O BELOM MONASTVU

Arhiepiskop Jovan San-Franciskanski (ahovski) Prvi dijalog Mirjanin: Razmiljao sam, ali mi je teko da do kraja shvatim monatvo. Postoji neto tajanstveno u toj crkvenoj pojavi To je neka knjiga, zapeaena ako ne sa sedam onda u svakom sluaju sa nekoliko peata Rado bih porazgovarao na tu temu, upravo sa vama, monahom, koji je preao granicu razdvajanja od sveta, i ak i hrianskog drutva. Da li je istina da ste se odvojili i od hrianskog drutva? Svetenomonah: ta smatrate hrianskim drutvom? Mirjanin: Sve verujue u Bogooveka Gospoda Isusa Hrista. Svetenomonah: Ali takvih je veoma malo! Mirjanin: Ja ne mislim da ih je veoma malo Desetine pa ak i stotine hiljada crkava postoje na svim krajevima sveta i ispunjavaju se narodom, koji priznaje Isusa Hrista Bogooveka. Milioni ljudi Mu se poklanjaju, itaju Jevandjelje, ine dobro po zapovestima, osveuju se Tajnama Koliko knjiga, asopisa, naunih radova se posveuje na svim krajevima sveta i na svim jezicima Carstvu Boijem, Carstvu Tvorca nad oveanstvom! Svetenomonah: Ali ja mislim da je hriana malo Manje, nego to ak moemo i da zamislimo. Mirjanin: Vi eilte da kaete da uopte niko nije hrianin, da svi mi izdajemo Gospoda u svom srcu i da ni vi sami ne znate da li se moete nazvati hrianinom Svetenomonah: Ne, ja imam u vidu neto drugo. Naravno, i to je pravilno da smo svi mi nedostojni da se zovemo hrianima i ne moemo odredjeno da kaemo ko e se pokazati kao hrianin na Poslednjem Sudu, ali ja sada mislim na neto drugo. Verujte mi da je hriana malo Hajde da kratko razmotrimo ta znai taj pojam: hrianin. Znai li on to kao to ste rekli, da ovek priznaje Isusa Hrista za Bogooveka, ili neto vie pd toga? Razlike izmedju onih koji priznaju i ne priznaju moe i da ne bude, jer je strano rei ali i zli duhovi se ne mogu odupreti priznanju Sina Boijeg. Veruju i drhte, kako za njih kae apostol Jakov. Proitajte u Jevandjelju 2-I stih 3-e glave od Marka, kako su neisti duhovi ispovedali Gospoda Isusa Hrista za Sina Boijeg, a u Delima je reeno kako su zli duhovi ispovedali imena Hristovih apostola, napadajui sinove prvosvetenika Skeve A da satana poznaje Sveto Pismo, vidimo na primeru kada je kuao Gospoda, a i ljudi koji su raspeli Gospoda su dobro poznavali Sveto Pismo

Postoji veliki broj vernika koji veruju verom koja u sebi nema ljubavi prema Bogu, i ne drhte ni angelskim svetim trepetom radosti, niti ak demonskim trepetom muenja. O, to je strana i grozna pojava u oveanstvu! Nestala je trepetnost hrianstva. Ako elite da znate ta je monatvo, ja ga odredjujem novim za mene samog terminom; trepet. Trepet (strah) po Bogu. Trepet pred Bogom. Angelski, sveti trepet srca, duha. Mirjanin: Ali svaki hrianin moe da ima trepet! Svetenomonah: Naravno da svako moe da bude monah u svom srcu. To vidimo savreno jasno u itijima svetih, u crkvenoj istoriji i oko sebe u svetu. Prorok i car David je imao vie ena, a bio je monah: imao je trepet, i to takav da je postao najomiljeniji uitelj pustinjaka, veliki starac celog monatva. Gotovo je srce moje, gotovo je srce moje! to je monatvo. Neu uutati radi Siona i radi Jerusalima se neu umiriti to je ono monatvo Nebeskog Jedinog Manastira Jerusalima, iji su samo odraz svi ovozemaljski manastiri. Apostol Petar je imao enu, a bio je monah: Gospode, Ti sve zna. Ti zna da Te ljubim! Apostol Pavle je stub monatva, koji je napisao zavet monaenja, koji se uvek ita na postrigu, rei iz 6-e glave poslanice Efescima, kao poklik borbe za svetu trepetnost Bogu predanog srca. Kako je udno to delo monatvo! Kako je predivno, svetlo: odgovor, pred licem celog vidljivog i nevidljivog sveta, na Boiji priziv: Budite savreni kao to je savren Otac va Nebeski. Odgovor i to za ceo ivot Kakav je to izazov svetu, i to pre svega takozvanom hrianskom, ali koji u ivotu tvrdi da su jevandjelske zapovesti neivotne, previe visoke ili neprilagodjene u potpunosti k ivotu. Kakva je to sramota za hrianine, koji tako govore i misle! Oni time precrtavaju celo Jevandjelje i bogohulno prave neivotnim Onoga, Koji je sam Ovaploeni ivot i izvor svakog ivota. Upravo