klase/ sloja u hijerarhijidru5tva.To znadidaje utvrdenidru5tveni PavleNikoli6
ja
karakternajvi5eukorenjenu donjim dru5tvenimslojevima,a naj-
manjekod pripadnikaelite,Da li to podrazumeva da ovaj karakter
primarnoima defanizvnui kompenzatornufunkciju?Da Ii su pri-
padnicipolitidke i delom intelektualneelite protekledecenijena-
cionalizamisticali iskljudivoinstrumentalno i iz demago5kihi ma-
nipulativnih razloga?Dali za njih vaZi neki drugi (recimo,vi5e
liberalni i emancipatorski dru5tvenikarakter)i moZeli se koncept
dru5tvenogkarakterauopSteodrZatiako u odrerlenomdru5tvunije
jedinstvenfenomen?Staje sa zakonito5iuugledanjaniZihklasa
na vr5e ako je dru5tvenikarakterrazvijeniji t bazi nego u vrhu
druitva?
Postavljase pitanje i Staje su5tinautvrdenogdruStvenog
karakterai kako ga nazvatr,madaje odigledno,Stoautori i kon-
statuju,da su njegovemarker-varijableautoritarnosti tradiciona-
lizam. Postojili nekaSirakategorijakoja obuhvataova dva glavna
obeleZjai niz drugih,ukljudujuiii onakoja nisuistraZivana? Da Ii
je redo nekoj vrsti kolektivizmaili dak ,,primitivnogmentaliteta"?
Da li su autorisamootkrili deo sindroma,,zajednldkih vrednosti"
(Parsons),koje upuiuju na procesnedovr5enemodernizacije?Ili
je u osnovi svegaovoga ipak jedan psiholo5kifenomen,rzuzetno
vaZanupravoza dru5tvou tranziciji- netolerantnost? Najzad,kako
tumaditivelike indvidualnerazlike unutaristog drudtvenogslo-
jalklase u pogledu ukorenjenostidruStvenogkaraktera?Koncept
individualnihraziika u diferencijalnojpsihologijiozbiljnoje uzdr-
mao ditavuideju nacionalnogkaraktera(edna verziladruStvenog
karaktera)jo5 ranih pedesetihgodinaovog veka,Naime, destose
pokazujeda su raziike o kojima je red veie unutargrupe negoiz-
medugrupa,pa bi glavnezakljudkeovog istraZivanjatrebalopro-
veriti u populacijamaokolnih zemaljajer je poznatoda su tradicio-
nalizami autoritarnost, na primer,izrazitii u Albanaca,Makedo-
'a naca,Grka,Bugara,Rusaitd.
C Bez obzira na neka pitanja i nedoumicekoje istraZivanje
z tzaziva,ovaj nauini poduhvatzasluZujepunupaZnjui istraZivadai
o ustavaautornalazi u tome Stoustav ,'utvrdujegranicemogudnoj o
I
r,i
teoretidarai kao Stoje redeno,bi6e nezaobllazanu bududim is-
traZivanjima.Nalazi posedujui znatnuaplikativnuvrednostza one
= ,,druitveneinZenjere"koji imaju sluhaza objektivnusliku dru5tva.
2t6
Rccenzi.
Pravnifakultet
Bcograd
Kostaeavo5ki, USTAVKAO JEMSTVOSLOBODE
()GLEDI O USTAVUI USTAVNOSTI)*
Nova knjiga koju prof. Kosta Cavo5kipredajejavnosti svo-
jorn sadrZinomi vredno5iuprivladi intzetnu paZnju.To je knjiga
koja, kao retkokoja druga,ima vi5estrukoznadenjei ditaocupruZa
visestrukukorist.Ona predstavlja,u svojim razlidittmdelovima,
istovremenoi naudnirad i vaZanteorijski doprinosproudavanju
odredenihustavnihpitanja,dragocenukomparativnustudiju,celo-
vitu i studioznuanalizupraksena odredenimpodrudjimapoiitidkog
L\vola,kaoi pronicljivu i argumentovano prezentiranujednu vrstu
parlamentame hronike.
