You are on page 1of 11

Džon Mejnard Kejns

Džon Mejnard Kejns, prvi baron Kejns od Tiltona (5. jun 1883 - 21. april 1946) je bio engleski ekonomista čije su radikalne ideje imale ogroman uticaj na modernu ekonomiju i političku teoriju. Posebno je zapamćen kao zagovarač vladine politike intervencionisanja, po kojoj bi vlada mogla koristiti fiskalne i monetarne mere da bi ciljano ublažila efekte ekonomske recesije, depresije i ekspolozija. Mnogi ga smatraju osnivačem moderne makroekonomije.1 BIOGRAFIJA Obrazovanje Džon Mejnard Kejns je bio sin Džona Nevila Kejnsa, profesora ekonomije na Kembridž univerzitetu, uspešnog autora i socijalnog reformatora. Kejns je prvo obrazovanje dobio na Itonu, gde je pokazao talenat za skoro svaku oblast njegovih širokih interesa. Upisao je Kraljevski koledž pri Kembridžu da bi studirao matematiku, ali su ga njegova interesovanja prema politici odvela na polje ekonomije koju je studirao na Kembridžu.2 Džon Mejnard Kejns uslikan 8. marta 1946, nekoliko nedelja pred smrt. Karijera Da bi našao neki izvor prihoda, Kejns je odložio pisanje disertacije na Kembridžu i, umesto toga, pohađao kurs građanskog istraživanja, na kome je bio drugi. Interesantan je podatak da je u oblasti ekonomije dobio najmanju ocenu. Kasnije je tim povodom rekao: „Istraživači najverovatnije znaju manje od mene“. Najpoželjnije mesto u britanskom trezoru bilo je namenjeno prvoplasiranom, tako da je Kejns prihvatio posao u vladinoj kancelariji za administrativna pitanja države Indije. Uporedo je radio i na disertaciji, koja na njegovu žalost nije bila prihvaćena, što je značilo da su šanse da ostane na Kembridžu minimalne. Umesto toga, prihvatio je posao predavača na ekonomskom odseku koji je osnovao Alfred Maršal. Tada je i počeo da stiče reputaciju kao ekonomista. Uskoro je bio angažovan u kraljevskoj komisiji za valutu i finansije Indije gde je mogao da iskaže svoj talenat primenjujući ekonomsku teoriju na praktične probleme. Pošto je to i uspeo, njegove usluge su tražene i posle Prvog svetskog rata. Posle rata je bio zadužen za kreiranje uslova kredita između Britanije i njenih kontinentalnih saveznika za vreme rata. Postigao je znatne uspehe koji su, na kraju, doveli do mesta finansijskog predstavnika blagajne na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. Kejnsova karijera se uzdigla mestom savetnika finansija Velike Britanije od 1915 do 1919 za vreme Prvog svetskog rata, i kao njihovog predstavnika na Pariskoj mirovnoj
1 2

sr.wikipedia.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс sr.wikipedia.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс

1

U njemu je tvrdio i 3 4 sr.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс sr. Srbija je proporcionalno najviše izgubila u ratu. 1936.konferenciji 1919. Čvrsto držanje ovih relativno velikih jedinica. osnov njene ekonomije je ljudska radna snaga.3 Investitor Kejnsov briljantni rekord kao investitora demonstriran je preko javno dostupunih podataka fonda koji je on vodio za Kraljevski koledž pri Kembridžu.wikipedia. Ova dela su predviđala da će popravke koje je Nemačka trebala da plati pobednicima rata biti toliko velike da će uništiti Nemačku ekonomiju.wikipedia. kao predstavnik britanske delegacije i predsedavajući komisije Svetske banke.2% u poređenju sa ukupnim tržištem Velike Britanije koje je opadalo 0. Za vreme Drugog svetskog rata. dok ne ispune svoja očekivanja. da bi se izbegla inflacija.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс 2 . S obzirom na to da je Srbija siromašna poljoprivredna zemlja. Sistem repracija zasnovan na uništenim materijalnim sredstvima koji su savezničke snage uvele ne može. Do 1942. jer je vrlo moguće kretanje u suprotnom pravcu zbog fluktuacija)4 Najvažnije delo Najvažnije Kejnsovo delo je Opšta teorija zaposlenosti. Pristup koji je generalno Kejns usvojio sa njegovim investicijama može se svesti na: 1. Kejns je raspravljao u Kako platiti rat (How to pay for the war) da bi se rat trebao finansirati većim taksama (pre nego trošenjem deficita). Kada je pobeda saveznika već izgledala sigurno. različit izbor rizika individualnih deonica koje su velike. a posle nje Francuska. Ova predviđana su se i ostvarila 1923 kada se nemačka ekonomija urušila u hiperinflaciji. Balansirana pozicija u investiranju. tj. držanje deonica zlata među ostalim jednakostima. Kejns je bio u pregovorima koji su ustanovili Bretonvudski sistem (Bretton Woods system).5% na godišnjem nivou. 2. kamate i novca (The General Theory of Employment. sa samo malim delom popravki ikada plaćenim. Pažljivu selekciju nekoliko investicija uzimajući u obzir njihovu jeftinoću u poređenju sa aktuelnim i potencijalnim realnim vrednostima u periodu godina. kao i alternativnim inesticijama u vremenu. S obzirom na ogromne ljudske žrtve. Interest and Money). Ta poseta je rezultovala u publikaciji Ekonomske posledice mira (The Economic Consequences of the Peace). i ako je moguće. ili dok ne bude očigledno da su bila greška. adekvatno da nadoknati srpske gubitke. Kejns je već bio ugledni ekonomista kada je dobio titulu baron Kejns od Tiltona. iste godine praćena Revizijom ugovora (A Revision of the Treaty). Kejns je više puta u svojim delima upozoravao na to da je Srbija proporcionalno najviše stradala u Prvom svetskom ratu. suprotstavljenih rizika (npr. Između 1928 i 1945. i 3. moguće i na nekoliko godina. godine. Kejnsov fond je doživeo prosečni rast od 13. po Kejnsu.

