istinsko izbuđenje dok bi
posmatrala njegovo gordo, dostojanstveno lice. U početku je mislila daje
njen'interes profesionalne prirode, ali je vrlo brzo shvatila da reaguje kao
žena, da je Aron Ficdžerald privlači snagom svoje muževnosti i
magnetičnosti.
Uzdahnula je duboko, želeći da se pribere. - Koliko meseci mu je
preostalo do isteka uslovne kazne? - upitala je tiho svog šefa, pokazujući
tako daje spremna da prihvati slučaj. Glas joj je kao i obično bio dubok,
mek i neobično melodičan. Bio je to glas koji je oduvek privlačio muškarce.
Nora nije svesno manipulisala svojim glasom. On je samo podražavao
njenu prirodu, staloženu, harmoničnu i uravnoteženu.
Nil Viton je podigao papir sa faks-porukom i pročitao je još jednom, od
početka do kraja. - Šest meseci - obavestio je Noru. - Preživećeš, zar ne...?
Osmehnula se blago i kratko slegla ramenima.
- Aron Ficdžerald dolazi tek sutra u Centar. Ne bi bilo loše da već danas
razmisliš o njegovom zaposlenju i smeštaju - Viton je krenuo iz čajne kuhi-
nje, a onda je zastao i sa puno poverenja pogledao u Noru. - Ne sumnjam
da ćeš smisliti nešto voki pametno. Ako ti budu trebali neki podaci, dođi
kod mene u kancelariju...
- Kada dobijamo njegov dosije? - interesovala se.
- Verovatno tek za nekoliko dana. Ti pristupi standardnoj proceduri, kao
da se radi o bilo kom prestupniku. Kasnije ćemo imati prilike da
modifikujemo njegov status.
Viton je izašao, a Rozi je jednim teatralnim pokretom popravila frizuru.
-Aron Ficdžerald je sve, samo ne „bilo ko"! Sećam se daje bio užasno
zgodan! Volela bih da ga vidim, kada sutra bude dolazio.
Nora je znala da će već od tog trenutka morati da otpočne sa pripremama
za taj susret. Već je imala neke ideje oko poslovnog angažmana Arona
Ficdžeralda, ali je više brinula mogućnost da se oseti nesigurnom pred tim
licem granitne čvrstoće i izrazite upečatljivosti.
Kratko je pozdravila Rozi, a onda otišla do svog odeljka. Nakon nekoliko
minuta, već je bila krajnje poslovna i koncentrisana.
Veče je odavno palo, kad je Nora pokucala na vrata kuće u kojoj je živeo
njen brat, sa svojom ženom i njihove dve ćerke. Na licu joj je lebdeo blagi
smešak, zbog izvesnosti viđenja sa svojim bratanicama, koje je veoma
volela.
Minu i Eni, dve plavokose devojčice od tri i pet godina, potrčale Nori u
susret kada je ona kročila u predvorje kućo, nakon što joj je Najdžel otvorio
vrata.
- Zdravo Najdžel - Nora je uspela kratko da pozdravi brata, pre nego što
je klekla na koleno i dozvolila daje dve devojčice gotovo obore na pod.
Snažno ih je zagrlila, govoreći im koliko ih voli i koliko su joj nedostajale.
Poljubila ih je nežno u rumene obraščiće i pomazila po svilenkastoj kosi.
- Ponekad sam ljubomorna kada vidim koliko te vole - rekla je umesto
pozdrava Medlin Nortam, Najdželova supruga, pojavivši se na vratima
kuhinje sa varjačom u ruci.
 Bila je to izuzetno lepa žena, živog i vedrog izraza lica. Medlin je, za
razliku od tihog i postojanog Najdžela, bila temperamentna i energična
osoba, što je davalo ravnotežu njihovom braku. Ona i Nora su imale
površan, ali korektan odnos i obe su se trudile da održe taj nivo. Znale su
da je preveliko intimiziranje uvek opasno za rođačke odnose.
- Zdravo Medlin - pozdravila je Nora i dalje se mazeći sa devojčicama.
-Mislim da sam ti već objasnila zašto me devojčice vole. Ja se samo igram sa
njima, a kada odem ti ćeš ih terati da jedu ono što ne vole, da peru zube što
ih obično mrzi, i da preskoče gledanje televizije jer je vreme spavanju. Ja ih
samo volim, a ti ih voliš i pritom vaspitavaš. Zato si „dežurni krivac" u
njihovim očima.
- To je slaba uteha za mene, moram ti reći - uzdahnula je Medlin umorno,
a onda pljesnula rukama. - Deco sedajte za sto! Nora, da li si već večerala?
- Jesam. Došla sam da razgovaram sa Najdželom. Imaš li par minuta
vremena? - okrenula se ka svom bratu.
Najdžel je klimnuo glavom i krenuo sa Norom u dnevnu sobu, da bi se
izolovali. Poput svoje sestre i Najdžel je retko govorio, pokreti su mu bili
usporeni, a njegovo usko, duguljasto lice je odisalo spokojstvom. Bio je
visok i vitak, sa smeđom, proređenom kosom i sitnim očima.
Svi su se čudili njegovoj vezi sa Medlin, ženom izrazite lepote i srdačnog
ponašanja. Niko nije mogao da predvidi brak između to dvoje, potpuno
drugačijih ljudi. Međutim, Nora je od prvog trenutka znala kako će se stvar
završiti. Medlin je bila mudra žena i odlično je znala šta dobija sa, ne baš
atraktivnim, Najdželom Nortamom. Znala je daje on odgovoran i razuman
čovek, sa kojim će moći da ostvari potomstvo.
- Da li se sećaš koje Aron Ficdžerald? - počela je Nora kada su se smestili
u fotelje, spremni da otpočnu razgovor.
- Da. Sećam se. To je onaj vlasnik velike građevinske firme, koji je optužen
na pet godina zatvora, zbog utaje poreza.
Klimnula je glavom. - Sutra izlazi iz zatvora. Dobio je skraćenje kazne
zbog dobrog vladanja i biće na uslovnoj slobodi narednih šest meseci.
- Podseti me... nešto je bilo sumnjivo u njegovom slučaju.
- Da. - Nora je uzdahnula. - Aron Ficdžerald je sa svojim advokatima
uporno tvrdio da mu je podmetnuto, daje nepravedno optužen. Tačnije,
direktno je optužio svog brata, Frenka, za besramnu izdaju i
administrativnu mahinaciju, koja ga je koštala svega što ima u životu.
- Sećam se daje njegovu poziciju dodatno otežao testament njihovog oca.
-Tačno. Stari Herman Ficdžerald je ostavio klauzulu u testamentu koja
reguliše posedovanje porodične imovine. Izgleda daje taj čovek veoma
držao do poštenja, s obzirom daje uslovio zadržavanje nasledstva
moralnim životom svojih sinova. Odnosno, prvi koji bi bio krivično gonjen
i optužen, ostajao bi bez svega.
- Što se desilo starijem sinu, Aronu?
- Aron je jedini sin Hermana Ficdžeralda. Frenk je usvojen, ali je u
testamentu bio potpuno ravnopravan. Sada je on jedim vlasnik kompanije
kojom je predsedavao Aron, vlasnik ogromne porodične kuće i svih
nekretnina, kao i velikog broja akcija. Aronu su blokirani bankovni računi,
oduzet mu je čak i automobil. Ostao je bez ičega.
- Pretpostavljam da ćeš ti biti njegov socijalni radnik, dok je na uslovnoj
slobodi?
-Da.
- Hoćeš da ga zaposlim kod mene, zar ne? Nora je saglasno klimnula
glavom.
- Ne mogu da ga zamislim da radi kao fizički radnik - Najdžel se blago
osmehnuo. - Ima u njegovom izgledu nečeg autoritativnog, aristokratskog.
- Nisam ni mislila da radi kao fizički radnik. Imenuj ga za svog
pomoćnika. On ima ogromno iskustvo u građevinarstvu, a to je vrlo slično
izradi montažnih bungalova, čime se ti baviš. Ubaci ga u vatru, Najdžele.
Sigurna sam da se nećeš pokajati.
Najdžel je zbunjeno trljao bradu, a onda lagano skrenuo pogled na svoju
sestru. - Zašto ti je toliko stalo, do njega?
Nora je zastala trenutak, pre nego je odgovorila. - Da li se sećaš da sam ti
pričala da smo Nil Viton i ja prisustvovali izricanju presude? - sačekala je
da njen brat klimne glavom. - Tada sam videla Aron Ficdžeralda iz
neposredne blizine. On je nevin, Najdžele...
Oči su joj gorele grozničavim sjajem, a to je bilo dovoljno za njenog brata.
- U redu, Nora. Pošalji ga kod mene. Imenovaću ga za svog pomoćnika, ali
će biti pod mojim kompletnim nadzorom. Neće mu biti dozvoljen pristup u
finansijsku konstrukciju projekta, niti će imati prava da potpisuje bilo šta,
umesto mene.
- Mislim daje to sasvim pošteno - Nora je odahnula sa olakšanjem. - Hvala
ti, Najdžele.bd
 - Nadam se da ću uskoro moći da ti uzvratim zahvalnost. Tim i Vins,
mladi prestupnici koje si poslala kod mene na ispomoć, odlično rade i
nemam nikakvih problema sa njima.
- Oni još uvek žive u pomoćnoj zgradi, u krugu tvoje firme?
- Da, još uvek.
- Da li postoji još jedna slobodna soba? Za Aron'a Ficdžeralda. Najdžel se
zamislio. - Nema, ali ćemo isprazniti jednu prostoriju u kojoj
držim rezervni materijal.
- Ako ti bude trebala posteljina i nešto tome slično, pošalji Tima ujutru
kod mene.
- Razgovaraću sa Medlin o tome, pa ću ti javiti.
Nora je provela još neko vreme sa bratom i njegovom porodicom, a onda
je otišla svojoj kući. Bila je veoma zadovoljna zbog dogovora kojeg je
postigla sa svojim bratom. To joj je donelo miran i dubok san.

8
Tim, simpatični mladić od dvadesetak godina, koji je bio optužen na dve
godine zatvora zbog krađe automobila, zaista je došao sutradan kod Nore,
da bi uzeo posteljinu. Nora se pripremala za posao i bilo joj je žao što nije
imala vremena da pažljivije odabere stvari, koje bi trebalo preneti u sobu
Arona Ficdžeralda. Uzela je prvi komplet posteljine koji joj je pao pod
ruku, nekoliko peškira i rezervnu jastučnicu.
Odvezla je Tima do Najdželove firme, a potom požurila na posao. Devet
sati je već prošlo i ona se nadala da nije zakasnila da prisustvuje
najavljenom dolasku Arona Ficdžeralda.
Parkirala je kola iza zgrade u kojoj je radila, a onda je požurila ka ulazu.
Kiša je pravo počinjala da pada, a ona je mrzela da koristi kišobran.
Odahnula je kada je zatekla uobičajenu atmosferu među svojim
kolegama. Pogledala se na kratko u ogledalu i otresla kapljice kiše sa kose.
Na sebi je imala belu košulju muškog kroja, bordo sako i uzane crne
pantalone koje su joj izvrsno pristajale, s obzirom daje imala izuzetno lepe
noge i bokove. Nora nikada nije znala da istakne savršenu građu svoga
tela. Bila je vitka i vižljasta, sa idealnim proporcijama, ali se sve to samo
naziralo pod njenom neobaveznom i ponekad neženstvenom garderobom.
Preskočila je odlazak u čajnu kuhinju i ispijanje kafe sa Rozi, i otišla je
pravo u svoj odeljak. Bila je to prostrana kancelarija, ograđena staklenim
zidom sa sve četiri strane. U kancelariji se nalazio radni sto sa
kompjuterom, fotelja za stranke, orman sa dokumentacijom i veliki
filodendron.
Čulo se kratko kucanje, pre nego je ušao Nil Viton.
- Da li si spremna za tvog današnjeg „štićenika"? - upitao je blago,
sedajući na fotelju..
- Koliko se sećam, rekao si da ga tretiram kao bilo koga drugog - Nora je
takođe sela na svoju stolicu i otključala fioku radnog stola.
- Tačno, to uputstvo i dalje važi - Viton je pogledao značajno u Noru.
-Znam da si pre pet godina tvrdila daje nepravedno optužen.
- Što se mene tiče, imaće tretman srazmeran optužnici i kazni koju je
dobio. Nije potrebno da mi to posebno naglašavaš.
- Znam da nije potrebno...
U tom trenutku, u Normu kancelariju je ušla sekretarica, Dženi Mejson.
- Gospodine Viton, u Centar je upravo stigao Aron Ficdžerald. Da li da ga
sprovedem dovde?
- Da - Viton je uzdahnuo. - Uvedi ga ovde, Dženi...
Nora je osetila kako joj je celo telo protratilo od nekog neobjašnjivog
uzbuđenja. Činjenica da će se uskoro direktno suočiti sa Aronom Ficdžeral-
dom, muškarcem koji je pobuđivao u njoj čitav spektar različitih, nedefini-
sanih emocija, učinila je da joj srce ubrzano zakuca.
Pre nego što je uspela da ga umiri, Dženi Mejson je ušla u kancelariju, a za
njom...

*
Aron Ficdžerald...
Nora nije uspela da sakrije iznenađeno širenje svojih tamnih očiju. Pa taj
čovek je izgledao bolje nego ikad! Bio je pet godina stariji, ali "to nije
ostavilo većeg traga na njegovom licu ili telu. Kosa mu je i dalje bila crna,
telo snažne konstitucije, muževno i koščato.
Ukrstili su poglede i Nora je znala da se nešto ipak promenilo kod Arona
Ficdžeralda, Imao je pogled biča, pogled kojim je šibao sve oko sebe.
Njegovo lice je imalo odraz pritajene opasnosti i nateralo je Noru da blago
ustukne. Gorčina i prezir su ostavili traga na njemu, ali je to samo još više
doprinosilo njegovoj harizmatičnoj pojavi.
Nora nije mogla da odvoji oči od njega. Nešto je snažno privlačilo tom
čoveku, i što se on više mrštio zbog njenog upornog pogleda ona je sve
manje bila svesna svog napadnog zurenja.
- Gospodine Ficdžerald, dozvolite mi da vam se predstavim. Ja sam Nil
Viton i rukovodim radom ovog Centra - Nil se predstavio, nakon čega je
pružio Aromi ruku. - Verujem da ste već dobili sva potrebna uputstva i da
znate da ćete biti upućeni na saradnju sa nama, sve do isteka vaše uslovne
slobode.
Aron se rukovao sa Nilom i kratko klimnuo glavom, u znak razumevanja.
Nil je pokazao rukom na Noru. - Ovo je gospođa Nora Grifin, sa kojom
ćete biti u neposrednom kontaktu. Nadam se da ćete uz njenu pomoć sa
lakoćom započeti novi život kao slobodan čovek - sačekao je da se i njih
dvoje rukuju, a onda je pogledao u Noru i mahnuo joj kratko rukom. - Biću
ceo dan odsutan. Znaš gde me možeš pronaći, ako ti budem neophodno
potreban.
- Hvala ti, Nil - Nora se kratko pozdravila sa svojim šefom, a onda hrabro
pogledala u Arona. Kosa mu je bila delimično mokra, a tragovi kiše su se
videli i po njegovoj kožnoj jakni. - Pokisli ste - obratila mu se blago. - Da li
želite da uključim jače grejanje?
- Nije potrebno.
- U tom slučaju, sedite, molim vas - pokazala mu je rukom na fotelju, a
zatim se i sama spustila na kožnu fotelju iza svog radnog stola. Uzela je
slušalicu u ruke i nečujno uzdahnula. U sebi je osećala neku vrstu
nelagodnosti koja joj je oduzimala dah. Nije to mogla da razume i zato se
nesvesno namrštila. - Da li želite čaj ili kafu? - upitala je Arona, dok je
okretala brojeve telefona.
- Kafu, bez šećera - zatražio je, ne skidajući pogled sa njenog lica.
- Dženi, molim te donesi nam dve kafe bez šećera - naručila je Nora, a
onda zadržala slušalicu trenutak duže, kao da je želela da odgodi trenutak
suočavanja sa Aronom Ficdžeraldom.
Nesvesno je protrljala resicu svog uha, pre nego što je pogledala u svog
štićenika. Spustila je nadlanice na površinu stola i nevešto pokušala da se
osmehne. - Kao što vam je poznato, gospodine Ficdžerald, do isteka
uslovne kazne, ostalo vam je još šest meseci, počev od današnjeg dana. Za
to vreme ne biste smeli da načinite nijedan prekršaj, koji bi podrazumevao
sudsku presudu. Takođe vam se uskraćuje mogućnost napuštanja zemlje i
ograničava kretanje na širu okolinu grada.
Pogledala ga je nesigurno, a onda nastavila. - Imaćete dužnost da se
redovno javljate Centru. U početku će to biti dve posete u toku radne nede-
lje, a kasnije samo jedna. Ako se dogovorimo i ako budete poštovali sve
ono što se od vas očekuje, možemo da proredimo vaše posete i na dve
nede-lje ili na javljanje telefonom. To će zavisiti od našeg internog
dogovora.
- Našeg?
- Vašeg i mog - objasnila je.
Dženi Mejson je kratko pokucala na staklena vrata, pre nego je ušla u
Norinu kancelariju i spustila kafu pred nju i Arona. Tiho se povukla nakon
što je Nora pogledala sa zahvalnošću.
- Sve što sam do sada rekla je. ono što bi vi, gospodine Ficdžerald, trebalo
da činite, do konačnog isteka uslovne kazne - Nora je otpila gutljaj kafe, a
onda se zavalila u svoju fotelju. - Što se ovog Centra tiče, mi smo u obavezi
da vam pomognemo da se što lakše vratite normalnom življenju. - Da li ste
spremni na to?
- Zavisi šta smatrate pod normalnim življenjem - odgovorio je suvo,
nakon čega je otpio gutljaj kafe.
Nora gaje pogledala direktno. Daje na njegovom mestu sedeo bilo ko od
njenih mnogobrojnih štićenika, rekla bi mu da ne mudruje jer ga to nikuda
neće odvesti. Cesto je sretala ljude sa kojima nije mogla da uspostavi čak ni
najjednostavniju komunikaciju. Mnogi bivši zatvorenici su pokazivali
otvoreni otpor, odbijali su saradnju i bivali krajnje ironični, a često i
agresivni.
Međutim, Aron Ficdžerald nije pokazivao nikakvu emociju u svom glasu,
koji je bio ravan, ujednačen. On svoje pitanje nije postavio iz namere da se
inati sa njom. On je želeo da otkrije svoja prava i ograničenja, a izgledao je
kao da odlično zna šta će da uradi sa tim.
Nora je osećala da se nalazi pred svojevrsnim profesionalnim iskušenjem
jer se po prvi put u karijeri nalazila pred osuđenikom koji bi, u realnim
okolnostima, bio u mnogo čemu superiorniji od nje.
- Normalan život, koji bi zadovoljio ovaj Centar, podrazumeva vaše
zaposlenje, stambeno osiguranje i mogućnost nadziranja vaših aktivnosti.
Ali, pre svega, najpoželjnije je uzdržavanje od kriminalnih aktivnosti -
objasnila je staloženo.
- Centar ima prilično niske standarde, rekao bih.
Nora je zažmurila i progunđala nešto, veoma tiho sebi u bradu. Nije imala
nijednu primedbu na ono što je Aron Ficdžerald izgovorio, ali poslednje što
bi smela da uradi, bilo je da mu to potvrdi. Tačnije, ne bi trebalo da mu
daje nikakve privilegije, iako je bila stoprocentno ubeđena daje nepravedno
osuđen. Ali, ako Aron Ficdžerald bude otkrio njeno uverenje, moći će da
manipuliše sa tim. A to je trebalo izbeći po svaku cenu.
Zato je rekla krajnje grubim glasom - Izgleda da ste u kazneno-
popravnom domu navikli na visoke standarde, gospodine Ficdžerald, pa
vam ovi naši pogledi na život izgledaju smešni.
Istog bd trenutka je osetila tupi bol u sebi jer je duboko žalila zbog onoga
stoje izgovorila. Nije želela da ga povredi, nije želela da ga svrsta u istu
kategoriju sa ostalim osuđenicima.
Na njeno iznenađenje Aron se podsmehnuo poluironično. Nije izgledao
nimalo uvređen. - Kazneno-popravni dom? Kakva jeftina lirika... Vidite,
gospođo Grifin, zatvor možete zvati i rajska bašta, on će i dalje biti zatvor.
- Samo sam Mela da budem taktična...
- Ako mislite da mi pomognete, budite iskreni i otvoreni. Meni nisu
potrebne iluzije - zatražio je ozbiljnim glasom.
Nora je saglasno klimnula glavom, zadivljena njegovim odgovorom. -
Dobro, možemo da budemo i otvoreni. U tom slučaju, recite mi da li
osećate neke posledice vašeg petogodišnjeg boravka u zatvoru?
- Zašto to pitate?
- Prvenstveno me interesuje da odredim da li vam je potrebna stručna
pomoć, kao i...
- Mislite, psihijatrijska pomoć? - presekao je.
-Da.
- Nije mi potrebna.
Nora je protrljala vrat. - Svi tako misle.
Znala je da Aron Ficdžerald ne spada u to „svi", ali je odlučila da se
profesionalno drži pravca kojim je pošla.
- Vidite, - počela je blagim glasom - boravak u zatvoru je jedan od najtežih
oblika stresa. Najveći procenat zatvorenika veoma teško podnosi svoj
status. Oduzimanje slobode ostavlja dugotrajne i karakteristične posledice i
ja sam samo želela da znam da li imate potrebu da razgovarate sa nekim
stručnim licem.
Aron je ćutao i netremice gledao u Noru.
Ona se osećala sve nesigurnije, ali je odlučno potisnula sve utiske, koje je
u njoj izazivalo prisustvo tog intrigantnog muškarca.
Nastavila je, trudeći se da zvuči hladnokrvno. - Gospodine Ficdžerald,
gotovo sa sigurnošću mogu da tvrdim da vaša psihička stabilnost nije
ugrožena dugogodišnjim boravkom u zatvoru. Ali...
- Na osnovu čega možete to da tvrdite? - ponovo je presekao.
Nervozno je ukrstila prste na rukama. - Iz iskustva znam da iz zatvora sa
najmanje posledica izlaze ljudi izraženog dostojanstva i samouverenosti.
U Aronovim očima se pojavio bes. - Ja sam najobičniji kriminalac i nepri-
jatelj ove države. Šta se desilo sa tom kvalifikacijom? Kako je moguće da
zadržim dostojanstvo, ako sam prekršio zakon?
Nora se ugrizla za usnu. Očekivala je težak razgovor sa Aronom
Ficdžeraldom, ali je ovo bilo teže nego je ona zamišljala. Protrljala je bradu,
želeći da dobije na vremenu. - Gospodine Ficdžerald, molim vas da mi ne
odmažete. Ja nisam član porote koja vas je osudila, i imam prava na svoj
lični stav. To ne znači da osporavam opravdanost kazne koju ste dobili.
Jednostavno se trudim da otkrijem kako ste sve to podneli. Moja procena je
vrlo važna zbog vašeg integrisanja u društveni život.
- Ako sa „sigurnošću tvrdite da moja psihička stabilnost nije ugrožena",
zašto mi nudite razgovor sa psihijatrom?
- Kada sam vam nudila razgovor sa stručnim licem, želela sam da
proverite stepen motivacije, koja je neophodna za sve ono što vas čeka u
narednih šest meseci. Vrlo je bitno da znam da li ste izgubili ambicije, radni
polet, profesionalni interes. Da li patite od gubitka koncentracije, od
nesanice i slično.
Suzio je pogled. - Spreman sam da radim šta god mi ponudite - lako je
uzdah nuo. - Što se ostalog tiče, kao što ste i sami predvideli, nemam
nikakvog problema. Ostao sam potpuno isti, kao i pre odlaska u zatvor -
pogledao je provokativno i promeškoljio se u fotelji. - Možda to smatrate
problematičnim?

