Dr Obrad Savić

POREDAK DISKURSA ODGOVORNOSTI

(Daša Duhaček, Breme našeg doba: Odgovornost i rasuđivanje u delu Hane
Arent, Beogradski krug i Centar za ženske studije, Beograd, 2010)

U prikazu knjige Daše Duhaček, Breme našeg doba: Odgovornost i rasuđi-

vanje u delu Hane Arent, nastojaću da odgovorim na pitanje: kako je moguće
čitati tekst Daše Duhaček o Hani Arent? Kako je moguće čitati tekst o repu-
blikanskom pojmu građanske, individualne odgovornosti, nad kojim se, po
pravilu, nadvija senka kolektivne, nacionalne, etničke neodgovornosti. Ovim
pristupom, naravno, ne želim da sugerišem, ili propišem, neki određen pravac
recepcije koji bi čitaocima ove knjige mogao da posluži kao jedinstven teorij-
ski orijentir. Upravo obrnuto, ovim pristupom želim da pokrenem središnje
pitanje, nadam se i debatu, o unutrašnjem poretku diskursa građanske odgo-
vornosti shvaćenom kao političke i pravne samoodgovornosti.
Pre nego što se upustim u rekonstrukciju, i kritički komentar središnje
ideje knjige, ideje o individualnoj odgovornosti shvaćenoj kao građanskoj sa-
moodgovornosti, želeo bih da iznesem nekoliko napomena o prirodi, struk-
turi i sadržaju ove studije. Čini mi se da bi akademska zajednica, i šire, kul-
turna javnost Srbije, morala ovoj studiji da ukaže dužno teorijsko i političko
poštovanje. Pri tom, zahtev za dostojnim uvažavanjem ove knjige ne treba da
se svede na ritualnu pohvalu prve, stručne i celovite monografije o Hani Arent
u Srbiji. Niko ne bi mogao da porekne očiglednu činjenicu da knjiga Daše
Duhaček zapravo predstavlja rezultat dugogodišnjeg teorijskog napora, i, ako
hoćete, jedinstvenog kulturnog poduhvata, kako bi se kritička, ’samokorek-
tivna’ misao Hane Arent učinila integralnim delom našeg javnog, političkog,
i akademskog diskursa. Da li je uopšte potrebno da podsetim na činjenicu da
je upravo Daša Duhaček odlučno preduzela brojne korake (priredila i inici-
rala prevođenje nekoliko knjiga, tekstova, studija, i zbornika o Hani Arent;
organizovala je brojne seminare, skupove, i međunarodne konferencije o Hani
Arent) koji stoje u središtu žive recepcije Hane Arent u Srbiji.
Ukoliko se ova teorijska studija neprimereno svede na unazađen mono-
grafski žanr o Hani Arent, javlja se opasnost da se zapostavi njen čvrst, nor-
mativno impregniran, filozofski i politički okvir. U knjizi su, za razliku od mo-
nografskog postupka, brižljivo rekonstruisani oni teorijski motivi u delu Hane
Arent, samo zato da bi se ukazalo kako obrazuju središnju, paradigmatičnu
494 FPN │Godišnjak 2010 │ VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

misao, o republikanskom, ako hoćete, demokratskom pojmu odgovornosti.

Studija primereno referiše, i polemički prati, osnovni smer produktivnog čita-
nja Hane Arent: na delu je nova, filozofska reartikulacija uzorne lektire o Hani
Arent koju su ponudili: Margaret Kanovan, Mauricio Paseren d’Antrev, Ričard
Bernstin, Šejla Benhabib, Julija Kristeva, Liza Džejn Diš, Hana Pitkin, Dejna
Vila, Džordž Kejteb, Žak Taminio, Elizabet Jang Bril, i drugi. Ova impresivna
teorijska zajednica je obrazovala osobeno diskurzivno polje koje je u velikoj
meri odredilo dalji tok akademske recepcije Hane Arent. Autorka ove studije
se merodavno kreće unutar razgranatog spektra međunarodne recepcije Hane
Arent sa ciljem da ih kritički koriguje, i čvrsto uokviri, uklopi, u jedinstve-
nu, regulativnu ideju, o političkoj odgovornosti shvaćenoj kao individualnoj
samoodgovornosti. U knjizi je, dakle, prisutan osoben teorijski napor da se
’filozofska misao’ Hane Arent izmesti izvan okvira filozofske tradicije. Upra-
vo na ovom mestu, studija Daše Duhaček nadilazi monografski žanr, prerasta
u osoben transfilozofski poduhvat, koji zaslužuje posebnu pažnju i, naravno,
kritički komentar.
Potpuno se slažem sa Dašom Duhaček da rekonstruktivno oživljavanje
filozofskih tragova u mišljenju Hane Arent predstavlja samo prvi, dakle nu-
žan i obavezujući korak, u diskurzivnom repozicioniranju njenih misaonih i
političkih naloga. Na prvi pogled se čini da je na delu jednostavan pokušaj da
pobunjenički diskurs jedne od ’najvećih autsajdera filozofske i političke misli
XX veka’, akademski konsoliduje, i smesti u samo središte filozofskog diskursa.
Nisam spreman da ovu studiju skraćeno čitam u okviru politike akademskog
diskursa, kao odviše smelu operaciju filozofskog kanonizovanja Hane Arent.
Upravo obrnuto, u studiji Daše Duhaček prisutna je jasna svest ’da je da-
našnja filozofija paralizovana odnosom prema vlastitoj istoriji’ (Alain Badiou,
Manifesto for Philosophy, 1989), i da se neprikosnoveni zahtevi političkog mi-
šljenja (rasuđivanja), i dakako delanja, zahtevi koje nam je Hana Arent ostavila
kao nalog, moraju smestiti izvan okvira (školske) filozofije, s one strane ’ošteće-
nog akademskog diskursa’. Zašto bi, konačno, ’obavezujuću misao o odgovor-
nosti kao samoodgovornosti’ podvrgli neodgovornom diskurzivnom režimu,
koji je, potčinjen suverenom poretku označitelja, izgubio svoju realnost! Danas
je potpuno jasno da akademski ’aparati znanja’ operišu na osnovu etablirane
institucionalne podrške koja se svuda sprovodi od strane čitave mreže spornih,
i veoma problematičnih, pedagoških i univerzitetskih praksi. Podsetimo se na
ovom mestu, samo simbolično, starog grčkog principa: „Aritmetika se mogla
primenjivati samo u demokratskim državama jer se u njoj uči odnos jedna-
kosti; međutim, geometrija se smela podučavati samo u oligarhijama, pošto
ona ukazuje na srazmere i nejednakost“. (Michel Foucault, L’ordre du discours,
1971)
Obrad Savić │POREDAK DISKURSA ODGOVORNOSTI 495