pokušao da dokaže da slobodan tržišni sistem ne teži ravnoteži. Manchester Guardian 1923. N&A 1926. Grad London i Narodna Banka Engleske (The City of London and the Bank of England).wikipedia. "Irving Fisher's Purchasing Power of Money". "The Measure of Deflation: an inquiry into index numbers". "Alfred Marshall. EJ 1919. Ekonomske posledice mira (The Economic Consequences of the Peace) 1920. "War and the Financial System". EJ 1925.S. "Population and Unemployment". N&A 5 6 sr. Churchill 1925. A Short View of Russia 1925. "A Reply to Sir William Beveridge's Population and Unemployment". EJ 1921. "Ralph G. EJ 1915. Uticaj roditeljskog alkoholizma (Influence of Parental Alcoholism"). EJ 1924. EJ 1926. Dževonsova teorija političke ekonomije (W. EJ 1911. Hawtrey's Currency and Credit". Kejnsijanizam je vladao makroekonomskim mišljenjem oko pola veka. "Monetary Reform". Jevons's Theory of Political Economy). N&A 1923. "Am I a Liberal?". "Francis Ysidro Edgeworth". The Economic Consequences of Mr. N&A 1924. "Walter Bagehot's Works and Life". J of Royal Statis Soc 1911. 1923. uključujući i punu zaposlenost. Addis and Milner.wikipedia.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс sr. MGCRE 1923. N&A 1926.5 Spisak objavljenih dela:6 1909. "J. EJ 1914. EJ.A. "Liberalism and Labour". EJ and Memorials of Alfred Marshall. "The Inflation of Currency as a Method of Taxation". "A Note on Economy". EJ 1914. Laissez Faire and Communism 1926. N&A 1924. "The Foreign Trade of the UK at Prices of 1900". Bonar Law". a fiskalne politike pre svega. A Treatise on Probability 1922. "The Prospects of Money". nova klasična ekonomija 1980-tih godina. N&A 1925. Iz Kejnsove teorije vrlo brzo je izvedena potreba široke državne intervencije. EJ 1925. EJ 1912. EJ 1912. Hobson's Gold. Skorašnji ekonomski događaji u Indiji ("The Recent Economic Events in India"). Prices and Wages". EJ 1923. QJE 1915. "The Economics of War in Germay". "A Comment on Professor Cannan". da bi njegovu dominaciju ugrozila tzv. EJ 1914. Monetarna politika i nezaposlenost (Currency Policy and Unemployment). The End of Laissez-Faire 1926. N&A 1927. "Mr. Indian Currency and Finance 1914. Današnji neokejnsijanizam vrlo malo podseća na svog utemeljivača. "Principal Averages and Laws of Error which Lead to Them". 1924. Trocki o Engleskoj (Trotsky on England). 1925. J of Royal Statis Soc 1911. EJ 1913. "Ludwig von Mises' Theorie des Geldes". budući da je doveo u pitanje centralnu propoziciju (do)tadašnje makroekonomske teorije. "Does Unemployment Need a Drastic Remedy?". A Tract on Monetary Reform 1923.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс 3 . "The Balfour Note and Inter-Allied Debts". "Some Aspects of Commodity Markets". "Edwin Montagu". Revision of the Treaty 1922. N&A 1923. Ovom knjigom Kejns je izvršio revoluciju u ekonomskoj nauci. N&A 1924. Cannan. EJ 1913. "The Gold Standard Act". već baš neravnotežama izraženim krizama i privrednim ciklusima. with E. 1842-1924".