takvi hriani nemaju u sebi trepeta. Oni ne drhte kada otvaraju Jevandjelje ili celivaju Sveti Krst Gospodnji, ili Ikonu Nosioca ivota Nebeskog Jerusalima. Oni ne drhte na molitvi, ne drhte videvi oko sebe sablazan i mogunost da se zaprljaju na vjeki. Prljajui se, oni terpere gledanjem okom srca veliku svetost Svetog nad svetim, Kome je otkrivena svaka naa promena misli, svaki pokret naeg srca. Trepetnost pred Bogom je nit Duha Svetog, koja prolazi morima, pustinjama, gradovima, selima i umama, povezujui srca Istinske Hristove Pravoslavne Crkve na zemlji u jedan nevidljivi, ali hramonian hor ljubavi prema Tvorcu. U tom horu je izmedju glasa istinskog monaha i istinskog hrianina samo ta razlika to monah pred celom ovozemaljskom Crkvom svedoi svoje posluanje Jevandjelju, a hrianin samo u svom tajnom pokajanju. U svojim spoljanjim delima, oba treba da svedoe istovetno. A to je naravno i razumljivo: zar postoje dva Jevandjelja, dva hrianstva? Istinsko hrianstvo je Jedina Sveta Pravoslavna Crkva. Ona ima mnogo formi, ustava i odedi za svoje ljude, ali Njena re je upuena jedino ka ljudskom srcu. U Crkvi ima mnogo zajednica, ali je Jedno Carstvo. Sve due se razlikuju jedna od druge po liku (jer je lik neponovljivi obraz due!), ali su sve nastale od Boga i idu k Njemu na Sud Jedan je Zakon, jedna je Ljubav, jedno Carstvo, jedan Car I jedan trepet u srcu: trepet vere koja vidi, krotke nade, razuma, jasnosti, rukovodjenja i sile Jedan Zakon, jedna Ljubav. Mirjanin: Ali kako odrediti ko ima trepet, a ko ne? Svetenomonah: To se ne moe odrediti. To e odrediti Boiji Sud. Sud e se odvijati tano po Jevandjelju. Prema preciznim reima iz Jevandjelja moemo unapred da uvidimo za ta emo biti osudjeni i kako moemo da budemo pomilovani miluluom ljubavlju. Mirjanin: Ali kako pomilovani?.. Svetenomonah: Mislim da je nae pomilovanje, na veni ivot u tom trepetu strahopotovanja pred Tvorcem. Strah da zgreimo, rastuimo najuzvieniju Ljubav. ak i najmanji trepet zrnce duha, ako nije plod, to zrnce drugog rodjenja, o kome je Spasitelj govorio sa Nikodimom i bez koga niko nee ui u Carstvo Boije. Trepet ljubavi prema Boijoj svetlosti je priznak te brane odede bez koje niko nee ui u Carstvo. Mirjanin: Meni je sve udno to to govorite Jer monatvo je neto izdvojeno iz hrianstva. Svetenomonah: Oprostite, ali se ne slaem. Nije izdvojeno, niti podvueno. Monatvo je pravoslavno hrianstvo. Zbog ega se mi nazivamo pravoslavnim hrianima? Po tome to se monasi nazivaju monasima. Hrianstvo se proirilo po svetu, i javila se potreba, neophodnost da se ono projavi, kao ponovna blaga vest, ali sada ve ne mnogobocima, ve uspavanim hrianima. Kada bi svi pravoslavili Boga, onda mi ne bi trebalo da se nazivamo pravoslavnima: kada bi svi hriani imali strahopotovanje pred Bogom, onda ne bi bilo potrebe

izlaziti iz njihove sredine i isticati taj izlazak. ta je zaista pravoslavlje? To je precizna saglasnost ustrojstva ivota i vere prema novom Zavetu oveka sa Tvorcem Jevandjelskom Otkrovenju. Optenje sa Crkvom Svetih, molitva za Crkvu ljudi na zemlji koji se nisu oistili to je sve otkrovenje, tano i javno odgovarajue naem optem srodstvu dua ljudske porodice, naom organskom povezanou jedinstvom stvaranja. Tu povezanost treba da oseamo i spoznajemo. Ona nam je otkrivena u Jevandjelju i zadata kao lekcija privremenog ivota. Monaki zaveti su zajedniki znak svih hriana. Izdvajajui se iz hrianstva monasi povezuju to hrianstvo sa Nebeskom Crkvom. Mirjanin: Zaista monatvo se moe shvatiti kao oseaj tog jedinstva Crkve ali ipak malo smuuje to podvlaenje posebnog puta, drukijeg, - monakog. Svetenomonah: Vi ste sada izrekli jednu veoma duboku misao, da je monatvo kao drukiji put i istovremeno istinski oseaj jedinstva Crkve. To i jeste irina uskog jevandjelskog puta. Naravno, monatvo je oseaj jedinstva u Hristu, i naravno ono jeste poseban put. Ali poseban naravno, ne od hrianstva, ve od obamrlog, neosoljnog takozvanog hrianstva. Od prvih vekova ovozemaljske istorije Crkve istinski hriani su se ne mirei se sa nepravdom i licemerjem, uklanjali