Pisanau vremedubokekrize dru5tvaposleraspadabiv5e
Jugoslavije,a u uslovimaekonomskogdebaklai politidkog beznada,
ovaknjigaje, u veiem svomdelu,vrednoi autentidnosvedodanstvo
razvolapostkomunistidke Pisanaizvanrednim
srbije (i Jugoslavije).
stilom,jasnimi Zivopisnim,destoi polemidnim,knjiga prof' Ca-
voSkogpleni paZnjuditaoca,pa i to doprinosida se ova knjiga ne
ispu5taiz ruku sve do njene poslednjestranice'Sve to govori,
razumese, u prilog potrebeobjavljivanjaove knjige, pa sam i
siobodanda je svesrdnopreporudimizdavaiu.
Inade,knjigu dinedetiridela.Pisanesejistidki,sa dubokim
poniranjemu pravnui filozofsku suitinu ustava,saSirokomlepezom
iazliditih shvatanjajoS od drevnih antidkihvremena,prvi deo c
(,,Ustavkao jemstvoslobode"),nesumnjivopredstavljadoprinos >aF
teorijskoj obradi pojma ustava.Pravo znndenjei bitnu vrednost f
samovoljivlasti i zajemdujeslobodu,a time i samuvlast dini legi-
timnom." Upravo to mu i dajeza pravo da zakljudida je,,ustav rc
jemstvoslobodeili nijeustav". N
c
J
* Institutza tilozoiljui druitvcnutcoriju/"FilipViSnjiC"'Bcograd,1995'
str.242.
 Drugi deo (,,Socijalistidka,ustavnost. neslobode,,),pred_
stavlja,verovatno,najcelovitiju studiju o stanjuprava i sloboda,
kao i ustavnostii zakonitosti,u socijalistidkimzemljamai to ne
samou na5ojnaudnojliteraturi.proi-.iavo5ki vrlo preciznoi na
iznijansiraninadinanalizirane samoodredenaustavompredvide-
na ogranidenja,odnosnooduzimanjazajemdenihprava i slobocla
(bilo putemop5tihformulacija,bilo na preiutannadin),vei i ditav
pravni instrumentarijkojim se,naZalost,vrlo efikasnovrdilo suZa-
vanjepravai sloboda- putemdavanjablankoovla5ienjapotonjem
zakonodavcu,putem retroaktivnostizakonai analogije,utvrdiva_
njem nedovoljno odredenihzakonskihdefinicija krividnih dela,
itd. Ukazivanjemna dinjenicu da su partijski programi, statuti i
tekuia politika vladajuie strankeimali veiu vaZnostod ustavau
samojpraksii da su oni bili osnovaza tumadenjeustavai njegovu
primenuu praksi,kao i delovanjetajnihuputstavai sl., autorrizot_
kriva stvarno,pogubnostanjeprava i slobodau bivsim sociiali-
stidkimdrZavama.
Sadinjenod dlanakaobjavljenihu periocluocl 19g9do 1993
(narodito1992i 1993),tre6ideo (,,postkomunistidka
,ustavnost,u
Jugoslavijii na njenim razvalinama,,),predstavljaoitru kritiaku
analizupropadanjabiv5e Jugoslavijei stvaranjai podetkafunk_
cionisanja,,tre1e"Jugoslavije,kao i razvojapostkomunistidke
Sr-
bije. Zasnovanana objektivnoi pronicljivo sagledanimclokumen-
tima, dogadajimai pona5anjimastranakai pojedinac?,oua analiza
ostajekao dragocenoi po5tenosvedodanstvo
jednog te5kogvre_
mena.
U prezentacijistvaranja,,tre1e"Jugoslavije,njen Ustav i
ustavneinstitucije se prikazuju u pravom svetlu,pa ditalaclako
sagledavasudbinskiproma5ajte Jugoslavije,nelegitimnostnjenog
Ustavaza koji je s pravomredenoda je pisan ,,po narudZbinf.,t1-.
da je ,,zanatskarukotvorinaza prepoznatljivumu5teriju,,(Stoje,
uzgredredeno,sludaji sa UstavomSrbije od 1990modeliranom
premalidnostiaktuelnogpredsednika ove Republike).