"A Rejoinder to D. "The Future of the Foreign Exchange". EJ and 1931. 1930. Evening Standard 1931. EJ}1932. "Frederic C. Mills' Behavior of Prices". "An Open Letter to President Roosevelt". Clay and W. 4 . EJ 1928. "Mr. "After the Suspension of Gold". "Alternative Theories of the Rate of Interest". New York Times 1933. "The British Balance of Trade". EJ 1937. Robertson's `Mr Keynes and Finance'". "Spending and Saving". EJ 1927. "The Problem of Unemployment". Lloyds Bank Review 1936. H. "Postwar Depression in the Lancashire Cotton Industry". "The French Stabilisation Law". "The World's Economic Outlook". Essays in Biography 1933. Henderson 1929. "Member Bank Reserves in the United States". kamate i novca (General Theory of Employment. "Economic Possibilities for Our Grandchildren". Atlantic Monthly 1932. "Frank P. Rasprava o novcu (A Treatise on Money). JRSS 1936. "The Supply of Gold". "The Theory of the Rate of Interest". Opšta teorija zaposlenosti. EJ 1929. "Professor Pigou on Money Wages in Relation to Unemployment". N&A 1930. Robertson on Saving and Hoarding". "The Great Villiers Connection". The World's Economic Crisis and the Way of Escape with A. in Lessons of Monetary Experience: In honor of Irving Fisher 1937. J. N&A 1928.NSN 1933. The Listener}1931.1927. "A Rejoinder to Ohlin's The Reparation Problem". EJ 1936. EJ 1928. in Festschrift für Arthur Spiethoff. Interest and Money) 1937. B. u dva toma 1930. Political Quarterly 1932. EJ 1936. "The Dilemma of Modern Socialism". "The Prospects of the Sterling Exchange". Eugenics Review 1938.D. Yale Review 1933. with N. N&A 1929. Malthus". "Some Consequences of the Economy Report". "The War Debts". "The Ex Ante Theory of the Rate of Interest". "The General Theory of Empoyment". Robertson. EJ. "Commemoration of T. Essays in Persuasion 1932. EJ 1937. NSN 1931. Times 1931. Stamp. "William Stanley Jevons".R. "The United States Balance of Trade". "The Industrial Crisis". "Fluctuations in Net Investment in the United States". EJ 1933. Kaldor. Beveridge 1932. "Some Economic Consequences of a Declining Population". J of Royal Statistical Society 1928. The Means to Prosperity 1935. N&A 1928. 1933. "A Monetary Theory of Production". EJ 1933. Can Lloyd George Do It? with H. Sunday Express 1931. Réflexions sur le franc 1928. EJ 1931. N&A 1930. QJE 1937. EJ 1937. The Listener 1931. "Herbert Somerton Foxwell". EJ 1932. Ramsey". "A Note on the Long-Term Rate of Interest in Relation to the Conversion Scheme". "The Multiplier". N&A and Saturday Evening Post. "Comments on Mr. NSN 1931. Times 1933. "On the Eve of Gold Suspension". Salter. EJ 1928 "Amalgamation of the British Note Issue". Blackett. N&A 1930. "Saving and Usury". "A Model Form for Statements of International Balances". "The Great Slump of 1930". NSN 1931. "National Self-Sufficiency". EJ 1928. Vinston Čerčil (Winston Churchill). "The Means to Prosperity".H. EJ 1935. EJ 1936. "The End of the Gold Standard". EJ 1928. Yale Review 1932. "Lord Oxford". "Proposals for a Revenue Tariff".

EJ Kritika Rad Rasprava o novcu (Treatise on Money) u 2 toma je smatran Kejnsovim najboljim delom od njegovog čestog intelektualnog protivnika. da će kapitalizam nužno zapadati u krize ako centralna banka ne stabilizuje finansije a vlada ne pojača državnu potrošnju. da su špekulanti najveća opasnost po privredu. "Mary Paley Marshall". EJ 1939. 1938. Njegove ekonomske ideje postaće upravo neka vrsta oficijelne mudrosti koju ponavljaju i ljudi koji nikad nisu pročitali ni jedan njegov ekonomski tekst: svi mi danas "znamo" ili smo bar negde čuli da tržište nije savršeno već da ga treba popraviti državnom intervencijom. "The Process of Capital Formation". da kad se privreda nađe u recesiji to je zato što ljudi nemaju dosta para i treba im te pare dati makar i kroz inflaciju. Miltona Fridmana.. i tako dalje. britanski ekonomista sredine prošlog veka opisivao odnos između političara i vodećih intelektualaca svog doba. Fridrih Hajek je tako žestoko iskritikovao Raspravu o novcu (Treatise on Money) da je Kejns odlučio da postavi Pjera Srafu da iskritikuje (ništa manje žestoko) Hajekovo konkurentsko delo.wikipedia.org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс www. "The Concept of National Income: Supplementary note". EJ 1939. How to Pay for the War: A radical plan for the Chancellor of the Exchequer 1943. EJ 1938. da je svetski finansijski sistem nestabilan i da je potrebno da postoje međunarodne finansijske ustanove koje će ga stabilizovati. 