Државно право Краљевине Угарске, прекиди и континуитети PDF

Државно право Краљевине Угарске:
прекиди и континуитет
Душан Берић
ДРЖАВНО ПРАВО
КРАЉЕВИНЕ УГАРСКЕ:
ПРЕКИДИ И КОНТИНУИТЕТ
Косовска Митровица, 2013

Државно право Краљевине Угарске:
прекиди и континуитет
Изавач
Филозофски факултет у Приштини
с привременим седиштем
у Косовској Митровици
За изавача
Проф. др Бранко Јовановић, декан
Главни и оговорни уреник изавачке еланоси

Проф. др Бранко Јовановић
Уреник
Проф. др Урош Шуваковић
Рецензени
Проф. др Ђорђе Микић
Доц. др Радмило Пекић
Доц. др Глигор Самарџић
ИСБН
978-86-6349-008-6
Тираж
300
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Предговор
Писац студије Државно раво Краљевине Угарске: ре-

кии и конинуие имао је, пре свега, за циљ да истра-
жи, објасни и прикаже насилну трансформацију држав-
ног права Угарске краљевине у искључиво државно пра-
во мађарског народа током проширеног деветнаестог века
(1790–1918). За предмет који је тако комплексан, истра-
живања нису могла бити другачија до веома компликована
и интердисциплинарна. То је одредило темпо и смер истра-
живања и увећало њихову сложеност. Због тога, несумњи-
во, на другачијим, а не на традицијом утабаним стазама,
тражили смо начин који треба да омогући да се анатомски
разложи постављена тема и свестрано објасни како су Ма-
ђари мађаризаторским тежњама дали квазизаконски оквир
својим законима од краја XVIII вeкa до 1918. године.
Неопходно је, дакле, било раздвојити оно што је поли-
тика асимилације хтела да споји и конциповати модел ис-
траживања, који не занемарује истину да су, улазећи у ак-
тивност потпуне измене духа угарског конституционали-
зма, Мађари почели мађаризацију са преимућством народа
v
који има бројчано и материјално најјаче племство у Угар-

ској, а касније (после 1867) је омасовили уз помоћ Пруске,
односно Немачке и прикривали са преимућством политич-
ких веза на Западу. У противном, студија би више била
академска лекција из историје него проблемско понирање
у генезу и ток мађаризаторске манипулације правом као
једном од три структуралне окоснице не само у геострате-
шком, него и у самом свакодневном деловању и ван њега,
дакле у политичком ритуалу. То је била политика рушења
закона у име закона и водила је, уз остале узроке, распаду
вишенационалне Угарске на националне државе. Једна од
њих је Мађарска.
Нови Сад, 17. јануар 2013.
Д. Б.
vi
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Садржај
Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . v
I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
II. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
III. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
IV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
VI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
VII. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
VIII. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
IX. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
X. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
vii
XI. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
XII. State of Law in the Kingdom of Hungary:

Interruptions and Continuity . . . . . . . . . 135
Index nominum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Index rerum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
viii
Државно право Краљевине
Угарске: прекиди и
континуитет
ГЛАВА I
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Међу европским царствима Аустроугарска монархија је

заузимала посебан положај, пошто су се у њој тадашњи
друштвени покрети стално укрштали са националним по-
кретима, тако да су сви проблеми социјалног раслојавања
могли истовремено бити и проблеми националне диферен-
цијације или је путем њих њихово деловање могло бити
анулирано.¹ Ако је, на пример, у Француској јединство
државе представљало јединство политичке нације, онда је
у мултинационалном Хабзбуршком царству сваки покушај
да се форсира јединство државе изазивао отпор њених де-
лова.² „Ти делови најпре нису били етничке величине, не-
го ’историјске земље’ које су историјско право користиле
¹ Тheodor Schieder: Staatensystem als Vormacht der Welt 1848–1918,

ein Ullstein Buch, Frankfurt/M – Berlin – Wien 1983, 159.
² Исто.
1
као оружје у циљу свог националног потврђивања.”³ „Са

највећим нагласком то се дешавало од стране Мађара, чи-
је ’Царство круне св. Стефана’ је у односу на све остале
делове имало посебан положај као самостална монархија,
са сталном претњом да затражи потпуну самосталност.”⁴
Када се то заиста десило 1848/49. године, „објављено је
да су остварена стара правила” и мађарски проблем је од
тада био „кључно питање унутрашње структуре Дунавске
монархије”.⁵
После Мађара следећи су били Чеси са захтевом да се по-
ново успостави „чешко државно право” и да се „земљама
Венцелове круне” обезбеди исти положај, какав је захте-
вала Угарска,⁶ у првом реду, појединачно најјачи народ у
њој – Мађари. „Овде се кристализира не само историјско-
правна аргументација чешка него и тенденција прилагођа-
вања чешке политике политичком програму мађарском.”⁷
Апсолутизовање државног и историјског права у идеоло-
гији ова два национална покрета има и своје даље парале-
ле. То је, у првом реду, национално питање, захваљујући
³ Исто.
⁴ Исто.
⁵ „Als dies 1848/49 tatsächlich geschab, wurden die alten Rechte als
verwirkt erklärt. Das ungarische Problem blieb seitdem die Kernfrage
der inneren Struktur der Donau-Monarchie.” Исто, 159.
⁶ Исто, 159.
⁷ Мирослав Шестак: „Чешки политички покрет 1860–1867. године”,
у: Гоишњак Друшва исоричара Босне и Херцеговине, XXI–
XXIII, Sarajevo 1976, 91.
2
Државно право Краљевине Угарске
којем је „своју улогу ту одиграло и заоштравање нацио-

налне борбе унутар саме Чешке”,⁸ и, још више, унутар
национално знатно хетерогеније Угарске. „Етнографско
дељење земље” – говорили су Чеси – „не долази у обзир
за Чешку (исто као ни за Угарску) због тога што и ту жи-
ви више националности”. „Распарча ли се Угарска на на-
ционалне комаде, распарчаће се свакако и Чешка”, аргу-
ментовао је лист Narod и додао: „У нашем програму не-
ма… места за границу етнографску, јер ми усвајамо гра-
нице историјске… Као што ћемо свагда бранити целокуп-
ност краљевине Чешке, видимо такође доследност у томе
кад Угри бране интегритет краљевине Угарске”.⁹ Међу-
тим, неоснованим изједначавањем појмова Угри и Мађари,
све се враћало на старе ствари због којих се, током 1848–
1849, у Угарској водио мултинационални рат. Игноришу-
ћи те нијансе у разлици између чешке и угарске ситуације,
националност шаренила Чешке и знатно веће Угарске, че-
шки Narodni listy писао је: „Каква би то била државничка
мудрост, каква доследност кад бисмо у Чешкој стајали на
терену историјско-политичког интегритета, у Угарској ме-
ђутим, не штедећи право историјско, потпомагали просто
само принцип националности; кад бисмо желели сачувати
целокупност круне светог Вацлава – припремали се раз-
бити круну светог Стевана на бог зна колико незнатних
комадића?”¹⁰
⁸ Исто.
⁹ Исто.
¹⁰ Исто.
3
Доказом неоснованог сумњичења немачких листова Ма-

ђарима је предочавана и чињеница „да је сада прекинута
узајамност између Чеха и Словака, чак да се шири непри-
јатељска агитација из Светог Мартина против чешких фе-
дералиста због тога што они заступају идеју историјско-
политичког индивидуалитета, слично као и Мађари и тиме
се супротстављају тежњама оних Словака, који су против
заједничког угарског става и директно теже за разбијањем
круне светог Стевана”,¹¹ при чему се прећуткује чињеница
да је ове на то нагонила политика масовног помађаривања
њиховог народа. Хладило их је и умртвљивало осећање
да иду у сусрет утапању у „мађарски политички народ”.
На легитимна тражења Словака да им се не спречава по-
дизање школа, на пример, најнепријатељскије и презриво
им је одговарано речима: „Magyarorosodjék meg, palotát
épittetek (Мађаризујте се, саградићу вам палату)”.¹² Већ
из овога се види куда води истицање контраста између бе-
садржајне природе старих феудалних права и школе као
снаге способне да ствара културу.
Из оног специфичног душевног расположења народа
Средње и Источне Европе, у којем ни једну политичку
ствар не посматрају из угла стварности и могућности, него
са становишта својих незадовољстава, увреда и задовољ-
штине за нанете увреде, проистиче и једно карактеристич-
но кверулантно схватање територијалних питања: „реч је
¹¹ Исто.
¹² Jozef Gregor – „Tajovski v kritike a spomienkach”. Sbornik, Bratisla-
va, 1956, 756.
4
о схватању које истиче претензију на историјска права и

на status quo, које се неразмрсиво заплиће са оним, ина-
че оправданим захтевима који се темеље на демократским
становиштима и на праву за самоопредељење”.¹³ Сушти-
на тих претензија је у томе што, разуме се, повољно те-
риторијално стање из одређеног историјског времена про-
глашавају важећим. „Они не желе туђе, само оно што је
њихово; безазлени посматрач ће се пренеразити тек када
се испостави шта се све тражи на тој основи.”¹⁴ „Посто-
је две главне методе [као] оправдање тих претензија које
бисмо по њиховим творцима могли, мирне душе, назвати
мађарском и чехословачком методом.”¹⁵
„Мађарска метода се ослањала на историјску стварност,
на хиљадугодишње поседовање. Сви узвишени и сви дру-
ги догађаји који се могу представити као узвишени унутар
тих хиљаду година, стављени су у функцију утемељива-
ња дотичне историјске претензије, а пре свега се истиче
следећа теза: да Мађари нису крварили за Европу у бор-
би против турске опасности, не би се толико проредили
у властитој држави, а Европа показује неопростиву неза-
хвалност, када због овако настале вишејезичности мађар-
ске (тачније: угарске – Д. Б.), хоће да је подели.”¹⁶
¹³ Иштван Бибо: Беа малих исочноевроских ржава. Превео с ма-

ђарског Арпад Вицко, предговор израдио Ласло Вегел. Сремски Кар-
ловци – Нови Сад 1996, 72.
¹⁴ Исто.
¹⁵ Исто.
¹⁶ Исто.
5
Чешко образложење је коренито другачије и радикал-

но модерно: тек узгред се позива на хиљадугодишњу че-
шку прошлост, помињући притом само њене демократске
и хуманистичке домете, али с друге стране, правац разво-
ја међународних мировних организација, насталих 1918.
и 1919. године, са становишта свих територијалних пре-
тензија сматра меродавним „Stichtag”-ом, будући да се та
мировна организација 1938. године, услед потезања сва-
којаких територијалних претензија распала, a агресивно
расположене земље, чије акције угрожавају светски мир,
могу се неутрализовати само на тај начин ако се без остат-
ка успостави status quo, који је постојао у тренутку распа-
да мировне организације.¹⁷ Они који нису желели државно
већ су тежили природном праву, упозоравали су „да Чеси и
с обзиром на Словаке не би смјели стајати на хисторичком
праву, јер овако жртвују Словаке маџарском држ. пра-
ву”.¹⁸ Као неко дугачко црево државно право је одржава-
ло везу између Вацлавове и Стеванове круне. На тај на-
чин мислили су Чеси „да поруше савез немачко-мађарски у
овој монархији и да тако отпочну нову еру, која би огласи-
ла и освештала слободу и задовољење свију народа у овој
држави”.¹⁹
Те мане чешкој државно-правној политици припадају,
¹⁷ Исто, 73
¹⁸ „Чешка политичка организација”, у: Нарона мисао, бр. 10, четвр-
так 9. липња 1898, 2.
¹⁹ „Стање у Аустро-Угарској”, у: Засава, бр. 16, четвртак 29. јану-
ара (10. фебруара) 1876.
6
оне се складно или бар прагматично уклапају у њену тра-

дицију и њихову судбину, али кад су се чешки политичари
уверили да „неиспаде то за руком”,²⁰ Чеси су говорили да
прихватају историјско право за основу своје политике „са-
мо толико колико се историјско гледиште (sic!) саглашава
са моћним духом садашњег времена”. Уколико не би тако
било, „морају се Чеси обратити савременим свеобухватним
идејама”.²¹ Међутим, ма колико се мађарска и чешка кон-
цепција разликују у инструментацији, оне су у суштини
идентичне. Обе сматрају да остварују своја права против
голе (немачко-аустријске – Д. Б.) силе, док уистину наста-
вљају узалудну борбу претензија против чињеница.²²
Ригер је сигурно на то мислио кад је писао: „Ма какав
био међутим наш одношај према Мађарима, и према спору
међу Мађара и Словака, ја уједно држим, да нам треба ра-
зликовати политичко питање од језичкога. О политичком
питању морам рећи, да ми Чеси признавајући угарску др-
жаву, угарску аутономију, хисторијско право и самостал-
ност Угарске, немамо права мешати се у угарске послове,
те се у политичким питањима наметати за судце међу Сло-
ваци и Мађари.”²³
Мађарска аргументација је дубоко иреалистична јер се
²⁰ Исто.
²¹ Цитирано према М. Шестак: Чешки олиички окре 1860 –
1867. гоине, 88.
²² И. Биро: Беа малих исочноевроских ржава, 73.
²³ „Говор дра Ригера”, у: Засава, бр. 136, петак 30. новембра (12.
децембра) 1884.
7
супротставља темељној чињеници настанка нација на овом

простору, распаду историјских државних оквира. Њену
бизарност мисаони људи осећају, свесни су ње, јер нису
површни. Готово све ове видове мађарске методе манипу-
лисања историјским правом обухватили су мађарска при-
према и сам ток такозване „Миленијумске прославе” из
1896. године. Њено организовање је било плод једног
фундаменталног механизма фалсификовања историје који
има мегаломанске захтеве од којих нема изузетака. Поли-
тичко насиље које, после 1879, постоји у угарском сабору
налазимо и ван њега у многим другим сферама јавног жи-
вота, па и у укупном профилу изложбе. И на њој се, по
неком накарадном обичају, носила застава Србије, Босне
и Бугарске. „Овај обичај оснива се на томе, што Мађа-
ри у свом државном праву уче да Угарска има историјског
права на Србију, Босну и Бугарску. То историјско пра-
во истиче се у крунитбеној заклетви”,²⁴ што је на мрачан
начин показивало које ће земље изван Угарске робовати
мађарском империјализму. Мађарски државници поручу-
ју да имају такве амбиције, па зашто се онда уваљују у ове
земље, од којих су две суверене државе, а једна – Босна –
у статусу хабзбуршке колоније. Штампа Краљевине Ср-
бије је на ово реаговала изјавом да су ово „историјске дра-
перије, које само показују, а више се не служи њима. То
од прилике толико значи, као што се у великој титули кра-
²⁴ „Србија неће на миленијум”, у: Браник, бр. 46, четвртак 18. (30)

априла 1896.
8
љевој спомиње, да је наш владар ’краљ Јерусалима’. Али

ако у угарском државном праву има и препотопских оста-
така, који са садашњошћу немају свезе, то такве остатке
не би требало сваком приликом истицати”.²⁵ Оно што се
наводило у одбрану мађарских претензија јесу само непо-
уздане и противречне претпоставке, па се са српске стране
саветовало, да „Те старине не треба увлачити у садашњи
живот”, да и „сами Мађари томе не приписују никакве ва-
жности, него је то тако остало од старина, па се неће да ди-
ра”. И други савети се томе придружују. „Угарско држав-
но право може сасвим лепо да постоји, ако се и не истиче
право на Србију, које и овако нема стварне вредности.”²⁶
Поводом мађарских изјава, „да Угарска има права на Бо-
сну, на основу права свете угарске круне”, лист Wiener
Allgemeine Zeitung, „исмевајући читаву ту теорију, између
осталога пише: Његова Преузвишеност угарски министар
председник позива се у свом говору на историјску истину.
А ми се најпозваније усуђујемо, ту историјску истину не
утврђивати са гледишта угарског државног права”,²⁷ јер
је Мађарима својствено, „да се у један мах говори о др-
жавном праву, краљевској дипломи и – праву народа”.²⁸
На питање, „Кога народа?”, на српској страни се одгова-
ра: „Сигурно народа у Босни и Херцеговини”, пошто „се
²⁵ Исто.
²⁶ Исто.
²⁷ „Векерле о Босни”, у: Браник, бр. 142, среда 27. јуна (10. јула)
1907.
²⁸ Исто.
9
њега то највише тиче. А ко се осврће на право народа, тај

признаје у првом реду та права, и то право не могу поколе-
бати привремене историјске несреће, нити дипломе. Дајте
овом народу право његово, да слободно одлучује о својој
судбини и чућете шта ће рећи. И ми смо за то право, јер је
то свето право”.²⁹ Научник је дужан да створи јасну слику
о томе како све то проистиче из државног права Угарске,
из германског програма „Продирања на Исток” и из хр-
ватског „државног права”, које је супротстављено мађар-
ским интересима у Босни и Херцеговини, а служи аустриј-
ским. Сва три фактора су добро пазила где сеју ову своју
пропаганду освајања. Обуставити то, чак и у зачећу, није
било могућно без престанка кавжења хрватских праваша
са српским народом. Ова испреплетеност трију интереса,
овај непрекидни притисак у правцу даљих освајања, где
аустријски политичари „хоће анексију Босне и Херцего-
вине па да иду на Солун, да опашу Србију са свих стра-
на”,³⁰ и зато настоје да Аустроугарска овлада и Албанијом
„историческим правом покровительствовать католической
церкви…”³¹ Не може да буде да се и ово последње ради
потпуно независно од тежње да Краљевина Србија „падне
као зрела јабука у крило наше”.³² Сва српска противљења
²⁹ „Да се Босна и Херцеговина присаједине Хрватској и Славонији…”,

у: Засава, бр. 149, петак 18. августа 1906.
³⁰ Исто.
³¹ М.М. Шейман: Ваикан и каолицизм в конце XIX начале XX в.,
Москва 1958, 296.
³² „Да се Босна и Херцеговина присаједине Хрватској и Славонији…”.
10
ономе што се радило око Босне су очигледно оличење ра-

зумевања да Хрвати, „који припадају Франку и Куену, не
размишљају шта раде. Нека се запитају отворено: Шта
хоће они данас да учине од народа у Босни и Херцегови-
ни? Не могу га својом снагом придобити, не могу га својом
снагом одржати већ стога и Босна и Херцеговина не би би-
ла њихова. Угарска је данас у истини много зависна од
Аустрије, Хрватска и Славонија од Угарске и кад би се
Босна и Херцеговина придружила Хрватској и Славонији
онда би она била у истини робовога роба – роб”.³³
Али свакако је занимљиво што су политичари у Будим-
пешти, „на основу догађаја који се збише у XII веку, за-
тражили права Угарске с обзиром на окупиране земље Бо-
сну и Херцеговину. Сад боље знамо, на чему смо, и сад
смо опет бацили дубљи поглед у угарско државно право,
ово право, како Угарска себи присваја туђу својину”,³⁴ пи-
ше се у једном српском листу 1907. године, уз неизбежно
питање мађарском политичком врху, „који би н. пр. да-
нашња Турска, на основу ’ове’ теорије, затражила исто-
ријско право на један део Угарске, који је после мохачке
битке (г. 1526) па све до године 1687. био потпао под
турску власт? Јер што је право једном, нека је право и
другом”.³⁵ Ово је само један од доказа у мноштву других,
да у чудноватом профилу државног права Угарске има и
³³ Исто.
³⁴ Векерле о Босни.
³⁵ Исто.
11
тајанствених кутова које наука није још могла да испита

и мрачних дубина у које још није успела да продре.
12
ГЛАВА II
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Када историчар критикује правну идеологију тога дру-

штва или јасно одређује свој став према државном отуђе-
њу као једном од трајних извора политике помађаривања,
он не само да мора бити вансеријски озбиљан, тако одме-
рен да користи врло прецизне појмове и да својим погле-
дом обухвати све облике мађарског правничког подража-
вања разним страним узорима (од француског и енглеског
до немачког), већ и да пази да га теоријска конструкци-
ја овог државног права не завара у погледу свога порекла
и сталне еволуције његове слике територијалног уређења
Подунавља. Аустријски историчар Јозеф Редлих показује
слабе тачке овог државног права током дуализма и своди
их на неколико: „У Угарској је до тог преузимања основ-
ног принципа политичке слободе од Енглеске дошло већ
1848. године, и тамо је то представљано као природна,
13
иако закаснела последица старог феудалног угарског др-

жавног права, што је одговарало политичком менталитету
мађарског народа, чија су осећања у потпуности била у
историјском (историцистичком – Д. Б.) и аристократском
духу.”¹
Збуњеност царевог мишљења због овога била је искрена,
али су га, јако изненадно надахнуће и однос политичких
снага у царству, гонили да претерује с том збуњеношћу и
да колебљиво живи са правном и политичком фасадом спо-
разума са Мађарима који се дизао на темељима или осно-
вама једног здања које му је, интимно, било туђе. „Тако
је за њега, ма колико мало да је у себи био наклоњен то-
ме, мађарска идеја о краљу и идеја о Угарској као Великој
Сили, која је била део прве идеје, постала стварно сре-
диште и носећи принцип његовог сопственог царства (So
wurde für ihn, so wenig er dazu innerlich hinneigen moch-
te, die ungarische Königsidee und der indieser gewisserma-
βen eigenkapselte magyarische Groβmachtgedanke zum ei-
gentlichen Mittelpunkt und tragenden Prinzip seines eige-
nen Reiches).”² Та мађарска идеја о краљу је од тада била
мистични камен темељац који је спајао цео широки лук
његове владарске грађевине (Diese ungarische Königsidee
war von an der mystusche Schluβstein, der den ganzen wei-
ten Bogen seines Herrschaftsgebäudes zussammenhielt).”³
¹ Joseph Redlich: Kaiser Franz Joseph von Österreich. Eine Biographie,

Berlin 1929, 317.
² Исто, 316.
³ Исто.
14
Такав један државни систем морао је стално да узбуђује

земљу. Треба видети песимизам који цара обузима, дуби-
ну узнемирености коју испољавају он и политички круго-
ви око њега, ову неконзистентност дуализма, па онда го-
ворити о његовој површности и о аустријском песимизму.
Присутна, одсутна, та забринутост је ту, колико год да
се Франц Јозеф трудио „да одржи своје дводелно царство,
стално тражећи нова средства, да би одржао институци-
је и форме устава царства који је створен 1867. године у
корист Угарске, усред све јачег отпора свих народа у цар-
ству против превласти мађарске расе”, „а коју су осећали
као неподношљиву и неправедну”.⁴
Генерације мађарских политичара су таложиле такав од-
нос према немађарским народима. Још нешто у вези с тим:
никако није лако разабрати како су се првобитно уреди-
ле ствари са оним што правни историчар Антон Виросил,
позивајући се на један неименовани извор, 1865. годи-
не дефинише као првобитни угарски народ. Виросил ка-
же: „Угарски народ – у политичком, не у етнографском
смислу те речи – посматра, према оцени једног слободо-
умног представника његових политичких прилика, раздо-
бље својих домаћих кнежева и краљева из рода Арпадâ са
посебном симпатијом, зато што је у том периоду извојевао
основу и земљиште за нову домовину, зато што тај период
означава почетак рада и слободе, изражен кроз новоуве-
дени избор краља и зато је у том периоду примио [„Угар-
⁴ Исто.
15
ски народ”] основе нових обичаја и новог образовања кроз

хришћанство и кроз по први пут нову организацију и устав
захваљујући краљу Стевану.”⁵ „– Отуда се догађаји свих
потоњих векова угарске уставности наслањају увек првен-
ствено на ово једном задобијено и кроз векове увек свето
тројство: јака и слободна отаџбина! – снажно конститу-
ционално краљевство! – хришћанство и црквеност која по
могућству увек одговара степену образовања нације и за-
хтевима времена.”⁶ Из таквог „светог тројства” никла је
слика народа у коју ће многе промене и допуне доћи из
сенке наступајуће политике мађаризације.
Као што је „мађарска државна идеја” по својој суштини
била удаљавање од „угарске државне идеје”, тако ни про-
мене у саставу државног права Угарске не падају сасвим
изван овог склопа; вишенационално друштво се на тај на-
чин брка с правно-политичком фасадом, док заговорници
помађаривања заборављају или негирају стварни вишена-
ционални темељ те фасаде. Читава ствар са ревизијом пр-
вобитног државног права Угарске овим добија јаснију по-
задину, која се нарочито лако разоткривала онда када је о
њој почела да пише мађарска штампа; да заборавља прав-
ни положај немађарских народа и прави их смешнима. Они
су били присиљени да се буне или да пристану да у рође-
⁵ Dr. A. Virozsil: Staats – Recht des Konigreichs Ungarn, vom Stand-

punkte der Geschichte, und der vom Beginn des Reiches bis zum Jahre
1848. bestandenen Landes – Verfassung, Erster Band, Pest, 1866,
123.
⁶ Исто, 123–124.
16
ној земљи буду грађани другога реда, јер су били изложени

опасности да буду смешни.
Лист Magyar Hirlap је стао доказивати, „да Мађари не
сачињавају народност, већ народ у Угарској”,⁷ што је би-
ло равно причи да црно постане бело и довело до одговора
једног српског листа, чије писање је садржавало мноштво
изванредних методолошких запажања, од којих многа ни-
када нису оповргнута. Најбољи пример јесте истина, „да
се у угарском државном праву разликују појмови: народ
(nemzet) и народност (nemzetiség)”. И према разликова-
њу „народ сачињавају сви они, који сачињавају државу с
гледишта људства, (јер се Угарска састоји из три елемен-
та: земљишта, људства и круне). Народност пак сачиња-
вају сви они, који имају заједничко племенско порекло, но
пошто је то тешко доказати, то се за основ при одређива-
њу народности узима језик”.⁸ „Тако учи угарско државно
право. Ми на пример не спадамо у оне, који безусловно ве-
рујемо у ове доктрине, чији је извор у теоретскоме филосо-
фирању немачких правника, јер држимо да је народ појам
генетичан, (што и сама реч народ показује), па се не може
применити на држављанство, што је нешто сасвим друго
– али кад угарско државно право разликује народ и на-
родност, онда се ми морамо држати тих – иако погрешних
– појмова и рећи заједно са писцима угарскога државног
права, да у Угарској живи један народ и то угарски, кога
⁷ „Маgyar Hirlap и мађарска народност”, у: Браник, бр. 103, субота
4. (16.) септембра 1893.
⁸ Исто.
17
– без обзира на народност – чине сви поданици Угарске,