*
 Noru je delio samo jedan korak od toga da prizna svoju nemoć, koju je
osećala pred tim muškarcem. Nesvesno se osmehnula, setivši se okorelih
kriminalaca sa kojima je razgovarala, od kojih joj je nekolicina otvoreno
pretila, a jedan joj je čak mahao pištoljem pred nosom. Sada joj se oni
učiniše bezazlenim kao deca.
-Šta je smešno, gospođo Grifin? Ako smem da pitam? Ili mi je i to
uskraćeno?
Nora je otvorila fioku svog radnog stola. - Kao što sam rekla, ja sam
najmanje kriva za sve čega ste uskraćeni - izvadila je vizit-kartu svog brata,
kao i nekoliko reklamnih prospekata. - Da li vam odgovara da se zaposlite
kao pomoćnik direktora u firmi koja se bavi izgradnjom montažnih
bungalova?
Skupio je obrve. - Ne razumem... Nudite mi posao pomoćnika direktora?
- Tačno. U pitanju je sasvim mala firma, koja ima tek dvadesetak
zaposlenih ljudi. Uposleni su preko cele godine, zahvaljujući činjenici da
svoj posao obavljaju kvalitetno i korektno. Pretpostavljam da ćete se
odlično snaći, zahvaljujući vašem ogromnom iskustvu, koje ste stekli
baveći se građevinskim poslovima. Na žalost, još uvek ne možemo da vam
ponudimo posao u kompaniji koja bi bila dostojna vašeg renomea. Znate i
sami da je u vaš dosije upisan podatak o krivičnom prekršaju, što vam
zatvara vrata mnogih uspešnih firmi.
- A šta mi je otvorilo vrata firme na koju me upućujete?
Nora nije želela da kalkuliše. - Vlasnik i direktor firme, Najdžel Nortam,
je moj brat - zastala je na trenutak. - Zahvaljujući mojoj preporuci, kod
njega već rade dva mladića, koji se takođe nalaze na uslovnoj slobodi.
- Čime sam zaslužio da me preporučite bratu? Zar se ne bojite da ću ga
opljačkati? - u glasu mu se osetila jedva primetna doza ironije.
- Ne bojim se. To je zato što... - blago se nakašljala - to je zato što... -
ponovo je zatala, potpuno savladana svojim intimnim osećajem daje Aron
Ficdžerald nepravedno optužen i daje već dosta propatio zbog toga.
Nastavila je da ćuti i gleda u sto, ne znajući kako da završi započetu
rečenicu.
- Hoćete da kažete da će svaki moj potez biti nadgledan i da će mi biti
onemogućena, manipulacija novcem i hartijama od vrednosti?
Progutala je knedlu. Kada je digla glavu i pogledala u Arona, oči su joj
sijale. - Da. To sam htela da kažem... - izustila je tiho. Gledao je začuđeno i
sa blago primaknutim obrvama.
 *
- Dakle... - Nora se naglo trgla. - Da li ste zainteresovani da učestvujete u
izradi montažnih bungalova?
-Jesam - slegao je ramenima.
Ustala je i prišla njegovoj fotelji. Sa svakim korakom kojim mu se
približavala, osećala je sve veću ustreptalost u svom telu. - Izvclite ovu
vizit-karticu. Tu se nalazi adresa, ne bi bilo loše da odete tamo već danas. U
taksiju možete pogledati i ovaj reklamni materijal, da biste imali potpuni
uvid u proizvodni program.
Aron je stavio vizit-kartu u džep, a onda bacio nekoliko brzih pogleda na
katalog.
- Da li imate novca za taksi? - upitala je Nora blago. - Ako nemate, zamo-
lite Najdžela da isplati taksistu. Iznos bi mogao da vam oduzme od zarade
- namerno je rekla, znajući da ljudi poput Arona Ficdžeralda teško primaju
milostinju.
- Imam nešto novca kod sebe - odgovorio je odsutno.
- Gde ćete da živite? Da li imate neko rešenje?
Aron je blago stisnuo usne. - Oduzeta mi je sva pokretna i nepokretna
imovina. Još uvek ne znam gde ću da živim.
Nora je zadrhtala od načina na koji je Aron to izgovorio. Bilo je u tim
rečima toliko pritajene gorčine i besa, daje Nora nesvesno spustila ruku na
vrat. Osetila se kao daje u klopci, kao daje ona sama jedan od razloga za
bes Arona Ficdžeralda.
- Moj brat će vam ponuditi smeštaj - rekla je brzo, pokušavajući da se
pribere. - U pitanju je soba, kupatilo biste delili sa još dvojicom mladića. U
svakom slučaju, ako vam smeštaj ne bude odgovarao, možete sami da
pronađete nešto povoljnije. Ako se odlučite za tu varijantu, obavezno mi
dostavite adresu.
- Da li je to sve? - upitao je, dižući pogled ka njoj, s obzirom da je Nora još
uvek stajala nedaleko od njegove fotelje.
-Jeste - uzdahnula je, sa jedva zauzdanim olakšanjem. - Dozvolite mi da
vam ponudim da se poslužite telefonom. Sigurno ste nestrpljivi da javite
rođacima i prijateljima da ste ponovo na slobodi.
 - Hvala na ponudi, ali ne želim nikome da se javljam - rekao je ustajući.
Pružio je Nori ruku i zagledao joj se u lice. - Hvala vam, gospođo Grifin -
kratko je izustio, a onda krenuo ka izlazu iz kancelarije.
- Samo trenutak! - Nora je otrčala do stola i uzela rokovnik u ruke da bi
pogledala kada ima slobodan termin za novu posetu Arona Ficdžeralda.
Okretala je nervozno listove, a onda ukočeno zastala. Jasno je osetila
Aronov pogled na svojim nogama, na svojim bokovima, leđima i vratu.
Znala je da je odmerava sa priličnom pažnjom, ali kada se okrenula ka
njemu, pogled mu je bio prazan, bezizražajan.
Nora se mogla zakleti daje osetila nešto poput žaljenja. Nikada nije žudela
za muškom pažnjom, ali je sada porazila potpuna ravnodušnost u očima
Arona Ficdžeralda. - Dođite u petak, u podne - uspela je da se oglasi krajnje
poslovnim glasom. - Recite mom bratu da je sastanak neodložan.
Uostalom, on zna za to pravilo, zahvaljujući dvojici mladića koji već rade
kod njega i imaju isti status, kao i vi.
- Zar su i oni pomoćnici direktora? - upitao je neobično blago.
- Ne, naravno da nisu. Oni su fizički radnici. Htela sam da kažem da su i
oni na uslovnoj slobodi i da su u kontaktu sa Centrom.
- Razumeo sam. Do viđenja, gospođo Grifin - klimnuo je glavom i izašao
iz Norine kancelarije.
Kao nikada ranije u svojoj karijeri, Nora se osetila potpuno iscrpljenom
nakon upravo okončanog razgovora sa Aronom Ficdžeraldom. Vratila se
do svoje fotelje i sa treskom se sručila u nju. Naslonila je glavu na naslon i
čvrsto zatvorila oči.
U glavi joj je vladala prava zbrka i ona oseti kako će joj stvari sasvim
sigurno izmaći kontroli, ako ne bude nešto drastično promenila u svom
stavu prema Aromi Ficdžeraldu. Osmehnula se gorko, samoj sebi. Znala je
šta bi prvo trebalo da uradi. Trebalo bi da zaboravi da je on izuzetno
zgodan muškarac i da njegova pojava neverovatno utiče na nju. Ali, kako
to da zaboravi? Kako da ignoriše sve ono što oseća u njegovom prisustvu,
kako da ignoriše činjenicu da joj nijedan muškarac pre njega nije bio tako
uzbudljiv.
Nora je tada, nakon dugo vremena pomislila na svog bivšeg muža, Vesa
Grifina, sa kojim je bila u braku dve godine i od koga se razvela tog leta.
Ves je bio sušta suprotnost autoritativnom i nepokolebljivom Aronu
Ficdžeraldu. Kao umetnik, odlikovao se nestalnom prirodom, čestim
promenama raspoloženja i egocentričnošću. Bio je emotivno nepredvidiv,
njegova raspoloženja su se kretala od neobuzdane egzaltiranosti, do
potpune ravnodušnosti.
Kada je shvatila da više nema volje da se prilagođava „stvaralačkim
fazama" u životu Vesa Grifina, Nora je odlučila da se razvede. Ves je ubrzo
otputovao u Evropu, u Pariz, gde je trebalo da do kraja ispolji svoj talenat,
a Nora je shvatila da ga je gotovo odmah zaboravila.
Bila je toliko poštena prema sebi da prizna da nikada nije istinski volela
svog muža. On je privukao kao neobična ličnost, kao umetnik, pun
neobuzdane energije. Međutim, ono što joj se u početku dopalo, kasnije je
postalo razlog zbog kojeg je želela da se razvede.byvoki
Kada je ostala sama, potpuno se posvetila poslu i donekle zanemarenom
obrazovanju. Nije očekivala da će je privući bilo koji muškarac. Tako je
mislila, sve dok se nije suočila sa Aronom Ficdžeraldom.
Nora je duboko uzdahnula i uključila kompjuter, da bi unela podatke iz
upravo završenog razgovora sa novim štićenikom. Pažljivo je birala reči,
znajući da će sve što piše upotpuniti dosije Arona Ficdžeralda.
Bezbroj puta je počinjala rečenice i isto toliko puta ih brisala. Nije joj tre-
balo dugo da shvati koliko će joj posao biti otežan, ako svog novog štićeni-
ka bude tretirala drugačije od ostalih, pouzdano krivih i pravedno
osuđenih prestupnika.byvoki
Odlučila je da izađe na ulicu i prošeta, bez obzira na kišu, koja je nemilice
sipila. Verovala je da će joj šetnja pomoći da razbistri svoje nepovezane
misli. Trebala joj je hladna i trezvena glava, trebalo joj je da bude krajnje
profesionalna.
Kada se vratila u kancelariju, uspela je da završi izveštaj, ali ne i da pot-
puno povrati svoju standardnu uravnoteženost. Na završetku dana, pitala
se da li će to više ikada moći.

III
Rozi Vajt je upala u čajnu kuhinju i iz sve snage tresnula torbu o sto. Nora
se trgla, a nekoliko kolega joj je uputilo začuđene poglede.
 - Majler Knajt me je maločas presreo na ulici! Taj prepredeni klinac je
tražio da ga pustim da se zaposli kao noćni čuvar u apoteci! Kakva ironija!
Pitala sam ga ko će da čuva apoteku od njega!
- Stvarno su neumorni. Prosto je neverovatno kakve im sve budalaštine ne
padaju na pamet - rekao je Pit Koltridž, pre nego je zevnuo i posvetio se
sportskim izveštajima iz novina koje je čitao.
-Volela bih da mogu da primenim tvoje metode preusmeravanja na nor-
malan život, Pit - Rozi je halapljivo otpila gutljaj kafe iz šolje koju joj je
Nora pružila. - Ponekad pomislim da je tim balavcima samo to i potrebno.
- Na šta misliš? - Pit je digao glavu sa novina.
- Na čvrstu ruku! Eto na šta mislim! Što je čovek sa njima bolji, oni su sve
gori i zahtevniji! Treba im lupiti šakom o sto, kao što ti ponekad činiš i
pripretiti im ponovnim vraćanjem u zatvor!
- Najgore od svega je što to uopšte nisu balavci. Svi su punoletni, samo što
uporno odbijaju da odrastu i prihvate sa ozbiljnošću svoj život - zaključio je
Pit, vraćajući se svom štivu.
Nora je odsutno mešala šećer u čaju, uporno gledajući na ulicu. Kiša je
ponovo počela da pada, gotovo u isto vreme kao i prethodnog dana.
Uzdahnula je, setivši se kako su se kapljice vode presijavale na potpuno
crnoj kosi Arona Ficdžeralda.
Kao da je mogla da joj pročita misli, Rozi je upitala: - Kako je prošao tvoj
jučerašnji susret sa „delikatnim čovekom" Aronom Ficdžeraldom? - nije
izdržala da ne prokomentariše sa ironijom komentar Nila Vitona. - Videla
sam ga na kratko kroz zid svoje kancelarije. Možda i nije delikatan, ali je
svakako zgodan.
Svi su pogledali u Noru, očekujući da čuju od nje odgovor. Znali su da se
slučaj koji joj je dodeljen razlikuje od onoga što je bilo njihova svakodnevna
praksa i zato su sa najvećom pažnjom očekivali da čuju ishod susreta.
Nora je kratko prešla pogledom po licima svojih kolega. - Nije mi bilo
nimalo jednostavno, moram da priznam -počela je tiho. - Aron Ficdžerald
je inteligentan i pronicljiv čovek i ne poseduje nijednu osobinu klasičnog
kriminalca. Zahteva poseban tretman, ali je vrlo opasno davati mu neke
dodatne privilegije. To je ujedno i moj najveći problem. Ne mogu da ga
svedem na istu meni kao i ostale bivše zatvorenike. Neprestano mije u
glavi njegov potencijal, postignut uspeh...
- Utajen porez... - ubacio se jedan mlađi kolega.
Pit Koltridž ga je prijateljski pljusnuo skupljenim novinama po licu.
- Nemaš pravo glasa, bar dok ne navršiš pet godina rada! Vi mladi sve
vidite crno ili belo, a u životu je sve relativno! - okrenuo se ka Nori. - Da li
je pred tobom ponovio priču iz sudnice, ono, daje nevin?
- Nije - Nora je zavrtela glavom. - Međutim, određena doza gorčine u
njegovom glasu i izrazu lica, jasno govore o tome da se još uvek nije
pomirio sa presudom.
- Ni meni ne izgleda kao da je zaista uradio ono, za šta ga tereti optužnica
- Rozi je uzela učešće u raspravi. - Izgleda dostojanstveno, kao čovek koji
ne bi sebi dozvolio da bude upleten u neku finansijsku aferu - stresla se na
trenutak. - Što se ne bi moglo reći za njegovog brata, Frenka. Pre neki dan
sam ponovo videla njegovu sliku iz novina, kada je prisustvovao otvaranju
svog novog gradilišta. Jeziv čovek, jednom rečju.
Nora je morala da se složi sa Rozi. Frenk Ficdžerald je bio oličenje
ciničnog i nadmenog čoveka, čoveka koji je bio na sve spreman. Setila se
njegovog trijumfalnog izraza lica nakon izricanja presude i jeza joj je
obuzela celo telo. Iznova se začudila tome. Nije mogla da veruje da neko
likuje nad zlom sudbinom čoveka sa kojim je odrastao i proveo dobar deo
života u zrelom dobu.
Osetila je veliku blagonaklonost prema Aronu. Još ranije je znala da mu je
majka umrla kada je imao deset godina, da mu je otac preminuo nakon
fatalnog srčanog udara, neposredno pre otkrivanja njegove afere sa
porezom. I na kraju je doživeo da mu Frenk, čovek koga je smatrao bratom
i sa kojim je tada živei u porodičnoj kući, priredi verovatno najveće životno
razočarenje.
Nora je osetila potrebu da bude sama i zato se povukla u svoj boks. Sela je
za sto, a onda spustila lice na raširene dlanove. Sa nelagodnošću je shvatila
da joj se dešava ono što bi trebalo da spreči po svaku cenu, svoj emotivni
angažman u odnosu sa štićenikom Centra. Ona bi svakom bivšem
zatvoreniku trebalo da prilazi na krajnje racionalan način, hladne glave i
nepristrasnog ponašanja. Trebalo bi da ih prihvati kao ljude koji su nekada
prekršili zakon, i sada pokušavaju da to izbrišu iz svoje prošlosti.
Znala je da to neće uspeti sa Aronom Ficdžeraldom. Osećala je da se on
neće smiriti dok stvari ne istera na čistac, dok ne ospori svoju krivicu.
Stresla se od te mogućnosti. To je poslednje što bi Aron trebalo da uradi.
Ako bude počeo da traži pravdu dok je na uslovnoj slobodi, mogao bi vrlo
lako biti vraćen u zatvor.
 Nora je odlučila da mu skrene pažnju na tu mogućnost. Nije sumnjala da
će joj za to biti potrebna sva diskretnost ovog sveta. U pitanju je bila
posredna optužba na pripremanje osvete.
Njena službena dužnost je nalagala nagoveštaj moguće osvetoljubivosti u
izveštaju o štićeniku Centra. Jer, ako bi došlo do ponovnog hapšenja
kažnjenika na uslovnoj slobodi, podrobno se proučavao izveštaj i stručno
mišljenje socijalnog radnika. U slučaju mimoilaženja i neslaganja pisanog
sa realno izvedenim, socijalni radnik je bivao degradiran i premeštan na
lošije radno mesto.
Međutim, Nora je odlučila da pre kompletiranja izveštaja razgovara sa
Aronom. Odlučila je da ga već u petak, kada bude dolazio u Centar,
upozori na sve posledice isterivanja pravde.
*
U četvrtak uveče, Nora je odlučila da poseti brata i njegovu porodicu.
Zelela je da vidi svoje bratanice, ali i da se raspita o Aronu. .
Dugo se zadržala u dečijoj sobi, gde je igrom zamorila devojčice, pa su
lako zaspale, bez posebnog uspavljivanja. Poljubila ih je u čelo i obraze,
nakon čega je sišla u prizemlje.
- Nemoj mi reći da već spavaju? - Medlin je iznenađeno pogledala u Noru
i još više razrogačila svoje lepe, plave oči, kada joj je ona potvrdno klimnu-
la glavom. - Koliko tražiš novca da dolaziš ovde svako veče i uspavljuješ ih
igrom? Ne pitam za cenu, samo prihvati posao.
- Razmisliću o tom predlogu. Za sada me ponudi pićem. Imaš li nešto
hladno? Belo vino, na primer.
- Mislim da je ostala jedna čaša od ručka, taman za tebe - Medlin je sipala
vino u čašu i pružila je Nori. - Hoćeš li da sedneš?
- Gde je Najdžel?. Htela sam da razgovaram sa njim.
-Verovatno je otišao do podruma. Ali, evo ga! - uzviknula je, ugledavši
svog supruga na vratima kuhinje.
- Da li deca već spavaju? - upitao je Najdžel brižno, skidajući jaknu.
20
- Nora ih je prešla, pa su zaspale, nakon što su se dobro iskakale. Hoćete li
da pređemo u dnevnu sobu? Ili ja ne mogu da prisustvujem vašem raz-
govoru?
- Gluposti, Medlin - Nora je blago dodirnula po ramenu. - Skini tu kecelju,
otvori jedno pivo i pridruži nam se u dnevnoj sobi.
 Nora je sela u fotelju i odsutno pogledala na televizijski ekran, na kojem
su se velikom brzinom smenjivale scene muzičkog špota. Uzdahnula je
duboko i otpila gutljaj vina. Sačekala je da i njen brat zauzme mesto na
kauču, pre nego gaje upitala: - Da li si zadovoljan Aronom Ficdžeraldom?
Kako se uklopio u posao?
- Ne znam, Nora. Sve to sa Aronom mi je jako čudno - Najdžel je gledao u
neku tačku na stolu. - Odmah mi je postalo jasno da je vrhunski stručnjak
iz oblasti građevinarstva, da ima nemerljivo iskustvo i daje rođen za uspeh.
Ima bezbroj ideja, a svaka je, veruj mi, zlata vredna.
O, da verujem ti, prošlo je Nori kroz glavu, ali je ipak ćutala.
- Pritom je vrlo diskretan čovek. Nije napadan, retko govori, isključivo o
poslu, naravno. Verujem daje do sada otkrio mnogo grešaka koje pravim
tokom rada, ali mi ih otkrije tek kada ga direktno upitam za mišljenje. Za
ova tri dana, koliko radi kod mene, učinio je više nego moj najbolji
projektant za godinu dana.
- Da li mu veruješ?
Najdžel je zbunjeno slegao ramenima. - Ne mogu da prihvatim da je bio
uključen u bilo kakve novčane malverzacije. Rado bih mu poverio neke
ozbiljnije zadatke, ali je za sada bolje da budem oprezan. Šta ti misliš o
tome?
- Šta misli o čemu? - upitala je Medlin, koja se pridružila svom mužu na
kauču. Bez kecelje, sa raščešljanom kosom i osmehom na usnama, izgledala
je prelepo. Izgleda daje Najdžel to isto pomislio jer je istog trenutka zagrlio
i privio sebi. Sa zahvalnošću je prihvatio pivo koje mu je donela.
- Pričali smo o Aronu.Ficdžeraldu - objasnila je Nora.
Medlin je zakolutala očima. - Kako je zgodan! Danas sam svraćala kod
Najdžela u kancelariju i zatekla ga tamo. Umalo se nisam srušila, kada me
je pogledao.
- Pravicu se da ovo nisam čuo - Najdžel je blagonaklono ćušnuo svoju
ženu.
- Čovek izgleda moćno! To niko ne može da porekne. Da li se slažeš sa
mnom, Nora?
- Kao što si rekla, Medlin, to niko ne može da porekne, pa ni ja. Tačnije,
sumnjam da postoji žena koja bi ostala ravnodušna pored njega.
- Da li ti je poznato nešto, mislim, o njegovom ljubavnom životu? -
interesovala se dalje Medlin.
 - Koliko se sećam natpisa iz novina, imao je verenicu, pre nego je osuđen i
poslat na izdržavanje kazne.
- Kakva šteta! - Medlin je sočno coknula svojim usnama. – Onakav
muškarac da provede pet godina u zatvoru. To je zločin, usmeren protiv
nas, žena.
Nora je morala glasilo da se nasmeje ovoj primedbi svoje snahe. Otpila je
gutljaj vina i odlučila dapronieni temu, pre nego kaže nešto što ne bi bilo
primereno. - Da li je gospodin Ficdžerald prihvatio smestaj u pomoćnoj
zgradi? -Jeste. Nije imao nikakvih primedbi i nikakvih zahteva - objasnio je
Najdžel. - Zaista čudan Čovek.
Nora je još jednom pomislila kako se sve neće završiti na degradirajućem
radnom mestu sa pomnim nadzorom, i na smeštaju u pomoćnoj zgradi. Još
jednom je pomislila kako će Aron Ficdžerald učiniti sve što bude mogao da
povrati svoje stare pozicije.
Ostala je još neko vreme sa Medlin i Najdželom, a onda je otišla svojoj
kući. Sutradan je čekao naporan dan i ona je odlučila da ga započne
odmorna i naspavana.

IV
Pre nego je svratila u Centar, Nora je otišla do komande obližnje policijske
stanice u kojoj je čekao Nil Viton. Trebalo je da mu pomogne u istrazi
povodom pljačke, koju su izveli nekadašnji štićenici Centra.
Iako je celo jutro bila pod utiskom skorog viđena sa Aronom
Ficdžeraldom, Nora je umalo zakasnila u Centar, na zakazani sastanak sa
njim. Uletela je kao furija u zgradu u kojoj je radila.
Odmah gaje spazila. Sedeo je nepomično na stolici u predvorju, sa još
nekolicinom ljudi, koji su čekali svoje socijalne radnike. Nora je bila
zadihana od trčanja, ali joj je muževna pojava Arona Ficdžeralda dodatno
oduzimala dah.
Prišla mu je sa blagim smeškom. - Da li me dugo čekate? - rekla je umesto.
pozdrava i pružila mu ruku. Kada joj je Aron uzvratio stisak, toplina sa
njegovog dlana se munjevito prenela po ćelom njenom telu. I ugrejalo ga..
 - Nekoliko minuta - rekao je spokojno, gledajući u njeno lice.
- Molim vas izvinite, imala sam neodložan sastanak u Bruklinu - lako ga
je dodirnula po ramenu, pre nego je krenula ispred njega. - Nadam se da
nemate ništa protiv da se upoznate sa jednom koleginicom, koja bi vas
mogla primiti, kada ja nisam tu. U poslednje vreme, imam sve više obaveza
van Centra.
Išao je lakim, ležernim korakom za Norom, a ona je osećala njegov
pogled na svom potiljku. Kucnula je na vrata Rozine kancelarije. - Možemo
li da uđemo?
Rozi je ustala od svog stola i krenula im u susret. - Naravno, samo
izvolite.
- Gospodine Ficdžerald, upoznajte Rozi Vajt. Njoj se uvek možete obratiti,
ako vam nešto zatreba kada ja nisam tu.
Rozi se nasmešila koketno i ženstveno izvila jedno rame. - Drago mije što
sam vas upoznala, gospodine Ficdžerald - pozdravila gaje srdačno.
Aron se rukovao sa njom, klimnuo učtivo glavom i nezainteresovano po-
gledao po kancelariji.
- U slučaju da sam ja odsutna iz Centra, Rozi će registrovati vaš dolazak -
objasnila je Nora. - Tada se naš sastanak odlaže za naredni dan.
Kratko su se pozdravili sa Rozi i otišli u Normu kancelariju.
- Molim vas, sedite - tekla je Nora, pokazujući Aromi na fotelju. Spustila je
tašnu na sto, a onda otišla do čiviluka, da bi okačila mantil. Dok se skidala,
krišom je pratila kako Aron Ficdžerald seda u fotelju. Udobno se zavalio i
ispružio svoje duge, snažne, mišićave noge. Nora je morala da zažnniri.
Prošla je rukom kroz kosu i popravila revere svoje tople, zimske košulje.
- Kako ste, gospodine Ficdžerald? - upitala je jednostavno, dok je sedala
na svoje mesto.
- Dobro sam.
Dohvatila je slušalicu i pogledala ga kratko, dok je okretala brojeve.
-Koliko se sećam, pijete kafu bez šećera, zar ne?
-Da.
Nora je pomislila: biće ovo još jedan dugačak i mučan susret. - Dženi,
molim te donesi u moju kancelariju dve kafe bez šećera - naručila je kafu, a
onda se i ona udobnije zavalila u fotelju.
- Kada sam pitala kako ste, nisam želela da udovoljim konvenciji. Želela
sam da čujem kako se zaista osećate.
- Osećam se dobro.
 - Podsetite me, gospodine Ficdžerald, čiji je zahtev bio da uspostavimo
iskren i otvoren odnos?
- Zašto mislite da nisam iskren, kada kažem da sam dobro?
- Dozvolite da objasnim: neretko se dešava da bivši zatvorenici, kada
izađu na slobodu nakon dugogodišnjeg boravka u zatvoru, postanu
potpuno emocionalno ispražnjeni. Postaju ravodušni, potiskuju osećanja,
bivaju neosetljivi za sve što se dešava drugima, pa i njima samima. Drugim
rečima, nastavljaju da vegetiraju, umesto da iz sve snage zgrabe život u
svoje ruke.
Pogledala ga je upitno.
Aron je samo ćutao, ali se videlo daje pomno slušao ono što je Nora
govorila. Za trenutak je nastala napeta, zavercnička tišina, koju je iznenada,
svojim ulaskom, prekinula Dženi. Spustila je kafu pred njih i brzo izašla.
Noraje uzela solju u ruke i dugo je okretala među svojini prstima. - Vidite,
gospodine Ficdžerald, nisam imala prilike da vas upoznam, pre vašeg
odlas ka u zatvor. Ne znam kakav ste tada čovek bili i zato mi morate
otvoreno reći:by voki da li je taj gubitak spontanosti, koji osećam kod vas,
posledica boravka u zatvoru, reakcija na dugo čekanu slobodu ili
jednostavno odlika vaše ličnosti?
~ Zašto me to pitate? Zar sve to ulazi u moj dosije?
- Zar ste pomislili da sam lično zainteresovana? - brzo je upitala, a onda
otpila gutljaj tople kafe.
- Znam mnoge novinare koji bi platili gomilu novca, za takve
informacije...

