Biblioteka

NOVA FILOZOFSKA MISAO

Ejvrum Strol

ANALITIČKA
FILOZOFIJA U
DVADESETOM VEKU

Prevod

R a s t k o Jovanović

Beograd, 2 0 0 5
DERETA
 Naslov originala
TWENTIETH-CENTURY ANALYTIC PHILOSOPHY
by
Avrum Stroll

Copyright © 2 0 0 0 Columbia University Press

[Avrum Stroll: Twentieth-Century Analytic Philosophy,

Columbia University Press, New York, 2000]

© Ovog izdanja dela i prevoda Grafički atelje DERETA

do 1. septembra 2007. godine
 PREDGOVOR

Imajući u vidu više od sto godina koje obuhvata ova studija

kao i složenost samog predmeta, bilo bi mi nemoguće da napi­
šem ovu knjigu bez velike pomoći znalaca. Stoga želim da se
zahvalim Z e n u Vendleru [Zeno Vendler], Robertu Rovanu
[Robert R o w a n ] , Henriju Aleksanderu [Henry Alexander],
Pjerani Garavaso [Pieranna Garavaso], A. P. Martiniču [A. P.
Martinich] i Džonu Kolinsu [John Collins] na vrednim primed-
bama. Svako od njih je pročitao ceo rukopis i, mirabile dictu,
poslao mi napisane komentare kao i podrobne predloge za po­
boljšanja. M o j a zahvalnost na trudu koji su uložili je beskraj­
na. Takode dugujem zahvalnost uredniku časopisa journal of
Philosophy, koji mi je dozvolio da u rad uključim deo eseja,
„Proper N a m e s , Names, and Fictive O b j e c t s " , koji sam u tom
časopisu objavio 1 9 9 8 . Istu zahvalnost dugujem uredniku M I T
Press-a za dozvolu da upotrebim deo poglavlja iz moje knjige
Sketches of Landscapes: Philosophy by Example ( 1 9 9 8 ) . Ovaj
materijal se javlja u poslednjem odeljku osmog poglavlja.
Osim ovih izuzetaka knjiga predstavlja potpuno novo delo.
Veći deo rukopisa sam napisao t o k o m dva boravka na
Američkoj akademiji u Rimu, i bez gostoprimstva i velikodu­
šnosti tadašnje direktorke, Karoline Bruzelijus [Caroline Bru-
zelius] i pomoćnice direktora Pine Paskvantonio [Pina Pasquantonio]
bilo bi mi potrebno mnogo više vremena da dovršim ovaj rad.
N a j z a d , nikakvi izrazi zahvalnosti nisu dovoljni za oštroumne
I 8 I EJVRUM STROL

primedbe koje je na tekst dala m o j a supruga M e r i . T o što je

brižljivo pročitala ceo rukopis veoma je poboljšalo njegov stil,
organizaciju, uverljivost argumentacije i sadržaj. D a je toliko
vremena odvojila od svog sadašnjeg istraživanja papske politi­
ke u dvadesetom veku doista je mnogo više no što bih mogao
da očekujem. Z b o g njene p o m o ć i a, naravno, i iz drugih razlo­
ga, posvećujem joj ovu knjigu.
 Glava 1

SISTEM SOLERA

Istorija analitičke filozofije u dvadesetom veku obeležena je br­

zinom s k o j o m se najvažniji pokreti iznenada javljaju, cvetaju,
gube zamah, postaju istrošeni i konačno iščezavaju. K a o pri-
mere možemo navesti idealizam u njegovoj apsolutističkoj i su-
bjektivističkoj varijanti, teoriju čulnih datosti, logički atomi­
zam, neutralni monizam i logički pozitivizam. Ovi pokojni „iz-
m i " i njihovi živi srodnici, kao što su „redukcionizam", „prag­
m a t i z a m " i „naturalizam", predstavljaju predmet ove studije i
na odgovarajućim mestima biće objašnjeni čitaocu. Naravno,
ovaj ritam rađanja, cvetanja i opadanja ima i izuzetaka. U on­
tologiji, različiti oblici materijalizma i dalje uživaju široku po­
dršku, a naturalizovana epistemologija - koju je izložio V. V.
O . Kvajn [W. V. O . Quine] a dalje razvili njegovi sledbenici -
ne pokazuje znake posustajanja.
D o i s t a , u dvadesetom veku je prestiž nauke, ako išta, a
o n o postao još veći. Scijentizam, učenje da jedino metodi pri­
rodnih nauka vode znanju, danas se široko zastupa u episte-
mologiji, metafizici, filozofiji jezika i filozofiji duha. M o r i c
I 10 I EJVRUM STROL

