uvop ‘SVAKODNEVNI ZIVOT I SOCIOLOGIA Za filozfi | nauku svakodnevica traicionalno predsta- via kontastan pojamn. One se od svoj potetaka konstituisy euprot svekadnevnom Fivotu i njemu primerenom mile Tur latino enanje nasuprot rnjenju, episteme nasuprot do sar celeuaja nasuprot ,pukom ljonju". Tako sui druBtvene reuke,ubljutujuel sociologiu, sve doskora sebe razumovale ‘Temolina metafora Koja inraZava tu suprotstavijonost jeste Fratonove tlka uobiésjenog udskog Zvota kao petine u ko Joi liud, ztoéeni a da ft ne znaju, posmaraju tek senke ne du, misled! da su one sve &to posto. Troba ih, medutim, Stud ibavitiiavest na bjagtavu svelostistine, Ova metafo Paige mode uzeti kao -praforma sve kritke svakodnevice” [holdonfele, 1991, 190). Na ta} so natin ~preko kitke, dake, egetivne ~ toma svakadnevice isprva jaja u povesti za ‘ede mish, Po tom Hasiénom razumevanju, u svom naira Srostranjenijam, rutinekom modusu egzistencie, Hud #8 Hefovods ovozemaljakim porivima | teze manjo vrednimy ci {Jovima ~ slavi. Bogetstvu | pukom opstanku, Nasuprot nie: thu stojsfera rflekej, uma, kridkog propitvanja. Prevaei Tatonle uronjenosti u svakodnevicu, iskorak i2 prve sfere w [Grugu, predusloy je 2a vodenie valjanog Fivot. ‘Stogo teraz ,sociologija vakodnevnog Riot u avesnol mer spaja nespojve i okviru ovakvog samorazumevari Tocka zamiliv je samo w obliu kritke jednog nigeg roda DRlarnoet! #8 slanovista povlascenog filozoskeg ii nauénog sRania. Sor‘ologija svakednovice je, mecutim, krenula Jim puter. lako Como i danas u njoj nadi elemante tradiet- Sninog madele ~ sccianja svekodnevice kao oblasti soak Pfgamolobmane —svojim veeim i znaéajnijim detom socio. lous svakodnevnog tivota slecila je put prevrecnovanie + egetinisanja prirode socioloskog znenjai socioloaie same. Te posebno vati za poslednje decenije, kada zanimanje 28 emu evakodnevnag Zivota dozivljava procvat 1) aajirem smislu, sociologijom svakodnevice mode se amatig, evaka soviologie koja abjasnjava vobiéaieno od: Sfanje drustvenog fivote” (Dictionnaire, 1988, 162) - dake vaario celokupra nade cisciplina. No, ovo edredani, Poke do neupotreblivosti, treba suzti na konkretne obTke0 ved koje toma svakodnevnog tivota popri secoloskoj teori i istradivaniu ‘Moment svakocnevneg ulaz!u sociologilu u dva osnow- na vida: keo gavor 0 svakodnevnom {kao govor 12 svako~ dnevnog. U prvom slut svakodnovne prakse, ponaéanje, imtorakcie i pratteno razmislianje ljudskih biéa proutavaju Se zbog svog udela u gradenju drustva kao zajednitke Stvarnosti, te u nastankulreprodukeii pojedinace, grup i Ustanova kao njagovih sastavnih delova. Svakodnevnl Zivot posta od jedan prodmer na koji se primenjulu veé ustaljs Fe | oprobiane procedure socioloskog misliena i proueava: fia. Druga variante nosi i adredeni epistemalaski nabo), ‘hretanje svakadnavnom fivotu postaje pevod da se same te procedure anova promisle. Uvid u kontakstualizovanost i “vekodnevno utemoljenje celokupnog ljudskog zanja kor sti se 7a pacrivanje pozitvistikih pretenzje. Dok se prvi ob- Tk soviologije svakadnevnog 2lvota maze uprazojavati | u sasvim standardhim okvrima, drugi povlati dublie potrese Usama) etrukturi sociloskeg pogieda i statusu Kol se pri dale soviolosko) spoznaj. Mada se u Konkretnom sociolo- Skom redu te dva ablika éesto javiaju pavezane, on! ipak predstavjsiu raigta eoiska opredeljenia, Prilikom prkazivania | Komventarsanja sociolokih traci koje se bave svakocnavnim Hvotom neprastano éemo nail dina razliéte taorijske izbore poput ovog. Medutim, uprkos fanodtva avolika se moze rec na nivou zajodnikih svojstava {eklasiéno) suprotnostiizmedu apstraktnog" i ,konkretnos" kao polova mecu kajima se krede misao 0 drusiv, socilogt ja svakodnevog fivots se smesta na stranu Konkretnog. Sve tradicje koje se mogu nazvati ,sociologijama svakodnevnog Fvota", umesto da gavore 0 dausivu Uopéte, © njegovo} ‘truktur, 0 nogove} zajednigko} kul te, kao polacste 28 fvoje anal usimajy posmatranje Konkretnin dogadsja w Svakodnavic..Za njih su konkretn pojedinc, koji arade svo- je fivote u konivetnim situacjama, polaznatacka celokupnog Grustva | temeljcelokupne drusivene nauke" (Douglas, 49809, 200)" Sociologia svakodnevnog Zivota mote se, de Ke, svat kao svojevrstan ,pratvotrov" za skionost katego: 1 loge koje igra w 7 Up. eo to 7 jl socotottaonontacio Kola ee baw dota vanjem, posmatratjem. rsumevant, opisanjem | analianjem Tito co unhucen wineratejeu kondretimn stueclame”(Oougae, 49900, tijainom naginu misienia u sociologil kot unapred pretpo- ‘Stovlj,rocimo, da jedna drusivena grupa ustvarnosti posto- Ji zato St njen pripadincl imaju zalednik! nz objktivn tr: bata. Medutin, skategodja Je somo agregscia drustvenih Einjenica koje su sieinjone Umjetnim zahyetom, intervenci- Jom soviologa | skladu s njegovim teorjkim staaistem, Pancked soviolog tekvom éistom konstruktu nehotice pokusa lidahnuti tivot tako da rmu ga samovoline pripibe” (Tome, 1989, 164)? Kategorie, sheme i konsivukti potom zapotinis sopsiveni Zivot, ealovani od stvarne dinamike drustvenog, ‘Analiicko svraganjo” na sfery svakodnevice moke pomoti fociolagu da se ovom iskusenju odupre.? Umesto da 52 Serukture” shvato kao neéto #10 obitava u apstraktnoj ravi {eote, treba osmatrt| kako se one neprestano konstiuigy | rekonstituigu u delanu stvarmh hud ‘Osim Konkretnost, sledede zajadricko obeleie sociologi- je svokodnavnog aivota, uw njenim eaziitim vidovima,jeste hhezaobilaznost pojedinaénog aktera kao analiitkeg fokuss. Umesto na velika druftvene strukture (grupe, organizacic, ‘aparate | sistem), ana se usradsraduje na pojedinaénog ak tera njegove blske, ponovijene odnose; ona proueava prakse I predstave pomoéu kojh subjekt iz dana u dan ur ‘Suje avo] odnos proma drudwvu, Kultur i dogadsinost (Be Tandior, 1983, 6) Jer, kako to kaze Salvador Huan (ivan, 1995, 107), jedino pojadinae moto imati svakodnevei Zivot pravom emisit ree. Na pitanje koliko empiisko usred: Sredivonje na pojedinea mora de vodi uteorist individual: Zam vratié 32 kasnife. Nadalj, 2bog zahtovane konkretno- Sti od tomeljnog su zatsla katagorile prastora i vremona: Tome ravodi marsh pojam plete ao itt primar te veg tae Au pti widovie, en blue dri soc Tebim pareagrnam "te at ~vooanev| vo ia ee i ool oo movin to su drugol loves #X veto ponval sotdan orient Simson revel empie, U tome lea dan od rdioge 23 e90¥0 of “Sfvnno unk taga ae posebne socisogljendlev opens we joro w pul emp. Na. ool abvana say Andeks Mie “po tome sv seiclogi svakonevneg vot sod meg raw ci tofise sbltno ne padvede pod ov cunaku u nenom wien aes ja Recio, anole mata protave lato jedihos”(poledne re Te OSanove.razmenfue fsuree eka vezd meat vontine! free tape Melina, 183)2 vod kako Ih akteri dotivjavalu, kako ih dele i organizuju, Sta sa hima gine i kako, preko nih, ukeStaju i prepliu svoja poje- ‘inagne delenja (ptanie koordinacije). Napoken, nezaobil {ne su kategorie ponaviiani irutine (utinizacijel, kaa pro- ous Koji nastaje najvedi deo tkiva Svakodnevniog Zivot. ‘reba, medutim, rei da ja eoclologja svakodnevice svesna ~ iio 3 vremenom sve vide ~ da svakodnevni Zivot nije samo kolotetina nego predstavja | popriste za susrete i sudare Sviknutog, oéekivanag | predvidenog sa izuzetnim, neotek- Yenim | dramatiénim ~ 2a jednu wcijalektiku rutinskog i do- ‘gedajnasti (Lalive dEpinay, 1983, 2). 'Mogu se identiikavat i asnovne teorijske pretpostavke kojima operite sociologlja svakodnevice (up. Douglas, 419809), Prvo, ona prougave .prirodne” situacle, dakle one koje 2¢ dogedsju nezaviena od naune manipulecie. Drugo, tn polazi od enoga Sto se dogada medu sivarnim juaims, honketnim situacjama, Tree, analiza obavezno ukljudvie ‘analiza snaéena koja sami akteripridaju syom itudem dels Flu anatenje koja se sinoniomne naziva i: laigkim, zdravo- ‘azumekim, svekoonevaim ii ueesnigkim znaéenjima. Ove ti pretpostevke neke nam poslute sema kao pocetnioxjent, Buduci da, usled raznovranosti unutar sociologie svako- ‘dnevnog fivota, one namaji apsolutno vedenje (npr. Garin Kelovi eksperimenti{ Turonova [Toureine] socioloske inter- Venaija Iauzetak su od prve pretpostevke; formalzovano poimanje svekodnevice kaa ypraktione svest”izuzetak ja od Gruge iene). Sva ta pitanja do¢) Ge na red prilikom kit tthog prkaza pojedinaénin stanovist, 2 neka od njih su Ugradona i u ,analieke reseto” koje je iiodeno dalle u fovem poglavlt ‘SVAKODNEVW! ZIVOT | ,DUH VREMENA" U savremeno} sociolagii tema svakodneviee ime .zne- sjnu konjunkturu” Waldenfels, 1981, 171), krupnijuulogu tivatenije mosto naga ikada ranije.Pojam svakodnevnog Zi ota, zajedno #2 srodnim polmovima (,obiéno", «munda hot -svet fivota’,,2drov razum’ ita}, doblje primatno me Sov sociologi iu drustveno| misli uopste. Tradicionalnt ‘Stov da sforu avekocnevice, kao oblast Huse il bar trivial host, moramo prevazii da bismo dosti istnito nanje © Covel i dru8tve fzgublo je vaiki deo svoje verodostojnost ‘Sahodnevn hat duh womens” 3 LUmesto toge, iste se da sv svakodnevno znanje i svako- ‘dnevni svat jadino Sto garantue Konalstentnost ljudskog vote, koja je osnovna ludske potreba i predisiov 2a sve tdruge delatnost, uklucujuel | nauk [Nizaik, 1881). Te} nov natin razmisijana 0 otiglednom, obiénom | zéravorezum- ‘kom, Kol 0 jaija poslednyih decenija, zahvata mooge ‘cipine koje 8 bave liudskim drustveniim ivotom: ,04 filo zafa do dramskih pisaca, od istoriara do psihijatara, od Secicloga do psihologa, pa éak i unutar inaée onosvetovnih domena teologa, idee svakodnevnog fvota iran kao jed- ra nova ida | mocna ideja koja nam moke pomoti da pro- Gubimo svoje razumevanie udskog stanja"(Weigen, 1981, xiv). Umesto i2vors groske 1 iluzjo, svakodnevni Zivot 56 preobrazava u neposredno destupno polje iskusiva koje Svaka od nas mote, i treba, da otkrije | istral. Na izvestan hatin, dale, Platonova metafora se preokroés: senko nisu same" senke vee ut ajima lee i neke vakne istne. Tako se drusiveni Zivot najvecim delom odvija u obiéno- sj osrednjost, druswvene nauke tadicionalno zanemaruj obiéno” « korist,ne-obiénag”? istri¢ari proucavaju dra ‘natiéna reedoblaprelomne dogadaje, antropetozidaleke | fegrotiéne kulture, 2 socioloz! krupne drustvene probleme, ‘a ,epistemologka slepa mj, Kako je naziva jedan od is taknutih savremanih zagovornika smastanja tematke svs- Kodnevnog u samo stediste soctoloske aralize, potinje se ‘oseéati kao problem: ,Vrome je de uklonimo svoje episte moloske nacénjake | da stanemo provéavati obiéni svat w Kojem Zivimo, .. Veeme je z8jednu istoriu mediokritetskog, ntrapolagiu proseénog | sociologiu nevaznog’” (Brekhus, 2000), Suprotnost izmedu svakodnevnog | nesvekodnevnog mote se uporediti sa binarnom opoziijom izmedu nemark Fanag i markiranog u struuraino ingvstci: Sociologia se