(што само доказује, како су писци угарскога државног пра-
ва тенденциозно побркали појмове: подаништво и народ)
(подвукао – Д. Б.).”⁹
„Али у оквиру тог једног и јединог ’угарског народа’
(управо подаништва) има више народности, а пошто су
мађарски правници обележили за критеријум народности
језик, то има онолико народности, колико се језика у Угар-
ској говори, дакле има мађарске, српске, немачке, румун-
ске, словачке и рушњачке народности.” „Србин је – по тој
теорији – исто тако члан угарског народа, као што и Ма-
ђар, а у оквиру тога ’народа’ заузимају Мађари исто тако
место, као и Срби.”¹⁰ „Према појмовима: ’народ’ и ’народ-
ност’ стоје сви угарски грађани (дакле и Мађари) у једна-
коме одношају, према томе је апсурдно тврдити, да Мађа-
ри сачињавају у Угарској народ, а Немађари народност!”
„Ако de facto Мађари и уживају права једног народа, док
се Немађари морају да задовоље са мрвицама које падају
са стола народноснога, то ипак не значи, да Мађари мо-
рају имати право и са теоретскога гледишта, које су нео-
сновано поставили баш њихови правници”,¹¹ међу њима и
Виросил, који је, дословно, писао: „Свака држава, према
дефиницији, захтева осим стабилне територије као своје
материјалне базе или основе још један лични елемент ко-
ји се састоји од народа, уско повезаног заједничком нај-
⁹ Исто.
¹⁰ Исто.
¹¹ Исто.
18
вишом силом, уједно који се може посматрати као субјек-

тивна база једне државе.”¹² „Појединачни делови овог ве-
ликог удружења људи које се назива државом називају се
њени становници или грађани у ширем смислу; а они даље,
у ужем смислу општег државног права, државни грађани
in activem passive, ови се, опет, деле у сталне и привремене
у истом смислу као што је то у угарском позитивном праву
(Die einzelnen Glieder dieses grossen Menschenvereins, den
man Staat nennt, werden dessen Bewohner oder Bürger im
weitern Sinne genannt; die dann im engern Sinne des allge-
meinen Staatsrechts, als Staatsbürger in active und passive,
jene wieder in immerwährende und zeitige, unterschieden zu
werden pflegen, in demselben Sinne, wie solches auch in dem
ungarischen positiven Rechte vorkömmt).”¹³
Ово је лукаво оправдана подела народâ Угарске на ау-
тохтоне и неаутохтоне народе. На тај начин, већ на том
стадијуму насилне мађаризације показало се јасно да „Ма-
ђар данас [осамдесетих година XIX века] својим комшија-
ма јавља се у потпуно промењеном облику, то не лежи –
како он мисли – у промењеној осветљености споља, него
је он сâм, хоћемо да кажемо његово биће, то скривило. Од
поновног успостављања мађарског царства стара заблуда:
Мађар је господар у земљи, десет милиона Немађара су
само ’странци’, они су само његови ’гости’, које би сваког
¹² Dr. A. Virozsil: Staats – Recht des Konigreichs Ungarn…, Erster

Band, 200. Поглавље – „Begriff und Eintheilung derselben überha-
upt”.
¹³ Исто.
19
тренутка могао да истера, постала је фиксна идеја (Seit

der Wiederherstellung des ungarischen Reiches ist der alte
Wahn: der Magyar sei der Herr im Lande, die zehn Millionen
Nichtmagyaren seien nur seine ’Gäste’, die er jeden Augen-
blick hinausschmeitzen könne, zum fixen Idee geworden).”¹⁴
Maђарском народу заузданом оваквом правном филозо-
фијом и „мађарском државном идејом”, кога је укротила
пракса помађаривања, тешко је било да излучи бујицу не-
слагања са политиком која се водила у његово име, и у
оквиру које „И ’господарима’ су поново пристигле одјед-
ном старе често горко испаштане чежње за суверенитетом,
лепи (мађарски – Д. Б.) национални смисао се променио
у национални фанатизам, патриотизам у шовинизам (Und
den ’Herren’ kamen plötzlich wieder die alten oft schon bit-
ter gebüβten Souveränitätsgelüste an, der schöne nationale
Sinn schlug um in nationalen Fanatismus, der Patriotismus
in Chauvinismus).”¹⁵ Радити овако, дух је који више није
могућно вратити у боцу.
Ако је у питању да се ствар сагледа с правне стране, он-
да је за то добар показатељ и сáм Закон о народностима,
који је изгласан као законски члан 44. из 1868. годи-
не, а који је садржавао основни принцип угарског уста-
ва, да „сви грађани земље Угарске у политичком погледу
представљају јединствену мађарску нацију и стога се мо-
же ставити испред ’политичког јединства нације државни
¹⁴ Karl Ludolf: Der Sprachen und Völkerkampf in Ungarn. Ein Bericht
und Mahnwort an das deutche Volk, Leipzig, 1882, 6.
¹⁵ Исто.
20
језик Угарске, који је мађарски’ […]”¹⁶ „Под ’ungarisch’

језиком подразумевао сe мађарски; владајући принцип др-
жавног права Стеванове круне посвећује игру са обема ре-
чима.”¹⁷ Да су по свим одрживим критеријумима Мађари
народност као и остали становници Угарске, „доказ је и
кривични законик, који говорећи, на пример, о дражењу
против народности, не говори ни о каквоме мађарскоме на-
роду и немађарским народностима, већ говори само о на-
родностима, рачунајући у ове и Мађаре”.¹⁸ „Или Мађа-
ри мисле да нису народност? Па ако нису народност, већ
народ, не треба никога да туже због дражења против ма-
ђарске народности! Сва је тешкоћа, држимо, у томе што
у мађарскоме језику нема посебних израза за: ’угарски’ и
’мађарски’ већ је и једно и друго ’magyar’. Али ’Magyar
Hirlap’ ипак треба да зна, да поред појма magyar nemzet
(угарски народ) у мађарским књигама угарскога државног
права стоји и magyar nemzetiség!” Нек отвори ма које ма-
ђарско дело о угарскоме државном праву, па ће видети да
је тако.”¹⁹ „Ако га пак не мрзи, нека пошаље кога свог са-
радника на interview професору угарског државног права
на пештанскоме универзитету поштованоме дру Августу
¹⁶ Dr Alfred Fischel: Der Panslawismus bis zum Weltkrieg. Ein gesc-

hichtlicher Überblick, Stutgart und Berlin 1919, 353.
¹⁷ „Unter ungariche Sprache war natürlich die magyarische gemeint; denn
die herschende Lehre von dem Staatsrecht der Stefanskrone heiligt das
Spiel mit beiden Worten.” Исто.
¹⁸ „’Magyar Hirlap’ и мађарска народност”, у: Браник, бр. 103 …
¹⁹ Исто.
21
Лехнеру, па нека њега пита; ти interview-и су и тако у

цвету у престоници – мал не рекох magyar nemzetiséga, –
не – већ у престоници Угарске.”²⁰
Таква промена посматрања од велике је важности, како
за науку, тако и за анализу филозофије права, или правне
филозофије. Све се сводило на питање могу ли заговорни-
ци и следбеници теорије државног права Угарске превази-
ћи сами себе и најзад почети да преображавају непосредну
стварност у корист природног права и уважења мултиет-
ничности и вишејезичности земље. Државно право Угар-
ске као један од трајних извора мађаризације је остављало
ружан траг и на политици хрваћења Срба у Славонији и
стварној Хрватској. Све је то морало да има још опасније
последице након што је загребачки Позор, лист хрватске
Народне странке, „пошао мађарским трагом, затруднио је
оним мислима, којим и Мађари. Неће да зна за друго име
осим за своје; оће да је све само његово што се кад или сад
његово назвало; оће и он да је суверен; презиру право и во-
љу поједини људи и народа једнога; позива се на законе,
који су се преживели и који се никад повратити не могу;
неће нове установе, које су разумније, времену сродније и
праведније, него оће оно државно право старо, које је било
највећа неправда”.²¹
²⁰ Исто.
²¹ Полемика између листова Позор и Нареак онако како је преноси
Василије Крестић: „Срби у Хрватској 1850–1868”, у: Исорија
срског нароа, пета књига/други том, Београд 1981, 146.
22
ГЛАВА III
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Иако је од оваквог државног права готово све негативно

почињало, оно је Мађарима некакав заклон и то је оно што
и Хрвати покушавају да нађу. „Праваштво, основано на
темељима државно политичких тежњâ, настрано је схвати-
ло појам народности и зато, налазећи неке опријеке изме-
ђу државно-правног и аутономно нацијоналног схваћања,
приклонило се погријешној државноправној концепцији,
наглашујући, да се појам народа и државе нужно покри-
вају, да се народна цјелина не може одржати, није ли ту
и државна цјелина.”¹ Ово пише неко ко је Хрват и ко не-
ма ништа против хрватства. Није био ни против чега, сем
против мегаломаније и других, нижих и већих зала која
¹ S. Ivanić: „Naše narodno ime”, у: Slobodna misao. Glasnik hrvatskih

i srpskih slobodnih mislilaca, Godina II, br. 2, Zagreb, veljača 1911,
51.
23
извиру из чињенице да „је свако ’државно право’ у монар-

хији управљено према асимилацији сусједних народа, а не
према равноправности према њима”.²
Немачки научник Волфганг Кеслер, који је покушао да
дâ слику политике и друштва у Хрватској и Славонији у
првој половини XIX столећа и опише на исцрпан и ком-
плексан начин утицај мађарске националне идеологије на
њихово укупно одвијање, доказао је да „’Старо право’ било
је оријентисано према интегритету територија, а не пре-
ма некој етнички-језичко одређеној националној терито-
рији.”³ Још је Карл Ренер (1870–1950) знао да ни један
народ у Хабзбуршком царству, еманципован од „државних
права”, не може остати заједно са народом који то није а
да не почне да флертује с овом идеологијом, просто зато
што ништа друго није имало да се следи. то је оно што
Ренер означава као „територијални принцип”, који учи:
„ако станујеш на моме подручју, онда си подчињен мојој
власти, аналогно црквеном принципу: cuius regio, illium
religio”.⁴ Oво није значило само узети себи оно што је тре-
бало да буде туђе, већ „То је израз власти, неравноправно-
² Душан Берић: Хрваско равашво и Срби, I, Нови Сад 2005, 405.

Глава II. Начин настанка и природа хрватског „историјског и држав-
ног права”.
³ Wolfgang Kessler: Politik, Kultur und Gesellscharft in Kroatien und
Slawonien in der ersten Hälfte des 19. Jahrhunderts: Historiographie
und Grundlagen, R. Oldenbourg Verlag München 1981, 232.
⁴ Цитирано према Enver Redžić: Austromarksizam i jugoslavensko pi-
tanje, Beograd 1977, 68. Поглавље „Osvrt na teorije o višenacionalnoj
državi, kritika teritorijalnog i opredjeljenje za pеrsonalni pristup”.
24
сти, тј. силе а не права. Из ове природе принуде и природе

принципа власти проистичу борбе националних држава за
територије, одакле такође територијална политика, наци-
онална геометрија племена у држави.”⁵
Исмевао је целокупну теоријску конструкцију такозва-
них „државних права”, истичући њене погубне последице.
Свако суочавање са политичком реалношћу подстицало
је човека на отпор државном праву Угарске, јер „ради-
ло се о правној фикцији, коју су сматрали аксиомом: сва
је земља државног подручја припадала краљу, који ју је
препуштао племству као лено уз оштету, да у рату иде у
војску”.⁶ Само је племство могло као ленски краљев чи-
нилац поседовати земљиште. Тај посед „бијаше несигу-
ран због ’предачког права’, јер се током стољећа већ није
могло тврдити аподиктичном сигурношћу, не би ли могла
која фамилија, која је у роду с првим или с којим пото-
њим посједником, да имадне ’старије право’ на станови-
ти посјед земљишта”. „Државни барони, велики жупани,
високо свећенство и високо племство бијаху рођени зако-
нодавци, те су сачињавали великашку кућу угарскога др-
жавнога сабора. Мало племство из жупанија слало је за
сваку жупанију два заступника у заступничку комору 49
краљевских слободних градова, – то су градске опћине, ко-
је је краљ опскрбио повластицом самоуправе, слали су по
⁵ Исто.
⁶ Др Имбро Игњатијевић Ткалац: Усомене из млаоси у Хрва-
ској. У преводу с немачког и с напоменама Др-а Јосипа Матасовића,
Књига друга, Београд 1926, 193.
25
једног заступника, но ипак свих 49 заступника имађаше

само један заједнички глас.”⁷
Колико год да је деспотизам пуковничких заповедника
у аустријској Војној граници био тегобан, он је био неи-
змерно сношљивији од ћудљивог господства у аутономним
жупанијама, „гдје су личне и политичке страсти користи-
ле право и закон”. „А то се могло тим лакше чинити, јер
се угарско обичајно право, што га је средио правознанац
Стефан Вербеци, касније тако различно и протусловно ми-
јењало на државним саборима, да се у тумачењу нијесу
могли сложити ни најученији, ни најоштроумнији правни-
ци, па нити у најважнијим правним начелима. Стога је у
правосуђу владао нерасплетиви хаос, и тако је свуда била
правна несигурност.”⁸ Какав се год садржај замишљао под
обликом ове праксе, тј. под видом одређујућег присуства,
био он материјалан или духован, резултат је у сваком слу-
чају идентичан, тј. негација равноправности и слободе,
немогућност сваког слободног избора.
Тако ригидно узајамно обухваћени, „мађарска државна
идеја” и државно право Угарске натурани су немађарским
народима који, услед асимилације, постају све мањи, а ма-
ђарски народ све бројнији.
⁷ Исто.
⁸ Др Имбро Игњатијевић Ткалац: Усомене из млаоси у Хрва-
ској. У преводу с немачког и с напоменама Др-а Јосипа Матасовића,
Књига прва, Београд 1925, 28.
26
Централно место у апологетском приказивању и тумаче-

њу државног права у овом погледу заузима тротомна књи-
га Staats – Recht des Königreichs Ungarn већ поменутог
Антона Виросила, која је више одмакла у том правцу не-
го ма које друго дело: била је доспела до тога да се њоме
удара база новој „научној”, тачније речено – идеолошкој
теорији права. Према томе се она (у мађарском случају) у
свом основном кретању од почетка XIX века до 20-их го-
дина XX века изграђивала на империјалистичком темељу.
Сагледан са становишта померања аустријске експанзије
из италијанског правца у српски, видимо „како је мађар-
ски империјализам у слици дуализма необично избио на
видик”, како „Мађари грозничаво раде, како би за се оси-
гурали Босну не само својим државним ’правом’ већ и ко-
лонизацијом, као и наметањем језика, како би се томе сви
прилагодили, као нечему наравноме”.⁹ Ствар са злоупо-
требом државног права Угарске за потребе мађаризације
показује да је оно било толико извртано и запетљано да се
више није могло познати. Свако је желео да му прида неко
ново и неразумљиво и неважно значење. Један део мађар-
ске штампе, који је почео да „повлачи паралелу између по-
којног престолонаследника Рудолфа, и будућег престоло-
наследника Франца Фердинанда”, опредељивао се за пр-
вога јер „је учио мађарско државно право, па га је научио
и поштовати”, а „поштовао” је и дуализам, док други, „ако
⁹ V. V.: „Pabirci iz Herceg-Bosne”, у: Mlada Hrvatska Glasilo Starčevi-

čanskog đaštva, God. III, br.8 i 9, Zagreb, svibanj i lipanj 1910, 274.
27
и зна мађарски, он не познаје мађарско државно право”.¹⁰

Оно што остаје као подлога када се никаква стремље-
ња ка стварању Велике Мађарске не изражавају отворе-
но, оно што почива у неказаном, јесте природа онога што
мађарски извори називају „мађарским државним правом”.
Поводом тога, Виросил говори да „Првобитни народ Угар-
ске се приликом свог досељавања у Угарску и граничне
области врло брзо помешао са остацима хордâ народâ који
су овде остали од велике сеобе (народа – Д. Б.).”¹¹ Виросил
на исти начин мисли да су тај „првобитни народ” Мађари
када пише да су остале народе, он их назива „остацима
хордâ народâ […]”, „делимично приморали силом оружја
да се потчине а делимично су их прихватили као добровољ-
не нове чланове своје новоосноване државне заједнице”.¹²
Он у њима види мађарске непријатеље, као што и они у Ма-
ђарима виде своје, али не одбија да призна разлику између
тога и чињенице да се у међувремену створила нека врста
обичаја између мађарског и осталих народа у Угарској и
између аустријских Немаца и осталих народа у Аустрији.
И да ће на томе, како вели Карл Ренер, „пропасти и најно-
вији дуалистички покушај германизације у Аустрији и ма-
ђаризације у Угарској. Јер, како у Аустрији тако и у Угар-
ској не постоји народ који би, захваљујући својој величи-
ни, могао бити супстрат за наставак и формирање посебне
¹⁰ Засава, бр. 14, уторак 24. јануара 1889.
¹¹ Dr. A. Virozsil: Staats – Recht des Königreichs Ungarn, Erster Band,
Pest, 1865, 201.
¹² Исто.
28
и издвојене државности”.¹³ Услед несхватања тога поја-

вила су се значајна ограничења у Виросиловом схватању
суштине читавог низа категорија вишенационалне угарске
ситуације, а уједно и неоправдане измене смисла, граница
и функција многих политичких или етничких појмова.
Из тенденциозног изједначавања појмова Мађари и Угри
се види како он користи изворе и како каља њихов сми-
сао. Карактеристичан пример тога јесте следеће тврђе-
ње изнето против немађарских народа: „Потпуно је тачно
оно што је о овом досељавању разних народа у Угарску
написао Алекс Пустаи у свом познатом делу Die Ungarn
in ihrem National-Wesen etc. (Угарска у свом национал-
ном бићу, итд.)”, објављеном у Лајпцигу 1843 (стр. 78):
„Они Словени, Бугари и Власи које су Угари (под који-
ма подразумева Мађаре – Д. Б.) поробили освајајући Па-
нонију створили су прву и најбројнију класу странаца у
земљи ако се они уопште могу назвати странцима у одно-
су на новопридошле Угре у сопственој отаџбини; они су
се у 15. столећу значајно умножили захваљујући чешким
присталицама хусита.”¹⁴ У овом свом делу Виросил у већ
уобличену слику државног права Угарске стално уграђу-
је поделу њеног становништва на аутохтоно и досељено,
која произилази из потреба политике помађаривања: као
да посматрамо слику жељене а не стварне прошлости, при
¹³ E. Redžić: Austromarksizam i jugoslavensko pitanje, 62.

¹⁴ A. Virozsil: Staats – Recht des Königreichs Ungarn, Erster Band, 201.
29
томе ни мало не хајући за истину да, нигде у Европи, тако-

звана „та ’jura, privilegia et consuetudines’ нијесу никада
била утврђена сасвим јасно и оштро, па је стога и дошло
до многих препирака”.¹⁵
¹⁵ Др И. Игњатијевић Ткалац: Усомене из млаоси у Хрваској,

Друга књига, 174.
„Међутим, начелно нијесу та права побијена, и на основу угарских
државних закона од 1486, 1715. и 1741. нијесу у угарском држав-
ном сабору уопће ни узимани у дискусију.” Исто, 174–175.
30
ГЛАВА IV
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Ову важност немађарских народа, колико год су их пи-

сци историје државног права Угарске, па и сам Виросил,
категорисали као „новопримљене” (Aufgenommenen) ни-
како није било могуће заташкати, јер је њихова „превласт”
у стварању државе и одбрани њених граница више него
бројчана. Пресудна је у војсци и осталим структурама
друштва, у привреди. И сам Виросил то признаје када ка-
же да су се Срби „показали као храбри ратници у служби
своје државе, неки од више цивилизованих западних на-
рода Европе као Немци, Словени, Белгијанци, Французи
и Италијани као добре занатлије и радници, више надаре-
ни за земљорадњу, занат уметности и науке, и, као такви,
нашли су себи прихватљиву употребу у новој држави”.¹
¹ A. Virozsil: Staats – Recht des Königreichs Ungarn, Erster Band, 201.
31
Подстакнута неком унутрашњом потребом самообмане,

мађарска правна школа мишљења обилује дељењем ста-
новника Угарске на аутохтоне и „странце” или „госте” и
њима одговарајућим изразима. Виросилова књига обеле-
жава дефинитивну усмереност на ову поделу и предста-
вља драстичан пример прилагођавања правничког мишље-
ња циљу изазивања ефекта код читалаца: хушкачко под-
бадање против првих угарских краљева што „су населили
Баварце и Швабе”; против Гезе II јер је населио „Флан-
дријце”, против Андрије II што је населио Тиринжане,
„људе из Хесена и Јевреје”; против Беле IV који је насе-
лио Баварце и Кумане; Жигмунда јер је омогућио досеље-
ње Цигана, а 1400. године и бројније насељавање Срба и
Цинцара („Рашани и Грци”). Или, 1544, у Сенквицу, Хр-
вата. „Коначно под регентима из различитих [владарских]
кућа населили су се и мекани Италијани и гладни Савој-
ци у Угарску и т. д. и т. д.”² Једнак однос има према свим
народима који су се насељавали у полупустој Панонији,
сем према досељеним Мађарима; тако, са много жалости,
Вирасил кука над хетерогеним етничким саставом Угар-
ске, пошто – „Ако се у односу на ово (немађарске народе
– Д. Б.) упореди број новопридошлих Угара (под којима
подразумева само Мађаре – Д. Б.) из Ателкуза, онда се
види да они сачињавају свега трећину целе популације”.³
Овим се државно право Угарске затекло у ироничној ситу-
² Исто, 202.
³ Исто, 203.
32
ацији потпуно неизбежног отуђења, које је управо стога

било утолико болније јер две трећине становништва сигур-
но није могло бити посредник државном праву, већ су биле
правно искључене и обележене као „странци” или „гости”.
Непосредна сраслост ових правних неједнакости Мађа-
ра и Немађара пред правом на очување националног иден-
титета с његовом историјско-социјалном одређеношћу, за-
хтева да се подробније и аналитички испита институци-
ја индигената (лат. indigenus), права завичајности, пра-
ва грађанства, држављанства; давања грађанских права и
племићке титуле странцу. Основу свих грађанских и поли-
тичких права „чини се као и у свим другим земљама тако
и у Краљевини Угарској тзв. право индигената или др-
жављанства, названо и домовинско право, а) – у погледу
којега се становници Угарске А) деле на грађане и странце
или спољне, према томе да ли ови имају угарско државно-
грађанско право или не. – Први (који се према државном
праву називају и cives perpetuos) називају се или 1. као ро-
ђени у земљи (деца земље) nativi hungari b) који су рођени
у земљи или потичу од родитеља који су у време њиховог
рођења имали угарски индигенат – право, – или 2. као
касније прихваћени – рецепти – који су првобитно пре-
ма пореклу или рођењу били странци а доцније су задоби-
ли угарско држављанство”.⁴ „Сви остали који нису има-
ли индигенат – право називани су странцима и као такви
⁴ Исто, 203–204. Поглавље: 23. – „Insbesondere A) hinsichtlich der

Staatsbürgerschaft”.
33
подлегали угарском закону.” – „Мeђутим, и међу овим по-

следњима прављена је разлика између потпуних странаца
(peregrini) и тзв. hospites, forenses, accolae, од којих су
последњи називани и subditi temporanei – привремени по-
даници.”⁵
„Међу у Угарској рођену децу, која се у земаљским зако-
нима називају час nati или nativi hungari као 1608”, „час,
као 1723, patriae fili, или националисти као 1729, убраја-
ју се и грађани суседних земаља Хрватске и Славоније као
што се јасно види из члана закона од 1618: 5. 1625: 65.
1741: 61. итд.”, „из чега произилази да се у Угарској под
појмом рођени Угари, или такође и деца земље (patriae fili)
подразумевају у државноправном и политичком (не етно-
графском) смислу од почетка царства све до наших време-
на – све индивидуе рођене или према државнограђанском
праву прихваћене у овом царству и суседним земљама без
обзира на порекло, језик и националност”.⁶ Неки Хрва-
ти су исмевали дух државног права Угарске, а преко ње-
га и своју феудалну државност, јер Славонија и стварна
Хрватска „није имала свога властитог држављанства, а у
односима с Аустријом и иноземством њезина индивидуал-
ност није долазила ни до каква изражаја”.⁷
Карл Ренер се супротстављао политици феудалаца у
Угарској, „по којој су Мађари били третирани као наци-
⁵ Исто, 204.
⁶ Исто.
⁷ Dr Jaroslav Šidak, dr Mirjana Gross, dr Igor Karaman, dr Dragovan
Šepić: Povijest hrvatskog naroda g. 1860–1914, Zagreb 1968, 43.
34
ја прве класе, Хрвати као националност друге, а Срби као

националност треће класе”,⁸ знајући да овакве емоције по-
тичу из мистификације као што су „такозвана мађарска
државна идеја” и државно право Угарске. Ово последње
сеје семе предрасуде да су само Мађари „изворни” део це-
локупног становништва и „носилац имена” Угарске.⁹ Тако
ова теорија права прави сада своју „истину” „да је за праг-
матичног писца једне нације од великог интереса да зна:
који страни народи су се населили у току времена на тери-
торије његове нације”.¹⁰ То је оставило места наклапању
неких мађарских политичара „да Мађари воле и умрети не-
го попустити” Немађарима у било чему што се тиче овако
схваћеног државног права заједничке земље, „јер ово спа-
да у одушевљене фразе мађарскога патриотизма”.¹¹
Службена верзија државног права Угарске, прилагође-
на политици помађаривања немађарских народа, садржи
напомене о свему, које пристају свему и свачему, само не
националној равноправности. У приговорима, правно осо-
бито прегнантно састављеним, писало је да државно право
„није само њихово [Мађара] него свију у Угарској живе-
⁸ Цитирано према Enver Redžić: Austromarksizam i jugoslavensko pi-

tanje, Beograd 1977, 62. Поглавље „Osvrt na teorije o višenacionalnoj
državi, kritika teritorijalnog i opredjeljenje za pеrsonalni pristup”.
⁹ A. Virozsil: Staats – Recht des Königreichs Ungarn, Erster Band, 206.
¹⁰ Исто, 204.
¹¹ „A шта ми немађарски народи да кажемо?”, у: Браник, бр. 194,
недеља 28. августа (10.септембра) 1905.
35
ћи народа”,¹² да „Код Магјарах, за добити права треба се