od usrednjene crkvene sredine vernika: jedni u pravo monatvo, drugi u lano monatvo, u lano revnovanje za istinu, u raskol, u sektatvo. Tako se nastavlja i danas. Naravno danas je situacija jo sloenija: u samo monatvo je prodreo taj isti ovaj svet, od koga je ono bealo. Monatvo u istoriji nije izbeglo udeo hrianstva. Ono je stopama hrianstva poelo da vlada svetom i ak i da mu slui prefinjenije, druei se sa bogatstvom sveta, s njegovim monicima i poznatima, hodajui sa zvezdama i ordenima, uz praznu molitvu i odsustvo ljubavi i milosrdja. iroki rukavi rase su postali farisejsko okrilje. I iste due su poele da se sa gnusnou odvajaju od takvog monatva, kao da se odvajaju od ovoga sveta, teei jevandjelskoj istoti i jednostavnosti. Mirjanin: To je sve tano to kaete. Ja sam sam pokajani mirjanin, ali nisam mogao bez negodovanja da gledam na cenovnik (ne mogu drukije da ga nazovem) molitvi jedne savremene monake obitelji, koja je pojednostavila obraanje dobrovoljnim darodavcima, davi im novanu procenu za molitve razliitog trajanja, koje naravno na osnovu samo toga ne samo da nita ne kotaju, ve predstavljaju mrzost u Boijim oima. Oprostite to govorim tako direktno. Svetenomonah: Vi govorite saglasno Duhu Jevandjelja, i zbog toga su vae rei mnogo vie monake, nego molitve tih monaha. Svi treba da revnuju za Hristovu istinu, i ne titei je u svetu, neemo je zatititi ni u sebi. Odista, taksiranje molitve je hula na Duha Boijeg. A taj greh se ne oprata I paralelno nazadovanju monakog ivota poelo je da se obnavlja belo monatvo (upravo iz takvih portiva, kakvim ste u dui razobliili monahe-srebroljupce!) belo, prvovekovno, mueniko hrianstvo u svetu, istinski Hristovi uenici. Pred svakim plamenim srcem, koje ezne za nebeskim ivotom se danas otvaraju tri puta: put crnog monatva, oblaenje u odedu spoljanjeg odvajanja od ovoga sveta; put belog monatva oblaenje samo svoga srca u odedu tog odvajanja, uz naine ivota svih ljudi, i na kraju, trei put odvajanje od jedinstva crkve, pod ovim ili onim predlogom, - put manje duhovne ljubavi prema brai, a znai i prema Bogu. Poslednje mislim na sektae. I zato se odvajati? eli li da plamti ljubavlju ka Bogu biraj put belog ili crnog monatva Sam Gospod, Vladika na, je u Svom Sopstvenom Najsvetijem Liku ostavio Svojim vernima te puteve. On ih je Sam spojio u Sebi budui Nazorej-Stranik u ovome svetu, uzimajui vino i jedui sve ono to svi jedu, - sva dela ruku Svojih. Apostoli su ve bili isti beli monasi: i apostol Petar sa enom, i apostol Pavle bez ene. Mirajnin: Sada shvatam vae razmiljanje! Ono mi je veoma blisko i u sutini jednostavno! Samo mislim da e nama svetskim hrianima biti veoma teko da se saglasimo s njom treba rei ono to jeste mi smo zaista navikli da gledamo na svoje svetsko hrianstvo, kao na dozvolu da ivimo po svojim sopstvenim zapovestima, birajui za sebe iz Jevandjelja opta pravila ponaanja; i ako bi svako od nas sastavio tablicu, ta iskreno smatra obaveznim za sebe, onda u toj tablici ne bi bilo zapisano ono to predstavlja sutinsku karakteristiku istinske Hristove vere. I naravno tamo ne bi bila zapisana osnova Jevandjelja: ljubav prema Bogu od sveg srca, ne bi bila zapisana ljubav prema Bogu od sveg uma, od sve volje, od celog bia i pristrasnosti I te tablice bi bile prosto pravila asnog mnogoboakog ponaanja Zadivljujue je kako Gospod providei sve, direktno ukazuje hrianima: Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu

imate? Ne ine li tako i carinici? I ako pozdravljate samo brau svoju ta inite? Ne ine li tako i neznaboci? (Mt. 5, 46-47). Svetenomonah: Sve je to tano. U vekovima istorije Crkve Hristove crno monatvo je bilo samo spoljanje svedoanstvo ljubavi prema Bogu, i samo spoljanje svedoanstvo odricanja od sveta (ne naravno njegove prirode, ve greha koji je zarazio prirodu). O tome jasno gobvori Jevandjelje Postriga, u vreme kada apostol Postriga razjanjava delo te ljubavi i tog odricanja od zla Najzadivljujue je to to je to spoljanje svedoanstvo moralo da se projavljuje vekovima istorije u dalekim pustinjama i gudurama gde su