Usredereduje na markirano (krupne dogadale, znatajne lie host, devijanine prakse, egzotiéne identitete, marginalne ‘grupe), w nesrezmeri sa njegovom rasprostranjenoséu. To Konvencionsinom sacialagu olakgeva posao, jer unapred ‘oberbodueinteresovanja za rezultate njegovih proucava: na: Gteoc! su privugen’ moguénoséu vosleristickog po: Stednog dodivjevania nouobi¢ajonih obika Zvota, a viads- jute alle w crusts ragenjima ozbiljih érustvenih problems koja im se nacko nude. No, prevlast ove istrazivatke stat aie ima te fofe etrane da omogueava nekontrolisano uop-“ ved “avenje iz pojedinaénih sluéajova, Konzervira uvrezane ste- Feotipe | ovekovetava ikrivlienu sku drustvene stvarnost. ‘Sno dio je tinjoniéno zanimlive nije uvak | teorijski zon mnljwo, @ studije Iauzetnog | neobiénog éesto su anolitick Sasvim neizuzetne | abiéne (Brekhus, 2000) Zboq toga se octoloska toorlja na razvija onoliko brzo i svestrano Koliko bi magia. Za to Je potrebna promena perspektive Da bi mo se bavil sociolagijom svakodnevnog Zivota, moramo bine videti Kao Gudno, rutinsko k80 novo, @ neupitno kao ‘vojbeno. To jest, moramo se prebscit iz prirodnog stava, koi podupire nab oveéajevakodnevnog reaizme, u sociolo- Ex stay, koji pronige u dubinske strukture i proceso” (Wei tert, 1361, 4a}, Svakodnevn vot se potinje prihvatatl kao Sodrutje gde se dogada ono .najvadnije": to je mesto ade fat five, ade se vide tragov' iatrie | seéanja, ade se gradi uduenost | gd Ge hud umeet. Stavibe, to vet za sve lit ide: ni moeni,slaval | Bogali ne mogu izbeti de Sve u ovo- Jemaljsko} svakodneviei, Nihovi postupel i odluke mogu inna stort nota i utivall sveopstu medjsky javnu pe nju: alli postupeitodluke dagodil su se u neki svako- “nevnim situecijama u kojima su se akteri suoéavali so she nim problemima kao | ma Ko od nes. Recimo, konferencia ha Jsl i drug siéat dogadai kel su pores svet presudno Su tical na Zivot mitiona judi tokom narednin docenia ipak, njeni ubesnici su te odiuke morali da donesu u kontok: Se kojt fo bio smalih dimen, tegoban i sasvim nalik na Bio koju drug interaktivnw scenu” (Orleans, 2000) ‘0 offljavanu interesovenia 20 svskodnevni Zivot u soci ‘logic se potetak moze smesitu kasne Sezdosete god! fhe XX veka, svedodi pojava mnostva zbornike i pojedinatnih ‘Studie ucelini posvacenih to] tom) (ruzz fed}, 1968; Biron- ‘baum and Sagerin feds, 1973; Douglas ed, 1971; Dow Git Tet], 1980; Weigert, 1981), Tokom naredne tr decenie, Svakodnewni fivot je postepeno potvrdivao svoj lesitimnost Fao perspektva | kao predmet prouéavanje (up. npr Gard net, 2000; Soetinr, 1997). Nedavmo je (2000. godine) pokre~ hut eleltroneki Casopis Journal of Mundane Benovior, w ce: fini posvecen prouéavani svakodnavnog zwvota iz ugle Sociblogie | todrih disciptina. Dok je tj Gasopis primer Spocijalizovanog bevjenja svekodnevaim Zivatom, moglo bi se ted da |e 20 donednifcu jd karakteristinije da se tema Svokodnevice wresprostla” po ttava) sociologil take da je Syatodoevnd vat doh wremona” 6 prisuina, na oval Ti onal nadin, u vein) zmaéajnih strnih Publiacija, @ narotit uw opstim pregledima stanja sociolo: ke toon, Kao slo éemo vides, vrhunsi savremeni dopr: pow saciologi upieu nit svakodnevnog kao vainu sastavni- Cau evoje projekte irake toorike sinteze, Mote se roti ds ‘je su kréile put pribwatanju ove teme Urmatil sciologia,u veltoj meri postigle ve} i “Yema avakodnewnog fivote se tskode Korst v didaticke evihe, kao pogodan natin uvoderja u sociologiu kao disc linu, Pad se od pretpostavke da ce se sociolagie najbole relat) novalieme preko fenomena i skustava Koji su sv@ Pome bleh, Osim pomentstog Trcjeveg zbornika i Bergero og poriva na socialogiu" (Berger, 1963), iznowje produkcie ee dobeailustracia maze posit jedna krjiga (Tepperman tna Wilson, 1996) namenjena upotrebi na uvednim univers {skim tetajovima ie socialogij. Povezujuti opSte teoriske ide Flozene u standardnim udabenicime sa Zivotsim situs tema, pitanjime | odlukame Koj so teu obiénih Hud Héno, Gutone nastoje da med studentima razvelu éest i neosno” ‘Tan uisak doje soctologie apstrakina i bezivotna nouka, ire: Teventna 20 nh kao Konkcotna Huds bite Prinvetanje svekodnevaog kao .moéne idejo" dugule $8 dajetvu vite éinilaca. Na jednoj strani su promane usamom Grusivenom okrufenju, ,Svakoéneval Zivot ...morao je dt Costane problematizan da bi bio problematizoven", dakle Bg bre biKova0 kao inisaone |istrazivatka Kategori, Ke $2 Agnes Helor (Agnes Heller). To se dogosilo tek posle Prvog svetskog rata, Paradoksalna posledica novootkrivane Erablematifnost blo je to B10 se 0 svakodnevnom fivoty Potelo razmisiat kao temelj sveg iudskog znanjo | delay Fig Oud svaka filozofija danasniice, ukoiko ei da bude ns Tivow svog viemena, mara da bude neki obik tematizacle chokodnevnog Fvota (Heller, nav. prema: Vujacinovi, 1988, Jo Jedan od irvora problematiénosti .nafe", biske, pozne= qe svakodnevice jesu sveprisutni | moéni masovni medi {Gj titan fenomen XX veko. Meeifi nam predogavalu sve ednevnt ivot nekin dragih fue, iz sasvim drugotih sred fa T kulture, sto nas nagoni da pravimo poredenja. «Poste ham je nada svokodnavics data da je sagledamo | uporedt tho, ona se vige ne moze prosto five; one postaje preset Tlopivenie | rasprave" (Balandier, 1983, 6. Napoken, vto- Prova nejednecen tompo promena u razitim segmentime6 sod sovremenog drusiva, kao i krza palitiéki i privrednih usta- hove Koj karakterige razvjona érusiva u noslednjo} éetvt- niXX waka, donosi novus neizvesnost | ose€anje nesigurno~ Sina koje pojedinae resgujo ,hvatanjem” za ono sto mu je pajplite: obvi privatnog 23vata, neposredno okrudenje, na brisnije odnose (Balandier, 1883, 6). Prema mnogim teoret- Earima, danaénje - postmadern6, pozomademno, radikalno moderno, postindustrjsko,informaticko,rziéno itd. ~ dru §ivo, sa svojim nizom novih politiih, ekonomskih i socjel- fil oalika, rahteva | Jednu drugaéijy drusivenu nauku, To {fe druétvo oblikuje simboliskom proizvednjom informaci9, tnatenja, Kodova’ slika mnoga vige nego materjainom pro: iavognjom. Tradicionalna Hasna struktura druBtve postoje fluidnija | igro sve manju ulogu kao naGelo formiranja lit- rhag identiteta | kao asnova politizkog delovanja, O tome, i- ted ostalog, svedad! nastanak novih drustvenih paket, tije anova paredigma® paltike dovodi u pitanje klasiému de finicju politike 1 klasiéne mehanizme polticke akcje. Ti po rot velizaju vrednost (do tada) nepoliicko slere privatnosti itu prvi plan staviju pitonja kvaltts vata. Naroéito femin: High poktet osporava ,mu8ki princip" u polities drugtvenom Usttojtvu. Time se ertikuligeotklon od natela heroizma, ve Tine, neponoviivog, -lstorie, @ povlascuju domeni sva odnavog, ntimnop, emocionalneg,lénog, Zvotnog, Nada Te, sovremenc drustvo. se odlikuje zrazitim.stupniem ‘luidnost | neizvesnosti: dok su stabilne zojednice koje su fe zasnivale na zajecniékim normama i obrascima imale na Gin Bola, danasnja drustva imajus0 vot, Koj se slobod. no bive, neprekidno (ee}konsttuige i sludi Keo osnove 23 Dbrazovanje jednako fluidnih | nelokalizovenih drustvenih ‘Grupa (Chaney, 1986). Zbog masovne dostupnosti potro Shih dobara, gradenje sopstvenog stila 2ivota, a time i lit= nog identiteta, presteje da bude povastica elt i postaie peta pojava. Znatenje sopstverg ja" traf se sve manje w profesii radu, a sve vibe u dokolc | potrosatkim navike- Fra. [najtriaini predmet prakse svakodnevice postaiu “Ricajican*,rfleksivno sa oblikuju u skladu se projektove: tiem Yeljonog identiteta. U anonimnosti urbanog Zivot, profotog sedriajima masavrih media, raste znaéa) vizuel- Fog 1 ndrustvy spektakla” (Debord, 1967). Prvi je o tome tgovorie Veblen ut svojoj teorii dokolizerske kiase | njene SGpadlive potrosnje” (Veblen, 1966). Iz ih razloga sociolo- Svatodnevn hot dub vem@oo™ 7 8k pristup sve manje mote polaziti od évrsith pretpostavki b struktur jednog druétva | osabiname grupacia koje 98 3 Einjavaju, 2 sve vige mora svaki put iznovaizbiza posta ti sta se stvame dageda medu njogovim élanovims, Sa lu i sivarna rade u svojojsvakodnevicl, jr se tek polazeéi od {o9 dinamiginog toka mogu identikovatlstrukturn obrasch Ove tome bige podrobni razmatrane u poglalj © usidras venju poima svakodnevnog fvata Nova" sociologija, koje, s jedne strane, prati ove pro~ mene u drusiveno) stvamost, na drugo) strani odratava lz- ‘menjeniteorjski ambient. U druétvenim naukama se, ne: ‘ade 01 kraja sedamdesetin godina XX veks, dogada obrt oj znagi okretanje istrazivata | leoreti¢ara samom sazn: nom odnasu: najpre je to bio odnos izmedu antropologe i kulture koju on istre2uje. Granice izmedu posmatrata i po: Smattenog se zemagluiu, a antropolosko znanje se Weta ko proizvod antropologove kulture (Jewiowska, 19918, 11). [Ne mesto ranije praoviadujuéeg modela izévojenog po- ‘Smatrata, kot neutrainim jezikom objagnjava sirove’ podat ke, sta0 je alternativa’ projokt, Koji pakugava da razume Hjudsko ponaéanje onako kako Se ono odvija kroz vreme i prema znateniu koje ono ima za altoro” (Rossldo, 1993, 37), Univerzainast | objektivnost, nekada neosporni metodotosk Dostulai, dovode se u Pitan, .dekonstruiBu", kao neostvar- Iivi zat, al! ka0 poksice 2a razne oblike etnocentrizma, Osporavanje nasleda, u kojem se pretenzifina univerzainost btablranih drustvenih nauka upucule istovremeno piste moioaki | poltiek aszov, nape se jvilo iz tabora dotad is: [juéenih grupe - Zena, ne-belih rasa, emiékih manjina, va- evropskih Kentinanata | kultura, seksualnih manjina id. U Grugom koraku, osporava se osnovanost same pretenzj vedi se da univerzainost uopste nije moguéna (Wallerstein i ‘rugi, 1997, 62-76). Svejedno koje stanoviste zauzeli u vom sporu, sama pitanja koja su tu pokrenuts postala su hezaobilazna, a sociologija se vige ne mote praktiovati hekadanjem naivno-poritvistiGkom oblku Potkopavanje raniie padrazumovarih saznajnih osnova sociologje naglo Sit prastor za tem svakodnevnog. Socio- {oka analiza se suotava sa zahtevom de bude refleksivn: ‘oviolog mora sivatit da ee u svojim proucavanjima uvek bslanja na neke ,pozadinske pretpostavke”, koje povieu iz hjegovos sopstvenag svakodnevnog zivota, bat kao sto to8 va tine i njegovi asubjokti*- ud koje proutava. -Poseben je adalat refleksivnog sociologa da stavi u Zdu svakodnevni Zivot kao mesto utemeljenie teorijo" (Gouldner, 1975, £24). Sociologia treba da razotkriva one nivoe Zivota koji su, U ormainim ustovima, latent, prikrivent i zatvoreni u Guta Fe. ual toko defnieane ,ftleksivne sociologie” sociolo iis svakodnevnog fivata izjednaéave se sa soviolosiiom ‘Samom, ia je osnovne funkela da sprikage svakodnevn2- Yo jedne obiéne grupe. Razlikovne funkcija socilogile ie te a izbavi svakodnevni Fivot iz zanomarenosti koje ie sudbina obiénag” (Gouldner, 