Slik [Moritz Schlick], osnivač B e č k o g kruga, je 1 9 1 8 . u Allge­

meine Erkenntnislehre to učenje ovako izrazio: „Pošto nauka
u principu može da kaže sve što se može reći ne preostaje više
nijedno pitanje na koje se ne bi moglo odgovoriti." U knjizi
Neurophilosophy ( 1 9 8 6 ) Patriše S. Cerčlend [Patricia S. Chur-
chland] nalazimo kasniji izraz istog stanovišta: „U idealizova-
nom krajnjem slučaju, dovršena nauka predstavlja istinit opis
stvarnosti: nema ni neke druge Istine ni neke druge S t v a n o s t i . "
Savremeni filozofi su na uticaj nauke reagovali na tri raz­
ličita načina, od kojih dva predstavljaju oblike scijentizma. R a ­
dikalniji od ova dva tvrdi da ako filozofija ima neku ulogu to
mora biti nešto drugo a ne pokušaj da se izloži istinit opis sve­
ta, zato što nauka već ispunjava taj zadatak. U svom delu Trac­
tatus logico-philosophicus, na primer, Ludvig Vitgenštajn
[Ludwig Wittgenstein] piše: „Filozofija nije jedna od prirodnih
nauka... Rezultat filozofije nisu 'filozofski stavovi', nego pro-
jašnjavanje stavova." Varijanta ovog gledišta jeste uverenje da
filozofija treba da se bavi normativnim ili vrednosnim pitanji­
ma, nasuprot nauci koja je u potpunosti deskriptivna aktiv­
nost, aktivnost utvrđivanja činjenica. D r u g a , manje radikalna
reakcija jeste stanovište da filozofija, kad se njome bavimo na
ispravan način, predstavlja proširenje nauke. Tvrdi se da se
obe discipline drže istih standarda evidencije i logičke zasnova­
nosti ali da se njihovi predmeti razlikuju. Prema Kvajnu, među
istraživačima postoji podela rada. N a primer, profesionalni na­
učnici se formulišući svoje teorije služe brojevima, a filozofi
analiziraju p o j a m broja koji se tako koristi. Uopštenije rečeno,
neki od scijentistički orijentisanih filozofa smatraju da se zada­
tak filozofije sastoji u analizi osnova znanja, u šta spadaju i
najvažniji pojmovi nauke. Najzad, raznovrsni pristupi odbacu­
ju scijentizam i na različite načine brane a u t o n o m n o s t filozofi­
je; njihovi zastupnici smatraju da filozofija ima i deskriptivnu
funkciju i da može da dopre do nenaučnih istina o stvarnosti.
U tu kategoriju se mogu svrstati, između ostalih, Dž. E. M u r
[G. E. M o o r e ] , Ludvig Vitgenštajn, Dž. L. Ostin [}. L. Austin],
 SISTEM SOLERA 11

