Песма о Литургији

(посвећено другом разреду основне школе у Штитару

октобра месеца 2009.г.)

Хоћу с тобом Дејане да зборим, Наша Иси, стоји у народу,

И са тобом, прелепа Марија, Спушта главу док свештеник чита,
Дал' схватате када вам говорим, Тако исто на Великом Входу,
Колико је важна Литургија? Шта је са њом? Сав народ се пита.

Ђукић Ацо, јуначино права, Народ не зна, Исидора знаде,

Литургија, то је као игра, Да се тако јеванђеље слуша,
У њој нико није ту да спава, Тако прави христољупци раде,
Већ да своју улогу одигра! Тако чини православна душа.

Обрадовић Александре Први, Николино, нова другарице,

Ти суштину ове тајне знадеш, Певај и ти да нас има више,
То је Христос у Телу и Крви, ,,Тебе појем'' знају чак и птице,
Што се нама у Причешћу даде! у олтару нови живот дише!

Да би Христос сишао с небеса, То је Христос сео за трпезом,

Потребно је овде мој Срђане, Крв је своју налио у Чашу,
Да се много сабере телеса, Тело своје са Хлебом је вез'о,
Да све скупа под кров Цркве стане. Ситно звонце буди радост нашу.

Син Драгане, ти невољо стара, То Никола, звони из олтара,

Кад зазвоне звона са звоника, Поп Милану воли да помаже,
Тад знај да се цео рај отвара, Ниџа звони јер се дар претвара,
Литургијска оживљава слика. Изистински, Бог никад не лаже!

Тад свештеник Царство објављује, Полако се служба ближи крају,

Оца, Сина и Светога Духа, Ал' тек сада врхунац настаје,
Из певнице Ањин глас се чује, Из олтара светиње се дају,
Са њом пева ко год има слуха. Причешће се вернима раздаје.

Ту су Сања и две Миличице, Међу првим Филип се истиче,

Из њихових грла звони:Амин! Што он воли Христом да се храни,
Оне поју како рајске птице, Бог је храна а Бог је и пиће,
Ко да пева анђео Серафим. Божје Тело од смрти нас брани!

Огњен чита посланице Павла, Драги моји то је Литургија,

Његов глас се пење до небеса, Живо Тело од Бога благога,
За њим прота на налоњ поставља, Тог смо Тела део и ви и ја,
Јеванђеље вере и чудеса! Христовога, славно Васкрслога!

Никола Милошевић, вероучитељ