7, Televizija, reklame i konstrukcija postmodernistickog identiteta Prema antropoloskom i socioloSkom folklora, u tradicionalnim drustvima identitet osobe bio je fiksi- rran, stabilan i postojan. On je bio izraz unapred odre- donih drustventh uloga i tradicionalnog mitskog siste- ma, u kome su postojale orijentacija i religiozne ‘sankeije pomoéu kojih je Sovek definisao svoje mesto uw ssvetu, otro ogranitavajuéi podrugja razmislianja i po- naganja. Ljudi su se radali i umirali kao élanovi odre- done grupe, ili évrsto ustanovlienog porodiénog siste- ma, a pravei kretanja jednoga plemena ili grupe, ii odredene lignosti, bili su unapred odredeni. U premo- dernisti¢kom drustva, identitet nije bio problematiéan i nije bio predmet razmatranja ii diskusija. Stoga poje- dinci nisu prolazili kroz krize identiteta, niti ga radi- kkalno menjali. Covek koji je bio lovac i élan plemena sticao je svoj identitet na osnovu tih uloga i fankeij. U modernom dobu identitet postaje fleksibilan, viestran,liéan, dobija povratno dejstvo i postaje pod- ofan promenama i inovacijama.t Pa ipak, on je i u TO Mentitets 1 modernizm, viet: Berman 1982, kao fesje uw: Lash and Fuedman 1002.0 disursima moderns, vie ftw Antonio and Keller u pripremt, Ja ovde shvatar moder nizam iso eps brah promens, invade, negachje earoe sve anja novog, proces poveran sa industrskim kaptalizmom, ‘emokratsita revolucjama, urbanieaciom # druftvenom 1 ki {rnom difereneljjom, Potujus kowveneye moderne drasvene cori, pretpoctavijam da posta raalika medu modaraistckog 381modernom vremenu takode povezan sa drutvom i rugim pojavama. Teoretiéariidentiteta, od Hegela do Dé. H. Mida, Cesto su opisivali liéni identitet u smislt uzajamnog prepoznavanja, kao da netiji identitet za- visi od spoznaje drugih, u kombinacii sa samovredno- vanjem ove spoznaje. Ipak, obliei identiteta u moder- nom drustvu i dalje su relativno postojani i fiksirani, identitet je i dalje povezan sa ogranigenim opsegom uloga i normi; jedna osoba moze biti majka, sin, Tek- saéanin, Skotlandanin, profesor, socijalista, katolik, lezbijka ~ ili, €e8ée, kombinacija ovih drustvenih uloga i moguénosti. Identitet je u tom smislu i dalje relativ- no stabilan i ogranigen, iako se graniee moguéih iden- titeta, ili novih identitete, stalno prosiryju. Zaista, u modernom druétvu, do izrazaja dolazi samosyest; potinje preispitivanje drustvenih uloga i ‘moguénosti, kao i udaljavanje od tradicije (Kolb 1966) Sopstveni identitet mozemo birati i graditi - a 2atim iznova graditi - u skladu sa izmenjenim moguénosti- ma, koje se prosiraju ili ogranigavaju. Moderan natin Zivota, medutim, uveéava i zavisnost od drugih osoba, jer kada su moguénosti izmene identiteta veée, mora: ju nas priznati i drugi da bi na’ identitet bio drustve- no prihvaéen i vrednovan. U modernom dobu jos uvek postoji struktura interakeije sa drustveno definisanim i dostupnim ulogama, normama, obiéajima i ogekiva- njima, koje moramo odabrati i reprodukovati da bi- smo u kompleksnom procesu wzajamanog priznavanja stekti sopstveni identitet. Na taj naéin, u modernom dobu drugi ljudi postaju éinioci identiteta jedne osobe, ‘Kao posledica toga, u kasnom modernom dobu karal- ter zavisan od drugih osoba postaje prepoznatlivi tip Lignosti, buduéi da ‘njegovo priznanje, a samim tim i ‘moguénost uspostavljanja litnog identiteta, zavisi od ddrugih (Ricsman et al. 1950). premodernistickog druste, ali pi tome ne tro zaboravit da ta Everrazlixe prodstavjau idaalne ipove, koji nnglsavajuedredene aralderitibedrustvenog pretha,» pondkad prktvay elena [382 U modernom dobu identitet tako postaje isto- vremeno