1944.com/v2. i na uticaj koji će on izvršiti na čitavu jednu generaciju političara koja će oblikovati svet posle II svetskog rata. Fridman i ostali monetaristi su raspravljali da kejnezijanski ekonomisti (Keynesian Economists) ne obraćaju dovoljno pažnje na stagflaciju i ostale probleme inflacije. "The Objective of International Price Stability". EJ 1940. with P. EJ. "Mr. EJ 1939.reply to Holden (1938).7 Stavovi "Praktični ljudi koji veruju da su izuzeti od bilo kakvog intelektualnog uticaja. An Abstract of a Treatise on Human Nature".8 Ipak. QJE . EJ 1940. koji je umro neposredno posle rata. "Introduction to David Hume. 1946 godine. "Relative Movements of Real Wages and Output". Keynes's Consumption Function: A reply". NSN. Adam Smit kao učenik i učitelj (Adam Smith as Student and Professor). i tako dalje. "Professor Tinbergen's Method". kamate i novca" Džona Majnarda Kejnza iz 1936 godine.0/index.katalaksija. EJ 1938. obično su nesvesni robovi nekog pokojnog profesora".1938. Sraffa 1938. "James E.php?option. "Mr Keynes on the Distribution of Income and the Propensity to Consume: A reply". 5 . RES 1938. 1938. Teško je naći u XX veku knjigu koja je više uticala na način na koji su kreirane javne politike u 7 8 sr. "The Income and Fiscal Potential of Great Britain". On pri tom možda nije ni slutio koliko će se ova rečenica u budućnosti odnositi upravo na njega samog. EJ 1939. ovim je rečima Džon Majnard Kejnz. "Storage and Security". da je veliki deo javnog mnenja u prošlom stoleću bio zapravo "rob" pokojnog profesora Kejnza. "The Policy of Government Storage of Foodstuffs and Raw Materials". ne znamo svi da su svi ovi stavovi na najpotpuniji način teorijski objašnjeni u knjizi "Opšta teorija proizvodnje. Meade's Consumers' Credits and Unemployment". Kejns-Hajek konflikt je bila prava mala bitka na liniji Londonska ekonomska škola – Kembridž.

"pravo spasenje se za Kejnza nalazilo među nekolicinom posvećenih u Kembridžu". Pre te knjige. Mladi Kejnz je vrlo rano pokazao svoj talenat za nauku. Apostola.php?option.zapadnom svetu od nje. Posebno im se sviđao odeljak o ličnoj religiji i ideja o "strasnoj kontemplaciji i zajedništvu pojedinaca". prevashodno političkim i ekonomskim. Bertrand Rasel.sve su to stavovi iz Kejnzove knjige koje će javnost pozdraviti kao revolucionarna otkrića. Ideološki levičari. Ovaj ekstremni elitizam Kejnzov igrao je važnu ulogu u formiranju njegovih političkih stavova i njegove ekonomske teorije. poznati matematičar i profesor na Kembridžu. ili u najboljem slučaju kao teritoriju na kojoj žive divljaci i pagani koje on treba da kao biskup sekte preobrati. Tih godina je postao član tzv. a otac. E. 6 . što joj je omogućilo da bude vrlo blagonaklono dočekana i tumačena od strane javnosti.com/v2. po kome će kasnije biti široko poznat. ograničeno zagovaranje inflacije i javnih radova kao recepata protiv recesije. cinični i skeptični prema svemu osim prema vlastitoj genijalnosti. Iz tog vremena datira i njegov kulturni elitizam.9 Džon Majnard Kejnz je rođen u porodici intelektualaca. Glavni filozofski uticaj na Kejnza i njegove drugove. Bertrand Rasel. njegov karakteristični prezir prema običnom narodu i vera u bogomdanost elite da upravlja čitavim društvom. Ta je knjiga predstavljala pravi manifest državnog intervencionizma. zagovaranje visoke državne potrošnje . Posle te knjige on će postati jedan od najcenjenijih ekonomista svog vremena. Džon Nevil Kejnz. protivljenje slobodnoj trgovini i zlatnom standardu. pripadnici ove grupe su postali najmoćnije udruženje koje je vladalo Engleskom. Mur. Treba će skoro pola veka dok bude prepoznato rđavo dejstvo ovih ideja po same zapadne ekonomije. po rečima Kejnzovog biografa Skiledskog Apostoli često ponavljali: Da su. Po Raselu. Dž. jednog od najcenjenijih filozofa u XX veku. široko čitan i usvajan kako od kolega ekonomista. Deda mu je bio poslovni čovek koji je povećao porodično bogatstvo poslovanjem na berzi. većina sa neskrivenim homoseksualnim afinitetima. polutajnog društva intelektualaca sa Kembridža koji su verovali da njima pripada mesijanska uloga u vođenju politike. i čak kao jedini način da se kapitalizam spase od sebe samog kroz državnu intervenciju. protivrečnosti u koje u knjizi često zapada. samo oni "realnost" dok je ceo spoljni svet "fenomenalan" (puko pojavan). i mnogi drugi. po dolasku na Kings koledž na Kembridžu. Pripadnici ovog kruga su bili i Harold Laski.. Ipak. Drugorazredni kvalitet njegovih izvođenja. tako još i više od političara. Kejnz je bio malo poznati teoretičar koji je objavio nekoliko knjiga. više su ga zanimale matematičke nauke. mladi Kejnz se okreće društvenim naukama. Stvari u koje su Kejnz i drugi Apostoli