ЈУГОСЛАВИЈА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

По завршетку Другог светског рата, Југославија постаје чланица Организације

Уједињених Нација (ОУН), у јуну 1945. године. Југославија је уједно била и једна од
земаља оснивача ОУН и сматрала је да је та организација погодно место за наставак
револуционарне борбе. Што се тиче унутрашње и спољне политике, односно унутрашњег
уређења и међународних односа, Југославија је била уско везана за Совјетски Савез и у
свему је пратила „Совјетски модел“ управљања државом. Југославија је од Совјетског
Савеза добијала материјалну и војну помоћ, као и помоћ својих стручњака, а многи
револуционарни официри су послати у Совјетски Савез на школовање. Југославија је
СССР сматрала својим идеалом којем треба стремити. У складу са својом политиком која
је била под утицајем СССР-а и у духу солидарисања са осталим земљама, Југославија је
учинила многе уступке према неким земљама, као што је опраштање ратне одштете
Бугарској, потписивање уговора о сарадњи са Бугарском, Мађарском, Албанијом и
Румунијом, дозвољавање насељавања Албанаца на Косову и Метохији у нади да би могло
да дође до стварања Балканске федерације. Југославија је уживала велики углед околних
земаља, а тај углед јој је омогућио да седиште „Информбироа“, организације која надгледа
деловање комунистичких партија у свету, добије своје седиште у Београду. Власти у
Југославији су убрзо увиделе да се „Совјетски модел“ не може преузети, односно
прекопирати у потпуности.
Југославија је, због свог блиског односа са Совјетским Савезом, имала проблема са
земљама запада. Премијер Велике Британије Винстон Черчил је Југославију сматрао
продуженом руком Совјетског Савеза. Са Италијом је постојао спор око Трста и околне
територије. До 1954. године Трст је био под управом Уједињених Нација, а 1954. је дошло
је до компромисног решења по коме је један део Трста стављен под управу Италије, а
други је био под управом Југославије. Постојао је и проблем са Сједињеним Америчким
Државама које су одбијале да врате новац који је у њиховим банкама депоновала
Краљевина Југославија. Исто тако, протестовале су против суђења Дражи Михајловићу.
Нарушиле су ваздушни простор Југославије и у том инциденту је оборен један амерички
авион. Југославија је, с друге стране, снабдевала оружјем побуњенике у Грчкој, у којој се
од 1946-1949. водио грађански рат. Југославија је одбила да приступи Маршаловом плану
(службено назван  План европске обнове, био је службени план САД-а  о обнови
послератне Европе и сузбијању утицаја комунизма након Другог светског рата).