помагјарити”.¹³ Најпре, ту је понајвише присутна мисао
да „Магјари ни несањају о поправцих о правици напрама
Немагјаром”, па се говорило: „Ми судимо да је то муче-
ње и мировање Магјарах, по народе Угарске, боље него
ли би било говорење и чињење Магјарах овакових какови
су.”¹⁴ Ако се прихвати, ма како створено, државно право
Угарске, онда његова ревизија за потребе политике мађа-
ризације нема никакве везе ни са стварним мултиетничким
бићем заједничке отаџбине, нити са циљевима њених ста-
новника. Својом реинтерпретацијом заједничког држав-
ног права и његовим преименовањем у мађарско државно
право, Мађари су се сукобили са традиционалним схвата-
њем уговорног односа између државе и њених народа. Ко-
лико је читав покушај „мађаризовања” угарског државног
права био неспојив с важећим државним правом Угарске,
показују јавне опомене: „Ми знамо, да једни тупи засле-
пљеници обичавају свашта вадити из угарскога законика;
ну ми знамо такојер, како и сви иоле просветљени отач-
беници Херватске и Унгарие, да је онај законик прошао
кроз сито некадашњега тамнога дружтва тирнавскога, да
су се отци свих нас, у подпуну обсведочењу да је онај за-
коник неподпун, ове књиге морали держати, за да обране
¹² „Како нам се ваља владати у данашњим околностима?”, у: Засава,

бр. 88, недеља 3. новембра 1868.
¹³ „Nagodbe”. Preštampano iz Slobode od godine 1880, у: Djela Dra.
Ante Starčevića, Knjiga II. Predstavke, Zagreb 1894, 308.
¹⁴ Исто, 309.
36
последњу искру своје слободе, – ми сматрамо понајпервим

благословом слободе ону власт народа, којом они могу још
јучер бивши најсветии закон, за вољу данашње праве ко-
ристити погазити и другим надоместити.”¹⁵
Проблем је управо у томе што је мађарска ревизија угар-
ског државног права прихватала одређене саставне дело-
ве истога, а друге није. Држећи се онога што директно
лежи у логици овог права и његовог система, изврсно уре-
ђивани часопис правничког удружења International Law
Association, садржи један чланак о правној природи одно-
са између Угарске и Аустрије. Питање које се ових редака
тиче расправљано је у поглављу о националном питању у
угарском дéлу царства. У нади да ће мађарски национали-
зам, оличен у ретуширању слике државне идеје и државног
права Угарске, поново добити власт над самим собом и по-
већати своју опрезност, подвлачено је да „једна од најва-
жнијих појава у нашој повесници је то, што у Угарској ни-
су нигда биле познате привилегије (повластице) у општем
смислу те речи”. „Када су наши преци освојили своју нову
домовину, затекли су у њој разне народне расе, а све до у
XVIII столећа досељавали су се једнако у нашу отаџбину
нови елементи раса.”¹⁶ „Па како смо ми поступали са тим
мноштвом разнородних елемената? Национално јединство
напоредо са усредсређењем власти беше и пре, а данас је
¹⁵ Predstavka „Mila bratjo i prijatelji!”, у: Djela Dra. Ante Starčevića,

Knjiga II, 31.
¹⁶ Цитирано онако како овај чланак преноси Слога. Недељни политич-
ки лист, бр. 38 Сомбор, недеља 21. септембра (4. октобра) 1908.
37
још једна од најбитнијих погодаба за опстанак којег му

драго облика државнога у сваком оном крају Европе, ко-
ји је свагда први изложен опасности, која долази са исто-
ка. У што јачем јединству на тој тачци лежаше погодба
за обезбеђење сваколике Европе, а и данаске још стоји то
исто.” „Наши прадедови непроменито су сачували карак-
тер своје расе. Ипак су они ценили особине и побеђених
и кашње досељених раса, и ове су са једноставним кон-
ституционалним телом слили тако, да су најзаслужнији-
ма између њих давали повластице Угарскога племства.”¹⁷
„По том је убрзо престало разликовање између раса пред
државним правом, јер је у нашој земљи свако стојао под
владом истих закона, уживао даље исту државну правну
’способност’ и на исти начин је могао бити чинилац народ-
ног развијања, али ником не беше слободно да учествује у
стварању које било посебите повеснице расе (подвукао –
Д. Б.). Речју свим материјалним и моралним везама беше
спојен са заједничким бићем.”¹⁸
„Елем, национално јединство, јединство великог угар-
ског политичког народа развијало се најслободоумнијим
путем и то јединство се и у наше дане неодољивом силом
издиже над узалудним ништавним покушајима, који иду на
то да на основу заведених нагона у раси потпирују разми-
рицу. Тако припадају сваком у нашој отаџбини од почетка
хришћанске епохе, дакле за време од девет столећа, правâ
¹⁷ Исто.
¹⁸ Исто.
38
народа, недељивог угарског политичког народа без обзира

на расу. Јесте, негда било, сад се приповеда.”¹⁹ Ова раз-
матрања су била један од последњих покушаја да се држи
глава над водом, то је све што се могло у Угарској коју
су упропаштавали заговорници њеног претварања у јед-
нонационалну Мађарску. Да би се спознао финални сми-
сао промена у саставу државног права Угарске, нужно је
познавати целокупни спољни каузални низ негације не-
мађарских народа, који је био бесконачан. За мање или
више трајно постојање овог државног права у датим усло-
вима Угарске очували су се само они његови елементи чија
је структура условљавала склад условâ користан за њено
помађаривање.
Наравно, то „одабирање” из угарског државног права
само онога што помаже ову политику, а одбацивање свега
што јој стоји на путу, имало је с почетка примитиван ка-
рактер, и није се могло непосредно изједначити са поли-
тиком асимилације у строго политичком смислу речи, али
ипак, управо је крајем XVIII века почела еволуција овог
државног права под контролом највиших власти Угарске и
стога је она добила сасвим одређен правац. Пре свега, као
резултат те усмерене еволуције принципијелно се изменио
сам карактер постојаности полазне – феудалне – дефини-
ције народа. До тада су се сви народи морали сукцесивно
све више и више усклађивати у јединствен „угарски по-
литички народ”. Мађарски политичари „са оним, што они
¹⁹ Исто.
39
зову ’nemzet’ (нација), не ће само политички народ, што не

може друго значити, до држављанство, него хоће баш ет-
нички, племенски народ по соју, а то не може бити ништа
друго, него мађарска држава”.²⁰ „Али случајно по пове-
сници Угарска није никад била такова држава, него је би-
ла феудална, са својим разним племенима, где је мађарски
сељак са својим језиком исто тако био презрен, као и Ру-
мун, Словак и Србин.” „Па ми и данас” – 1914. каже један
српски правник – „велимо, да би се мађарски народ лако
споразумео са немађарским народима, али неће то мађар-
ски државници, неће то феудалци”.²¹ Можда још одонда
(1790) када је угарски канцелар Палфи изјавио да „тзв.
српски народ у угарској држави као народ нема политичке
егзистенције”, као и по изјави кардинала-примаса Баћа-
њија „што су Срби још странци у Угарској”.²² Целокупно
ово двојако негирање (национално и верско) свешће се на
оно што Карл Ренер дефинише као „систематску мађари-
зацију у спрези са политиком католицизирања Срба”.²³
Једна од претпоставки за то је и сама догма да „Словени”
(Словаци – Д. Б.), Немци и Срби у Угарској по мађарском
²⁰ „Шта даље са народностима?”, у Браник, бр. 46, среда 5. (18.)

марта 1914.
²¹ Исто.
²² Д-р Мита Костић: „Неколико идејних одраза француске револуције
у нашем друштву крајем 18 и почетком 19 века”, у: Зборник Маице
срске. Серија рушвених наука, бр. 3 (1952), 7.
²³ Цитирано код Е. Реџић: Austromarksizam i jugoslavensko pitanje,
78.
40
схватању државе „нису били нација сама по себи, већ до-

сељеници, гости, припадници једног те истог народа”,²⁴ на
шта ће, један век касније, бити одговорено општом нема-
ђарском побуном, осмишљеном у сазнању, да „У тренутку
када један народ не може да развија слободно своју нацио-
налну индивидуалност на својој родној груди, у ренуку
каа се ко куће осећа као сранац (подвукао – Д. Б.) и
када је принуђен да потражи боље место ван своје земље,
то значи распадање државе.”²⁵ Постоји помађаривање и
сталним манипулацијама државним правом заједничке зе-
мље, услед чега се упозорава да „Мађари ослањајући се на
само историјско право, које је оличење међународне не-
правде, и направивши од устава и уставности маску и ма-
шину за своје племенске цели, а за остале народе шпанску
тортуру – учинише, да Угарска за нас постаде ’географ-
ски појам’, да немамо ни најмање узрока интересовати се
за обстанак њен, па да на послетку скрштеним рукама мо-
жемо гледати, како ће се над њом склопити крвави таласи,
или буре, или ако не буре, а оно ’нивелисања’ – изравна-
ња између два велика племена европска (Немаца и Руса –
Д. Б.).”²⁶
²⁴ „Keine Nation für und an sich, sondern Einwanderer, Gäste, Glieder

eines und dasselben Volkes”. W. Kessler: Politik, Kultur und Gesell-
schaft in Kroatien und Slawonien in der ersten Hälfte des 19. Jahr-
hunderts, 87.
²⁵ M. Milin: Rumunski nacionalni pokret u Banatu i antidualistička bor-
ba narodnosti (1884–1896), 87.
²⁶ „Руши се стара зграда Европе”, у: Засава, бр. 98, недеља 23.
јануара 1870.
41
ГЛАВА V
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
На мултиетничком нивоу, неславни напади на права ос-

талих народа подсетили су на традиционално присуство
тих права и значај истих као важних саставних елемена-
та државног права Угарске. Таква појединачна народна
права су без сумње имала своје место у процесу усмере-
не еволуције државног права и стога су она, као резултат
дејства мултиетничке природе земље, заузела на фону оп-
штег нарастања њеног правног поретка, значајан положај.
Одсуство воље, ма и најмање, да се то на мађарској стра-
ни уважи, доводи до подсећања на ове чињенице у штам-
пи, првенствено на чињеницу да су се у земљи „учврсти-
ла права разних народа, који сачињавају монархију, те су
стечена низом столећа – а укинуће сељачког ропства које
је следило после жалосних догађаја год. 1848, довело је
сасвим природним начином не само дотле, да је држава та
43
права осигурала, па да се и при кршењу тих права посту-

пати имало у практичном животу по закону и правди”.¹ Из
постојаности понављања узајамно везаних и координиса-
них у систем моделâ хегемоније и супрематије немачког и
мађарског народа настала је пракса која се сама од себе
репродукује. Мисао из 1848, „да ми народности наше ра-
ди, у владање угарско поуздања имат не можемо никакова,
докле год видимо како се неправедно тлаче у држави Угар-
ској, осим мађарске, све ине народности и језици”,² сажи-
ма сва обележја мађарске правне филозофије која срећемо
и у наредним деценијама. Бескрајну моћ извртања сми-
сла државног права Угарске и разоткривање наличја ма-
ђарске верзије уставности, која је дуго посматрана само
с лица, јасније видимо из једног румунског меморандума,
састављеног 1892, највише из оног његовог дела у коме су
побројана мађарска одступања од признавања права нема-
ђарских народа, која је гарантовао цар, пошто су Румуни
„брзо дошли до уверења, да се у владајућим круговима све-
страно потпомаже тежња: да се рђавом употребом устав-
них форма учине илузорним права”, која је санкционисао
цар. То је где све почиње, јер „нови владавински систем
инаугурисао је у Угарској владу једнога племена, народну
¹ „Румунски меморандум” (II), у: Засава, бр. 100, недеља 28. јуна

1892.
² Ivan Mažuranić; „Hrvati Mađarom”, у: Vaso Bogdanov, Hrvatska lje-
vica u godinama revolucije 1878–49 u svjetlu naše štampe, Zagreb
1949, 477.
44
хегемонију, која је уметним начином подигнута”.³

Не упадајући у површну интерпретацију природе и исто-
рије државног права Угарске, писци меморандума подсе-
ћају аустријског цара на то да „Историја доказује: да у
целом хиљадугодишњем историјском развитку наше држа-
ве нису никада као државно-правно начело постојали од-
носи какви се обично удешавају између освајача и освоје-
них (побеђених), па према томе није могло постојати по-
литичко господство само једне народности.”⁴ Подсећају и
на то, „како је насталим размирицама била повод акција,
која је отпочела год. 1790.–1791.” и износе „како се Ру-
муни нису одрекли никада својих народних права, што је
доказано поступком румунског народа у год. 1696, 1700,
1790, 1791 и 1848.” Говоре „о државно правним прилика-
ма, које су се развиле у год. 1863. до 1865”.⁵ У тежњи да
нико не буде упућен у основне чињенице из државног пра-
ва земље и повезаних дисциплина, подвлачи се податак да
„У противности са назорима, који су се развили кроз ви-
ше столећа, уништена је аутономија Ердеља, услед уније
са Угарском на начин неправедан, који не одговара др-
жавном праву и праву независних елемената, из којих се
састоји Ердељ, те са омаловажавањем његовог етничког и
географског положаја и његовог засебног развитка, што
³ „Румунски меморандум” (II), у: Засава, бр. 100, недеља 28. јуна

1892.
⁴ Исто.
⁵ Исто.
45
је све безуветно захтевало да се одржи та аутономија.”⁶

Тим поступком није само направљена једна од полазних
основа за све чешће прекиде континуитета постојећег др-
жавног права него је „оштећен румунски народ у својем
историјском и народном праву јер: а) Унија је изречена
а да Румуни нису при томе суделовали у оној форми која
им припада обзиром на њихову бројну снагу и њихову ва-
жност а то се извело у сабору којега су се чланови сакупи-
ли на основу изборнога закона од г. 1790.–1791. и закона
од г. 1848, дакле на основу закона који су створени у до-
ба црнога феудализма”, о којем је сам цар 15. јуна 1863.
рекао ово: „Онај део политичког устава велике кнежевине
Ердеља, који се односи на састав сабора, доспео је усљед
укинућа ванредног положаја племства, усљед работе и ур-
барских подавања и усљед успостављања грађанских пра-
ва и дужности свих становника земље – до тако замашних
измена, да би сабор, који би био сазван на основу зак. чл.
XI од год. 1790.-1791. онемогућио већем делу становни-
штва вршење грађанских и политичких права, што би било
противно правим интересима земље, те се таки сабор не би
могао сматрати да је заступство целога народа ни целе зе-
мље, без разлике сталежа, рођења, народности и вере, па
таки сабор не би имао неопходно потребити морални углед
да унутрашње односе Ердеља удеси у правцу, који би за-
довољио све народности.”⁷
⁶ Исто.
⁷ Исто.
46
„А таки сабор не би могао повољно решити ни државо-

правне односе према целокупној монархији у смислу који
би одговарао мојим очинским намерама, које су наглашене
већ толико пута.” Истом приликом је владар рекао и ово:
„Пошто унија са Угарском, која је изречена г. 1848., није
никада стекла подпуну снагу закона, те је доцније ефек-
тивно опет разрешена, оставили смо ми у нашим наредбама
од 20. октобра г. 1860. ову тачку не решену, те смо једино
одредили да се обави рестаурација регниколарног заступ-
ства Ердеља.” „б) румунски народ осећа се овом унијом
оштећен и због тога, што се до уније дошло непоштова-
њем закона, који гарантују аутономију ове земље. Унија
и њезино инаугурисање зак. чл. 43. од г. 1868. очита је
повреда свих права румунскога народа као елемента, који
у великој већини станује у бившем Ердељу, као и омалова-
жење свих основних закона, који осигуравају аутономију
те велике кнежевине. Унијом и њезиним инаугурисањем
савршено је потиснут румунски елеменат и она је неправ-
да: колико обзиром на захтеве легислативе (законарства)
и простога права толико и обзиром на државно право”.⁸
Сложени, све чешћи, прекиди континуитета угарског др-
жавног права могу се сагледати као процес помоћу којег
је „доспела државна част у руке мађарског елемента, то
је овај, необзирући се на заједничке и опште интересе др-
жаве, ишао једино за тим: да себи осигура народну хеге-
монију те да тако постигне мађарсконародну унификацију
⁸ Исто.
47
(јединство)”. Сматрало се да „сви закони, који су ство-

рени” од 1867. до 1892, на пример, „па и начин њихова
извођења јасно сведоче: како се напредује на том рђавом
и опасном путу”.⁹
Испуњавање свега овога јасно се види у политичкој тра-
дицији Ердеља, где се говори о њему као земљи која је би-
ла до године 1848. „засебна велика кнежевина, која је
истина угарској круни припадала, али која је имала засеб-
ну дворску канцеларију у Бечу, засебну домаћу гувернију
и засебни зем. сабор”.¹⁰ Једноставна порука овог нау-
ка за Ладислава Лукача, посланика угарског сабора, је-
сте да „Знамо, можемо црпсти из државног права Угарске,
да је било Саског Грофовства, Тамишког Баната, Српске
Војводине. Свега тога има у државном праву Угарске.”¹¹
Шта значи то при расветљавању историје Угарске? „Зна-
чи то, да је у Угарској фактично постојала конфедерација
народâ, народности, без имена конфедерације”. „На при-
мер Саско Грофовство, Тамишки Банат, Српска Војводи-
на, Сикуљско Ишпанство имали су таква аутономна пра-
ва, која бисмо ми немађарски народи врло радо данас”, –
1908 –, „примили као веома важна права. Па да ли је то
било на штету Угарске? Није него још! Не само да јој није
било на штету, него је то баш и сачињавало јачину Угар-
⁹ Исто.
¹⁰ „Борба Саксонаца”, у: Засава, бр. 42, уторак 16. (28) марта 1876.
¹¹ „Борба народносних посланика при прорачунској расправи. (Наста-
вак)”, у: Браник, бр. 131, петак 13. (26) јуна 1908, 2.
48
ске”.¹² Вељко Петровић добро примећује стална нуткања

између Аустријанаца и Мађара око измена статуса ових
и још неких територијалних јединица у Угарској, и да је
веома важно научити шта је у томе досадно а шта стварно
битно. Многи од детаља важних за овај положај српских
територија у систему угарског државног права пролазе не-
примећено и без реакције, иако су њихове последице били
далекосежне и мало ко их је свестан. Он каже да је Сава
(Поповић) Текелија „провидео да Беч стално истура Србе
против Мађара кад ови изађу са својим државоправним и
народним захтевима, али чим мађарски притисак у облику
одбијања војних кредита и регрута престане, да Беч одмах
заборави своја обећања Србима, да и даље крши њихове
привилегије и ставља их на милост и немилост раздраже-
них Мађара”.¹³ Стога је српски племић и државник про-
поведао: „да Срби траже инартикулисање српских приви-
легија у угарске законе, те да тако, као угарски грађани
а не као тобожњи штићеници бечкога двора, стекну за-
конску базу својој верској и националној егзистенцији”.¹⁴
Ово је исто као да им је рекао: „Ви се бавите собом, а
не неком врстом спољних подстицаја који треба да их за-
бораве, и искористе. Ћутање наше науке, па и песме, о
невољама српских подложника је утолико неугодније, што
мађарски историчари, стојећи на становишту позитивног
¹² Исто.
¹³ „Сава Текелија и Текелијанум”, у: Вељко Петровић, Времена и о-
гађаји, Нови Сад 1954, 218–219.
¹⁴ Исто.
49
права и феудалних привилегија, немају добре речи о срп-

ској сиротињи, и немају разумевања за њен положај.”
Нико боље није од Петровића дефинисао овај део срп-
ске земље „који су од вајкада страни народи, чак и тре-
нутно владајуће класе и расе, називали Ratzenland, Rác-
zország, где се, без обзира на државо-правне, социјалне
прилике, чак и без обзира којипут и на механичке, насил-
не, планске, измене етнографских и националних односа
и статистичких стања, где се, кажем, наш народ осећао
и сматрао аутохтоним, а где су се и припадници ћесаро-
вог, краљевог, палатиновог, спахијиног господујућег ре-
да, ипак, упркос свему спољнем, успешном укорењивању,
сматрали и осећали као произвољни колонисти, освајачи,
досељеници које мора нека виша власт стално подржава-
ти, подупирати на штету нашег елемента”.¹⁵ „Није неко
хотимично претстављање стања и чињеница, већ се оснива
на тачном, објективном запажању: она појава коју наво-
димо да је и у томе била битна и по историју и културно
стварање пуна последица разлика што су се и за турска
времена у овим крајевима одржали имигранти муслимани
наше крви и језика, а сви остали Анадолци, Азијати, обич-
но се сами или у првом пасу повлачили, што без протекције
државних, војних или црквених власти – државне верои-
сповести, или без окриља и силе читлуксахибија и земље
господара, сви би несловени ишчезли, напуштали насеља,
¹⁵ „Место Војводине у новој Југославији”, такође у: В. Петровић, Вре-

мена и огађаји, 237–238.
50
осећајући да нису код своје дедовине, односно да морају

тек отимати свој озлоглашени ’животни простор’.”¹⁶
И још – ово је важна поента егзактног објашњавања
историје миграција – правилно тумачење истих нагони да
се цитира и ова Петровићева одмерена мисао: „Има и код
нас једна попратна појава нашег постојања овде, појава
непрестаних сеоба, коју појаву наши народни непријате-
љи износе одвојено на видик, тумачећи је на свој, непо-
вољан начин. А често је било да смо и ми, у тренутцима
тешке борбе, у тренутцима песимистичног расположења,
подлегали непријатељским сугестијама, стварно зараже-
ним непријатељским смишљеним душевним тровањем, ка-
жем, да смо и ми сами почели причати о свом сталном на-
гонском, неодољивом враћању, као, у стару отаџбину, на
Балкан.” „А ова појава наших вечитих сеоба значи баш
сасвим нешто противно. То је природно струјање живот-
них сокова у сваком јединственом организму , то је оно
животно струјање у сваком омеђеном бићу, нешто као по-
нављање ћелија. Јер ако смо запазили стално, чак и пери-
одично измењивање нашег становништва и са југозапада
и са југоистока.”¹⁷ „Наши противници хоће да ове истине
обескрве, или бар да их помуте, искриве, посуврате, пр-
во, бркајући битисање наше уже отаџбине са судбинама
наших даљих насеобина уз горњи Дунав, Тису, Мориш и
преко крашово-северинских Карпата и, друго, потурујући,
¹⁶ Исто, 238
¹⁷ Исто, 238–239.
51
извините за израз, свету под нос стално пластичну слику,

неправилну, полукружну слику карпатскога брдскога лан-
ца, уз напомену да је тај, тим природним бедемом ограђени
простор на југу затворен Савом, односно Дунавом. Према
томе да наша Војводина са Сремом треба да припада оној
једној географској целини, коју је и сам Бог Хадур са да-
леког Турана одредио за обетовану земљу својим синовима
који му подносе на жртвеник беле хатове и беле људе.”¹⁸
Сваки Србин који размишља о томе и покушава да се
снађе, одмах би рекао себи и другима: „Кад Мађари ува-
жавају историјско право онде, где им у рачун иде, онда га
морају и код других народа поштовати, особито онда кад
то историјско право није по државу штетно.”¹⁹ Зато Срби
понављају, „нека немисле Мађари, ако питање народно-
сти како тако реше, да су онда и с нама начисто. Онда још
остаје српско питање да се реши, јер ми имамо осим свега
још и наша привилегија, коју смо крвљу нашом и великим
заслугама за ову државу од законите угарске владе заслу-
жили”.²⁰ Најзад Срби су били свесни, „да још нису решена
сва питања у Европи, а најмање источно питање, а да је
кључ доње Тисе и Дунава у србским рукама”,²¹ што им је
давало за право да сматрају, „да би Срби у бачко-банатској
¹⁸ Исто, 239.
¹⁹ „Како нам се ваља владати у данашњим околностима.”, у: Засава,
бр. 88, недеља 3. новембра 1868.
²⁰ Исто.
²¹ „Бачко – Банатска крајина.” (I), у: Засава, бр.71, среда 18. јуна
1869, 2.
52
Војној крајини у државноправном погледу ваљало да ра-

де ово: 1-во. Уложити ограду противу тога, што крајина
у обште, а бачко-банатска особено није ни на какав на-
чин о промени свога стања, и о условима прелазака како
у привремено стање, тако и у државноправни положај и
одношај са Угарском у обште, и са својом роженом браћом
у Банату и Бачкој особено, и тога ради у записник унести
како ту ограду, тако и причување за будучност србском на-
роду државноправним дипломама ујамченог народног ав-
тономног права; 2-го. Њ. Величанству уз прилог горње
ограде, и причувке (каугеле) поднети представку, да бла-
гоизволи бачко-банатску крајину још и за време привре-
мености у граничарској скупштини ad hoc преслушати о
условима неодложнога прелaска у државноправну свезу и
одношај са Угарском у обште, а са својом браћом у про-
винцијалу Бачке и Баната особено”.²²
Ни угарско државно право ни појединачна национална
државна права нису још била ишчезла. Било је немогуће
да ови дубоко укорењени системи одједном нестану. Срп-
ска политика наставља дело својих предака који су угова-
рали однос српског народа са хабзбуршком државом, прав-
но дефинисан у српским привилегијама, Срби су, „захва-
љујући привилегијама које им је доделио цар Леополд I,
признати као нација са политичким правима (gens rasci-
ana seu illyrica), призната им [је] слобода избора погла-
²² Исто.
53
вара народа (доцније вице-војвода)”.²³ Напред истакнуто