1976, 4261. Ona treba da iv Ee na svetlo dana ave ono Sto ud .vide ai ne primeéuiu", da preobrazi pogled na obigno, da ga utini vidlvim. deja “idenog # neprimeéenos” predstavija jednu od okesnica Jociologije svakodnevnog ?ivota: mnogi autor debi je pla Slitno prikazal, posedu 22 metaforom wukradenog pisma” iz istoimene pripovetke Edgara Alana Poa (Poe). Jedno veo YYadno pismo koje ai po Koj cenu ne sme da dode do jav host sakriva se tako Sto so ilade u samom stedistu pozor- pice zbivanj, naotigled evih ~tamo gde se niko ne sett do (98 polfad. Poput tog pisma, svakodnevn) Zivot lei tako Stvarene pred nasim im, bo? ikakvog truda da Se sake da ga jo gotovo nemoguée videti (Geertz, 1993, 92), Svakodnevice kao utemoljenie znanja nije samo sociolo ‘he deja; neprotv, oko nje se paslednyhh decenija stu na. lac razléth disciplina, Otkriva se da je kvalitet, wstnitost” “hana GruStvent prolzvod; da zavsi ed lokeeje govornika | primgoea, to od osobina zejednice u kojo| se znanje proiz ‘od pritvata {kao znanje). Zbog toge se na neki naéin obr hue tadicionelni odnos tzmodu flezofje | sociologje, u ko- jom je filozotija bila pritezalac wistine”, vkjudujuét i istinw Sociclogie. lstrafivanje tomelja 2nanja sada postaje prevas: hhedno s0viof08ki poduivet, a Huserlova (Huser) strategia patrage 28 apsoluino pouzdanom spoznajom se postavla Raglevee. ~Sado se ie redukeie | staljana u zagrade izuz malt predstave koje drusiva i kultura indukuju, podréavaiu i Jame, potraga 2a temalima preusmerava se sa transcen. Uontaine subjektivnasti na imanentai, ovosvetovns kontekst prakse svokodnevnag Zivota" (Bauman, 1992, 148). Uda enje od poritivizma nije ograniéeno samo ne drustvene ne- like soctainu teosju; prot podsteali,zapravo, stu i pri- Fednih nauk, Koje odavno vise nisu onakve kakve su bile w Svahodneen vot | duh vemene™ 9 doba kada je sociologia, nesajusl, pokudavale de th podra- ava (Alexander, 1988). ‘Regime Zigmunta Baumane (Zygmunt Bauman, sociolo- «glia utom rover okeuzenju moze napokon da osvestisvo- |i produ, da sprizna” ta od somog svog pototke zapravo Tradl tamaey"drusiveni svel. Pozivstiéks sociologia se bllne osecala inferiomnom spram prirodnih nauka |narez= ite natine pokusavala da to nadoknadi. Socioloz, kao ko Imentatori_ drustvenog.iskustva", nemalu specjalizovan predmet, nisu u polo2aju da jasno omede svojediskurzivno polje ne mogu pretendovatt na monopol legitimnog govo- Fao njemt, Oni ee bave ,dvostrukor hermeneutikom” (Gi: ens [Gizdens},zal0 st dele svoj predmet sa bezbrojnim Grugim lucia koji polaéu pravo na znanje © njemu, ali iz Dive ruke. ,Predmet socioloskog komentarajeste voé dob Vlieno iskustvo, koje st20 u obliku unapred ablikovane na: Facije, a ne kao fiz srovih, neimenovanih éulnih podataks, koji Eekoju da im ze naknadnim komontarom pripibe znaée: je" (Gauman, 1892, 73). Stoga socioloz! ne mogu polagat! revo na sugeriomost, a kamoli ekskluzivnost, svog pogle: Ga na drustvanu stvarnost u odnosu na poglede neposted: fin weesnita, il rugih spaliaénjih posmatrata ~pisaca, pe- Shika, novinera, politéara il verskih misilees. Danaén Socioioz! su sve spromniji da odustanu i od samog pokuse je da vostacti oertaju granice polja koje bi moglo bit njhov [egitim zebran; ublazavaju se granice preme srodnim nau: ema, ali prema vannauénim disciptinama, kao Sto 3u knit evnostrezne vrste umetnost Wallerstcin otal, 1997, 84h. Brusivene nauke su sve bite humanistiékim disciplinams, Jer se umosto tragenia za opStim objadnjavalackim zakoni- mma prenorucuje .gust opis" poledinatnih slugsjeve, kako je to Gire (Geertz), evojoj utcainoj formulscl, nazvan jo8 potetkom sedamdesetin godina XX veka. Najzad, naunich FP oblast! drustvenih nauke danas su mnogo spremnii da ‘sasludaju onoga ko je rani bio samo njihoy predmet SDrustveni anaiiéari danas moraju da se nose s@ spazna- jom da su njhovi objekti analize sari subjekt koji analizi- Faju | Koj kick propituju etnagrafe ~allhovo pisane, ni hove etika i njhovu politkue Rosado, 1993, 21. ‘Sociologia evakodnevnog 2iveta, narotito w svojim nai novilim farama, neobiéno se dobro uklapa u Baumenovu oanatu opoziljy izmedu yzakonodavaca” | .tumaéat, Kao ve osnovne uloge intelekiualaca; daksko, na stranuovin» wwe drugih. U ambijenty raspada .vekih prige", ade se ne prix Snaje postolenie jedne, neosporne isting, izretene iz noke hreuttaine, u2vigene tacke: gde se povlastule delimino, partikularne, stajalistem abelezeno, situreno, léno, isku Eweno~ nema vide meste 20 .zakonodevnu” socioioai, koja bi da standardiauje, normalizuje, 8 postedniu re. So- Ciologia danas mose ponuditi samo ,interpratativno” za- nie, koje -osmisjava” il .mapira; njena je osnovne poruko Go su forme Hivota nepapravijivo krhke, da je udska stvar host raznoliks, nei2vesna | kontingentna (Bauman, 1992, 80). Umosto da pokuéava da ,ispravi” svoj predmet, nau nik mora dopustt da ga ovaj vedi (Queiroz, 1989, 37). Ova Trove” soviologia emera na kik i elativizaciju postojetin umacenia stvarnosti = ne nudeé pr tom da zauzme nifhovo. testo, Ona semo Zoi da pokaze da uvek postoj i drugati pogled na sivar. Onostrano utemelienje svog znanja socio foaiia treba da zameni jednostavoim, ali fundamentalnim fosecanjam solidamosti sa ludima, koje ée joj pomoti da pokate kako .zakonodavne" intelektualne pretenaje, wvek pod plastom cbetanja oslebodenja, ugrozavsju konkretna: Frudeka bica, Promenu dragivene funkeije itelektualee ~no- Stansk potrabe vledajuéih sila da so drusivenim naukama Sbrateiu ze legitimisanje postojecih poredaka - sociologio, tobe da dozivi ne kao gubitak, nega kao oslabodenje i san- hu da proraste U jedna nowy diskurzivnu formaci (jal he, ne monoloske seciologliel koja ée se odravatu fvotu uhom lojalnost i solidarnosti a drugim judskim biéima, Suofenim se nemilesrdnom reainoseu svoje kontingentna: Sti ulasima slabode | odgevornosti za sopstveni i2bor” (Bauman, 1992, 86 ‘Ovako shvatona kriticka dimenziia- odbijanje do se, u ime apsirakinin nagela i naunog shematizms, zaborevi na mnepopravijve neizvesnu etvarnostiskusteva, muka radost onkveth udskih biée~jasna je prisutna v sociolog sve Reunevnog fivole od samih njenin potetake, kako u marks: Emu, take i, n@ jedan drugedii natin, u mikrosocioloskim ttadicjama fenomenalagije, etnometodologie | simbolit- koa interakeioniema, U najnovijn, pe samopriznanju .past- modernim, verzjama ona ibija u prvi plan. ‘Ako se, bar ¥ osnovnim ertama, pritati Baumanova di jagnoze stanje, onda ee ,sociologia svakodnevnog zivote naprosto poklapa sa saveemenom sociologijom refermull- onstricaie pois &zetrinko dsiing a ‘ene pritode, pretenalj, saznajnih netela i drusivene uloge, Io, tebe odimah roti da se Elave ova rasprava ponajpre i be onog najbolieg u sociologl,njenih teoriskih vrhova, dok ttinska lstredivacka praksa ~ moze se eci naZalost~ostaje ‘Volikim delom ievan navedenih retlksija (up. Javvlowske, aia, 7) KONSTAUISANJE POJMA I: SESTRINSKE DISCIPLINE _Svakodnevni vot" nije svar ill enitet koji se neposred: ro naklaje posmatreniu i proudevanju.Istina, svi mi, Kao Tjudske biea, ivimo prva t pre svege u cfiglednom, zdravo- Fazumskom, .tnundanom®” svetu svakodnevice, koji nam je heposredno pristunagan w puno) Konkretnosti svojih det I: ‘Unevnom Fivotu;taénije, ipunjene se jedino | moze poste! Usferisvakodnevnog. Romantierska reakcja,opet, edbacu- je prozaignost | pltkost ove predstave i pokusava da u sve Kodnevni vot vrai tajnu i Eudo. Znat, job i pre nastanka sociologie svakodnevni Zivot ima jednu osobinu koju ée Griat | kasnije: umesto da bude nautralan pojam, Kojem 2 samo praise azlifitin strana, .od samog pocetka zapadne kulture svakodnevn vote bio predmeti instrument bo7be" (Gouldner, 1975, 22). Narotito jo vabna njegovakritika ul 92, kao protivpajma kroz koji se artkuliéekritka odredeni form ivota: isprva onih okzenuth heroiemu | velikim po- Stigausima; potom okonomizma | proraéunatost; | konaézo, 88 Sicenjom feministicki uticaa, .mu8kocentiénost Posle romentiskog pokuéaja da ¢e svekodrevici udahne nova vrednast, posiivizam XIX veka je ponovo nipodastava, ogetove kao i2vor saznanje. Medutim, na prolazu vekova, u ‘yrama kado ee | coclologjaustoliéavs ko samosvojna dist plina, dolai do laganog pomeranja na vise parle pol Frojdova (Freud) psihoanaiza, rocimo, daje nov smisao | naa) svakodnevici, kao S10 se vii, recimo, u Psihopatolo {i svakodnevneg Zivata. Umesto povrane tivijalnost | be Nalnost, nedastaine nauénog prouéavane, svakodnevni Z- ‘ot postaje tlo ade se ispoljavaiu neke duboke | vazne istine, {je anake nauénik treba da nauel da, /8itava Za polmanje svakodnevnog Zivot jos su zn bila kretanja u filozofu prvim decenijama XX veka. Preko ul caja koje su, ponokad is dosta zakaénjonia inveila na soci- ‘logis, ons Su unekoliko omogueila nastanak sociologlie ‘svakodnevnag 2ivate u Uzem smisiu. Tu je pro svega rot 0 Huserlovo] fenomenologii, Hajdegerovam’ egzistencjl Emi i Vitgenstajnovo} (Wittgenstein) filezoi jezks, kao 10 pragmatiamu, Koji nastaje nesta renija | na drugam konti hentu, Razlist filozofsk’ utili biee podrobnije prikezani u sklopU: poslaviia posvaéenih socioloskim stanovitima koja fu nadahnul, zato Ato au ee filazofske inovacle ugradile u Same fernalie odgovarsiuéih sociolotkih teria. No, tada je Vitgenstain posrodi, 0 njemu teoba nesto reci na ovom mo: Stu, jer je regov uticaj nemoguéno ogranititi na neki pose ban pravac u sociologiji svekodnovnog 2iveta. Vitgonétaj- nove ideje odigrale su ulogu svojevrsne prethodnice i preduslove za bezmalo sva stanovista 0 svakodnevicl, sveJedno da tse na niih eksplicino oslanjju {kao npr. Serto [Certeau), Gidens, Burdie (Bourdieu) | Habermas) line ‘Prema Vitgensteinovej zamisieneto) u Flazofskim itr “vanjimne, jerk prita .elatka” koje opersu samo u okviry konkretnog drugtvanog kontoksta illu odnosu na odredent Zadatak. doje jezita kao .oblika2ivota’znaei da je drusive- hom Zivotu svojstveno mnosivo unutar sebe 2atvorenin, fomedenih svetova li deustvenih praksi ukorenjenih u jezik Sve drustveno delanje, svi opisitprikazi, svaka sting”, re lativn su u odnasu na jezik ina drustvane kontekete u koj- rma se dati jezik korit, Sttogo uzev, ne posto ni8ta Sto se moze reéii2van jozka | Konteksta, pa je svako prevodenie problematiéne. Druga temeline Vitgenstajnova ideja jest “ealtke igre". Po no) ez je nalik na skupinu raz ige fa, od kojth svakom vlada drugatiliniz .pravila” i svake je Tocirana w drugi abik zivota. Medu njima postoji samo vila Lopstena ,poradina shenost”. 