Iz navedenih razloga, predlažem da studiju Daše Duhaček čitamo kao

odvažan poduhvat postfilozofskog spašavanja Hane Arent, štaviše, kao napor
da se teorijskom diskursu odgovornosti vrati njegov razvlašćen karakter prak-
tičnog, političkog, i istorijskog, događaja. Autorka studije o Hani Arent sraču-
nato je preuzela vlastit teorijski, i naravno, politički rizik, da celokupan tekst o
odgovornosti kao samoodgovornosti izvuče iz ogromne, preovlađujuće scene,
filozofskog i teorijskog samoispovedanja! Nedvosmisleno je povukla radikalne
konsekvence iz teorijskog uzmicanja, dakle napuštenog filozofskog napora, da
se naznači određen, uzoran način, zajedničkog, pravednog, odgovornog života.
Pri tom, Daša Duhaček politički pojam građanske odgovornosti kao samo-
odgovornosti oslobađa moralnog rasuđivanja, oslobađa od ’etike’, ukoliko je
razumemo u klasičnom smislu kao učenje o ispravnom životu. Njen građan-
ski, da kažem, pravni pojam odgovornosti, potpuno je očišćen od bilo kakvog
metafizičkog, teološkog, religijskog nasleđa.
Pojedinac može odgovorno da uđe u intersubjektivnu zajednicu samo
kao politički i pravno samoodgovoran građanin. Na taj način, njegova gra-
đanska odgovornost se pojavljuje kao individualna samoodgovornost koja je
svoj sekularni oblik preuzela od Kantovog egalitarnog republikanizma, štavi-
še, kosmopolitskog univerzalizma. Svu pažnju i divljenje, konačno, zavređuje
pojmovni napor autorke studije o Hani Arent, da pojam univerzalne, dakle,
bezuslovne odgovornosti, utemelji na individualnoj samoodgovornosti. To zna-
či, recimo, da se individualna neodgovornost ne može skrivati iza nediferenci-
ranog zahteva za kolektivnom, nacionalnom ili etničkom, (ne)odgovornošću.
Uznemirujuće stanje očaja, u koji smo uvučeni svojom krivicom i tuđom ne-
odgovornošću, ne leži samo u nametnutim okolnostima prepunim nepravdi
i žrtvi, već i u vlastitom bekstvu od odgovornosti shvaćenoj kao samoodgo-
vornosti. Cinično pozivanje na svetske nepravde ne govori toliko o manjku
(teorijskog) znanja, već o korupciji (političke) volje da se spekulativni pojam
odgovornosti ponovo uspostavi u faktičkoj figuri samoodgovornosti, dakle, u
prvom licu jednine.
Daša Duhaček nam je doista podarila neprikosnovenu knjigu o odgo-
vornosti shvaćenoj kao samoodgovornosti, knjigu, čiju poruku možemo da
sažmemo na sledeći način: sve što je pojedincu postavljeno kao nalog gra-
đanske odgovornosti, neotuđivo pripada samo njemu, njegovoj individualnoj
samoodgovornosti. Pri tom, morali bi da dodamo, jezik samoodgovornosti
ne pripada privatnom vlasništvu; on ne može da bude na raspolaganju, u po-
sedu, borniranog samoopunomoćenja. U logosu diskursa samoodgovornosti
upisana je jedna moć intersubjektivnog koja prethodi, stoji u temelju, svakog
govora o individualnoj odgovornosti nad kojom se, po pravilu, nadvija senka
kolektivne neodgovornosti. Ova, strukturalno neotklonjiva prepreka nalaže
496 FPN │Godišnjak 2010 │ VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

da se svako preispitivanje unutrašnjeg poretka diskursa individualne, građan-

ske odgovornosti mora povratno suočiti sa intersubjektivnom, diskurzivnom
samoodgovornošću.
U kratkom osvrtu na studiju Daše Duhaček o Hani Arent, udaljio sam se
od njenog strogo filozofskog i, naravno, političkog smisla. Spreman sam da u
predstojećim, nadam se, nesputanim debatama o ovoj, neobično uznemiruju-
ćoj, i ako hoćete, obavezujućoj knjizi solidarno učestvujem.