добија категоричну потврду и у чињеници да се цар Лео-
полд I у привилегијама од 21. августа 1690. године обра-
ћа Српској православној цркви као „верској заједници грч-
кога обреда и српске народности”.²⁴ Сам моменат да се и у
осталим привилегијама хабсбуршке државе Срби у оквиру
њених граница означавају као „Gens rasciana” или „na-
tio rasciana”²⁵ је од нарочито великог значаја у ондашње
доба, када је тим изразима означавана једна организова-
на заједница под вођством својих црквених и световних
старешина, која је у аустријске земље прешла на основу
преговора и договора и под одређеним условима, „per mo-
dum pacti”, како је још 1761. године тврдио председник
Илирске дворске депутације Бартенштајн.²⁶
Једно је свакако најважније: морамо јасно сагледати ис-
тину „о српском народу као политичком фактору, који са
монархом има исте државне уговоре (pacta conventa) као
и Мађари; да се најзад код земаљског сабора води рачуна
о свим народима Угарске као јавним чиниоцима у саста-
²³ Dr. Alfred Fischel: Der Panslawismus bis zum Weltkrieg. Ein geschi-
chtlicher Überblick, Stuttgart und Berlin 1919, 148–149.
²⁴ Јован Радонић и Мита Костић: Срске ривилегије о 1690. о
1792. Издање Српске академије наука, Београд 1954, 91.
²⁵ Исто, 32–33, 93, 126.
²⁶ Ljubomirka Krkljuš: „Misao i stvarnost autonomije Srpske Vojvodine
1848. i 1849. godine”, у: Jugoslovenski istorijski časopis, god. XXIV,
br. 1–2, Beograd 1996, 96.
54
ву краљевине”.²⁷ „Историјска права, ако нису оно што

и народна, као што се мачем добивају, тако се мачем и
губе. Све да је Угарска пре турског освајања и имала
каква, па још и безусловна права на Банат [на пример],
та су турским мачем пресечена.”²⁸ „Турке је из долњих
предела”, објашњава један извор из 1871. године, „у об-
ште, и из Баната особено изтерала које царска и из Не-
мачке прикупљена, краљевском угарском умложена вој-
ска, које србска војска, која је између царско-немачке, и
краљевско-угарске нешто средње, неки особени ’кор’ са-
чињавала”. Српска је војска, „не само сразмерно, него и
уопште у јужним бојевима више учествовала, него особе-
но мађарска”.²⁹ Леополд I, „и као цар и као угарски краљ
обећао је народу србском земље које од Турака очисте, и
то под својим властитим народним магистратима, шта ви-
ше по њином ондашњем војничком строју такође са сло-
бодно изабраним војводом на челу. Између ти земаља био
је и део Баната или боље рећи сав равни Банат, где су
се Срби између осталих земаља такође настанили, и где
су граничарски, од Угарске независан устав и живот има-
ли”. Кад се део банатске „и прекотиске и прекоморишке
²⁷ Речи из беседе Ђорђа Стратимировића, објављене у листу Застава,

бр. 61, Пешта, 7/19. септембра 1866, одакле су преузете у извештај
Дирекције полиције у Будимпешти, бр. 7172 В./1866, прештампане
у збирци докумената Свеозар Милеић и Нарона сранка. Гра-
ђа 1860–1885, Књига I: 1860–1869, 32.
²⁸ „Бачко – Банатска крајина.” (I), у: Засава, бр. 100, петак 27.
фебруара 1871.
²⁹ Исто.
55
крајине разрешавао, у нашим праоцима тако је жива би-

ла свест народности и народне политичке особине, да је
неки део Срба волео и напустити своје земље, и у Русију
преселити се, него под угарску властелинску и жупанијску
систему подпасти”.³⁰ Чак је, „да би се предухитрила сеоба
Срба у Русију, као последица гоњења од стране католич-
ког свештенства и великаша мађарских”, царица Марија
Терезија стала да обећава, „да ће се у пуној снази одржа-
ти све народне привилегије, које народ заклањају од обес-
ти споменутих елемената, те том приликом на једном ме-
сту вели: gleichwie in des gottseligen verstorbenen Leopold
1690… (као и у блажено почившег Леополда позивном пи-
сму, нашег деде славне успомене год. 1690…)”.³¹ Ово је
био израз такта и познавања српског права, „које је у овој
земљи од краљева угарских припознато, а доцније и уза-
коњено XXVII. законским чланком од 1790./91. године.
А то је привилегијално право српског народа у земљама
угарске круне”.³²
По томе праву овде „је основана и с правом постојала
српска народна митрополија и јерархија”.³³
Међувреме је донело нове покушаје подвајања народâ
Угарске на аутохтоне и дошљачке, услед чега су и Срби
³⁰ Исто.
³¹ „Ко што има да чува, има и да изгуби” (бар. Мајтењи), у: Засава,
бр. 116, недеља 1.октобра 1872.
³² Др Стеван Малешевић: Срби и Романи. Јуриичко-исоричка су-
ија, Нови Сад 1839, 22–23.
³³ Исто.
56
стално били приморавани да подсећају Мађаре на чиње-

ницу да: „Отпочели су Срби да насељавају јужне крајеве
угарске после пада српске државе на Косову пољу о Ви-
дову дне 15. јуна 1389. године, испрва у мањем, а по
катастрофи код Мохача 26. августа 1526. године у већем
броју. А завршује се покрет и сеоба Срба са највећим пре-
лазом од 38.000 имућних породица под патријархом Арсе-
нијем Црнојевићем.”³⁴ „Срби по томе станују у Угарској
више од 500 година, те нису дошљаци него староседео-
ци.”³⁵ Чињеница је, такође, да се као челна опозициона
сила у Хабзбуршком царству, Угарска, одређеније мађар-
ска страна, трудила да Србе из привилегијалног положа-
ја, посебно у Војној граници под бечком управом, приве-
де под своје законодавство. То је изазвало незадовољство
Бечког двора и деобе Срба на једну или другу страну,³⁶
што је представљало озбиљну цену у блиставој историји
доприноса Срба одбрани Подунавља од Турака.
Неспособност и незаинтересованост мађарске политике
да даље живи са обавезом на верност према природи Угар-
ске и њеној историји, коју су „тумачили мудри људи баш
онако, као што приликоваше и требаше, и како по исто-
ријском развоју државе угарске другачије ни бити не мо-
³⁴ Милош Димитријевић: Усомене из мога живоа, Нови Сад 1896,

144–5.
³⁵ Исто, 145.
³⁶ Др Чедомир Денић: „Павле Беницки, секретар митрополита Страти-
мировића”, у: Зборник Маице срске за исорију, 58/1998, 11.
57
гаше”,³⁷ постале су омрзнута линија деловања и биле по-

четак краја многонационалне Угарске. Ћоровић овој ево-
луцији, и њеном разорном утицају на државно право зе-
мље, тачно одређује место. То се најбоље види из њего-
ве критике чланка Ђуле Секфија Угарска и њене мањине
у Срењем Веку. Признаје да текст „рађен је пажљиво,
али не без извесне политичке тенденције. Средњевеков-
на Мађарска (Угарска – Д. Б.), наглашава се ту, по својој
турско-азиској традицији, није разбијала мањине, него их
је остављала у њиховим наслеђеним заједницама и обича-
јима. Али – у то г. Секфи не улази – нова Мађарска [Угар-
ска], од краја XVIII века и нарочито од 1867. год., није
настављала ту традицију”.³⁸ У критици овог Секфијевог
чланка, објављеног на немачком и под насловом „Ungarn
und seine Minderheiten im Mittelalter” (16–26) Никола Ра-
дојчић је био још прецизнији. Каже да у њему „мало је реч
о Југословенима, а и што је речено, то је јако улепшано као
и цело остало разлагање о немађарским народима средње-
вековне Угарске”.³⁹ „Цели став Секфијев да један модеран
проблем, с његовом данашњом садржином, баци у средњи
³⁷ „Гвоздена рука – стеже и попушта.” (II), у: Засава, бр. 143, не-

деља 16. (28.) септембра 1884.
³⁸ В. Ћоровић: „Оцена часописа ’Südostdeutsche Forschungen. Hera-
usgegeben im Auftrage des Instituts zur Erforschung des deutschen
Volkstums im Süden und Südosten in München. Von Fritz Valjavec, I.
München 1936, 4, VI*311’ ”, у: Jugoslovenski istorijski časopis, god.
IV, sveska 1–2, Ljubljana–Zagreb–Beograd MCMXXXVIII, 180.
³⁹ Никола Радојчић: Оцена истог часописа, у: Гласник Исоријског
рушва у Новом Сау, Књига X (1937), 91.
58
век и да га решава средњевековним схватањима, уосталом

сасвим формалистички, из основа је погрешан.”⁴⁰ Што је
још горе, Секфи све немађарске народе у старој Угарској
преименује у „мањине”. То се јавља у клими покушаја
ревизије резултата Првог светског рата и у форми обно-
вљене територијалне мегаломаније, која почива на балан-
су између буржоазије и феудалитета. Услед свега тога, за
име Светог Стефана „везују се и неки појмови који нису
ни у каквој вези са њим. Тако постоји појам сентиштван-
ских (санстефанских) граница Мађарске (Угарске – Д. Б.).
Овај појам је настао после Тријанонског мира и под њим
се подразумева територија Мађарске [Угарске] пре 1918.
године”.⁴¹ Он је, међутим, нетачан, јер је то територијал-
но пространство Угарска достигла после Светог Стефана,
постепеним насељавањем карпатских планинских подруч-
ја. Учвршћивање хришћанства у Угарској појачало се до-
сељавањем становништва из околних земаља.⁴² „Странци
су били везани за владара и били су његов најјачи осло-
нац у борби против једва покорених мађарских великаша.
Састављач Институција био је свестан те чињенице. Он је
истакао да је краљевина једног језика слаба и склона паду.
То је такозвана санстефанска (сентиштванска) мисао, ко-
јом се правдала власт угарских краљева над немађарским
становништвом земље, односно вишенационалност Угар-
ске. Касније је то постало идеолошка основа теорије о по-
⁴⁰ Исто.
⁴¹ П. Рокаи, З. Ђепе, Т. Пал, А. Касаш: Исорија Мађара, 29.
⁴² Исто.
59
литичкој и културној надређености мађарске нације над

околним народима и њеној цивилизацијској мисији.”⁴³
⁴³ Исто.
60
ГЛАВА VI
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Унутармађарско заснивање угарског државног права као

искључиво „мађарског” претпостављало је нови поглед на
заједничку угарску државу и довело до тога да „Грађан-
ски законик, немачки менички закони, аустријско крими-
нално право, парнички поступак – све је то било из Угар-
ске прогоњено; а место тога наступи вербецијанство (су-
ђење по књизи Вербецијевој) право по обичају, самовољи
(а што они зову бајаги судском пресудом) – те тако ваља-
де да настане златни век слободе.”¹ И пре ове постепене
трансформације улоге угарског државног права, „Живот
уставни Мађара био е од вайкада пун опасности за народ-
ни живот други сви племена Угарске.”² „Из устава мађар-
¹ Засава, бр. 109, петак 15. септембра 1872.

² Одговор Паје Живковића Лајошу Ковачу на његову критику своје
књижице „О државним одношајима између Аустрије и Угарске”, у:
61
ског, кои е посто пре 1848. изишао е закон, кои е езике

сви прочи народа тиранизирао и саму нашу цркву напао,
и гнвити хотео наређиваюћи да се протоколи рођени[х] и
крштени[х] християна православне вѣре на мађарском, не
пак нашем црквеном езику воде.”³ Они који тражише ду-
бље узроке за све ово „дођоше до тога уверења, да је цела
угарска,хи боље мађарска државност из темеља пољуљана
и да је већ налик старој црвоточини, те неће моћи дочекати
своју хиљадогодишњицу”.⁴
Да би се што јасније оцртала улога државног права Угар-
ске у овоме и показало колико је немађарским народима
било тешко прокрчити себи пут кроз гомилу разних зачко-
љица из света муниципалних права, потребно је указати
на борбу лозинкама између Мађара и Словака, на стални
идејни рат у којем оно што је најхрабрије у словачком на-
роду упозорава мађарске политичаре да је оно што држава
ради „веома опасно и погрешно, јер би се у овом тренутку
морало иселити много Словака, Немаца, Срба и Румуна”,
па „Ко ово Угарској жели, тај не заслужује да себе нази-
ва патриотом.”⁵ „Узалудан је труд убеђивати нас да смо
Мађари, и да само под тим именом можемо живети. Сами
Нареак, год. XVII, бр. 74, Нови Сад, четвртак 25. јуна (7. јула)
1864.
³ Исто.
⁴ „Новинарски пустолови”, у: Засава, бр. 115, недеља 30. септем-
бра (12. октобра) 1873.
⁵ Jozef Milosav Hurban: Ludovít Štúr – Rozpomienky, Bratislava 1959,
549.
62
угарски закони показују да је то апсурд, и сами угарски

краљеви су другачије размишљали, што потврђује напр.
далматински градови од краља Коломана г. 1108, од Љу-
девита г. 1359 и тд.”⁶
Када Словаке питају Мађари: „Где су та ваша муници-
пална права?”, ови им одговарају: „Не, то је наше право,
што је у просеку половину свог пореза Угарској плаћамо,
већ зато што смо седам векова слободни и независни народ
спојен круном угарском, да не морамо да трпимо туђи ути-
цај, да смо имали своје војводе из углeдних породица, да
имамо бана који од краља зависи, да нам нико туђ не може
судити, јер имамо свој највиши суд, своје представнике у
сабору…”⁷ Пред нама је слика политике која срља у ме-
ђуетнички рат, и која Угарску полагано уништава. Ово је
један од разлога да се у програмским брошурама, нарочито
у спису Политичко пунолетство (Politische Mündigkeit) ко-
ји је штампан у Лајпцигу, с правом критикује повезивање
„муниципалности” и „националности”.⁸ Овим су против-
ници „мађаризовања угарског државног права” отварали
себи многа врата и стицали морално право да упозоравају
да „Не смемо разликовати ’југословенску струју око или-
ризма’ и ’струју која је бранила стари, мађарски статус
Хрватске [Славоније], мађарство’ ”.⁹ Оба правца су се на-
⁶ Исто.
⁷ Исто.
⁸ W. Kessler: Politik, Kultur und Gesellschaft in Kroatien und Slawoni-
en in der ersten Hälfte des 19. Jahrhunderts, 234.
⁹ Исто.
63
слањала на угарско феудално устројство и тумачила су га

само контроверзно.¹⁰
Хрватски сталежи су сачували континуитет „старог пра-
ва” и сталешке „државе”, док су Срби живели „у конти-
нуитету народа, али без историјског пртљага” у оквиру
територије на коју су полагали право хрватско-славонски
сталежи, или су се доселили на ту територију.¹¹ Као пода-
ници или грађани они су били – од 1791. године „равно-
правно – подређени угарским земаљским законима. Њи-
хово средњевековно племство, додуше, није признато, али
велики број српских официра могао је путем војничке ка-
ријере да стекне племићке предикате”.¹² „Историјско пра-
во” је за племство „представљало прикладан облик леги-
тимације његове владавине и привилегија”; материјални
интерес, нпр. код муниципалних права, у том контексту је
остао без аргументативне вредности.¹³
У мађарској политици је постојао континуитет схвата-
ња, „да веза, која постоји међу Угарском и Хрватском (као
и Славонијом – Д. Б.), нема државни, него муниципални
карактер, дакле да међу Угарском и Хрватском постоји др-
жавно јединство”.¹⁴ „Ма да године 1868. створено порав-
нањем стоји у јасној опреци, мађарски су државници […]
¹⁰ Исто, 233.
¹¹ Исто.
¹² Исто.
¹³ Исто.
¹⁴ „Мађарска необавештеност о хрватским стварима”, у: Браник, бр.
231, четвртак 24. новембра (7. децембра) 1911, 3.
64
вазда тежили за тим, да међу Хрватском и Угарском у сва-

ком погледу даду важности државном јединству”.¹⁵
Тај трајно непрецизно дефинисан однос Мађара и Хр-
вата (и Славонаца) био је нераздвојно везан за угарско
државно право, које се постепено растакало на своје са-
ставне (народносне) делове. Након 1867, државно право
Угарске је Мађарима најчешће служило за то да се пре-
ко њега приграби власт над целом земљом, услед чега се
говори о „скрпљењу тог угарског државног права са ау-
стр. уставним околностима”.¹⁶ Требало је заправо задр-
жати деликатну равнотежу између мађарске базе која тра-
жи тотално мађаризовање и царског двора који жели да је
контролише. Мађарски историчар Пешти, руковођен дог-
мом „да у Угарској може нешто само тако постојати, ако
је мађарско”, и игноришући хрватско-славонско „држав-
но право” као пандан „помађареном” угарском државном
праву, заступа став, који гласи: „Докле год устројство ма-
ђарских вармеђа допире, дотле се и строго узевши земља
мађарска пружа, и по томе су ’вармеђе’ сремска, пожешка,
вировитичка, загребачка, вараждинска и крижевачка чи-
сти делови Мађарске, као на пр. Саболч и Сатмар, и тек с
оне стране Кулпе (Купе – Д. Б.) ово вармеђско устројство
престаје.¹⁷
¹⁵ Исто.
¹⁶ „К-ђ-п. (у Чешкој): Декларација и аустро-угарско поравнање”, у:
Засава, бр. 47, петак 24. априла 1870.
¹⁷ „Шовинизам у повесници”, у: Засава, бр. 120, недеља 5. (17.)
августа 1884.
65
У основи свега тога лежи традиционална, делимично већ

дуалистичка полазна тачка, туђост између угарског и „ма-
ђарског” државног права. У области правног положаја
Хрвата и Срба у Славонији, Војној граници и стварној
Хрватској ово доводи до даљег пораста ирационализма ма-
ђаризације, до неограничености напора баш због одсуства
смисла. У области схватања статуса овог подручја „и Дал-
мације” то доводи до настојања да се докаже да ова по-
дручја „нису ни ’regna socia’, ни ’partes adnexae’, него су
’partes subjectae’, освојени покорени крајеви Мађарске”.
То тривијално тумачење, које из основа мења природу др-
жавног права Угарске и претвара га у инструмент вели-
комађарске политике помађаривања, прераста у програм
који садржи клицу доказивања да у Мађара „није покоре-
ње никад било онакво какво беше у Римљана. На против,
по мађарском државном праву значило је покорење то ис-
то, што и ’привилегијално стање’. Доказ је томе, што су
’покорени крајеви’ од год. 1472. амо свагда само полови-
ну мађарске (угарске! – Д. Б.) порезе плаћали. Автоно-
мија њихова постајала је све шира, а данас је већ и опа-
сна. Били то могло бити, да у Мађара покорење није сино-
ним привилегијуму”,¹⁸ пита се Пешти. Било је јасно да он
„трактира овим својим проналасцима мађарску академију
знаности и она се њима наслађава, он их штампа у једном
мађарском листу, који је, истина, орган крајње левице, али
их одатле прештампавају и други листови, а то је доста да
¹⁸ Исто.
66
нас увери, како она красна тежња, којој ови проналасци

требају да послуже, налази жива одзива у научењачком
свету мађарском, у штампи мађарској, па по себи се разу-
ме, и у самом народу”.¹⁹
Одбрана муниципалних права Хрватске и Славоније,
„која су потврдиле угарске скупштине у критичним го-
динама 1715, 1741. и 1790, била је једна од константи
хрватске политике”. По њеном схватању, „Муниципал-
на права била су посебна права везана за јурисдикцију у
оквиру угарског устава који – у чему се може упоредити са
енглеским уставом – није написан као уставни документ,
него представља историјски устав чије одредбе и норме су
се састојале из обичајно-правних споразума и законских
чланова скупштина који су санкционисани од стране кра-
ља.”²⁰ Док су хрватско-славонски сталежи на привилегије
и посебне статуте, који су описани у муниципалним пра-
вима, гледали као на супстанцијални део угарског уста-
ва, „противничка мађарска партија их је интерпретирала
као ’споредне законе’ који су могли постати неважећи пу-
тем општеважећих закона”.²¹ „Declaratio из 1790. године
мађарско-хрватски однос још није сводио на тзв. ’pacta
conventa’, једно легендарно кривотворење историје из 14.
века које је – као и друга – требало да помогне у дока-
¹⁹ Исто.
²⁰ W. Kessler: Politik, Kultur und Gesellschaft in Kroatien und Slawoni-
en in der ersten Hälfte des 19. Jahrhunderts, 220. Поглавље 4. Recht
und Verfassung.
²¹ Исто.
67
зивању мобилитета нижег хрватског племства, чију јавно-

правну употребу, међутим, није било могуће доказати у
средњевековној Хрватској.”²²
Мађарски сталежи су почетком XVIII века покушали да
укину легислативно право хрватске земаљске скупштине
на њеном територијалном подручју, то јест у годинама од
1527. до 1761. само за три хрватске жупаније. Али је
краљ потврдио ова права путем санкционисања (Чл. 120:
1715 угарског закона), након што се, већ 1712. године,
заједно са „Хрватском санкцијом” обавезао на то.²³ Мађа-
ри су смишљали све рафинираније системе заокруживања
своје хегемоније. Да би се утврдио шири контекст за ово,
треба увести у објашњење чињенице, да „Почем се Угар-
ска од источне промислом опредељене мисије под апсолут-
ном владом по својим уставним правима, сасвим доследно
уздржавала, ваља да, са успостављањем наших закона, и
својој природи сходну политику опет заузме, политику, ко-
ја под заставом својом не броји само немачко и мађарско
племе, него цео скуп круне св. Стевана, која круна с по-
моћу ови народа успева, који на истоку сродног племена
имају.”²⁴
Мађари имају исцртан план по коме би се насилна еволу-
ција угарског државног права у „мађарско” имала изводи-
ти разним средствима, па се то доживљава као доказ да они
²² Исто.
²³ Исто, 221.
²⁴ „Беседа Ђорђа Стратимировића”, у: Доаак лису Засава, бр.
2, Пешта, субота 12. фебруара 1866.
68
стављају ногу у врата пре осталих. Ово ће довести до ни-

за наследних поремећаја, јер нема принципијелне, легалне
основе за хтење да се осталим народима Угарске наметне
правна фикција да „државно право ломи земаљско, што је
управо обрнуто од онога што је право”.²⁵ Очекивања Ма-
ђара да ће извесном применом силе учинити ту тежњу ло-
гичнијом, с обзиром на време у коме су прокламована, ста-
јала су у вези са актуелним политичким, односно странач-
ким циљевима. „Њихова безобзирна политика иде за тим,
да помађарују и да друге народности, одређењима избор-
нога права искључе из политичке моћи.”²⁶ „Они правну
непрекидност схваћају као непрекидно господарство ма-
ђарског народа, мађарске народности и језика.” „Зато што
су год. 1848. само племићи политичка права имали, и што
су ови већином Мађари или помађареници били, и што су
не само у Угарској, него и у Ердељу г. 1848. сабор у сво-
јим рукама имали, и зато што су они онда и изборне законе
и унију у Ердељу, где ни племићи Романи због вере (пра-
вославне – Д. Б.) нису имали, тако удесили да је мађарски
живаљ и у Угарској и у Ердељу уметну заступничку ве-
ћину добио – зато је по правној непрекидности право, да
се то стање ствари овековечи, и ко је противу те народне
правне непрекидности, тај се одма сматра и за противника
²⁵ Iso Kršnjavi: Zapisci iza kulisa hrvatske politike, knjiga prva, Zagreb
1986, 149.
²⁶ Др Милан Божецки: „Узалудан напор”, у: Браник, бр. 270, субота
8. (21.) децембра 1907.
69
уставне правне непрекидности.”²⁷

Чињеница да су Немађари практично одатле извукли су-
протну консеквенцу једне дубље основе за праксу неједна-
ких права, није била супротна државном праву Угарске,
већ је указивала на тенденцију његовог „помађаривања”;
јер то се, у угарским мултиетничким условима, поклапа-
ло с начелом да је право оно што је правно допуштено, са
оним начелом које „значи: да што је моје, не постане ту-
ђе без моје воље и да се уговор мора држати, док и једна
и друга уговорна страна на промену не саизволи”.²⁸ „Ми
питамо” – веле они – „прво: кад су и како Мађари добили
право, да у Угарској политично, т.ј. као државни грађани
сви морају Мађари бити, и да то у Ердељу постану? Друго:
ако су оружјем – оружије је 1848. г. решило, и не може
бити реч о праву, и правној непрекидности; ако законом –
сами су га сковали, и човек може другом човеку, и народ
другом народу у сили својој гвоздене ланце – али не ланце
закона сковати.”²⁹ Из све те дивљине и пометње мађар-
ског поимања државног права Угарске мађарски правници
су покупили све што може служити политици однарођава-
ња, зато их упозоравају да „Закон нема вредност противу
права човечности и народности. Il n’y a pas de droit contre
le droit – la force n’est pas le droit, рекао је Мирабо (Нема
²⁷ „Правна непрекидност и Мађари”, у: Засава, бр. 10, Пешта, неде-

ља 13. марта 1866.
²⁸ Исто.
²⁹ Исто.
70
права противу права, т.ј. позитивног противу природног,

грађанског противу људског – и сила не чини право).”³⁰
„Има права, која и без и противу воље већине посто-
је, над којима већина само фактичне силе, али не моралне
моћи имати може, и која права већина само у форуму, у
суглас са равним правом други[х] и државним суставом у
суглас може довести, али никако без зли последица игно-
ровати, и газити не може, а то су и права народности.”³¹
„Мађари хоће да у погледу 1848. goд. у свему и наспрам
свакога право задрже и одрже, т.ј. да је оно право, што
су они овде за себе узаконили. Словаци? то нису људи.
Русини? и име им је мрзко. Срби? ти су се без икаквог по-
вода побунили. Романи и овде и у Ердељу? те су опет на
силу Бога подбунили. Саси у Ердељу? Ти су се леба ради
населили, нема их ни толико колико у Пешти становника
– 130.000 наспрам 230.000 Романа, и 20.000 Мађара у
саски[х] девет окружија, и не чине више него 1/8 у Ерде-
љу, па шта ће они са својим, саским обштинством, правом,
језиком и оградом противу безусловне уније у интересу
своје народности и автономије земаљске”,³² гласи оцена у
тексту извесног Доже у листу Pesti Napló – oд 11. (23)
марта 1866. године. Eто још једног одговора на питање
зашто заједничких тачака између ових народа и мађарског
има мало.
³⁰ Исто.
³¹ Исто.
³² Исто.
71
Ситуација је стално изнова смешна и са односом према