odlazili ljudi kojih svet nije bio dostojan (Jevr. 11, 38). Hristovo Jevandjelje je dato ljudima da bi sve koji su poverovali u Njega uinilo monasima drukijima, od onih koji se mogu nazvati svojima u ovom svetu. Drugi dijalog Mirjanin: elim samo da s vama podelim razmiljanja povodom naeg jueranjeg razgovora. Shvatam vau taku gledita. Svetenomonah: Ona nije moja, ona je crkvena Ja sam je samo iskazao svojim reima, svojim jezikom. Mirjanin: Bilo kako bilo, ali pitanje monatva je sad za mene veoma produbljeno. Ne mogu a da ne osetim saglasnost vaih rei sa jevandjelskim reima o sluenju Bogu u Duhu i Istini. Zaista, sve forme su samo svedoanstvo duha. Ako se oduzme duh forma postaje prazna korica Znate li za nekog od savremenih uitelja Crkve, koji bi na za nas mirjane razumljivom jeziku i naim teriminima govorili o tome istom? Sveti Oci prvih vekova su malo teki za usvajanje. Ja jo i mogu da ih priitam, a moja ena i moja erka in nee ni itati iskreno vam kaem. Svetenomonah: Veoma cenim vau iskrenost, ali vas uveravam u to da u tome to ste rekli nema nikakve jeresi. Uiteljstvo u Crkvi se nikada nee prekinuti, i u svim vekovima Crkva e davati svetu svoje uitelje, koji e u sve vekove imati jednog Duha Svetog i govoriti jednu te istu istinu Rei Boije, ali u raznim psiholokim formama, svaki put u formi koja je najrazumljivija za datu epohu, dato drutvo i narod. U crkvi se odvija veno, neprekidno pronoenje blage vesti Otkrovenja, ivo gorenje vene Istine Jevandjelja. Sveti Oci su Zlatousti, naprimer Kapadokijci, ali zaista poteak je njihov jezik za nae vreme; vi ste to potpuno pravilno primetili. Literarne forme iz IV veka malo doprinose usvajanju svetootakih misli u naem veku. Potrebni su novi uitelji Crkve. Oni ne govore nita novo, ali o svemu govore na novi nain. U nae vreme je svetootaka istina Pravoslavlja zadivljujue otkrivena u rei i delima oca Jovana Krontatskog. Njegov dnevnik je knjiga Moj ivot u Hristu Belo Dobrotoljublje. Kao to su 35 autora crnog petotomnog Dobrotoljublja sastavili monaku bibliju, tako tom Dnevnika Krontatskog predstavlja istinsko rukovodstvo za ivot u Hristu u svetu. Svaki hrianin, koji je organizovao svoj ivot saglasno tom Dnevniku, dostie iste one rezultate koje dostie svaki monah, koji ispunjava uenje Dobrotoljublja. I jedan I drugi e se pokazati preciznim izvriocima jevandjelskih zapovesti, i uie u mir Gospodnji razliitim spoljnjim sopstvenim ivotnim putevima. Mirjanin: Ja sam samo itao odlomke iz tog duhovnog Dnevnika oca Jovana Krontatskog. I nekako, priznajem, nisam obratio posebnu panju na njih. Svetenomonah: To se i meni desilo na poetku itanja. Ali kada mi je Gospod otvorio oi i kada sam uvideo da misli o.Jovana nisu obine misli, koje dolaze iz uma, ve da su to misli Duha Boije otkrovenje, svim srcem sam se privoleo blaenom Dnevniku o.Jovana, koji je njega samog doveo na vrh svetosti i koji za nau epohu predstavlja najneophodnije duhovno rukovodstvo hrianina. Otac Jovan odgovara na sva pitanja savremenog muenja duha i daje iskazuje Duhom jasne pouke iskustva ljubavi i straenja nad sobom. On bukvalno kao iv gleda sa stranica svoga Dnevnika i odgovara vam na sve vae tajne misli i oseanja. Mirjanin: Imao sam prilike da sretnem dosta porodica, u kojima se po molitvama oca Jovana desilo neko udo, neko isceljenje, neki duhovni preporod. Svetenomonah: Reiu vam da je on doprineo monaenju velikog broja ljudi. I belo i crno duhovnitvo Rusije, i ak i arhipastirstvo, se nalazilo pod njegovim direktnim uticajem. On ne samo da je bio veliki starac duhovnik Rusije, ve je bio i harizmatik-prorok, poslan da prizove Rusiju na pokajanje. Poslan je pred opasnost, kako bi njegova re ostala pred svima i rukovodila zbunjeni i rasejani ruski narod ka jedinom spasenju duha: ka ivotu u Hristu. Njegova

