90 Preisptivanje dréave iia opredeliuje se za takvo usmerenje zato 3t0 se sredno zanima za komponente "okruzenia" sistema. Ost jos pine soto navedenth seen 0 notavtm doprinosstatdkoy maui fa no sit, os dug poem se wvodenjem pos sade kota, ke Konbretnh sera deewang Ne tase bogie razmatanfe dno tangy esa stanonta pga to oe dink primoravalo dase stobral deen) b te ‘jeu Frdberu,suatcskorsudianje mono bs eoe alsitemsia anal; waco se mu pamcr snes ees stu tangastom deparmans Nea dae ne Sat ko sto parent 0 op saith onganizaci, svako aso da optimicr so] dob Wo eat de oe, Sopsivenu vast u ravmi na Kojo) fe. Polka dela de se sata procesom stalnog prepovarani le obenney postu ita racionanost Sve se dj kao de edna ‘edu ji, Kolko god bil ln, doprinose oaeiecneg Famnoteze koju svali partner ima interes da ge U analizifnkcionisanja organic, pojum sadejsva ipak e problematian. a stanovit kien on peadeanrns ¥2 poschan vd racionlnost Name, stale wets tages zi svoj dobitak,pokorwajucl ne pe jednog misao, kof uostaom verno reprodukje jezik uesnila uw potiiehojt upravne eseans "apravo pojednostavjyje sama slozenent pole eat nos. Jer, slemo utsak da ai ize dink wick bile bartert tobi zadio da dele te predstneoneane nea Je U igs, kao 10 postjecimprimataina wedno, dn mean Stljajuhiomogen obvrunutaropsteg upramog pees sagtht® shvatanje pokaraje se donekle modo €im, wolko io ponte ne samo nino priuiee coke Antropologiia dréave ot sacs ase Ho pram op ol vam o organizcjama, lt avers opin i opm got Yarljacije posiojale. Za ovo ort im camera Jat je abvatanje politike kao nagina upc lana sari #4 Jlitiku shvaenu kao vrienje viasti nad Hudima, enilo pol jain, fort € inje konfliktnog elementa, ins Wakeristiéno je prikrivan} ent nae tarcnog pollickitn odnosima. Dai onda treba uso} ‘onus koja naglasava znaéaj dominacije do Saree is € teorije 0 dréavi? oe ‘da od nje pravi stoZer citaye teorije 0 a temet Dréava i dominacija ats vr toh ssc oe oe erik 12 udaljena i po svojim epistemo- aia u okviru klasne borbe: politika se, pace! = i ih ot aca pent es foja su, wostalom, veons joskim pretpostavlcama { obojica Zele da vrate pol soga kod njih nema sis 7 cruituo [, prevod Olga i Tihomir Kostresevie en “Karijatide", Beograd, 1976, (prim. prev.) sad, Prosveta, bibl2 Preispitivange drsave a Sox 51 wel aoe “dog so upranog apa je grup ure, neko Spe domiants uta 50) som sa ‘ ava Jesus jedna od moguéih vrsta dominantnih: ru pa: Ona Ciji Upravni aparat polaze pravo na monopol : tine Rae primude. Takvo siwatane je meses Rees pogledu sliéno Hobsovom, posto Kio da su se subjeka, phodno odrett soe osobene most | prepusil fe vs. tein man ie sot jn ti cin, id eo Remon Aron ftan cl math suutjaaza ska Vo basin nascent rca Nes Kao policarlsosobn veer Iter. "Hora med Klas jeinkansa se code ttre on so ft emai roe Konstamtrs polite GO ory rovo lsc widen elnosa snags {amine rhog Je So drug! ajeapv poral toma vee pominn alot Fason to mos el md ee eens dang Naim, pohersiuca fe ake aon Vebcrovom gledistu, A nije reé o slugajnom propustu: os ie hy stl ne in Spiele testa finkeonalitian Keser neyeenne es tom si eber e ae so inn et te seed 9 Sok hg esto jw Ek ea pe tien ol mrs an oo pa to, dovoi ct ds sesh sans fneee Disa prom ew dato or hasan sobom, pao seep se Antropologija dréave protnosti koje nije kad i klase sa suprotsiavljenim ekonomskim interes Jeet edna drug i drustvo u clini, namese se potreba 7 aseu koja Cc, malzgled postavijena fznad drustva, ublaziti Nikob fodall red: "Ta viast proistekla iz deustva, ali koja Soji nad njega i sve se vige otuduje, este drzava’ (1884, 50), Marks | Engles ée se Gesto yraéati na to wrdenje da je Jena samo prividno nezavisna i neuialna, a zapravo Je Shajagena u klasne odnose, Prema tome, ona je sredstvo 73 vadelanje previasti jedne klase; ali je wo ne spreava da ujed= ot bude podlogg "zajednitkih funkcija’, neophodnih za re- produkovanje drasta u celin ‘Ukmatko, samostalnost dréayne ravni je relativna, ‘Tu vee nasluéujemo marksisticko shvatanje nagina protvod- Wye tdocnie podrobno opisivanu metafory dva sloja, cko- i nske baze koju Zine proizwodni odnost | njene politié- Kopravne “nadgradnje’. "Nagin proivodnje materjalnih dobara uslovijava drusiveni, politicki { intelektwalnt Zivot {i celint” (1859, 4), Istorjski materijalizam uvodi time s- Sim odreden postupak preispitivanja: naime, posto je ne- Javisnost drzave relativna, valja prouéiti koji su istoriski falovt doveli do njene pojave u datom tipu drustva. Toj Surat treba da poslude tekstovi posveéeni pred-kapitalist kim nadinima proizvodnje, gee se politika postepeno tek lobruaije kao Zasebna | samosvojna ravan. U Marksovim naclsovim formulacijama primetno je osciliranje tumedy nchanieistigkog obrasea, po kojem je diavna nadgradnja proizvod preobraiaja provzvodnih odnosa, i razmisljanja © Brome St0 Engels naziva osamostaljenjem politike. “Tako u Poreklu porodice, svojine 4 dreave Engels su- peotstavlja primitivnog poglavicu savremenom