.U
J U nizu mnogobrojnihneustavnihi nasilnidkih postupaka
v sada5njihvlastodrZaca u Srbiji, o5tropero profesoraiavo5kog su
z
rylvukli naroditozloupotreba postupakaza izmen:uUstavaSrbije,
'l
ali i ni5tavostizvr5eneizmene,brutalno gaLenjeusta'ne odredte
premakojoj predsednikRepublikene moZe da vr5i drugu javnu
funkciju, neustavnoogranidavanjepasivnogbiradkogprava za izbor
218
predsednikaRepublike,neustavnostZakonao izmenamai dopu-
tamaZakota o izboru saveznihposlanikau Veie republikaSavezne
skup5tinei neustavnostizbora 20 poslanikau pomenutoVeie,
bojaZljivostUstavnogsudaSrbije sramotnoizneverivanjesopst-
venog zadatka,itd.
Ako je analizanavedenihakata,dogadajai pona5anjadovela
autorado zakljudkada je za postoje6ireZim karakteristidnoda
,,siladini pravo",da ,,samodr5cima niStanije zabranjeno"da ,,volja
samodrSca ima snaguzakona",da se surovopostupasaopozicijom,
i sl., ona mu je pruZila,istovremeno,i priliku da iznesesvoja
energidnazalaganjaza demokratiju,za ustavnajemstva prava i
sloboda,za nezavisnostsudstva,i dr.
Zavr(ni, detvrti deo (,,Prividni parlamentariz1m"),kojim se
zaokruluje problematika ove knjige, tretira dogadaje i pojave u
na5emparlamentarnom Zivotu.Vrlo istandanomanalizom,sa smi-
slom za poniranjeusuStinustvari,ustvariagonijuparalamentamog
iivota u zemlji, pa mu to i daje za ptavo da taj tzv . parlamentarizam
duhovitonazove,,suz(tj. iut!) parlamentarizam".Upravo pona5anje
vladajuie i ostalih stranakapovodom glasanjao poverenju re-
publidkoj vladi (1993),zloupotrebaskup5tinskeve6ine,ogranida-
vanje raspraveu Skupitini, zloupotrebeu zakljudivanjurasprave,
kao i drugevrste gaZenjaposlovnidkogreda u Skupitini, itd., su i
posluZileautoruza dono5enjenegativnihzakljudaka,ali i za uka-
zivanjena pravo znadenjei vrednostparlamentarnogpostupkai
pravila u parlamentarnom Zivotu.Kritidki osvrt na delovanjeopo-
zicije je, takoile,za autorabila prilika da iznesesvoje stavoveo
pravom zadatkui smislu postojanjai delovanjaopozicije.Pouke
koje ditalacmoZeda izvudeiz ove knjige o parlamentarnom Zivotu
i opoziciji dinenjenuposebnuvrednost.
=
a
a:
:
j
o
i
219
 Drugi deo (,,Socijalistidka,ustavnost. neslobode,,),pred_
stavlja,verovatno,najcelovitiju studiju o stanjuprava i sloboda,
kao i ustavnostii zakonitosti,u socijalistidkimzemljamai to ne
samou na5ojnaudnojliteraturi.proi-.iavo5ki vrlo preciznoi na
iznijansiraninadinanalizirane samoodredenaustavompredvide-
na ogranidenja,odnosnooduzimanjazajemdenihprava i slobocla
(bilo putemop5tihformulacija,bilo na preiutannadin),vei i ditav
pravni instrumentarijkojim se,naZalost,vrlo efikasnovrdilo suZa-
vanjepravai sloboda- putemdavanjablankoovla5ienjapotonjem
zakonodavcu,putem retroaktivnostizakonai analogije,utvrdiva_
njem nedovoljno odredenihzakonskihdefinicija krividnih dela,
itd. Ukazivanjemna dinjenicu da su partijski programi, statuti i
tekuia politika vladajuie strankeimali veiu vaZnostod ustavau
samojpraksii da su oni bili osnovaza tumadenjeustavai njegovu
primenuu praksi,kao i delovanjetajnihuputstavai sl., autorrizot_
kriva stvarno,pogubnostanjeprava i slobodau bivsim sociiali-
stidkimdrZavama.