O . K. Bousma [O. K. B o u w s m a ] , N o r m a n M a l k o l m [Norman

M a l c o l m ] i Gilbert R a j i [Gilbert Ryle].
Pitanje o odnosu filozofije i nauke vodi do još jedne veli­
ke razlike - do razmimoilaženja o k o pitanja, o kojem se u dva­
desetom veku mnogo raspravljalo, da li filozofija treba da bu­
de posvećena stvaranju teorija o svetu i njegovim raznim odli­
k a m a . Ovaj spor delom prati distinkciju scijentizam/autonomi-
j a , pošto mnogi od pristalica scijentizma isto k a o i mnogi od
njihovih protivnika (poput tradicionalnih metafizičara) oseća-
ju da bi filozofija trebalo da se bavi izgradnjom teorija. Ima i
onih koji zastupaju i onih koji odbacuju razne oblike scijenti­
zma a ipak poriču da je izgradnja teorija posao filozofije. Vit­
genštajn je možda najpoznatiji primer filozofa koji je u svom
r a n o m radu, Tractatusu iz 192*2, zastupao scijentizam, a odre­
k a o ga se u svojim kasnijim spisima, kao što su Filozofska is­
traživanja, objavljena 1 9 5 3 . Pa ipak je, od početka do k r a j a ,
dosledno odbacivao shvatanje da je cilj filozofije stvaranje te­
orija. U Tractatusu, na primer, on tvrdi: „Filozofija nije teori­
j a , nego aktivnost" ( 4 . 1 1 2 ) . Skoro iste reči se nalaze i u Istra­
1

živanjima: „Bilo je to tačno da naša razmatranja nisu smela da

budu naučna razmatranja. ... I ne smemo da postavimo nika­
kvu teoriju. ... M o r a da se odstrani svako objašnjenje, a na me-
sto njega može da se pojavi samo opisivanje." ( 1 9 5 8 : 1 0 9 ) . 2

Ove dve distinkcije (scijentizam nasuprot autonomiji, i

teorijski nasuprot neteorijskom pristupu) postavljaju duboki
problem kojim ćemo se u ovoj studiji opširno baviti. Sta je fi­
lozofija? Sta je (su) njen zadatak (zadaci)? Z a kakvu vrstu in­
formacije, rasvetljavanja i razumevanja se pretpostavlja da ih

1
Svi navodi iz Tractatusa dati su prema: Ludwig Wittgenstein, Tracta­
tus logico-philosophicus, preveo Gajo Petrović, „Veselin Masleša" i „Svje­
tlost", Sarajevo, 1987 - prim. prev.
2
Svi navodi iz Filozofskih istraživanja dati su prema: Ludvig Vitgen­
štajn, Filosofska istraživanja, prevela Ksenija Maricki Gadanski, Nolit, Beo­
grad, s. a. - prim. prev.
I 12 I EJVRUM STROL

filozofija pruža ako ona nije jedna od prirodnih nauka? Unu­

tar takozvanog analitičkog pokreta to je jedno od ključnih pi­
tanja oko kojeg se oni koji se bave analitičkom filozofijom de­
le u pogledu shvatanja cilja i smisla filozofije.
Jedna stvar koju smo sigurno naučili proučavajući pret­
hodni period jeste to da je savremena analitička filozofija pri­
sno povezana sa svojom istorijom. U t o m pogledu ona je ma­
nje slična nauci a više nalik istoriji i književnosti, mada i tu po­
stoje značajne razlike. Ali je suprotnost sa naukom upadljivija.
Zašto je t a k o , složeno je pitanje. Delom je to tako usled razli­
ke između empirijskih i konceptualnih aktivnosti. Aristotelove
kosmološke teorije danas većini naučnika nisu zanimljive. U
onoj meri u kojoj su ti problemi bili podložni eksperimental­
n o m proučavanju, oni su bili rešeni. U onoj meri u kojoj su bi­
li metafizički, oni ostaju nepristupačni za naučnu analizu i doi­
sta mogu da se opiru svakom rešenju. R a n a otkrića Galileja
[Galileo] i Njutna [Newton] nisu više u žiži naučnog intereso-
vanja zato što su bila apsorbovana u opšteprihvaćenu istraži­
vačku proceduru. Kad dođe to takvog apsorbovanja, nauka se
dalje razvija ne osvrćući se mnogo na svoje prethodnike.
Ali to ne važi za filozofiju. Platon i Aristotel nisu mrtvi,
mada su njihove ideje postale bitan deo i činilac savremene fi­
lozofije. J o š uvek čitamo Tukidida i G i b o n a da bismo nešto sa­
znali o upotrebi i zloupotrebi političke m o ć i , a Sekspira [Sha­
kespeare] i Džejn Ostin [Jane Austen] radi njihovih prodornih
uvida u čovekovu prirodu. Uprkos današnjim čestim pozivanji­
ma na „naučnu filozofiju", nema nikakve sumnje da je filozo­
fija u biti humanistička disciplina. A to pokazuju i njene veze
sa prošlošću. M a d a se većina analitičkih filozofa ne bavi egze-
gezom starih tekstova, problemi koje su postavili drevni misli­
oci dostojni poštovanja i danas su isto toliko živi koliko i pre
mnogih stoleća. Brojni problemi kojima se danas bavimo javi­
li su se još pre mnogo vekova: K a k o je moguće da smisle­
no/istinito govorimo o onome što ne postoji? K a k o se bez pro-
tivrečnosti može poreći da nešto postoji? K a k o je moguće da
 SISTEM SOLERA 13