Хрватима, који имају сталан осећај угрожености, „јербо
се Немац и Мађар на њекако хисторичко право позивље,
да Хрвате пошкопи и у гроб стрпа”.³³ Гледано кроз саску
призму, ситуација са државним правом Краљевине Угар-
ске добија још мање смисла и оно је – у најбољем случају
– у кризи, пошто Мађари „Желе да уз помоћ законâ ставе
катанце на губице, и само реч, што на позив: Eń vagyok!
[ја сам, мађ.] одговара, треба да се деси”.³⁴ Саси нису за-
боравили на процес сталног пропадања угарског државног
права, него мисле да је то огроман фактор у потенцијалу
сваког међунационалног сукоба, па можда и најпресудни-
ји. Њихов најхрабрији човек у то време упозорава Ма-
ђаре: „Велики понор је учвршћен између вас и нас, тако
да ви не можете преко њега, па пошаљите барем ваш сми-
сао за правâ, ваш дух помирења, да не окрећу леђа они
који припадају као срце срцу и не подижу руке једни на
друге, они који скрштених руку треба да моле на олта-
ру отаџбине.”³⁵ Сва мађарска тврђења о томе да „први
је посао то, да се одржи и укорени мађарска уставност, и
државност” била су уствари само прикривање дубоко уко-
³³ Штросмајер – Јовану Сундечићу, писмо од 29. новембра 1892, пре-

штампано у збирци објављених извора Василије Крестић: Грађа о
Србима у Хрваској и Славонији (1849–1914), I–II (дaље: Кре-
стић: Грађа), Београд 1995, књига II, 192.
³⁴ Der Politiker – „Der Sprachkampf in Siebenbürgen. Eine Beleuchtung
den Woher und Wohin?” [1842], у: S. L. Roth: Ein Mаrtyrer des
Deutschtums in Siebenbürgen, 49.
³⁵ Исто.
72
рењеног страха који су немађарски народи увек уливали

носиоцима политике помађаривања. Превага доказâ наго-
вештава да ћемо већ уочи 1867. видети да, „У колико се
Мађар у свом уставном животу слободние миче и движе, у
толико е већа опасност за народни живот други племена.
На полю н говог од 1848. двизао се Мађар слободние него
икад, и онда е за наш народни живот била већа опасност
него икад; онда е сваки, био он Славянин, био Немац, био
Румун, предаван џелату на муке и смрт, кои се ние хотео
одрећи свое народности, и постати претерана Мађаршти-
на.”³⁶ Из овог устава „изашла е она застава, ка койой е
било написано изтребление свию Србаля са семеном у ма-
териной утроби”. „Глед оваког свирепог тиранства могу
се у Угарской сматрати Мађари као Турци, а друга пле-
мена као ђаури. Овака ужасна беснила Мађара морала су
на последку друге народности освестити и уверити, да се и
сами абсолутизам а камоли фебруарски патент за ньи болъ
него мађарски устав”, и говорило се, „да ће волети бирати
посланике за райстрат него за мађарску диету”.³⁷
Аспекти „помађаривања” угарског државног права, та-
козване мађарске државне идеје као идеолошких основа
мађаризације – „трансцендентално” основни идеал поли-
тике према немађарским народима, практични императив
обуздавања њиховог развитка, усклађивања мађарског им-
перијализма са немачким у контексту германског „Проди-
³⁶ Одговор Паје Живковића Лајошу Ковачу на његову критику своје
књижице „О државним одношајима између Аустрије и Угарске”.
³⁷ Исто.
73
рања на Исток” – спадају у средишње изворе кризе Угар-

ске и њеног потоњег распада у националне државе, али
и обнове мађарског империјализма након доласка Хитле-
ра на власт. На пример, категорично су одбијане (1905)
илузије, „да се болесна Угарска може само тако излечити,
ако се правично изврше основни закони од 1848. године,
од 1867. и 1868. године”, са образложењем да закони из
1848. године „не воде рачуна о народностима”. А исто
тако и закон из 1867 (XIII. законски чланак о поравнању
између Угарске и Аустрије) „склопљен је против народно-
сти”, јер он „зна у Угарској само за Мађаре, у Аустрији
само за Немце”.³⁸
³⁸ „Народности у угарском сабору”, у: Засава, бр. 97, недеља 24.

априла 1905.
74
ГЛАВА VII
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
И сами прекиди државног права Угарске одвијају се од

ништетности ка тоталитету територијалне мегаломаније¹
и назад – они рефлектују политички процес еволуције и
инволуције мађарске политичке мисли тако да је читав
онај ланац поремећаја и прекида угарског државног права
облик бивања који је трајно стопљен са политиком мађари-
зације. Стога се она настављала чак и на оштрици између
интервенције руског оружја из 1849. и Баховог (нео)апсо-
лутизма, у условима „када су старо државно право [Угар-
ске] и његове институције били суспендовани и замењени
¹ Мађари су спомињани „као школски пример националних мегалома-

на”. Лазо М. Костић: Исоријска и слична „рава” на Босну и
Херцеговину. Изливи хрваске мегаломаније. Исоријска, равна
и олиичка суија. Првобитно објављено у Швајцарској, а по-
том прештампано у: Сабрана ела, девети том, Београд 2000, 768.
Поглавље II. Мегаломанија.
75
унификованим системом који се протезао на целу Хабс-

буршку монархију (… als das alte Staatssreich und seine In-
stitutionen suspendiert waren und durch ein die ganze Habs-
burger-monarchie erfassendes unifizierenden System ersetzt
wurden, wird hier von H. für die frühen fünfzieger Jahre un-
tersucht)”.²
Претходно су Мађари насилно изменили правну мапу, па
ће се то прекрајање негативно одразити на правни поло-
жај осталих народа. „Они употребљавају сву своју снагу,
да нам колико могуће ограниче слободу печатње (штампе),
да нам немогућу учине слогу и помирење, и да нам потом
врат скуче у татарски јарам.” „Јесте, Мађари, који Хр-
вате, као конзервативне тако презирно гледају, о слободи
увијек вичу и своју либералну конституцију до неба узви-
сују, али и само за оне прогласују, који мађарски зборе.”³
Могу се као неопходни показати отпори пракси рушења
права немађарских народа у корист права мађарског, бу-
дући да „Мађари су тероризирали и лишили националних
права све нације у оквиру ’круне Светог Стевана’…”⁴ Они
се уплићу у права осталих народа на многим местима. То
постоји пре него што у извесном смислу започне, и проша-
² Peter Burian (Köln): Приказ књиге Peter I Hidas, The Metamorphosis

of a Social Class in Hungary during the Reign of Young Franz Joseph.
(East European Monographs, No. XXVI) New York, Columbia Uni-
versity Press 1977, у: Historische Zeitschrift, Band 228 (1979), 460.
³ Увод у „Бранислав” (1844), прештампано у: Bogoslav Šulek, Izabra-
ni članci. Priredili Rudolf Maixner i Ivan Esih, Zagreb 1952, 51.
⁴ Л. М. Костић: исто, стр. 775.
76
рано је непредвидљивим опасностима попут изјаве с врха

власти, да „егзистенција Словака је увреда мађарске др-
жаве (existencia Slovákov je urážka štátu mad’arského)”⁵,
као и многим примерима „угњетавања Славена у Угарској,
а особито Русина, због чега се у страним листовима повла-
чи „паралела између негдашње пољске државе и садашње
Угарске”.⁶ Тако да пракса насилног мењања угарског др-
жавног права у „мађарско” ту увек стоји као гажење правá
немађарских народа. А њена ружноћа је и у томе што је и
на почетку и на крају дуализма једнака, у чије име се Све-
тозар Милетић могао обратити мађарским вођама с упозо-
рењем: „Ако Мађарска (Угарска – Д. Б.) држава нама не
призна наша политичка права, нисмо ни ми дужни да јој
признамо њено историјско право.”⁷ У име неке политичке
партије? Своје име? Свакако не. Он им се могао обратити
једино у име самог српског народа северно од Саве и Ду-
нава. Јер, наставља Милетић, „Догоди ли се пак да која
српска држава прискочи у помоћ устаницима, ’овостраним
Србима неће ни Дунав, ни Сава, ни Тиса сметати да чине
ону дужност што им закони не прече а коју им природа,
крв и човечност налажу.”⁸
⁵ Jozef Milosav Hurban: Ludovít Štúr – Rozpomienky, Bratislava, 551–

552.
⁶ „Преглед новина”, у: Засава, бр. 31, недеља 12. марта 1872.
⁷ Милош Јовановић: „Филозофски и правни основи политичке ми-
сли Светозара Милетића”, у: Кулурно-олиички окреи наро-
а Хабсбуршке монархије у XIX веку, Зборник радова, Нови Сад
1983, 123.
⁸ Исто.
77
Државно право Угарске најпре окупља све народе у њој

да би их учинило лојалним заједничкој земљи и подвргло
дисциплини мултиетничког друштва, а затим (1867), ка-
тегорише Мађаре као владајући народ а остале народе као
„неисторијске”, што ће се (почетком XX столећа) изродити
у тежњу „за стварањем етничког јединственог мађарског
народа”.⁹ Чим су започети јуриши на природна и исто-
ријска права Срба у Угарској, једно од кључних питања
био је профил Благовештенског сабора. Срби су Сабору
„давали народно-црквени карактер, док је за незахвални
Беч био само једна свирепа игра ради застрашивања Ма-
ђара”. Под патријарховим председништвом, а у присуству
комесара Јосипа Филиповића, „отпочео је рад на форму-
лисању услова који би Србима зајемчили права која су им
давана путем привилегије, народност и језик на првом ме-
сту”.¹⁰ У ту сврху одређен је одбор (Маширевић, Стојако-
вић, Хаџић, Грујић, Мандић, Суботић, Милетић, Стојач-
ковић). Душа овог Сабора био је Стојаковић, човек изван-
редне даровитости и велики правни ауторитет, који је, као
такав, успео да, једини од Срба, „постане члан највишега
бечког суда и дворски саветник”.¹¹ Он је на Сабору за-
ступао бечку политику, која је ишла за одвајањем Срба од
Мађара. Супротно од њега, стајао је Милетић, који је био
⁹ Др Димитрије Кириловић: Помађаривање у бившој Угарској – При-

лог исорији срских школа, Нови Сад 1935, 59.
¹⁰ Др Мираш Кићовић: Јован Хаџић (Милош Свеић), Књижевна су-
ија, Нови Сад 1930, 190.
¹¹ Исто.
78
за сарадњу са Мађарима, а противу Беча. То су две главне

струје на Сабору,¹² две линије деловања које су доведене
до краја. Ближи другој него првој, др Стеван Павловић
је писао: „Наш народ дошавши амо начинио је погрешку,
која се можда за тадашња времена даје и опростити, те је
пактирао у бићу своме са царевима аустријским, не узи-
мајући на ум да ту има и других фактора, на које се треба
обазирати и са којима реба уврии своје раво (по-
двукао – Д. Б.).”¹³ Благовештенски сабор „и по већини и
по мањини хтео је загладити ту погрешку, и накнадити оно
што му његови предци пропустише”. Одлучио је да се „за-
кључења” његова и „дјелатно потврде, видевши да се pacta
conventa без тога не могу, или се бар до тада не могоше из-
вршити”. Јер виде, „где му војводство онако, како то није
хтео, даде, па и опет Crevi manu како је хтеде, одузе. На-
ши суотачественици Мађари закераху нам, што све њихов
и свој закони орган обилазимо, те странпутице своја права
тражимо”. И сам Беч „повлади томе, те се и ми доиста уве-
рисмо, да другог пута немамо, да оживимо права своја”.¹⁴
„Црквени национализам православне цркве и модерни ли-
берални национализам српске омладине и интелигенције
поново је започео борбу за национална права у Угарској
и тражио изједначење са парламентаризмом који је 1848.
¹² Исто.
¹³ Др. С. Павловић: „Депутација српских посланика за Беч”, у: За-
сава, бр. 80, Пешта, субота 12. новембра 1866.
¹⁴ Исто.
79
године постао владајући у Будимпешти.”¹⁵ Овако је Лео-

полд Мандл, 1918. године, описао напоре српског народа
у Подунављу да се редефинишу његово место и улога у ево-
луцији државног права земље. Он је, с правом, приметио
да су њихове предострожности биле неопходне пошто Срби
нису заборавили крваво искуство из револуције 1848/49,
па су се „на основу директног споразумевања са Угарском
надали признавању своје националности и тиме оствари-
вању права да неограничено негују своје природне преди-
спозиције и националне особине само ако њихов слободан
развој није неповољан за заједничку угарску отаџбину”.¹⁶
Треба бити подједнако правичан и осетљив према свако-
ме, па је мало људи у супротстављеним таборима волело да
улази дубоко у ствари, што се светило свима. „Све колизи-
је које су проистекле из партијског строја постале су суви-
ше разумљиве.” Што су више Срби у Аустрији и у Угар-
ској „ступали у магију идеје националности која је тада
била у пуном развоју у Европи, утолико је код њих бива-
ла дубља и општија жеља за националним уједињењем”.¹⁷
„Тиме се пооштрила унутрашњополитичка супротност Ср-
ба у односу на владајућу нацију у Угарској, која је ио-
нако постојала од креирања мађарске језичке принуде, а
која је доживела даље заоштравање индиректно државно-
¹⁵ Leopold Mandl: Die Habsburger und die serbische Frage. Geschichte

des staatlichen Gegensătze Serbiens zu Österreich-Ungarn, Wien 1918,
29.
¹⁶ Исто, 29.
¹⁷ Исто, 28.
80
правном борбом хрватске демократије које је започињала

у исто време из њених националних аспирација усмерених
против Угарске (Dadurch verschärfte sich auch der ohnedi-
es seit Kreierung des ungarischen Sprachenzwanges beste-
hende innerpolitische Gegensatz der Serben zur herschen-
den Nation in Ungarn, der eine weitere Zuspitzung indi-
rekt durch den zur selben Zeit beginnenden staatsrechtlichen
Kampf der kroatische Demokratie und ihrer gegen Ungarn
gerichtete nationale Aspirationen erfuhr).”¹⁸
„Corpus juris hungarici” јесте оквир из којег „црпе и из-
воде Мађари сва своја хисторичка права: просто ће дакле
бити и Хрватима, послужит се истим оружјем за обрану
своје политичке самосталности и народнога поштења”.¹⁹
Метафора традиционалног државног права Угарске сада
јесте његово „мађаризовање”, а самим тиме и његово оту-
ђење. У дуалистичком раздобљу је оно доведено до краја.
То „померање” значења је изразито негативно и почело
је да угрожава права немађарских народа још знатно пре
1867. Наиме, већ уочи 1848, Јован Хаџић (Милош Све-
тић) је примећивао како се угарско државно право отуђује
од самог себе, да би затим било замењено значењем важног
извора политике помађаривања; он је „у погледу уређења
Војводине” безуспешно, али с правом „заступао њено дво-
¹⁸ Исто.
¹⁹ „Jesmo li mi pridružene i podložene strane Ugarske?”, у: B. Šulek, Iza-
brani članci, 194–195.
81
јако уређење, грађанско-политичко и црквено-народно”.²⁰

Ову двострукост српских права, грађанских и народних,
Хаџић је узалудно хтео да спроведе и у погледу српског
представништва на Диети. По угарским законима, наиме,
посланици су се бирали по срезовима и сваки је предста-
вљао целу земљу. Већина, коју је водио Ђорђе Стојаковић,
„нашла је опасним ако Срби претстављају икога сем себе”.
Хаџић је био супротног мишљења и са њим још осамнае-
сторица, међу којима и Милетић.²¹
Али, поред неуспеха, Хаџић је имао и нешто успеха. Ка-
ко није могао да изведе принцип политичко-грађанског и
црквено-народног уређења, он је предложио потпуну ау-
тономију црквену и школску, и то на тај начин што ће цр-
ква, школа, њихови фондови и васпитање бити потпуно у
српским рукама и што се државне власти, осим врховног
надзорништва, у њих неће мешати. Овај предлог примљен
је са општим одобравањем.²²
Светозар Милетић, забринут еволуцијом угарског др-
жавног права у извор и средство мађаризације, никако
није подносио безразложно оклевање и губљење времена.
Мада велича идеју природног права као универзалну осно-
ву демократије „и подвлачи да се Аустрија не може више
одржавати на трошним темељима историјског права”, Ми-
летић је као практичан политичар морао водити рачуна да
²⁰ М. Кићовић: Јован Хаџић (Милош Свеић), Књижевна суија,

191.
²¹ Исто.
²² Исто.
82
ово право, „мада научно превазиђено, није за потцењива-

ње”.²³ Напротив, имајући у виду тежак положај српског
народа после укидања Војводине, а посебно у тренутку ка-
да се мађарска страна сложно позивала на историјска пра-
ва угарске круне да би обезбедила за себе превласт над не-
мађарским народима, може се закључити да је позивање на
српске привилегије у датој ситуацији могло само да буде
од користи народу који се бори за националну равноправ-
ност.²⁴ То је изгледало као још један знак српског неми-
рења са злоупотребама државног права заједничке земље
и развијености свести да, „имају и нама Србима српске
повластице и закључења Благовештенског сабора године
1861. за основну и полазну тачку служити”. Овде ви-
димо да је, као и сви водећи Срби тога времена, Милетић
„сматрао да привилегијална права представљају једну од
битних гарантија за обезбеђење српске народности у Угар-
ској”.²⁵
На основу својег бројчаног ојачавања током турске вла-
давине, Срби у Јужној Угарској су већ под краљем Ма-
тијом I уживали важне привилегије.²⁶ Тако је, на осно-
ви бројности овог народа и његовог доприноса одбрани зе-
мље од Турака, кроз изузетну разноврсност своје улоге у
²³ М. Јовановић: Филозофски и равни основи олиичке мисли Све-

озара Милеића, 121.
²⁴ Исто.
²⁵ Исто.
²⁶ Johann Weber: Eötvös und die ungarische Nationalitätenfrage, Münc-
hen 1966, 51, Поглавље „Serben”.
83
развоју привреде (нарочито трговине) цар Леополд I „дао

нове и проширио Србима старе привилегије”. Обе Леопол-
дове привилегије од 1690. и 1695. године „обезбеђивале
су угарским Србима пуну слободу вере, црквенополитич-
ког суверенитета, њихову сопствену световну и црквену
судску власт, општу слободу од пореза, право одржава-
ња националних конгреса, као и симболичан избор једног
српског војводе”.²⁷ Услед опасног отпора угарских ста-
лежа (у којима су доминирали Мађари) против реформи
цара Јосифа II, цар Леополд II „је користио помоћ својих
српских поданика као противтежу мађарству”. „Они су
били први Словени Аустроугарске који су сачинили тач-
но дефинисан националистички програм.”²⁸ „Они су, на-
име, на тзв. Илирском националном конгресу, који је одр-
жан 1790. године у Темишвару, за свој народ у Банату и
Бачкој (доцније тзв. Војводини) захтевали посебан про-
винцијски положај, посебну дворску канцеларију, устано-
вљење надвојводе који ће управљати државом на том по-
дручју, и равноправност у [заједничком, угарском] пар-
ламенту грчко-православног са другим црквеним владика-
ма у Угарској.”²⁹ „Последњи захтев, али и правна једна-
кост припадника грчко-православне цркве са осталим гра-
ђанима у држави, заиста су одобрени од стране парламен-
та 1791/92. године, али Илирска дворска канцеларија,
²⁷ Исто.
²⁸ Dr A. Fischel: Der Panslawisimus bis zum Weltkrieg, 149.
²⁹ Исто.
84
коју је установио цар Леополд II, укинута је након крат-

ког постојања (Die letzte Forderung, aber auch die Rechts-
gleichheit der Bekenner des griechisch-orientalischen Glau-
bens mit den übrigen Staatsbürgern wurde tatsächlich vom
Reichstage des Jahres 1791/92 beschlossen, die vom Kai-
ser Leopold II. errichtete illyrische Hofkanzlei jedoch nach
kurzen Bestande wieder aufgehoben).”³⁰
Ако пођемо од тога да је феудална реакција против при-
вилегијалних права српског народа у Угарској започиња-
ла неколико пута, иако је у ствари била стална, и да је
имала карактер реакционарне тираније, онда се из тога
изводи „прогресиван” карактер мађарских напада на ова
права. Она су сметала и Јохану Хајнриху Швикеру, ма-
ђарском историчару „јеврејског порекла”. То је највише
дошло до изражаја у његовој књизи Politische Geschichte
der Serben in Ungarn (Политичка историја Срба у Угар-
ској), у којој се он „огрешио о историјску истину и српски
народ мађарском тенденцијом”.³¹ Он стално инсистира на
тврдњи да постоје прекиди у континуитету српских при-
вилегијалних права, а прикрива постојање тих прекида у
државном праву Угарске, прекидâ који су, у оба случаја,
одређени наглим прелазима из једног облика постојања у
други, и политичким потресима који их прате. У сваком
случају, захтев да започети процес „мађаризовања” угар-
ског државног права посебно прошире до општег важења а
³⁰ Исто, 150.
³¹ Смора, Лис за науку, књижевнос и забаву, Година I, број 1,
Темишвар, 15. јануар 1880, 11.
85
српска привилегијална права потпуно пониште, заједнич-

ки је свим политичким Мађарима па и Швикеру. Иако се у
његово време говорило и писало да „Државно право Угар-
ске било је само на папиру, сав политички живот збио се у
жупаније”,³² овај историчар то није хтео да види.
Када се има у виду овакво полуслужбено и службено
релативисање, јасно је да је само питање моћи да ли ће
Мађарима успети да организују Угарску под својом супре-
матијом. Швикер покушава да ово оправда и да докаже
неминовност насилног „укључивања страних српских ’го-
стију’ у склоп постојећег државног устројства” Угарске.³³
Већ сам покушај категорисања Срба као „гостâ” довољно
говори о његовој настројености против јединственог права
српског и осталих немађарских народа да и они, а не само
Мађари, остваре своје уједињење. Швикерова извођења
која се односе на то нису, разуме се, заснована. Он са на-
сладом пише: „Ова важна потврда српских привилегија,
која је 29. септембра 1706. обзнањена и преко Угарске
дворске канцеларије, преноси све повластице и слободе –
које је, као што смо видели, цар Леополд (I – Д. Б.) у са-
свим другим околностима дао српским ’гостима’ за њихов
стари завичај с оне стране Саве и Дунава – на житеље
Војне границе и појединих делова Угарске и Хрватске –
Славоније који су сада постали поданици цара и краља.
³² „Славе у Угарској”, у: Браник. бр. 111, субота 19. септембра (1.

октобра) 1887, 2.
³³ Ј. Х. Швикер: Полиичка исорија Срба у Угарској, превод с не-
мачког, Нови Сад – Београд 1998, 43.
86
Овај деликатан акт може се схватити и оправдати само као

једна нужност на коју је Бечки двор био присиљен због та-
дашње неповољне политичке ситуације.”³⁴
Како се мењало друштво, тако се мењао и систем срп-
ских привилегијалних права да би у једном тренутку по-
стао кост у грлу која је засметала и вођама мађарске буне
под вођством магната Ференца Ракоција. Један од њего-
вих првих комaнданата, војвода Ференц Деак, „нападе на
мирне Србе у Бачкој и Банату и учини покољ међу њи-
ма”.³⁵ Ово се варварство покушало правдати тиме, да ма-
ђарски командант „није ништа знао” о закљученом уго-
вору између Срба и мађарског државника и Ракоцијевог
војводе Шандора Карољија. „Било како му драго, од онда
није могло више бити говора ни о миру, а камоли о каквој
ратној заједници између Срба и Ракоцијевих устаника.”³⁶
Сасвим је извесно са свим тим, да ова мешавина полити-
ке затирања Срба и њихових привилегијалних права ни-
је баш оно што ће очврснути и обновити душу мађарског
народа, којега супротстављају српском народу. Швикер
врло нереално формира свој суд о овим проблемима када
критикује наредбу државног врха од 7. августа 1706. која
³⁴ Исто, 49.
³⁵ Срско-мађарско ријаељсво. Исоријско-олиичка суија
о Јована Ђорђевића, Београд 1895, 10. Ђорђевић још каже: „О
овоме важном факту – колико ја знам – код нас још није говорено.
Прича га сам Александар Карољија у својој аутобиографији, којом се
послужио Салаји у својој историји Мађарске (IV, 125, 145 )”. Исто,
11.
³⁶ Исто, 10.
87
заповеда „свима, без обзира на сталеж и положај, да нај-

строже поштују српске привилегије, уз претњу да ће свако
ко се о њих огреши бити кажњен са 300 марака у злату, од
којих ће једна половина припасти држави а друга оштеће-
ној страни”.³⁷ Мађарима је сметало и то што је и патријар-
ховим личним жељама било удовољено тако што су његово
племство и његов грб „прешли, по начелу наследног пра-
ва, на његову породицу, чији потомци још и данас (1880 –
Д.Б.) живе у Угарској”, а уместо добра Сечуј стављен му
је декретом од 15. јула 1706. на располагање dominium
(посед) Даљ на Дунаву, с тим што је уједно дозвољено да
му то буде седиште.³⁸
³⁷ Ј. Х. Швикер: Полиичка исорија Срба у Угарској, 50.

³⁸ Исто.
88
ГЛАВА VIII
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Српска привилегијална права настају у конкретном про-

стору, и њихово рађање, развитак и еволуција зависе од
особина тога простора, као и од чињенице да „Србљи нису
у Угарску дошли као једини бјегунци, као просјаци и бок-
ци, него као крепки народ, који је учинио с Угарском међу-
собни уговор – pacta conventa – који се наопако зове ’при-
вилегије’ […]”¹ Очевидно да је њихово формирање, за ко-
јим су тежили хабзбуршка држава и српски народ у оквиру
ње, већ 1690. почело добијати некакав одређен облик, и
да се прећутно сматрало да српском војводи „били би под-
чињени сви предјели угарски Србљима настањени, дакле
Банат, Бачка и Барања”.² Они који су пажљиво студира-
ли ову ствар, посматрали је са свих страна, дискутовали,
¹ „Hrvati i Srblji”, у: B. Šulek, Izabrani članci, 92.