najviše 9 www. Njihovu aroganciju i uverenost u svoju misiju najbolje odslikava kantovska polu-šala koju su. Dao je značajan doprinos razvoju teorije verovatnoće. bio je Mur sa svojim Principima etike. rečju čovek bez nekog većeg teorijskog značaja. ali su odbacili bilo kakvu etiku lične odgovornosti. u teorijskoj celini saopštene nerazumljivim profesionalnim žargonom zvuče kao uzbudljiva inovacija i teorijski prodor – sve to je bilo u senci sjajnog uklapanja Kejnzovih ideja u intelektualnu modu vremena da se država vidi kao rešenje svih problema.katalaksija. Stavovi protiv striktne makroekonomske ravnoteže. uključujući i jednu studiju o novcu koju su vodeći ekonomisti tog vremena oštro kritikovali. pisan sa svežim sećanjem na Veliku ekonomsku krizu za koju je krivica svaljena na neregulisani laissez-faire kapitalizam. U prvo vreme nije planirao da studira ekonomiju. a tržište kao njihov uzrok. naime. teze koje bi pojedinačno iznete običnim jezikom služile za podsmeh. uključujući samog Rasela.0/index. takođe jedan od Apostola piše u svojoj biografiji da je Kejnz ceo spoljni svet doživljavao kao neprijateljsku teritoriju.

katalaksija. iskazivali su najveći mogući prezir prema moralnim vrednostima srednjih klasa. od ponude i tražnje. www. radu. Ispod naslaga nerazumljivog i na momente potpuno konfuznog akademističkog žargona. Verovali su da je homoseksualnost moralno superiorna u odnosu na tradicionalne odnose među polovima (uz eventualno biseksualnost kao rezervnu varijantu). Taj višak tražnje (para) se onda pretvara u višu potrošnju domaćinstava. ovde i sada. ovaj onda u sledećem koraku industriju kapitalnih dobara i tako dalje. itd. državnom politikom 10 11 www. prezirući sve dugoročne obzire i opšte principe.10 Magnum opus Opšta teorija zaposlensoti.. obožavaju hedonizam. i zašto dobra ekonomija nije stvar poštovanja određenih principa. ovaj višak potrošnje podstiče rast industrije potrošnih roba. pa je državnom politikom trebalo izjednačiti ponudu i tražnju u društvu. uvek usredsređeni na trenutak i trenutna uživanja. štednje kao odložene investicije.0/index.com/v2.11 Najpopularnije i najzgodnije mesto u celoj Kejnzovoj teoriji bila je njegova tvrdnja da državni izdaci u vreme recesije moraju biti takvi da ne zadovoljavaju nikakvu realnu potrebu tržišta. Trebalo je objasniti zašto može postojati besplatni ručak. Po njegovoj doktrini recesiju je stvarao manjak tražnje (novca) u odnosu na ponudu dobara. Malo je poznato da je čak i čuvena Kejnzova sentenca iz kasnijeg vremena da smo "svi mi na dugi rok mrtvi" zapravo samo verna parafraza životnog "vjeruju" kembričkih Apostola.verovali bio je neuporedivi značaj lične naklonosti i ljubavi među pojedincima. kao glavno Kejnzovo delo donela je malo toga teorijski novog i kvalitetnog. štednji itd.0/index.php?option. Kejnz i njegovi drugovi su bili prototip onih generacija koje će se masovnije pojaviti 60-ih godina.katalaksija.com/v2. 7 . To je često poređeno sa efektom bacanja kamička u vodu. Da se pronađe neki način za povećanje državne potrošnje koje će ljudima dati više para na osnovu zakonskih prava na nadnice ili neke fiksne beneficije. koji stvara više koncentričnih krugova. Celokupna Kejnzova ekonomska teorija predstavljala je pokušaj da se da teorijsko objašnjenje mogućnosti životnog stila koji je praktikovao.. porodici. preko kamatnih stopa kao cena kapitala. recimo kroz javne radove ili širenje sistema socijalnog osiguranja. Kasniji sistematičari Kejnzove teorije će ovo nazvati "efektom multiplikatora". a na vladi je da ih zauzda ili eliminiše. dobro stojećih sinova srednjih i viših klasa koji odbacuju svet svojih roditelja. Tako se i prosperitet u kejnzijansjoj filozofiji inicijalnim bacanjem kamička državne potrošnje u ekonomsku vodu koncentrično širi sve dalje ka rubovima sistema. Takođe. to se zvalo hiperprodukcija.php?option. manjka im bilo kakve sistematičnosti u teoriji i bilo kakvog opšteg principa. Drugim rečima. Kejnz je suštinski tvrdio da krize i depresije proizvodi slobodno tržište. kamate i novca iz 1936. uz odbacivanje bilo kakvih opštih principa i pravila koja bi mogla ograničiti ljudski ego. pri čemu se ceo ekonomski sistem zahuktava i privreda izlazi iz recesije. već stvar uspešnog rukovođenja od strane prosvećene elite. razmaženih. Bili su hedonisti. U "Opštoj teoriji" napadnute su sve tradicionalne kategorije ekonomske teorije. Njegova receptura je sadržavala predlog da se poveća državna potrošnja u trenucima kad privreda zapadne u krizu. nalazila se stara merkantilistička filozofija ekonomskog zatvaranja i državnih intervencija u privredu.