0 jeziku se ne mogu iznosi tiuopétena tne (grence jozika cu granice eveta; sve 810 se mote ret jeste da upotreba jezika sled ie pravla praksi koje se advijaju u Konkretnim vestara upotrabe (npr. Sale pozdrav, pripovedenje, nauk, filozofijel | Konkretnim dru Etvenim kontetstima. Pravila se, pri tom, nikada ne slede slepo, vee ge uvek tumage, U drustvenim naukama Vitgentajnom su se nadahnule relatvistiche | interpretativne teorije~ u sociologii pone $e fenomenologija + stnometodologija - ponekad ga pove- ujuti s2 Vaberovim adredenjem sociologie razumevanje, ‘Jedan, drektnis put njegovog ulesia i620 je preko Pitera Vinda (Peter Winen). U svoj ej) drustvene nauke (Winch, 1977}, svojevrsnom manifestu usmerenom prativ poz stigke i fankeionalistiéko sociologie, Viné kaze da se dru Etveni fivot zasnva na praksama koje slede ~ i kr8e ~ pra vila onvancie, bog Zega vigo iti na tok govora no na Janae uzraka | poslediea. Postoji mnosivo zasebnih drustve. rh svatava, #9 medusobso nesamerlivim epistemologia- ia, te stoge nems apsolutne, objektivne istine. Drugi put Vitgenstejnovog utesje vad preko saveemene flozoie jez ka (Rall Rye, Ostia Austin], Ser (Searle), koja jek, ume: sto apstraktno - kako to ini strukturelna lingvistka ~ prou- fava kao prirodnjaik,u upalrebi, Poimovi .covornog tina i sperformativnosti” ukazuju na to da se sarim iskazom vi sl odredena racnja, koje ima svarne posledice (obeCarie, onstruseaje pois I sartrinske dseiptne 2% kotva, pozdrav itd). Inkorporacija ovako posradovanog Vi sgenstajns posebna je vidliva u sintetiékim zamislima He- bermasa i Gidensa Relativistie impiikacle Vitgenstajnavog poimanya jezika pponekad se direkino primenjuju na poimenje svakodnevice. Suétina pouke je da iz obiénog, prirocinog jezka ~ dakle iz svakacnevice ~ ne mazama iskorait da bismo ge sagledal. ‘Realnest jezka je u tom] da on dofinige nabu istorirost, {fa nama vlads jobuima nas u mocusu obiénog, da stoga ni jedan diskurs ne mote iz njoga ‘pobedt, postaviti se na di tancu, kako bi g2 osmotrioirekaa nam njegavo znacenje" {Certeau, 1988, 10). Sledstveno tome, nautni posmatraé gu: bi svoju autortativnu, povlaééonu poziciu: ,Diskurs kaj ana lzira | analizani ‘objet’ nalaze se u istoj stuacij: oboje su ‘organizovani praktignom aktivnoéy kojom se bave | oboje fu odredion pravilima koje nit sami uspostavia aii Jasno ‘sagledavaju" (Certeau, 1988, 11). Posto metajezik ne posto, naueni jezik neodvojivo pripads univerzumu stvorenom ‘obiérim jezikom, te se svakodnevno znanje i nauka nelaze t Kontinuitetu, a ne w odnosu suprotnostiizmedu pogresnog | Istinitog. Zato nauéne analiza trebe da postane wjedns var- Janta svog predmetaistrazivanja, dake svakodnavrih prak- Sia njoni rezultati~ koji mogu poprimitjacina formu otno- ‘Fafskih opisa, studija sluéaja | ivotnih tstorja ~ treba da Feprodukuiju naracije sliéne priéama od kojih so sastoji sve kedinevica (Queiroz, 1888, 37-38), Treba,ipak, reti da ove racikalnu verziy vitgensteinovskog nasleda u sociologi\ ‘svakodnovng fivota dosiodno usvajai jedine stanoviste koja su ovo kil oznacena kao ,idolarske Druga interdisciplinama veza - ovoga pute manie episte moloske, kao u slués flozotijo, a vide sadr2ajna i strat vvatka ~bitna 22 oblikovanje sociologije svakodnevnog Zve- ta bila je veza sa istoriom. Tu je bez sumnje najznacain Skola Anala, odnosno rad grune francuekih istoribare okt Plienih oko éasopisa Annales histoire economique et s0- Ciale Anal za privrednu 1 drustvent fetorju), Kot et 1929. esnovali Lisjen Fevr (Lucien Febvre) i Mark Blok (Marc Bloch). Ta zamisao istorije izrasta iz susrotaistorijo so dru tvonim naukama, pre svega ekonorijom i sociologijom. (vi autor! se suprotstavijju tragicionalnoj ~ nacionaino), politigko, bronolatko) i naratvno) istorii, Koja se Koncentiés na dogadaje i pojedince, & u prvi plan stavijeju prouavanje* od Konstrteanie pons I sesvinse dizipine 2 istoristog mekrorivoa,strukture valikhrazmers i iatrie jogos slr, Radownsjosnatjog analiste, Fernana Brogel femand Brouda, narobto Medteran (1949/1960, ache losuujy metod ted te sol, Hoe lepod povrine caret ein dagodle rag za aterm tameline Eo ane vchcosle’-u hj) bromene zehvataju vekov, Eck enue. ove farans Bro rogram sow te" posta sis btn ola je wedconsine stonagrte smattlenou- Tmosnim Sta su on jl? Sta Su pl? Kako suse odeval? U isn ag wutaro stnoval™ (Braudel, 1968, 2) Brodela ‘ena istorjeke cineraje™, zbvanja Kine Hud ueo- Fett ne paket svojom volo. Ineo se 2a- Ty polem svotaasneg! rojo ono Ato u Zot pre sieteina seve do dauje ues nas, nak, ruin — eelce roan ojo se spontane spot | pivode Ka Heres tojma ik ne more da dnos! ikaw od Keje se aprovo ors a da mi toga nemo potpuno svesn (ieee) Covetansto fe, sate Brodel, vibe nego dopaa ‘epsno svoidosns, sBerbrojn nsledena abrdwndo iaeRgomlane ve do nas bere uta ponavone rade omata'nam de imo, nameca nam svoj ote, ody Rrumeste ns utlu Gtovog sadog vote Ty uu pitanja Ms posecsu, por, obras), natin! dla i ebaveze “cdots tol poneked poi 12 navn wremens Cae oa‘edandonss ive, visevekovnnprstost uv se sodatnjcu onako teo Ho Amezon unos! u Atlanta Seon oromnu masu voy mut vode" (18,20 tt Sic provtevanl, po rodely, saptinje zagnuivaniem u mats dosta berboin dotvlovone atone’, © tk posto Je TEE Spernern motorola a sana Wt na vor seer Peame tare vod, aicvalvnje th dublnkh oe fale Jonlene” ih podvednotaganje" (188,20). ha we ont attom, avlidbnje rninsk Hee na sv Sto reste epanjae nat predao” svelte ido nj wok reeset grees iemody ca‘tva trol sveton,rtine F reane eae (1988, 30). Uptrblone mtafre {ree ‘ode, tama) urasuu ne orobeno peimanjesvakodnevnag Yos koe brodelovataOrtona tora saves sock Zico e,rlm, tijden od vbnih gradi batova eet cnanonafodne wraato nendilduaistke | e-3 Ejouine vera socelagie svkodnevnog Avot, Ci oktor~ ako ga uopéte ima - nije pojedinae? nego .mass" judi, 2 ‘motda jo8 vibe simo vreme dugog trajanja. Kasnile ée ta) Bravae, svako na svoj natin, razvijti Fuko (Foucault), Serto F Mafezoli(Matfesoil: U ukupno}lepezi socioloskin pogleds na svakodnevni Zivot ovakvo poimanie stoli na suprotnom poly od individualizma fenomenotogife, simboligkog int ‘akcionizma i etnometodologie U potonjem napredovaniu ,nove Istorie” drugi njent predetavnici nastavliaju da proueavalu skrivone oblast dr ‘Stvenog fivota u proflosti,Jedan od rezultatanjhovog rade jste snalza istorijskog nastanka ~ danas bi so reklo dru: $tvenog Konstruisanja” ~ niza naoko samorazumlvi | pr Fodnih pojmova, kao Sto su smrt, seksualnost ili detinjstvo, Tu su, recime, Avjesove (Philippa Aries} studio © dotilaju sort ,pronaiasku” detinjstva. Na stom su tragu i Fukoove studie’@ludiu, seksualnost | zatvoru. Magnum opus ovog raves proutavanja jeste visetomna kolektivna studija o stor privatnog 2ivota (Ariés | Duby [ur], 2000), Zamisao drustvene istorje postepeno se prihvata i u ddrugim sredinama; v Nemacko, ona se preuzima, 2 potom radikalzuje ,stonje svakodnevnog Fivota’ Altagsoeschic: Inte) formira se kao éitev jadan pokret potev od sradine so- damdesetih godine XX veka (npr. Loetke [od], 1998), koi neki smatraiu najznagainijom tekovinom nemacke istorio: ‘grafjo 2a posledne tri decenie (Eley, 1995, vi). Ona so nu- di kgo alternative polti¢koji dogadsinof istorii, al tablira- hijo} erustveno} istorii ~ onome sto Koka (Kecks, 1994) naziva ,istorljom struktura | process’, 810 je najplizeistori kako je poimaju ,analist, @ u Nemaékoj olgava tv bile foldska ko, Istorju svekodnevnag fivota, umasto krupaih struktura i process, vellihiénost | prelomnih dogadsa, pr- venstveno zanime kako te stukture, procese i dogedaje do- Eiviavaju | pretaduju obiéni ud, adnosno 2anima je ,svet 5 Up: Kod Brod: .U vo tvarnoat ka ne posto olainae satoran Use stmog ve poate pustlouna lap Se ot nusazonu stvernoat- Podiem jeu tome do ao Indvieuaino odbs {pod agoveram da uvok nos! pact kontngonnest, woe tome da fe'one previa. Il oabecujome ony Tejxeo athe) Fexmusse ‘jo svar torn, storie etre use ae hitnove sucbina ons beimena,dutinstai Eacto cutive stro ‘aromno} obs hoo] ne manos ne Ela sade aba do pre pmo" (Breve, 1982 87)ea ved epttaia eamotumaéone on koi su pogodent storm. Spee alae au zonemarent | zaborevent mai Hua Krab Bott teens svn hu ci nouspesima,¢nhovim ptnjama i stvaralBim spo soma oeesPtu. prema Kock, 1094, 102, Seet Hota sare u pegiedim mikroprostorima nama" poku- rer ete doslownijerekonstriat, Dale, itor sak Ir Seg tote pomorefdu crsivene itor $8 abjekt- soe tekienog ttrupnog plena na dot, subektivn | noo eran Nek este ove sae sata Ga 36 ror Tete prosth svetovefvote mote abovit jive iene ao rca inate uijoveni, bez velke wore | 1 dofinsarin pelmova (Kooks, 1884, 206-207). .Male sare rosin vremone ednosavne treba puri da sami see Se stanovista pormanja svakodnevnog 2vot, Koj seer efo nade zanima, to mati da se bavjeniy svakodne ree vise predmetnim podratiem pirate | enistemolaso cor je igover 2; drag ezima,pelam svakodnevice 6° "posto e cz ze" Os je rot 0 relksina postmoderne, ve Feetbo precenivaniu tradicionalnih svatova fivoto, velite Gia ckuture malin hud” i njhoveg otpore prosvetitalitvu 1 etofmname, te dubokojskepsi prema modernizacij.® Medu- {im kako # provom kaze Koka ~ 2 argumentaciia pogled 7 ow shou je heraterialno prouevanjenaischog rxdcbe a nae buanounevnos trata Sled fot iarabvaneralney socks Put Re rapeltive, U abo scala polo se od werena do 38 "ySevanng two nie mato nal graes neoP nestor proce ost pore. Nod 2 + Zenovo, at evakdnasnag vl also Disk pare te eeEiGen eset trmalnog | supsentiveeypoime ovat de ee il prtareno dlc o¥om pagan Sena ane i tminko poanje oti hans, tanowaio | astclnst, porodla, red eos meu pov ater uate de org so naglebava subjeltvnst, eh ne Rafuuwone proiadnin mani, costo ur oslon na FONE Se se iuNeopstone trocslohe prev popu ineatcionzna | Siromotodotogt Eloy 855. "eneas svatodnevice ey sklon da mikrosvetove posost Kole routes opi tao savie|svjelovesubjektvnont nepringads- pean raze eta mono we lpn prea a ost Nl © Posrceacfo, 2a noe sw sugerle da ou epriatlst men rome ei oc, 194, 124 fap st amo Van Faery nt aka oko soeciogye, mide 0th sociologia magia bi biti sasvim siiéna ~ verovanje u ,isto ti lenutra i odazdo”,slobodnu od svake teorije, predstavla luau, Istaria ee ~ baé kao | deustvo ~ ne svoci na ono Sto ‘su ud opazil | Iku, smisaa jedne istoriske pojave ne moze se naci u iskustvenom horizontu Hui koji su njome bili pogodeni. Tek kad ietoriéary pode 23 cukor da, dodu- fe, oxbilino uame iskustva i stavove ondasnjih pogedani Tjud, ali da th istovremeno shvati na osnovu njihovog kon- teksta {koi oni isu ili su samo delimiéno saznal), on 62 ‘objaktivne proceniti (dats pojavu) i pribiziée se istoriisko} Istini”(Kecka, 1984, 164). Kako 6e to Habermas re¢i, koko {90d da svat Zivota ima islorijsku, ontolosku | normativnu Brednos, on se ne mote u potpunost shvatt| bez uzimanja tobtir,sistemskih medupavezanosti" 1 Brtanili Impuls ko interdisciptinarnom povealvanju istorje ga crugim naukama oko tame svakodnevnog 