² Исто.
89
тврде: „Истина је, да се Србљи досад, живећ у пријатељ-

ству с Мађарима, нису овим правом служили; ни ради тога
не могу га они изгубити, док ће год народни уговори што
ваљати.”³
Мађарски историчари, кад год пишу о Угарској и своме
народу у њој, или кад расправљају историјска питања из
прошлости, „они се увек руководе интересима народа свог,
и овај им интерес пре свију других обзира лебди пред очи-
ма. Такозване историјске истине долазе код њих на друго и
треће место, а често се покрај њих жмурећи пролази, кад
се не поклапају са користима мађарским”.⁴ Ово је једна
врста заветног циља и управо то је могло представљати
суштину њихових радова о српским правима.
Великом сеобом су у моменту пресечени покушаји унија-
ћења и процес мађаризације Срба староседелаца, нарочито
у варошима.⁵ Окретни епископ Исаија Ђаковић успео је
да, према жељама израженим на збору народних првака у
Београду, добије за српски народ повластице. Споразум је
начињен за време тешког рата вођеног на етничкој терито-
рији српског народа између цара тада још у знатној мери
феудалне државе, у којој је владар „господар” или „госпо-
дин” земље, „земљодржац”, и Срба као народа, а у сми-
³ Исто.
⁴ Милутин Јакшић: „Природа преласка Срба у Угарску 1690. и при-
вилегија”, у: Леоис Маице срске, Књига 206 (1901), 3.
⁵ Др Душан Ј. Поповић: Срби у Војвоини. Књига рва: О најса-
ријих времена о Карловачког мира 1699, Нови Сад 1990 [II изд.],
326.
90
слу начела верске и етничке припадности.⁶ Споразум је,

дакле, направљен између Леополда, цара Светог немачког
царства и апостолског краља мађарског (угарског Д. Б.), и
српског патријарха као поглавице српског народа, у кога
су Срби гледали „као у неког краља”, како је забележено
у једном савременом званичном извештају.⁷ Преко патри-
јарха, цар је српском народу дао привилегије, дајући их
народној и црквеној заједници, „по старом принципу пер-
соналних права, по којем сваки човек живи по праву свог
племена (’lex origini’) без обзира на државу у којој је; тако
су живели Јазиги, Кумани, Сикуљци и Саси, па и Срби у
Угарској”. По том споразуму добио је српски народ при-
вилегије какве није имала широка народна маса ниједног
народа у тадашњој Хабсбуршкој монархији.⁸
У политици Мађара и Римокатоличке цркве у Угарској
је непријатељство према српским привилегијалним прави-
ма нит која је повезивала целину, јер „У друштвеном по-
гледу Срби су тада били слободан народ, ни у каквој оба-
вези према било каквој властели или другим властима и,
што је још важније, народ под оружјем; такав народ мо-
гао је ванредно послужити држави, односно династији, и у
овом рату а и касније, и против спољних и против унутра-
шњих непријатеља, у првом реду, дакле, против Турака
и Мађара. Само уколико је био од користи династији, од-
⁶ Исто.
⁷ Исто.
⁸ Исто.
91
носно држави, био је српски народ интересантан. То је

најбитније за разумевање привилегија.”⁹
Привилегије „као историјски, дéлом и актуално правни,
основи автономног нашег живота, даваху и дају народу
маха, да брани своју самоуправу и право на верски и на-
родносни опстанак, потребно је поново и поново враћати
се на питање о њима, објашњавати им генезу и природу,
доклегод то питање не престане једном бити спорним пита-
њем”.¹⁰ Тек овим тумачењем је постало јасно да мутна сли-
ка напада на српска привилегијална права више одговара
суштини тежњи мађарских феудалаца него што говори о
српским правима. Ово стога што су мађарски феудалци „и
у доба јављања нових, антифеудалних, демократских на-
ционалних покрета, свима силама настојали, да се та „пре-
вага аристократскога друштвеног уређења искористи на
то, како би се обезбиједио мађарски национални карактер
државе”.¹¹ „Ради тога су се племићки носиоци мађарскога
покрета у угушивању националних покрета немађарских
народа поставили на становиште хисторијског феудалног
државног права, по коме су у читавој Угарској само Ма-
џари хисторијска нација, јер су у прошлости једино они
⁹ Исто.
¹⁰ М. Јакшић: Прироа реласка Срба у Угарску 1690. и ривилегија,
4–5. Критикује мишљење Илариона Руварца „о том (сасвим слич-
но с мишљењем Швикеровим о истом предмету у његовој Politische
Geschichte der Serben in Ungarn, 8–9)”. Исто.
¹¹ Vaso Bogdanov: „Razvoj nacionalnog pitanja u Ugarskoj”, у: Rad Ju-
goslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb 1971, 10.
92
имали властиту феудалну државу, што им и даље даје пра-

во да искључиво они буду народ, а сви остали немаџарски
народи Угарске, зато што у прошлости нису посједовали
слободну, самосталну државу не могу ни у садашњости ни
у будућности бити признати као нација нити имати било
каква посебна национална права.”¹²
Без видне повезаности са реалношћу и историјом много-
националне Угарске уметнуте су и неке позајмице из стра-
ног државноправног искуства. Хтели су да утисну феу-
далносталешки и буржоаски отисак у коришћење угарског
државног права за насилно наметање принципа: „Једна
држава – једна нација”, примењујући га у феудалном сми-
слу: „једна једина владајућа, маџарска нација”.¹³ Овде
је као окосница политичке мисли и теорије државе и даље
остала још у средњем веку окамењена „идеја светле круне,
у суштини узев, до краја у вербецијанском духу”. Истори-
чар Јене Сич (Jenő Szűcz), који ово каже, вели да је посве
необично „како је ово политичко друштво, још под утица-
јем просвећености и француске револуције, на државном
сабору 1790–91. и касније” – како је Екхарт тачно при-
метио – „у једној руци држало Монтескијеа и Русоа, а у
другој Трипартитум” – мистериј свете круне, чија је су-
штина била у томе да су чланови овог мистичног „тела”
искључиво племићи.¹⁴ Феудална традиција дуго је оста-
ла јака, у њој су се сучељавали племство и сељаштво, а
¹² Исто.
¹³ Исто.
¹⁴ Јеne Sič: Skica o trima evropskim i istorijskim regionima, 95.
93
из тога није могло да настане политичко друштво, место

буржоаског права грађанства.¹⁵
¹⁵ Доминик Шнапер: Зајеница грађана – О моерној иеји нације.

Превела с француског Јелена Стакић, Сремски Карловци. Нови Сад
1996, 217.
94
ГЛАВА IX
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Мађарски експерименти са либерализмом углавном су

били лажни, али поводи су били стварни, пошто у Угар-
ској „налазе се три сталежа: племство, грађани и потчи-
њени”. Племство „представља позитивно право и хума-
ну неправду”.¹ Стефан Лудвиг Рот, непомирљиви против-
ник „мађаризовања” угарског државног права, тврдио је,
да „Ми, (угарски – Д. Б.) Немци, као средњи сталеж има-
мо у нашем лепом уставу оба права сједињена без обе не-
правде: имамо позитивно право за нас, као што је право
хуманости.” У основи су Немци Угарске они који покуша-
вају да се одреде као фактор, чији „задатак је да у овда-
шњим земљама играмо улогу посредника. Ову улогу нам
¹ „Der Mühlbacher Trinkspruch” [1846], у: S. L. Roth. Ein Martyrer

des Deutschtums in Siebenbürgen: Auswahl aus seinen Schriften und
Briefen, 52.
95
је доделила судбина: то је божије дело када покушавамо

да ускладимо ове супротности”.² То је покушај уношења
низа нових правила у узајамни однос трију сталежа, сагла-
сно уверењу да први међу њима – племство – није на нивоу
проблема и да погрешно ради да би се одбранило. „Једино
могуће усклађивање између потчињеног и племства може
да се деси на грађанској основи. Јер наш устав је вечит,
бесмртан, непролазан, пошто је изграђен на вечној идеји
о праву.³ Докле год буде било људи, овај устав ће има-
ти поштовање пред племством, а биће жудња потчињених
– док институција племства и правни односи потчињених
имају потребу за силом да би могли бити одржани (очува-
ни). Управо зато што су поникли на историјском тлу, они
су пролазни, променљиви, смртни.”⁴
То је оно што је Рот покушавао да оцрта у својим разма-
трањима сукоба између старог (вербецијанског) угарског
државног права и природних права. Та антиципација по-
гледа на међукласни конфликт следи из ситуације не само
² Исто.
³ Ово личи на претеривање. Макс Вебер је потпуно схватио оно што
раније многи Немци нису могли да увиде: „Ако се запитам да ли је
немачко грађанство зрело да постане политички водећа класа наци-
је, онда данас на то питање не могу да потврдно одговорим. Немачку
државу,” – вели он – „није створила грађанска класа својим снагама,
а када је држава створена, онда је на челу нације била та цезаристич-
ка фигура која није истесана од грађанског материјала.” „Nacionalna
država i privredna politika. Pristupna beseda na Akademiji”, у: Maks
Veber: Politički spisi. S nemačkog prevela Aleksandra Kostić, Beograd
2006, 29–30.
⁴ Der Mihlbacher Trinkspruch [1848] ..., 52.
96
грађанског него и немачког уверења. Све је то и геопо-

литика; све је то шире условљено. Оно што Рот каже је
суптилније од онога што говори већина ондашњих мисле-
ћих људи: политичко наслеђе и калкулације за будућност
су широка детерминанта Ротових разматрања. Отуда њи-
хову потку сачињавају и грађанско и национално, уз њега
и геополитичко. Он каже: „Грађанству припада читава
будућност света. Јер, ако хуманост влада социјалним од-
носима и ако су сви сановници рави ржављани (по-
двукао – Д. Б.), биће мир и унутра и споља.” А одмах за-
тим додаје: „Да би се ово стање довело овамо, судбина је
сигурно послала нас Немце. Ово је један од задатака на-
шег народа: ово је и за мене задатак мога живота. Цена је
превисока, да би се живот и пролазно добро укалкулисали.
Зато онај ко осећа снагу нека се прихвати овог дéла мира,
нека одлучно све рискира за то.”⁵
Угарска држава није настала као резултат нововековног
националног покрета, него је формирана у рано феудално
доба, држећи под својом влашћу разне народе искључиво
на бази феудалног, историјског државног права.⁶ Такву
многонационалну феудалну државу модерни национални
покрети оних њених народа, који су изван постојећих др-
жавних граница имали своје сународнике у непосредном
суседству, морали су сматрати главном сметњом у оства-
ривању свог основног циља: уједињења са својим сапле-
⁵ Исто, 53.
⁶ V. Bogdanov: Razvoj nacionalnog pitanja u Ugarskoj, 6.
97
меницима с ону страну границе, формирања сопствених,

слободних националних држава.⁷ „Однос народâ који су
изван Угарске имали своје сународнике у најближем су-
седству и њеног државног права је личио на већину бра-
кова у којима су муж и жена досадни једно другом: и са-
мо нека врста пристојности, добродушности, одржавају их
у заједници. Међутим, на стварну непомирљивост према
угарском државном праву немађарски народи ће бити на-
терани тек онда када се почне говорити о мењању саме др-
жавноправне шеме, то јест од оног момента када се почело
„погрешно говорити Мађарска, уместо Угарска.”⁸ Ова про-
мена, насилно спроведена, нема самосталан, од политике
помађаривања независан значај. Када је оно раширило
своја крила и почело да угрожава све редом, говорило се:
„Док се Угарска није прометнула у згољан Magyarország,
сви су се народи краљевине поносили именом угарским,
рад славе заједничког устава.”⁹
Пажљиво испитивање променâ у саставу државног пра-
ва Угарске учинило је да се посумња у објективност оних
који тврде да су научници „непотребно наглашавали на-
силну мађаризацију”, и да, „иако је постојала таква тежња
⁷ Исто.
⁸ М.: „Народ, политички народ, народност – Теоријска разматрања”.
у: Бранково Коло, бр. 46, Год. XV, у Срем. Карловцима 12. (26.)
новембра 1909, 719.
⁹ Mihovil Pavlinović: „Hrvatsko pravo (Besjeda u Jelsi)”, у: F. Rački, M.
Pavlinović, N. Nodilo, B. Lorković: Izbori iz djela, 164.
98
одређених кругова, она ипак није преовладавала”.¹⁰ Ово

не само да није тачно, него је и тенденциозно, пошто слом
традиционалног државног права доводи и до тога „да е Ма-
ђарима највише стало до свога езика, кога данас има”, а да
„уставност е код њьи споредна ствар. Немаре они ако ће
на ню незнам како дуго чекати. Език е ньиова главна те-
жня”,¹¹ иако „Баш због културних интереса поставила је
наука рационалног (разумног) државног права, то прави-
ло, да је сваки човек обавезан припадати једној држави.”¹²
Али како у Угарској тога времена „не може бити говора о
правној политичној, уставној слободи, док год траје фак-
тична тежња Мађара за тим, да Угарској даду изкључиво
мађарски значај и живот, и да у њој створе један и уједи-
њен мађарски народ”,¹³ остали народи су осећали да више
не могу да поднесу овај свет лажи, подлих планова, интри-
га, бездушне моћи и кршења закона у име „закона”.
Корак по корак, како се измена угарског државног права
у мађарско обелодањивала, немађарске народе је све ви-
ше узнемиравало сазнање да се „у мађарским круговима
залегла и укоренила мисао, да је Угарска истоветан по-
јам са мађарством, да ’је мађарству’ одређена нека ’велика
¹⁰ П. Рокаи, З. Ђепе, Т. Пал, А. Касаш: Исорија Мађара, 497. Део

Други, 19. век (1790–1918).
¹¹ „Politik” Maђарима због Срба, пренето у: Нареак, Год. XVII, бр.
71, Нови Сад, четвртак 18. јуна 1861.
¹² „Може ли Угарска бити културна држава?”, у: Засава. бр. 40,
среда 4. (16.) априла 1873.
¹³ „Азијатска” управа, у: Засава, бр. 146, среда 12. (24.) децембра
1873.
99
културна мисија’ на Истоку и што је најглавније, да за ту

уображену мисију ваља силом створити велику Мађарску,
кад је природа пропустила развити мађарско племе до оне
бројне величине, која се у данашњем завојитом времену
сматра за услов људске и државне среће, и за услов извр-
шења великих позива”.¹⁴
На тај начин криза старог државног права Угарске зау-
зима прелазни простор између првобитних и каснијих по-
кушаја немађарских народа Угарске да своја колективна
национална права поставе у ограничено географско по-
дручје. Код Румуна у Зибенбиргену (Ердељу), локализа-
ција је врло прецизна, а из новијих научних истраживања
(Емануел Турчински) видимо да је постала основа за не-
мирење са мађарским покушајима припајања ове терито-
рије Угарској. Да је то је доиста нешто егзистенцијално,
видеће се из наредних поглавља ове књиге. То је нешто
изузетно значајно. Најзначајније. Главну реч у томе има
Симеон Барнучиу (Barnuţiu). Oн стреми томе да што више
заштити овај простор од мађаризације и у свему поступа
против његовог утапања у наметану великомађарску др-
жаву. „Под утицајем историјске школе права основане од
стране Савињија (Savigny) развио је своју представу о ка-
рактеру Зибенбиргена и своју дефиницију румунске наци-
је (Unter dem Einfluβ der von Savigny begründeten histo-
rischen Rechtsschule entwickelte er seine Vorstellungen von
¹⁴ „Коломан Гици и мађар. политика”, у: Засава, бр. 131, среда 7.

(19.) новембра 1873.
100
der Verfassung Siebenbürgens und seine Definition der ru-

mänischen Nation).”¹⁵
Чињеница о првобитном присуству или одсуству разних
етничких група на територији Барање, Бачке, Баната и
Срема је од великог хронолошког значаја. Доказало се
да су Срби „најстарији становници Војводине. Било их
је већ по Аварима овде, и Мађари су их ту многе зате-
кли”.¹⁶ У Бачкој се спомињу Срби сељаци који 1198. ни-
су хтели да плаћају десетак. „Мађарима су требали Срби.
Краљ Матија каже да је Угарска бедем (ante murale) целог
хришћанства, па да мора из непријатељске земље турске
грабити и доводити људе и насељавати опустошене краје-
ве.”¹⁷ Кад су Турци 1542. године сасвим овладали Бачком
и Барањом, „једва је ту било мало Мађара, него скоро све
сами Срби”. „У попису калочког десетка 1543. у Бачкој
имена села сва су чисто српска. Исто тако и у турским деф-
терима.”¹⁸ У исти мах, немајући појма о политици асими-
лације других народа, Срби у Банату имали су апсолутну
већину; „за Темишвар и Арад се каже 1543. да су ’у сред
Србадије (in medio Rascianorum)”.¹⁹ Око 1556. било је
у жупанији Лугош и Карансебеш пуно Срба, а око 1558.
¹⁵ Emanuel Turczynski: Von der Aufklärung zum Frühliberalismus. Po-

litische Trägergruppen und deren Forderungskatalog in Rumänien,
München 1985, 159. Поглавље „Die Ansprüche der Rumänen”.
¹⁶ Др. П. Симоновић: Енографски регле Војвоине, 4.
¹⁷ Исто, 5.
¹⁸ Исто, 6.
¹⁹ Исто.
101
„на обе стране Мориша беше много српских села”. „Го-

дине 1572. северно од Суботице сва села беху српска.”
А 1573. „цела околина Титела била је српска”. Годи-
не 1584. „говорило се између Мориша и Кереша ’lingua
slavona’[…]”²⁰ За време устанка у Банату 1594. било је
15.000 Срба устаника а ту област су звали „Rácország”.²¹
По попису од 1715. и 1720. „у Барањи поред Срба ни-
је било ни 10% Мађара, у Бачкој ни 3% а у Потисју од
Мартоноша до Чуруга није било ниједног Мађара. У По-
моришју 10%.”²² Од већих места било је у Баји 216 Срба
(5 Мађара), Сомбору 289 (0), Суботици 264 (0), Футогу
130 (0), Тителу 241 (9), Ковиљу 110 (0) итд.²³ У другој
половини XVIII века је дошло до „ушоравања села”, па
су Срби раштркани по пустарама натерани да се населе
у велика села а на пустаре су насељавали Немце, Мађаре
и Словаке, опет у великим ушореним селима. Ова гран-
диозна колонизација „изменула је етнографију Војводине
сасвим, јер су сад Срби у њој постали мањина”.²⁴ За време
револуције 1848/49. „највише су страдали Срби, јер их
Мађари нису штедели него убијали и палили. Рачуна се
да је остало 20.000 удовица”.²⁵
²⁰ Исто.
²¹ Исто.
²² Исто, 8.
²³ Исто.
²⁴ Исто, 8–9.
²⁵ Исто, 9–10.
102
Ствар Српске Војводине је одгурнута, одбачена и слу-

жбено презрена, али су се Срби надали да ће им бити до-
пуштено да призивају тренутак њене обнове у бољој вер-
зији од претходне. Ако имају какво колективно право, ми-
слило се да је то. Српски осећај за мађарско противљење
био је школован и изоштрен. То је спадало у национал-
но искуство. Како год су своју нетрпељивост према Срп-
ској Војводини мађарски политичари окретали и извртали,
нису могли да се помире с правним изједначавањем Срба
са Мађарима. Све то заједно им је било веома претеће,
нарочито након 1867, након изјаве барона Беле Венкхај-
ма, „који нам је оставио избор: да се сами селимо. Нема,
вели, ’квадратне миље, где би Срби били у савршеној ве-
ћини’ ”.²⁶ Нетрпељивост према географској локализацији
привилегијалних права српског народа, и иначе његових
колективних права, није представљена само тиме, и описи-
вана је као трајно „дражење Несрба против Срба”,²⁷ која,
како пракса показује, има врло изразит распон у обиму, а
и представљена је јасним аспектом повезаности са „мађа-
ризацијом” државног права Угарске.
„Оно, што су били стубови уставности ове државе, оно,
што је демократски тип на себи носило, то је уклоњено. У
демократском једном систему могу и индивидуалитети да
дођу до свога израза и до неке улоге, нарочито пак тако
моћни индивидуалитети, као што су поједине народности.
²⁶ „П. Лојд” и „Несједињени”, у: Засава, бр. 75, петак 29. јуна (11.
јула) 1873.
²⁷ Исто.
103
Па с тога је требало демократске установе касирати или

бар унакарадити.”²⁸
Ово нарушавање равнотеже између историјског/држав-
ног права Угарске, у оквиру којега су мађарском народу
остали народи омогућавали да се истакне, када су га учи-
нили првим, и природног права, почело је онда када су
Мађари у себи потиснули управо оне особине које су их
уздигле. Под притиском тога у сваком народу дешавају се
озбиљне промене. Од њих угарски Немци највише закр-
жљавају, разједињавају се и на крају масовно растварају
у мађарству; док део немачке интелектуалне елите доцни-
је „наводи немачка гравамина против Мађара; спомиње да
Немачка почиње дознавати колико су се Мађари за педесет
година своје владавине (током ере дуализма – Д. Б.) огре-
шили о немачки народ”; затим се, на пример, „нада да ће
проучавање новосадских архива немачког становништва
изменити досадашњу жалосну слику неотпорности Нема-
ца према мађаризацији”.²⁹
Пошто се заједничко државно право преобразило у ма-
ђарско, „дошао је суђени час, где је погажено државно
право Угарске”: сви ће народи сем мађарског осећати се
погођено и преварено, „мало по мало растрезнило се и јав-
²⁸ „Опадање Угарске”, у: Браник, бр.100, субота 27. августа (8. сеп-

тембра) 1888.
²⁹ Васа Стајић: Приказ књиге Schriften des Deutsches Ausland-Instituts
Stuttgart: Die Donauschwaben in der südslawischen Batschka von
Herman Rüdiger. Stuttgart 1931, у: Гласник Исориског рушва
у Новом Сау, X (1937.), 362–363.
104
но мњење слободоумне Европе […] Демократска органи-

зација државна, то је био највећи понос, дика Мађара, а
централизација државна оно, против чега је сва уставна
борба 60тих година наперена била – а данас [1888], кад
се дотерало до државне самосталности, претпоставило се
и претпоставља се ово последње оном првом. Колики обрт
духова у политичким назорима за кратко време! Како се
посрнуло и заишло и у политичком схватању”.³⁰
Пошто често догађаји себе не објашњавају, већ мора-
ју да буду разјашњени, подаци из извора о односу између
чешког државног права и државног права Угарске мора-
ју се употпунити оним што садрже други подаци о при-
роди немачко-мађарске Нагодбе. Јер, неку годину након
1867, (1870) Чеси су писали: „Ми смо одавно заступали
обновлење држав. права и интегритета Стеванове круне.
Мађари су то врло добро знали; и ми се нарочито смемо
позвати на одлуке симпатије, које се у Угарској немачком
органу Чеха (der Cechen) гледе његовог држања у ствари
угарског држ. права указиваху и које смо ми с правом као
симпатије наспрам ческе опозиције сматрали. Но као што
се у животу врло често догађа, да онај, што се на један-
пут обогати своје сиромашне сроднике заборавља, да их
се више и не сећа или још немилостивије се према њима
понаша, него туђинац, тако се и нама догоди, кад се Ма-
ђари усљед нечисте политике немачких кругова у Бечу на
³⁰ „Опадање Угарске”, у: Браник, бр.100, субота 27. августа (8. сеп-

тембра) 1888.
105
једанпут обогатише и превагу за се придобише.”³¹

Иако су чак и неки Пољаци одавно упозорили на чиње-
ницу да „Кроз мађаризам одлучан напредак није могућ за-
то што он води само кроз групу других народа, који живе
у тим крајевима, нарочито Хрвата, Румуна и Срба”,³² ма-
ђарска политика прераде угарског државног права у један
од стубова мађаризације се креће, полази у потрагу за пре-
тварањем своје хегемоније у супрематију најгором врстом
политичког насиља. Колико год да је оно представљало
очигледну ствар, Чехе је ово насиље највише узнемирило
због страха за своје државно/историјско право. Укратко,
сад су корак даље од Словака, Русина и Јужних Слове-
на, односно корак ближе Мађарима, колико год су им пре-
бацивали што њихови листови „нападаху непрестанце за
последње три године на Чехе и они би нам и конопац на
врат натакли, да их је Цислајтанија (аустријска половина
државе – Д. Б.) на то позвала”.³³
Прво, интереси у читавој држави „могу се свести под па-
ролу идеје историјског права, односно позитивних закона,
а на другој страни идејâ народности”, што је значило да
³¹ Исто.
³² „Przеs madziaryzm postęp stanowczy jest niеpodobny’, gdyź wiedzie on
tylko przes ruch innych narodów mieszkających w tych krajach, zwlasza
Chorwatów, Rumunów, i Serbów”. Demokrata Polski 31 VIII i 25. XI
1843 (s.7 n. i 35). Цитирано према Jerzy Skowronek: Sprzynierzency
narodów bałkańskich, Warszava 1983, 200.
³³ „Опадање Угарске”, у: Браник, бр. 100, субота 27. августа (8. сеп-
тембра) 1888.
106
„Борба се и даље наставља.”³⁴ Друго, привремено јача-

ње централизације у Хабзбуршком царству (1849–1866)
1867. замењено је дуализмом, у ствари „њемачким цен-
трализмом у Аустрији и мађарским централизмом у Угар-
ској”.³⁵ Треће, иако су „аустријски Нијемци расули много
напора и средстава да Монархију учине њемачком држа-
вом, чињенице су их поучиле да буду скромни”. Др Карл
Ренер, који ово каже, одмах упозорава: „Сада је у перио-
дичном циклусу ред на Мађарима: безгранична је њихова
воља, јак је не само њихов политички инстинкт, него и њи-
хова способност – али изнад свега су моћне чињенице: они
не могу да изборе и утврде независну националну државу,
што такође значи националну војску.”³⁶ И, као што су про-
пали сви покушаји да се Аустрија преобрази у јединствену
националну државу, исто тако је осуђен на неуспех облик
дуалистичке државе са немачком супрематијом у Аустрији
и мађарском у Угарској.³⁷
У Рајхсрату (Reichsrat) гoдине 1860. успело је грофу
Иштвану Сечењију доктрину о историјском праву прика-
зати у позитивном светлу.³⁸ После тога „уследио је указ о
давању легалне моћи мађарској аристокрацији у Угарској,
³⁴ „K. priatelom mojim!”, Debrecín 8.8. [1866],у: S.M. Daxner, V službe

narodov, 295.
³⁵ E. Redžić: Austromarksizam i jugoslavensko pitanje, 65.
³⁶ Исто.
³⁷ Исто, 65–66.
³⁸ „K. priatelom mojim!, Debrecín 8.8. [1866], у: S.M. Daxner, V službe
narodov, 297.
107
сазивање пештанског сабора и увођење мађарског језика