apologetika Pravoslavlja je vrednija od svih apologetikih traktata. Jer on je sav u Hristu, i kao apostol Pavle mogao bi da kae za sebe: Ne ivim vie ja, ve ivi Hristos u meni. Mirjanin: Recite mi da li je istina da je on bio devstvenik u braku? Svetenomonah: Da, to je istina. I po tom pitanju je projavio punou tog lika hrianina-monaha, o kome smo razgovarali. On je beli monah I priziva hriane na belo monatvo. Jer razmislite, Sam Gospod, Tvorac, Koji nam se javio i obukao nau ovozemaljsku odedu je bio da se osmelim da tako kaem Beli Monah. On je bio Nazorej tadanje monatvo, i ravnotea u svetu I razmislite, kada se Gospod molio u Svojoj Velikoj Molitvi za svet, za njegovo spasenje, On je pominjao pred Ocem Svojim Nebeskim samo bele monahe brane ili nebrane, ali samo Njegove istinske hriane Ja se za njih molim, ne molim se za svijet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji Ja sam im dao rije Tvoju, i svijet ih omrznu, jer nisu od svijeta, kao ni Ja to nisam od svijeta. Ne molim da ih uzme sa svijeta, nego da ih sauva od zlogaOd svijeta nisu, kao ni Ja to nisam od svijeta (Jn. 17). To je molitva za bele monahe, za istinsku Hristovu Crkvu, koja ivi jednim duhom na zemlji, kao na nebu. Razlika je samo to je ovde na zemlji vojevanje za istinu, a tamo trijumf Istine Uostalom, i tamo postoji vojevanje, a i ovde ima trijumfa. Mirjanin: Bilo bi interesantno znati kako bi se prema tim vaim razmiljanjima odnosili monasi na Svetoj Gori Jer ini mi se da ste vi bili u toj monakoj dravi? Svetenomonah: Ja sam tamo ak primio svoj prvi postrig doao sam tamo kao crni hrianin (prema naoj novoj terminologiji), kajui se za svoj bludni, samoljubivi ivot, a otiao sam odatle kao beli monah na rad, u svet Uostalom, moe se rei slobodno i obratno. Mirjanin: A da li ste s nekim na Svetoj Gori razgovarali na tu temu? Svetenomonah: Ja ni sa kim tamo nisam razgovarao na tu temu, ali je sa mnom o tome razgovarao na Svetoj Gori poznati starac-podvinik, koji je iveo sam na planinskim liticama, i svakodnevno sluio Liturgiju u svojoj maloj crkvi. Taj podvinik je ovek vieg duhovnog obrazovanja (i ak pedagog): prezrevi dijalektiku kulturu ovoga sveta poao je na Svetu Goru da se ui unutranjem delanju srca u Hristu. I tamo ivi ve 40 godina. Eto taj shimnik je zamislite mene mladog, koji sam teio ka monatvu i ve bio pred postrigom, veoma zadivio svojom primedbom da je monatvo stanje nenormalno (uo sam takvu frazu iz usta svetogorskog shimnika!). Ali sada je pojasnio svoju misao da svi hriani treba da ive monakim stremljenjem ka Bogu i ako bi svet Crkve bio zaista izdvojen iz ovoga sveta (a to bi bilo normalno, dovoljno je za to uti Gospodnje rei iz 17-e glave od Jovana), monatvo bi izgubilo svoje savremeno znaenje, utopivi se u toj istinskoj Crkvi. I kao to mi je starac naprimer ukazao na ivot nekih gradova i sela u Severnoj Africi, koji su u prvim vekovima hrianstva iveli manastirskim duhom ak i po spoljanjem sa svim enama i decom I sam mogu da se setim lika prepodobnog Makarija, koji je vodjen Duhom, iao iz pustinje u Aleksandriju, kako bi video one koji treba da budu iznad njega, i koji ulaze u kuu kod dve porodine ene. Mirjanin: To to vi priate je veoma interesantno. Koliko smo se mi zaista udaljili od duha istinskog Pravoslavlja Hrianskog ivota! Kakvi napori danas treba da se uine u Crkvi kako bismo se oistili. Svetenomonah: Da, treba da se oistimo i osolimo Duhom. I da revnujemo istom revnou ljubavi prema velikoj svetinji Otkrovenja, koja nam je data Neka vam ak i bude udno ovo to u rei: ja bih eleo da se vrate ona prvohrianska vremena, kada nisu putali u hram Boiji i da bi se udaljili od naih vremena, kada pozivamo na uee u Najsvetijoj Evharistiji ak i posmatrae sa strane, esto se muei svojim koncertnim pevanjem i posebno umetnikim ikonopisom nije li to oskvernjenje svetinje? Blagoslovena su bila vremena, kada su ipodjakoni proveravali veru i duh onih koji su ostajali na Liturgiji vernih. Mirjanin: A danas se Svetim Darovima ne poklanjaju ak ni oni koji stoje u Crkvi, ljudi koji uestvuju u Tajni ..Istina, tako je sramno gledati na taj svet, koji stoji (ak ponekad i bez najmanjeg poklona!) pred Hristovim Telom Koje se iznosi na Carskim Vratima. Svetenomonah: Teko je boriti se za svetu Crkvu u svetu. Trnovit je put onih koji su prizvani na to delo. A na to se prizivaju svi crni hriani, beli monasi, crni monasi, beli hriani. To je sveto delo. Borba za Hristovu istinu, krotku, koja se u svetu skoro ni ne titi. Naravno, moe se upasti iz krajnosti lenjosti u drugu krajnost stranog revnovanja za svetost. Na tom putu je takodje