dZavnikt, Drimedujucl da se prvi "nalazt unutar samoga drustva, ok je ovaj drugi prinuden da predstavja neSto Sto je tzvan |94 Preispitivanje dréave iznad drustva" (1884, 157), Prema tome, sx nastankom dr. aye ne dolizi samo do usloznjavanja ustanova, nego i do, proces osamostaljenja politike ravni. U tom otklonw koji se javija izmedu dezave i politike, marksizam vidi avor sve veéeg otudenja: devava se udaljava od gradana, iako politi. ex i dalje treba da predstavija deustvo u celini. Zato se ovo, ‘ucenje temelji na kritict obmane koja prevlastjedne grupe. prikazuje kao stvar zajednickog interesa, Otuda cilj mark. sizma nije da "vrati dréavu na njene prave osnove", veé da je prosto ukine. Marksove analize su otvorile put bezbrojnim potonjim radovima posve¢enim kriticl de2ave-fetia, posebno njenih, parlamentamnih oblika, a Sire i keitici formalnih" vidova savremene demokratije. Tu problematiku, a pozabaviée mo se samo njenim najizrazenijim aspektima, odlikuja ‘dva_ pojma koja se medusobno skladno dopunjavaj; do- minacija i fetiizam. Ako prihvatimo pretpostavku da je drustvo podrugje na kojem se sukobljavaju snage suprot- stavljenth interesa, te da ga u krajnjoj init uslovkjava nje- gova ekonomska baza, onda su uloga i mesto politike vee odredent: postoji zasebno pole koje je ivan, # na kojem, svaka drzava erpi svo) smisao i svoju moé. To niposto ne znati da se umanjuje uticaj politike. Jer, po Euveno} teorij © "povratnom dejstvu', ekonomski odnosi podlevu "pro- tivudaru politike ravni koju su sami obstzovali 1 koja sae dda ima relativnu nezavisnost’ (1890, 368). Mada deZava ima povratno dejstvo na ekonomiju, ona ipak ostaje izvan, je, Politika i dalje vuge za sobom status vetitog odraza, Ona je "determinisani® sloj deustva, "nadgrudnja* nastala na ekonomskoj bazi ‘Takva situacija ulige { na stay istrazivaéa, w smislu koji nas ovde zanima. Posto postoji samostalnost politikih od: ‘nosa, postoji i moguénost njihove specifine analize, Obi Antropologtja dreave 95. oka node nam Kasife marksnutke suet oblast ere 1 poliitke sociologie.Uledno, materialist srposav 0 ela) samosas jst wslovieo- re eite ckonomslom bazon,imala jet svoj SAS. st ene poskdice na sznajno} civ. O tome se moze tins eon soci mane dogmas pie S- st oj polit, Nov posed na ove star je amis da re pat markstko sivatane dave. Tako Ne trp fincas odbacie peli na ekoniomsk baz | pot tee graf Po jem fe dea prisuina w s4mom ee akumulaije apiala, Ona niposto nile spolsnja Pres tnaproly, Pulaness e wd kao odo, -tadnile ko eeonmay!odnosa saga med kasama | Kis 3 wernt” (1980, 123), Dezava nije ni objekt, dakle ne apuaredsvo ti eka acke grape, nit pak sujet veg a ne mode privat ert © Gat koja bi sala poten Kas, te celokupnom geadanskom dst ts sop pot, syostven BioKit Menace mir cava profimajs ne samo sukob sc loka na vast i sa pod ajegovom domoacton, te imealion!sukobi vixlajagem bio. Te se bor sexy unutar dawn aparata. Kapital dezava Jo AGzeno ustojsweo “protien je mnostvom Funke) Ke tna Ont nimalo ne it na on jednostayna ma koja je Lenin sanjao a unit znatno je eel sie'noge! Ho se in fr, isn sukobi se mately war maosees apaat 3 syaki Je od nih “postséent Matyi ove fone ake 0 Vadajugem Blok, Glo Pains jedinswo deamnog ustostva fe, dakle, pan prot repeats take neki apara a priner eka minstart, ‘Ramee domioasijyoxalins, ves tansriame mee, wast ancuskt DATAR (Dele za uredenye eo- Ui) ateme. veh polish dcbaa 0 tesitojalnom96 Preispitivanje dréave Uuredenju, mogu w hijerarhii imati prednost nad drug _geinama ~ kio Sto neko funkeionersko telo moze dobitt 6 istife potrebu da se iznutra spita rad aparata kao "materijalnog stozera’ driave, a ujedno pre. vog podruéja na kojem se ofituju odnosi moéi, Takvo na. stojanje da se ozbiljno rzmoure politicki i upravni me! nizmi, udaljava ga od onih formulacija kojima se uvredl}. Wo pojednostavljuje realnost savremene dréave. Pa ipak, vo osavremenjivanje marksistitke teorije ne ostavlia por sebno jak utisak. Naime, Pulaneas kao da je zarobljenile jedne problematike koja nalaze da se tzide tz okvira dz ve = da bi se 0 njoj moglo govoriti, On se neprekidno po. ‘iva na pojmove kad Sto su viadajuéi blok, klase, Klasne pod paskom monopolistizkog tala ima za korelat "stalno jaéanje polititkog cen zma’ (1978, 253), rastuéu koncentraciju mod, prevlast tz. visne nad zakonodaynom ravni. U skladu sa tom anali zom, sukob unutar viadajuéeg bloka izmedu industrijskog, i bankarskog monopolistitkog kapitala predstavljen je se- damdesetih godina u Francuskoj konkuirentskim state jama UDRa (Demokraiske unije republikanaca) i Nezavi- snih republikanaca, Kod Pulancasa je politika zaista odraz. ekonomskih ox ‘nosa, i na Gudan nagin prcterani evolucionizam ozivijava dobro poznatu temu: naime, drZava postaje sve tromija I ‘osudena na odumiranj, pa 6 se jednoga dana, kada uslovi Dudu sazreli, nuzno raspasti. Moze se staviti primedba da je Pulaneas, poputostalih marksistigkih tcoretigara, stalno na- slasava0 ono Sto naziva materijalno8Gu drave ~ to jest nje- ‘Hu institucionalnu okosnicu, njene rene istorijske oblike ‘svojstvene ruzlittim epohama, Posto je odbacio instrumen ” Antropologija dréave nlinitko shratanje dave, trgao je 7 olikama sareme- ct carnog ctallzna | oni Sto ga oda ody M8 thsolthe nadie: ops je nae ae me en Je, {ako dae. Medi, ova e pod Je cuspelin to da rulog 8 Jed strane, Perms kao je pevenstveno Zaokupljen opsom iso i temelasavremene dave,» drage pak strane, Zv se aja Lao honglomerst apaata OKI azo Samenjeno.