se dve istinite rečenice o identitetu razlikuju po značenju? D a

li je postojanje svojstvo? Uprkos svom drevnom poreklu, sva
ova pitanja se nalaze u s a m o m središtu filozofije Gotloba Fre-
gea [Gottlob Frege], Bertranda Rasela [Bertrand Russell], Sola
Kripkea [Saul Kripke] i Kvajna, da navedemo samo nekolici­
nu. Da li stoga treba da zaključimo k a k o u ovoj disciplini ne­
ma nikakvog napretka? Ne mislim da bi trebalo. Ali ukoliko
ima napretka, on ne može biti istovetan napretku u nauci, k o ­
ja često dolazi do konačnih rešenja. Pa ipak i filozofija p o k a ­
zuje nešto slično napretku: postoji poboljšanje u tehnikama ko­
je se koriste i u novim načinima rešavanja tradicionalnih pro­
blema. T a k o je, u jednom smislu koji je teško precizno izraziti,
polje savremene filozofije i prisno poznato i strano; čini se da u
njemu prepoznajemo teren preko kojeg smo u prošlosti prešli
a koji nam ipak danas izgleda nekako sasvim različito.
Stoga je teško odgovoriti na pitanje o napretku ne uzima­
jući u obzir ulogu koju prošlost igra u savremenoj analitičkoj
filozofiji. Pokušavajući da pronađem govornu figuru koja bi
dočarala ovaj složeni odnos, prvobitno sam mislio da ovo po­
glavlje nazovem „Novo vino u starim mešinama". Novo vino bi
bilo filozofija koju ću opisivati u ovoj knjizi, a stare vinske meši-
ne bila bi tradicija koja, potičući od Grka, često postavlja iste
probleme a ponekad ocrtava i njihova rešenja. Ali ova analogija
nije sasvim tačna. Savremena filozofija je možda neka vrsta no­
vog vina, ali tradicionalna filozofija nije stara mešina za vino.
Možete piti vino ali ne i mešinu. Potrebna nam je slika prema
kojoj bi tradicionalna filozofija bila poput starog vina koje se
meša s novom berbom. Predlažem metaforu koja izražava ovaj
odnos. Proizvođači serija to nazivaju „sistemom solera".
U svojoj Encyclopaedia of Wines and Spirits, Aleksis Li-
šin [Alexis Lichine] ovaj sistem opisuje sledećim recima:
Najzanimljivija stvar o seriju (pored zagonetnog flor-a)
jeste naročit sistem kojim se on na najbolji način čuva.
Veoma star, veoma dobar šeri ima moć da vaspita i po­
boljša mladi. Zbog toga se stara vina čuvaju u najstari-
I 14 I EJVRUM STROL

