SRPSKI GRAĐANSKI ZAKONIK - POLOŽAJ ŽENE IZMEĐU STAROG I NOVOG

Esej

Sastavlјač Srpskog građanskog zakonika, sam Jovan Hadžić, iako je želeo da u Srbiju
na velika vrata uvede austrijsko pravo i samim tim potisne, prema njemu, neke zastarele
običaje koje je sama Evropa odavno ostavila za sobom, pod pritiskom kneza ali i Državnog
saveta, iza kojih je stajalo šire javno mnjenje, morao je da poklekne pred samom snagom
običajnog prava.

Položaj žene nije zapravo bio sjajan niti prema slovu Napoleonovog zakonika, ali ni
po austrijskom pravu, ali je sam Srpski građanski zakonik otišao još korak dalјe, u skladu sa
običajnim pravom. Prema uzoru na Austriju, uveden je tu i miraz, ali je sam Hadžić ovu
novinu u novovekovnom srpskom pravu uredio nešto drugačije. Prema Srpskom građanskom
zakoniku, sam miraz nije bio obavezan. Najveće odstupanje u odnosu na Austrijski građanski
zakonik bilo je u naslednom pravu. Bez obzira na Hadžićevo odlučno zalaganje da se u prvom
zakonskom naslednom redu pronađu i sinovi ali i ćerke, sa zaslugom Državnog saveta,
poštujući neku prethodno sprovedenu anketu po celoj Srbiji, ćerke zapravo nisu dobile pravo
nasleđa. Sa nekim drugim odredbama, Hadžić je pokušao da to sve ublaži, igrajući na grižnju
savesti očeva, kojima je ostavio tu mogućnost da sa testamentom isprave ovu nepravdu.

Oba zakonika propisala su sistem odvojenih dobara kao jedan zakonski imovinski
bračni režim uz datu napomenu da je muž upravlјao sa imovinom od svoje supruge, institut
udovičkog uživanja, i slično. Nadahnut sa Austrijskim zakonikom, i naš zakonik je, u jednom
od svojih članova, stao na stranu udate žene propisujući time da ono što muž ženi svojoj u da
u nakitu, dragom kamenju ili drugim dragocenostima za ukras, to se sve u sumnji uzima da je
poklonjeno. O udatoj ženi Srpski zakonik je vodio računa i kada je zaštitio miraz, za miraz
ženin muž sa svojim dobrom naravno garantuje. Međutim protiv muževlјih kasnijih
zajmodavaca, ako hoće da ima prvenstvo i sigurnost, mora imati založno pravo.

Takođe, ako je već sama tradicija uspela da omeđi sudbinu jedne udate žene namećući
odredbe koje su je dovele u jedan zavistan položaj od muža shodno nekim tadašnjim
običajima, u novi zakonik se ipak ušunjao jedan član, koji je preuzet iz Austrijskog zakonika,
o ugovornom nasleđivanju između supružnika, a u njemu stoji da kada bi muž i žena takav
ugovor napravili između sebe, sa kojim jedno drugom svoje imanje po smrti ostavlјaju, onda
takav ugovor, ako će imati značaj, treba napraviti po propisima koji važe za testament.

Dakle, najveći deo izmena od starog ka novom zakoniku očigledno je bio dobro
motivisan sa želјom da se položaj žene na jedan način pobolјša. Najvažnija odstupanja,
međutim, u odnosu na stari zakonik vezana su upravo za porodičnu zadrugu, bračno pravo i za
položaj žene, pre svega udate žene, zakonski nasledni red, ali i za bračno imovinsko pravo.