2ivots potekao je najvite ie krugova ,nove levice",azatim iznasta- Jucih getudja kulture”. Grupa istorgara i knjizevnih teoret- ‘ara marksistike provenijenciic, unastojaniu da se osiobo- di stega dogmatskog marksizma, umesto ekonomistiékog naglaska na sferu rada okrenula se proutavanju putke kul ture, adnosno kulture onihslojeva (radnik, elke, sirome- Snih) 28 Koje je elitstigka estetika smatrala da vopste | ne- majy nikakwu kuturu, Pionieska su bila istrazivanja kuiturnih praksi radnigke Kase iz pera Rigarda Hogarta (Hoggort, The Uses of Literacy) \E. P Tompsona (Thompson, The Making lof the English Working Class). Pogledaimo sada kako je n@ poimanje svakodnevnog 2- vota iticala vaza izmedu sociologie | antropologile. Ova je ‘zs, u iavesnom smisi, jo8 teénja: antropologia je, pre vega, snauke 0 Kultur, a bududi da je nastale keo nauke ‘© Kultur gprimitivnin, drustvenostrukiuina slabo aif fanih 2ajedniea, do njihove kulture antropolog je mogao st i jadina posmatrsjué | analizraiucl iihov svakodnevnl 2 ot. Stoga se antropologija od potetka uprainjava i kao “nauke 0 svakodnevnom ?ivolu", 6 oko teme svakodnevnog Hanovitar| jedan i crust obelofn’ su sumjizevaseuproma intl ‘tain tor atimadmam nestatpjom | lejom narodehog etbe- fae Konaéno, uprtorlevicarskom IehouSty sei items | Jdnog' saga, sjanixo im Jo prbiaevanie nookanseretvizm, Ke lata tontare apaze Kota20 od sociologija | antropotogia se praktigno stapaju u jedno te isto proutevanje. Medutim,ietoriskl uzey, ove su discipline bile jasno odljene i nisu se mnogo meSele ~ asim Kod Dir Kema (Durkheim) | dirkemovaca ~ zahvaljujuéi tome Sto su hihovi predmeti bill oftrarazgraniéen: sociologie se bavi [a seveemenim, industriskim, modernim drustvima, dakle tdrudtvima samih poslenika Wo nauke, a antropologiia dale- Kim, egzatinim plemenima udaljonin pacifcki, efiékin | Juthoemeriékih padruéja, u koja su se zapadni (evropsk! | Cevernoamerick)istativati otiskivali da th prouée. Znadi, Sntropotog je bila nauka o svakodnevici, ali svakodnevich “Drugog", Detalievakodnevice th Orugih- sradnitki odno- 4 porodiéni fivot, vrek rtuall, magiska prekse, privredn skiivnosti priprema hrane, stanovan, briga o dec! itd. ~ Bill su gradivo za konsteuisanje nauénih prikaza o nijhovo} hultur™ kao colovitom sklopu. Teko se obavijao osoben preobraze| materjala iz .prakso" u teoriju": po Burdijeu, iz Feje 0 -praksi Drugog” Konstituisao se i sam pojam «prak- te" uopste. No, pretnostavke Klasiéne antropologie dove- ‘one ei pltane epistemotogkim obrtom w drustvenim na- tikama, 6 kojem je vee dil reti. Danas se entropologii, jednako kolko | preostalim neistrazenim ,primitiveim, Da Vilsvekosnevnom kulturom medernih drustave, a posebno Sitoresovanje vieda za drustva bivéeg ,Drugog sveta (ls totnog bloka). Da bi obavill,toronski rad", danaénjt onto polor! umnogome ostaju ,kod kuée": posredi moze biti od- Foden) kvart Londona, Kakva nova verska sekta, .Andeli pakla" na motorima, fivot zabitog ameriékog sela, potkult Fa ruskih sauna i svakodnevica japanskih domaica, Bez obzita na odabrani predrmet, savremens antropotoaiia nastof da prevezide nekadesnjy sklonost ka ciskurzivnost ~ Drenaglazavanje onih sepakata proutavane kulture kof 8 frogu iskarat!redima ~i ka ustedsredivanju na viemenski Drostomno jasno omedena polls drustvenog Zivote u kelime Ee adj formalnit repetitivn! degada, pre svega ritual, Te polje su s9 nekada pokutavaa zbaviti iz neurednosti svako- Gnevnog tora", da bi se mogh tte! kao tekstovi (Roseldo, 1995, 12) Danas se, naprotiv, antzopologie svesno prepuste {ojamorino) zneurednost,onim ,razmacima”izmedu zacrta- nag ostverenog, zmedu norms strategie (Bourdieu, 1990), be je primarno mesto uprave svakodnevni Zivot. Jedna no- ‘2, ,pracesuaing® antropologia (Rosado, 1983, 92) napuste Konstrseanjepojn I: setrinse izing a Ida programiranih kulturih rutin il predvienih scensria, ‘ieblza pratt ponaganje slvarih Hu, njegovor vremen: ‘kom foku, kojim ont laze na ka} sa matrcama svoje Kult: Fe | ogrenitenjima svoje drustvene strukture. Umest fksira: fh Kulturnih ogekivanja i obavezujueih drustvonih norm, ‘osnavnu Boj slike jedne drugtvene zajednica sada deja ar bivalencia,mprovizacia, neievesnost, te prepltanje Konven cionaing | inavativneg, nametnutog i spontanog, ‘Stim je u veri, vee naznateno, epistemolaiko napusta- tie ideala objektivnost, neutralnosti i nepristrasnostiu ni hovo)sicovojformi, jr su nekadasnj .subjeki” antropologa -tokl pravo da se {njihov glas sasluse, Dijalektika odnosa iamedu .domoroca” i .antropologat ~ Koja nile svojina s3- mo antropologiie nego je predstavijala tok istorjski prvw manifesta oprake fzmedu akterai posmatrata, subjekta sociologa, «emickog!” i ,etiskog"®— sazinjava osu oko Kole 80 okzeée epistemologiia svake scciologie svakodnevnog Zivota, mozde vite nego drugih ogranaka sociologie. Na reprekidnom kretanju | balansianju izmedu tih polova 23 sniva se | etnografija ~ .najznatsjni doprinos judskom zna- ju koje kultura antropotogiia dala (Roseli, 1993, 38) ~ fednosno skup metoda Koll podrazumeve dugotrajan bors: Yak u kullurnom miljeu proutavane zajednice, intencivno i sistomatsko pesmatrane iprkupjanje podataka kroz razgo- ore s2 odabranim élanovima zajadnice {informantimal Znataj oveg metodoloskog Kompleksa za sociologiu sve- kodnevnog 2ivota nije potrebne poscbno naglaéavat Uratko, Sto s0 statusa antropologie tic, danas je prak- tiéno nemoguée povuel jasnu granicu izmedu, sjedne stra- ne, antropoloskihi, s druge, sociolo8kih, potikologkih i kul- turoloékinistativanja, Zato se vode sporovi oko toga sta je antropologiji preostalo kao specifitno, Sto je raziikuje od “dnevnih mikracituacia Zimlovo neslede je savremeno| soc ologi evakodnevnog 2ivoie pomoglo da redefinise odnos lamedu .markiranog" | ,nemarkiranog". On je bio jedin Ka sik Elim e8 autortotom mogao podupri poziv na okretanje fd inuzetnog ka obiénom, od istoriiskog ka banalnom, od tuzvigenog ko ovozemaskom. Jer, uprave je Ziml medu pr- vima obratio snaitieku painja na eno Sto ,s¥i znaju", na36 vod ‘ono najbiiée i najpaznati, i ujedno najmanje rasvetieno: he Eto Tuck vide ali ne primecuju". Artikulisana novijin Pasnikom, vs strategiia se mos opisati kao dva Koraka ko- [armors preduzeti socilog)ja svakodnevice. Pv je .obenu: To markeranje" Kollm se Upiéno markirane tome i pojave Sucane ignoribu, a painja usredsreduje na nemarkirano, kao Sa te egrotiéno | neobiéno. Polazi se od uverenjo da je 2e dedono”, ano ita je drustvene zanomarend, Upravo 2609 Tae analtiek: egzotieno. Ta} Korak podrazumeva usposta Mikje dletance spram sveta Koi se uzima 2dravo za goto- ere teetianie otiglednost ih, zimlovsk! regeno, posmetranie cima etranca”, Potom nastups drugi korak, koji se sastol ‘Sa razbijonja samog dihotomnog obrasca markiranog i ne Mmarkranog: eve oblast drustvenog Zivota treba analitick! Inarkra jednakom epistemolo8kom tezinom i njednu ne Suto neistrazenu. Na mesto cihotomije staje Kontinuuin Se arkiranim i nemarkiranim kao krainjim taékame, koje se Steduju u zavisnosti od teorjske perspektive i prrode ti rjeniénog materiala (Brekhus, 2000), Potev od Bezdesetih godina XX veka, kao reakcija na do- inantnu funkcionalistiéky paradigm nastaje niz mikroso- cidiodkih pravace. Od tog trenutka postaje moguéno govor see oelalogliama svakednevnog aivota” u uzern smishy Tel, Pod ovu oznaku se uobisajeno padvode mikropravel ~ ‘Simbotigh Interakclonizam i fenomenciogija $0 etnometo Sieaiiom —zajedno ca nekim varljantama marksizmo"? Op Sh tasledieoclologié svakodnevnos Zivota’zadreavaju se Ratome da odabrans stanovista prikadu uzastapno, svako Donaoseb tunutar sopstvenih granica, bez iviaéenja funds rontaljihstrukturnihelermenata {bez tratenja ravine ko- Jp) bl zeta stanovista mogla dovestiu vezu Pri tom se pret: —TTraoiein woe vce vaadnarng ote ved vole palpayudjy mad se matt pana rata To 2 trie, eb tao ees espe pri a, re i esciagiu, tii works | fenomenoonie, Dales Ma ee ged be et hore wars le, nbokes trl mst sis, ween, Rene resi seston coco Ove Scan Ke Seca aj oto aman made Garde 200] evel Bo So" Papin topo do tvota aot rapt 2a 2 arealetcog porns, Stnroistt inemaconle Se re ei tain on sto rae aa aie d Hier eter, Serioa Bort Sr orth Srv onteisanjepojna W:socoeaie a postavia da je jasno na Sta se termin ,svakodnevni Fivot" fodnosi prikazanim teorijama, kao i u pogledu samog pri Xerivada, Na taj natin eo etvara zbrka koja je posiedica Var- Ijivog utiska da se pod pojmom-okosnicom ,svekodnevnog 4Zivola" podrazumeva neki jedinstven i istovetan sadrés). A lime se, opet, Uevrséuje postojeca podela na socioloske “Bkole”, koje $e razvijau nezavisno jedna od druge i bez iizajamnog nadogradivanjs. Tendencija ke prekorscivanju ‘ranica poledinatnih tradiaija | nedogmatskoj sintezinjho- ¥ih valanih uvida vooma je uznaprodovala, Sto Gu pokuati ta pokadem, Uprkos tome, celoviti pokuli da se stanovi 5a '0 svskodnevnom Zivotu ponikla U opretnim tradicjama sapostave i medusobno uporede, tako da uzsjamno komu- Filta | jedno drugome poslute kao kontrastna pozadina 28 adekvotnijekriticko analizranje, veers su retk. Upravo 13] naum lez! u osnovi ove kajige Kao potetni korak u rasdiscavanju teoiiskog terena neka posluée dva takva retka izuzotka, ponudena, doduse, samo U obiku Kratkin skica, Jedan nalazimo v op8tem pregledu Hameriha i Kiaina (Hammerich und Klein, 1978, 7-8). Oni Identiikuju gett osnovne nating ne koja se shvete i upra- {njava ,sociologija svakocnevnog 2ivota. 1) Socioloski ka- tegoniiin sistem namenjeni proutavanju formalizovanih | Institucionalizovanin drustvenih formaciia pranose se na tay. nedefinisane situaij, u nastojanju da se pokaze dai u njima postoje strukture | pravilnasti (primer. €. Goiman [Gotfman). 2} ledvaja se jedno zasebno drustveno podrut- ja, po strani od intitucionalnin polja nastalih kao rezuitet ‘rustvene diferencijacie. U tom slutaju, svakodnevica e si nonim za pojave u sferi privatnost, dokolice, reprodukeile ii raspodele fprimer: A, Leteve [Lefebveel). 3) U 28 su re dovne, repetitive pojave isituacie,Iikene karakters nepe- ovlivost, vanrednost | harizme: tu se svakodnevni Zivot Injednatava sa smalim Zovekom", nasuprot veikir liénost ma koje prave istorii. 