Манастир Острог

Манастир Острог

Острог у сутон

Основни подаци

Јурисдикција СПЦ

Оснивање 17. вијек

Оснивач Василије Острошки

Локација

Место Даниловград

Држава  Црна Гора

Координате 42°40′29.74″N 19°1′49.49″E
 Манастир Острог

Манастир Острог на мапи Црне Горе

Манастир Острог је манастир Српске православне цркве смјештен уз скоро

вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен
је Светом Василију Острошком. Манастир Острог се састоји од Горњег и Доњег
манастира.

Историја[уреди | уреди извор]
Налази се на подручју Бјелопавлића, припада општини Даниловград и смјештен је
у окомитој стијени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га
је херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку који је ту и сахрањен, а касније
је и канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тијело му почива у ћивоту у пећинској
цркви. Манастир Острог спада међу најпосјећеније у југоисточној Европи. У њега
долазе вјерници свих религија из свих крајева свијета.[1]
Изградња[уреди | уреди извор]
Манастир Острог је изграђен на мјесту најудаљенијих пећинских испосница у
којима се подвизавао Свети Исаија од Оногошта, који је у острошким литицама
већ био изградио пећинску црквицу Ваведења Пресвете Богородице, тада још
увијек без икаквог манастирског имања. Доласком Светог Василија који је
обилазио мјеста погодна за испоснички живот и тражио своје ново митрополитско
сједиште изабрао је ове тешко приступачне испоснице за изградњу будућег
манастира.[2]
Горњи манастир[уреди | уреди извор]
Испосничка пећина преподобног Исаије Оногошког је озидана у цркву Часнога
крста, а у међувремену је обновљена и стара пећинска црквица Ваведења
Пресвете Богородице.
У једној од цркава горњег манастира се налази натпис: "...сагради се сија свјатаја
и свјаштенаја церков, во име часнаго и животворјашчаго креста во љето 7170.
года, (1662. г. од Христова рођења) а пописа се в љето 7175. (1667.) са
благословенијем всеосвјаштенаго митрополита Захумскаго Кије Василије,
трудом и подвигом и платоју јеромонаха игумана Исаија ва унук перваго
свјатаго и преподобнаго оца нашего Исаије, од Оногошта от села Попе. Бог да
их прости, иже почеше и савршише." [3].
Црква Св. Ваведења (у доњем манастирском нивоу) је осликана фрескама крајем
17. вијека. Црква Часног Крста се налази у горњем манастирском нивоу и њу је
живописао мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стијена. Око
цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним
амбијентом.
Када је 1878. године створена Захумско-рашка епархија, манастир Острог је
одређен за њено привремено средиште, до уређења владичанске резиденције
у Никшићу. Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931.
године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-
приморској у чијем се саставу налази и данас.
Доњи манастир[уреди | уреди извор]
Бринући се не само о молитвевним и богослужбеним потребама братије, Свети
Василије се побринуо и да обезбиједи изворе хране и приходе за житеље
манастира, откупљујући земљу од сељака и гдје је Владика подигао један конак за
млађе калуђере. Тако је створено језгро Доњег манастира са повеликим
комплексом манастирског имања састављеног од шума и ораница.[4]
Црква Свете Тројице која се налази у средишту Доњег манастирског комплекса,
задужбина је настојатеља острошкога, архимандрита Јосифа Павићевића из 1824.
године, подигнута уз помоћ парохијана Бјелопавлића и Пјешиваца, по благослову
тадашњег Митрополита Црне Горе, Петра Првог Петровића Његоша, познатијег
као Свети Петар Цетињски.