ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ

Друштво у коме данас живимо знатно се разликује од оног од пре 50 и више година.
Најуочљивије су технолошке промене. Интернет и телефон драстично мењају начин
комуникације, живи се бржим темпом живота, све је доступно сада и одмах, долази до
нових врста зависности (компјутер , ТВ). Технологија нам омогућава да рецимо џипиерес-
у у колима стигнемо аутом било где без да смо претходно пратили знакове на путу.
Промене се дешавају и у свери политике. Државе се у току прошлог века много пута
мењале границе, имена, политички поредак (једнопартијски, вишепартијски). Што се
културе тиче промене су сталне у језику – нове речи; нов начин облачења,...  На основу
горе наведених примера чињеница је да се свако друштво у сваком моменту мења, а
проучавање друштвених промена и друштвене структуре представља један од главних
задатака социологије. Друштвена промена представља разлику између два стања
друшвене структуре. Свака друштвена промена може се посматрати из угла како она
постоји и како функционише (структурална – функционална), али и из угла како је настала
и како се мења (историјско-генетичка). 
Друштвене промене могу се класификовати на следеће начине:
1. према квантитету – раст и опадање
2. према квалитету – развој (еволуција), опадање(инволуција) и распадање (аномија)
3. према вредностима – напредовање (прогрес) и назадовање (регрес).
Такође, друштвене промене можемо поделити на:
1. према средствима – насилне и мирне
2. према значају: корените, радикалне и небитне
3. према брзини – нагле и постепене
4. према организованости – планске и спонтане
5. према подручју одвијања – економске, политичке, културне.
Различита теоријска становишта о друштвеним променама почела су да се формулишу у
19. Веку. 
1. Еволуционистичке теорије говоре о томе да друштво незаустављиво напредује на
технолошком, економском и политичком пољу. Еволуционистичком шемом објашњава се
развој човечанства по Луису Моргану тј. Значај технолошких открића у еволуцији
друштва и културе (дивљаштво, варварство, цивилизација). Дивљаштво, ниже – почиње
употребом првих оруђа; средње – открићем ватре и употребом рибе у исхрани; више –
почине употребом лука и стреле. Варварство ниже – почиње открићем грнчарске вештине,
средње – припитомљавањем животиња и култивисањем житарица, више – почиње
топљењем гвоздене руде. Цивилизација почиње употребом писма. 
Економске кризе, ратови и друге разне недаће довеле су до одбацивања и критике ове
теорије. 
2. Циклични модел гледа на друштвене промене као на кружно кретање кроз историју по
неком одређеном редоследу се правилно смењује ограничени број друштвених облика.
Аристотел – циклично смењивање различитих облика владавине (демократски и
ауторитативни режими у политици). Такође, када погледамо на моду можемо говорити о
цикличном кретању (тренутно се враћа мода 90-их).
3. Дифузионистички односно разливен модел полази од идеје да све значајне промене
настају у центру (средишту  цивилизације) па се потом из центра зракасто шире и
разливају по околини, што смо даљи центуру утицај слаби (мода Париза). 
Марксистичка теорија промене објашњава сукобима интереса (сукоб класа).