bilo greaka u istoriji Crkve, i due koje su se osetile istim i svetim u radikalnijem smislu nego to je to mogue saglasno apostolskim poslanicama, su poele da projavljuju neumerenu revnost, ve ne za domostrojno oienje ljudi, nego za njihovo odvajanje od Crkve. Duh lenjosti za Crkvu se ak ponekad poistoveuje sa tim duhom lane revnosti za Pravoslavlje. Ali, idui za Svetim Ocima, izvriocima jevandjelskog duha, pronaiemo carski put revnovanja za Crkvu. Lik oca Jovana Krontatskog nam prua mnogo toga za razumevanje tog pravog puta. Opasnost postoji i s desne strane, ali ne treba zbog toga leati u jami na levoj strani puta. Mirjanin: ujem da danas u Rusiji ima mnogo tajnih monaha i monahinja. To je nova pojava u crkvenom ivotu. Svetenomonah: Ta pojava je znak carskog oienja ljudi. To je za Crkvu znaajniji znak nego sijanje kupola i obnavljanje ikona Treba oslukivati Duh Crkve, Njenu krotku, molitveni, ali nepokolebljivu s krvlju borbu u svetu, za Svetinju Svetih sveta. Trei dijalog Mirjanin: Proitao sam apostolsku poslanicu, koja se ita na Postrigu (Efes. 6. stihovi 11-17), i ponovo sam poeleo da porazgovaram sa vama. Misao o belom monatvu, kao o optehrianskom stanju u nae vreme raspada mirske hrianske kulture, me trepetno tei svojom jednostavnou, svojim tako svetlim mogunostima unutranjeg odvajanja od svega to postoji u propadljivom svetu, uz spoljnju sjedinjenost sa svetom i formama njegovog ivota. U tom kretanju vere i volje se ovaploava moja davnanja zavetna misao o realizaciji istinske Pravoslavne Kulture. Jer treba poeti sa plamenim oienjem svoga unutranjeg oveka, potpunog (a ne polovinog!) oslobadjanja od svih atmosferskih pritisaka ovoga sveta! ovek treba da se rodi u drugoj kulturi, da prodie drukijim lakim, posebnim vazduhom. I sve se to moe predivno ostvariti pored radne maine, u toj igli, pored tezge u prodavnici, gde se radja i sva pohota materijalnih svetskih revolucija. I kako je to velika uteha! Razmatrajui apostolsku poslanicu koja se ita na Postrigu, zadivilo me je da je nju Crkva uzela iz poslanice, koja je neosporno upuena svim hrianskim duama, svakom njihovom zvanju i poloaju. Svetenomonah: Da, ta poslanica se sastoji iz pouka svima i oevima, i deci, i slugama, i gospodarima, i enama, i muevima; svakome apostol daje svoju pouku, a na kraju izvodi zakljuak (na kraju, brao moja st.10) i daje deo poslanice koji se ita na Postrigu osnovu monakog delanja! Kakav najuverljiviji dokaz u korist tog belog monatva, koji su u sebi nosili i kome su stremili svi hriani u svim vekovima, koji su u sebi imali duh apostolske Crkve. Mirjanin: Jerusalimski hriani nisu ak imali ni svoju imovinu, a to ve nije manastirski idioritam (1), ve istinska kinovija! (2). Svetenomonah: Belo hriansko monatvo u svetu je naravno zamiljeno kao ogromni Idioritam cele crkve, u svim manastirskim idioritmovima, s njihovim sopstvenim kelijskim monakim domainstvima, a duhovni nivo je bio nivo prosenog blagoestivog ivota u svetu. Episkopi su igumani za bele monahe; svetenici, nastojatelji parohija starci Kao da se poveala odgovornost celog duhovnitva! Episkopi ne bi zavravali u administraciji, ni svetenici u ispravljanju predivnih slubi Uzvienije dostignue je prinoenje Crkvi sve svoje imovine, kinovije zajednice Ali ovu poslednju formu nije sutinski ispuniti bukvalno. Moe se i tajno odreiti od svih svojih vrednosti. Gospod gleda na srce. Zajedniko stremljenje vernih ka svecelosti sluenja Bogu e pokazati sve te dopunske forme u svim ivotnim situacijama vernih, pastve i onih organizovanih od strane svog episkopa. Organizacija nije sutinska, niti njeni planovi, ve razumevanje jevandjelskog duha, za primanje punoe i istote, obeane svima smru u Hristu za vrednosti sveta i vaskrsenja za nove vrednosti. Sutinski je psiholoki prelaz hriana sa duevnog