{ insttuesonaisihog videnja pote. Apa et aruda, Ont sve apsorbuj, Kap da Je Ova) socolog cat auenjen svn predmeiom ivan, pa ne moze a Sinakne On sft koja o set md 2avna“masines i nai alse pssone min aa "part jiom deja. prensiveno su desksptivne Prive, eke zasnovane ma dopeincsima oni socilogs ho} aarp Krvajes rein, se pctpel eke kre Jara Palancaovo rantanfe Kio di sano oscil sa tanec pol aj 0 naj da semen Guava poveZe su prosireénostima gradanskos, driv se ra je deavn"avan na Kojo} St ast al a ne tia opstvemu ast" (bid 162) Ona ‘poxiraie strats Tee ofenizovanavadajue Kase w onosu na Kas kot Agitated). O fav se mode raza smo st Stowe kan sje sme, dae i ua ste bale Jen kl pemenjae da bt sida, Na dem je pl vet sama, dezava, vidi wsropve ie se umnotavajy Tana nat prosiensustanovama Rio sedisem posto Mat sate Raspolugen vane ta da poe, Pulancas eSthoumit Ca jet iskuseny da se palkion dem, 88 Sa drum gles, U tom sist nije slutajno So Pulaneas to} posted) kat samara Pukoove ez, Purse! tame da Je mod nesto So daeko nadia ric dezavn apa. Al kada dode do we ake, Puan98 Preispitivanje dreave cas se opet vraéa (emi vasti 1 njenih temelja, to jest eks- ploataci, klisama i drZavoom aparatu, wedeci da "last uvek ima taéno utvrdenu osnovu" (bid, 163). Tako se krug zatvari: deéava je materijalne prirode a ne puki od. ‘uz alise iole dubljim uvidom u ajeno) pozadini otkrivaju apart, (kao ultima ratio klasna bork. Pulancasov stay jew najmanju ruku dvosmislen, jer kao da se w tom niza cogledala on stalno osvrce za predmetom koji se pokazuje sve kompaktnijim —a to su politika, dréava, druStvene Kla sc ~ ne uvidajuét da je potreban pristup kojim bi se drZava uzmourila sa nuénog odstojanja, Mora se priznati da upravo izlovena marksistika shva- tanja ne daju sasyim zadovoljavajuct odgoyor. Preisptiva nje politike na osnovu dominacije u maogo kom pogled {ini se jednako nedostatnim kao i ono prethodno, koje je 1 poliaiste wzclo proces odludivanga, Sistemsko lediste je politk syeto na njenu funkcionalnu dimenaiju unutar rusia i sadejstvo razligitih Ginilaca; odnosi snaga bill su odbateni u drugi plan, a zaobideno je pitanje nacina dola ska na vlast{ raznih predstava © politci, Marksistigko pak aglediste je prednost dalo deterministickom obrascu, po kkojem sit polititki odnosi usloviieni ekonomskom domi- nacijom; time su saterani u nezavidan polodaj svi oni koji cnbilino eazmatraju konzistentnu ( “materijalnu’ prirodts politike. Stoga su naporedo bili dati opis nagina rada de. Zaynih ustanova, 1 tumatenje odnosa moéi na osnove deustvenih datos, Politika se tako nasla raspolucena ize smedu staticnosti i krutosti aparata $ jedne strane, is dru ge strane vlast, shvacene kao odraz klasnih borbi na eko- rnomskoj osnovi. Dovedeno je u pitanje ajeno mesto u okvirt materijalisti¢ke podele na hazu i nadgradnju, Do- eax a contrario nalazimo kod Maksa Vebera koji tikode, Jako smo videli, pribegava tcoriji o dominaciji w svom 99 Antropologiia dréave ivanien rezultatims, wom utenju, koje fe satanju politike, all sa sasvim net Jato Gemo se naka zaustaviti na njesor favalo mooge teorifke rasprave i tumacenja. Dréava iz obrnute perspektive Se ae te mo eat a eh ak a Yociolonth wos naj shat odo saga100 Preispitivanye dreave Veber I na sasvim nov nagin odreduje politiku, Tamo ge su se marksistpitall na Cemu se dominaciia zasniva, to jest pod kojim uslovima nck grupa dolazd na ylast u ode. denoj drustyeno} formacij, Veber nastoji da sazna na ée- mu se zasniva pokornost jedinki. A time iznosi na videlo uslov sine qua non svake vias: verovanje u legitimiter Tako ce, na osnovu oblika i predmeta yerovanja, modi da napravi analizu idealnih tipova vlast, Jer, ne treba zabora. viti da se priroda verovanja menja zvisno od svoga pred. ‘meta: w odnosu na harizmatiénu osobu, vera | pokornost su imwetne; u odnosu na tradicijy, vera je uobigajena, svae kodnevna; u odnosu na legalitet, Veber ne precizina visti verovanja (da Ii je ono prosto, neposredno?). Tek posto se odrede tipovi legitimne vlasti moze se na praviti Klasifkacija odgovarajucih nagina upravijanja: pe- vobitni patsjarhalizam, gerontokratj, staleSka vlast, bito keratija, Ovde neéemo podrobnije uliztt w tipologij koju Veber predlarc, i kojt se neposredno nadovenje na raz- :misljanje 0 naéinu vladanja. Cinjenica da se kao ultima ratio politike javiia “pretnja fzitkom prinudtom" nije do- voljna da objasni "minimum dobrovolinog