Црна рупа

У астрономији, црна рупа је назив за објекат чије је гравитационо поље толико јако да ниједан

облик материје или радијације не може да се отисне од ње, укључујући и кванте светлости за које се сматра
да имају највећу брзину у природи,[6] због чега објекат при посматрању делује црно (одатле и назив). Општа
теорија релативности црну рупу описује као место у коме је простор-време бесконачно закривљено. Термин
црне рупе је сасвим новог датума. Године 1969, сковао га је амерички научник Џон Вилер као графички опис
једне замисли која је стара најмање две стотине година. Ова замисао потиче из времена када су постојале
две теорије светлости. Једна од њих сматра да светлост има корпускуларну природу и да на њу
делује гравитација. (Међутим, ми данас знамо да су обе теорије тачне и да светлост има дуалну природу тј.
да је и талас и честица). Црне рупе су објекти са гравитационим пољем толико јаким да ниједан облик
материје или радијације не може да се отисне од ње. Чак ни кванти светлости за које се сматра да имају
највећу брзину у природи, не могу да побегну њеној јакој гравитационој сили, због чега нам делује црно (по
чему је добила и име - црна рупа).
Општа теорија релативности је описује као место у коме је простор-време бесконачно закривљено.