*
Nora se osetila toliko uvređenom, daje to iznenadilo. Preživela je
psovanja od strane štićenika, pretnje. učene i lascivne komentare, ali je ništa
nije tako porazilo, kao pitanje Arona Ficdžeralda.
Namerno je ćutala duže vreme, sve dok nije postala sigurna daje
potisnula u sebi osećaj poraženosti i daje u stanju da govori kao i do tada.
- Sve što budete izgovorili u ovoj kancelariji, biće uneto u vaš dosije. On
će ostati zatvoren, sve dok ne načinite novi prekršaj. Tada će se vrlo
podrobno razmatrati o vašem psihičkom stanju, nakon izlaska iz zatvora.
Znate i sami da je to odlučujuće, prilikom izricanja novih kazni. Što se tiče
novinara, žao mi je što do sada niste shvatili da želim da vam pomognem.
- Izgleda da sam stvarno postao neosetljiv - rekao je grubo i ironično i
drsko pogledao u Noru.
Nora je hrabro trpela taj pogled, pokušavajući da pronikne u suštinu tih
crnih očiju. Nešto je sprečavalo da prihvati sebično i bezobzirno ponaftanje
Arona Ficdžeralda. Nešto joj je govorilo daje on samo iskušava, đi i li da
odredi koliko može da joj veruje.
-Kako vam je na poslu, gospodine Ficdžerald? - najednom je odltlfiila da
promeni temu.
- Zašto ste odustali od ispitivanja mog psihičkog stanja?
- Zato što ne želim da se upecam na vašu udicu.
Suzio je pogled. Izgleda daje bio iznenađen njenim odgovorom. ,ali samo
za trenutak. Ubrzo je njegovo lice potpuno smekšalo. Otpio je gutljaj kafe.
-Još uvek sam zbunjen. Ne mogu da odredim kako se osećam- rekao je
polako.
- Ne verujem vam. Sigurna sam datačno znate kako se osećate. Ali Nora je
osetila blagu nervozu u sebi - lažljivost je još jedna od posledica kojima sam
vam već govorila.
- Mislite da lažem?
- Mislim da svesno manipulišete svojim odgovorima! – prodrala se
nekontrolisano i primetila da je nekoliko kolega iz okolnih boksova
iznenađeno pogledalo u nju. Stakleni boksovi nisu imali krov, tako da se
samo malo jači zvuk lako razlegao ogromnom prostorijom.
Nora je protrljala čelo. - Molim vas, izvinite –otvorila je rokovnik i počela
da lista svoj radni kalendar. - Dođite ponovo u utorak, najbolje posle ručka.
Upisala je vreme i datum, a onda je ustala u nameri da isprati Arona iz
kancelarije. Iznenađeno je shvatila da on još uvek nepomično sedi na svojoj
fotelji.
Gledao je vrlo pažljivo, kao da intenzivno razmišlja o njoj. Međutim,
njegovo lice je i dalje bilo nedostupno, nedokučivo, i Nora nije mogla da
pročita ništa sa njega,
-Izvinite, uskoro me očekuje novi sastanak - rekla je hladnim glasom,
krećući ka vratima.
Aron se polako podigao, prošao pored Nore bez reči i izašao iz njene
kancelarije. Gledala je u njegova široka ramena, dok se kretao ka izlazu Iz
Centra.
 Tada je bila sasvim sigurna da će taj čovek veoma brzo započeti svoju
bitku za pravdu. Zažalila je što je izgubila prisebnost i što mu nije skrenula
pažnju na opasnost jednog takvog poduhvata.
Vratila se za svoj sto i duboko uzdahnula. Osećala se iscrpljenom, a to je
značilo samo jedno: bila je previše emotivno uključena u slučaj Arona
Ficdžeralda.

V
Nora je provela prilično naporan vikend. Šta god je pokušavala da uradi,
uvek bije progonio lik Arona Ficdžeralda. Neprestano je preispitivala sebe,
svoju stručnost, svoju moć da uspostavi onaj pravi odnos sa njim, mino?,
kojim bi oboje bili zadovoljni.
U ponedeljak ujutru, uspela je malo da potisne te misli u stranu, s
obzirom daje imala mnoštvo susreta sa štićenicima Centra. Krajem radnog
vremena u njenu kancelariju je ušao Nil Viton.
Bacio je fasciklu ispred Nore i svom težinom se sničio u fotelju,
namenjenu gostima..-To je Ficdžeraldov dosije. Upravo mi gaje dostavio
zatvorski kurir.
- Da li si ga pročitao? - upitala je, nestrpljivo otvarajući korice.
- Jesam. Videćeš i sama, svi dokazi koji su izloženi sudu, dokazuju
njegovu krivicu. Ima nekoliko stvari koje su interesantne i koje je odbrana
pokušala da iskoristi, ali bez uspeha. Dokazi su bili neoborivi.
Nora je pažljivo čitala optužnicu. - Koje su to stvari? - podigla je pogled
jer nije mogla da dočeka da čuje Vitonov odgovor.
- Na primer, zašto je prijavljena utaja poreza u godini kada je porodična
kompanija ostvarila najveći profit. Izgleda kao da je neko čekao da iskoristi
taj momenat.
- Neko? Misliš Frenk Ficdžerald?
- Ne želim ništa da kažem. Taj momak je imao pristup finasijama i možda
je zaista mogao da skrene sredstva na drugi račun, kao što je Aron tvrdio.
- Čekaj, rekao si „da skrene sredstva"?
-Da.
- To znači da su sredstva za plaćanje poreza bila upućena na pravi račun.
Predsednik kompanije sigurno ima nalog, koji je potpisao, pre nego je neko
uopšte menjao stanje na njihovom računu.
- Upravo je o tome reč. Međutim, Aromi je bila uskraćena mogućnost bra
 njenja sa slobode, tako da nije bio u prilici da pribavi materijal, kojim bi
dokazao da je nedužan.
- Zašto nije platio kauciju?
- Nemoj da zaboraviš klauzulu u testamentu njegovog oca. Onog trenutka
kada je Aron uhapšen i kada je potpisana optužnica, njemu su bila oduzeta
sva sredstva. Bio je praktično bez ijednog dolara.
- Zar nije imao ličnog novca, pored porodičnog?
- Jeste, ali kao što ćeš videti, sve je uložio u nove poslove. Aron Ficdžerald
je poznat po tome da se ne luksuzira previše u privatnom životu. Bar ne u
meri koja bi ugrožavala njegove poslove.
Noraje haotično pregledala listove dosijea. - Ne mogu da verujem da
Frenk nije želeo da uplati kauciju za svog brata.
- Pravdao se da bi time osporio želju njihovog oca. Uostalom, pročitaćeš
zapisnik sa suđenja.
Nil je zevnuo, što je bio znak da je umoran preko svake mere. - Idem da
spavam - rekao je listajući. - Nadam se da me niko neće zvati tokom noći.
- Laku noć, Nile - pozdravila gaje Nora nežno, a onda je upalila lampu na
svom radnom stolu.
Počela jevrlo pažljivo da čita dosije. Pažnju su joj privukli lični podaci
Arona Ficdžeralda. Imao je 39 godina, rođenje u Njujorku, diplomirao je
građevinarstvo na „Kolumbija univerzitetu" i to sa najvišim ocenama.
Punih deset godina je radio u „Herden" kompaniji, koju je osnovao njegov
otac. Uhapšen je u svojoj 34. godini, pod optužbom utaje poreza.
Nora je vrlo pažljivo čitala dosije, a kada je završila, iznenadila se
shvativši koliko je sati. Brzo je izašla iz Centra i odvezla se kući.
Dugo nije mogla da zaspi jer su joj rečenice, koje je pročitala u dosijeu,
stalno igrale pred očima. Uporno je pokušavala da navode optužnice
poveže sa likom Arona Ficdžeralda, ali joj to nije polazilo za rukom. On je
za nju oduvek bio nepravedno osuđen, oduvek je sumnjala daje sposoban
za kriminal bilo koje vrste.
Zaspala je sa listovima dosijea rasutim po krevetu. Pored njenog jastuka je
ležao list na koji je bila prikačena Aronova fotografija.

*
Nora je pogledala na sat. Za desetak minuta se očekivao dolazak Arona
Ficdžeralda, a ona još uvek nije mogla da odredi koji stav bi bilo
najdelotvornije da zauzme. Još uvek su razum i srce vodili bitku, a
pobednik se nije nazirao.
Kada je Aron najpre pokucao, a zatim i ušao u njenu kancelariju, Nora je
shvatila da joj je, svojim znatno ublaženim izrazom lica, još više otežao
posao. Nije to bila neka drastična promena, ali je Nora ipak primetila da su
mu mišići lica nešto opušteniji, a pokreti manje usiljeni.
Ustala je, da bi se rukovala sa njim.
- Dobar dan,gospođo Grifin - rekao je kratko, pružajući joj ruku.
- Gospodine Ficdžerald - klimnula je glavom i pokazala mu na fotelju.
-Molim vas, sedite. Da li ste umorni?
- Nisam - odgovorio je sedajući.
Nora je primetila da ima na sebi nove pantalone i košulju, ali je i dalje
nosio svoju crnu, kožnu jaknu, koja mu je izvrsno stajala.
- Znači li to da vas moj brat ne zamara previše? - nasmešila se blago.
- Pet godina sam proveo ne radeći ništa. Željan sam posla i odgovara mi
što sam puno angažovan.
Nora je pomislila: ovo je prvi normalan odgovor, koji sam dobila od
njega. Odlučila je da to iskoristi. - Mislila sam da svi zatvorenici imaju neka
zaduženja, kojim mogu da se bave tokom dana.
- Verovatno znate da sam boravio u „Vajathed" zatvoru. U njega šalju
intelektualce i političke zatvorenike. Većina njih dobija da čisti prostorije ili
se bavi ostalim poslovima, poput povrtarstva, stolarije ili obrade metala. Ja
sam uradio nekoliko projekata za kuće upravnika zatvora i njegovih
čuvara. Zato sam dobio skraćenje kazne.
- A van toga? Šta ste radili van toga?
- Čitao sam knjige. Stručne, uglavnom, ali i one koje sam oduvek želeo da
pročitam, a nisam imao vremena.
Nora je želela da čuje o kojim knjigama je reč, ali je znala da bi to značilo
prekoračenje njenih službenih ovlašćenja. Zato je odlučila da promeni
temu. - Da li ste zadovoljni smeštajem?
Nešto u njegovim očima je zasijalo. - Veoma sam zadovoljan smeštajem,
hvala...
I dalje je gledao neobično nežno i Nora je zbunjeno skrenula pogled. Nije
znala šta ga je, u njenom pitanju, isprovociralo da je gleda na taj način.
Izvadila je parče papira iz fioke, neko vreme se pravila da isprobava
ispravnost olovke, a onda je ponovo ukrstila svoj pogled sa Aronovim.
 Odahnula je, shvativši da mu je lice prepoznatljivo kruto i odbojno. Sa tim
je već mogla da se izbori.
- Gospodine Ficdžerald, - počela je oprezno - moraću da vam postavim
jedno neprijatno pitanje...
- Nakon svih ovih koja su bila prijatna? - upitao je, ne bez ironije.
- Kako god ih doživljavali, morala su biti postavljena - objasnila je blagih
glasom i pritom pokajnički slegla ramenima.
Aron je ćutao, a Nora je pomislila kako će vrlo brzo uprskati stvari, zbog
onoga što je trebalo da ga pita. Ponovo je počela da manevriše sa priborom
za pisanje po stolu, želeći da dobije na vremenu.
Upisala je nešto pri vrhu lista papira, a onda počela, ne dižući pogled: -
Morate da mi kažete šta mislite o... hm, odnosno, - prokašljala se - kako se
sada odnosite prema... prema vašem... krivičnom delu? - sa poslednjom
reči, podigla je pogled i pogledala direktno u Aronove oči.
One su se nasmešile, ali je to potrajalo samo jedan tren. Ubrzo je bio jed-
nako mrk i nedokučiv, kao i do tada. - Moj odnos, prema mom krivičnom
delu je isti kao i pre odlaska na odsluženje kazne.
Nora je klimnula glavom. Odlično je razumela šta znači taj diplomatski
odgovor. Aron Ficdžerald je i dalje tvrdio daje nevin.
Odložila je papir i olovku na stranu, ukrstila prste na rukama i počela
krajnje ozbiljnim glasom. - Gospodine Ficdžerald, mislim daje ovo odličan
trenutak da porazgovaramo o onome što ste upravo izjavili. Posmatrajući
stvari sa vaše pozicije, čini mi se da mogu da razumem vaše ogorčenje.
Međutim, ono mora biti potisnuto, i nikako ne bi smelo da se...
Tog trenutka, prostorijom se razlegla glasna psovka i zvuk razbijanja više
čaša o pod. Nora je pogledala u boks do svoga i videla kako Pit Koltridž
skače sa svoje stolice i unosi se u lice jednog mladića. Prepoznala je u tom
tamnoputom momku svog nekadašnjeg štićenika, koga je Nil Viton, zbog
grubosti, naknadno dodelio Pitu Koltridžu.
Nastala je neopisiva buka, koja se sastojala od niza psovki, pretnji i učena.
Svi službenici su prekinuli rad i gledali preko staklenih zidova ono što se
dešavalo u Pitovom boksu.
U jednom trenutku, tamnoputi mladić je pogledao direktno u Noru, a
onda se prodrao na sav glas: - Ti si kriva! Sve je tvoja krivica!
Tada je potrčao iz boksa ka vratima, ali je prethodno srušio fotelju za
sobom, preko koje se Pit prostro svom dužinom. Nora je shvatila da trči
pravo prema njenom boksu i blago je ustuknula. Pogledala je oko sebe,
očekujući da vidi da li je neko od kolega u stanju da stigne tog izuzetno
brzog mladića.
Nekoliko njih je, zajedno sa Rozi, krenulo sda zaustavi mladića, ali je on
ipak prvi stigao do njenog boksa. Naglo je otvorio vrata i krenuo da nasrne
na Noru.
Međutim, Aron je reagovao munjevito. Uhvatio je momka za oko vratnik
jakne, grubo ga gurnuo na sto, a potom, mu je obe ruke savio na leđima,
čvrsto mu držeći zglobove među svojim prstima. Momak je počeo da se
otima, a sa svakim njegovim trzajem Aron gaje sve snažnije držao
prikovanog za površinu stola.
Kada je video da ne može da se oslobodi, momak je, lica priljubljenog uz
sto, počeo sa sočnim psovkama upućenim Nori, sa pretnjaina i
komentarima koji su imali seksualne aluzije. Aron gaje tada odigao od
stola, a zatim ponovo sa treskom spustio, u želji da ga učinka.
- Molim vas, ne činite to! - povikala je Nora, ustajući brzo.
- Hajde, ličini to još jednom! - prkosio je momak. - Onda ćeš ponovo daše
vratiš u zatvor i to zajedno sa mnom!
- Molim vas... - Nora je očima dala znak Aromi i on je odmah postavio
momka na noge, ali ga je i dalje čvrsto držao.
Tada su počeli da pristižu i ostali službenici. Nil Viton je izvadio lisice i
stavio ih mladiću na ruku. On je ponovo počeo da viče na sav glas. - Ovaj
visoki me je napao! Svi ste to videli! Hoću da ga tužim! Hoću da ga vratim
u zatvor!
- Ništa mi nismo videli. - Nora se takođe prodrala i pogledala po licima
svojih kolega.Oni su saglasno klimnuli glavama, nakon čega su počeli da se
vraćaju na svoja radna mesta.
Kada su ostali sami, Nora se tromo spustila u svoju fotelju. Sačekala je da
i Aron to isto učini, a onda ga je pogledala sa zahvalnošću. - Da li vam je
jasno zašto sam onako reagovala?
- Da, jasno mije - odgovorio je kratko, a njegova mirnoća je bila savršena.
- Ovaj momak bi zaista mogao da vas tuži za fizički napad. Krajnje je
ponižavajuće što znate da bi vas i jedna tako svrsishodna reakcija koštala
slobode, ali takav je zakon. Mi to ne možemo da promenimo.
- Učinio bih to opet, "makar morao ponovo u zatvor.
Nora je osetila kako joj je jeza prošla celim telom nakon Aronovih reči.
Nije mogla da obuzda taj osećaj, čak i kada je upozorila sebe da bi on
najverovat-nije zaštitio bilo koju ženu, a ne samo nju. Za trenutak je
dozvolila sebi da zamisli kakav bi bio osećaj imati stalno uz sebe takvog
zaštitnika. Stresla se celim telom od prijatnosti tog imaginarnog osećaja.
Aronu to nije promaklo. - Da li ste još uvek uplašeni? - upitao je, a u glasu
mu še mogla nazreti brižnost.
- Ne, nisam - kasno je shvatila da je odgovorila brzopleto i da će morati da
objasni reakciju svoga tela. - Naravno,, ovakve situacije nisu nimalo
prijatne, ali, već sam navikla na njih.
- Hoćete da kažete da ste već bili u ovakvim situacijama?
- Da. Tačnije, bio je svako od nas. Zato i radimo u staklenim boksovima,
da bi mogli da nadziremo jedni druge.
- Ali, to nije nikakva zaštita - izgledao je iskreno iznenađen. - Ovaj momak
je mogao da bude naoružan. Kako se branite u takvim slučajevima?
- Recima. Mi smo istrenirani za takve situacije. Do sada mi je uspevalo da
ih zaustavim navreme.
Aron je izgledao vrlo nezadovoljno. - Koliko sam uspeo da procenim bes
ovog momka, on bi bio u stanju da vas presretne na ulici.
- Tačno. Presreću me na ulici i dolaze mi na kućna vrata.
Gledao je zapanjeno. - Ne mogu da verujem. Pa. vi ste neprestano izloženi
opasnosti!
- Nije sve tako .dramatično, kako izgleda na prvi pogled. Uostalom, u
spavaćoj sobi držim pištolj malog.kalihra. To mi daje osećaj sigurnosti.
Nil Viton-je kratko pokucao, a zatim ušao u kancelariju. - Nora, trebalo bi
da kreneš sa mnom u stanicu, da bi svedočila i potpisala izveštaj. Dovezao
sam automobil pred ulaz.
- Odmah ću - klimnula mu je glavom i Viton je izašao.
- Izvinite, gospodine Ficdžerald - Nora je spakovala nekoliko sitnica u
torbu, a potom krenula po mantil. - Dođite u petak, takođe nakon ručka.
Da lije to u redu?
- Jeste - odgovorio je, krećući ka vratima.
Otvorio ih je, a onda zastao, kada je osetio lak dodir Norinih prstiju na
svojoj mišici. Okrenuo se ka njoj. Stajali'su veoma blizu jedno drugom i
nešto je prostrajalo među njima, nešto ih je povezalo kao muškarca i ženu.
Nije bilo sumnje da su oboje to osetili jer su se dugo i netremice posmatrali.
Nora je obavila jedan hitan nemi monolog sa samom sobom, što je imalo
za rezultat uspostavljanje izgubljene kontrole. - Hvala vam što ste me zašti-
tili danas. Ja se juipčim, ali ne znam šta bi bilo da se vi niste zatekli u
kancelariji i da niste bilronako prisebni.
 - Voleo bih da povedete više računa o svojoj bezbednosti - okrenuo se i
krenuo prema izlazu iz kancelarije.
Nora je pomislila: volela bih da budem stalno sa tobom. Tada bih
pouzdano bila bezbedna.