pokoravanja", kao neophodine komponente vlastt, Da bi blive pokizao natin na koji vlast funkeionile, Veber se postavlja na je- ddan njen pol: govort 0 verovanju koje odeZava dobrovolj- ‘nu pokornost i zasniva se na tei moguée predstave o legiti- mitewu. Taj smisljeni prelzak na deugu stran politicke scene ini Veberov poduhvat veoma neobignim, Jer, me- hhanizmi presucini za sprovodenje i prenos vlasti izyode se ‘x tipologiie legitimiteta. A ako se, u krajnjoj lini, politi kim sredstvima i tehnologijom ustanova vast sprovodi, dobrovoljna pokorost odréava a verovanje napaja, onda se ne moze reci da Veber istrw”uje poreklo verovan)a; tada je legitimitet saznajno polaziste, a ne ell Antropotogija dréave ol ee soon ao an be pc im nxn fa me um ue yea wo het orate sa Se ara po mt a over ft agree a cen re So eine a take ai dat imazaraja samo delmieno«pivemeno vie mer sc i ea i te ssa wo © vie vil h tipova drudtva kakvih nema u stvarnosti, 1 soo ane a asp eh Ie eet dam glins OO, ie na pn santana risede deta Gov402 Preispitiwanje dréave se uw pitanje fetsizam tleljenih predmeta istraZivania ‘Moze se uéiniti svmsishodnim + upravo neizbeznim da drustvene torevine (divavu', ‘udruZenje’.. tretiramo kao ‘asebne individue” (1971, 12). Medutim, socioloski ugio posmatranja ne moze to pribvatit. "Za nucumevanje i tu. ‘magenje putem sociologie, te tyorevine su samo rezuliati { poverane celine specifiénog delanja pojedinacnih lica” (bid., 12). Da li je to vraganje dezave na njene prave ‘osnove? Nacija, porodica ili drZaya ne svode se na pravne pojmove koji su inage podesni za njihov objektivizaciju te kolektivne worevine, koje spadaju w oblast syakodne, nog ill pravnog miljenja, zapravo su predstave delom 0 rneGemu Sto jeste, 1 delom o necemu sto treba da bude slavama stvamih Idi (ne samo sudija i Zinoynika, veé Yjavnost’); prema ovim predstavama usmerava se delanje Tih judi” (bid, 13). A 10 nije samo kritika usko pravnog, shvatanja, nego veoma originalna zamisao da se pomenu- te drustvene tvorevine, posebno defava, ne iserpljuju w ‘svom svojstvu onoga Sto jeste, DrZava je uvek i ideal diza- ve: prema tome, ne mozemo je smatrati nekom stvari, ne Kom ustanovom. Ona je rezultat, shod delanja jedinki Ideal drzave kakav postoji u njihovim glavama usmerava to njihovo delanje, Ponovo smo vracent sa predmeta (ustanova i nagin njenog mada) na predstavu o tom pred meta. Jer, Veber dalje kaze: "Savremena ‘drZava’ postoji znatnim delom w ovom vidu ~ kao kompleks uskl delovanja - zato Sto odredeni judi usmersvaju svoje del fale prema predstavi da dréava postoj ill da kao takva mo- ‘1 postojati t da, dale, vxXi pravno orijentisani poredak Ubid., 13). Dezava, definisana kao "kompleks uskladenihy delovanja’, perpetuira se kroz tu idejnu ravan koja nije niSta drugo do verovanje u zakonitost, to jest uw legitimitet sistema normi, U svom savremenom obliku, dréava posta Antropotogia drsave 103 je prosto sinonim za jedno apstrakino “ono Sto treat bude’ cu od teadicionalnih i harizmatskih tipo Fast, ge je verovanje usmereno na konkretan predmet pio on zaanredna Hénost ii pak bastina seanja ~ politika Pnasim drustvima zasniva se na predstavi o privilima w hasim glavama, i Kde|i o nome sto treba da bude. Veber marksistithi formule zamisao da legalan tip vh koji podiva na pravilima, odgovara odrede- sem storijskom obliku drustva: "Kao Sto na svom sadas- ‘jem stupnjurazvitka kapitalizam zabteva birokratij, tako Tona moze postojati u syom aajracionalnjjem vidu upravo ‘alwvaljujuéi kapitalizam, kao svojoj najracionalnijo) eko- homsko} osnovi" (bid. 230). Da li je to deterministicka Formulacija? Drugi deo navedene retenice navodi nas da skliznemo sa pitanja osnove na pitanje ricionalnosti, to jest delotvornosti legalnog poretka i predstave 0 norm, koja u kapitalizmu ake svoje odgovarajuce okruzenje. U Veberovo} teoriji sisvim sigumo nema mesta za kaa host, Gak ni steukturnu, osim ako negemo da upadnemo w aml stalne igre ogledala ~ posto se birokratija { kapitall- Jam twzajanno prizivaju kao komplementarne delatnostt ‘Prema tome, savremenom drustvu je svojstveno to da 1u predstavu o legalnom poretku ukljucuje odnos pokor post, Svaka jedinka funkcione spram viasti kao subjekt Koji mora znati, na osnova bezliénog autoriteta zakona, ako treba da postupa. Na drugom poly, ita t2 predstava odreduje ponasanje élanava upravnog aparata, Oni su u potpunosti interiorizovali moé norme, kao Sto pokazuju ow! oblici ustrojstva politicidh stranaka, Njthova sve veéa Sirukturisanost, centralizacja unutar aparata i plaéene Tunkeje, odlika su razvoje politickog profesionalizma koji nna svom vehunicu poistoveCuje Coycka koji Zivi za politike: ft Zovekom koji Zivi od politike, Zato Maks Veber104 Preispitivanje dréave ia jedniom svom Euvenom predavanju, BOvOr 6, politiara (1959), Upravo ta racionalizacija pol Licke delutnost, kao sinonim za irokratizaciju celog drus- tva (a pod tim se pojmom podrazumeva pregnantna pred. stava 6 