као дипломатског”.³⁹ „На овај начин је германизацију за-
менила мађаризација.”⁴⁰ Државно право Угарске тиме до-
бија сасвим друкчији смисао, не онај који се свима у почет-
ку чинио. Оно „је било парола законâ из 1848. године”,
именовање одговарајућег министарства, укидање септем-
барског манифеста и сазивање „ужег Рајхсрата били су
посебни захтеви као гаранција за добре односе мађарског
и немачког живља и владавину над словенским народи-
ма”.⁴¹ Подаци из недовољно познатих словачких извора
дају овој анализи још више на значају. Они показују и
то да је Антон Шмерлинг (Schmerling), аустријски поли-
тичар, који се упорно противио мађарским тражењима да
се путања државне политике измени, узалудно покушавао
„да се избори за право јединства, против историјског пра-
ва (Угарске – Д. Б.)”, за покушај немачке хегемоније, „али
систематским одбијањем Словена и Мађара тај покушај је
³⁹ Исто.
⁴⁰ Исто.
⁴¹ Исто. Битни подаци без којих се не може достићи граница потпу-
ног и исцрпног познавања неких коначних истина о антисловенској
природи тих решења јесу и детаљи из једног српског извора из 1864.
године. У њему стоји да „ревизија маџарскога устава од год. 1848.
не може се узети за базис новоме државном праву. Из тога устава
излегао се е онай рат, кои е опустошио Угарску, историчне установе
ньне разорио: тай смртни грех Угарске, врело е све ньне несреће, и
свию потомних страданя ньни. Устав тай зградио е из Унгарске фан-
тазку државу непрестани револуция, анархия, грађански ратова, под
ньим би Унгарска прие или после у властите свое развалине саранити
се морала”. Као у напомени бр. 36 на стр. 77.
108
пропао”.⁴² Шмерлинговим падом „пропао је и фебруарски

устав, и круто историјско право у смислу мађарске аристо-
крације победило је принцип јединства царства”.⁴³
Следило је проглашење интегритета угарске круне
(Круне Св. Стевана), признавање формалних закона из
1848. године; с друге стране подржавање немачког Бунда
и великонемачке мисије.⁴⁴ Одмах се отворило питање „Ка-
ко се народима угарским могу сачувати историјска права,
а да не будемо неверни начелу правне једнакости?”⁴⁵ Ми-
слило се да „Срећа је по Србе у Угарској што њина права
никако се не сударају с чијим другим правима, јест – што
баш правно задовољење Срба мора у правном смислу собом
произвести и задовољење целе државе.”⁴⁶
Влада у Београду је била изричита по питању равно-
правности постојећих народа у Угарској. Пошто се све
мање била осећала снага закона за заштиту равноправно-
сти који могу свагде да се примене, а да су постојале само
конвенције, она је нашла за потребно да упозори мађар-
ске државнике на стару истину да „различитог племена и
језика народи угарски од хиљаде година амо стоје према
земљи као синови велике заједничке отаџбине”, и да „ову
⁴² K. priatelom mojim!, Debrecín 8.8. [1866], у: S.M. Daxner, V službe

narodov, 297.
⁴³ Исто.
⁴⁴ Исто.
⁴⁵ Глас из Србије о Питању Народности у Угарској (Прештампано из
„Видова Дана” 1865 бр. 68–94.), Београд 1865, 132.
⁴⁶ Исто.
109
околност утолико више ваља на ум узети, јер управ тим

се угарска земља крос осам стотина година могла одржати
самостална, мада силни, снагом и образованошћу од угар-
ских народа претежнији непријатељи наваљиваше на њу
и с истока и запада”.⁴⁷ Сви битни правни детаљи тога,
углавном су јасни, јер реч је о заслузи свих народа а не
само једнога међу њима, „заслуга, која, сматрајући је с
најстрожијег правног гледишта, даје свима, који су ради-
ли те се земља одржала, подједнако право на њу”. „Ова
заслуга сачињава народностима право, које се зове пра-
во историјско.”⁴⁸ А ово историјско право је утолико више
требало поштовати, „што га Маџари, који дуго ако и не по
праву али фактички бише елеменат који влада, никад и ни-
како одрицали нису”. Најјаче и најбоље се ово потврђује
управо тиме, „што угарски закони не знају за разлику међу
народностима земаљским, што по уставу – истина по да-
нашњим нашим појмовима не савршеним –постојаше само
привилеговани и непривилеговани, т. ј. племство и пук,
и што у првом привилегованом разреду беху не све сами
Маџари, него су у њ могли спадати и који нису Маџари,
као што су доиста и спадали”.⁴⁹
Ако се узме у обзир да је и сáм барон Јозеф Етвеш гово-
рио: „Од оног времена, кад се завело хришћанство, па до
мохачке битке, не налазимо никакав закон, нити се ика-
кав споменик показати може, из кога би произилазило да
⁴⁷ Исто, 15.
⁴⁸ Исто.
⁴⁹ Исто, 15–16.
110
се и из далека само имала намера, различите народности

земаљске стопити у једно или ма коју између њих погази-
ти”,⁵⁰ онда је једно јасно: много комплетнија слика одно-
са овог мађарског државника према немађарским народима
стиче се из истраживања једног немачког научника. Овај
је, наиме, установио да у односу Етвеша према њиховим
националним покретима „видимо само тражење оправда-
ња за негирање њихових корпоративних права која су за-
хтевана”,⁵¹ иако су она представљала део идеала о општој
правди, како га је сваки народ појединачно замишљао, а
истовремено задовољавало је и његов, толико времена по-
нижавани понос. „Јер управо као супротност Етвешовој
тврдњи, већини националности код њихових захтева за ау-
тономијом, тј. код настојања да своју националност у ве-
ћој мери одвоје од државног суверенитета, никако није би-
ло стало до владавине над другим националностима које
живе на њиховим територијама, него до тога да своју наци-
оналност осигурају од претећих дејстава већинског наро-
да у држави (Den gerade im Gegensatz zu Eötvös’ Behaup-
tung ging es den meisten Nationalitäten bei ihrer Forderung
nach Autonomie, d.h. im Streben, ihre Nationalität weitge-
hend der staatlichen Souveränität zu entziehen, keineswegs
um die Herschaft über die in ihren Territorien verhleibenden
⁵⁰ Исто, 16.
⁵¹ J. Weber: Eötvös und die ungarische Nationalitätenfrage,123., Погла-
вље „Kritische Analyse einiger Eötvös’ scher Thesen”.
111
Andersnationalen, sonder um die Sicherung ihrer Nationali-

tät vor den drohenden Übergriffen des Staatsvolkes).”⁵²
⁵² Исто.
112
ГЛАВА X
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
За то страховање код немађарских народа „постојало је

довољно разлога. Јер увођењем модерног конституциона-
лизма не само да нису отклоњене оне опасности, које су се
појавиле код националности због уједињујућих стремљења
апсолутизма, него се њихов број и повећао у угрожавају-
ћој мери, тако што је помоћу принципа већине сада (након
1867 – Д. Б.) могло доћи до угњетавања националности у
наизглед демократском руху”.¹ Из једног Етвешовог из-
лагања у вези са тим „популарним, отуђеним мишљењем
произлази, да је тада веома много припадника већинских
народа у држави, тј. оне нације које су биле најјаче у др-
жави, било мишљења да, у складу са демократским већин-
ским принципом, већини у једној држави припада право да
¹ Исто.
113
с мањином поступају по властитом нахођењу”.² „… Или

ће се признати апсолутни суверенитет већине, и тада ће
свака већина – управо у таквим временима, када посто-
је национална стремљења – своју моћ користити за угње-
тавање свих мањинских националности, док појам државе
не буде идентичан са појмом народа, или нећемо признати
апсолутни суверенитет већине и за сваку појединачну на-
ционалност утврдити извесна непроменљива правила, која
су изван делокруга суверенитета – и у тренутку када смо
то учинили, одустали смо и од идеје о једнакости и сло-
боди („…Entweder erkennt man die absolute Souverainität
der Majoritäten an, und dann wird jede Majorität – eben in
solchen Zeiten, wo nationelle Bestrebungen bestehen – seine
Macht zur Unterdrückung jeder in der Minderheit befindli-
chen Nationalität gebrauchen, bis der Begriff des Staates mit
dem des Volksthumes identisch geworden ist, oder man er-
kennt die absolute Souverainität der Majorität nicht an und
stellt für jede einzelne Nationalität gewisse unverändxrliche
Rechte fest, welche auβer dem Gebietskreise der Souveraini-
tät liegen – und in dem Augenblicke, als man dieses gethan,
hat man auch die Idee der Gleichheit und Freiheit… aufge-
geben…”).”³
Једном Румуну се све то теоретисање, било као Етвешо-
во, било као осталих, коначно згадило: „Етвеш предлаже
комисију о проблемима мањинâ. Али, присетите се оних
² Исто, 124.
³ Исто, 125.
114
комисија из 1791. године, које ни до краја [18]46 нису

разјасниле ствари.”⁴ Исти извор каже „да је Етвеш нај-
већи душманин мањинâ, што се може видети из свих књи-
га које је штампао од 1851 до сада (Aduceţi-vă aminte ca
Ötvös este cel mai mare duşman al naţionaliţătilor, precum
se vede din toata cărţile ce a tipărit de pre la a 1851 in-
coase)”.⁵ Овај опис доводи неке ствари у ред, и убрзо је
допуњен новим описима Етвеша као „најнепопустљивијег
и најизражајнијег непријатеља [међу]националног егали-
тета”, уз напомену да боља страна неких његових поду-
хвата „није остварила своја стремљења”.⁶ Један српски
извор из нешто каснијег времена, поводом неколико прет-
поставки у којима се Срби жале на сопствену недовољну
представљеност у угарском парламенту и осталим органи-
ма државне управе, Етвеша описује као противника тих
тражења,⁷ што он заправо и јесте, јер је једна од његових
најважнијих теза била „да је додељивање корпоративних
права, која захтевају националности, исто што и стварање
њиховог привилегованог положаја, и зато то противречи
⁴ Александру Папиу – брату Јосифу, Јаши, 9. juna 1861, у: Josif

Pervain – Ioan Chilindris, Corespondenta lui Alexandru Papiu Ilarian
(Scrisori, documente, memorii, not) I, Cluj 1972, 106–107.
⁵ Исто.
⁶ Исто – брату Роману, Јаши, 9. јуна 1861, у истој збирци докумена-
та, 159.
⁷ Као један од доказа за ово јесу и његове речи из 1864: „Шта оће
управо тай српски просячки народ?” Нареак, бр. 74, Нови Сад,
четвртак 25. јуна (7. јула) 1864.
115
принципима слободе и једнакости”.⁸ Време је показало да

то није била истина и да је ово исто што и присиљавати на-
роде Угарске да живе одвојене животе, заједно. Системат-
ско истраживање Етвешових правних погледа не омогућа-
ва само да се на основу нових доказа одреде ограничења
његових тумачења, самим тиме што „И постојеће државе,
међутим, на крају крајева значе сужавање слободне воље”,
на шта указује и државно право Угарске. Јер, „Ако се же-
ли бити доследан, онда се, дакле, ради опште, апсолутне
слободе мора тражити и укидање свих државних грани-
ца.”⁹ Открива такође и снопове драгоцених чињеница ко-
је доказују да је Етвеш у захтеву немађарских народа „у
основи видео само скривено стремљење ка иредентизму”.
Бојао се да након распада великих западноевропских др-
жава у мале националне државе, оне „више неће предста-
вљати факторе моћи, чиме би постале лак плен деспотског
руског ’дива’ ”.¹⁰
Аргумент да би испуњавање жеље за остваривањем ау-
тономије немађарских народа значило њихово привилего-
вање, „слаби под тим аспектима и прелази коначно само у
обичан изговор, да би се спречио распад западноевропских
великих држава, од чега се страховало”.¹¹ Јер Немађари
„не траже већа права за себе” – како им се подметало да
⁸ J. Weber: Eötvös und die ungarische Nationalitätenfrage,124., Погла-

⁹ Исто.
¹⁰ Исто.
¹¹ Исто.
116
би могли бити оптужени за панславизам, „– што је преду-

слов за било какво привилеговање – него само она права,
која би требало да припадају и другим националностима”.
„То да је остварење тих права најсигурније под сопстве-
ним суверенитетом или полусуверенитетом, такође не мо-
же да се тумачи као жеља за привилеговањем.”¹² Етвешо-
во мишљење да корпоративна права којима теже Немађа-
ри „противрече демократији, може се прихватити само у
случају када под демократијом подразумевамо чисту демо-
кратију бројева, у којој већина има право да поштује вољу
мањине”.¹³ У основи тога „лежи чињеница да таква демо-
кратија не може представљати гаранцију за националну
егзистенцију националности, које не могу да очекују – као
што то могу политичке партије – да ће икада бити у већи-
ни”.¹⁴
Етвеш, „присталица историјске школе права и одлучни
противник природног права”, код вредновања национал-
них покрета првенствено је руковођен прагматичним раз-
мишљањима и погледима. „Јер, док је ’он’ у Угарској до-
следно бранио историјско право, не остављајући простора
аргументима природног права, дотле се често није устру-
чавао да га узима у обзир у другим европским државама,
када је то било од користи за његову отаџбину.”¹⁵ Ту је
¹² Исто.
¹³ Исто.
¹⁴ Исто. 124–125.
¹⁵ Исто, 122.
117
карактеристичан његов став о немачком покрету за уједи-

њење. Године 1851. Етвеш је још изјавио да у прошлости
није постојала јединствена Немачка, за којом се тежило
у његово време. Али 1860. године, када је расправљао о
уједињењу „историјски насталих територија са новом Не-
мачком”, Мађар „је заступао мишљење да јединство Не-
мачке лежи у јединству немачког народа – пошто је егзи-
стенција Угарске била угрожена”.¹⁶ Зато је пожурио да
дода „да је то јединство немачког народа историјски за-
сновано (што противречи горе изреченом ставу). Али то
не може да нас завара, да је Етвеш у овом случају приме-
нио аргумент природног права”. То становиште наравно
није значило промену става код његове концепције наци-
оналности („јер њему никада не би пало на памет да, на
пример, каже: јединство хрватске или српске државе ле-
жи у јединству хрватског или српског народа). Много пре
та аргументација, заснована на природном праву, служи
само одржању мађарске самосталности”.¹⁷ И у односу на
Беч. И супрематије над немађарским народима. „Из тих
чињеница јасно произилази, да је Етвеш код вредновања
различитих националних покрета као мерило узимао једи-
но самосталност и територијални интегритет Угарске.”¹⁸
Смисао тога није дотадашња вишенационална Угарска,
већ једнонационална Велика Мађарска, нити равноправ-
ност Немађара већ њихово подјармљивање. У том погледу
¹⁶ Исто.
¹⁷ Исто.
¹⁸ Исто.
118
Етвеш је само унео више мекоће у мађарски модел асими-

лације, како би га прикрио и учинио „прихватљивијим”.
Тај макијавелизам је био нужан – без њега би политика
мађаризације, већ тада, прерасла у државно насиље.
Већ његове тврдње да се политички национализам њего-
вог времена „примарно заснива на осећању надмености и
да његов постављени циљ зато може бити само владавина
над другим националностима, и да се само културни на-
ционализам храни племенитим осећањима и у стању је да
таква и ствара”, сведоче о том размишљању на два колосе-
ка „које је усмерено ка постизању компромиса. Јер поми-
рење националног принципа и правно заснованих захтева
државе који почивају на историји, Етвеш је сматрао могу-
ћим само онда, ако им се доделе различити нивои (правне
сфере), чиме ће се онемогућити колизија”.¹⁹ Изазвао ју
је, међутим, он сам својом нетрпељивошћу према оправ-
даним тражењима немађарских народа „да се закон о на-
ционалностима [из 1868] може третирати са становишта
појединих националности”, уз банално тумачење да „у ма-
ђарском [угарском] парламенту постоје само заступници
Мађарске [Угарске] а не и националности”.²⁰
Све ово требало је унапред да се каже, јер је оно важна
чињеница за вредновање Етвешових тврдњи да је „прин-
цип националности” „регионализам старог кова, наслеђен
¹⁹ Исто, 123.
²⁰ Арпад Лебл: „Омладина и српско питање у пештанском парламенту
1867–1871”, у: Ујеињена омлаина срска. Зборник радова, Нови
Сад 1968, 356.
119
од средњег века, идентификујући га са сасвим застарелим

принципом: ouius regio eius religio”.²¹ Поставља се пи-
тање какве везе је ова неоснована оптужба могла имати
са тежњама немађарских народа, на пример са Словаци-
ма, у чијем националном покрету од краја XVIII века до
половине XIX „је био истакнут приоритет, детерминисан
специјалним условима, приоритет словачког питања”. У
ствари, „Народна и привредно-социјална непогодност, као
и нарастање мађаризације и потребе јединствене државе,
ово су питање чинили неопходним.”²² Правцем којим је ма-
ђарска политика кренула, и у оквиру ње Етвеш, који „за-
једно са Салаијем, Анталом Ченгеријем и Морицом Лу-
качем, почетком четрдесетих година XIX века, формира
тзв. централистичку политичку групу, која уместо жупа-
нијског устројства захтева снажно централистичко уређе-
ње државе”,²³ и где се само мађарски народ, а не и остали
народи, видео.
То је главни разлог да се расклимава и механизам одлу-
чивања у жупанијама. Колико је далеко ишла самостал-
ност жупанија до тада, види се из оне познате изјаве жу-
паније Угочке, која је без зазора могла донети закључак:
²¹ Исто.
²² Libuša Frankova: „K promenám slovenskėho etnika na moderný národ
(1780–1848)”, у: Narodnostná otázka v srednej Europe v rokoch
1848–1938/Die Nationalitätenfrage in Mitteleuropa in den Jahren
1848–1938, Prešov 2005, 29.
²³ I. Ban. J. Barta. M. Cine: Istorija mađarske književnosti, 110. По-
главље „Jožef Etveš (Eötvös József) 1813–1871”.
120
„Ugocsa non coronat т. ј. Угоча не пристаје на то да се краљ

крунише.”²⁴ Свирепа слобода уплитања у послове жупа-
није као једног од стубова помесне самоуправе доводи до
тога да „надаље једва да је обраћана пажња на немађарско
становништво од стране жупанијских службеника, него су
у отвореној противречности са унапред хваљеним најви-
шим рукописима”, који су пристизали у угарску Дворску
канцеларију.²⁵ Све се било усредсредило или се мало по
мало усредсређивало на то да се најбољи аспекти држав-
ног права Угарске прилагоде циљу њене трансформације у
мађарску националну државу. Жупаније пролазе процес
мењања из фактора отпора аустријској (немачкој) центра-
лизацији у инструмент мађарске централизације. Њихове
управе подносе само оног Немађара који се извињава за
оно што јесте.
Ако се само добро сагледа проблем са свих страна, мо-
гу се наћи бројни примери који показују да се против не-
правди учињених на националној основи више „није могла
пронаћи заштита ни код жупанијâ, нити код Краљевског
угарског намесништва: било је очигледно да од стране ка-
ко жупанијских заједница, које су сувише под утицајем
раздражљивих људи непријатељски расположених према
²⁴ М[ихаило] П[олит Десанчић]: „О споразуму са Мађарима” (I), у:
Браник, бр. 168, недеља 25. јула (7. августа) 1904.
²⁵ Št. Moyses: „Eure Kaiserlich-Königliche Apostolische Majestaet, Al-
lergnädigster Herr!”, у: D. Rapant, Slovenské povstanie roku 1848–
49. Dejiny a dokumenty, Diel štvrty – Letnă výprava, Bratislava 1961,
133. Писано у бискупији Банска Бистрица, одакле је послато у Беч
5. децембра 1861. г.
121
безазленом немађарском народу, тако и од стране Угар-

ског намесништва била су безобзирно повређена најсвети-
ја права […] немађарских народа”.²⁶ Детаљније оријенти-
сање о ономе што се припремало по жупанијама у децени-
јама уочи 1848. године омогућују истраживања почета-
ка парламентаризма у Угарској из пера једног мађарског
историчара. Он је, на пример, нашао да је Торонталска
жупанија 1843. године „само великим градовима одобри-
ла колективно право гласа”,²⁷ да је жупанија Мармарош „у
својој инструкцији привилегованих и слободних насеља”²⁸
и увидео да је жупанија Торна „потпуно одбацила мисао
о народном представништву”. Она је међутим, „захтевала
да се проширење политичких права изведе ’уз узимање у
обзир мађарске нације’ ”.²⁹
Као што се из горе поменуте инструкције лако може ви-
дети, једна од ових жупанија „се бојала да би прошире-
ње бирачког права – наравно уз интелектуални и имовин-
ски цензус – можда могла да угрози хегемонију мађарске
нације”.³⁰ У ствари, уопште нису имали намеру да демо-
кратизују изборни поступак и прилагоде га мултиетнич-
ком склопу Угарске. Оно што је Мађаре једино интересо-
вало и везивало са политиком, то је захтевање проширења
²⁶ Исто.
²⁷ Lászlo Révész: Die Anfänge des ingarischen Parlamentarismus, Ver-
lag R. Oldenbourg München 1968, 81.
²⁸ Исто.
²⁹ Исто.
³⁰ Исто.
122
бирачког права у смеру народног представништва, али уз

опсесивно настојање „да се тиме не угрози мађарска наци-
ја и (измаштани Д.Б.) мађарски карактер земље и њених
институција”.³¹ Та недостајућа спремност да се еманци-
пује од мађаризаторских прижељкивања свакако је разлог
што су Немађари били резервисани према мађарском на-
ционалном покрету и његовом поимању државног права.
Пре 1848. године спајала је жупанија законодавне и из-
вршне функције, тако да је својом широком ингеренцијом
била значајан инструмент у рукама мађарског племства.³²
Помоћу ње оно је могло „да одбрани учешће у државном
суверенитету у односу на краљевску моћ”. Законодавну
функцију вршила је жупанија путем инструкција које је
давала посланицима земаљског сабора, „као и саставља-
њем статутâ. Пошто закони нису ограничавали статутна
права жупаније, постала је стварна законодавна власт”.³³
Организацију „слободних општина/насеља” разрадио је
на основу француских и немачких узора Антал Ченгери.
Његова основна мисао је гласила да унутрашњу управу
општине/насеља „треба обезбедити директним учешћем
становништва, помоћу два бирана органа”.³⁴
Жупанија је требало по Ченгеријевим представама/пре-
доџбама да стоји између општина (насеља) и државе. Цен-
³¹ Исто.
³² М. Vietor: „Samospráva v teórii a praxi uhorského štátu za dualizmu”,
у: Historicky časopis XV, 3, 1967, 389.
³³ Исто, 389.
³⁴ Исто.
123
трални државни органи су своју контролну компетенцију

„требали да реализују посредством жупаније; жупанија је
требала да посредује наредбе владе, њене мере и требала је
да представља жалбену инстанцију у управном судству”.
О жупанијским органима је требало да одлучују и они чи-
је предмете жупанија решава; дакле не само племићи већ
сви становници села и градова, те је жупанија требало да
представља „збир општина (насеља)”, збир самоуправâ.³⁵
Ове мере су неопходне како би одразиле промену у саста-
ву помесне самоуправе и отвориле пут политичком прео-
бражају. Међутим, следећи аргументацију Етвеша и оста-
лих централиста (Салаи, Ченгери, Трефорт, Кемењи), ма-
ђарска политика „се против муниципалиста усредсредила
на то да остављање институције жупаније (у непромење-
ном стању) води ка федерализму, а федерализам угрожава
јединство државе”.³⁶ Међутим, непобитна је чињеница да
ни централисти у свом учењу „нису изоставили федерали-
зам”. Привржеци Етвеша „негирали су ову битну карак-
теристику институције угарских жупанија да оне требају
да се баве и земаљским стварима и, под утицајем страних
идеја, ограничили су мисију жупаније само на локалну ми-
сију”,³⁷ тј. на локални оквир. „Муниципалисти”, предво-
ђени Кошутом, „желели су да сачувају институцију жупа-
није у потпуном обиму, јер нису веровали бечкој влади, по-
³⁵ Исто.
³⁶ Исто, 389–390.
³⁷ Исто, 390.
124
истовећивали су народ са средњим племством”.³⁸ Српска

штампа оног и каснијег времена је била поштена у сво-
јој оптужби противника помесне самоуправе. Писала је:
„Истина да је Кошут рекао, а ово се законодавству од год.
1848. изреком спомиње, да су жупаније бедеми уставно-
сти. Али са свемоћи новоустројених угарских министар-
става, самосталност жупанија морала је пасти, а са падом
те самосталности у периферијама, немађарске народности
биле су предате на милост и немилост централној влади,
која је у свима гранама државне управе силом државне
власти увела мађарску управу – мађарску, у смислу пле-
менске мађарске државе.”³⁹ То је био узрок незадовољства
немађарских народа током револуције 1848, а „које се не-
задовољство потенцирало до крвавога грађанскога рата, у
коме је наравно без незадовољства народности могла гра-
ђански рат изазвати”.⁴⁰
Ако се запита који су најважнији атрибути и квалитети
Етвешових тумачења државног права Угарске и одговор-
ности за трансформацију истога у један од кључних извора
политике мађаризације, историчар никако не може заоби-
ћи податак да јој Мађари све више прилагођавају постоје-
ћу верзију тога права. Исти снажан и свеобухватан напор
у овом правцу видимо у чињеници да године 1861. „предао
е угарски сабор адресу кралю у којой е Деак своим ученим
и вѣштим пером незначио основе права државног угарског
³⁸ Исто.
³⁹ М. П.: О соразуму са Мађарима (I).
⁴⁰ Исто.
125
и шта мисли народ у Угарской о своим одношеньима спрам