4) Nepoken, sociologija svakednovi ‘2¢ moze oznatavati potragu 2a osnovara sociolaskog zn nau tv. svakodnevnom znanju, kojim raspolaie svaki Glan trustva (primer: Berger i Lukman [Luckmann), il pak etva ranje temelja za analizu svin postupaka razumevana (or ‘mer: etnometodologia DDrugi primer je u istom duhu, all se, 2a razlku od pret: hhodnag, ne bavi oblicima sociolagiie svakodnevice, nego8 Urea anaéenjima semog pojma svakodnevnog Zivata, Norbert E> jes, autor tje 40 ime esto vezule za sociologiu svakodne- Vice u njenom eaveamenom iar a eksplicira ax toning znaéenja pojma svekodnevneg Zivota v praveima tele an nazive spomodnin” | tako se od njih distancira. Pri tom prvensivene misli na angleameriske mikrosociologie. Pojam svakodnevnog je danes, kato Eljas, pod teskim tere {om toorlske relaksijo; pridalu mu se mnogostruka znate- nia, se éitavom skalom rijansi, narotito polemiékih, koje, Iedutim, nisu rezjaénjene: ,protivnici s Kojima se borimo liz pomoé poima evakodnovice kao orugjaostaju u polumre- kt (1978, 22). Obléno moramo da nagadamo sta je to S10 hile avekocneviea, 8 prema Gems je usmerena o8trica poj- tna vakednevnog 2vota. Zato Eljas nudi tabelu rekonstru- Tranih imoleitnih enagenja u kojime s2 ysvakodnevni Livot Upottebljeva u s2vremenoj sociologi zajedno sa njihovim, jedhnako implicitnim, protivpoimovima (Ehas, 1978, 26) {i evakocnevien peazni [2 evatoanevica| 3 svakodnevica fan inarooto Saroenin macs 5 evakodneviea = podrutc reoetitvnog fvots dana sen el gin nes ‘FBovonn oma aoe Slovan dave sve ono Ho tlcionana | proesionsini vor 6, svakadnaviea = pivatn Zivot evn {parece fubaw dca) era “era retlektovancs, votiaehog, rirosnog, sponta ‘nespomaneg, naroéito Foreiat@vanog,winskog nautnog dodviovens Sekiovoni Somishons mien 7, svekodnevi /kednevie evekodnevne ve ieealasto, nano, foreiktovane eine Scuvieven here ispravn, prove istnskasvost Koostuisaniepoime i: scitonie Ey No samo da su navedena znatenja razlsite, kate Els, nage se Eesto i medusobno ukrstaju i prelaze jedno u dru {90, okviu jodnog t istog stanavista.Cinjenica da se, upr kos vitesmislenost, taj pojam i nadalje kavisti kao samora Zzumijv, ima 2a postedicu da éasto ne shvatimo o Gemu se Zapravo govor kada se gover o svakodnevici. Posto je ov- ‘de u pitenju sociologi, narotta je problematigna to Sto ne znamo na koje se posmatranju dostupne empinjske datost ‘odnose teorijska razmisianja. Medu onima koji sabe naziva- ju sociolozima svakodnevice, dake, noma zajednicke teri ‘se zamisl, pa ak ni nastojanja da se ona postepeno izgr dl. To ima vere sa odsustvam djaloga medu zastupnicims razlth ékola, Kojam (odsustvu) pogeduju specijalizacia i inetitucionalna rascepkanost u organizacit skademskog ra da. To ide naruku razvoju .ezoteriénih apstrakcia", koje su ra2umijive samo élanovima uekih akademskih krugova ko: jima so neguju. Nedostaje, madutim, poku da se ta s Zznanja | taéke gledaniaizraze takvim jezikom da bud razu- mist | nepripadnicima, da ea reaulat istrafivania using plodnim i podsticajnim i za tuda istrativanja, da se iskorati iz euptinin al izolovanin sunutargrupnih argumentativni s- stoma" (Elias, 1978, 27). tza obe navedene tipologije rekonstruisanih pojmova ‘svakodnovnog fvota lei, medutim, jedna joe baviéna po: dea. Ret je 0 formsinom i supstantivnom shvatanju svako- ‘dnevice. Ta dvostrukost pojma, die su sastavnice Eosto tok nakalemljene™ Jedn na drugu, bez dedaine teoratizacije iiihoveg medusobnog odnoss, dine da, kako je jedan autor duhovite zapazio, svakodnevni fivot pastajo evojavratan -pojam-Minotaur" (Crook, 1898). Ova distinkcja, budlué Aajopstia, ime neiveeu analitiéku operativnost i uveliko pao- ‘maze pri ,uvodenju reds u rata | nesaglasna shvatenia ojma svakodnevnog Zivota. bog toga éu uprave nju najv- Se koristl tokom ilaganje pojedinaéaih stanovista. Evo u Eomu so razlika sastajl. Po pryom, formalnom shvatanja, nalznagalja karakterstika evakodnevnog #ivota nije odredeni skup sktivnesti, nego osobena forms niiho: ‘og obauijanje.® To se, pre svega, odnos! na forme svesti | ia primer: Objekt snare sakodnevnog Avot ie ova ona ‘knos tj Se mogls xno na nes orate dian ra fh. nago natin naka te tno tvbarasertoonehe ume ts40 Uves ananja karekteristiéne 22 evakednevicu, odnosno za Zivot & ‘nome Sto fenomenolozi nazivaju qsvatom 2ivota ill «pr tainlin stavon, Ret je 0 najopstlve, pozadinskim pretpo- Stavkama koje odreduj pogled na svet ina sobe samog, te Sirogucavaju elementarne etrukture drustvenost. Nelied: Rostevnio, ts govorimo .zdravom rezumu", 2 sociologila Syakodnevice u tom shiGaju postaje svojevrsna .zdravora Simologia’, kako je to nazvao Mafezoli. Zdravorazumsko Thane se najteéee opravdava time Sto tvrdi da njemu i nije Potrebna nikekvo opravdanje - ono se nud kao neprerade~ pevnoposredovana ska petvarnosti seme, t2kve Kakv® vio Ite” Refleksivno osvrtanje, koje je preduslov za sociology Siakodneviee kao zzdrevorazumologije", oneobitava zdrav Fraumn,lamige mu moguénost tog .legitimisanja edsustvom {agitimisanjat, pokazuje da je {on uslovan, kulturno deter- tninisan, drustveno Konstuisan | istorskinatalozen. Regi, {dao on jedna vreta .Kulturnag sistem", poputroliile, te ideologie (Geertz, 1999), Za omaguéavanje tog obr {a osim fenomenologije, posebne je zesluina kulturna an- Topologiia, koja. je prikuplle bogata svedoganstva 0 Sgrommo} medukulturno} raznotikosti sadriaje zdrevoa ro: $Sina U svetiu dalekih, neobignih primera svakodnevnog nanja ono Sto je blisko | poanato moze se pogledati dru Jin otimo, Ako 22 trenutak vratimo Eljasovojkasiikaci RRrmalno aneGenje svekodnevnog fivota se odnosina tatke 7 {gua posredno je povazano i sa tabkom 2. Uz nelzbeino Luproseavanje, mote se rei da to znaéenje pojmu svako: ‘Gnevnoy Ziv pridaju fenomenologiia, emometodotoaiia | postmederna (idolatriska) stanovista, ‘Drug, supstentivna shvatanje vezuje polam svakodnev: nog Zvola ra odredeni domen druBtvenog Zivota ili region Grustvonog prestore ~ najéesée privatnost, poroditni Zivot, Udokolieu koji obutwata konkretne | opadlive ludske prakse, “Toa, Frtiine forme nomaju evo 38 iiportve ile to ramen sua: one selina nok ve a Pdrusvene pranee Guero, 188, 31-52, kao to ae vid pram eatodnavnog Sota se ois nos rina hes drt supteteJednodrugome, 10, ponced Fo Hg tog ever. 10 Je pouades ilonst rnogh sccnogs en Jed ae ure ne epaktgm ive unapre ormianih sls’ Ueste ae evole ale pune” na nv provarivos 02s redale lishustva. (Kod Ejasa to su taeko 1-6," Svakodney- hom fivotu 20 pripiuje fevesna prodmetnost, var" (SuD~ Sstanca} ion dobija svojeprecieno .mesto” u ukupno| topolo- alli drustvenog fiveta, umosto da se shvata kao ,naliie Svih deuétverh prakst, To je znagenje Koraktristiéno ~ opet pojednostavlieno ~ 2a simbalik’interakcionizam (naroéito Pjagova empiriskaistazivania), zatim za marksizam, © po- najvlée 28 pristupe okupliene pod zaglavljem ,usidrenog” ‘Bojma svakodnevnog Pivots, Faminizam sadrdi obs aspekta, 2 isto vai, na jedan drugadil natin, 12a sintaticka stanoviste. Razlikavanje formalnag | supstantivnog shvatania nove: zano je $3 pedslom, iznotom na potetku, na dva osnovna ‘blka pojave tema svakodnevnog u sociologil ~ govor 0 njemu I govor iz njega. Supstantivna pristupanie svako- ‘dnevnom Zivot Eosto je, kao Sto Eemo videt, ostaalo w cokvieu Konvencionalne, poztivistike sociologie. S druge strane, shvatenje sociologiie svakodnevice kao ,2dravore: umologije” ima unutragniafinitet proma lciranju sopstve~ fog saznajnog polaalsta u steukture svakodnevnog znanje, to se onda mote iskoritit a rekonstrukcju éitavog socio: loskag podulwvata, Medutim, ove ave distinkcije ~ govor ‘igover i,j supstantivnovformalno ~ ipak se ne poklapaju Formalni pristup se ponokad zadrdava na kritici marjkavost svakodnevnag zdravog razuma, pokusavaluel da ge -popra ‘it svojim superiorsim nauénim uvidors, dok supstantivn pristup mote da ge udruti sa novom, nepretancioznom so Clologiiom-tumeéenam, kako ju je ocrtso Bauman. Postoi jos jedan znaéajan momenat koji treba istati na semom patethu, Reé je 0 sklonosti ka romantizacji pojms svakodnevnag zivola Eljasova tacka 7 ukazuje ne shvatanje svakodnevice kao sfere Zivota Kojo} su oGuvane drevne foime drustvenost, obeletene epontanoseu, biskoséu, to plinom i humanoséu ~retiu, sterom koja, u uslovime hed hog, berdudnag, proratunatog savremanog drustva, Ewa Us sabi kvalitote toniesovske (Tanne) zajednice. Nato iskl- 2nuée u romantiénu veru uk32a0 Je, recimo, Koka w svojo| * Tea od razranton ko Ese provi unutar qsupstantivne” rapa teracy pro pojenis sensi -naliickog festa, Koe Jo Faspesono vpesodnjem out von pogiala, h pak proto cbrade “prosiema ater ptanj dase svekodnavn vat veruje x2 s6™0 oko rope dusts Il2 vod uit ,istorije svakodnevice". Moglo bi se reéi da praktiéno {ul autor koji pidu o svakodnevici posezu za ovom stikom, mada u razlitom stepenu. Kod neki, Keo éto su, reco, orto | Mafezoli, ona se zastupe ber kakvog ustezanja. Ali, ti rugi~ oni koji uvelka gale oprez prema postmodernom postivaniu zapadnog recionainog projektai prema pozivima pa .povratak" u neko drevno stanje ne iste sve njene ele trenta is svog pogleda na evakednevni vot, Tako s2, recimo, Habermas, Burdje, Lefeve, Gidens i drugi kolebalu izmedu cromanitarskog” | -prosettaskon” stave i, ikazano v Rategoriama Eljasove tipologie, zmedu znatenja 7 i zna- Benje 8. Rasprostranjenost romantiénih elemenate dovod! td toge da je pojam svakodnevnog Hivota uw novioj drustve fo) teri prinuden da nosi povelk tore teoriskog, pa | nor ‘ationog priljaga. On pastaje poviaséeno mesto, i formaino TToupstantivno uzey, | kao takay se korst kao taéka ostonca ta Gosto nottalgi¢ne intoniranu,krtku rdavin strane savre- inenog erusive. Ako maderna racionalizaciai tehnizecjaZ- ‘ota odutimaju udskoj egestencijievornu celovitost i smi- tao, svakodnevni fivot nosi abe¢anje obnove. U toj svoj} fantail svakodnevnifivat biva podvrgnutizvesno}mitologi- [acl Kojom se subteva ono sto se u njemu eli viet. UKASTANJA Keda se 0 ,sociologii svakednevnog 2ivota" govori une: propitenom ebliku, ona se rajéeiée poistoveduie sa kon: {retnim teorijsko-metodologkim orjentacjama: mikroanali- om, Intorpretativeim praveima, uvazavanjem délatnost” 7pm Krakow idee da esvatodrenom fot sis te ett v(t ferook, 86, 594-507 “outa et kom prov ena ten agency, acter toneisu stoner sabe ok aur nee edhe (suvcure ve agenay) Dalton oda onoge ko je teen cs Seti tcog sae ce, be don emote, a ete bite uo ee naa rain eet Seretsdone aesvanog ste aos okt. Plery peso ase rep e Gidcov)koncape tou rmanf hte ob: Bey eee Seti, rot ave conor ons ree sae tO ams Kes ness oe cermin nae revo! ko Sea eee oem nezvao pear U OL ARN eso tnt soo inonrnsaatoh econ, Uneétonia 7 altativnim metodime itd. To se poistovetivanie duguie iz vesnim teoriskim afiitetima, koji nsumajive postoje, kao Istorjskoj koincidencij, ednosno Konkretnom obliku wu ko- Jem se tematika svakodneviog zivota smestila u maticu 6o- Ciologie. Uprkos tome, treba imati na umu da su u pitanju ‘opredelienia po rezliétim dimenljama socioloske teorj, ‘medu kojima ne postoj direkna i ogicki nutna vara, Produ biljenij pogled pokazuje da je posredi mesanje nivoa teor- sko-istrativatkog rada, kako ih defnige Dioti Aleksander (Uefirey Alexander. Umesto standardne podele