legalnost), shu2i kao ait vodilja u Veberovim pro- nicljivim analizama polit@ara i politckih organizacija u za. padnim parlameatarnim demokratijama, Na osnovu ovih tekstova, Veber moze izgledati kao pretega sistemskih teorij, Time bi se objasnila veza ize. ‘du njega i Parsonsa, koji od Veberovih oStroumnib vida © vlasti | politici gradi Gitavo ugenje. Ali je jasno da Veber, za razlikas od strukturalno-funkeionalistitke Skole, uvodi fgenealosko videnje birokratske masinerie. Cinjenica da ‘ona stavlia u pogon osobenu racionalnost~ a cilino usme- ‘rena racionalna delatnost je odlika savremenib ustanova ~ ne moze znaditi da jedna teorija politike taj obrazac treba da pretvori u sustinu poliuiékog delanja. { sam pojam "po- litikog podsistema’, koji Parsons korist ko op8t, zapr ‘yo je samo jedan od proizvoda te racionalnosti, 'Da bi opisao koreniti preobrazaj politike prakse, Ve ber je morto tzvrgnuti kritie teZnju drustvenih nauka da fetiSizuju svoj predmet ispitivanja. Zato se u svom prist: ‘pu tipovima ylasti Veber stalno rukovodi naéclom da se ne smeju brkati pojmovi i stvarnost. Taéno je da ideja 0 Funkeionaino} povezanosti delova u celinu moe "privre- meno usmeriti istrazivanje” (1971, 13). Ali je zamisao 0 drustvenim tvorevinama kao Tunkcionalnom sklopu samo ppolazna taéka, wtoliko Sto su one rezultanta delatnosti od. kkojih su satinjene. Kako objasniti to osporavanje holistie- kog stanovista? Da li Veber daje prvenstvo jedinks u odno- ‘su na tyorevinu, kako se ponckad twrdi? Kada Veber kaye ako su, 7a razliku od pricodnih nauka, sociolozt "kad ne samo da utvede funkeionalne veze i pravila (cakone) nego Antropotogia dréave os | ostvare neSio Sto vetito ostaje nedostupno svako} "pri | adnoj nau’... 10 je ftzumevanje ponasanja pojedina- Meugesnika” bid., 13), onda 10 niposto ne znaci da se fausiam tvorevine zamenjuje Fetisizmom jedinke. Drus- rene nauke imaju sposobnost rizumevanja zato Sto rade ie magenjima koja jedinke proizvode u svom drustvenom Aeianju, Vazna je, Znadi, teorija izgradena o oblicima tox Gelanja — a ona nam omoguéava da drustvene pojave riz ceuteamo kad asobenosti f utvedimo njihovo kulrurolosko zmagenie, Metoda koja se sastoji iz jednostranog naglaSavania jednog ili ve glediiia ima prednost da ignosi na videlo Apravo te maéenjske ruike. Postupku objasnjavanga, pri- menjenom ruzmatranja kolektivnih tvorevina tako da Bako ostaje zaslepljen, Veber sada suprotstavia, ako se ako moze reéi, postupak razlikovanja: time Sto nek svoj tiva drustvenog delanja odbacuje a druga naglasava kao arakteristiéna 2a datu epoh, istradivat izdvaja jedan tips ski oblik. Ali je domet takvog pristupa uvek privremen: Gelom zavo Sto se mogu ubvatiti samo "ogeaniteni delici” Stvarnosti, a delom zato Sto smo suoteni sa kehkoséu svi ideabtipskih konstraketja; stoga su ovakve sinteze prok: ‘me, a pojmoyni elementi neosnovano pretworeni wt zako- fhitosti. Primer za to nalazimo 0 marksistickoj analizi kapi- falizma, koja je idealtipsku konstrukeiju pretworila ude tetminizam. "Svako ko je bar jednom primenio marksistc ke pojmove, upoznao je izuzeinu, Cak jedinstvenu benrt: stighu vrednost ovih ideal-tipskih konstrukeija... alt 1 ops Snost Koj one nose tim ih predstavimo kao empiriske atosti, postojece teznye ilk pak stvamno ‘delatne snage’ (a vapravo metafizitke)’ (1965, 200). "Ta zabluda nastaje zbog brkanja ideal-tipske konstruk cije sa stvarnoseu, kojom se bave istoriéarilt ekonomista106 Preispitivanje drizave Kritkovanje ovakvih pogreSki spekulativnog uma predsta- vija epistemoloski zadatak koji se, po Veberu, mora izvr vali naporedo sa istrazivanjem u zem smislu red, Isto va- 21 i za sam predmet ispitivanja, podev od dréave koja se prikazuje kao Cudan koloplet pred-nauénih pojmova: "Dr ava, dije interese rado poistoveCujemo sa raznim pojedi nnatnim interesima, esto je samo nesazmsiv splet vied: nosnih idea na koje je u pojedinim slugajevima svedena’ (bid, 209). Vee je i izexz “drzavni interes’ keajnje neodre- den. Samo bi keiiki pristup “vrednosnim idejama” koje uusmeravaju nauéno istrazivanje mogao ako ne da otkloni, ‘ono bar da ublazi nejasnoée u razmisjanju o politi, temi ili ustrojstva vlasti? Sa Veberovom kritikom ijednatavanja nauénih pojmo- vai stvarnosti, a onda i sa prvensivom koje je, za razlike ‘od Dirkema, Veber dao drustvenom delanju a ne struktu- 1, politika se povela razmatrati u novom svetly, Taj novi lugto posmatranja naizgled je veoma udalien od antropo- oskog, utoliko Sto za njega nema znagaja podela na drus- tva sa dréavom i ona bez nje. Po Veberu je i sam pojam dr- Zave problematiéan, 1 niposto nije w stanju ca objasni sivarnost koju hoée da opike. Mora se preispitati, pogoto: vo ako smatramo da se politiéka delatnost ne moze sma {ati “trajnim entitetom, ‘opredmecenom' ili personifikov ‘nom worevinom koja ima samostalnost” (1965, 345). Pa pak, sa stanovigta koje nas ovde zanima, Veberova analiza, Ima Sasvim prosvetujudi utinak pre na idejnoj i