Reforme ministra fininsija Hjalmara Šahta vodile su gigantskim projektima javnih radova..com/v2.0/index.stvoriti novčanu tražnju koja neće kreirati svoju vlastitu ponudu (neka korisna dobra za koja je neko spreman da plati). bio je prva šira primena kejnzijanske ekonomske filozofije. Samo su zatvorenici morali da budu plaćeni. sa svojim gigantskim projektima izgradnje brana i nasipa. To je delovanje superiornih elita po Kejnzovom mišljenju. koji su gradili piramide. Kejnz u Opštoj teoriji otvoreno izjavljuje da je najbriljantnija anticiklična politika bila ona egipatskih faranona.0/index. Čovek koji je ozbiljno propagirao takve stvari. Sećamo se sa kakvom su ozbiljnošću pripadnici kembričkih Apostola videli svoju superiornost i izuzetnost u odnosu na druge ljude. zlato iz bakra. itd. Takođe.com/v2. Moderni političari koji su sledili Kejnza u osnovi su radili isto što i egipatski faraoni: o trošku poreskih obveznika gradili puteve. Hitlerova ekonomska politika bila je u velikoj meri primena Kejnzovih teorijskih postulata. kao i širenja socijalnog osiguranja. Pošto nema opštih principa u politici. u mogućnost njihove promene i prilagođavanja teoriji. iako personalno nije bio pod Kejnzovim uticajem.12 Veliki Alhemičar Jedna istinita priča kaže da je Džon Majnard Kejnz na jednoj aukciji otkupio sva Njutnova alhemičarska dela. za koje niko drugi nije bio spreman da plati. ukoliko se primeni na široj skali. već istovremeno i slikovito objašnjenje njegovog životnog i filozofskog. www. jasno da nešto mora biti rukovodeća sila u političkim zbivanjima. trošeći godine i milione radnih sati robova na savršeno beskorisnu i ekonomski bezvrednu aktivnost: izgradnju megalomanskih grobnica. On je bio neka vrsta alhemičara po vokaciji. Njegova fascinacija alhemijom odslikava njegovu najdublju intelektualnu prirodu: celokupno ekonomsko učenje ovog mislioca bilo je jedna vrsta alhemije: pokušaja da se dobije nešto ni iz čega. 8 . pokaže da je moguće stvoriti ekonomski prosperitet trošenjem a ne štednjom.katalaksija. To je značilo da je idealni oblik kejnzijanske anticiklične državne potrošnje bilo finansiranje besmislenih javnih radova. U političkoj 12 13 www. novcu i kamati. štednji. Mogli bismo dodati da je receptura jugoslovenskih komunista sa Golog otoka i Enver Hodžina u Albaniji takođe imala potencijala da. morao je da veruje u beskrajnu plastičnost društva i stvarnosti.php?option. da se rušeći sve standardne zakone ekonomske nauke o ponudi i tražnji. Ovo nije samo prilog biografiji Kejnza kao osobe zainteresovane za sve vrste ezoteričnih i bizarnih stvari i učenja.. Ruzveltov Nju Dil. kuće itd koji nikome ne trebaju. i pušteni preko vikenda da potroše svoje "nadnice". a nadasve ekonomskog vjeruju. vojnog naoružanja i socijalnog osiguranja da bi se rešilo pitanje nezaposlenosti. Nije nikakvo čudo da je Kejnz više puta izražavao svoje divljenje prema ekonomskoj politici Hjalmara Šahta i Hitlerove vlade. pa onda vraćanje na prvo – to je savršen primer aktivnosti koja nema neželjeni efekat kreiranja viška ponude. ima snažne anticikličen efekte: recimo legendarno pomeranje gomile kamenja sa jedno mesta na drugo.katalaksija. pruge. recimo kopanja i zatrpavanja rupa i plaćanje radnika za taj posao.php?option.13 Missing peace za razumevanje celovite Kejnzove ličnosti je njegov odnos prema politici i elitizam. mostove.