VI
U četvrtak ujutru, Nora je sedela sa svojim kolegama u čajnoj kuhinji,
svesna činjenice da je potpuno odsutna duhom i da nikako ne uspeva da se
uključi u njihovu živu konverzaciju. Kao i tokom prethodna dva dana i tog
jutra je mislila o Aronu, iznova vrteći u glavi sve ono što se u utorak desilo
u njenoj kancelariji. Sudeći po onome stoje osećala tokom tih razmišljanja,
zvona za uzbunu su već počinjala da se oglašavaju.
Krenula je da opere svoju solju, kada je neko pokucao na vrata čajne
kuhinje.
- Slobodno! - Rozi se prodrala iz sve snage.
Vrata su se otvorila i u kuhinju je ušla visoka plavuša, izrazito lepog lica.
Nora je istog trenutka osetila daje ta žena došla kod nje i daje njena poseta
u najužoj vezi sa Aronom. Nije mogla da protumači odakle joj taj osećaj, ali
se potvrdio kao ispravan, kada je žena konačno progovorila.
- Dobro jutro. Izvinite, tražim Noru Grifin - samo šjo je to izgovorila,
plavuša je direktno pogledala u Noru, iako su u čajnoj kuhinji bile još dve
žene.
Nije bilo sumnje daje instinkt proradio i kod nepoznate žene.
- Ja sam - rekla je Nora blago. - Kako vam mogu pomoći?
- Da li postoji mogućnost da razgovaramo nasamo?
- Naravno. Izvolite u moju kancelariju.
Ubrzo su sedela jedna nasuprot druge u Norinoj kancelariji. Plavuša je
izvadila cigarete iz svoje skupocene torbe, a onda naglo zastala. - Izvinite,
nisam vas pitala da li je cvcje dozvoljeno pušenje?
- Nije dozvoljeno, ali ćemo vama učiniti ustupak - Nora se protegla i sa
obližnje police uzela pepeljaru, a potom je dodala plavuši. - Dozvolite mi
da se predstavim. Ja sam Šeron Tvid. Verenica Arona Ficdžeralda.
 Samo zahvaljujući nejasnoj sumnji koja je već tinjala u njoj, Nora je. uspela
da uguši u sebi reakciju bilo koje vrste; Pažljivije je odmerila ženu pred
sobom. Nije mogla da porekne njenu lepotu. Šeron Tvid se ozbiljno
primakla četrdesetoj godini, ali je to njenom licu dala notu zrelosti i
profinjenosti. Bila je jake građe, sa izraženim grudima i Nora nije sumnjala
da se ispod napadne bunde koju je nosila, krije telo za kojim bi poludeli svi
muškarci.
- Kako ste otkrili da sam ja zadužena za njegov nadzor, dok je na uslovnoj
slobodi? To baš nisu informacije koje možete pronaći u lokalnim novinama
- Nora se trudila da joj glas zvuči hladno i uspela je u tome.
- Imam neke svoje veze - objasnila je Šeron, izbacujući dim. Držala je
dugu, elegantnu cigaretu među svojim negovanim prstima i poigravala se
njom. Nora je primetila daje nervozna.
- I dalje ne znam šta očekujete od mene.
- Povežite me sa Aronom. Dajte mi njegovu adresu ili broj telefona, sve-
jedno.
- Zar vam vaša „veza" nije pribavila i tu informaciju? - Nora nije izdržala
da se ne oglasi sarkastično.
- Nije. Mogu li je dobiti od vas? - Šeron Tvid je upitala nestrpljivo.
- Ne možete. Prosto je neverovatno da ste došli ovde sa takvim zahtevom.
Ja čak ni ne znam da ste vi njegova verenica. Tu ulogu može da odigra bilo
koja žena.
Šeron se nasmejala pomalo histerično. - Da znate Arona, znali biste da tu
ulogu može da odigra samo mali broj žena.
- Molim vas da ne ulazimo u te verbalne igre. Suština je da od mene
nećete dobiti ono što očekujete.
- Mogu li da znam zbog čega?
-Vrlo je prosto. Štićenici ovog centra su posebna struktura ljudi. Mnogi od
njih imaju brojne neprijatelje, koji bi želeli da se obračunaju sa njima, nakon
izlaska iz zatvora. Štiteći njihovu privatnost, mi im omogućavamo da
započnu novi život.
Šeron Tvid se nasmejala podrugljivo. - Aronu od mene ne preti nikakva
opasnost.
- Žao mi je, gospođice Tvid. Zaista vam ne mogu pomoći.
Nora je ustala, dajući na taj način do znanja Šeron daje razgovor završen.
Ona je još malo oklevala, nervozno cupkajući nogom, a onda je ugasila
cigaretu i ustala.
 - Kao što sam već rekla, moja veza će mi sasvim sigurno dostaviti tu
informaciju. Pronaći ću ga pre ili kasnije.
- Do viđena, gospođice Tvid - Nora je otvorila vrata, sačekala da gorda
plavuša izađe, a onda ih polako zatvorila za njom.
Vratila se za svoj sto, najednom se osetivši neobično potišteno. Teško je
uzdahnula, spuštajući se u fotelju. Pokušala je da analizira osećaj koji je
obuzeo, da mu nađene ime. Jedna reč joj je odmah prevladala mislima:
ljubomora.
Nora se nasmejala samoironično. Nije moguće daje bila ljubomorna,
uveravala je sebe, jer bi to značilo da je zaljubljena u Arona Ficdžeralda.
Nije moguće daje to razlog, zbog kojeg je osećala veliku netrpeljivost
prema Aronovoj verenici, uporno je ponavljala u sebi.
Zagledala se u jednu tačku, a vrelina je počela da joj obliva obraze.
Moguće je, shvatila je u trenutku. Ona je zaista bila zaljubljena u Arona, u
muškarca koji je pobuđivao njen kompletan interes, koji je osvojio već na
prvi pogled.
Stavila je ruku preko usana. Bila je iskreno uplašena onim stoje donosila
ljubav prema tom čoveku: patnju, tihu čežnju, neostvarene snove.
Kao socijalni radnik, biće opterećena pristrasnošću, biće primorana da
zauzdava svoje emocije, da se bori sa iskušenjima.
Nije joj dugo trebalo da zaključi kako će imati strahovito puno problema.
Možda bi mogla da zamoli Nila da neko drugi preuzme Arona. U tom
slučaju, neće biti u prilici da ga viđa, da razgovara sa njim, da mu
pomogne.
Iznenada je osetila neopisivo jaku želju da ode kod Arona, da mu gleda
lice, da oseti prodornost njegovog tamnog, dubokog pogleda, koji je tako
snažno delovao na nju. Znala je da je njihov sastanak zakazan za sutradan,
ali ona jednostavno nije mogla da čeka do tada.
Nazvala je Najdžela i pod izgovorom da joj treba neki deo za kuću, naja-
vila svoju posetu u njegovu firmu. Brzo je spakovala stvari u torbu, javila
se Rozi da će biti odsutna nekoliko sati, a onda brzo izašla iz zgrade
Centra.

*
Tek kada je izašla iz automobila i krenula prema nevelikoj, prizemnoj
zgradi u kojoj se nalazilo sedište firme njenog brata, Nora je pomislila kako
uopšte nije proverila svoj izgled. Ispod dugačkog i širokog tamnosivog
kaputa od lakog mohera, nosila je jednostavnu košulju muškog kroja i crne
pantalone. Čizme su joj bile sa ravnim potpeticama, a torba sportska.
Ne razmišljajući previše otvorila je torbu i potražila karmin za usne. Na
licu nije imala ništa od šminke, šiške su joj padale na čelo, sve do očiju i
Nora je pomislila da svoj izgled bar malo popravi karminom.
Premazalajc usne jednim brzim potezom, a onda je naglo zastala. Zašto
ovo radim, upitala se, besneći na samu sebe. Šta će to promeniti u njenom
odnosu sa Aronom Ficdžeraldom? Izvadila je papirnu maramicu i obrisala
i poslednji trag crvenog karmina sa svojih punih, lepo oblikovanih usana.
Nervoznim pokretom je prošla prstima kroz kosu, a onda krenula ka
upravnoj zgradi.
- Dobar dan, gospođo Karter - pozdravila je simpatičnu, sredovečnn ženu,
koja je bila dugogodišnja Najdželova sekretarica. - Kako ste?
- Dobro sam, hvala na pitanju. Drago mi je da vas vidim, Nora. Nadam se
da ste i vi dobro? U svakom slučaju, lepo izgledate.
- Hvala. Dobro sam, osim što mi nedostaje sunce. Ne mogu da kažem da
mi sasvim odgovara kišno i oblačno vreme - krenula je ka kancelariji svoga
brata. - Da li je Najdžel tu?
- Izašao je na kratko, ali je rekao da će se brzo vratiti. Uđite slobodno,
unutra jc gospodrn Ficdžerald.
Nora je sva piotrnula od izvesnosti susreta sa Aronom. Nasmešila se
smušeno, želeći da prikrije svoju uznemirenost.
- Upravo sam skrivala kafu gospodinu Ficdžeraldu. Da li želite i vi jednu
solju? - ponudila je srdačno gospođa Karter.
- Ne, hvala. Već sam popila kafu u Centru. Zastala je jedan trenutak, a
onda pokucala na vrata.
- Slobodno -čula je Aronov glas i još jednom osetilakako je jeza protresla
njeno telo.
Hrabro je otvorila vrata i zakoračila u kancelariju. Aronje podigao pogled
sa kompjuterskog ekrana i pogledao u Noru. Izgleda da nije znao da je naja
vila posetu, s obzirom da mu je licem preletelo iznenađenje.
Nori se učinilo daje to iznenađenje za njega bilo neprijatno jer se blago
namrštio, a lice mu je dobilo tvrđi izraz. Duboko je zažalila zbog reakcije
koju je izazvala kod njega. Htela je odmah da izađe, ali je znala da bi se
time otkrila.
 Umesto toga, zatvorila je vrata za sobom i zastala nedaleko od njih. Dobar
dan, gospodine Ficdžerald - rekla je jedva Čujno, a u glasu joj se prepoz-
navao blagi očaj.
- Gospođo Grifin - klimnuo je kratko glavom. Videlo se da nema nameru
da ustane i pozdravi se sa njom.
Gledali su se neko vreme ćuteći. Aron je po prvi put bio bez jakne na sebi.
Nosio je tanku, belu košulju, koja je jasno ocrtavala njegova široka, koščata
ramena i moćne grudne mišiće. Kosa mu je bila čista i padala je nemirno
svuda oko njegovog lica, sve do kragne. Njegov magnetizam je bio gotovo
opipljiv, toliko, daje Nora pomislila da ga može dotaći. Vazduh u
kancelariji je postao ustalasan.
- Gospođa Karter je rekla daje Najdžel izašao. Da li znate kada se vraća?
- Za desetak minuta - odgovorio je kratko, a među njima je tada zavladala
osetna doza zategnutosti.
- Moraću da ga sačekam - rekla je Nora razočarano i spustila se na si olicu,
koja je stajala ispred Najdželovog stola.
Nije joj ništa odgovorio, a Nora je primetila da je laktom zaklonio knjigu
koju je čitao i daje odmah sa nekoliko komandi na tastaturi izašao iz pio
grama nakome je radio. Izvadio je disketu iz kućišta i spustio je u džep
svoje košulje. Naizgled nemarnim pokretom je zatvorio knjigu, ali je Nora
uspela da prepozna korice. Bio je to najnoviji zakon o finansijskom
poslovanju. Nora je znala da njegov obim posla, koji mu je Najdžel poverio,
ne podrazumeva upletanje u finansijsku konstrukciju projekata. Odmah je
shvatila razlog Aronovog interesovanja za zakonske klauzule. Istovremeno
se i obradovala zbog tog saznanja. Ono je bilo razlog Aronove
netrpeljivosti, koju je pokazao kada je ugledao u svojoj kancelariji.
Neprijatnost nije bila upućena njoj lično, već mogućnosti da ona otkrije ono
na čemu je radio.
Pre nego je mogla bilo šta da mu kaže, Aron je ustao da bi odložio knjigu
na policu. Nora nije odolela i krišom je odmerila njegovu snažnu, visoku
pojavu. Savladala je u sebi duboki uzdah, koji je pretio da joj izleti iz grudi.
- Gospodine Ficdžerald, - počela je tiho, oborenog pogleda - šta god želite
da uradite, sačekajte da vam istekne uslovna kazna.
Pogledao je oštro. I dalje je bio uspravan i Nora je imala osećaj daje
njegova pojava i ono što je zračilo iz njega, ispunilo celu sobu. Gotovo je
zaustavila disanje.by voki
 S obzirom da je Aron ćutao, Nora je nastavila. - Ovaj razgovor je
nezvaničau, sve što budemo izgovorili, ostaće samo između nas dvoje.
- Nemam šta da vam kažem - rekao je grubo i vratio se na stolicu.
Privukao je sebi neke papire i počeo da ih proučava.
- Već sam shvatila da se nikada nećete pomiriti sa svojim sadašnjim
statusom. Međutim, treba da znate sledeće - bila je uporna da mu objasni
sve posledice, koje ga čekaju na njegovom putu ka isterivanju pravde. - U
slučaju da nešto krene naopako, snosićete daleko manje posledica kao
slobodan čovek. Prekršaj u vreme trajanja uslovne kazne, automatski
povlači vraćanje u zavor i to na više godina, bez obzira na težinu novog
krivičnog dela.
Aron je neumoljivo ćutao, ali je Nora, po napetom izrazu njegovog lica,
znala daje vrlo pažljivo sluša.
- Gospodine Ficdžerald... - pozvala ga je tiho.
Ošinuo je pogledom. - Ne znam o čemu govorite, bilo to zvanično ili nez-
vanično.
Klimnula je glavom i odlučila da mu više to ne pominje. Znala je da bi
bilo uzaludno.
Nastupila je duga, teška i neprijatna tišina. Nora je snažne osećala
Aronovo prisustvo, gotovo daje čula svaki njegov udisaj i izdisaj, gotovo
daje mogla da oseti pulsiranje njegovog tela.
Da, volela gaje, mirno je zaključila, gledajući u njegovu pognutu glavu.
Nakon mnogo, mnogo vremena, osećala se kao žena, osećala je u sebi svu
lepotu ljubavi, ali i bol koju je ona nosila sa sobom-.
- Šeron Tvid je danas bila kod mene - obavestila gaje kratko, gušeći uzdah
u grlu.
Na trenutak se ukočio. - Nadam se da joj niste rekli gde me može pronaći?
- Ne, nisam joj rekla.
- Da li ste mi time učinili ustupak ili...?
- Gospođica Tvid se predstavila kao vaša verenica. Da ste želeli da joj se
javite, pretpostavljam da biste to već učinili.
- Ona nije moja verenica - rekao je suvo i ponovo se posvetio papirima.
Nora je progutala knedlu. Nije znala šta to menja u njenom životu, ali,
osetila je izvesno olakšanje.
Nastavili su da ćute. Aron je listao papire, a Nora je sedela na stolici i
gledala u vrhove svojih čizama.
 *
Oboje su se trgli kada je Najdžel naglo ušao u kancelariju. - Nora! Toliko
sam se namučio, tražeći ovaj deo u magacinu - pružio joj je magnet koji je
držao vrata ormana. - Hoćeš li umeti sama da ga zameniš?
- To sam radila već jednom. Hvala ti, Najdžele. - Nora je spustila magnet
u džep svog kaputa, osetivši pritom krivicu što je namučila svog brata. On
nije mogao da zna da joj taj magnet apsolutno nije bio potreban. Ona je
došla u njegovu kancelariju jer je žudela da vidi Arona.
Ustala je sa stolice, ali je Najdžel gurnuo nazad. - Medlin samo što nije
došla sa hranom iz kineskog restorana. Predvideli smo i tebe, ništa ne brini.
- Nisam gladna. Tačnije, moram da se vratim u centar...
Tog trenutka, Medlin je upala u kancelariju, sa rukama punim kesa iz
restorana. Nora je priskočila i preuzela deo kesa od nje.
- Pazi da ne isprljaš tvoj predivni kaput - upozorila je Medlin, spuštajući
kese na mali, pomoćni sto. - Uzela sam salatu od morskih račića za tebe,
Nora. Interesantno, i Aron je to isto naručio.
Nora i Aron su razmenili kratke poglede, ali bez ikakvog značenja u
njima.
- Ne znam da li mogu da se zadržim - Nora je zabrinuto pogledala na svoj
ručni sat.
- Naravno da možeš - Medlin joj je već gurala kutiju sa račićima pod nos,
a onda podelila i ostalima njihove porcije.
Nora je štapićima uzela jedan zalogaj. - Hvala ti, Medlin. Mislim da su
izvrsno spremljeni. Reci mi, sa kim su deca?
- Sa mojom majkom. A znaš šta to znači? Stroga disciplina, obilne porcije i
obavezno podnevno spavanje - Medlin je sa uživanjem jela pohovaiui
piletinu. - Mirni i Eni je to povremeno potrebno. Da bi shvatile da ja ipak
nisam baba-roga.
Medlin je nastavila da priča o svojim ćerkama, a Nora je krišom pogledala
u Arona. Bio je ležerno nalegnut na stolicu, jeo je račiće vrlo polako i dugo
ih žvakao. Razgovarao je o poslu sa Najdželom i Nora je primetila kako je
njen brat veoma otvoren prema Aronu. Izgleda da je on uživao njegovo
veliko poverenje i da su njih dvojica na putu da ostvare odličnu poslovnu
saradnju.
Odložila je tek načetu porciju račića na sto i ustala, stavljajući torbu na
rame. - Zaista moram da idem. Hvala na ručku, Medlin, poljubi devojčice
za mene - već je bila okrenuta vratima, ali je osećala Aronov pogled na
svojim leđima. - Oh, one neprestano pitaju za tebe. Kada ćeš ponovo doći
kod nas?
Nora je zastala, držeći kvaku u ruci. - Verovatno tokom vikenda. Sutra ću
biti veoma zauzeta.
- Dođi u nedelju na večeru. Spremiću one visokokalorične šnicle- Medlin
joj je namignula a onda naglo poskočila na stolici. - Hej. Zašto i ti Arone ne
bi došao? Da li si slobodan u nedelju?
-Jesam, uslovno.
Svt su zaplitali i zgledali se međusobno, a kada se Aion flasmešio
samoirohično, Medlin i Najdžel su prasnuli u glasan smeli.
Umesto da se pridruži opštem smehu, Nora je, krajnje ozbiljnog lica, zuri
la u Aronove nasmešene oči. Bilo je to prvi put da ga vidi kako so smejn ili
bar to pokušava da izvede. Nije joj promaklo ni da primeti koliku je prisan
sa Medlin, s obzirom da su se oslovljavali imenima. Kada ja pričao sa
Najdželom,glas mu je bio prijatan, a pogled otvoren.
Samo je prema njoj pokazivao krajnju uzdržanost i videlo sa da po svaku
centi želi da održi distancu među njima.
Medlin i Najdžel su prestali da se smeju i obratili pažnju na Noru i Arona,
koji su se gledali netremice. Okretali su glave od jednog ka drugorti, a onda
su se i njih dvoje uzajamno zgledali.
- Rado ću doći na večeru, Medlin-Aron se prvi oglasio. Već sam probao
nešto od tvojih specijaliteta i nema sumnje da će to biti ukusna vei eia
- Divno! - Medlin je pljesnula rukama. - Znači, biće nas četvoro!
- Kako četvoro? - Aron se začudio. - A gospodin Grifin?
Nora je osetila kako joj srce lupa iz sve snage. Jedva je obuzdala libi Ban
nadimanje svojih grudi.
- Oh, gospodin Grifin je trenutno u Parizu - Medlin je objasnila veselo. -A
i da je u Njujoiku, ne bi bio pozvan na večeru. Znaš, Arone, Nora je srećno
razvedena od njega već nekoliko meseci.
Način na koji je Aron pogledao, nakon reči koje je Medlin izgovorila,
ubrzao je Norin krvotok. Nije mogla da sagleda staje sve ,taj koncentrisani
pogled sadržavao. Bilo je tu blagog šoka, iznenadne topline, ali i neke
odlučnosti, koja je uplašila. Lice mu se potpuno ukočilo, telo napelo, a
kutija koju je držao u ruci se potpuno iskrivila, od njegovog
nekontrolisanog stiskanja. Nije bilo sumnje da je informacija koju je upravo
čuo bila za njega veoma značajna.
 Ophrvana dejstvom Aronovog zagonetnog pogleda, Nora je osetila
potpunu slabost u nogama. - Do viđenja - rekla je kratko i izašla iz
Najdželove kancelarije.
Kada je sela u automobil, shvatila je da podrhtava celim telom.

VII
Nora je provela veoma konfuzan radni dan. Na njegovom kraju, priznala
je sebi da još uvek oseća razorno dejstvo Aronovog pogleda.
Otišla je kući, napunila kadu toplom vodom i spustila se u penušavu
sapunicu. Trebalo joj je opuštanje jer je osećala napetost u svakom mišiću
svoga tela.
Spustila je glavu na ivicu kade i pokušala da ne razmišlja ni o čemu.
Međutim, veoma brzo je shvatila da joj to neće poći za rukom. Aron joj nije
izlazio iz misli i Nora je sa strahom zaključila kako je on postao centralni
interes u njenom životu.
Kao nikada u životu predala se ljubavnim sanjarenjima. U njima je Aron
uvek bio nasmejan, nežan i blagonaklon. Nije bilo ni traga onoj odbojnosti,
uzdržanosti i krutosti.
Nora je mogla samo delimično da razume zastoje Aron bio rezervisan
pred njom. Ona je predstavljala poslednju prepreku ka njegovoj slobodi,
bila je produžena nika zakona, nešto nezaobilazno, nametnuto. A čovek
poput njega sigurno nije lako podnosio situacije u kojima nije mogao
potpuno da raspolaže svojom voljom, svojim planovima.
Sigurno je prezirao, prođe joj glavom, kao što je prezirao ljude koji su ga
nepravedno osudili. Sigurno je verovao da ih ona podržava, da ga tretira
na potpuno isti način. U tom slučaju je njegovo ponašanje bilo razumljivo,
njegova krajnja uzdržanost prihvatljiva.
A opet, način na koji je zaštitio od agresivnog mladića, mogao je da joj
stavi do znanja da joj ipak ne želi zlo, da ne želi da je vidi povređenu.
Prisetila se njegove munjevite reakcije, koja je potpuno odudarala od
privida koje je stvaralo njegovo naizgled mirno lice. To nije bilo prvi put
daje Nora pomislila, kako se iza njegove hladne rezervisanosti krije oprez,
koji gaje u rekordno kratkom vremenu činio spremnim na akciju.
 Iako je sedela u toploj vodi, Nora se stresla zbog te ideje. Unapred je žalila
Aronovog brata, ako se ikada suoči sa njim. Žalila je njegovog brata, ali i
sve koji mu se ikada budu suprotstavili.
Osećala je da nema svrhe odupirati se onome što on odluči da uradi. Bilo
da je u pitanju osveta, ili posao, ili strast prema nekoj ženi.
Znala je da zalazi u opasne vode. Da bi prekinula tok kojim su krenule
njene misli, hitro je izašla iz kade. Kada je legla u krevet, slike su se pojavile
same od sebe.