metodoloskoj ravni, posto je autor Privrede i druitua wvek nastojao da, osim kritike meh: cistickih pristupa politic, ponudi i prilagodljv pojmovni paral, istinski primenljiv na tereau. A takvo pailjivo pro: Antropotogifa driave 107ne se 6 Prelspitivanje dréave praksi, nema raskola izmedu razliitih oblasti delanja: “Po. nnaSanje koje jedinke imaju medu sobom uslovljeno je nic zom krvnih, Klanskih, starosnih i drugih spona, kao i srod. ‘ih, ritualnih i ko dalje. Ti odnosi su poput ispreple- tenih nit. koje svakom Zoveks odreduj njegovo pode drustvenih vera" (1969, 299), Ouuda paradoks dt postoje politicke grupe, ali se za jedinku ne moze reéi da postupa oliticki. Po Evans-Pritardu, reé je © prividnom paradok- ‘Su: jer, 1 su na veStacki nagin suprotstavijena dva razliGita videnja politike, Alito kolebanje izmedu sistema i vredno- sti, izmedu opsteg i liénog, ipak odrazava jedaw dubia teSkocu: a on: 1 z4t0 Sto pojam politi¢kog sistema nije odgovarajuti, utoliko Sto ne uldjucuje prozimanje po- litike sa ostalim vidovima stvarnosti. Etnogralski pristup treba da polaze upravo wu isprepletenost pobiigkih, deus. Wwenih i vrednosnih dinilaca (to jest, da tznese na videlo predstave koje uoblitavaju domorodacko shvatanje sveta) Mada je tragao za domorodaékim poliikim sistemom, antropoloski pristup doveo je do sasvim neogckivanih re ‘zultata, Sa sve dubljim uvidima u tu stvaznost, postalo je otigledno da politicka dimenzija itekako postoji, | amo ‘ade je bila najmanje ofckivana: u ovim nomadskim pastir- skim plemenima bez unutrasnje organizacije i hijerarhije Medutim, iako nije nagao "osnovne politike strukture’, i azivaé se suoéio sa jednim slozenim procesom, korenito razlititim od nageg uobigajenog drdvnog modela. Pre svega, tu ne postoji nikakva institucija prinudle. To je jed: na od glavnih odlika ustrojstva koje je Evans-Prigard opi. sto. Osim toga, politika u ovom "primitivnom" deustva ni- je diferencirana, zaéi nije olifena u jedno} ili vise specija- lizovanih ustanova. Etnografija Nuera navodi nas da polit ku odredimo preko viednosnih, a ne sistemskih kategori- ja. Ako se slozimo sa Zanom Pujonom da je politika ono Antropotogija dréave uy sto tint drusivo celovitim uprkos mnostvu medusobno povezanih struktura, kxo Sto su ckonomska, socialna, ver fla i druge; da je politika ono Sto Gini da élanovi tog deus: fv Zive zajedno, uprkos sukobima koji ih medusobno su Drotstavijajuy da je politika ono Sto Gini da se u tom drut fru donose i uskladyju odluke obavezujuce za grupu kao takwu" (1973, 5), onda moramo priznati da, mapostetku, predstave o pripadanju ilt nepripadanja grupi uslovjava- Ju, veé prema okolnostima, pojave spajanja ili cazdvajanja. ‘A uprave ti centeifugalnt { centripetalni procest obezbedu- ju celovitost, objedinjenostéitavog drustva, ‘Ovaj nas stay nayodi na zakljucak da Nueri imaju pol ticka strukturu: reé je 0 najmanjo) moguéoj strukturi, do- Uaemo, u poredenju sa rezvijenijim ustanovama. U tom Sluzaju se segmentirani sistem moze razvrstati na ruzlcite tipove: od horde, gde je politidka ravan gotovo nerazazna- thiva, do poplavitkog sistema gee su funkije vias raziu- Eenije. Medutim, originalnost antropoloskog pristapa nije tome, nego u naglaSavanju onoga Sto je Polanji nazva0 zlobljenoséu” jedne od drustvenih dimenzij Savremena politika pod lupom antropologije razmotrimo savremenu dre. Bar na pri poe, dk oi ane da Je ona toma aja ol aah stu we pate stanova Koj su priv pan pevih ants rsa vom slodenitn pesmi apart, ganas Moen btokeatom 1 trogim herein, cava kaka po- ston tewremenin drat nema mnogo sees 8 “lin sanadeniim vdorine poke egitim svelo- Tau Veil Je skorak ined sayrmene detave | onih Tega laje anopoloa opisuju pod pojmovina Seg118 Proispitivanje drzave _mentiranog dru ili poglavitkog sistema, inaée odredni- ‘cama za yeoma riznorodne stvarnosti, Medutim, sa antro- poloskng stanovista, ovo se sagledava u sasvim drukéijem Svetht. Naime, ako pod antropologijom podrazumevamo prougavanje onih procesa i mehanizama vlasti kojima se hhapajaju nase ustanove, kao { prouéavanje predstaya 0 ‘mest 4 oblicima politike u nasim drusivima, onda se ja shije mogu odrediti ciljevi takvog istrazivanja i saznanja koja nam ono moze doneti o viastitom svetu, Po ugledu na anteopologe i njihoy peistup pitanju vlast u affickim druStvima, politiku mozemo smatrati dinamie- ‘nom pojavom, "procesom” koji delimiéno tzmice pokusaji- ima tipoloSkog ntzvrstavanja na osnovu pojma sistema. Svo- te, Tamer i Tjuden prediazu sledeéu definiip politike: 10 Su 'procesi pokrenuti zborom { ostvarenjem javnih eijeva, kao i viast Koj dilerencirano sprovode élanovi grupe na ‘asnova tih eijeva" (1966, 7). Takvo odredenje politike ja- sno tznosi na videlo spo) triju clemenata, povezanih u istom ddinamignom procest: prvi je vlast, drug st odredivanje i “stvarenje zajednigkih cijeva, a treéi je sfera jaynog delova nia. Ova se definilja moze kritikovati, kao i svakea drugas ‘medutim, njensa je prednost