liéni i teorijski problem. U okviru teorija identitets, kao i medu njima, javliqiu se odredene ten- zije, kao i kod modernih lignosti. S jedne strane, neki teoreti¢ari definigu ligni identitet u'smislu eustinskog sopstva, unutraénje i samodefinisuée sustine koja éi- ni jednu osobu. Od Dekartovog kogita, preko Kanto- vog i Huserlovog transcendentalnog ega, Koncepta razuma koji se javlja u periodu prosvecenosti, pa sve do nokih savremenih teorija, identitet je shvaéen kao neéto suétinsko, sadrZajno, jedinstveno, fksirano i fundamentalno nepromenljvo. Pa ipak, drugi moder- ni teoretiéari pretpostavljaju nepostojanost sopstva (Hum), il shvataju sopstvo i identitet kao egzistenci- Jalni_ projekat, kao stvaranje autentitne lignosti (Kjerkegor, Marks, Nige, Hajdeger, Sartr). Egzistenci Jalistigko sopstvo je uvek krhko i njegovo odréavanje zahteva posveéenost, odluénost i akeiju, sto znadi da jo stvaranje identiteta ogzistencijalni projekat svakog pojedinea. Anksioznost takode postaje tipitan dozivljaj mo- dernog biéa. Covek, naime, nikada nije siguran da je napravio pravi izbor, da je odabrao svo) ,istinski* identitet, ili, ak, da je uopste sazdao svoj identitet. ‘Moderna lignost svestia je Konstruktivne prirode iden- titeta, kao i cinjenice da uvek mote po sopstvenoj Voli ‘menjati ili modifikovati svoj identitet, Anksioznost se javja iu vezi sa priznavanjem i vrednovanjem liénog identiteta od drugih. Zatim, moderno doba takode podrazumeva i proces inovacije, konstantnih promena inovina, Prema nekim formulacijama, moderno doba ‘oznaéava unistenje prethodnih formi Zivota, vrednosti i identiteta, u Kombinaciji sa stalnim stvaranjem no- vih (Berman 1982). Iskustvo modernité je iskustvo no- vvog, iskustvo neprestanih promena, inovacija i prola- znosti (Frisby 1985). Ligni identitet moze postati prevaziden, ili suvigan, ili moze izgubiti drustvenu, ‘vrednost. Na taj nagin dsoba mode da dozivi anomiju, stanje ckstromne otudenosti, kada vise ne oseéa da pripada ovom svetu. 383|Nasuprot tome, identitet osobe mote se tako is- Jeristalisati | uévrstiti da nastupe monotonija i dosada. Covek postaje umoran ad svog Zivota, od sopstvene li rosli. Upleten jeu mrofu drustvenih uloga, o8ekivanja odinosa. Cini mu se da noma islaza i moguénosti pro- ‘mene. Ii se, pak, osoba gubi u mnostva razlcitih, po- nekad i protivreénih uloga, tako da vige ni sam ne Za ko jeu stvari. Zbog aveya toga, identitet a modernom dobu postaje sve problematignji ai samo pitanje iden- titeta javlja se kao problem. Zaista, problem: lignog identiieta, samoidentiteta ii kre identiteta mogu na- stati i postati predmet briga i rasprava jedino u dru- stvu u kome je identitet povezan sa anksiounoséu. Kod tcoretigara samoidentiteta Sesto se javlia anksiounost (Kjerkogor, Hajdeger, Sartx) abog krhkosti identiteta, pa detaljno analizraju ta iskustva i drustvene snage koje podrivaju i ugrodavaju lgn identitet Identitet jo u modernom dobu takode povezan i sa individualnatés, sa razvijanjem jedinstvene liéno- sti, Dok je ranije identitet bio u funkeil plemena, geu- pe ili kolektiva, u modernom dobu on je u funkeij Stvaranja specfiéne liénosti. U potrosackom i medi skom drustvu, koje nastaje posle Dragog svetskog ra- ‘a, identitet so sve vise pavenuje sa stilom, stvaranjem imid2a i iggledom. Cini se da svi pokusavaju da stvore sopstveni izgled, sili imid da bi iegradili sopstveni ‘dentitet, promda, paradoksalno, mnogi od ovih mode- la sila i izgleda potien iz potroseéke kulture, tako da individualnost w savremenom potrofaékom drustva dobija posredno znaéenje. ‘U modernom druétva identitet zavisi od