na duhovno tle. U tome i jeste zadatak crkvene kulture. Mirjanin: Kakva je sutinska razlika izmedju tog dubokog, trezvenog delanja Crkve, ukorenjenog u dubinama Venog ivota i raznih beskrvno-mrtvih teorija furijerizma, sen-simonizma i krvavo-ivih teorija naih dana, koje obuhvataju samo promenljivu i beznadenu ovekovu opnu Ukoliko su prve teorije idoli, koji zahtevaju zombiranje ljudske due, onda druge zahtevaju i zobmiranje tela Knez ovoga sveta, tei da podraava Cara Svetova, takodje zahtevajui celokupnost sluenja njemu, i ukoliko ovek odbaci istinsku celovitost belog hrianstva, njegova dua e neumitno poi putem sluenja mrtvom i mranom duhu. Taj duh o, kako sam to spoznao na svom malom ivotnom iskustvu zahteva galsko, egipatsko sluenje

sebi, i ne zadovoljava se manjim. A oveanstvo to ne vidi. Ono je zaista presno u svojoj kulturi. Istoriju zemlje osoljava odista samo malo stado Bele Hristove Crkve. O, kako je ona daleka od zaprljanih hriana! Kako svi treba da imaju na umu to Stado i da uvaju od izopaivanja seanje na Belu Crkvu. Jer ta belina duha je srce sveta! Svet njome kosmiki die, a da uopte nije toga svestan. Ja sam jo pre susreta s vama razmiljao o Istoriji Crkve i doao sam do pomisli, da je ta istorija u sutini samo propoved Hristove Istine u svetu raznoenje ognja ivota i organizacija sjedinjenja i zatite tih probudjenih dua od duha tame, pohote i zlobe A udzbenici nae savremene crkvene istorije nas nisu tome uili, niti su nas tome vaspitavali. U tim udzbenicima nikada nita nisam nalazio sem intriga i spoljnih faktora. I nije udo to crkveno drutvo prosto ne poznaje svoju Crkvu i ne zna ta treba da radi u hrianskom svetu. Jedni hriani se okreu injenju dobrih dela, drugi umetnosti, trei religioznom poklonjenju nacionalizmu, etvrti socijalnim reformama, peti staroobrednitvu, esti naunom bogoslovlju, sedmi jo neim ele da umire svoju savest, dotaknutu jevandjelskim duhom, koji se u njima nije ugradio. I onda je to hrianstvo izvor svih zala, beda i neverovatnih stradanja Hristove Crkve. Reka istorijskih slabosti hriana istie iz tog izvora. Svetenomonah: Radujem se i divim, dragi moj, vaem trepetnom vidjenju crkvene istine. To to govorite je gorka istina. Uostalom, u njoj je slatko to to nam je ona sada otkrivena i ne obmanjuje nas. Jednom kad je spoznamo, ona nas nee savladati Mi se uimo da se borimo; kao deca poinjemo da hodamo u tome. Apostol Postriga govori samo i iskljuivo o sutini nae borbe za veni ivot prema Hristovom uenju. Vi potpuno tano kaete da se danas ak treba boriti za seanje na Hristovu Svetlost (ne samo na samu Svetlost!). To je apokaliptiki momenat. Apostol kae da imamo samo jednog neprijatelja, i on je bestelesan, oima nevidljiv, i zbog toga posebno opasan, i borba protiv njega zahteva izuzetne mere, o kojima dananji vernici uopte ne razmiljaju, i zbog toga su potkradeni u onom najveem trepetu Hristovog Duha, lieni su soli svoje vere. Bestelesni neprijatelj je djavo, a njegove sluge zli duhovi su najrealnija pojava u svetu, koja deluje u smetenoj, sujetnoj ili ozlobljenoj dui. Zli duhovi su isto toliko realni kao i svetle sile nevidljivog sveta Angeli, koji deluju u dubinama ljudskog duha i njegovom svetu savesti. Ta iva, opitna vera u bestelesni svet, koji proima na telesni svet takodje odvaja istinske od lanih hriana. Hriani ovoga sveta se nad tim mogu ak i aliti, sami naravno ne shvatajui da se smeju i ale nad Jevandjeljem. Veran Gospodu, beli monahhrianin, zna ta predstavlja koren njegovog ivota. I apostol otkriva nepobitnu Boiju istinu da sva unutranja borba ljudi ne treba da se vodi protiv ljudi, sebi slinim po grehovnosti, ve protiv ciljno vojinstvujuih bestelesnih sila zla, koje su potinile duu oveka i oveanstva, duu svih svetskih inetersovanja, koje su postale potpuno telesne, ovozemaljske, nemajui nebeski duh venosti. Knez ovoga sveta tako je palog andjela nazvao Sam Bog. Znai on vlada svetom u nekom dubokom javnom i tajnom smislu. On nije tvorac i svedritelj sveta, ali je on knez, i prvi uslov za one koji primaju hriansko krtenje je trostruko