u tome sto tagno uiveduje sta je tu igri kada je re€ 0 bilo kom politickom podubwatu. tpak, ‘navedeni antropolovi ispustaju i vida neSto veoma znaéaj- no: a to je teritorijalaa dimenzija politike, mada su tako © Iieiti autori kao Veber i Evans-Prigard naglaSavall tritoriju kao sastayni deo politike. Setimo se slavne Veberove defini- cle dezave, kao monopola nad legitimnim nasiljem na odre= ddenoj teritorji ii, uw Nuorima, Evans-Prigarclovog opisa po- litiekih odaost ko "veza kakve postoje, u granicama nckog tertorijalnog sistema, medu geupama jedinki koje Zive na taGno utvrdenim podrugjina, a svesne su svog identiveta i ‘osobenosti (1969, 19) Antropotogiia drsave 19 Dosledan antropoloski pristup, u nastojanju dt izheg- ne "opredmecenje" poliizkog process, mora po nasem tnisljenju objediniti tri yeste interesovanja: najpre za same Hast, Sto ukljuduje dolazak na vlast (nain na koji se ona Jprovodi; zatim za teritoriju, S10 ukljucuje identitere koji Se na njoj obrazuju i prostore koji se tako ocrtavaju; Jad, 7 predstave i postupke kojl uobligavaju javnu sferu. Oéigledna je Koliko su ui exAiitt predmett nasex zanim: fnja medusobno isprepleteni, TeSko je zamislitiiteazivanje 6 oblicima vlasti koje bi iskljutilo teritoriju na kojoj se na viSi; takode, ne moze se javna sfera razmatrati nezavi Sno od prostora politigkog dejstva. Pa ipak, u analizi se mote javiti potreba da se odvojeno i jedna za drugom is- trade te ti dimenzije na terenu koji 4 C0 SU Sa vyremena drustya i njthova drzava. Da bismo razmiilali 0 politic u nasim drustvioa s ds Javom, moramo s¢ osloboditl uporne zablude da poliiekt sistem treba sagledau kao deo veceg sistema, yde se onda povezuju dve celine: divava s jedne, i drustvo s druge str fe. Zato je Migel Fuko, suoden sa sveprisutnoscu normi i parata uw svojim izuavanjima Indl, seksualnost | atv 1, predioZio analiigki obrazac kojim se ta teskoea prevt- vill. *U analizi vlasti ne webs za poseine pretpostayke tweti ni dréava kao samostalni entitet, ni pravosudni st stem, ni opti oblik dominaeije; sve su to samo njent ko: rnaéni vidowi® (1976, 120), Nezavisno od najskorijih datosti Jaakve su zakon i drlava, vazno je sagledati odnose moti i strategije koje se grade unutar aparata. U tom smisiy, tr dicionalni insteumentarij politickih teorija pokwzuje se neodgovarajuéim; "Pribegavall. smo razmisijanjur 0 vasti koje se oslanjalo ili na nage pravne obrasce (ta dint vlast legitimnom?), ili na nage institucionalne obrasce (ta je dr. Zayat)" (1984, 298).120 Pretspitivanje dréave Umesto da se vlast "opredmeéuje” i tretira kao ‘ajan. stvena supstanca za Eijom se pravom prirodom beskonag. no traga, Fuko kaze da treba postaviti pitanje "kako" se fona viSi. A razmislianje o vlasti kao 0 Einu, to jest “nadinu dejstva na postojese prakse” (bid, 316), zahteva od an. tropologa da dubinski istea2i njenu ukorenjenost u jezgro ‘drustva i konfiguracje koje se tako obrazuj. Uzmimo kao primer veoma raSiren oblik vlasti u veéini mediteranskih niStava: a to je politiéki kljentelizam. U pitanju je pravi institucionalizovant sistem, Gju izvanrednu iustraciju na- lazimo u texdicionalnoj, davno uvrezeno praksi na Korzici, Kao Sto je pokazao Z, Lankli, kljentelizam se moze raz. ‘meti samo ako se ukaze na skladno sadejstvo kakvo posto- ji amedu Geri osnovna svojstva lokalnog politi¢kog Zivo- ta, Naime, klijenti najpre mosaju pripadati odredenoj par- 1. lzborno nadmetanje ogranigeno je na samo dve parti je, onu koja je na vlasti i opozicionu: to su partitu i con- trapartitu, Svako je veé rodenjem vezan za jednu od ryih; partijska pripadnost prenosi se sa oca na sina. Partje su izautea steukturisane gazdovanjem na razlicicim ravnima stanovnict svakoga sela su klijenti dvojice lokalnih Sefova, koji su pak i sami klijenti kantonalnog Sela partie, dok on zavisi od neke velike ostivske porodice, Poslednji kijuéni element ove konfiguracije je naéin viadanja, koji Lankli ignim i ujedno partijskim’ (1988, 773); jer, guzda ima uticaj na sve vidove Zivota svojih Klijenata, (Ovi éinioci ~ bipartizam, obavezna vezanost za partju i Stigenistvo = oblikuju i ustrojavaju drustvene odnose: bilo bi sasvim proizvoljno rizgraniditi politicku sferu i civilno drustvo, ruzdvojit bore od svakodnevnih meduljudskih ‘odnosa, Partjsko élanstvo i klijenteisti¢ki odnos nist ne- keakva nadgradnja prethodno postojece drustvene organi zacije. Glasinje nije odraz ideoloskog opredeljenja, vee a Antropologiia driave 121 pre srega pokuzuje Klansku pripadnost. U takvom dru fi, gde svako svakoga poznaje, iabori su rediranje drus- tvenih odnosa Kojima se poveayju osobe sa viascu stece- hom rodenjem, st osobama odredenim kao nythovi Stiée- hii. Ta asimettignost oliena je w evanent ruzliitih pre Sacia: Kljenti daju svoje glasove, a Sef im mora wzvratii Inaterijalnim dobrima, uslugama i povlasticama, Kolektiv- fs pripadnost partji niposto nije u sukobu sa individual fim karakterom Selavanja, Da bi se shvatila osobena