toga na ‘oii natin stvaramo, opazamo, interpretiramo i pred stavljamo sebo, sebi i drugima, Kao Sto je ranije reée- no, 2a neke teoretitare identitet predstavija otkrige i afirmaciju unutrainje sustine Koja adreduje Sta ja jo- sam, dok je 2a druge konstrukeja i kreadia, stvorena na osnovt dostupnih drustvenih uloga i materijala Savremena postmodernisti¢ka misao je uglavaom od- hacila eseneijalisticko i racionalistigko shvatanje iden- titeta, i zasnovana je na konstruktivistickim shvata i384 njima, koje, medutim, problematizuje. Zbog toga je je- dan od ciljeva u ovom poglaviju da se objasni kako je identitet formulisan u postmodernistiéko} teoriji i ka- ko se konstruige u savremenim formama kulture. Osnovno pitange jeste da li je identitet suitinski razli- Git u takozvanim postmodernistigkim drustvima, i da 1i zaista postoji razlika izmedu modernizma i postino- dernizma, odnosno modernisti¢kog i postmodernistié- kog identiteta, Identitet u postmodernistickoj teoriji Iz postmodernistitke perspektive posmatrano, Uuporedo sa sve bréim razvojem i veéom kompleksno- ‘Séu savremenog drustva, identitet postaje ave nesta. Dilniji i sve krhkiji. U takvoj situacii, diskursi post- modernizma problematizuj sam pojam identiteta, tyrdesi da je on samo mit i iluzija. I kod modernistic- ih teoretitara, poput onih iz frankfurtske Skole, kao kod Bodrijara i drugih postmodernistiékih teoretiéa- ra, Gitamo da se autonomni, samokonstitutivni subje- kat, kao postignuée modernih lignost i kulture indivi- dualizma, fragmentira i nestaje, Sto je posledica rustvenih procesa koji dovode do ujednaéavanja indi- Vidualnosti u racionalizovanom, biroksatizevanom i potrosaékom masovnom drustvu i medijsko} kulturi? Poststrukturalisti su, medutim, napali i sam pojaim subjekta i identiteta, tvrdeéi da subjektivni identitet sam po sebi predstavija mit, konstrukedju jezika i dru- Stva, predeterminisanu iluziju da je lignost gaista sa- ddréajni subjekt, i da zaista poseduje fiksirani identitet (Coward and Bilis 197; Jameson 1983, 1991). 70 analizama opadenja indvdualizma koje je sprovela Srankfurska skola, vide us Kellner 1980.0 raja went: tu postmodernisna,videti ws Baudellasd 198%a, 1685), 1883 Jameson 1985, 1854, 1981 | deuge tekstove 0 koma govern hasta, 385)Na osnova svoga toga, javliaju se tvrdnje da jew postmodernisti¢iaj Kulturi doslo do dezintegracije su- Djekta u bujieu euforiénog intenziteta, fragmentiranu inepovezanu, i da decentralizovana postmodernisti¢= kka lignost vige ne dodivijava anksioznost (dok histeri- js postaje tipigna postmodernisti¢ka psihicka bolest) i ne poseduje dubinu, sadrigjnost i kohereneiju koja je Dila ideal, a ponekad i dostignuse modernistigkog biéa (Baudrillard 1983¢; Jameson 1983, 1991). Postmoder- nistigki teoretiéari tvrde da su subjekti implodirali u mase (Baudrillard 1989b), da fragmentirani, nepove- zani i diskontinuirani vid iskustva predstavija funda- mentalnu karakteristiku postmodernistiéke kulture, ako u njenim subjektivistickim dozivijajima, tako iu tekstovima (Jameson 1983, 1991). Tvrdi se dau post- ‘modernistigkom medijskom i informacijskom drustvu, lignost u najboljom sluéaju predstavlja ,termin u ter: minalu" (Baudrillard 1983e), ili kibernctizovani efe- kat ,fantastiénog sistema kontrole" (Kroker and Co- ok 1986). Delez i Gatari (Deleuze and Guattari 197) slave Sizoidnu, nomadsku disperaiju fudnje i subjelk- tivnosti, veliéajué upravo slom i disperziju moderni- stitkog subjekta. Prema ovim teorijama, identitet je izrazito nestabilan, a u neki postmodernistiékim te- orjjama on éak potpuno nestaje sa ,postmodernistitke scene” gde: ‘Televiziska lignost predstavlja elektronsku indivi «duu par excellence, koja wwe sto se moze dobiti, dob. fd medijskih predstava: tri identitet, kao poteo: Fad u drustvn spektakla; galaksiju hiperfibriranih raspolodenja.traumatizavano serjako bie, (Kroker and Cook 1986: 274) Mnoge od postmodernistiékih teorija postavljaiu ‘medijsku. kultura w privilegovani polozaj, kao popriste imploaije identiteta i fragmetacije subjekta. Ipak, malo je dubinslih studija medijskih tokstova i njihovih efe kkata iz ove perspektive, Sa izuzetkom Daeimsona (vide- ti u: Kellner 1989¢), retko je Koji vazan postmoderni- 386 stidki teoretiéar izveo sistematiéna i doslodina ispitiva- nja konkretnih tekstova i prakse popularne medijske ‘kulture. Na primer, Bodrijarovi povremeni Komentari o konkretnim sadriajima medijske kulture izwzetno su povrint i fragmentarni, kno i oni kod Deleza i Gatarija, (premda opiimno pike o filmu, Delex ne daje nikakwu postmodernistiéku teoriju 0 njemu). Fuko i Liotar su gotovo u potpunostiignorisali medijsku kultura. Tako- de Kroker i Kuk (Kroker and Cook 1988), iako daju de- talfna tumagenja sayremenog slikarstva, j oni u svojim istradivanjima postmodernistiéke scene zanemaryju konkretne studije medijske kulture (mada i oni, @ la Bodrijar, pripisuju ogromnu moé medijima u konstitui- sanju ,postmodernistigke scene"). ‘Na primer, film Zgodna Zena opisuje Kijuému ulo- gu imidza u konstrukeiji identiteta u savremenim éru- Stvima, Prostitutka iz radnitke klase (koju igra Diuli- Ja Roberts) sreée korporacijskog Prinea iz bajke (koga ‘lumi Riard Gir), i transformige se ia obigne uligarke 4 supermodernu lepoticu. Ova} film ilustraje proces samotransformacije uz pomoé mode, kozmetike, dikei- Je i stila, pokazujuei u Kolikoj meri identitet w savre- ‘menoj kulturi zavisi od imidéa i izpleda. Regultat tran- sformacije lika DZulije Roberts jeste nova lifnost, novi identitet koji joj omoguéuje da zadr¥i svog muskarea i postane uspedna na tréistu imidia i identiteta, Poruka filma je da, ukoliko elite da postanete nova osoha, transformigete sopstveni identitet i postanete uspetni, morate obratiti padnju na imidZ, stil i modu. U ovom i narednim poglavijima ispitujem neke popularne sadréaje, nesto detaljnije nego sto je to Uuobigajeno u brzim postmodernistiékim prodorima w_ medijsku kulturu, razmatrajuéi Sta nam oni govore 0 identiteta u savremenim drustvima. Mo) izbor nije ni- 70 nekim drugim pokutjima anstize postmodernizma { popularne kulture, vides lanke u Journal of Communication Tnguive, Vol. 10, No. 1 (1986) Vol 10, No.2 (1968), Sern Vol. 28, No. 21987); Keplan 1987; Rows 1968; Connor 1989, 2 iio seam: 2831; Htehoon 1989 107 387|malo sluéajan i simptomatiéan jo za ono Sto se obiéno smatra najizrazitijim karakteristikama postmoderni- ‘ke kulture: obilje i raznovranost predstava bez du- binskog sadréaja; sjaj i intenzitet visoke tehnologije; stapanje i implozia form; kao ieitiranje i ponavljanje prethodnih predstava i formi. Predmet mojih razma- tranja biée predstave identiteta u popularnim televi- zijskim serijama kao to su Poroci Majamija, koja se esto uzima kao primer simptomati’nog postmoderni- stickog medijskog teksta, kno i reklame za cigarpte, koje su joé uvek relativno neistrazene u postmodern stiskoj teorii, ali koje pokazuju ncke zanimljive pro- mene u savremeno} produkeiji imidza. U eelini, ove stuelje bi trobalo donekle da rasvetle dinamiku identi- teta u takozvanim postmodernisti¢kim drustvima, ‘Moj prikaz identiteta u savremenom drustva i ‘kulturi predstavijaée, medutim, kritiku nekih sustin- skih tvrdnji postmodernistigke teorije. Kritikujem