*
Bio je petak, poslednji radni dan u nedelji, kada se obim posla povećavao,
a da niko nije mogao da otkrije logiku te zakonitosti. Nora je došla u Centar
čitav sat pre početka radnog vremena, da bi nesmetano razgovarala sa
Nilom Vitonom o nedoumicama, koje je imala u vezi pojedinih slučajeva.
Predahnula je dok je pila kafu. Tada je zažalila što je Aronu zakazala
sastanak za taj dan. Znala je da će moći da mu posveti veoma malo
vremena. Radovala je jedino činjenica da će se videti u nedelju, kod Medlin
i Najdžela na večeri.
Nekoliko minuta pre podneva, Pit Koltridž je pozvao Noru u svoju
kancelariju, radi konsultacije o jednom štićeniku, za koga su oboje bili
zaduženi. Taj čovek se nije pojavio na dva zakazana sastanka u centru, što
je odmah trebalo prijaviti policiji.
Nora je stajala pored Pitovog stola i zajedno sa njim čitala dosije odbeglog
čoveka, kada je Dženi Mejson provirila u njegovu kancelariju. - Nora,
stigao je gospodin Ficdžerald.
Osetila je poznato treperenje u sebi. - Odmah ću doći - kratko je
uzdahnula. - Zamoli ga da me sačeka u mojoj kancelariji. I, molim te,
Dženi, ponudi ga kafom.
Nije želela da prekine konsultacije sa Pitom jer je znala da u situacijama,
poput one koje je toga dana bila aktuelna, treba reagovati munjevito.
Dok je Pit rovario po svojoj fioci, Nora je iznenada osetila daje neko
posmatra. Na tren je zastala, čudeći se tom osećaju, a onda je shvatila da
Aron sedi u njenoj kancelariji i verovatno je posmatra kroz stakleni zid.
Nije se previše dvoumila oko te mogućnosti. Samo je njegov pogled imao
tako prepoznatljivo dejstvo na nju, makar bio upućen i preko neprobojnog
staklenog zida.
 Unervozila se i objasnila Pitu da će mu se brzo pridružiti, pošto održi
kratak sastanak sa strankom. Pokupila je rasute listove dosijea i nemirnim
prstima ih složila u fasciklu. Na putu do kancelarije, morala je da zastane
jer je Rozi upitala za savet. Zadržala se nepotrebno dugo s obzirom daje
već tada osećala odsustvo koncentracije. Teško je razumela Rozinu molbu,
a još teže je odgovorila na nju. Već je kompletno bila pod utiskom skorog
susreta sa Aronom.
Zastala je pred vratima svoje kancelarije, u pokušaju da uspostavi prise
ban izraz lica. Duboko je uzdahnula, pre nego je otvorila vrata.
- Dobar dah, gospodine Ficdžerald - uspela je da zvuči sasvim pribrano i
meko. Prošla je lakim korakom pored njega i sela za svoj sto. Pogledala, ga
je, izvlačeći krajnje rezerve snage da bi zadržala hladan i poslovan izraz
lica. - Molim vas, izvinite na ovom čekanju. Bojim se da.se vaš dolazak
ppklo pio sa vanrednom situacijom u Centru.
- Mogu da čekam - rekao je mirno, a pogled mu je bio usmeren na neku
neodređenu tačku.
Nora je pomislila kako je ne gleda na uobičajeni način, koji je
podrazumevao podrobno proučavanje njenog lica. Toga dćuia, Aron je bio
potpuno zatvoren i odsutan. Tačnije, bio je dalji nego ikad. Osetila je
kompletno razočaranje. Više nije znala kako da se ponaša, kako da se
postavi, kalio da mu se približi. Želela je da to učini zbog sebe, zbog njega,
zbog svega.
Bila je umorna i za trenutak je zatvorila oči i primirila se. Međutim, već
sledećeg trenutka, u kancelariju je provirio Pit Koltridž. - Nora, preuzmi
vezu sa linije broj dva. Zove te detektiv Mekfirson.
- Izvinite - promrsila je kratko, pre nego je podigla slušalicu i pritiska
dugme za vezu. - Halo, Brajane? - oglasila se bezbojnim glasom. Slušala je
pažljivo štajoj detektiv govori. Jednom rukom je držala slušalicu na uhu, a
drugom je uključila kompjuter. Brzo je ušla u željeni fajl, a onda preletela
pogledom po ispisanim podacima. - Nemam nijedan podatak koji bi ti bio
od koristi. Imamo zabeležene incidente u Nebraski, ali ne znam da li mu je
tamo neka pouzdana baza.
Dženi je ušla i spustila solju sa kafom pred Arona. Htela je da se povuče,
ali je Nora zadržala. - Dženi, sačekaj trenutak molim te.
Otvorila je dosije, izvadila jednu fotografiju i pružila je sekretarici.
- Pošalji je poručniku Mekfirsonu - rukom joj je dala znak da može da ide.
- Da li je to sve, Brajane? - ponovo se obratila sagovorniku. - Bićemo u vezi,
naravno.
Spustila je slušalicu, otkucala par reči na kompjuter i tek tada pogledala u
Arona. Izgledao je kao stranac, koji se prvi put našao u toj kancelariji, u
kojoj mu uopšte nije bilo mesto.
Nora je ulegla u svoju fotelju i pogledala ga direktno. - Potrebna mi je
vaša pomoć, gospodine Ficdžerald.
Podigao je pogled ka njoj, ali nije ništa rekao.
- Prošle su otprilike dve nedelje, od vašeg izlaska iz zatvora. To je period
nakon kojeg socijalni radnik treba da upiše u dosije prve utiske o štićeniku
Centra.
- Pa?
- Pomozite mi. Šta da napišem o vama?
- Napišite šta god mislite da treba.
- Bila bih vam zahvalna da sami sročite nekoliko rečenica. Tako će izveš-
taj izgledati verodostojno.
- Koja je svrha toga? Da me detektiv Mekfirson ne bi izlupao prutićem po
prstima?
Komentar, koji je Aron upravo izgovorio, jasiio je pokazao da bez obzira
na njegov odsutan izraz lica, odlično registruje sve' što se dešava u
kancelariji. Ironija, kojom su njegove reči bile obojene, bile su znak
otvorenog negodovanja zbog tog dešavanja. Nora nije mogla da shvati šta
mu je smetalo u svemu tome, s obzirom da nije bio neposredna tema
razgovora.
-Vi ste kompleksna ličnost, gospodine Ficdžerald - Nora je zauzela
pomirljivu poziciju. - Vaš dosije ne bi bio potpun kada bih napisala:
ponuđeni posao i odlično se snašao na njemu. S obzirom da niste osoba
koja lako pokazuje osećanja, bilo bi poželjno da mi ih izrazite recima.
Aron je ponovo gledao samo u nju, ali se iz njegovog dubokog,
prodornog pogleda, nije moglo ništa naslutiti.
- Gospodine Ficdžerald, znam da vas zatvor nije slomio. Znam da biste
podjednako dobro podneli i dvostruko duže zatočeništvo. Znam da ljudi
poput vas takve situacije mogu odlično da iskoriste, kao svojevrsnu
životnu školu.
Prkoseći sudbini, u stanju su da od svoje nevolje načine izazov i izađu kao
pobednici. Pričajte mi o tome, pričajte mi o srećnoj okolnosti vašeg boravka
u zatvoru.
 - Čudna teorija, gospođo Grifin - počeo je polako. - Reći ću vam šta da
napišete u dosijeu. Aron Ficdžerald je postao krotko i pitomo jagnje koje se
zaklinje da više nikada neće pokušati da utaji porez. Shvatio je svoju
grešku i izvinjava se državi zbog toga. U budućnosti će se svima sklanjati
sa puta i neće dozvoliti da nikoga boli glava zbog njega.
Potpuno poražena Aronovim recima, Nora je nemoćno oborila glavu.
Razumela je deo njegove odbojnosti prema njoj, ali je upravo shvatila da će
njihov odnos biti sve gori i gori, kako vreme bude prolazilo. U narednim
danima je predviđala njegov dolazak jednom nedeljno, što će doneti
potpuni gubitak kontinuiteta razgovora, a samim tim i sve hladnije odnose.
Kada bude isteklo šest meseci, rastače se kao neprijatelji, kao osuđenik i
njegov tužilac, kao progonjeni i njegov gonič.
Usporenim pokretom je otvorila rokovnik, upisala datum u njega, a zatim
ga zatvorila i odložila na stranu. - Dođite narednog četvrtka. Do viđenja,
gospodine Ficdžerald - rekla je tiho i dalje držeći oboren pogled.
- Ne vidim da ste upisali moju izjavu u dosije. Zašto ste uopšte insistirali
na tome, ako ste odlučili dt. je zanemarite?
- Šta želite da upišem, gospodine Ficdžerald? - upitala je Nora, umornim
glasom, dižući pogled ka njemu. - Da ste krotko jagnje? Možda jeste jagnje,
ali u tigrovoj koži, jagnje koje glumi pitomost, da bi zavaralo svoje
neprijatelje. Daleko ste vi od krotkosti, daleko od odluke da se svima
sklanjate sa puta. U vama se krije masa usijane lave koja non-stop ključa. Vi
ste vesto zauzdavani vulkan koji čeka trenutak da se aktivira. A kada dođe
do erupcije, mnoge ljude će zaboleti glava.
Tišina, koja je nastupila, bila je potpuna. Nije se čuo nijedan zvuk, nije se
mogao naslutiti nijedan pokret. Nora i Aron su gotovo zaustavili disanje,
dok su nepomično sedeli na svojim foteljama. Jedino što je Nora osećala
bila je predaja, konačna predaja, koja se samo pravim čudom mogla
preobratiti u pobedu. U ruci nije više imala nijedan adut, u telu više nije
imala snage.
Patnja je izvesno bila pred njom, kao ženom. Poraz je bio iza nje, kao
socijalnog radnika.
S obzirom daje Aron ćutao, Nora se još jednom oglasila tupim, otegnutim
glasom. - Međutim, kada bih.to upisala u vaš dosije, detektiv Mekfirson bi
vam pripretio prutićem, a sve njegove pretnje se redovno ostvaruju.
 Odgurnula je fotelju od stola, oduprla se rukama o njene ručke i ustala.
Uzela je fasciklu sa stola, prošla pored Arona koji je i dalje nepomično
sedeo i izašla iz kancelarije.
Ušla je kod Pita Koltridža i sela na stolicu do njegove, nadnoseći se nad
tekst, koji joj je pokazivao.
Nije uspela da pročita nijedno slovo. Oči su joj bile zamućene suzama.

VIII
- Zovem samo da proverim da li sigurno dolaziš na večeru - Medlin je
raspoloženo cvrkutala u slušalicu. - Mirni i Eni celo jutro skaču oko mene,
pitajući koliko je sati preostalo do tvog dolaska.
Nora nije znala šta bi rekla svojoj snahi. Pitanje koje joj je postavila, bilo je
upravo ono kojim se i sama mučila tokom tog, ali i tokom prethodnog
dana.« Njena prvobitna namera da ostane kod kuće i izbegne odlazak na
večeru nije se moglo, smatrati kukavičlukom. Bio je to jedini mogući način
da zaštiti sebe od dodatnih razočarenja, da sačuva snagu za Aronove
redovne posete Centru.
- Nora... - Medlin je tiho pozvala. - Reci mi, da li osećaš nešto prema
Aronu?
- Da - priznala je kratko, znajući da nema razloga da laže Medlin.
- Tako sam i mislila - reči koje je Medlin izgovorila, gotovo su se utopile u
njen uzdali. - Bilo je nečega među vama, onoga dana, kada sam vas zatekla
u kancelariji. Nešto je prosto mirisalo u vazduhu. On je fantastičan, pot-
puno te razumem zbog onoga što osećaš.
- Znam da bi trebalo da ti ponudim pomoć za spremanje večere, ali bojim
se da nisam najpribranija - Nora je namerno skrenula temu. Zašto bi pričala
o svojoj ljubavi?
Medlin se kratko zasmejala. - Već sam postajala ljubomorna ua tvoju
pribranost, promišljenost i staloženost. Bio je red da i ti izgubiš deo svoje
uobičajene sigurnosti.
Bila je to prijateljska opaska i Nora je prihvatila kao takvu. Obećala je da
će doći na večeru, a onda je završila razgovor sa Medlin.
 Sačekala je da se spusti veče, a onda se istuširala i obukla pantaloue i
džemper. Nijednog trenutka nije pomislila kako bi trebalo da se dotera,
kako bi trebalo da izgleda lepo. Elegantna garderoba, namontirana frizura i
napadna šminka ništa ne bi promenilo u njenom i Aronovom odnosu. Oni
su i dalje bili na suprotnim stranama, oni su i dalje bili u nemilosti
okoluosti koje su nalagale da i dalje sarađuju.
Nije mogla da objasni mirnoću koja je vladala u njoj, kada je pozvonila na
vrata Najdželove kuće. To nije bilo prvi put da Nora tako reaguje na stvari
koje su bile neminovne i ona bi se uvek, u takvim situacijama, pitala da li je
mirnoća rezultat njene racionalnosti ili pak njene slabosti.
Najdžel je otvorio vrata i pozdravio je, a već sledećeg trenutka niz ste-
penište, koje je vodilo na sprat, trčale su Mirni i Eni. Baciie su se Nori u
zagrljaj, nakon čega su počeli.da pljušte poljupci. Nastala je opšta cika i
vriska od dečijili glasova, s obzirom da su obe devojčice želele nešto važno
da saopšte svojoj tetki.
Medlin je istrčala iz kuhinje i povukla ih za ručice. - Hajde, razlaz, pustite
Noru da skine kaput.
- Sačekajte me u vašoj sobi, odmah dolazim - Nora ih je nežno pogurala
ka stepeništu.
Kao po komancii, devojčice su požurile uz stepenište. Prepuna ljubavi,
Nora je gledala kako mlađa devojčica svojim kratkim, punačkim nožicama,
pokušava da savlada visoke stepenice. Bila je potpuno raznežeua tim
prizorom, toliko, da su joj zasuzile oči. Okrenula se ka Najdželu, da bi sa
njim podelila lepotu ljubavi koju su oboje osećali prema devojčicama.
Zastala je iznenađeno, ugledavši Arona, koji je sedeo ležerno zavaljen na
kauču u dnevnoj sobi. U jednoj ruci je držao čašu sa pićem, a drugu je
nemarno prebacio preko naslona kauča. Pomno je gledao u nju.
- Dobro veče - kratko ga je pozdravila, a onda je skinula kaput i dodala
ga svom bratu.
Provirila je na vrata kuhinje u kojoj je Medlin još uvek nešto kuvala.
-Hoćeš li da ti pomognem oko serviranja stola?
- Ako budeš ukrotila ona dva plavokosa čudovišta, tvoj doprinos ovoj
večeri biće nemerljiv dobacila joj je Medlin preko ramena jer je sve vreme
mešala neki sos.
- Da li su devojčice večerale?
- Jesu, neka se malo izlude sa tobom, pa ih smesti u krevet. Krenula je na
sprat.
 - Hoćeš li da popiješ nešto pre večere? - upitao je Najdžel, koji je stajao
pored otvorenog bifea.
- Da. Sipaj mi vermut, sa kockicom leda. Sići ću malo kasnije da ga
popijem.
Nora je ušla u sobu kod svojih sestričina, ali je sve vreme imala pred
očima Aronovo telo, zavaljeno na kauču u dnevnoj sobi. Sve vreme je
osećala dubinu njegovog pogleda, koji je uvek puno govorio, ali nije ništa
otkrivao do kraja.
Čitav sat se zadržala u sobi kod Mirni i Eni. Ni sama nije znala da lije
imalo svrhe odlagati neminovno, ali nije žurila da sedne blizu Arona i da
oseti hladnoću i odbojnost kod njega. Mislila je kako bi lakše podnela
mogućnost da ga nikada više ne vidi, pre, nego tu beznadežnu, ničim
izazvanu netrpeljivost.
Smestila je devojčice u krevet, poljubila ih pre spavanja, a onda sišla u
prizemlje. Prvo je spazila Arona, iako su već i Medlin i Najdžel sedeli u
dnevnoj sobi i ispijali aperitiv, pre večere. Nije se usudila da ga pogleda,
dok je sedala u fotelju i prihvatala čašu sa vermutom koju joj je brat pružio.
- Da li su deca zaspala? - Najdžel je brižno upitao.
- Verujem da jesu. Ali se ne bih iznenadila da nam se ubrzo pridruže, sa
sve spavaćicama i noćnim kapicama - Nora se blago nasmešila.
-Neverovatno kako imaju lak san - rekla je Medlin iznervirano i pružila
svom mužu čašu, da bi joj dosuo još viskija.
- Mislim da su samo radoznale - Nora ih je uzela u zaštitu. - Sasvim je
normalno da ih zanima šta se ovde dešava, s obzirom da njihovi mama i
tata nisu sami.
- E, pa ovde će samo da se večera! - Medlin je dovršila piće i ustala.
-Hajdemo za sto! Bojim se da onaj sos neće ništa vredeti, ako ga budemo
jeli hladnog.
Medlin i Najdžel su zauzeli mesta na uzdužnim krajevima stola, a Nora i
Aron na poprečnim. Sva jela su se već nalazila na stolu, tako da nije bilo
potrebe da neko ustaje i prinosi poslužavnike.
Od prvog trenutka, Nora je jedino mogla da bude svesna činjenice da sedi
veoma blizu Aromi, daje njeno mesto nasuprot njegovog i daje dovoljno da
samo malo skrene pogled i suoči se sa njegovim tamnim očima.
Dugo je oklevala da to učini, a kada je ipak skupila hrabrosti, shvatila je
da Aron izgleda kao daje uopšte ne primećuje.
 Sipala je nešto hrane u svoj tanjir. Već nakon prvog zalogaja bilo joj je
jasno da neće uspeti da pojede ni trećinu od te količine. Osim što nije imala
apetit, osećala je da joj se grlo potpuno steglo. Sipala je punu čašu vode, a
onda je svaki dugo žvakani zalogaj zahvala sa vodom, ne bi li ga lakše
progutala.
Nora je bila srećna što je Medlin u odličnoj formi za razgovor i što je njen
brat pričljiviji nego ikad. Aron je takođe aktivno učestvovao u razgovoru,
ali je bio veoma kratak u izjavama.
Ponašao se kao da Nora nije tu, nijednom joj se nije obratio, nijednom je
nije pogledao. Kada bi to učinio, pogled mu je bio prazan i izgledalo je kao
da gleda kroz nju.
Večera je, što se Nore ticalo, bilo više nego mučna. Borila se sa hranom,
pijuckajući usput vodu u malim gutljajima; borila se da učestvuje u
razgovoru, na kojem je Medlin veoma insistirala; borila se da Aron ne
primeti koliko žali zbog njegove uzdržanosti.
Odbila je da proba desert. Pod izgovorom da mora u kupatilo, brzo je
ustala od stola.
Dugo je gledala svoje tužno lice u ogledalu. Pomislila je na svoju
budućnost i zabrinula se nad tom pomisli. Staje čekalo sem slomljenog srca,
staje mogla da dobije, sem dugih dana ispunjenih čežnjom?
Umila se, pokvasila vrat i još neko vreme provela u kupatilu. Čim je otvo-
rila vrata, začula je glasan smeh, koji je dopirao iz trpezarije. Odahnula je
zbog toga. Bar neće osećati krivicu što prerano napušta večeru.
Krenula je pravo po svoj kaput, obukla ga, a onda na kratko ušla u
trpezariju. - Medlin, hrana je bila veoma ukusna. Hvala ti - brzo je prešla
pogledom po licima Arona i Najdžela, a onda se ponovo zagledala u
Medlin. -Moraću da se oprostim od vas, s obzirom daje sutra ponedeljak i
početak radne nedelje.
Najdžel je uvek poštovao stav svoje sestre i nije insistirao da ona ostane, a
Medlin je ženskim instinktom ocenila staje pravi razlog Norinog odlaska.
Izvinila se Aronu i ustala od stola, da bi ispratila Noru do vrata.
Izašle su napolje i zastale na tremu. Istovremeno su krenule jedna ka
drugoj i zagrlile se bez reči. Nora je bila na ivici sužavali ih je ipak
progutala u sebi. Odvojila se od Medlin i ušla u svoj automobil. Do kuće je
već savladala sav bol koji je obuzeo te večeri.
 IX
Čim je stigla kući, Nora je napunila kadu toplom vodom, penom za
kupanje i mirišljavim solima. Iza nje je bio težak dan i želela je da ga
zaboravi, a nadala se da će joj u tome pomoći topla, mirisna kupka.
Uronila je potpuno u vodu, čak je smočila i kosu, iako joj je bila čista.
Učinila je to nekoliko puta što joj je često pomagalo u situacijama'kada je
osećala veliku napetost.'
Onda je obrisala lice peškirom, stavila ga na ivicu kade i naslonila glavu
na njega. Zažmurila je i pokušala da predoči sebi staje bilo najpametnije da
učini.
Nora nije bila osoba koja se lako predavala očajanju. Nije bila ni toliko
hrabra da bi šugerisala sebi kako je sutra novi dan i kako će joj on doneti
novu sreću.
Ali, nešto je trebalo učiniti, nekako se trebalo izboriti za nastavak
normalnog življenja, bez obzira na nesrećnu i neuzvraćenu ljubav.
Pokušala je da prizove sve stvari koje su činile njen život lepim. Zamislila je
kako će sutra ići metroom na posao, umesto kolima, jer je volela šetnje po
njujorškim ulicama, koje su bile mokre od kiše. Zamislila je umirujući
pogled sa prozora čajne kuhinje i veseli glas njene koleginice Rozi, koja je
uvek bila tako vedra i puna života. Zamislila je...
Uplašeno je odslušala zvuk zvona na svojim vratima, koje je preteče
odjeknulo kroz potpunu tišinu njene kuće. Bližila se ponoć, a ona nikoga
nije očekivala.
Zvono se oglasilo i drugi, a ubrzo i treći put. Nora je ustala iz kade,
obukla mantil za kupanje i uzela peškir, da bi pokupila vodu, koja se cedila
sa njene kose. Srce joj je uznemireno kucalo i izgledalo je kao da će joj
iskočiti iz grudi.
 Izašla je iz kupatila, prošla kroz spavaću sobu i hodnik, a onda usporila
hod i gotovo na prstima prešla razdaljinu do ulaznih vrata.
Pogledala je kroz špijunku i gotovo se srušila od iznenađenja. Pred
vratima je stajao Aron!
Spustila je ruku na vrat jer je srce počelo još snažnije da poskakuje u
njenim grudima. Stegla je kaiš od mantila oko struka, a onda polako
otključala vrata.
Zadrhtala je, suočivši se sa Aronovim licem. Bilo je napeto, smerno i od-
lučno. Od uzbuđenja, ali i od šoka što ga vidi pred svojim vratima, Nora
uopšte nije stigla da se zapita zašto je on došao kod nje.
- Mogu li da uđem? - oglasio se Aron nakon što su se neko vreme samo
posmatrali.
- Naravno - sklonila se sa vrata. - Kako... kako ste saznali za moju adresu?
- upitala je glupo, kao daje to bilo najvažnija stvar na svetu.
Aron je zatvorio vrata i naslonio se na njih. - Nora, moraćeš da pođeš sa
mnom na jedno mesto - po prvi put joj se obratio imenom, bez persiranja.
Još više je razrogačila svoje lepe, kestenjaste oči. - Kako to mislite
„moraću"? Znači li to da nemam izbora? - mucala je.
Gledao je bezizražajno, ali sa očiglednom neumoljivošću. - Naoružan sam.
Ne želim da pokazujem pištolj pred tobom. Molim te, samo uradi ono što
tražim od tebe. Idi se obuci.
Nora je stajala kao paralisana i izgledalo je kao da nema snage da se
pomeri. Bila je bosa; a voda se u kapljicama slivala sa njene kose. Zatreptala
je kratko i zažmurila da bi se pribrala. Razmišljala je grozničavo o
neočekivanoj situaciji u kojoj se našla, pokušavajući da sve sagleda sa
distance. Potražila je odgovor koji joj je nedostajao u Aronovim očima i već
sledećeg trenutka, njeno srce je preplavilo poverenje koje je osećala prema
njemu.
Šta god se desilo, kuda god je vodio, znala jeda je neće povrediti.
Okrenula se i pošla u spavaću sobu. Primetila je da je Aron sledi, ali joj to
nije srne talo. Prišla je ormanu i krenula da ga otvori, ali joj je ruka zastala u
vazduhu.
- Nemoj da otvaraš taj orman. Jednom si mi rekla da imaš pištolj u
spavaćoj sobi.
Aron je video džemper i pantalone koje je nosila kod Najdžela i koje su
bile odložene na bračni krevet. Podigao je odeću i pružio joj je. - Obuci ovo
-kratko je naložio.
 Nora je privila stvari uz sebe, a onda pogledala u fioku noćne komode.
-Treba mi veš - obavestila gaje, ne pomerajući se. Znala je da Aron neće
dozvoliti da ona sama otvori fioku, iz bojazni da u njoj ne krije oružje.
Obišao je krevet, prišao komodi i otvorio fioku. Pred njegovim očima se
ukazaše Norme uredno složene gaćice od pamuka, finog satena i čipke.
Gledao je u taj prizor trenutak duže, a onda je mahinalno podigao jedne
gaćice i pružio joj. Pogledi su im se sreli, pre nego je Aron ponovo zaobišao
krevet i stao kod vrata.
- Pretpostavljam da ne mogu u kupatilo? - upitala je tiho, dok je stajala
okrenuta mu leđima.
- Ne možeš - sačekao je nepokolebljiv odgovor.
Nora je uzdahnula, a onda razvezala široki mantil za kupanje. Pod
njegovom zaštitom je obukla gaćice i pantalone. Sela je na ivicu kreveta i
pustila da joj mantil spadne sa ramena.
Bila je naga do pojasa, njena ogoljena leđa i ramena bili su izloženi
Aronovom pogledu, ali se Nora nije osećala neprijatno, već prirodno i
spokojno. Osećala se kao da se već bezbroj puta skidala pred Aronom, kao
daje on već imao kompletan uvid u to kako njeno telo izgleda.
Navukla je džemper preko glave na golu kožu, a onda ustala i okrenula se
ka Aronu. - Spremna sam - mirno gaje izvestila.
Tračak nežnosti je začas izmenio njegovo lice. - Osuši kosu. Napolju je
veoma hladno.
Krenula je u kupatilo i ostavila otvorena vrata za sobom. Krišom se
nasmešila. Ako je Aron bio kidnaper, onda je pouzdano bio jedini kidnaper
koji je brinuo za svog taoca.
Brzo je osušila kosu i prstima oblikovala frizuru. Pošla je ispred Arona u
predsoblje i tamo obula čarape i duboke cipele. Uzela je kožnu jaknu,
sličnu onoj koju je i Aron nosio i zastala pred vratima.
. On ih je otvorio, uzeo je za ruku i poveo napolje. Lako je stezao njen
članak dok je zaključavao vrata, ali Nora ni najmanje nije sumnjala da bi se
to promenilo, ako bi pokušala da beži.
Spustio je ključ u džep jakne, a onda je poveo prema parkiranim kolima.
Bio je to mrki „mustang" za koga je Nora pomislila daje iznajmljen. Kada je
sela na sedište i pogledala u bezličnu unutrašnjost automobila, to je mogla
sa sigurnošću da zaključi.
 Aron je sa spoljašnje strane zaključao njena vrata, a onda brzo zaobišao
automobil i seo na vozačko mesto. Upalio je motor i krenuo niz pustu
ulicu.