pri- oda te veze, treba imatiu vidu simboliku Gast, Koja ima fhivn ulogt i ogroman znaéaj u mediteransko} politic. jer, Sef mora branitl East Glanova syoje partije. Stoga svo- jim regima i postupeima on preuzima veliku odgovornost svaki propust s njegove strane dovod w pitanje cast klana odra?ava se na khijente. Klijentelistiki model koji vlada korzikanskim drus- ‘vom posledica je gustog prepleta politike, drustva i sim- bolike. U takvom okrwenju, viast se moze definisati kao vladanje, w dvosteukom znagenju kojt Fuko pri reti: ona znati "rukovodenje" drugima, ali i "ponasanje dokview datih moguénosti" (1984, 313). Zanimljive su tes kote istrafivaéa da proniknu u ovu kiijentelistichu logiku, Blo da je re€ 0 predstavnicima drZave suogenim sa situaci- jom na Korzic it analitiéarima ovog tipa politckih odnosa, primetne su nedoumice Ezazvane neodgovarajucim pojmo- ima ~ primenljivim na savemeno centralizovano drusivo line na klijentelistitht sistem. Jedni Ce, tzvestavajuci ood sustvu poliizkih rasprava U"ubedenja”, kazati da politike n Ostevu nema; "glasanje na Korzic nije odraz ideoloskih uve: renja nego porodiéne pripadaosti, poslovnih vera 1 Stiée- belezi jedan profekt u 19. veku (1988, 772). Politt= ke ima previse, obravlazu drugi, podvlageéi ulogu partij- ske organizovanosti na kojo} potivaju drustvent odnosi.122 Prelspitivanje dréave ‘To wedi drugi prefekt, 1923. godine: "U ovom departma ‘nu je klanska aktivnost uvek bila Ziva i znatna, ali sada po. prima sasvim poseban oblik (1986, 137) Koliko gor! izgledalle protivretne, ove dve izjave jasno pokavju osobenost klanskog ustrojstva, Nesporno je da ‘Ono spada wt drugi vrednosni sistem, gde prvenstvo imaj hijerarhija i simbolika East, Sto se korenito ewalkuje od individualsti¢kog, i demokraskog okruienja savremene centralizovane draave, U tom smisia, koraikanski sluéaj je Sa svojim kolopletom egzotiénih obicaja, zanimljiv pred met eazmatranja prvenstveno etnolozima. Pa ipaky izne mo dve primedhe: prvu samo u vidu zapazanja, Nemojmo ‘zaboruviti da je Koraika, kao {ostala mediteransks dust danas sastavni deo moderne drzave. Medutim, Klijent Stick sistem ne samo da nije oslabio, nego se nakalemio ha diZavu tako da je dobio nov snagu. Ne samo da je Klansko ustrojstvo odigralo glavnu ulogu tt uspostavijanju prave mreze posredne uprive, nego su se borbe za viast hastavile pod cznakama zvaniénih parti, dok su i dalje dominaeiju imale velike ostrvske porodice. Bez priznavir fnja znagaja i uticaja Klijentelizma ne moze se razumett “funkeionalna koabitacija" koja se obrazovala na Korzieliz- medu drvave j ostrvskih klanova, {koja u mnogo kom po- fled lici na siciljansku (Setimo $e reét Leonard Sa8e). ‘analiza vlasti, "na mestu gde se ona ispoljava, pokazu je da dr’avu treba ruzmatrati sa stanovista postojecih pol tickih praks, bz ugla francuskog centralizma, Korzika mo- Ye ingledati kao izuzetak’. iz ugla antropologiic oma je, pak, oligenje sprege tzmedu dva naéina razmistanja i poli Uckog delanja, Prema tome, ne treba w analizi suprotsta- ‘att savremeni politiki sistem ostryskim osobenostima Zaostalim iz daynina, kao dve razligte ravni od Kojih bi pr: va morala najzad da se nameine drugoj, previada i konad- Antropologija dréave 123 no Je ugusi. Naprotiv: sve navodi na zakljudale da se ta dva pola wzajamno snaze | potkrepluja. Upeavo taj njihov slo- sent odnos zasluzuje padijivo ispitivanje, jer uslovljava po- sebne oblike lokalne vast i ponasanja. TU sasvim racliitom smislu, {10 je aaa druga primed- ba, prouéavanje Klijentelisti¢ke organizacije moze za. poll tickog analitiéara imaté ulogu sliénw ono} koju su Baslaro- tt Bpitivanja imala 2a privodne nauke. Bilo da smo éinov- hhi u sluZbi drzave ilt pak njeni nezavisni analitigari, kor- fikanski primer ne smemo smatrati izuzetkom { anahro- ‘him egzoticnim vidom politike: jer, to mozda svedodt o inasoj nesposobnosti da opemo situacie ede je ispreple- {enost najvaznija, Tome nasuprot, nastojanje da se visenje ‘last { njena ukorenjenost u socijalne odnose razmatraju Hlozcnom prepletu drusiva i kulture, omoguéava nam da polje razumemo politiku: ne kao zasebn oblast vee kao kei stalizeiju delatnosti vobligenih kulturnim kodom, koji ma Samosvojan naéin uslovijava ponasanje Hudskih biéa, Vlast i predstavnitki sistem Prema tome, prouavanju politike w nasim drustvima reba pristupiti iz ugha isprepletenosti svih deustvenih dt menzija, to { jeste bilo usmerenje antropologije od sami posetska do danagnjih dana, Da bismo ispitall kako je Vist ukorenjena unutar drustva, 1 da bismo shalt tz tra kako jedni judi vladaju deugima, treba opisati uslove nnastanka te vlasti te sposobnostt viadanja koju, uw demo- Kratskom uredenjy, izrwava pojam politkog. predstay- nigkog, sistema, Tu se pak rwiluzimo od M. Fukoa w dve fadke: on s jedne strane izriéito odbacuje problematika predstaynighog sistema, utoliko Sto ona u sebi sadrzi me- {aliziku temelja i prirode vlasti sa dva bona pitanja: "Sta je