jim buradima onoga što vinogradari nazivaju solera. To

je niz bačvi poredanih p o starosti. N i z je sačinjen od isto-
vetnih bačvi. N a j s t a r i j a klasa u soleri naziva se solera.
Sledeća po starosti je prva krijadera, zatim druga krijade-
ra i t a k o dalje. K a d se vino uzima iz solere, uzima se ista
količina iz svake bačve. T a d a počinje progresivan sistem
kojim se solera dopunjava p r v o m krijaderom a ova dru­
gom krijaderom itd. Č a r o b a n rezultat ovog sistema je t o
da najstarija bačva uvek ostaje ista po kvalitetu. Bure iz
1 8 8 8 , na primer, m o ž d a sadrži jedva kašičicu prvobitne
berbe; ali svako novo vino doliveno u nju t o k o m godina
biće vaspitano da postane 1 8 8 8 . a dopune koje će tek d o ­
ći biće odnegovane do istog standarda. O v i m sistemom je
moguće ne s a m o da se sačuva isti kvalitet i k a r a k t e r vina
t o k o m godina, već takođe i da se neprekidnim osvežava-
njem Fino tipova mlađim vinima obezbedi da o n a ne iz­
gube svoju svežinu.
(1971:492)

U ovom sistemu pretakanja i buradi nalazimo način da

opišemo odnos između tradicionalne i savremene filozofije.
Pozajmljujući Lišinov izraz, možemo da kažemo da stara filo­
zofija ima m o ć da vaspita i poboljša novu filozofiju. A nova
filozofija ne samo da čuva kvalitet i karakter stare filozofije
već ima i sposobnost da je osvežava. M e š a n j e , čuvanje i osve-
žavanje su dakle karakteristike koje određuju odnos između
sadašnje filozofije i njene istorije. Ali sada se postavlja pitanje
da li je m e t a f o r a solere u skladu s č i n j e n i c a m a . D a li je anali­
tička filozofija dvadesetog veka k a o novo vino? Ili je k a o sta­
ro vino k o j e je izgubilo svoju svežinu?
Ovaj problem postaje složeniji činjenicom da je teško da­
ti preciznu definiciju „analitičke filozofije" jer o n a nije toliko
neko posebno učenje koliko labavo povezan skup pristupa
problemima. Dvadeseti vek počinje j e d n o m knjigom, Dž. E
M u r o v o m Frincipia Ethica ( 1 9 0 3 ) , k o j a ističe značaj „analize"
u pokušaju da se shvati priroda moralnog prosuđivanja. Mur
dokazuje da je predikat „ d o b r o " , koji određuje oblast etike,
 SISTEM SOLERA 15

„prost, neraščlanljiv, n e o d r e d l j i v " . O n smatra da mnoge od

3

teškoća u etici, i zapravo u filozofiji uopšte, potiču od „poku­

šaja da se odgovori na pitanja, a da se prvo nije otkrilo na ko­
je to tačno pitanje želite da odgovorite". Stoga pitanja zahte-
vaju „analizu" da bi se razmrsila i da bi se znalo šta ona zna­
če. M u r o v a monografija je nesumnjivo pjegove savremenike i
skoro sve potonje filozofe učinila svesnim značaja pokušaja da
se razjasne pitanja koja se postavljaju k a o i vrste odgovora ko­
ji bi bili prikladni.
Ali kad bi se mislilo da ideja filozofske analize počinje sa
M u r o m , bilo bi to pogrešno tumačenje istorije. Postoji mnogo
duža tradicija analize čiji se rodoslov može pratiti sve do drev­
nih Grka. Sokrat se, na primer, može prikazati k a o da u prvoj
i drugoj knjzi Države pokušava da dokuči uobičajeno značenje
pojma pravde. Dijalektički metod koji on koristi, koji se sasto­
ji od predlaganja definicija i iznošenja protivprimera tim defi­
nicijama, s upornim nastojanjem da se dođe do suštine pravde,
ne razlikuje se mnogo od M u r o v o g pristupa pojmu „ d o b r a " u
Principia Ethica. Slična zapažanja važe i za Aristotelovu ka-
rakterizaciju istine u Metafizici, koja nagoveštava semantičku
teoriju istine Alfreda Tarskog [Alfred Tarski] izloženu u Der
Wahrheitsbegriff in den formalisierten Sprachen iz 1 9 3 5 . U
obimnim spisima Dejvida H j u m a [David Hume] primetna je
jasna analitička crta, kao što se vidi iz njegovog objašnjenja
pojma uzročnosti. Stoga je plauzibilno dokazivati da je nešto
slično analizi oduvek bilo deo filozofskog postupka.
Pa ipak ni danas još nema opšteg slaganja o tome šta je
analiza. Istorija ove teme je prepuna predloženih definicija. U
članku „Logical A t o m i s m " , objavljenom 1 9 2 4 , Bertrand Rasel
piše: „Posao filozofije, onako k a k o je ja shvatam, jeste u sušti­
ni logička analiza, kojoj sledi logička sinteza... Najznačajniji
deo [filozofije] sastoji se u kritici i razjašnjenju pojmova koje