Stigli su na Menhetn kroz desetak minuta. Kada je Aron počeo da vozi

prema ogromnoj, podzemnoj garaži, Nora je shvatila gde je Aron krenuo.
Išao je pravo u svoju firmu! Išao je da potraži papire koje bi dokazali
njegovu nevinost! Išao je ka opasnosti, da bi povratio dostojanstvo i
porodičnu imovinu!
Uznemirila se, ali ne zbog brige za svoju sigurnost, već zbog straha da
Aronov plan ne uspe, zbog mogućnosti da ga neko spreči u tome.
Kada je Aron zaustavio kola, Nora se osvrnula oko sebe. Garaža je bila
gotovo potpuno prazna. Bila je nedelja uveče i dolazak službenika brojnih
kompanija, koje su bile smeštene u srcu Menhetna, očekivao se tek u jutar-
njim časovima.
Aron je izašao iz kola, zaključao svoja vrata, a onda došao do vrata sa
Norine strane. Otključao ih je i širom otvorio. Nora je izašla, a kako je Aron
stajao veoma blizu, gotovo je udarila u njega.
Držao je jednu ruku na vratima, a drugu je spustio na krov automobila,
zagrađujući tako svojim telom prostor oko nje. - Nemoj da bežiš -
opomenuo je bez daha. - Stigao bih te za nekoliko koraka.
Klimnula je glavom u znak razumevanja, dok joj je srce ponovo kao ludo
poskakivalo u grudima. Nije znala staje više doprinosilo toj pojavi:
Aronova blizina, neizvesnost u koju je on išao ili njena nezavidna pozicija.
Aron je sve vreme izgledao kao kip, bio je hladan i potencijalno opasan,
ali mu je glas vidno zatreperio kada je izgovorio: - Moraću da ti vežem
usta...
Izvadio je iz svog džepa čistu, belu tkaninu i prislonio ih uz Norine usne.
Zavezao je krajeve čvora na njenom potiljku i za trenutak zadržao svoje
dlanove na njenom licu. Pogled mu je bio mutan, nedefinisan, ali u njemu
nije bilo mesta za milost.
- Da li možeš da dišeš?
- Ponovo je mogla samo da klimne glavom.
 Da Nora ne bi svojim rukama strgla tkaninu, Aron joj je kanapom vezao
ruke na leđima. Onda je uhvatio oko mišice i poveo uz sebe.
Išli su neko vreme, držeći se zida garaže, a Aron je sve vreme osluškivao
zvuke, koji su povremeno dopirali sa ulice. Prošli su ispod neke rampe i
ušli u široki i mračni prolaz.
Nora je shvatila da Aron odlično zna kuda ide, kada je zastao pred jednim
podrumskim prozorom. Prozor je bio širok i klimav i Aron gaje lako
otvorio.
- Spusti se do ivice - rekao je tiho Nori i pomogao joj da sedne na ivicu
prozora, tako da su joj noge visile u prazno.
Ubrzo je i sam seo do nje, a onda se odupro rukama i skočio na pod. U
podrumu je vladao potpuni mrak, ali je Nora po zvuku koje je proizvelo
Aronovo telo, shvatila da je visina od prozora do poda oko dva metra.
Nije videla kada je Aron ispružio ruke i obuhvatio njen struk. Odigao je
o'd poda na kojem je sedela, a onda je svojim snažnim rukama povukao na
dole i prislonio uz sebe, ublažujući svojim telom inerciju njenog. Lako je
dodirnu la zemlju.
Zagrlio je oko struka i blago privukao uz sebe, da bi uporedo koračali, s
obzirom da je bio potpuni mrak. Zaustavili su se nakon nekoliko metara.
Aron je,izvadio iz džepa malu, noćnu lampu i upalio je. Pred njihovim
očima se ukazaše jaka, čelična vrata, a pored vrata je bio šifrovani alarm.
Potpuno mimo. kao da to radi svakoga dana, Aron je otkucao šifru. Bez
obzira na lakoću kojom je to uradio, Nora je primetila graške znoja na
njegovom licu, koje su govorile da mu nije svejedno. Sačekao je trenutak, a
onda polako otvorio vrata. Neko vreme je držao ruku kao zamrznutu na
kvači, a kada je prošlo vreme za koje se alarm obično oglašavao, vidno je
odahnuo.
Otvorio je vrata, u širini njegovog tela. Provirio je u hodnik iz koga je
dopirala veoma slaba svetlost, a onda je povukao Noru za sobom. Ponovo
su išli kroz neke hodnike, ali su oni već izgledali kao da sačinjavaju
unutrašnjost zgrade. Kako su više napredovali kroz hodnik, svetio je bilo
sve slabije, da bi na kraju ponovo ušli u potpuni mrak.
Počeli su da se penju stepeništem, najpre sa spoljne strane zgrade, a
nakon nekoliko zaobiđenih ćoškova, i sa unutrašnje strane. Aron je brzo
hodao i još brže se peo uz stepenice, ali bi uvek zastao, kada bi shvatio da
Nora gubi korak. Držao je neprestano uz sebe, a posebno je vodio računa
kada bi prolazili pored metalnih pepeljara, koje su stajale uz zidove. Bilo bi
dovoljno da samo jednu zakači nogom i sruši je niz stepenice, pa da
napravi neopisivu buku.
Zastao je pred jednim vratima i pritisnuo kvaku, u želji da ih otvori. S
obzirom daje brava bila zaključana, Aron je izvadio nekoliko metalnih
štapića, koji su očigledno služili za nasilno otvaranje vrata. Ubacio je štapić
u ključaonicu i vesto otključao vrata.
Hodnik u koji su ušli bio je različit od svih kojim su do tada prolazili.
Nora je osetila da je tu bilo sedište Aronove firme i čula joj se dodatno
izoštriše. Upinjala se da nasluti šta se krilo u mraku ispred njih, i
povremeno se nesvesno okretala unazad, kao da je želela da vidi da li ih
neko prati.
Ponovo su krenuli da se penju stepeništem. Debeli tepih pod njihovim
nogama, ublažavao je zvuk njihovih koraka. Popeli su se na poslednji sprat
i zastali. Nora je disala samo na nos i zato joj je bilo teže da povrati dah.
Aron joj je ostavio vreme da uspostavi normalno disanje, a onda je ponovo
poveo pored sebe.
Ušli su u kancelariju koja se nalazila na kraju hodnika, a kada su hteli da
otvore vrata koja su iz te, vodila u drugu kancelariju, ponovo su zastali jer
su bila zaključana. Aron je još jednom posegao za svojim priborom i začas
otvorio vrata.
Brzo je ušao u kancelariju i uveo Noru unutra. Nije joj trebalo mnogo da
shvati daje to nekadašnja Aronova kancelarija. S obzirom da su se prozori
protezah ćelom dužiom bočnog zida, i kroz njih dolazila slaba svetlost
uličnog osvetljenja, moglo se nazreti kako je kancelarija nameštena.
Sve je odisalo luksuzom i visokom elegancijom i zaista je ceo prostor ličio
na mesto na kojem radi predsednik jedne jake kompanije. U kancelariji je
dominirao ogroman, drveni sto, velika kožna fotelja i nekoliko prizemnih
ormana. Po podu je bio prostrt mekani tepih tamnocrvene boje, a pored
prozora su visile draperije nešto svetlije boje.by voki
Aron je počeo da se osvrće oko sebe, a Nora je odahnula, srećna zbog
činjenice da su neopaženi stigli do njegove kancelarije.
Spazio je jednu stolicu i postavio je nedaleko od vrata. Doveo je Noru do
nje i naveo je da sedne. Krajeve kanapa koji je visio s njenih članaka je
vezao za nogare stolice, tako da joj je bilo onemogućeno da ustane. Preko
usana joj je i dalje bila privezana bela tkanina.
 Aron je onda krenuo da otvara jedan orman za drugim. Vadio je klasere i
fascikle i pažljivo čitao njihove sadržaje. Povremeno je palio lampu, ali je
svetlost sa ulice uglavnom dozvoljavala uvid u dokumenta.
Činio je to laganim, nimalo užurbanim pokretima. Čak i kada je prošao
čitav sat, nije pokazivao znake nervoze. Imao je još dosta časova do jutra i
on nije želeo da odustane, dok ne pronađe ono što želi.

*
U jednom trenutku, Noraje pomislila da je Aron pronašao ono što je
tražio. Gledala je iskosa u njegovo lice i shvatila da se potpuno smračilo i
da je stiskao vilice od besa, dok je čitao tekst sa papira, kojeg je držao u
ruci.
S obzirom daje do tada sedeo na podu, ustao je i. lagano odšetao do
aparata za slanje faks-poruka. Izvadio je iz zadnjeg džepa somotskih
pantalona jedan papirić, očigledno sa brojem faksa i još jedan, nešto veći
list papira. Namestio je taj papir, otkucao broj, sačekao signal, a onda
pustio faks. Ubrzo potom, kroz faks je propustio i dokument koji je
pronašao u ormanu.
Kada je to učinio, Noraje primetila da se zgrčio, da se povio napred i bila
je sigurna da se osećao kao da je skinuo veliki teret sa sebe. Spustio je
dokument na sredinu stola, a onda teškim korakom otišao do prozora.
Neko vreme je samo zurio napolje, a onda se oglasio prigušenim glasom.
- Moraćemo da ostanemo ovde do jutra. Upravo sam poslao dokaz o
mojoj nevinosti javnom tužiocu, sa porukom da će ga original čekati na
stolu u ovoj kancelariji, kako bi se uverio da nije u pitanju falsifikat, da
dokaz nisam naknadno pribavio.
Okrenuo se ka Nori i pogledao u nju. - Zato si mi ti bila potrebna. Da
svedočiš kako je dokazni materijal uzet iz Frenkove kancelarije.
To sam već shvatila do sada, pomisli Nora, ne pomerajući se ni za
milimetar. Sedela je pored vrata kancelarije obavijena polutamom, nečujna
i neprimetna. Nijednim trzajem nije negodovala, nijednim gestom nije
odmogla Aronu u njegovom pohodu ka pravdi.
Aron je spustio ruke na dovratak prozora i Noraje gotovo mogla da vidi
kako napetost i nervoza izlaze iz njega. Nakon mnogo godina, ponovo je
mogao da bude svoj. Znala je koliko mu to znači. Prepuna divljenja i
poštovanja, pratila je kako mu se mišići ruku grče, kako mu sa lakim
trzajima odlaze godine u kojima je morao da zaboravi na sebe.
Odupirao se dlanovima o dovratak prozora i držao oborenu glavu, a
onda je pritisak popustio. Grudi su mu se nekoliko puta napele i opustile.
Nakon toga je počeo polako da diže glavu.
Aronovo lice je bilo u senci, ali je Nora znala da gleda pravo u nju. Osetila
je to vrlo dobro, nešto je povezalo njihove ženice, iako ih je zaklanjala tama.
Odjednom se nešto pokrenulo u njoj, predosetila je promenu. Dlanovi su
joj se oznojili pri pomisli na ono što bi moglo da usledi. Raširila je oči,
očekujući da se nešto desi.
I desilo se.
Aron je počeo polako da joj prilazi. Išao je prema njoj, a njegova pojava u
toj tami joj se učini zastrašujućom. Moćna silueta mu se jasno ocrtavala na
osvetljenoj pozadini. Nije mu videla lice, sve dok nije stao sasvim pred nju.
Srce joj je zakucalo jako kada je uhvatila njegov pogled i instinktivno
osetila njegovo značenje. Telom su joj prostrujali talasi topline, jeza se širila
od korena kičme celom njenom dužinom.
Aron je dugo gledao u Norine oči, a onda je lako, sa dva prsta, uhvatio
kraj tkanine kojom su bila vezana njena usta. Počeo je da vuče tkaninu
nadole sasvim polako, milimetar po milimetar oslobađajući, njene usne.
Prvo se pojavila oblina gornje usne, pa donje i na kraju je tkanina skliznula
i preko brade i ostala da stoji olabavljena oko vrata.
Nora je mogla da vrisne, da dozove čuvara, koji je sigurno sedeo negde u
prizemlju zgrade, ali je umesto toga rastvorila usne i podigla glavu. Aron
se nagnuo nad nju i svojim usnama zarobio njene, nežno ih mrveći svojima,
željnim, znalačkim poljupcima.
Oboje su zaječali u istom trenutku, a Nora je osetila kako će vrlo brzo biti
van sebe. Sva se unela u poljubac koji je postojao sve dublji, sve gladniji,
sve zahtevniji. I dalje je bila vezana, telesni kontakt među njima je bio
sveden isključivo na usne i. zato je poljubac bio intenzivan, toliko, da ih je
ostavljao bez daha.
Ne prekidajući poljubac, Aron je počeo da odvezuje Norine ruke. Izborio
se sa kanapima, zategnutih preko njenih članaka i ona je konačno bila u
stanju da slobodno pokreće ruke.
Mogla je da ga udari, da ga odgurne i pokuša da pobegne, ali je umesto
toga savila ruke oko Aronovog vrata i privila se uz njega. Nežno je zagrlio,
i dalje je ljubeći predano, željno. Noraje držala Aronovu glavu među
svojim dlanovima, povremeno mu je vrhovima prstiju prolazila kroz kosu i
beskrajno je uživala u poljupcima koje je razmenjivala sa voljenim
čovekom.
Nije se ustručavala da pokaže koliko joj je lepo. Ispuštalaje iz sebe kratke,
strašću ispunjene uzdahe i sve više se privijala uz Arona. Zudela je da oseti
njegovo uzbuđeno telo sasvim uz svoje, da oseti kolika je snaga njegove
želje, da ga svojim ženstvenim kretnjama navede da je želi još više.
Skinuo joj je jaknu, a ona nije mogla da odvoji ruke od njega. Nestrpljivo
je smakla jaknu sa njegovih ramena, željna da oseti čvrstinu njegovih
grudnih i leđnih mišića pod svojim prstima. Obgrlila je njegova ramena, a
onda je osetila Aronove tople prste na svojoj goloj koži. Povukao joj je
džemper naviše i sa puno žara obuhvatio njene grudi koje su se budile u
njegovim šakama, nudeći mu svu lepotu koju su mogle da donesu jednom
muškarcu. Jeknuo je prigušeno i spustio je na mekani tepih. Noraje odmah
povukla džemper preko glave, i krenula u susret Aronu, ali je on već
spuštao glavu ka ružičastim vrhovima njenih grudi.
Trzaj je potresao njeno telo kada su njegove usne obuhvatile najslađi deo
na njenim grudima. Nije znala kako muške usne mogu da izlude ženu, dok
se naslađuju njihovim glavnim atributima, dok uzimaju i pružaju
zadovoljstvo u isto vreme.
Nora se sva grčila, izvijala, bila je u kompletnoj ekstazi. Aron je morao
potpuno sam da je oslobodi odeće, najpre nju, a potom i sebe. Kada su
ostali bez odeće na sebi,krenuo je da usnama i rukama istražuje njeno telo.
Vrlo brzo, nije bilo mesta na njenom lolu, koje je predstavljalo tajnu za
njega.
Trenutak kompletnog sjedinjena oboje su propratili prigušenim krikom.
Neslućena strast je zagospodarila njihovim telima. vodeći ih kroz ljubavnu
igru svom snagom njihove želje. Norino telo se treslo od neprekidnih
naleta strasti, od žestine ljubavnog zanosa. Ljubili su se neumorno, dok su
im bokovi bili čvrsto spojeni. Rukama su se privlačili sve bliže, njihovi prsti
su bili u funkciji njihovih zadovoljstva, dodirima su pothranjivali ionako
nezasitu želju.
Nora je iznenadila sebe kada je shvatila da jeca u trenutku konačnog,
vrhunskog zadovoljstva, koje je u snažnom naletu, preplavilo njeno telo.
Jecala je od strasti, iz njenog grla su izlazili Čisti izlivi sreće, ushićenja,
neslućenog uživanja.
 Aron je bio podjednako zanesen, podjednako predan strasti koju su
zajednički podelili. Nežno je privio Noru uz sebe i posednički je zagrlio, ne
dajući da se ugasi toplina koju su proizvela njihova usijana, oznojena tela.

*
Sve što je potom usledilo, ličilo je fta visoko estetizovani ljubavni film, sa
mnoštvom slobodnih erotskih scena. Nora nikada nije doživela ništa slično
tome, shvatila je daje njena seksualnost bila probuđena tek te noći, u
strasnom zagrljaju muškarca koga je obožavala. Bila je potpuno posvećena
njihovoj ljubavnoj igri, prepunoj neumornih milovanja i sladostrasnih
ritmova.
Aron je posedovao neiscrpnu mušku snagu, njegova žudnja za njenim
telom je bila neutoljiva. Malo se odmarao između dve ljubavne igre, a onda
bi iznova počinjao sa upornim osvajanjem njenog tela, njene duše.
Nora se u jednom trenutku upitala šta je razlog njegovom neumornom
vođenju ljubavi. Nije se ustručavala da prihvati mogućnost da je to
posledica njegovog petogodišnjeg boravka u zatvoru, u kojem je bio
uskraćen za žensko društvo. Čak i to bilo istina, Nora nije stizala da žali
zbog toga. Želela je da iskoristi noć u kojoj je gorela, u kojoj je njeno telo
potpuno pripadalo Aronu.
Sredinom noći, Aron je podigao od poda, preneo u svom naručju do stola,
a onda je nežno spustio na njegovu površinu. Nora je osetila pod svojim
leđima papir, na kojem je bio dokaz Aronove nevinosti. Prošlo joj je glavom
da je to način na koji Aron iskazuje trijumf nad okolnostima koje su bile iza
njega, i one koje su tek trebalo da se dogode. Bio je to njegov nekadašnji
sto, koji mu je besramno oduzet, bio je to papir koji će mu doneti sigurnu
pobedu, a na papiru je ležala žena koja je predstavljala njegovu poslednju
prepreku do slobode, žena koju je već osvojio i koja će raditi samo ono što
on bude tražio.
Pobunila se blago i pokušala da se pridigne, ali je Aron svojim telom
prikovao za sto, a već sledećeg trenutka je njena želja ponovo bila vrela,
ponovo je tražila zadovoljenje.
Malo posle toga je seo na svoju nekadašnju kožnu, udobnu fotelju,
smestio je u svoje krilo i počeo a oblikuje njeno telo prema svojim
potrebama. Nora je ponovo pomislila a je to bio još jedan način da Aron
iskaže svoj trijumf nad situacijom, ali ga je, bez obzira na tu tešku misao,
zagrlila oko vrata i krenula da ga izaziva povremenim dodirima svojih
grudi sa njegovim, pre nego bi se potpuno spojili, pre nego bi ulegla u
njega.
Tokom te duge noći, u kojoj nisu št'edeli energiju, nisu razmenili nijednu
reč. Bez obzira na to, njihova tela su ostvarila savršenu komunikaciju.
Kada je osvanulo rano jutro bili su iscrpljeni, ali ne i zasićeni.

X
Nekoliko minuta nakon osam časova, Aron se obukao, a onda pomogao
Nori da i ona to učini.
- Moraću ponovo da te vežem - rekao je nežno, ljubeći je u obraz.
-Razumeš zašto to moram da uradim, zar ne?
Klimnula je glavom i sama otišla do stolice za koju je već bila vezana tog
jutra. Znala je da Aron ne želi da je kompromituje, da ne želi da dozvoli da
neko manipuliše sa njenom pozicijom u toj priči. Ona je trebalo do kraja da
zadrži ulogu taoca i da nikako ne dozvoli da je proglase za saučesnika.
Aron je vezao njene ruke, ponovo joj stavio maramu preko usta, a onda je
poljubio u čelo, razmakao joj šiške i čučnuo na kratko pred nju. Gledali su
se pravo u oči, koje su govorile same za sebe i po prvi put od kada ga je
Nora upoznala, Aron joj se nasmešio beskrajno nežno.
Uputila mu je pogled prepun ljubavi i ohrabrenja. Čula su se komešanja
po hodnicima, i Aron je prišao prozoru i zagledao se kroz njega.
Ubrzo su Menhetnom odjeknule sirene policijskih kola, koja su se sve više
približavala zgradi u kojoj su se nalazili. Bio je to znak da je javni tužilac
pročitao faks i da je krenuo na lice mesta.
Aron je bio beskrajno miran kada su naoružani policajci uz neopisivu
viku upali u kancelariju. Naredili su mu da podigne ruke i pretresli su ga. S
obzirom da nisu pronašli oružje kod njega, Nora je tek tada shvatila da
Aron uopšte nije imao pištolj kod sebe i da je pretnja koju je njoj upućivao
bila blef.
 Stavili su mu lisice na ruke, a jedan mladoliki detektiv je odmah krenuo
da odvezuje Noru. - Da li ste povređeni gospođice? - upitao je, pošto je
skinuo tkaninu sa njenih usta.
- Nisam - rekla je kratko, ali ubedljivo.
- Možete li da stojite? Koliko dugo ste vezani?
Nekoliko minuta, prođe Nori kroz glavu, ali je umesto toga rekla.
- Nekoliko sati. Mogu da stojim - slagala je, s obzirom da su joj kolena i
dalje podrhtavala, što je bila posledica strasne noći koja je bila iza nje.
Osećala je neopisivu žeđ, ali je odlučila da ne popije vodu, sve dok ne
ostane sama.
U kancelariji je poslednji ušao krupni, prosedi čovek, u dugačkom kišnom
mantilu. - Ponovo se srećemo, gospodine Ficdžerald - obratio se Aronu, a
onda je pogledao u Noru, koja je glumila da masira članke na rukama. - Ko
je ova žena? - upitao je detektiva, koji je stajao pored Nore,
- Zatekli smo je vezanu za stolicu, gospodine Furlong - objasnio je
detektiv.
- Da li ste bili kidnapovani? - Furlong je strogo pogledao u Noru. -Jesam -
potvrdila je.
- Da li želite da podnesete tužbu protiv gospodina Ficdžeralda?
-Ne želim.
Furlong je skupio pogled i sumnjičavo pogledao u Noru. - U kakvom, ste
svojstvu sa gospodinom Ficdžeraldom? Zašto je baš vas odabrao da mu
budete talac?
- Ja sam socijalni radnik, koji je bio zadužen za njegov nadzor, na uslovnoj
slobodi - objasnila je.
- E pa upravo je prekršio tu uslovnu slobodu! Hajde, da vidimo, gde je
onaj dokument?
Pogledao je na sto, ugledao, papir na njemu, podigao ga i počeo da čita.
Izgledalo je kao da su svi u kancelariji zaustavili disanje.
Apsolutna tišina je potrajala još neko vreme, a onda su se svi iznenađeno
trgli kada je u kancelariju utrčao vitak, visok, čovek u tamnobraon
poslovnom odelu. Nora je ustuknula, prepoznavši u tom izbezumljenom
čoveku Frenka Ficdžeralda.
- Ti!? - povikao je, ugledavši Arona. - Želim da se moj brat pod hitno
uhapsi! - počeo je da viče na sav glas, gledajući redom sve policajce. - Želim
da ga tužim za neovlašćen ulaz u ovu zgradu, za uzurpaciju moje
kancelarije, za nedozvoljeno preturanje po jposlovnim papirima! - zastao je,
sav zadihan, a onda se prodrao još jače: - Želim da se ovaj čovek ponovo
smesti u zatvor!!!
Pokazao je prstom na Arona, koji je izgledao savršeno miran. Bez ijedne
emocije na svom licu, gledao je čoveka koga je nekada smatrao za brata.
Frenk je tada skrenuo svoj mržnjom zamućen pogled sa Arona na Noru.
Potpuno neočekivano, nasrnuo je na nju. vičući: - Ti! Znam ko si ti! Ti si mu
pomogla!
Do tada potpuno miran, Aron je instinktivno pokušao da se otrgne iz
stiska dvojice snažnih policajaca, koji su ga čvrsto držali ispod ruku.
Međutim, pre njega je reagovao detektiv i zaštitio Noru svojim telom.
Savladao je potpuno razgoropađenog Frenka i grubo ga gurnuo na zid.
Nora je iznenađeno posmatrala razvoj događaja sa Aronovim bratom.
Nikako nije mogla da razume kako je Frenk nju povezao sa celim slučajem,
zbog čega je izjavio da zna koje ona. Trenutak kasnije, doselila se koja je
osoba mogla da ga izvesti o svemu: Šeron Tvid. Jedino je ona pokušala da
stupi u kontakt sa Aronom i jedino se ona obratila direktno Centru, a
samim tim i njoj.
- Polako, gospodine Ficdžerald - rekao je Furlong, gledajući u Frenka. -Ne
rasipajte snagu. Po onome što vidim na ovom dokumentu, moraćete dobro
da se potrudite da mi objasnite neke stvari.
Pogledao je u mladog detektiva, a onda mahnuo papirom. - Vodite ih.
Braći pročitajte prava, a gospođicu zamolite da krene u stanicu i potpiše
izveštaj.
Aron i Frenk su krenuli ka prizemlju sa lisicama na rukama i uz policijsku
pratnju, a Nora je išla dosta iza njih, uporedo sa mladolikim detektivom.
Prolazili su usred špaiira službenika, koji su stajali sa obe strane hodnika i
ćutke posmatrali čudnu povorku ljudi.
Kada su sišli u prizemlje, zastala je zapanjeno. Ispred ulaza u zgradu bila
je okupljena gomila novinara i foto-reportera, koji su svojim tajnim kanali-
ma, saznali šta se dešćivalo u „Herdenu" i odlučili da dođu na lice mesta,
ne bi li dobili izjavu.
Čitav policijski odred je morao da ih zaštiti, dok su od izlaza iz zgrade
koračali ka parkiranim policijskim kolima, spremnim za polazak. Sve troje
su ušli u različita kola, koja su ih ubrzo odvezla do stanice u 42. ulici.