. Jer siromašni ionako nemaju ništa i sve što dobiju oni će odmah da potroše. njudilovci u Americi i fabijanski socijalisti u Engleskoj. To je bilo vreme neposredno posle Velike depresije. propraćeno snažnim osećanjem intelektualne krize i nepoverenja kako u nasleđene institucionalne aranžmane.. već da bi se podstakla ekonomska efikasnost. nego u parlamentarnom sistemu. a premalo naglašavala ulogu elita i političke volje u izmeni sveta.com/v2.katalaksija." on doslovce tvrdi da se njegova doktrina lakše može primeniti u autoritarnoj državi. tako i u teorijska objašnjenja koja su ranije preovlađivala. Na krilima tog uverenja vrše reformu nemački nacional-socijalisti.0/index.katalaksija..com/v2. on nikada nije podlegao egalitarističkoj ideologiji bilo koje vrste. koji jedva čekaju da prošire uticaj politike na ekonomiju. ali ne da bi se iz robinhudovskih pobuda ostvarila "socijalna pravda". U Rusiji i Nemačkoj su u punom zamahu veliki socijalistički eksperimenti koji podižu državu na moralni i filozofski pijadestal. tj diktaturi. Neke benficije po siromašne koje iz toga slede bile su više nuz-produkt nego namerna posledica njegove ekonomske politike. Njega je bilo baš briga kakve će konsekvence bilo koja ekonomska teorija imati po siromašne i nemoćne. Stara ideologija slobodnog tržišta je bila suviše minimalistička. On je vrlo dobro osetio izmenjen politički trenutak sredinom 30-ih godina.0/index. te time da stimulišu proizvodnju. 15 Kejnz je bio jako dobar propagandista i taktičar.php?option. kao mesijansko poslanstvo sekte intelektualaca u upravljanju svetom. On nije bio socijalista ni u kom smislu te reči. Kejnz je zagovarao javne radove i povećanje izdataka za socijalno osiguranje što prividno ide u korist siromašnih. zadojenih socijalističkim viđenjem ekonomskih poslova.katalaksija.php?option. ali jedini razlog za to je bio što je on verovao da nema drugog načina da se prevaziđe debalans ponude i tražnje koji kreira tržište. 16 www. Došlo je do "kraja laissez-fairea". Štednja je po Kejnzu smrtni neprijatelj proizvodnje jer sredstva odvlači od investicija.. jer je ona pružala najviše mogućnosti za realizaciju njihovih neograničenih ambicija. Ona je previše insistirala na pravima i principima običnog puka. Recimo.. Oni sa više kapitala imaju višu graničnu stopu vremenske preferencije.0/index. i ostavljala premalo prostora za razmah stvaralačke imaginacije "velikih ljudi".14 Valja posebno naglasiti Kejnzov potpuni cinizam.com/v2.sferi se ta megalomanija pokazivala kao snažno osećanje istorijske misije.php?option. Kejnzova teorija im je dala savršen alibi. i država je legitimisana kao regulator tržišnih "nesavršenosti". Zajedno s njima. već samo zato što je mislio da je to jedini način da se uravnoteži sistem i ostvari misija Apostola o vladanju svetom. Treba je sprečiti. tj skloniji su da štede štogod više imaju.16 14 15 www. kako glasi jedan od ranijih Kejnzovih tekstova. u predogovru nemačkom izdanju "Opšte teorije. Stoga treba uzeti od bogatih i dati siromašnima. Na zapadu raste privlačnost socijalizma i nepoverenje u tradicionalno društvo slobodne konkurencije. Kejnz je sve vreme svestan da preporuke njegove doktrine dovode u pitanje tradicionalno slobodno društvo kakvo ej na Zapadu postojalo. 9 . www. Razlog zašto je on zagovarao preraspodele dohotka i javne radove nije bio taj što je želeo da pomogne nemoćnima. i nestrpljenje mlađih generacija političkih reformatora. Državna potrošnja stoga nije dobra zato što što preraspodeljuje od bogatih ka siromašnima već zato što preraspodeljuje od onih koji štede ka onima koji troše (i time održava ekonomiju u životu). Na neki način je i logično da ideologija državnog intervencionizma postane toliko bliska Apostolima.