владе аустриске”.⁴¹ „Овдъ се валя сьтити, да е яча стра-
на сабора угарскога од 1861 била против ове адресе, него
радикална будући, хтъла е кралю само простом одлуком
(határozat) свой одговор на нъгов одпис дати; али е окол-
ностима попустила и учинила, да е адресовачка страна до-
била већину.”⁴² Лист Pesti Naplо, „орган странке Деакове
и Етвешове, на изазиванъ министарски листова бечки, да
е народ угарски свою желю и мнѣнѣ о уставном питаню
угарском изрекао преко свога на основу закона од 1848
године сазванога сабора, кои е ове народне желѣ и мнѣнѣ
поднео найвишем престолу у свойой адреси”.⁴³
Етвешови погледи у вези са националним питањем по-
казују велику подударност са модерним погледима, јер до
дана данашњег, из сличних разлога какве износи Етвеш, у
већини држава у којима живи више народâ проблем у вези
са њима покушава се решити на начин који је предложио
мађарски државник, и то одвајањем националне сфере од
сфере моћи (држава).⁴⁴ Могао би се створити утисак да је
Етвешова концепција најпогоднија, а тиме и једина која
је спроводива, јер се она у времену које је уследило про-
⁴¹ „Угарски земальски сабор”, у: Нареак, бр. 94, Нови Сад, 9. авгу-

ста 1864.
⁴² Исто.
⁴³ Исто.
⁴⁴ Ј. Weber: Eötvös und die ungarische Nationalitätenfrage, 121, Погла-
126
била у већини држава.⁴⁵ „Али то није тако. Само ако се

историјско право краљевских кућа и право историјски на-
сталих држава, или наводне потребе за постојањем ’при-
родних граница’, као и често злоупотребљени захтев за
економском одрживошћу државе, вреднују више него пра-
во нације за самоопредељење, само онда горе речено може
бити тачно.”⁴⁶ „Али ако се право нација на самоопреде-
љење призна као неотуђиво људско право, тада сви исто-
ријски правни захтеви и други привидни аргументи морају
да ступе у позадину. Једно искључује оно друго, на шта
је већ пре много времена указало више посланика у цркви
Св. Павла у Франкфурту (Paulskirche).”⁴⁷
Иако је и Етвеш то спознао, ипак је покушао да нађе за-
једнички именитељ за принцип националности који је про-
изашао из природног права и за историјско право, тј. да
са компромисним решењем задовољи оба захтева.⁴⁸ „Али
у време када је преовлађивала национална идеја такав по-
кушај није могао да донесе право, задовољавајуће решење.
Јер, као што је то у бићу сваке националне заједнице, све
новонастале нације хтеле су да живе под сопственим су-
веренитетом.”⁴⁹ „Тиме је већ била промашена Етвешова
⁴⁵ Исто, 122.
⁴⁶ Исто.
⁴⁷ Исто.
⁴⁸ Исто.
⁴⁹ Та мисао у оригиналу гласи: „Allein in einer Zeit, da die alles be-
herrschende Idee der Epoche die nationale Idee war, konnte ein solcher
Versuch keine echte, befriedigende Lösung bringen. Denn, wie es im
127
полазна тачка, а у његовој концепцији је у вези са неким

постављеним тезама дошло и до других погрешних закљу-
чака, делом чак и до извесних противречности (War so-
mit schol der Ausgangspunkt Eötvös’ verfehlt, so argaben
sich in seiner Konzeption hinsichtlich einzelner aufgestellter
Thesen einige weitere Fehlschlüsse, teilweise sogar gewisse
Widersprüche).”⁵⁰
Учествовао је на тај начин у ликвидацији правног окви-
ра у коме се до извесне тачке и до извесног тренутка у
борби немађарских народа „кад и кад исторично право нај-
разговетније чуло”, мада је оно „ипак само као оружје слу-
жило против оне хегемоније што нам је свима претила; но
незастариво право народа, не само да надмашује историч-
но, него је и дуготрајније од овог, и никоме досад непође за
руком, да га некажњен повреди”.⁵¹ Старо државно право
Угарске је могло себе потпуно оправдати само ако се у ње-
гово спровођење укључи заштита немађарских народа од
политичке мађаризације. А за недостатак ове везе, крив је
донекле и сам барон Етвеш и целокупна постојећа школа
правног мишљења, која је, уочи аустро-мађарске нагодбе
(1867) била продужена рука власти која је то поравнање
припремила и практично извела. Отуда и код Етвеша по-
треба да уображава нешто, да стилизује, идеалише на овај
Wesen jeder nationalen Gemeinschaft liegt, wollten alle neu entstande-

nen Nationen nur unter der eigenen Souveränität leben”. Исто.
⁵⁰ Исто.
⁵¹ „Беседа Ђорђа Стратимировића”, у: Доаак Засави, Пешта, су-
бота 12. фебруара 1866.
128
начин своју сопствену улогу у спречавању да иједан други

народ у Угарској, сем мађарског, може да „тражи израза и
гаранције у јавном државном праву”.⁵² То ће бити први
знак да у датим околностима „није народност као фактор
јавнога живота у обзир узета, мада је задатак политике,
да јој у државноме праву сходнога израза и земљишта да-
де. Дакле већ и по томе, што народност у политику спада,
и по томе је већ политично питање. И то је дакле главна
страна и природа питања народности”.⁵³
Ако историчар узима оно „трајно” у нагодби из 1867.
године, и слику новооствареног стања продубљује, разја-
шњава, но нипошто не прецртава оно позитивно што је би-
ло постигнуто у дотадашњем државном праву Угарске, он
мора бити свестан да су Мађари угрозили и правну стра-
ну егзистенције осталих народа као и то да „Оставили су
Немце на цедилу, па на основу свога историјскога права
тежили су и теже за самосталношћу Угарске.⁵⁴ Наравно,
⁵² „Мађарска публицистика и питање о народности.” III, у: Засава,

бр. 27, Пешта, четвртак 12. маја 1866, 2.
⁵³ Исто.
⁵⁴ „Четрдесетогодишњица московске изложбе, 1867–1907”, у: Бра-
ник, бр. 107, недеља 13. (26.) маја 1907. Тако ће се већ некако
дефинисати и карактер пропадања предаје о хрватској државности,
пошто се оно заснивало на овом општем карактеру растакања држав-
ног права Угарске. Ово је оно што неки Хрвати имају у виду, када
схватају „да нема хрвацкога државнога права осим онога садржаног
у нагодби”.
„Ravnodušnost hrvatske inteligencije”, у: Hrvatsko pravo, br. 2026,
Zagreb, subota 9. kolovoza 1902.
129
нимало није лако уочити просто у сложеном, али ако је по-

требно пратити како је текла процедура преображавања
државног права Угарске у „историјско право” само Мађа-
рâ, онда ће потпунију слику тога процеса читалац сигурно
наћи на страницама ове студије.
130
ГЛАВА XI
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Закључак
Размишљајући често и дуго о државном праву Краљеви-

не Угарске и проблему његовог насилног мењања у (вели-
ко) мађарско, а у оквиру једне много шире и једнако ком-
пликоване научне теме, обимног посла који смо, још 2005.
године, задали сами себи и без икакве финансијске потпоре
друштва, надамо се да смо како пронашли тако и кренули
правим путем. Каква је природа насилних, мађаризатор-
ских, ретуша угарског државног права које је подједнако
третирало народе из којих је била састављена Угарска?
Остаје дакле као научно утврђено да је покушај насил-
не измене угарског државног права, које је – мање-више –
штитило мултиетничку и лингвистичку природу угарског
друштва, у изразито мађарско државно право, био један
од угаоних каменова мађаризације и помађаривања. Дру-
га два фактора овога процеса била су: претварање угарске
131
државне мисли у чисто мађарску државну мисао и угарске

/политичке/ нације (natio hungarica) у мађарску политич-
ку нацију (politicai magyar nemzet), уз насилно срозавање
осталих народа у обичне националности (nemzetisegek).
Узајамна дејства та три фактора неједнакости видљива су
у свакој нијанси мађаризације и помађаривања.
Политика и пракса претварања старог угарског држав-
ног права у искључиво мађарско добија свој завршни
облик у деценијама важења нагодбе између аустријских
Немаца и угарских Мађара (1867–1918). Отуда, ово доба
је највише обележје политике Мађарâ да знатно повећају
свој број и да драстично сасеку бројчану снагу осталих на-
рода Угарске. Требало је носиоцима те политике да свет
прогута лаж о Угарској као једноетничкој држави мађар-
ског народа, али и да изјављује како је много укусна. Вр-
хунац тог цинизма била је неукусно дречава организаци-
ја крње Хиљадугодишњице Угарског краљевства, насилно
организована у Будимпешти 1896. године, уз напор да се
Угарска прикаже светском јавном мњењу као Велика Ма-
ђарска.
Наочиглед целог света, мађарска политика бесловесно и
трајно покушавала је да докаже, и увери свет у то, да од
свих народа Угарске само Мађари имају оригинално своју
културу, а да је остали народи немају. То је, такође, би-
ло у вези са поменута три стуба политике однарођавања
и представљало један од начина да се деморалишу остали
народи у земљи и међу њима придобију неутралци. А цео
план био је заснован на тероризму који је утолико ефика-
132
снији што је одмеренији. Овај вид расизма је досегао до

најскривенијих кутака апсурда. То је подразумевало да
сила постане једини чинилац на угарској политичкој сце-
ни. Умерени су просто збрисани са политичке сцене, а ста-
ри политичари који су пружали отпор описаним појавама
бачени су у страну. Они најхрабрији су допали тамнице,
a неки међу њима, попут Светозара Милетића, у њој изгу-
били и здравље. Већина њих нису имали новац, који би им
омогућавао да оснаже борбу кад год зажеле.
Политика пресаздавања свега угарског у мађарско била
је јасан доказ да се мађарство утапа у лажна решења, жр-
твујући оно што је важније за оно што се жели. У већ опи-
саној пракси, целокупна активност мађарске школе прав-
ног мишљења била се упрегла у политику чије је држа-
ње прожимала атмосфера опсесивне и мрачне романтике,
углавном преузете из немачког искуства и аналогног мо-
дела насилног однарођавања. То се, уосталом, одразило и
у прекидима, ограничењима и у модификацијама које су
пратиле мађаризаторско насиље над правом. С тим у вези
биле су и недемократске промене у поимању држављан-
ства, што је било далеко од минимума непристрасности.
133
ГЛАВА XII
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
State of Law in the Kingdom of Hungary:

Interruptions and Continuity
Summary
Negative, even paradoxical weight of long-lasting Hunga-
rian attempts to “legally” disallow the existence of other pe-
oples in the Hungarian Kingdom, in order to form an own
country for solely themselves, is what makes it the more dif-
ficult for a scientific historian (historian of low, as well as
a law philosopher) to investigate the omnipresence of tho-
se attempts collectively, as well as their direct connections
to the economic, political and geographical restructuring of
the Balkans and the Danube regions of Europe. Looking
at those attempts outside the realm of propaganda, we have
gained an insight into the orientation of converting to Hun-
garian and convoluted concatenation with the efforts for the
135
state intention of Hungary, which from the very beginning

up to the XVIII century faced the truth of it being a coun-
try of numerous peoples and several languages (Europe in a
nutshell, as it was called), to be considered Hungarian exclu-
sively. The research encompassed the connection of it with
Hungarian attempts reabsorb other peoples in Hungary wit-
hin the confines of “Magyar politicai nemzet”, which was the
most fearsome blow to the religious and ethnic colorfulness
of the Hungarian part of the Habsburg empire.
The pathology is the most obvious here, for expressing
the wish to convert did not merely include the Magyarisati-
on non-Magyars of personal names, but also of geographical
ones, both the existing ones as well as the ones of the pre-
Hungarian age. Consequently, the multiethnic society, and
as part of it – Hungarians in particular, were reorganized in
a systematic confusion between outer and inner negation.
This occurrence has many similarities to what Germans
did in Slavic parts of their current country as well as to the
action in Polish Poznanj.
Deteriorating the science of law to the factor which con-
ducts and seals the Hungarian strive for turning its hegemo-
ny into supremacy over other peoples of the Hungarian king-
dom is a red thread which stretches across the violent pro-
cess of boiling down state law to an instrument in efforts to
transform Hungary into a Great Hungary (nagy Magyarors-
zág). Whether it was really an unavoidable contrast between
Hungarian state law and its abuse, the scientific review and
readers themselves may decide.
136
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Index nominum
Албанија, 10 Биро, И., 7

Андрија II, 32 Босна, 8, 9, 11, 27
Арад, 101 Босна и Херцеговина, 9–
Аустрија, 28, 34, 37, 80, 11, 75
107 „Браник” – српски лист, 8,
Аустроугарска, 1, 6, 10, 84 9, 17, 21, 35, 40,
Балкан, 51 48, 64, 69, 104,
Банат, 48, 53, 55, 84, 87, 105, 121, 129
89, 101, 102 Бугарска, 8
Барања, 89, 101, 102 Ватикан, 10
Барнучиу, Симеон, 100 Вегел, Ласло, 5
Бартенштајн, 54 Венкхајм, Бела (барон),
Бачка, 53, 84, 87, 89, 101, 103
102 Вербеци, Стефан, 26
Баја, 102 Виросил, Антон, 15, 18, 28,
Баћањи, 40 29, 31, 32
Бела IV, 32 Војводина, 48, 52, 83, 84,
Београд, 90, 109 101, 102
Беч, 49, 78, 79, 105 Српска, 103
Бибо, Иштван, 5 Векерле, 9, 11
Будимпешта, 80, 132 Геза II, 32
137
Грујић, 78 Кошут, 124, 125

Даљ, 88 Крестић, Василије, 22, 72
Деак, Ференц, 87 Леополд I, 53–55, 84, 86,
Дунав, 51, 52, 77, 86, 88 91
Ђаковић, Исаија, 90 Леополд II, 84, 85
Европа, 5, 30, 31, 38, 41, Лугош, 101
52, 80, 105 Лукач, Ладислав, 48
Источна, 4 Лукач, Мориц, 120
Средња, 4 Мандић, 78
Енглеска, 13 Мандл, Леополд, 80
Ердељ, 45, 46, 69–71, 100 Марија Терезија, 56
Етвеш, Јозеф (барон), 110, Мармарош (жупанија), 122
111, 113–120,
Мартонош, 102
124–128
Матија I, 83, 101
Жигмунд, 32
Маширевић, 78
„Застава” – српски лист, 6,
Мађарска, 39, 58, 59, 77,
7, 10, 28, 36, 41,
119
44, 45, 48, 52, 55,
Велика, 28, 100, 132
56, 58, 61, 62, 65,
70, 74, 77, 79, 99, Милетић, Светозар, 77, 78,
100, 103 82, 83, 133
Додатак у листу, 68 Мирабо, 70
Јерусалим, 9 Монтескије, 93
Јосиф II, 84 Мориш, 51, 102
Карансебеш, 101 Мохач, 57
Карољи, Шандор, 87 Немачка, 55, 96, 104, 118
Кемењи, 124 „Позор”, 22
Кереш, 102 Павловић, Стеван, 79
Кеслер, Волфганг, 24 Палфи, 40
Ковиљ, 102 Панонија, 32
Косово поље, 57 Петровић, Вељко, 49–51
138
Пешти, Фридрих (Pesty Краљевина, 8, 10

Frigyes), 65, 66 Срем, 52, 101
Потисје, 102 Стојаковић, 78
Пустаи, Алекс, 29 Стојаковић, Ђорђе, 82
Радојчић, Никола, 58 Стојачковић, 78
Ракоци, Ференц, 87 Суботицa, 102
Редлих, Јозеф, 13 Суботић, 78
Ренер, Карл, 24, 28, 34, Текелија, Сава, 49
107 Темишвар, 84, 101
Ригер, 7 Тиса, 51, 52, 77
Рот, Стефан Лудвиг, 95–97 Тител, 102
Рудолф, престолонаслед- Торна (жупанија), 122
ник, 27 Торонталска жупанија, 122
Русија, 56 Трефорт, 124
Русо, Жан-Жак, 93 Турска, 11
Зибенбирген, 100 Турчински, Емануел, 100
Саболч, 65 Ћоровић, Б., 58
Сава, 77, 86 Угарска, 2, 3, 7–11, 13–
Савињи, 100 22, 28, 29, 32–
Салаи, 120, 124 37, 39–41, 44,
Саско Грофовство, 48 45, 47–49, 53–
Сатмар, 65 59, 61–65, 68–
Секфи, Ђула, 58, 59 70, 73, 74, 77–81,
Сечењи, Иштван, 107 84–86, 88–93,
Сечуј, 88 95, 98–101, 105,
Сикуљско Ишпанство, 48 107–109, 116–
Сич, Јене, 93 118, 122, 126,
Славонија, 34 129, 131, 132
Солун, 10 Јужна, 83
Сомбор, 102 Краљевина, 3, 72, 131
Србија, 8–10, 109 држава, 97
139
Угочка (жупанија), 120 Швикер, Јохан Хајнрих,

Филиповић, Јосип, 78 85, 86
Франкфурт, 127 Шейман, М.М., 10
Франц Јозеф, 15 Шестак, М., 7
Франц Фердинанд, 27 Шмерлинг, Антон, 108,
Француска, 1 109
Футог, 102
Хаџић, 78 Gregor, Jozef, 4
Хаџић, Јован (Милош Све- Schieder, Thedor, 1
тић), 81, 82 Starčević, Ante, 37
Хесен, 32
Хрватска, 22, 25, 26, 34, „Magyar Hirlap” – мађарски
36, 63–66, 68 лист, 17, 21
Хрватска и Славонија, 10, „Narodni listy” – чешки
11, 24, 34, 67, 72, лист, 3
86 „Narod” – чешки лист, 3
Ченгери, Антал, 120, 123, „Pesti Napló” – мађарски
124 лист, 71, 126
Чешка, 3, 6 „Wiener Allgemeine Zei-
краљевина, 3 tung” – аустријски
Чуруг, 102 лист, 9
140
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Index rerum
Асимилација, v, 24, 26, 39, и веза са Круном Св.

101, 119 Стевана, 3, 6
Аустро-Угарско поравна- Војна граница, 57
ње (Нагодба), 64, Држављанство, 17, 33, 34,
74, 105, 128, 129, 40, 133
132 Државно право, v, 2, 6, 8–
Аутономија, 66, 111, 116 11, 13, 14, 16–
Ердеља, 45, 46 19, 21–29, 31–
Ердељских (Трансил- 39, 41, 43–49, 53,
ванијских) Руму- 58, 61–63, 65, 66,
на, 47 68, 70, 72, 73,
Чеха, 7 75, 77, 78, 80–83,
српских земаља у Угар- 85, 86, 92, 93, 95,
ској, 82 96, 98–100, 103–
Банатска крајина (као део 106, 108, 116,
Аустријске војне 121, 123, 125,
границе), 53, 55 128, 129, 131,
Вацлавова круна 132
и административно је- Жупанија, 25, 26, 68, 86,
динство чешких 101, 120–125
земаља, 2, 3 Закон
141
Закон о народностима, 78, 80, 83, 103,

20 106, 110, 111,
у служби мађаризаци- 113–115, 117–
је, v, vi 119, 125, 127,
Илирска дворска депутаци- 129, 132
ја, 54 Националности, Вии На-
Илирска дворска канцела- родности
рија, 84 Панславизам, 117
Илирски национални кон- Парламентаризам, 79, 122
грес, 84 Подела народâ Угарске на
Језик, 5, 7, 17, 18, 21, 22, „аутохтоне” и „не-
24, 27, 34, 40, 44, аутохтоне”, 19,
50, 59, 69, 71, 78, 29, 32, 50, 56
80, 108, 109 Појам мађарски народ (ma-
Круна Св. Стевана Првог gyar nemzet), 21,
(Stefanskrone), 2– 132
4, 6, 9, 21, 68, 76, и мађарска народност
105, 109 (magyar nemzeti-
Либерализам, 95 seg), 21, 22
Мађаризација, v, vi, 4, 16, Привилегије, 37, 50, 64,
19, 22, 27, 28, 36, 66, 67, 110, 115,
40, 63, 65, 66, 73, 117
75, 81, 82, 85, 90, Српске привилегије,
95, 98, 100, 103, 49, 52–54, 56, 57,
104, 106, 108, 78, 83–89, 91, 92,
119, 120, 125, 103
128, 131 Румунски меморандум, 44,
Народности, 3, 17, 18, 21, 45
23, 34, 35, 44– Сабор, 67, 69
46, 48, 52, 54, 56, Благовештенски сабор,
63, 69–71, 73, 74, 78, 79, 83
142
Државни сабор 1790– црква, 54, 62, 79,

91, 46, 67, 93 84
Угарски сабор у Пе-
шти, 63, 108 Corpus juris hungarici, 81
Самоуправа, 25, 92, 121,
124, 125 Pacta conventa, види При-
Уједињена омладина срп- вилегије, 89
ска, 79, 119
Црква, 82, 84 Tripartitum opus iuris con-
Римокатоличка црква, suetudinarii inclyti
91 regni Hungariae
Српска православна (1517), 93
143
Прево на енглески језик
Снежана Гавриловић, проф.
Ликовно решење корица

Сања Митровић
Лекура и корекура
Оливера Шолаја
Слог
Бобан Станојевић
Шама
Graficolor, Краљево
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
34(439-89)”18/19”
323.12(=511.141)(439-89)”18/19”
94(=163.41)(439-89)”18/19”
БЕРИЋ, Душан, 1948-
Државно право Краљевине Угарске: прекиди
и континуитет / Душан Берић. - Приштина [тј.
Косовска Митровица] : Филозофски факултет,
2013 (Краљево : Graficolor). - 149 стр. ;
25 cm
Тираж 300. - Напомене и библиографске
референце уз текст. - Summary: State of Law
in the Kingdom oh Hungary: Interruptions and
Continuity. - Регистри.
ISBN 978-86-6349-008-6

Државно право Краљевине Угарске, прекиди и континуитети PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Државно право Краљевине Угарске, прекиди и континуитети PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Државно право Краљевине Угарске:

Косовска Митровица, 2013

Главни и оговорни уреник изавачке еланоси

Писац студије Државно раво Краљевине Угарске: ре-

који има бројчано и материјално најјаче племство у Угар-

Нови Сад, 17. јануар 2013.

XI. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

XII. State of Law in the Kingdom of Hungary:

Index nominum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Index rerum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Међу европским царствима Аустроугарска монархија је

¹ Тheodor Schieder: Staatensystem als Vormacht der Welt 1848–1918,

као оружје у циљу свог националног потврђивања.”³ „Са

којем је „своју улогу ту одиграло и заоштравање нацио-

Доказом неоснованог сумњичења немачких листова Ма-

о схватању које истиче претензију на историјска права и

¹³ Иштван Бибо: Беа малих исочноевроских ржава. Превео с ма-

Чешко образложење је коренито другачије и радикал-

оне се складно или бар прагматично уклапају у њену тра-

супротставља темељној чињеници настанка нација на овом

²⁴ „Србија неће на миленијум”, у: Браник, бр. 46, четвртак 18. (30)

љевој спомиње, да је наш владар ’краљ Јерусалима’. Али

њега то највише тиче. А ко се осврће на право народа, тај

²⁹ „Да се Босна и Херцеговина присаједине Хрватској и Славонији…”,

ономе што се радило око Босне су очигледно оличење ра-

тајанствених кутова које наука није још могла да испита

Када историчар критикује правну идеологију тога дру-

иако закаснела последица старог феудалног угарског др-

¹ Joseph Redlich: Kaiser Franz Joseph von Österreich. Eine Biographie,

Такав један државни систем морао је стално да узбуђује

ски народ”] основе нових обичаја и новог образовања кроз

⁵ Dr. A. Virozsil: Staats – Recht des Konigreichs Ungarn, vom Stand-

ној земљи буду грађани другога реда, јер су били изложени

– без обзира на народност – чине сви поданици Угарске,

вишом силом, уједно који се може посматрати као субјек-

¹² Dr. A. Virozsil: Staats – Recht des Konigreichs Ungarn…, Erster

тренутка могао да истера, постала је фиксна идеја (Seit

језик Угарске, који је мађарски’ […]”¹⁶ „Под ’ungarisch’

¹⁶ Dr Alfred Fischel: Der Panslawismus bis zum Weltkrieg. Ein gesc-

Лехнеру, па нека њега пита; ти interview-и су и тако у

Иако је од оваквог државног права готово све негативно

¹ S. Ivanić: „Naše narodno ime”, у: Slobodna misao. Glasnik hrvatskih

извиру из чињенице да „је свако ’државно право’ у монар-

² Душан Берић: Хрваско равашво и Срби, I, Нови Сад 2005, 405.

сти, тј. силе а не права. Из ове природе принуде и природе

једног заступника, но ипак свих 49 заступника имађаше

Централно место у апологетском приказивању и тумаче-

⁹ V. V.: „Pabirci iz Herceg-Bosne”, у: Mlada Hrvatska Glasilo Starčevi-

и зна мађарски, он не познаје мађарско државно право”.¹⁰

и издвојене државности”.¹³ Услед несхватања тога поја-

¹³ E. Redžić: Austromarksizam i jugoslavensko pitanje, 62.

томе ни мало не хајући за истину да, нигде у Европи, тако-

¹⁵ Др И. Игњатијевић Ткалац: Усомене из млаоси у Хрваској,

Ову важност немађарских народа, колико год су их пи-

¹ A. Virozsil: Staats – Recht des Königreichs Ungarn, Erster Band, 201.

Подстакнута неком унутрашњом потребом самообмане,

ацији потпуно неизбежног отуђења, које је управо стога

⁴ Исто, 203–204. Поглавље: 23. – „Insbesondere A) hinsichtlich der

подлегали угарском закону.” – „Мeђутим, и међу овим по-

ја прве класе, Хрвати као националност друге, а Срби као

⁸ Цитирано према Enver Redžić: Austromarksizam i jugoslavensko pi-

ћи народа”,¹² да „Код Магјарах, за добити права треба се

¹² „Како нам се ваља владати у данашњим околностима?”, у: Засава,