*
 Nora više nije viđela Arona. On je odveden u pritvor, a ona je zadržana
tek toliko da da izjavu i potpiše zapisnik. Obezbedili su joj prevoz do kuće,
ali su samo prošli pored nje, kada su ugledali nekoliko novinara, kako je
čekaju pred ulazom.
Začudila je njihova informisanost i ekspeditivnost. Pomislila je na Arona i
upitala se čiju će stranu mediji držati. Zamolila je policajca da je odveze do
Najdželove kuće.
Izgleda daje ceo događaj bio emitovan na televiziji, s obzirom da su i
Medlin i Najdžel imali smrtno zabrinuta lica. Kada su je ugledali na svojim
vratima, vidno su odahnuli i počeli naizmenično da je grle.
Ispričala im je ukratko šta se dogodilo, a onda ih zamolila daje ostave
malo samu. Nalazila se na ivici izdržljivosti, bila je umorna i pospana. Dala
je Medlin ključ od svoje kuće i zamolila.je da ode tamo i donese joj nešto
garderobe.
Potom je otišla u slobodnu sobu na spratu, okupala se i legla na krevet
Pomislila je kako je dobro što su devojčice u vrtiću, a već sledećeg trenutka
je utonula u duboki san.
Probudila se kasno tog popodneva, kada je začula tiho kucanje na vrati-
ma. - Da? - javila se sanjivo.
Medlin je provirila u sobu. - Morala sam da vidim da li si dobro. Spavaš
već dosta dugo.
- Dobro sam - uspravila se na jastuku i povukla pokrivač do brade. - Kako
su deca?
-Još uvek im nisam rekla da si ovde. Znaš i sama da bi odmah uletele u
sobu i probudile te. - Medlin je privukla stolicu do kreveta i spustila se
umorno na nju. Izvadila je cigarete iz kutije, upalila jednu i željno povukla
dim. - Neće ti smetati, nadam se?
- Neće - Nora je odmahnula glavom i zagledala se u tavanicu. Aron... Šta
li se dešava sa njim? Srce joj se steglo pri pomisli da bi nešto moglo da
krene suprotno od njegovih očekivanja. Suze su joj pokvasile oči.
- Nora, - Medlin je počela taktički - šta se zaista dogodilo u onoj zgradi?
Nora je progutala suze. - Celu noć smo vodili ljubav...
- Celu? Celu noć? - Medlin se prokašljala i popravila frizuru jednim
nervoznim pokretom. - A ja sam se jutros tako uplašila za tebe...
- Zašto, Medlin? Mislila sam da i ti i Najdžel verujete Aronu.
 - Verujemo, ali trebalo je da čuješ jutarnje vesti: bivši zatvorenik na
uslovnoj slobodi, taj i taj, kidnapovao je sinoć tu i tu, i drži je kao svog
taoca u zgradi kompanije „Herden", koja je vlasništvo njegovog brata.
- Nijednog trenutka se nisam osetila kao talac. Sve je izgledalo kao otmica,
ali sam sve dobrovoljno radila.
- O, da , verujem ti... - Medlin je povukla još jedan snažan dim u sebe.
-Njemu je teško odoleti. Da li je rekao da te voli?
- Ništa mi nije rekao...
- Kako to misliš, ništa?
- Nijednu reč. Nisam sigurna da je naše vođenje ljubavi bilo rezultat
onoga što on oseća prema meni.
- A šta bi moglo da ga... da ga... inspiriše cele noći, ako ne ljubav?
- Ne znam. Prilično sam zbunjena, Medlin - Nora je ponovo osetila kako
joj suze naviru na oči. - Nisam sigurna da li će Aron ikada više poželeti da
me vidi...
Medlin joj je stegla šaku i pogledala je sa razumevanjem. Tada se čulo
diskretno kucanje o vrata. Sledećeg trenutka, Najdžel je stidljivo provirio u
sobu. - Mogu li da uđem?
- Uđi, molim te - Nora je instinktivno pružila ruke ka svom bratu i on je
prišao njenom krevetu i zagrlio je.
- Sa kim su deca? - Medlin je brižno upitala.
- Tvoja majka je upravo došla - objasnio je Najdžel i ispravio se. Seo je na
ivicu kreveta. - Kako si spavala?
- Dobro, hvala ti.
- Upravo dolazim iz policijske stanice...
Nora se pridigla u krevetu i zagledala se u Najdžela.
- Sreo sam se sa Aronom. Ponudio sam da platim kauciju za njega, ali je
on odbio, ne želeći da me uvlači u rizik. Rekao je da je izdržao pet godina i
da će izdržati još malo, a nakon toga će zauvek biti slobodan. Pitao je za
tebe, Nora...
Spustila je lice na raširene prste i zajecala glasno. Neizvesnost koju je
osećala u sebi, povodom Aronove sudbine, iscrpla je i poslednju kap snage
iz nje. Bacila se na jastuk i predala se grčevitom plaču.
Najdžel je zbunjeno pogledao u Medlin, a ona mu je dala znak očima da
će mu sve objasniti.
Izašli su polako iz sobe, želeći da ostave Noru da se primiri i sabere. Nisu
ni slutili koliko će joj to biti teško.
 XI
Nora je provela nekoliko dana u Najdželovoj kući jer su njenu i dalje
opsedali novinari i foto-reporteri. Čitava stvar nije gubila na aktuelnosti, s
obzirom da je javni tužilac insistirao da ponovnom pokretanju procesa i to
za neobično kratko vreme. Novinari su opsedali čak i Centar za socijalni
rad u Kvinsu, iako je Nora od Nila Vitona dobila nekoliko slobodnih dana,
tokom kojih se nije pojavljivala na svom radnom mestu.
Najdžel je svakodnevno obilazio Arona. Od njega je saznao da je Frenk u
pritvoru, pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja, podmetanja
lažnih dokaza i opstrukciju rada tužilaštva. Očekivao se čitav niz hapšenja
ljudi koji su pomogli Frenku pri usmeravanju sredstava koja je Aron
odredio za plaćanje poreza.
Nora je takođe želela da poseti Arona, ali je znala da bi mu time samo
odmogla u predstojećoj istrazi irkojoj je ona trebalo da odglumi
nepristrasnog svedoka. Ako bi ga posetila, to bi bio nedvosmisleni znak
njene naklonosti, što bi ugrozilo Aronom poziciju.
Suđenje je otpočelo u sredu, deset dana nakon incidenta u zgradi. Frenk
Ficdžerald se okružio nekolicinom najboljih advokata, koji su se u tom
trenutku mogli angažovati, na teritoriji Sjedinjenih Američkih pržava. Još
uvek je bio jedini koji je raspolagao porodičnim bogatstvom i mogao je da
obeća svojim advokatima bogatu nagradu za izvojevanu pobedu.
Sa druge strane, Arouu su se javili njegovi stari advokati, koji su odlučili
da ga dobrovoljno brane, s obzirom da su imali jak adut u rukama, u vidu
dokumenta koji je Aron uzeo iz kancelarije i prosledio tužiocu.
Nora se nije iznenadila kada je dobila poziv da svedoči na suđenju.
Međutim, iznenadila je činjenica što jc dobila dva poziva: jedan od odbrane
ijedan od tužioca. To je značilo da je i jedna i druga strana smatraju za
svedoka čije bi svedočenje išlo njima u prilog.
Uplašila se te nelogičnosti, shvativši da će od onoga što bude rekla na
sudu umnogome zavisiti ishod novootvorenog procesa.

*
Došla je u sud u društvu Medlin i Najdžela. Na glavi je imala maramu i
tamne naočare, da bi zaštitila svoj identitet i prošla neopaženo do sudnice.
Nakon mnogo vremena, obukla je uzanu crnu suknju do kolena, svilene
čarape i cipele sa visokim potpeticama. Gornji deo kostima je predstavljao
odlično skrojen uzani blejzer, ispod kojeg je obukla belu bluzu. Našminkala
se blago i gelom oblikovala kosu.
Upravo su ulazili u sudnicu, kada je neko lako dodirnuo po ruci.
- Gospođo Grifin?
Nora je pogledala u mladog, zgodnog muškarca, koji je gledao prijateljski.
- Da? - osećala je da treba da mu se javi.
-Ja sam Stjuart Etkins, Aronov advokat. Da li bih mogao da razgovaram
sa vama?
- Naravno.
Objasnila je Medlin i Najdželu da će im se uskoro pridružiti u sudnici, a
onda pošla za advokatom, koji joj se susretljivo smešio.
Zastali su iza jednog od mnogobrojnih stubova. Nora je skinula naočare i
upitno pogledala u advokata.
- Aron bi me ubio kada bi znao da sada razgovaram sa vama. Od početka
sam želeo da stupim u kontakt sa vama, ali mi je on striktno naredio da vas
ne uznemiravam i da nikako ne utičem na vas.
- O čemu ste želeli da razgovaramo?
- O mnogo čemu. Naravno, sada za to nemam vremena. Hoću da vam
kažem da se desio strašan gaf i da ćete prvo biti prozvani kao svedok
optužbe. Drugim rečima, Frenkovi advokati će pokušati da iskoriste vaše
svedočenje i ospore verodostojnost spornog dokumenta. Želim samo da
vas upozorim da budete veoma oprezni. Biće krajnje laskavi i zavodljivi i...
- Nema potrebe za tim objašnjenjima, gospodine Etkins. Savršeno mi je
jasno šta me očekuje u sudnici. Imam nameru da govorim samo istinu, a sa
istinom niko ne može da manipuliše.
 Stjuart Etkins je pogledao Noru sa mešavinom divljenja i straha, ali iz
njenog odgovora nije mogao da nasluti kome će ona biti naklonjena. Još
neko vreme je gledao u Noru koja je odmicala hodnikom ka sudnici, a
zatim je i on polako pošao za njom.
Nori je zastao dah kada je otvorila vrata sudnice. Po prvi put se našla u
jednoj sudnici u svojstvu učesnika procesa.
Vratar na ulazu je zatražio njen poziv, pročitao sa njega ime, a onda je
uputio na sedište sa desne strane, na kojoj se nalazila Frenkova klupa,
njegovi advokati i prijatelji. Mislila je da se pobuni, a onda se setila reči
Stjuarta Etkinsa, koji joj je objasnio grešku načinjenu u protokolu.
Sela je na prvo sedište do prolaza, kao daje želela da bude što bliže
klupama koje su se nalazile iza one na kojoj je trebalo da sedi Aron.
Potražila je pogledom Medlin i Najdžela i nasmešila im se. Već sledećeg
trenutka, osmeh joj se zaledio na usnama. Na prvoj klupi iza ograde koja je
delila učesnike u procesu i publiku, ugledala je Šeron Tvid! Srce joj je bolno
poskočilo u grudima. Na trenutak je obuzela prava panika. Da li je Aron
pozvao da bude tu, uz njega, dok traje suđenje, zapitala se. Da li je ona bila
njegova tajna ljubav, koja više nije imala razloga da se skriva?
Skinula je maramu sa glave i popravila kosu. Trudila se da zadrži
prisebnost, znajući koliko joj je ona potrebna. Trudila se da ignoriše
prisustvo atraktivne plavuše u sudnici, ali se njen pogled neprestano
zaustavljao baš na toj ženi. Nora je shvatila da bi joj veza između Šeron
Tvid i Arona donela ogromnu bol. Zar je moguće da će otići baš sa njom, da
će sa svojom bivšom verenicom započeti novi život?
Sve je bilo otvoreno, sve je bilo moguće. Zašto bi bilo toliko neverovatno
da se Aron venča sa ženom koju je nekada voleo, toliko, da je odlučio da
živi sa njom? Aron će pouzdano želeti da iznova pridobije sve što je nekada
bilo u njegovom posedu, uključujući i ženu, kojoj je poklonio verenički
prsten.
Nora ga nije poznavala dovoljno, da bi predvidela njegove životne
poteze. Sve stoje znala o Aronu, dopiralo je pravo iz njenog srca: ono ga je
proglasilo nevinim, ono gaje zavolelo, ono mu je pružilo poverenje.
Njeno srce je čak i tada, dok je sedela pognute glave u sudnici, predosetilo
Aronov dolazak. Pre nego su se ijedna vrata otvorila, Nora je znala kroz
koja će Aron proći.
Ubrzo ga je ugledala. Ušao je u sudnicu sa lisicama na rukama i u pratnji
dvojice stražara. Jedan mu je otključao lisice i Aron se rukovao sa svojim
advokatima, a potom im se pridružio za stolom, da bi obavili poslednje
konsultacije.
Nora nije bila svesna da joj je lice nasmešeno. Nije bila svesna da se u
njeno telo uselio kompletan mir, savršena harmonija i optimizam. Sve je to
u njoj izazvalo Aronovo prisustvo i Nora je mislila: kada je on tu, sve će biti
dobro.
Prepuna ljubavi, gledala je u njegovu crnu kosu. Aron je bio u beloj
košulji i elegantnom, crnom odelu i izgledao je neverovatno privlačno.
Uhvatila je na čas njegov profil i prepoznala u izrazu njegovog lica jednu
novu snagu, jednu novu uverenost.
To je dodatno motivisalo i ona se spokojno naslonila na svoje sedište.
Suđenje je trajalo već dva časa. Za to vreme, ispitivani su Frenkovi
saučesnici, koji su svi od reda odbijali da priznaju umešanost u navode
optužnice. Istovremeno su svojim iskazima zastupali Frenka, tvrdeći da je
dokument, kojim je odbrana neprestano mahala, samo dobro urađen
falsifikat.
Sudija je prekinuo niz iskaza Frenkovih saučesnika, insistirajući da se što
pre ustanovi poreklo spornog dokumenta.
- Potpuno ste u pravu, poštovani sudijo - licemerno se složio Vernon
Prajs, Freiikov advokat. - Pozivamo na svedočenje gospođu Noru Grifin.
Nora je ustala sa svog sedišta i ležernim, elegantnim koracima došla do
mesta sa kojeg su govorili svedoci. Odslušala je uputstvo službenika suda,
potvrdila da će govoriti istinu, a onda je sela na stolicu i hladnokrvno
pogledala u Prajsa.
Osećala je Aronov pogled na sebi, ali je uspela da mu ga ne uzvrati.
Osećala je Frenkov pogled, pun mržnje i besa, ah je uspela da ga otrpi.
Prajs je prišao njenom boksu, teatralno pljesnuo rukama i nasmešio joj se
šarmantno. - Budite ljubazni, mlada damo, i predstavite se. Recite nam
svoje ime i gde radite.
- Zovem se Nora Grifin. Radim u centru za socijalni rad, koji se nalazi u
Kvinsu.
- Lep kraj, ako mene pitate - Prajs se još jednom iskezio. - Otkrijte nam,
kada ste prvi put upoznali gospodina Arona Ficdžeralda.
- Gospodin Ficdžerald se prijavio Centru 11. novembra.
-I? Bio je dodeljen vama?
-Ja sam bila socijalni radnik, zadužen za njegov nadzor, u vreme trajanju
uslovne slobode.
 - Opišite nam ponašanje gospodina Ficdžeralda, za to kratko vreme, koje
je proveo pod vašim nadzorom.
- Prigovor! - Stjuart Etkins je skočio sa svoje stolice. - Mislimo da to nije
bitno za ovaj slučaj.
- Naprotiv! - Prajs je visoko podigao ruku u kojoj je držao olovku. - Po
našim izvorima, gospodin Aron Ficdžerald je izazvao jedan incident u
prostorijama Centra. Ispričajte nam o tome, gospođo Grifin.
Nora je pogledala u sudiju Ralfa Pitersona. - Odgovorite na pitanje -
sugerisao joj je blago.
- Ponašanje gospodina Ficdžeralda je bilo besprekorno. Prihvatio je sve
instrukcije i striktno ih se pridržavao. Što se tiče incidenta, bojim se da ćete
detalje morati da saznate od vašeg izvora...
- Gospođo Grifin - Prajs je prosto otpevušio njeno ime. - Nemojte da da
ste pod zakletvom... - pljesnuo je rukama. - Dobro, idemo, dalje. Dakle,
opišite nam šta se desilo u noći 27. novembra.
- Gospodin Ficdžerald me je pod pretnjom oružjem odveo protiv volje u
zgradu u kojoj je radio, tačnije, u njegovu kancelariju...
- Da li ste pokušali da pružite otpor? - prekinuo je Prajs.
- Ne. Nisam.
- Zašto?
- Kao što sam rekla, bilo mi je zaprećeno oružjem...
Prajs je podigao jedan papir visoko u vazduh. - Ovo je zvanični policijski
izveštaj. U njemu piše daje gospodin Ficdžerald bio nenaoružan. Kako to
objašnjavate, gospođo Grifin?
- Bila sam uverena da je naoružan, ali da ne želi da poteže pištolj na jednu
ženu.
- Zašto mislite da je krio oružje?
- Prigovor! - skočio je Stjuart Etkins. - Svedok je već odgovorio.
- Neka odgovori još jednom - utišao gaje sudija Piterson.
- Drugim rečima, gospodin Ficdžerald je džentlmen - pojasnila je Nora
svoj prethodno izrečeni stav. - Njegovi džentlmenski nadzori mu nisu
dozvolili da uperi cev u mene.
- Ho, ho, ho - Prajs se podrugljivo iscerio. - Džentlmeni kupuju ruže i sitne
poklone svojim partnerkama, a ne otimaju ih i ne vezuju za stolice.
- Ja nisam partnerka gospodina Ficdžeralda - Nora je osetila zamku i brzo
se izvukla iz nje. Primetila je da je Etkins zadovoljno klimnuo glavom.
 - Možda sam se pogrešno izrazio. Vi ste njegova ljubavnica! Nora je
ćutala, nepromenjenog izraza lica.
- Odgovorite, gospođo Grifin - nastavio je Prajs. - Da li ste vi ljubavnica
Arona Ficdžeralda?
- Prigovor! - Stjuart Etkins je skočio na noge. - Ne vidimo zašto je to bitno
za slučaj!
- Poštovani sudijo, namera mije da dokažem da je gospođa Grifin
dobrovoljno učestvovala u ovoj prevari. Na taj način se automatski dovodi
pod sumnju verodostojnost dokumenta.
- Preformulišite pitanje - naložio je sudija.
Prajs je stao pred Noru i široko se nasmešio. Prekrstio je ruke preko
stomaka i klatio se na stopalima. - Gospođo Grifin, niko vam ne bi mogao
zameriti na vezi sa gospodinom Ficdžeraldom, iako se to najstrože kosi sa
etikom koju podrazumeva vaše radno mesto. Više je nego očigledno da je
on jedan vrlo markantan muškarac. Čak je i moja žena insistirala da budem
blag prema njemu.
Nora nije izdržala i zvonko se nasmejala na Prajsovu primedbu. Onda je
pokajnički stavila ruku na grudi i okrenula se ka sudiji. - Izvinite, molim
vas.
Međutim, Medlin je u publici reagovala na isti način kao i Nora, što je
iniciralo opštu buru smeha. Sudija je lupio čekićem po drvenom postolju i
ponovo je zavladala tišina.
Prajs je stao pred Noru i lupio dlanovima o ivicu boksa za kojim je sedela.
Pogledao je besno. - Ako negirate da ste u vezi sa optuženim onda nam bar
objasnite zbog čega niste podneli tužbu posle kidnapovanja, pretnje
oružjem i maltretiranja vezivanjem?! - otišao je do svog stola i ponovo
podigao policijski izveštaj. - Ovde je vaša izjava, potpisana neposredno
posle oslobađanja, kojim se odričete mogućnosti da tužite svog kidnapera!
Zašto niste podneli tužbu?! Ja ću vam reći zašto! Zato što ste sve unapred
isplanirali!
- Prigovor - Etkins se oglasio sa klupe. - Gospodin Prajs nameće odgovor
svedoku.
- Prigovor se usvaja! - oglasio se sudija Piterson.
Prajs je pomirljivo podigao ruku. - U redu. Zašto niste podneli tužbu? -
ponovo je gledao u Noru.
- Zato što mi ni u jednom trenutku nije pretila realna opasnost.
 - Nemam više pitanja - Prajs je, očigledno iznerviran, otišao do svog
mesta i umorno se sručio u stolicu.
- Da li odbrana ima pitanja za ovog svedoka? - sudija Piterson je pogledao
u Stjuarta Etkinsa.
- Ima - uzvratio je mladi advokat i došao do Nore. - Gospođo Grifin, recite
nam, kako je gospodin Ficdžerald došao do dokumenta, koga je potom
preko faks-mašine poslao javnom tužiocu?
- Gospodin Ficdžerald je dokument pronašao u jednom od klasera,
smeštenih u ormanu, koji se nalazio u kancelariji.
-Nemam više pitanja - Stjuart Etkins je kratko klimnuo glavom Nori i
otišao na svoje mesto.
-Možete istupiti - sudija Piterson se blago obratio Nori, nakon čega je ona
izašla iz boksa, namenjenog svedocima i otišla do klupe, na kojoj su već
sedeli Medlin i Najdžel. Čula je da joj oni nešto govore, videlaje kako je
Frenk gleda sa pretnjom, uhvatila je čak i pogled Šeron Tvid, ali ona nije
bila sposobna da reaguje na sve to.
Jer, tek kada je istupila iz boksa i sela na svoje mesto, doživela je
zakasnelu reakciju stresa, tek je tada osetila paniku. Pomislila je šta bi se
dogodilo da je Prajs insistirao na tome da otkrije da li su oni ljubavnici, šta
bi bilo daje ona pocrvenela ili se zbunila, šta bi bilo da je pogledala u
Arona? Otkrila bi se sva njena ljubav...
A ona je tako želela da mu vidi lice.
Grlo joj se naprasno osušilo i ona je izašla iz sudnice. Otišla je do kupatila,
popila malo vode i osvežila vrat. Naslonila se na pločice i neko vreme osta-
la u tom položaju dišući duboko. Iako je osećala da će se sve dobro završiti,
bila je potpuno iscrpljena. Pomislila je daje pred Aronom još nekoliko
neizvesnih dana, što je nateralo da stisne zube i zaboravi na sebe. Odlučila
je da bude hrabra i ne prepušta se pesimizmu. Nije mogla da razgovara sa
Aronom, i lično mu poželi da istraje, ali je verovala da on može da oseti
deo njenih želja.
Nadala se da će mu one uliti bar malo potrebne snage.

XII
 Dva dana nakon njenog svedočenja, u petak, Nora je sedela u trpezariji
Najdželove kuće i odsutno čitala novine. Medlin i Najdžel su bili u sudu,
devojčice u vrtiću, a dna je mogla samo da skuva ručak i nestrpljivo
iščekuje povratak svog brata i njegove žene. Sve troje su zaključili da bi bilo
pametnije da ona ne prisustvuje suđenju, što je Nora veoma tešno
podnosila. Želela je da bude na licu mesta, da vidi kako se stvari odvijaju.
Kraj suđenja je bio predviđen za sledeću nedelju, do kada je trebalo da se
ispita još nekoliko svedoka.
Upravo je isključivala šporet i želela da se ponovo posveti novinama,
kada je primetila kroz prozor Najdželov automobil. Pogledala je na sat i
začudila se njihovom brzom povratku. Bilo je tek podne, a oni su izašli iz
kuće pre samo dva sata.
Pošla je da im otvori vrata. Medlin je grunula u predsoblje i gotovo se
bacila na Noru. - Pogodi šta ima novo?
- Šta? - Nora je upitala, prepuna nade.
- Frenk je sve priznao!
- Ka... kako... - zamucala je, nema od sreće.
- Još uvek ne znamo, ali pretpostavljamo daje to uradio pod pritiskom
svog advokata, koji je mudro prozreo šta će se desiti do kraja! Verovatno je
sugerisao Frenku da prizna krivicu, kako bi dobio blažu kaznu!
Nora i Medlin su pale jedna drugoj u zagrljaj, a uskoro im se priključio i
Najdžel. Svi su vikali uglas i svi su na sebi svojstvene načine izražavali
zadovoljstvo zbog srećnog ishoda događaja.
Kada su se konačno pustili iz zagrljaja, Nora je nestrpljivo upitala: - Znaci
li to da je Aron slobodan?
-Jeste. Razgovarali smo kratko s njim, po izlasku iz sudnice. Rekao je da
ga čeka veliki posao i da će nam se svakako uskoro javiti - objasnio je
Najdžel i nastavio da prepričava interesantne detalje, ali ga Nora nije
slušala.
Pomislila je kako joj se Aron nije javio, kako joj ništa nije poručio ili došao
daje vidi, i ona se najiskrenije zapitala hoće li ga ikada više videti.
Pogledala je u Medlin i shvatila da i ona oseća njenu dilemu. Prišla joj je i
saučesnički je uhvatila za ruku.
Najdžel je naglo zaćutao, osetivši promenu opšte atmosfere. Uhvatio je
pogled koji su Nora i Medlin razmenjale, a onda je odlučio da se povuče,
želeći da im omogući da nesmetano razgovaraju.
 -To što ti se nije odmah javio ne dokazuje baš ništa - Medlin je požurila da
uteši Noru.
Nora se osmehnula sa gorčinom. - Vrlo dobro znaš da ja nisam osoba koja
se lako zavarava. Ne očekujem bilo kakav znak naklonosti od Arona.
Uostalom, kada sam poslednji put razgovarala sa njim još uvek sam mu
persirala i oslovljavala ga sa „gospodine Ficdžerald".
- Sigurno ćeš ga, posle one noći, oslovljavati imenom - Medlin se šeretski
osmehnula.
- Zar ne razumeš šta hoću da kažem? Zašto bih očekivala nešto od Arona?
Sigurno je mnoge noći proveo sa različitim ženama, ali se ni za jednu nije
vezao.
- S obzirom na njegovu formu, - Medlin je zvučno uzdahnula - ne
sumnjam da je mnoge noći proveo sa mnogim ženama.
Nora je oborila glavu, a kada je ponovo pogledala u Medlin, oči su joj
sijale od suza. - Srećna sam zbog njega. Srećna sam što je konačno slobodan
i što se vraća svom starom životu.
- Ili nekom novom - Medlin se zagonetno nadovezala.
- Reci mi, da lije bio ogorčen nakon oslobađajuće presude? Da li je najavio
tužbu zbog toliko godina bezrazložno provedenih u zatvoru?
- To smo ga i mi pitali, ali je on rekao da samo želi da sve, što ga podseća
na dane u zatvoru, što pre zaboravi.
Uključujući i mene, Nora je tužno pomislila. Još neko vreme je provela sa
Medlin, a onda je otišla u sobu da se spakuje. Pretpostavila je da ispred
kuće više nema nikoga. Suđenje je bilo završeno. Aron je bio na slobodi,
pravi krivac u zatvoru. Novinari su mogli da se prebace na druge teme.
Želela je da bude sama, želela je da pruži sebi šansu da što lakše zaboravi
Arona.
Celog tog dana i nastupajućeg vikenda, Nora se osećala veoma čudno. U
njoj su se mešale naizmenično sreća i tuga, sreća, zbog Aronove slobode, i
tuga, zbog toga što je zaboravio. Uspevalo joj je da pribrano i trezveno
misli, i da zaključi kako jedna noć, ma kako čarobna bila, ne može da bude
dokaz neke duboke naklonosti. Aron je bio iskusan muškarac i sigurno je
mnogo puta u životu dočekao zoru vodeći ljubav sa nekom ženom. Njemu
je to bilo samo jedna avantura više, a ona, samo još jedan, u nizu osvojenih
žena.
 Nora čak nije ni znala da li je sa tom noći nestala i ona netrpeljivost, koju
je Aron osećao prenia njoj. Nije znala odgovore na mnoga pitanja koja su je
mučila, ali je znala da više neće doći u situaciju da ih postavi Aronu.
Iznova je pokušavala da zamisli svoj život u budućnosti: vratiće se na
posao, šetače Njujorkom, gledaće Mirni i Eni kako rastu. Nikada više neće
moći da voli jednog muškarca, kao što sad voli Arona. Nikome više neće
verovati, kao što njemu veruje. Nikoga neće želeti, kap što njega želi.
Nora je bila svesna da su suze, koje je isplakala tih dana, ništa drugo do
izraz sebičnosti. Tim suzama, ona je stavljala svoj bol, ispred Aronove
sreće.
Grdila je sebe dok je trčala u kupatilo, umivala se, a onda pokušavala da
se osmehne svom odrazu u ogledalu.
Grdila je sebe, ali je prekor nije umirivao. Njene suze bivale su sve
krupnije.

