JUGOSLAVIJA

IZMEDJU ISTOKA I
ZAPADA
Saradnja sa Sovjetskim Savezom
1945-1948
Sovjetski savez pruza vojnu, privrednu I druge pomoci Jugoslaviji.
Jugoslavija razvija prijateljske odnose sa Albanijom, Bugarskom,
Rumunijom I Madjarskom.
Zategnute odnose imala je sa Italijom I Austrijom
U Grckoj je pomagala grcke partizane koji su I posle rata nastavili borbu za
socijalisticku revoluciju.
Sa zemljama tzv. Narodne demokratije Jugoslavija je imala prijateljske
odnose
■ Jugoslavija je smatrala da Bugarska treba da udje u Jugoslovensku
federaciju kao sedma republika.
Sa Albanijom Jugoslavija je do 1949. imala posebno razvijene odnose.
Jugoslavija je politicki, vojno I ekonosmski mnogo pomogla Albaniji.
Pravljeni su planovi o ulasku Albanije u Jugoslovensku federaciju.
Posle sukoba sa Informacionim biroom razgovori su prestali a dve
zemlje nasle su se u zategnutim odnosima.
■ Slicno je bilo I sa Madjarskom I Rumunijom.
Sukob sa Informbiroom

Osnovan je krajem septembra 1947. u Poljskoj

Cilj ove organizacije bilo je uskladjivanje ideoloskih I politickih, posebno
spoljnopolitickih poteza clanica IB-a sa politikom KP Sovjetskog saveza
Za srediste Biroa odredjen je Beograd
Na svom drugom zasedanju u Bukurestu (juna 1948) donesena je Rezolucija
o stanju KPJ
Jugosloveni su odbili da uzmu ucesce na tom zasedanju.
■ Sediste je iz Beograda premesteno u Bukurest.
Na petom kongresu KPJ (21.-28. jul 1948) odbacene su optuzbe I napadi
clanica Informacionog biroa.
U periodu 1949-1954. jugoslavija se postepeno priblizavala zapadnim
zemljama.
Posle treceg zasedanja u Madjarskoj (1949) doslo je do prekida partijskih I
medjudrzavnih odnosa clanica IB sa Jugoslavijom.
Na Jugoslaviju su vrseni otvoreni vojni pritisci I provokacije na granicama.
Izlaz iz ekonomske I politicke blokade jugoslovensko rukovodstvo naslo je
u saradnji sa zapadnim zemljama posebno SAD.
■ Ko je podrzavao stavove IB-a bio je strogo kaznjavan. Najveca kazna
bilo je slanje na Goli otok.
Posle smrti Staljina (1953) priznate su greske IB-a u odnosu na KPJ.
Ekonomska blokada, politicki I vojni pritisci su oslabili.
Godine 1955. doslo je do normalizacije odnosa izmedju Jugoslavije
I SSSR-a
Ubrzo je usledila I normalizacija odnosa sa ostalim socijalistickim
zemljama, osim Albanije.
■ Informbiro je prestao sa radom 1956. godine.
Samoupravljanje u Jugoslaviji-fabrike
radnicima
Juna 1950. donet je Zakon o upravljanju privrednim preduzecima I visim
privrednim preduzecima od strane radnih kolektiva.
Do kraja 1950. osnovano je preko 7000 radnickih saveta
Njih su birali radnici neposredno.
Iz Skupstine je nestalo Vece naroda uspostavljeno Ustavom iz 1946, a
uvedeno je Vece Proizvodjaca.
Jugoslavija je oznacavana kao ,,zajednica proizvodjaca I zajednica naroda’’.
■ Vrh partije I drzave ostao je od rata nepromenjen.
Jugoslavija uspostavlja saradnju sa Zapadom
Stopa privrednog rasta bila je izuzetno velika: preko 10% za period
1957-1963.
U Jugoslaviji se gradio specifican vid mesovitog socijalizma koji je
kombinovao drzavnu svojinu I planiranje sa mnogim karakteristikama
trzisne ekonomije.
Osmi kongres SKJ (1964) otvorio je pitanje medjunarodnih odnosa
■ To ce kasnije dovesti do I do ustavne reforme federacije.
Na vrhu SKJ postojal su dve suprotstavljene tendencije
Jedna za odrzavanje I jacanje etatisticko-centralistickog sistema
Druga za njegovo slabljenje I jacanje republika kao suverenih
drzava
■ Kako su centralizam I unutarizam bili iskljucivo vezivani za
Srbe I Srbiju, otvoren je politicki okvir, kao I pretpostavke za
obracun sa ovakvim tendencijama.