ono ‘to smatram jednostranim i noprimerenim postmo- dernistidkim stavovima o savremenoj kulturi, 1 Sto, ta kode, smatram ogranitenjima preterano formalistiéke postmodernistidke analize. Takode, dovodim w pitanje twrdnje 0 postmodernizmu kao 0 koncoptu koji savre- ‘menu kulturu shvata kao colinu, i zavravam nekim keritigkim komentarima 0 samom koncoptu postmo- dernizma kao nove epohe u istoriji i dominantnog w sferi kulture. Televizija i postmodernizam Dok se postmodernizam u umetnosti Sesto tu ‘mati kao reakcija na modernizam,' na optereéujucu, clitistidku kanonizaciju dela razvijenog modernizma, postmodernisticki elementi na televiziji predstavljaiu ‘odgovor na realizam i sistem kodiranih Zanrova (ko: © modernizma w umetnosti, vide dius u getvtom poglasja, Ove koristim Fermin emodernisam” ysl nina timetaigkih praks, ee of da tore inovacye w umetnoat, | Form sty sadeaj, @ he ou zapoele sa Bodlerom srdinom Alevetiestog veka | nastavJaju ae ave do Madone, 388 ‘modijo, sapunske opere, akcioni/avanturistiGhi Zanr i ‘ako dalj) koji deinigu sistem komereijalne televizije 1 Sjedinjenim Driavama. U tom smislu, pojava post- modernizma na televizji oda je napada na realizam i Zanrove koje je modernizam ranije napadao. Moder- niaam nikada nije uze0 maha na televaii, narodito wu njenom komereijainom vidu u Sjedinjenim Driavama =a Koji jeu kulturnom smislu u velikom delu sveta hhegemonijski, Umesto toga, komerejana talovizia se proteino rukovodi estetikom reprezentacionog reali zm, slika i priga koje krivotwore stvarnost, pokusava- judi da stvore ofekat realnosti (Kellner 1980). Neumo- Ijivi reprezentacioni realizam televizije takode je podreden narativnim kodovima, priganju priga, i kon- ‘encijama visoko kodiranih Zanrova, Komereijalna te- levizja ustanovljona je kao zabavni medi i njeni stva- raoei otigledno veruju da publiku najbolje zabavijaju price, naracije ¢a poznatim i prepoznatljivim ikovi- ‘ma, inearni zaples, konveneij i poruke, kao i ustalje- 1 Fanrovi. Verovatno je estatsko siromastvo ovog me- dijarazlog zbog kojeg ga teoretigari kulture prezira, a ‘oni koji imaju drugaéii estetski ukus i vednosti nazi- ‘aju ,prostranom pustinjom* ‘Ako je u weéem del istorije tloviije najvaznia bila naralja,odnosno priga, na postmodemistidkoj te lovieit imi esto preuaima centralnu ulogu naratje Neki tvrde da so u emisijama koje se Sesto nazivaju _=postmodernistigkim* ~ muziékim spotovima MTV-ja, Borocima Majamija, Max Headroomu, reklamama vir soke tehnologije i tako dalje—javija nov iged i oseéaj, nosilac maéenja je oslohoden, i imidz prewzima znaéa} haracje, a upotathive i izrazito investagene estetske slike odvajaju se od telovinijske naracj i postaju cen- tar fascinacje, uzivanja i zadovoljstva, intenaivnog, al fragmentarnog i prolaznog estetakog dozivjaa Tako u avom Konvencionalnom postmodernistit- om stavu ima istine, takvi opisi su ipak w izvesno} meri varjvi, Narodito se protivim uobiéajenom stavu da je postmodernisti¢ka kultura imidéa fundamental- no povréna i jednodimenzionalna, Za Diejmsona, post 389)modernizam znaéi ,pojava nove vrste plitkosti, odno- sno nedostatka dubine, novu vrstu povrénosti u najbu- kkvalnijem smislu ~ Sto je mo2da najizrazenija formalna kkarakteristika celokupnog postmodernizma" (Jame- son, 1984: 60). Prema Déejmsonu, ,gubljenje oseéa- nja" u postmodernisti¢koj kulturi imidza odrazava se 1 postmodemistickim lignostima, koje su navodno lie- ne inrazajne energije i individualistikih karakteristi- ka modernizma i modernistitke lignosti. Ovde se tvedi dda su i postmodernistiéki tekstovi i postmodernistiéke lignosti bez