*
Nora je provela nekoliko dugih i teških dana na poslu. Ulagala je
ogroman napor da nadoknadi sve propuštene sastanke sa svojim
štićenicima. Obavila je bezbroj razgovora, što lično, što telefonom, napisala
nekoliko izveštaja, pripremila plan rada za naredni mesec, a sve vreme je
mislila na Arona, sve vreme je on bio primaran u njenim mislima.
Kao stoje i očekivala, Rozi, Nil Viton i ostale kolege, bili su krajnje
diskretni povodom celog slučaja. Odslušali su njenu priču u ponedeljak
ujutru u čajnoj kuhinji i više se nisu vraćali na tu temu.
Novine su redovno objavljivale tekstove o Aronu. Pisali su o tome kako se
ponovo uselio u svoju porodičnu kuću, kako je preuzeo funkciju
predsednika „Herden" kompanije, kako je otpustio veliki broj ljudi.
Istovremeno je započeo sklapanje novih ugovora, raspisao je konkurse za
nova radna mesta, a za to vreme, cene akcija njegove firme su nezadrživo
skakale na berzi.
Nora je delimično savladala svoj bol u sebi i mogla je punog srca da se
raduje Aronovim uspesima. Međutim, svaka pomisao na njega budila je
setu i čežnju, a ljubav je bivala sve jača.
U petak uveče, Nora je sedela na kauču u svojoj sobi, a ispred nje, na
malom stolu, nalazila se gomila dosijea i dokumenata iz Centra. Bio je to
posao koji nije stigla da odradi u kancelariji i koji nije mogao da čeka
odlaganje.
Pustila je tihu muziku u nadi da će joj ona pomoći da se bar malo opusti i
sa više volje odradi posao. Skuvala je čaj i upravo je sipala šećer u šolju,
kada je odjeknulo zvono na vratima.
Nora je mahinalno pogledala na sat. Bilo je prilično kasno, a njoj se niko
nije najavio u poseti. Ustala je sa kauča, prišla vratima i pogledala kroz
špijunku.
Jedva je uspela da se održi na nogama. Pred vratima je stajao Aron...
Dala je sebi par dugih sekundi da se pribere, s obzirom da je srce počelo
nezadrživo da joj poskakuje u grudima. Celo telo joj je snažno reagovalo na
činjenicu da je Aron tu, da će ga uskoro videti, da će razgovarati.
Polako je otvorila vrata i gotovo ustuknula. Aron jeste bio tu, ali je
njegovo lice bilo krajnje ozbiljno, čak preteče ozbiljno. Ponovo je bio u
svojoj kožnoj jakni, ponovo je njegova, pojava bila impozantna. Nora je po
prvi put osetila neku nelagodnost pred njim. Nesvesno se odmakla jedan
korak unazad.
- Mogu li da uđem? - upitao je čvrstim glasom.
Bezreči gaje propustila unutra. Gledala gaje širom otvorenih očiju,
osećajući da nešto nije u redu.
- Moraćeš da pođeš sa mnom - rekao je Aron, a u glasu mu se osećala
neumoljivost.
-Ne razumem... - promucala je, vidno iznenađena.
Aron je dohvatio Norinu jaknu sa čiviluka i grubo je ugurao u njene ruke.
- Samo uradi ono što tražim od tebe... Osetila je neku težinu u grudima.
- Ja... Arone... molim te...
- Da li se plašiš?
- Zbunjena sam i...
- U tom slučaju, izađi iz kuće. Kola nas čekaju ispred ulaza.
Izašla je polako iz kuće i kratkim, nesigurnim koracima krenula prema
luksuznom crnom „mercedesu". Aron je ugasio svetčo u njenoj kući,
zaključao vrata, ali umesto da ključ preda Nori, spustio ga je u džep svoje
jakne.
Pomogao joj je da sedne, a onda se i sam spustio na vozačko mesto.
Upalio je motor i krenuo niz ulicu.
Nora je bila u nekoj vrsti bunila. Ništa joj nije bilo jasno, ništa nije mogla
da predvidi, ništa nije mogla da razume. U glavi joj se smenjivalo bezbroj
misli, uzburkanih i nepovezanih, jedino je u srcu osećala mir, iako je ono
sve vreme jako kucalo.
Vozili su se dvadesetak minuta u potpunoj tišini, napetoj, uznemirujućoj
tišini. U toku vožnje, Nora se samo jednom usudila da iskosa pogleda u
Aronov profil. Već sledećeg trenutka, okrenula je glavu ka prozoru,
poražena strogoćom i neumoljivošću njegovog lica.
Skrenuli su na put koji je vodio ka Nju Džersiju. Bio je to periferni deo
Njujorka, deo u kojem je živela bogata elita, u raskošnim kućama visokog
stila. Aron je usporio, a onda je blago prikočio ispred gvozdene kapije.
Otvorio je kapiju daljinskim upravljačem iz kola. Put kojim su dalje krenuli
vodio je do ogromne kuće, čiji su se obrisi samo nazirali u potpunom
mraku koji je vladao te noći. Nebo je bilo oblačno i mesec je slao slabu
svetlost na zemlju.
Aron je zaustavio automobil tik uz ulazna vrata kuće. Ugasio je motor,
izašao napolje i krenuo da Nori otvori vrata.
- Pođi sa mnom - kratko je rekao.
Prešli su nekoliko koraka i zastali pred ogromnim, drvenim vratima.
Aron ih je otključao i propustio je u unutrašnjost kuće. S obzirom da je
unutra vladao potpuni mrak, instinktivno se povukla unazad i udarila u
Arona, koji je išao odmah iza nje.
Stresla se od tog neočekivanog dodira njihovih tela. Aron je obuhvatio
njena ramena i blago ili stegao. - Ne boj se... - tiho je prošaputao, tik uz
njeno uho.
Osetila je nepodnošljivu napetost u sebi. Snažno se iskobeljala i udaljila se
nekoliko koraka od Arona. Pogledala je u njegovom pravcu, ali i dalje nije
mogla da mu vidi lice. Mrak u kući je bio potpun, a njeno uzbuđenje je
raslo vrtoglavom brzinom.
- Šta se dešava, do đavola?! Šta želiš od mene?!
- Prvi put te čujem da psuješ - mirno je uzvratio, a Nora je po zvuku
njegovog glasa osetila da se smeši.
- Ne znaš ti ništa o meni! - prodrala se, izgubivši kontrolu. Nije uspevala
da savlada u sebi sve ono što je osećala. Nešto se nadvilo nad njima dvoma
u toj kući, nešto što je gušilo, stoje činilo izbezumljenom.
- Znam sve što mi treba - čulo se iz pravca gde je Aron stajao. Glas mu je
bio neobično mek i hrapav i obojen mnoštvom emocija.
Nora je mislila da će iskočiti iz kože. Pomislila je kako ne može više ni
sekund da ostane u toj kući i munjevito je potrčala prema vratima. Snažno
je pritisla bravu, međutim, pre nego je uspela da otvori vrata, Aron je
obuhvatio njen članak svojim prstima i naterao je da ispusti bravu iz ruke.
Onda je neumoljivo, ali krajnje senzualno, pritisnuo Noru uz vrata, ne
dozvoljavajući joj da se pomeri.
Nora je osetila toplinu Aronovog tela na svojim leđima, osećala je njegove
prste na svom članku i njegov vreli dah na svom vratu. - Šta želiš od mene?
- kriknula je prigušeno i nemoćno.
- Želim mnogo toga... tačnije, želim sve... - Aron je šaputao tik uz njeno
uho, a levom rukom je nežno obuhvatio oko struka.
- Pusti me, molim te, pusti me... - zatražila je molećivo, osećajući kako
nema više ni tračak snage da učestvuje u neobičnoj igri koju je Aron
izvodio.
- Nećeš ti nikuda... - jednim veštim pokretom je okrenuo sebi i ponovo je
pritisnuo uz vrata.
Čak i u tom mraku, Nora je osetila kako mu oči sijaju najsnažnijim sjajem.
Stajali su jedno nasuprot drugog, tela su im se potpuno dodirivala, a lica su
im bila blizu. Dahovi su im se mešali, Norin ubrzan, Aronov ujednačen, ali
vreo.
- Mislio sam da ćeš biti poslušna, ali vidim da ću ipak morati da te
vežem... - mrmljao je, a Nora je shvatila da se jedva uzdržava daje poljubi.
-Da me vežeš? - ponovila je zbunjeno, drhteći celim telom.
- Da, zauvek...
Aron je spustio ruku u džep svoje jakne i izvadio nešto što je blesnulo u
tami. Uhvatio je Norinu ruku i provukao prsten kroz njen domali prst.
-Zauvek ćeš biti moja. Zauvek ćeš biti vezana za mene. Zauvek ćeš mi
pripadati... - rekao je glasom, ophrvanim emocijama.
Odvojio se od nje i Nora je prinela licu ruku na kojoj je blještao prsten.
Dugo je zurila u njega, nesposobna da prihvati sreću koju je taj prsten
donosio.
Aron joj je ponovo prišao i obuhvatio njeno lice svojim toplim dlanovima.
- Volim te... mislio sam da to znaš...
-Ne, nisam znala... - promucala je i nasmejala se pomalo histerično.
Pogledala je u Arona i sva se stresla od onoga što je videla na njegovom
licu. U njegovim očima, u osmehu, svuda je videla nedvosmislen dokaz
njegove ljubavi.
 Bacila mu se u zagrljaj. Aron je obuhvatio njeno telo i grčevito ga stegao.
Prislonio je svoje usne uz Norinu glavu i počeo neumorno da je ljubi po
kosi, dugim, nežnim poljupcima.
Savladani svim onim što su nosili u sebi, nisu uspevali da progovore.
Nora je toiiko toga želela da kaže Aronu i zato se blago odmakla od njega
- Volim te, kako te volim...
- Znam, ljubavi, znam... - promrmljao je, spuštajući svoje usne na njene.
Poljubili su se strasno, strasnije nego ikada.
Nora se odmakla od Arona jer je želja već opasno harala njenim telom.
Znala je da je pred njima duga noć i zbog toga je želela prvo da
razgovaraju.
- Hoćeš li da upališ svetio? - zatražila je, nestrpljiva da vidi prsten na
punoj svetio sti.
Aron je pružio ruku i jaka svetlost se razlegla velikim ulaznim holom u
kojem su stajali. Nora je počela da žmirka, u pokušaju da se privikne na
iznenadnu svetlost, na šta se Aron nasmešio.
- Izgleda da nam oboma više odgovara mrak - naglo se uozbiljio, a
aluzivan ton njegovog glasa je jasno ukazivao da misli na noć koju su
proveli u njegovoj kancelariji.
- Bila je to najlepša noć u mom životu - rekla je Nora zaneto, a onda je
spustila pogled na prsten. Bio je veličanstven, dijamantski, i odlično je
pristajao njenoj ženstvenoj ruci. - Predivan je... Hvala ti, Arone... Nisam ni
pomišljala da me... da si...
- Nisi znala da te volim?
- Ne nisam... Mislila sam da me mrziš, zbog odnosa koji smo imali u
Centru.
- Dođi ovamo... - Aron je uhvatio za ruku i poveo u ogromnu prostoriju, u
kojoj je bilo samo nekoliko komada nameštaja. Doveo je do sofe i pokazao
joj da se dne.
- Što se mene tiče, ja bih jedan viski. A ti? Hoćeš li vermut?
- Ne. Još uvek mi ništa nije jasno. Ako budem pila alkohol, bojim se da ćeš
morati stvari da mi tumačiš vrlo pažljivo.
Aron je ipak sipao sasvim malo vermuta u čašu i dodao joj. - Moramo da
nazdravimo, a ako se budeš napila, vrlo pažljivo ću iskoristiti tvoje stanje...
Nasmejala se i prihvatila čašu. Aron je prislonio čašu o njenu i čuo se
zvuk dodira tankog stakla. - Za nas! - nazdravio je, nakon čega su oboje
otpili dobar gutljaj pića.
 Aron je seo do nje na kauč i osvrnuo se oko sebe. - Nisam želeo da
kupujem nameštaj bez tebe. Izbacio sam sve stvari koje je Frenk koristio.
Zadržao sam samo nekoliko komoda, koje su vekovima pripadale našoj
porodici.
Nora još uvek nije mogla potpuno da prihvati činjenicu da će to biti njena
kuća, da će u njoj živeti sa Aronom, da će je uređivati po svom ukusu.
Zbunjeno se okretala oko sebe.
- A što se tiče našeg odnosa u Centru... - Aron je duboko uzdahnuo,
odložio čašu na pod pored svojih nogu i zabacio glavu unazad, spuštajući
je na naslon kauča. - Ne možeš ni da zamisliš kako sam se osećao. Bio sam
u kompletnom haosu, a u jednom trenutku sam pomislio da sam ipak nešto
zabrljao, kada sam osuđen da trpim te muke.
- Kakve muke?
Pogledao je iskosa. - Sećam se našeg prvog susreta. Bila si tako draga i
mila, bila si tako drugačija od svih žena. Istovremeno si pokazala brigu za
mene, ali i pravu meru strogoće. Nakon nekoliko reci koje smo razmenili,
shvatio sam da ne veruješ u moju krivicu. A kada sam otišao u sobu koju
mi je Najdžel dodelio...
Zastao je i zavrteo glavom. - Spustio sam glavu na jastuk i znaš šta sam
osetio? Tvoj miris. Bože, tog trenutka sam pomislio da se ceo svet zaverio
protiv mene.
Nora se nasmešila srećno.
- Meni nije bilo ni najmanje smešno. Sutradan sam isprovocirao Najdžela i
on mi je rekao da si ti ponudila posteljinu za moju sobu. Istog trenutka sam
zamislio tebe na toj posteljini, toplu i nežnu, a onda mi se vizija raspršila u
hiljadu komadića - pogledao je naglo. - Ja sam mislio da si ti udata, Nora.
- A kada si shvatio da nisam? - provocirala gaje, umiljavajući se.
Progutao je knedlu. - Tek tada sam pomislio da će sve ipak doći na svoje
mesto, da ću dobiti iskupljenje za sve što sam preživeo.
Zagledao joj se u lice. - Oprosti mi za onu otmicu... Nisam imao izbora...
Jedino sam na tebe mogao da računam...
- Znam. Sve vreme sam znala zašto to radiš, sve vreme sam osećala da će
se to neminovno dogoditi... Samo nije mi bilo jasno zašto si me u startu
vezao? Da si mi objasnio, pošla bih svakako sa tobom.
- Niko mi nije verovao, bio sam prinuđen na krajnji oprez. -Ja sam ti
verovala, Najdžel i Medlin takođe...
 - Imaš divnu porodicu, Nora. Ne mogu da opišem koliko ste,mi vas troje
značili poslednjih nekoliko dana. Kada sam bio osuđen pre pet godina, svi
su mi okrenuli leđa, tačnije, priklonili su se Frenku. On je imao novac, on je
imao moć.
- Ne mogu da verujem... - pomazila ga je po obrazu. - Kako je neko mogao
tebe da napusti?
Podsmehnuo se sa gorčinom. - Vrlo lako, to ti je moj odgovor. U početku
su dolazili da me posećuju u zatvor, a onda sve ređe i ređe. Na kraju su svi
prestali da dolaze. Bio sam potpuno sam, sve dok nisam upoznao tebe i
tvog brata.
- Nikada nećeš biti sam... Nikada više... - Nora je prislonila svoju glavu uz
Aronovu.
On je stegao i privukao sebi još više. - One noći... došla si na večeru... tvoje
bratanice su potrčale prema tebi... - Aron je zvučno izbacio vazduh iz sebe.
- kako sam tada želeo da sve bude u redu, da se sve okonča što pre. Zato
sam i odlučio da pronađem dokument još iste noći.
- Ne razumem...
- Kako ne razumeš? Zamislio sam našu decu, tvoju i moju... Video sam
tvoje oči i znao sam da ćeš ih voleti, da ćeš biti divna majka... - Aron je
zagrlio toliko jako, da je Nora morala da se pobuni. - Koliko sam žudeo da
ti kažem da te volim... Koliko sam čekao ovaj trenutak... - pronašao je njene
usne i poljubio je nežno. - Volim te... volim te... - mrmljao je, sav zanesen.
- Veoma si me usrećio, Arone. I ja želim da imamo decu...
- Kada ćemo se venčati? Sutra?
- Hej, zar smemo da objavimo našu vezu? Mislim zbog mog iskaza na
sudu?
Aron je prešao vrhom kažiprsta po ivici njenih usana. - Bio sam tako
ponosan na tebe dok sam te gledao kako svedočiš... Kada si sišla sa mesta
za svedoke, znao sam da će sve biti u redu... A što se tiče objavljivanja naše
veze, možemo da objavimo šta želimo. Frenk je sve priznao, sa mene su
skinute sumnje...
- Tako sam bila srećna kada su mi Medlin i Najdžel javili da si oslobođen.
Pozvaćemo i njih na venčanje, zar ne?
- Naravno. Oni će biti naši počasni gosti.
- I Mirni i Eni. One će biti moje deveruše - Nora se nasmejala srećno.
- Obavezno. Da li ti je Najdžel rekao da smo izvršili integraciju njegove i
moje firme?
 - Ne, nije mi rekao - pogledala gaje začuđeno.
- Da. To sam prvo uradio kada sam ponovo preuzeo funkciju predsednika
„Herdena" - Aron se grleno nasmejao. - Pozvao sam Najdžela i uz dosta
izvinjavanja mu rekao da podnosim otkaz na mesto njegovog pomoćnika.
Trebalo je da mu vidiš lice...
Nora je takođe prasnula u smeh, kada je zamislila lice svog brata.
- Onda sam nastavio da se izvinjavam. Rekao sam: Najdžele, znam da si
bio direktor u svojoj firmi, ali, da li bi pristao da budeš zamenik direktora u
„Herdenu" - Aron nije prestajao da se smeje. - Najdžel je bio toliko zbunjen
da je rekao: razmisliću. Rukovali smo se i on je krenuo ka vratima, a onda
se naglo okrenuo i ponovo prišao mom stolu, vičući na sav glas: gluposti,
naravno da prihvatam da budem tvoj zamenik!
Nora je nastavila da se smeje, a onda se naglo uozbiljila. - Zašto mi se nisi
javio, odmah nakon okončanja suđenja?
- Kao što sam rekao, ludeo sam od želje da te vidim i da ti kažem šta
osećam prema tebi. Međutim, želeo sam da pripremim sve za naš
nesmetani život, želeo sam da ponovo povratim sve što je bilo moje, da bi,
zajedno sa tobom, to moglo da postane naše.
- Samo si mi ti važan, Arone. Samo ti...
- Znam, Nora. Ti si jedina žena koja me je zavolela onda kada nisam imao
ni gde da spavam.
- A Šeron Tvjd? Zar te ona nije volela?
-Jeste, ali dok sam imao milione dolara u banci. Međutim, kao što sam
rekao, nakon mog odlaska u zatvor i Šeron se priklonila Frenku - objasnio
je Aron, bez ikakvog traga nostalgije u glasu.
- Hoćeš da kažeš da je živela sa Frenkom? - Nora nije mogla da veruje.
- Upravo tako.
- Zašto je onda insistirala da te vidi, kada si izašao iz zatvora?
- Vidiš, Nora, nisi samo ti mudro predosetila da se ja neću zadržati na
krevetu u iznajmljenoj sobi, ma kako u njoj lepo mirisalo - nasmešili su se
jedno drugom. - Šeron me je takođe odlično, poznavala i očekivala je moj
skori povratak na stare pozicije. Napustila je Frenka i odlučila da se
prikloni bratu koji će biti bogatiji.
- Šta osećaš prema Frenku?
- Da li ti je poznato da on nije moj pravi brat?
-Jeste. Čitala sam o tome u novinama.
 - Majka ga je pokupila sa ulice, neposredno pre svoje smrti. Frenk je tada
imao pet godina i bio je na smrt preplašen. Svi smo osetili neverovatnu
blagonaklonost prema njemu. Da bi ga zaštitila, majka je obavezala mog
oca da ga prisvoji i tretira ga ravnopravno sa mnom. Na žalost, Frenk je
zloupotrebio našu dobru volju i izdao je i mene i moje roditelje. Poslednjih
nekoliko godina smo i otac i ja počeli da sumnjamo u njega, u njegov
karakter i osećaj za moralnost. Zato je otac i napisao onaj nesrećni
testament. Hteo je mene da zaštiti, a eto šta je na kraju ispalo.
- Strašno... - Nora je bila iskreno potresena pričom koju je čula. Primakla
se Aronu i naslonila glavu na njegove grudi. - Toliko si propatio... Toliko si
izgubio...
Uhvatio je blago za ramena i odvojio je od sebe, da bi joj gledao lice.
- Da li se sećaš kada si me upitala koja je srećna okolnost mog boravka u
zatvoru?
- Sećam se...
- To si ti, Nora. Ti si moja srećna okolnost boravka u zatvoru. Da nisam
bio u zatvoru, nikada te ne bih sreo. Ceo život bi proveo bez ove sreće, koju
sada osećam...
Nora je pomislila kako joj nikada niko u životu nije rekao nešto tako lepo.
Aron je osetio njen zanos i pogledao je ozbiljno.
- Za sve sam nagrađen, ti si moje iskupljenje za preživljene muke... -
pričao je muklo, stežući joj mišice. - Kada sam shvatio da ćemo biti zajedno,
prestao sam da mislim o zatvoru, prestao sam da mislim o Frenku, prestao
sam da budem besan i ogorčen... Jedino što me je delilo od kompletne sreće
bio je taj dokument i morao sam da dođem do njega - opustio je stisak i
podigao ruke, da bi joj dlanovima obuhvatio lice. - Kada sam video sa
koliko poverenja si krenula sa mnom u neizvesnost, bio sam lud od sreće...
- Verovala sam ti od prvog trenutka, Arone...
Aron je potpuno privio uz sebe. - Prosto je neverovatno daje sve ispalo
tako... Kako si znala da možeš da mi veruješ?
- Reklo mi je srce... - Nora je podigla usne, iščekujući poljubac. - Srce mi je
reklo da mogu da ti verujem... Ono je najbolje videlo da mogu da te volim...
Poljubili su se strasno, znajući da od tog trenutka počinje njihov zajednički
život, život koji će provesti slušajući samo ono što im njihova srca budu
govorila.
KRAJ