na .te0ru" £ injenice", koje pretpostovjanjhovu jasnu razdeljenost i medusobnu nezavisnost, Aleksander (1882, 2} nud konti- ‘uum nautne aktivnost koji se proteze izmedu dve difuzne pozadine: od ,metafzickog okruzen|a", na jednoj strani, do empiniekeg Okrufenja", na drugoj. Kontinuum je dvosme- fan, @niegovi nivel se prelvalu jedan v drug U eelini, on ingloda ovako: opste pretpostavke ~ model -poimov — def ‘le ~Kasikacje~2akonitost~ empiriske konstatacie— kor lace - metodoloske preipostavke - rezutai posmatrana. Bez obra da Ii cemo se sloditi sa Aleksenderom u pogledu prediotenog redosieds stavki,osnowne idoje su izuzetno in truktivne:Ideja semog kontinuume, meduzevisnost i rela tivnosti pojedinih tatak, kao i glavna namena kojy Alok: sander pripisuje ovom svorn Konstruktu, naime, uno8enje reda u beskonaéine teoriske debate u sociolosi. Jer, u tim Cebatama Eesto ni samim ueesnicima nije jasno na koje rivou se zaprave kreéu; mislaéi da se spore oko najopatih pretpostavli, oni pod to podmecu sadriajenidog reda op- Htost'® Evo, dakle, s2 dime se sociologja svakodnevnog tivota preklape, ali nei poklapa. ‘Mikrosociofogia. - Prvensveni obliku kojem je tematke avakodnevnog 2vata adivels u sociologili bila je smikrore: Voluetja” (Collins, 198%) ili .najsnatni i nalkreativnji pro- evat mikroteoretisanja u povesti sociologiie” (Alexander fend Gissen, 19872, 26), Ova ,revolucja” ee javija U razdo- aku primer tkvog rdukciniama jase bats o idee logit koje vos! ops gira potato opredeenj.ncebate © Dontvam i flogot naa fa metosold bor caste med Eonfite ravnotais” ine mais ta) debi funtcona Emu" or model) (Aloxonday, 1082, 39-63)Urrttanja 4s 1 amt sede i evetedaceije XX vako kno cekca a taal porsoncovee tunteonatcke parasime ao eerie pottona wads sortoceksn\ Fonsene" 2a eee cnative, Snook eratiorzam pod vo cat sumare, Gotmanove dransurae, fenomeroogla scone Remade | eailogzovene, Carinetovs et reese aoan st prove Ky seu to vem fornia ast oelco, de se dau vidokg socal wate wale pane shore arog Preonse etal po Stan ns enna pons er age sere seco regovernj™ oo zane nate. sac ogre: svakednevnesimbotte rene! eo er stab, crustvno mezane emoci Ret [etSehalm je enetkewtemaln, rake tor 94,1 Iycdhnjrw pratsome svatasnevnog Zvota. Uttko 2e saree eelga ov nove eacolog svakodnevce usu matorbntsan ie oejoe we negate Om circ supreateta = nego postino, smshi noo cei tic itesenay pola coarodneynog 2a. Ze ‘thle oman ssurhnenunkconalams se lay asa, safe zamera Konceiaci na ee ampate erstvenoy Hvet Nasupret foe cele Sloe sosologiesvakocnevcs stots podled ka reer eaportina fata ris, ko bon =n coals oa prin son tim postpone rea hol sami ees doduveu anne axpete aac ernie, prvatinnepetpan ne Shalcovni steams witha ta perapotve ina oxi reagovai ne suman eee ssstog Hooft va me aac tres; aime btu petoa saat ampneho” Kod sondorde mekrorocologe so saonn dato mati osianerjor de" roosts aos eee, vi nowt rave pou du 8D aaa frauen od prvobneg emake ‘Sentinel. sos 0 rose mot see tefadine on so fo smestona eat wemensih aa srca penal ovog psu Sve fo preko ae ety posmatotao warn opatanina pe ‘SA Rooke tmnt Kopite Kors (Coins, 18818, 84): .Svi takozvani “kvantitatvar’ pode, kad ih Bole posledamo, Ispostavjaju se kao agregatkvala: tivni ~ j Kontekstuaine Feira | indeksienih ~ tumecenja koja su proizvoli sitirani istrazivati, koder, dave slu2ben il drug (Giddens, 1984, 333). Interakcionistigea i narodito, ‘etnometodoioska kritke sociolodish metods, koja js temeling uuzdrinala prethodnu samorazumljvost peaitvistiékog kvant: tativama, biée prikazana u odgovaralucim poslavim. ‘robs, medutim,renlutiti metadologku upotrebu kategorii _mikzo" Od teoiske: edna je stvar ompirjsko usrederediva Ajo na mikronivo, a druga opsta tora pretpostavka ind vidualizma {koja se smesta na poéetnu tacky Aleksandero- ‘og kontinuuma). Sociologia svakodnevnog fvata naprosto mora da se bavi mikroniveom, ito je jedan od pomenutih ‘éiglednih afiniteta Ali to na mora da pov nkakve pret postavke 0 poreklu poretka, koje se tie krajnjeg invorsta “rustvenih abrazaca, Indivicualsticka pretpostavka pripsule {aslugu 2a nastanak crustvenih obrazaca, ti vlogu nezavisne promenlive, kontingentnim mikroprocesima; Kolektivisticka retpastavka, s druge strane, smesta iavore poretke i2van pojedinaca i konkretnih situacja, na nivo krupnijhstruktura (Alexander and Giesen, 1987, 13) lako su mnoge strue so: Ciologije svakodrevice doist skione da ,preskoto" sa nivoa osmatranja na opste pretpostavke, neke druge verale ~ re imo, one povezane 68 storiografskimistrazivanjima (nova istorja, Elias, Fuko}, te Burd | drugi - pokaauju d8 $e po: redak moze pojmitiKolekivistick (vzraénast toe pre od ma. kro ka mikro nego obratnol, a da proutavanje svakodnev- ‘nag 2vota ostane emisiono. Unoviie vreme, okstremizam ranifh opradeljonja i ri kro makro~ uglavnom je napusten u kris sintatigkih na ora da se ovl nivel povezu: svedosi smo ,dramatiénog breporods” bavijenja mikro-makro vezema (Ritzer, 19900, 347). U tom pogledu konvorgira veliki bro} autora, éak ako to oksplictno i ne priznaju, ill ne koriste tu terminologil Sve je sir prinvaéen stav da je adekvatna jedino one socio: 7 Aa proutsvare,cecimo, duttveny polvtivest, tabs kos onatno debjemo, koe ve prize kao autoratvan pre sternog onj stvartaravo fe croevod bon ranalormache bathe Pirete grade —cugi severe! sustvenog enatana toe din na [ein vremensoprostrn resinost cole, 198, 4),46 ved a loaifa koja oboje uzime u abzi.Takode tea imati u vidu do Jevraziika iamedu ginikro” i ,makro” analiticka distinkcia, Ko- fa ce ne moze unapred poverati nica kakvim konkretnim di hrotomijama, kao sto bi, na primer, bilo .delanje" nasuprot Tporetku" (Alexander and Giesen, 19873, 1). Te su oznake ‘Bltivne, jedna u odnosu na drugu iu odnosu na trenutn ‘naiih cil, tako da se nijedan entitet ne moze apriomo treirati kao intrinsiéno ymikzo" (na primer, pojedinac, do- Imadinstvo, firma) il smakra” (drustve, nacia, privreds) (Gerstein, 1987, 88). Nihov medusobni odnos boli je zami Sat kao Kontinuum nege kao dihotomiju jer w svakom mi- Wroproceau postoji neki element makrostrukture, a situacio~ ni mikrodogadaji se postepeno agregiralu i produtovaiy kroz veeme | prostor, prerastajuéiu ymakeo® (Collins, 1987, 196), Jecine istinski makro-promenlive jesu vreme, prostor ito] lusesnik) (Collins, 19812, 1881b; 1987), a ane, po pri- rod! stvar, ne sadre nok nedvosmislenu grenicu ia koje mnikro” prelaziu «makeo", Poriija Rendala Kolinea (Randall Collins) bige malo sire prikazana na ovem mestu, jo je, jako nije oblikovana u ne fu zasebni teorju svakodneviee, svojom uticajnom form: lacijom moguene sinteze mikro i makronivoa veoma znatoj- ne za hodu temu. Prema Kolinsu, posto se .empitifska Stvamost érustvenih struktura sastoji od obrazace repetitv he mikrointerakcije", traba razviti metode ,prevodenja svih makrofenomena w kambinecija mikrodogadaja" (Collins, Youtb, Bes). Karika koja posraduje jeste ulanec interaktiv- nog rituala", odnosna slanae mikrosusreta [koi] generisu hajenetajnja svojatva drustvene organizacije ~ autoritet, Svolinu (u srokom emis rea) i pripadnost grupi ~ rei ‘om | rekroiranjem ‘mitskt’ kulturnih simbola i emocional- Tih energijs” (1881, 985). Prava mikrojedinica socioloake ‘nalize nje pojedinac, kaj je sam konfiguracia svoih nat Totenih prethodnih iskustava, nego interaktivni sustet Kol medutim, ne [enie niotkuda nije potpuno kontingentan. U vali novi susfet unose se resursi~kulturn Kapital, emo Snatna energie ~ akurnllrani ulanéavanjem prethodnih su: fret Koj ga vee umnogome predodreduju (1987, 200). Ko- finsovo smikroprevodenye” ne anaci mikroredukcju: nije ci pokazati da makroteoria nema smisla, nego samo da jo ne: Botpune, Ono omoguéava razdvajanje makropojmava i ma roobjatnjenja Koji se mogu empiriski utemelti od onih ‘oli su samo naucnitke hipostaze, jer se sastoje od pukih ‘2gragata mikrostnteta. Na taj nagin mikrosociologlja una: preduje kvalitet makrosociologie, prisiljavaju’ je da bude ‘empinisk | polmovne odgevernie, te povecavajue: njen Yerodostojnost: u slutaju suparnisiva iamedu vise makrote- bia, ona koja se lakse prevodi u mikronaéela unutar iste objaénjavalatke mreze moze da polade pravo na veéu tat ost (1881, $4), Voluntarsticko shvatanje drustvenog delanja. ~ Drugi vvatan aepekt koji je obelezavao pravce usraderedene na svakodnevicu i ukljuéene u ,mikrorevolucju", dake, drugi teorisk isbar koji se esto automatski aracira sa eaciologi- Jom svakodnevnag fivota, jeste voluntaristiéko shvatanja ljudskog delanja, odnasno priznavanje siroke slobode i autonomije akterau izboru pravaca delana i slodstveni in Geterminizam uw objasnjavaniu drustvene dinamike. Ovo tukrétanje se preklapa sa prethodnim, jor je veé napomenu: to kako koncentracia na mikronivo ponekad vue" ka do: doljvanja primata | ueragne moti ovom domenu, nasuprot ‘makronivou. Ta osobina se ponekad naziva ,kreativizmom" {Wenpe Woltf, 1979): grupaci kretivnih sociologie", u ko ju ge smestaju socioloskifenomenolont | agzistonejalisti, pa Veber, zatim interakcionizam, etnometodologia, te neki ‘marksist (pe Markuze (Marcuse) ~ zajadnicka ja da naga Savajujudsko stvaralavo i ulogu subjekta i aktivnog akto 2 U oblikovanju vlasite sudbine. Medutim, ponovo treba mati u vidu stupnjeve Aloksandorovog kontinuuma. Kod ‘vag pitanja vadna je razuéiti,dodelivanje Eaveku sposob- host za slobodu, nasuprot ograniéenjima koja mu namesu bole, instinktvist,etoloal td, od éinjenice slobode u sva kodnevnom Zivotu.(. Nau siobodu ds delemo, neravno, ‘ometa sloboda drugih da delaju protiv nas, a osim toga, Sloboda svakaga je ogranigena realnoscu moti u svako- ‘dnevnam tivotu”(Layder, 1994, 143). Mnoge populare ver aije sociologije svakodnevneg 2ivota doista isu davelino svesne potrebe da naprave ovu razik, st im ponekad do- Je prizvuk idealistiske edvojenasti od stvarnog zivota. Interpretativna sociologija. ~ Treti aspekt, takode pove- zan sa prethodnima, jeste usredstedivanje na znaéenje il ‘misao dolanja, onako kako ga svojim postupcima | svom ‘okruzenju pripisujy ukliuteni okteri, nasuprot objetivstie kom proueavanju autonamne dinamike | varotnog dejstva“@ ves (0 PRIRODI | STRUKTURI OVE KNSIGE Cove tiga o vib ogled iz sociale tere no Sto go Vong Sudkedneumom Svate~9 jegovim oil, obe- Tie esrzotme: Buduel de, too to je vee pokazano, Ieee cnog | Jouinsvencg navaKodnavnog Zivete 0 Ko rer an av ave sbuhvacen rev koe, potrebro se eral uteorake rome svakog od Pretupa deb Ta ota eonltriaieianog ease te, aa ee ia soni raspraviam ana crugem mest (SP Bo 1908 pried sruturt ove inipe 4 misao i upotteba tog poima adekvatna rasvatil, Stoga se, Jo8 preciznije, mote reéi da je posredi jedan metateorjski poduhvat, smisiu ,sistematskog proutavanja {undamen- {alne siruiture koja iti u podiozi socioiogke teorje” (Ritzer, 1880a, 18), Rasvetjavanje pojma svakodnevnog Zivala vod 1 suotavanje sa kljutnim pitanjima savemene sociologiie, kroz dtav spektarnjenog plualizma, koji je oduvek éini em nnentno multiparadigmatskom diseiplinam u Kunavom {kuhn, 1874) smislu. Zato moja osnovna namera nije da i ldim jaano adradeno stanoviéte, is kojeg ce moti da se ka 4p ta jeste avokadnevni ivot | kako ga treba proubavat Umesto toga, biée razmotreni i kriik! analiarai az too: "isk preclozi za socioloske pristupanje svakadnevnom 2. 