jednom je izjavio da on nije želeo da traći vreme na opovrganvanje Opšte teorije jer mu se činilo da će Kejnz opet reći da se predomislio i da to više nisu njegova gledišta.0/index.php?option. kada se sreo sa Kejnzom marta 1946.php?option.katalaksija. kolaps sistema fiksnih deviznih kurseva.php?option. 19 Sa naftnom krizom 70-ih čarolija je počela da se raspada. 10 . Kejnz je odgovorio: "ma pustite. S druge strane Svetska banka je zamišljena kao fond za ekonomsku preraspodelu u korist siromašnijih zemalja (što je ona u najvećem delu svoje posleratne istorije i bila). kasniji nobelovac Hajek je napisao obimniju studiju u kojoj je opovrgao Kejnzovu monetarnu doktrinu.com/v2.. što je predstavljalo prvo i neuspešno lansiranje ideje monetarne harmonizacije koja će biti ostvarena tek u EU. Po Hajekovoj sopstvenoj priči. dve institucije koje se danas najčešće povezuju sa radikalnim tržišnim liberalizmom. da je poživeo. www. nekoliko nedelja pre Kejnzove smrti. Inicijalno one su bile smišljene kao regulatori globalnog tržišta. to su budale. Kada je napisao svoju Studiju o novcu 1922.. Kejnz se onda odrekao svoje teorije. prekorevši ga što ne reaguje javno protiv nekih svojih sledbenika zbog zagovaranja inflacije i budžetskog deficita.20 17 18 www. Sve više se počelo govoriti o "neoliberalizmu" koji je oživeo posle pola veka vladavine kejnzijanskog intervencionizma.18 Pedesete i šezdesete godine su zlatno doba kejnzijanskog intervencionizma u svetu. čitav zapadni svet je preživljavao ono što se često pripisuje Titovoj Jugoslaviji: finansiranje velike državne i lične potrošnje inflacijom i zaduživanjem. I tako je postupio u više drugih navrata. posle rata postao veliki borac protiv inflacije. menjajući svoja gledišta preko noći i prilagođavajući ih trenutno politički modernim shvatanjima. socijalističkog nepoverenja u slobodna svetska tržišta i želje da se ona svesno regulišu i kontrolišu.katalaksija.katalaksija. Ako ikad postanu opasni. 20 www. okrenuću javno mnenje protiv njih ovako (i karakterističnio škljocnuo prstima)".0/index.D.. U manjem obimu i u drugačijim okolnostima. Hajek.Vajta) bio jedan od glavnih kreatora MMF i Svetske banke.php?option. Sa pobedom Margaret Tačer u Britaniji i Ronalda Regana u Americi Kejnzova zvezda je jasno izbledela.katalaksija. To je period privrednog rasta na Zapadu. Dvocifrena inflacija čak i u Americi. kao što je ranije bio borac protiv cikličnih depresija. godine. Hajek dodaje da ne sumnja da bi Kejnz. rastući deficiti – sve je to uticalo da se sredinom osme decenije javno mnenje na Zapadu počne okretati od Kejnzove filozofije i počne prihvatati učenja čikaške škole koja su naglašavala vrednosti slobodnog tržišta i ograničene vlade.0/index..com/v2.com/v2. 17 MMF i Svetska banka Malo je poznato široj javnosti da je Kejnz (uz Ruzveltovog savetnika H.Njegova lična beskrupuloznost i gotovo amoralnost su već legendarni. velikog poverenja u državu blagostanja i potrošačko društvo. Bile su proizvod hladnoratovskog. inače Kejnzov lični prijatelj.0/index. MMF bi brinuo o monetarnoj stabilnosti u sistemu fiksnih deviznih kurseva. ali i period velike inflacije i sve većeg državnog zaduživanja. Kejnz je čak predlagao da se uvede i jedinstvena svetska valuta ("bankor").com/v2. 19 www.

gde je odmah po objavljivanju na engleskom prevedena.php?option. Teorije o nesavršenostima tržišta i potrebi vladinih regulacija i intervencija ponovo se mogu čuti čak i od mnogih ekonomista. i da napuštaju svoju raniju ulogu koju im je Kejnz namenio. te privatizacijom i deregulacijom tržišta.php?option. kao ni okretanje jednog broja intelektualaca državnom intervencionizmu danas. Stiglitz.0/index. antiglobalizam. koji je u svojoj knjizi Protivrečnosti globalizacije izneo u osnovi kejnzijansku kritiku MMF i nejgovog Vašingtonskog konsenzusa. Neki od njih su se setili i Kejnzovih objašnjenja i lekova za taj problem.22 Ključne reči: makroekonomija. koja uvodi politiku uslovaljavanja pomoći siromašnim zemljama politikom suzbijanja inflacije i deficita..com/v2. Azijska kriza 1998 godine podsetila je po razmerama i uzrovima mnoge ekonomske istoričare na Veliku depresiju 30-ih.www. A njena baza je prihvatanje Kejnzove filozofije. 11 . Najznačajniji ekonomista koji je proteklih godina doprineo oživljavanju kejnzijanske filozofije je nobelovac Dž.21 Rezime Kejnzove ideje postaju popularne u poslednjih pet-šest godina ponovo sa narastanjem antiglobalističkog pokreta.com/v2. svaljujući svu krivicu a krahove u Rusiji i Aziji na njegove "neoliberalne" politike. www. Na čelo MMF dolazi En Kruger. i tu knjigu. Ta politika će postati poznata kasnije kao "Vašingtonski konsenzus". kejnzijanizam.php?option. moderna ekonomija.www.com/v2.I MMF i Svetska banka su počeli da se drastično transformišu.wikipedia. To je vrlo popularna knjiga i u Srbiji..org/sr-el/Џон_Мејнард_Кејнс .. Literatura: .0/index. posle određenog pada u prethodnim decenijama. ekonomistkinja bliska Reganovim ekonomskim savetnicima. razvoj.katalaksija.katalaksija.katalaksija. Ponovo raste broj robova ovog pokojnog profesora. 21 22 www.sr. ne možemo shvatiti bez razumevanja samog Kejnza.0/index.