dubine, plitki, povréni i izgubljeni u inten- zitetu | ispraznosti trenutka, bez sadrZaja i znadenja ili ovezanosti sa prosloséu, ‘Takvi, jednodimenzionalni_postmodernisticki tekstovi i liénosti dovode u pitanje kontinuirani znaéaj hermenoutitkih dubinskih modela, kao Sto su marksi- stigki model sustine i pojave, istinske i laine svesti, ideologije i istine; frojdovski’ model latentnih i mani- festnih znagenja; egaistencijalisticki model autentié- nog i neautentiénog postojanja; i semiotiki model ‘oznaGenosti i canatenog. U eelini, postmodernizam na ‘aj naéin oznagava smrt hermeneutike; umesto onoga Sto je Riker (Ricocur 1970) nazvao yhermeneutikom sumnje" i polisemignim modernistigkim éitanjem kul- turnih simbola i tekstova, pojavijuje se postmoderni- stigko stanoviste, prema Kojom ispod povrine teksta ‘nema nigega, ni dubine ni viSeznaénosti koju bi lritié- ‘ko ispitivanje moglo da otkrije i objasni. Iz ovog postmodernistitkog prikaza tekstova i lignosti sledi da bi postmodernisti¢ka teorija kulture trebalo da se zadovoli time da opige povréinu ili formu kulturnih sadréaja radije nego da traga za znagenjem ili smislom.* Nasuprot takvom formalistiékom i anti- hhermencutidkom postmodernistigkom tipu analize, po- ‘vezanom sa pretpostavkom 0 plitkoj, postmodernistis- oj kulturi imidéa, ja se zalazem za studije kulture kkoje se zasnivaju kako na postmodernistikim, tako i # Ovaive antihermeneutitke posicle rane sv zastpal Sontag 1969.1 Barthes 1975 390 za drugim kritigkim teorijama, sa ciljem da analiziraju i imidi # znagenje, i povréinu i dubinu, kao i politika i erotiku kulturnih sadréaja, Zbog toga tvrdim da inter- protacija i analiza imidia, naracij, ideologije i mate- ja i dalje ima svoje mesto, €ak iu analizi onih teksto- va koji se smatraju paradigmom postmodornistiéke kulture - iako su i analiza forme, povréine jizgleda ta- kode vaini. U daljom tekstu twrdim da su slike, frag- ‘menti i naracjja medijske kulture zasiéeni ideologijom i polisemignim znaéenjima, i da zbog toga ~ nasuprot rnokim postmodernistiékim pozicijama (Foucault 1977; Baudrillard 1981; Deleuze and Guattari 197) ~ ideolo- ‘kvtika i dalje predstavlja vazno i neophodno orui- je u nagem kritiskom arsenalu (@iskusiju o ovim pita- njima videti u drugom poglavjw) sim toga, deleo bih da se distanciram od jo8 jed- nog postmodernistiGkog stanovista; ovaj stav, Kofi povezuje sa Bodrijarom (Baudrillard 1983b, 1983c), jeste da je tolevizija obiéna buka w postmodernisticko} ‘ekstazi, dsta implozija, crna rupa u Kojoj sva znasenja iiporuke nestaju u vrtlogu i kaleidoskopu radikalne se- ‘ijurgiie, neprestanog rasipanja slika i informacija do ‘taéke potpunog zasicenja, inereij i apatije. Pri tome se znadenje gubi i samo faseinacija pojedinim slikama tre- peri i bljesne u medijskom pejzazu, u kojem viSe nijed- na slika nema bilo Kakvih odredenih efekata, i u kojo} velika koligina slika koje se brzo smenjuju stvara post- -maodernisticko stanje svesti. Takode, slike prolecu ta- kkvom brainom da gube bilo kakvu znaéenjsku fukeju i ‘odnose se samo na ostale slike ad infinitum. Konaéno, ‘ovo umnozavanje prizora dovodi to takvog zasi¢enja, apatije i ravnodusnosti da jo gledalae zauvek izgubljen u fragmentarno igri ska, sliénoj beskonaénim odrazi- ‘ma t ogledalu i besmislenim, povrsnim imidima. ‘Nema sumnje da se televizija moze posmatrati kao povréna, jednodimenzionalna pustinja povrénih slika, i da moze da funkeionige i kao najohignija buka bez smisla i znaéenja, Mozemo, takode, postati proza- sigeni ~ ili ravnoduéni ~ prema toku, brzini i intenzi- tetu slika, tako da znagenja tolevizije mogu biti poti- 391