1u kao na osaben naéin konstuisanom pojm, U dijslogu sa prikazanim autorima i praveima, kao | iemedu nh, glavno pi {anjo nogo bit st ti autor kaZu 0 evakodnaviei, nego kako to kal, Autoii pravci su brani na osnovu svog znaéaja za po- Imanje svakodnevneg fiveta u sociologi u smislu da su se fie eamo tom temom dosta bavi nega su svajim radavims Utica i na druge. Modu njima ée itl | nesociologa, koji su ‘pak na sociologu ostavil raga. Pristupi su razvtstaniu gru- pe po tome koliko istaknuto masto pojam avakodnevice ira Uniihovim stanovigtima kao cen, kao | po odgovorima na transverzalna pitanja iz analitikog rota. Vet je reteno da ci ovoga rada nja same da prikatomo siz stanovista 0 svakodnevnom Zivot jedno za drugim ne: {991 dah dovede u medusobnu vezu i da ih uporedt. Zbu- Bjujuée mnoditvo oblika socioloskog govora o svakodnevici ‘oj se modu sobom razlkuju ipo tome kakay sada) upisu- jw pojam svakodnevice i Kakvo mesto taj pojam sauzima Sklopu ukupnih socioloskih zamish, treba dovesti na ravan fa kojem su povezivanje i poredenje moguéni. U tu svrhu, primenjana je strategiia drugadiia od one koje primeniona Uranije citiranim pokusajima (Hamerih Kia, Eljas), a koja se ssstojala od ueastopnog identificavanja raziith impl- itnih znacenja pojma svakadnevnog 2ivota. Za povezivanje # poredenje, naime, pogodnij je strategia konstruisanja jedinstvenog analitiékog oruda pomocu kojag ¢e se va ovigta propitivati, To orude, nazvano vee ,analtickim rosetom", kroz koje 6e ave obubwvaéene teorie biti propuste fe, sastoji se od nekoliko transverzalnth pitana, Transver 2alnost ima dvojako znaéenje: prvo, svi pristupisvakodnevichse njima bave na niin odgovarau, bio oksplictn imi Si ensgo,cgovon ne nh au diseiminaivn uso Senay tne rostkovenis mods gropema, ba 62 3 Seetianf rain eetupa po ov dimenaler@ 0a seieetifcouman vive, nego se do niega moze dopret {ak rekonsitivin postipkom. ‘Seaose su dimanzije odabrone da satinjvajuaneliiko reteto tiierctnstperitlomest - Ts x0 odgevra me le 1» pitanje daft, Kado se gover! 0 ,svakodnovnor 2ivo- Co ee i pouracumove nos unverzatn sed), neo Sto We eee naea to zs ude, usm aia | vreme soe de on shuts tao dferencran as0be, rahe? Ov0 see SedSkow grana ao, opel na dve moguénost: et 2010 auarastvene verjecie wtomejne na striskin, Sh gn altri racitara, a rug su untradrubve- senjoce ne oonovu Fisene i peine pode Mari cporiele, zolecjaontekstuazcia, to so pie njaldo too sutodnowt vot soledava 2 28890, 20- wi ae Jasrle aruatvonog wot, dati oloven il pak aoe a karte v siopu Sth arustvenih sito {Ojthe be java, Ove fe menaia poverana se pethosnom, tere Seana ta univereinontsvekounawes te 2lacion vps sup, dok polmanie svekodevice kao partir: seer umeve knkvenzae koratsta Rojee 0982 Teonnduatizamincnidvidualam. ~ Ovde se ris ne ite cividcataam no nvou pretpostavt, 20 raziku od omit sere nate iemedu dve upotrebeFategerie miko" ree erorod abjaunjene, Supretnostindivigualzmu no wae oe erating cated, jer te rege poiaune abe Tettucenoteam, grupno llr, Holter mas Heat ikea stanovistime woget zo prisustvor i SER wom teoriskog Indivicuslzme ~ prepostavke da so $EesS orate aves tase svi dlovs, odnosne poled sce Galle dane pradstoie ono soe Sem nazveo Tee, gamers Dragon koe 29 ovo shvatanie Secllopl Korat este .norinaizar “Santa mona tée 4 pomerj acionsinost~ rok no heigte sdomorodatke"] | nausne (sodoleke, pasate Reve) to nova mad rma, To same fermaaa 80 wtepiatemelosog rece amedu unuaine spolséie, Freredee action perepetive. vee jer o tome Kolko ae Sopudt de raxborton rojo 30 ack ake rukovods O priaaetrutar ove knige st svojim svakodnevnim, praktiénim sktivnostime jedne vests Facionalnost, Kolko se ona smaira stcuktumno slénm racio falnosti u uzem fflozofskom i logickom) znaéonju, kojom se tipu dodaluje saznajna prednost ako se postu kvaitativ na razliitst, kako se obavja prelaz iz jedne u drugu. To je jedna od osnovnih diiema eociologije svakodnevice Na ovu dimenzijy nadovezuje se opredelivanie izmedu imanenelje | transcendencife i kritke, jedan od najtegobni- jih problema s Kojima se suodava promisjanje svakodnev- nog Zivota, Veé smo ga se dotakl veal sa tzajom ka ro- manlizach svakodnevice. Tw su moguén’ sledeci osnovel stavovi a} ostajo so ,unuiva", v granicama svakodnevnog Evota koji se posmatra, 1b) zauzimo se neko stanoviste il bar dapusta mogudnasttakvog stanovista ~2van date, Tak ticki dostupne svakochnevice, sa kojeg se ona mode vredno- vat, Dok se prethodna dimenaia facionalnost) vie tige pr ode sazanja, ova se vise adnosi na normativnost drugs Viste, ponajvide moralnu i poiicku. Kriéki aspekt, opet, Ima vige znagenja. Reéeno je ranije da sam pojam svakor inevice funkcioniée kao polemicht pojam, kao worulle" ko: jim so napadaju odradane forme zivota s druge pak strane, rnagi autori oseéaju potrebu da svakodnevicu koju vide pred sobom na ,ostave" takvu kaka jeste, nego da uketu Fa puteve Kojima so ona moze prevazie, unapredit, cin boolom.”* Pristupi Koll sadr2e kritékl aspekt razlkuju se po tome kako Konstruisu ge smestaju oslonac 22 moguéna prevaziiazenje datosti svakodnevice: sasvim izvan sva- kodnevice (apr. u utopijsku projeksiu buduéeg drustval, negde w njene dubine (racimo u ,svet vata" kao apsolutn Up nor: .NauEnk 9, x jedne sano, boi able 2 koja ne ‘odimah utno konpa stay aera ka dhe na om poe foci a= drug crane bine estar nou tele dane aatedent he bn rututeto podruti ne dapustjel da so ve svada na prosto [ddjanje napostedno zatotonog” Hommorich una Kien 1978, 1 Toma svakodnevnice sve pokazue éudnovaty ambivalent ost joche sane, avakonevien fangs kan hha maf ‘Stutana feta fe duge sane) sey mogucnost do sama ve Kechevnica nti vodmetor lott | paktitxe mona” (Waldontae, 4801, 172 Ih, droga formuisnc: .Da I svabosevne mate da loin hewisih statu do postane sito, pam sda pr ome ne “onietonide sor roam prako nega, jes sratory Mou” lve ‘Spray, 108318).82 vod tome, na ,rubover njenog fakticteta (Waldentels, 199 Oa) pak spirainy autorefeksiu samog istrazivata Poslecinia dimensia analtikog roseta okrece s0 oko iz bors izmodu konsenzuainest | kanfiktnost. 2a razliku od Satan, ona so tie vige onoga .8ta" nego onoga wkako" (82 Beton o svakodnevnom Zivot), znati naviée od svih se BGoet ne konrotan sad. URllucona je medu transver~ seine pitanja rato sto dobro funkcionige kao diskriminativno Pabsto, Osnovne pitanje glasi: da li se svakodnevni Zivot vi i prvenstveno kao sspunjen meduljudskem sarednjor je Ginstvenotcu, ti sukobam i razmimollazenjima ~ u oPaz3n- tha, znanje,interesima, aspolozivom mot itd? ‘Na kraj, nekoliko tehnickih napomena Kniiga je sainje- ra od asam delova, Posle Uvoda slodi prikaz | kritiéko prek- TBuavanje realitin cociolaékihpristupe svakodnevnom Zivo- te pomiavije 1-8), Pri tom jo u vidokrugu prvenstveno ostkaaiena sociologij, dnasno sociologiia druge polov Peso veka. Svako pogiavlle prikazuje po jednu grupu pi Glue medu kojima posto unvasnja veza, 2 raziz\ 20 upra- sovtakvo tazvrstavanja izneti su na poéetku_ pogtavla Cibutwagene tworie ne prikazuje se u celin, vee je v prvom Slant nihov pogied na svakodnevn! Zivot. Od preostlihte- cain postavilistradivagkin doprinosa pomenuto je samo Solita Kolko je potrebno da so t) pogled razume | stovi Pontokst, Na tamom potetku svakog poglavia, w obliku s2- Sot taza, navedene su .pouke” koje je dat pristup astavio ratlologi evakosnevnog Zvota kao svoje najkerakteristiénl Je lujeano najveednile idbje. Za kntigkim prikazom posebnih se amaeste sled ekskurs 0 upavtebi pojma svakodnevnog zi Sin u domato) sociologf | srodnim naukama (Sesto pools Viel. U Zakjucka ee ea2imaju nalaci prethodnih analiza i nu- Ue heke opie ocene 0 meet | ulozi pojme svakodnevnog vota u savremeno} socioloail mena autora s0 W tekst navode v svom transkribova- rom bIKU, 2 pri prvo} pojavi imena dodaje se u zagredi Peiginalan oblie, U uputnicama na Koriséent iavor, Koja se Gulu u zagradi,imena 2e navade u original, kako bi se éta- inl lakde snadeo u spisku IRerature na kraju knige i v even {Salnom samostalnom konsulfovanjyizvornika, U pasusima Ueto Kontiuirens govor a jednom autoru reference u zo- aicl bet navedenog imena ednose se na tog autora; ime aresonavifa somo na mestime gde moze doei do zabune {hog relerenci koje neposredno prethode. 1, AUTONOMIJA, {er obsita na mnoge maduscbne resi, ove obipon’ pristpi = fenomenlogia sa egaistenejalamom, etnomeo- Golopi | simbotel¢merakcionizam ~ dele nekolika sajed ‘kin oda, Svakodnevnl Zvot u nim igre aufonomnu {ogee sladesn raniogs 1) eelokapnatecriskskonste Ja, koja nije namenjens proveavanju somo svekodnevicene- {0 erultva il EakTudske stuoce uopste rad se na sva- Kodnevnom Bvat kao teorlsko} epatemolo8kocxnow, 2} svakodnevn Zivot se ne shvaa ezidualno, kao proizvod bia etrukturatoj ga provaniaze, nego kao rena amo- Eaina oblast sa ios fglkom Savile, 3) svakednevn Eat se ematra tomeliem crusva ie Koes, sloZenim stp nevi procesom, nastlu taj struktre; ) na nivou Koncepuslizaie,tnarotto na nvou sprovodena tadive bja, nasil se na o€uvanjyinegreta svakodnevnih fen mena | tonatno 8) uidrtava se od vrednovenj, pogotove ideolodkim krterjmima ~ nema prolektovenogistoriskog Ci Gem svat se tumeGe sacral svakodnevnog avota. Fostoje, dadute, nanske o unutrainjem, imanentnom kee: ‘jum, Koj se paneled Kort al retko kad kao tkev lao {autonome intoraxcie, kite medulvestog odnosa, so. bode pojesines. ‘Osim navedenih, autonomistft pistupi imaju jos dve zajednigketadke edna Je skanostindividualizm, koje esto deluje ogrenitaveluce, © druge, vata anetno post tini, jest Konceptualaovanje. nteraktvne.dimense, fonoga Bo bl se moglo naval situranom intersubjektvno- Eu, kao univerzalne i relativno netoviene cimenaje dru ivenosi, koja se osWveruje jedino na mikzonivou, u stua- Cjama uzajamnog prisustvaudslin eters. Niu jednol {rugo} grap pristupe ova dimen, lauzetno 2neeaina za toclologit! wakodnevice, ne poime se ne adekvatan na Ein. te 109 rasloga pom, referentn| obvi | itaalvaki tmeiodl koje su tom podrut storie ta sutonomistke tradije ostajutajan | nezaobilazen doprinos; Koo takve bite integrsane v eeinteze™, 8 Kojima Gem se susrest zevrinim poole