odbacivanje satane od sebe, i sebe od satane, pri itanju zaklinjuih molitvi, posle ega tek sledi sjedinjenje due sa Hristom. I to odricanje od satane na krtenju, hriani koji su krteni kao mladi, ne shvataju, jer ni roditelji ni kumovi ih ne ue tome, smatrajui tajnu obnovljenja obinim obredom, obiajem. A to odricanje od satane treba sve vreme da bude pred oima hrianina i neprekidno da ga naoruava protiv unutranjeg zla u svojoj dui i da ga primorava da ka njoj neprekidno priziva svetle sile i Blagodat Samoga Cara Slave, Gospoda naega Isusa Hrista, sjedinjujui se s Njime u Isusovoj molitvi. istota duha poziva na neprekidno molitveno oienje (Gospode pomiluj) i ukrepljenje (Gospode, ukrepi) u ivotu. Ta praksa osveava duu, hrani je, preobraava, istanava je, razvejava od nje zamke zlih, mranih isparenja duha, kojima obino die u misrkim situacijama, naravno to ne primeujui i budui pogruena panjom i interesovanjem za sve spoljanje. Knezovi te vazdune oblasti, vladari tame ovoga veka, duhovi zlobe podnebesne kako ih naziva apostol su istinski neprijatelji oveka i oveanstva, istinski vinovnici hiljade padova ljudske slobodne volje i koreni svih bolesti i stradanja sveta. Ali ljudi nisu toga svesni, jer su slepi, a i njihove vodje su takodje slepe. I tako slepi vode slepe, i svet se kree ka jami. Mi jedni drugima nismo neprijatelji, ve su nam svima neprijatelji demoni. A mi smo brao bolesni i naravno slabi svako je bolestan od svoje bolesti zla. Mi treba jedni drugima da opratamo i da se volimo, treba da shvatimo da greimo po prinudi, zbog ropskog poloaja, i krivi smo samo (i

neizmerno!) zbog toga to ne traimo pomo, ukrepljenje, isceljenje i oprotaj za svoju zlu volju, za volju koja ne tei sveceloj Hristovoj ljubavi. Mi smo svi bolesni u zlu. Crkva je bolnica za leenje bolesnika, jer su u njoj izleeni svi koji su istinski u njoj. A otrovni mirkob nae bolesti i naih stradanja, neprijatelj na, zli duh, koji navodnjava atmosferu naeg ovozemaljskog ivota svojim mijazmama, koje ne ulaze samo u ljude ve i u ivotinje, pronie u sve nae pore, i unitava se jedino Boijom Blagodau. Ljudi esto bivaju demoni sami sebi, ali jo ee bivaju posednuti. Stepeni posednutosti su naravno razni, i ima mnogo njenih oblika. Sveti Dimitrije Rostovski se ovako obraao narodu u crkvi: Oprostite mi brao, ukoliko svakog grenika, koji ne razmilja o svojim gresima nazovem posednutim. Ljudi zbog toga imaju neverovatnih nevolja i moralno i fiziki, jer imaju mogunost da budu trezveni (to jest da posluaju Spasiteljeve rei: straite i molite se), postupajui suprotno onome kako inae treba: primaju u srce zmiju i odbacuju uvara-duha. Zlo je blie paloj i u Hristu neobnovljenoj prirodi, i greh joj je sladak. Greh je mrzak, odvaratn i muan obnovljenoj ovekovoj prirodi, a istina i ljubav su joj slatki, a Andjeo-uvar je ivotni prijatelj. Za ogromnu veinu ljudi je uobiajeno stanje da im je greh as sladak, as muan, a svetost ih as raduje i privlai, a as plai, mui i pritenjuje Vano je da se ti procesi odvijaju svesno, kako bi ovek mogao da ih prati u svojoj dui i unosi u njih svoju slobodnu volju, tu najveu i najdragoceniju odrednicu, od koje e sve zavisiti Gospod voli i namere, kako kae Vasrnja Re, ali ukoliko su one usmerene ka svetlosti. Sopstveno predavanje u belomonako posluanje Gospodu Isusu Hristu je isto, potpuno pronalaenje sebe. Poetak oseaja svojih istinskih vrednosti u dubokoj svesti o svojoj nitavnosti. Umire staro zrno telesnog sveta, telesnih pomisli, a radja se novi klas mnogih duhovnih zrna. To radi Gospod Hristos Jedina Nada sveta. Naa je samo iskra ljubavi. Naravno, mi smo svi samoljubivi, ali nai izvori i koreni naeg ivota drue moje, treba da budu na vodama Presvete Trojice Oca Nebeskog, Sina Usinovatelja oveka i Duha, Uteitelja, u oekivanju tog trenutka usinovljenja! Primedbe: (1) Idioritmom se naziva manastir u kome svaki monah ima svoje kelijsko domainstvo, svoju trpezu. (2) Kinovija je opteiteljni manastir, sa zajednikom trpezom, u kome monah nema nita svoje (i jedan i drugi ustav postoje i danas na Svetoj Gori).