Sadinjenod dlanakaobjavljenihu periocluocl 19g9do 1993
(narodito1992i 1993),tre6ideo (,,postkomunistidka
,ustavnost,u
Jugoslavijii na njenim razvalinama,,),predstavljaoitru kritiaku
analizupropadanjabiv5e Jugoslavijei stvaranjai podetkafunk_
cionisanja,,tre1e"Jugoslavije,kao i razvojapostkomunistidke
Sr-
bije. Zasnovanana objektivnoi pronicljivo sagledanimclokumen-
tima, dogadajimai pona5anjimastranakai pojedinac?,oua analiza
ostajekao dragocenoi po5tenosvedodanstvo
jednog te5kogvre_
mena.
U prezentacijistvaranja,,tre1e"Jugoslavije,njen Ustav i
ustavneinstitucije se prikazuju u pravom svetlu,pa ditalaclako
sagledavasudbinskiproma5ajte Jugoslavije,nelegitimnostnjenog
Ustavaza koji je s pravomredenoda je pisan ,,po narudZbinf.,t1-.
da je ,,zanatskarukotvorinaza prepoznatljivumu5teriju,,(Stoje,
uzgredredeno,sludaji sa UstavomSrbije od 1990modeliranom
premalidnostiaktuelnogpredsednika ove Republike).
.U
J U nizu mnogobrojnihneustavnihi nasilnidkih postupaka
v sada5njihvlastodrZaca u Srbiji, o5tropero profesoraiavo5kog su
z
rylvukli naroditozloupotreba postupakaza izmen:uUstavaSrbije,
'l
ali i ni5tavostizvr5eneizmene,brutalno gaLenjeusta'ne odredte
premakojoj predsednikRepublikene moZe da vr5i drugu javnu
funkciju, neustavnoogranidavanjepasivnogbiradkogprava za izbor
218
predsednikaRepublike,neustavnostZakonao izmenamai dopu-
tamaZakota o izboru saveznihposlanikau Veie republikaSavezne
skup5tinei neustavnostizbora 20 poslanikau pomenutoVeie,
bojaZljivostUstavnogsudaSrbije sramotnoizneverivanjesopst-
venog zadatka,itd.
Ako je analizanavedenihakata,dogadajai pona5anjadovela
autorado zakljudkada je za postoje6ireZim karakteristidnoda
,,siladini pravo",da ,,samodr5cima niStanije zabranjeno"da ,,volja
samodrSca ima snaguzakona",da se surovopostupasaopozicijom,
i sl., ona mu je pruZila,istovremeno,i priliku da iznesesvoja
energidnazalaganjaza demokratiju,za ustavnajemstva prava i
sloboda,za nezavisnostsudstva,i dr.
Zavr(ni, detvrti deo (,,Prividni parlamentariz1m"),kojim se
zaokruluje problematika ove knjige, tretira dogadaje i pojave u
na5emparlamentarnom Zivotu.Vrlo istandanomanalizom,sa smi-
slom za poniranjeusuStinustvari,ustvariagonijuparalamentamog
iivota u zemlji, pa mu to i daje za ptavo da taj tzv . parlamentarizam
duhovitonazove,,suz(tj. iut!) parlamentarizam".Upravo pona5anje
vladajuie i ostalih stranakapovodom glasanjao poverenju re-
publidkoj vladi (1993),zloupotrebaskup5tinskeve6ine,ogranida-
vanje raspraveu Skupitini, zloupotrebeu zakljudivanjurasprave,
kao i drugevrste gaZenjaposlovnidkogreda u Skupitini, itd., su i
posluZileautoruza dono5enjenegativnihzakljudaka,ali i za uka-
zivanjena pravo znadenjei vrednostparlamentarnogpostupkai
pravila u parlamentarnom Zivotu.Kritidki osvrt na delovanjeopo-
zicije je, takoile,za autorabila prilika da iznesesvoje stavoveo
pravom zadatkui smislu postojanjai delovanjaopozicije.Pouke
koje ditalacmoZeda izvudeiz ove knjige o parlamentarnom Zivotu
i opoziciji dinenjenuposebnuvrednost.
=
a
a:
:
j
o
i
219