3 Dž. E. Mur, Principi etike, prev. Živojin Simić, Nolit, Beograd, 1963,
str. 3 6 . - prim.prev.
I 16 I EJVRUM STROL

smo skloni da smatramo temeljnim i da ih nekritički prihvata-

m o " ( 1 9 5 6 : 3 4 1 ) . Č. D . Brod [C. D . Broad] je analitičku filo­
zofiju smatrao nekom vrstom nauke: „Tako ima potrebe i me-
sta za nauku koja će pokušati da analizira i definiše pojmove
koji se koriste u svakodnevnom životu i posebnim n a u k a m a "
( 1 9 2 4 : 7 8 - 7 9 ) . U Origins of Analytical Philosophy (1993)
M a j k i Damet [Michael Dummett] nudi dvostruku karakteriza-
ciju: „ O n o što odvaja analitičku filozofiju, u njenim raznovr­
snim vidovima, od drugih škola jeste verovanje da se, prvo, fi­
lozofski opis mišljenja može postići putem filozofskog opisa je­
zika, i, drugo, da se na ovaj način može doći do jednog sveo­
buhvatnog o p i s a " (str. 4 ) .
Dva najopširnija skora pretresanja ovog pojma nalaze se
u P. M . S. Hekerovoj [P. M . S. Hacker] knjizi Wittgenstein's
Place in Twentieth-Century Analytic Philosophy ( 1 9 9 6 ) i kri­
tičkom osvrtu na Hekerovu knjigu Hansa Sluge [Hans Sluga]
„ W h a t Has History to D o with M e ? " , u časopisu Inquiry
( 1 9 9 8 ) . Heker daje kratak pregled savremenih upotreba ovog
pojma i povlači nekoliko rasvetljavajućih distinkcija, kao što
su distinkcije između logičke i pojmovne analize i reduktivne i
konstruktivne analize. K o n a č n o , on se rešava da uzme da ter­
min „ a n a l i z a " „znači o n o što izgleda k a o da znači, naime ra­
stavljanje nečega na sastavne delove". K a o što objašnjava:

Hemijska analiza pokazuje način na koji su hemijska je-

dinjenja sastavljena od hemijskih elemenata; mikrofizič-
ka analiza prodire do subatomskog sastava materije, ot­
krivajući poslednje elemente iz kojih je sačinjena sva ma­
terija. Filozofska analiza gajila je slične ambicije u dome­
nu ideja ili pojmova kojima se bavi filozofija. Prema to­
me, uzimam da je delo klasičnih britanskih empirista
predstavljalo analitičku filozofiju u psihološkom ključu,
jer su oni težili da predmete svojih misli analiziraju u
kompleks ideja svodivih na njihove jednostavne sastavne
delove. Ovaj metod analize, verovali su, neće samo raz­
jasniti problematične, kompleksne ideje, već će i baciti
svetio na poreklo naših ideja kao i na izvore i granice čo-
 SISTEM SOLERA 17

vekovog znanja. Shvatajući 'analizu' kao razlaganje, ana­

litička filozofija dvadesetog veka se od svojih preteča raz­
likuje po svojoj ne-psihološkoj orijentaciji.
(Heker 1998:3-4)

Slugin esej počinje dugom raspravom o tome šta bi se

moglo podrazumevati pod „analitičkom filozofijom". Posle
brižljive procene raznih do sada iznetih mišljenja, on izvodi
sledeći zaključak:

Ishod svega ovoga jeste to da je pokušaj da se odredi su­

ština analitičke filozofije možda beznadežan i da analitič­
ka filozofija treba da bude okarakterisana preko nizova
porodičnih sličnosti koji se preklapaju kao i uzročnih od­
nosa „uticaja" koji se šire u svim pravcima a sigurno da­
leko preko granica za koje se nadamo da ćemo ih povu­
ći. Stoga naše pitanje ne bi trebalo da bude: koje to tač­
no svojstvo svi analitički filozofi dele? Već: kako se na
najprirodniji način i najkorisnije mogu povući granice
analitičke filozofije i u kojem smislu koristimo ovaj ter­
min kad te granice povučemo na jedan a ne na neki dru­
gi način?
(str. 107)

Mislim da Sluga ima pravo kad kaže da je „pokušaj da se

odredi suština analitičke filozofije možda beznadežan". Skoro
je svaka predložena definicija bila osporena. Poricano je da je
analiza n a u k a , da su pojmovi koji se analiziraju oni koji su ne­
kritički prihvaćeni, da analiza pokušava da pruži filozofski
opis mišljenja, da je ono čemu se teži sveobuhvatan opis bilo
čega, ili da je „ a n a l i z a " , k a k o smatra Heker, uvek raščlanja-
vanje nekog p o j m a na njegove sastavne delove. Sto se tiče ove
poslednje teze, način na koji je D ž . L . Ostin u članku „Three
Ways of Spilling I n k " ( 1 9 7 0 b ) opisao razliku između toga da
li smo nešto učinili n a m e r n o , promišljeno ili s nekim ciljem
predstavlja primer analize pojma odgovornosti k o j a se ne sa­
stoji u raščlanjavanju pojma na njegove sastavne delove.
Ovakvi postupci nisu sastavni delovi odgovornosti na onaj
 18 EJVRUM STROL

način na koji su atomi vodonika i kiseonika sastavni delovi

molekula vode.
Prihvatimo Sluginu sugestiju, uz malu izmenu po uzoru
na M u r a , da kad govorimo o analitičkoj filozofiji imamo po­
sla s porodičnim sličnostima. M n o g i naučnici bi se složili sa
Slugom da nema jedne jedine odlike koja karakteriše aktivno­
sti svih onih koji se uobičajeno nazivaju analitičkim filozofi­
ma. Pa ipak bi se većina komentatora složila sa M u r o m da, ma
koliko se rad pojedinih filozofa koji upražnjavaju analitičku fi­
lozofiju razlikovao, on je usmeren ka ekspliciranju značenja iz-
vesnih p o j m o v a , kao što su „ z n a n j e " , „verovanje", „istina" i
„opravdanje". Kad se to kaže polazi se od pretpostavke da se
ne može doneti razborita procena nijedne predložene teze sve
dok se ne razumeju sama teza i pojmovi koje ona uključuje. To
je u suštini ono što M u r smatra zadatkom analize. Ali ima
mnogih različitih načina da se teži ovakvom cilju, od strogo
formalnog pristupa jednog Fregea ili Tarskog do aforističke
tehnike usmerene na primere karakteristične za kasnog Vitgen­
štajna. Prema tome, umesto da pokušavam da definišem po­
jam analize tragajući za nekom zajedničkom odlikom koju po­
kazuju svi slučajevi analitičke filozofije, usredsrediću se na do­
prinose jedne grupe pojedinaca koje svi smatraju analitičkim fi­
lozofima. U ovu grupu spadaju Gotlob Frege ( 1 8 4 8 - 1 9 2 5 ) ,
Bertrand Rasel ( 1 8 7 2 - 1 9 7 0 ) , Dž. E. M u r ( 1 8 7 3 - 1 9 5 8 ) , Ludvig
Vitgenštajn ( 1 8 8 9 - 1 9 5 1 ) , Rudolf Karnap ( 1 8 9 1 - 1 9 7 0 ) , Dž. L
Ostin ( 1 9 1 1 - 1 9 6 0 ) , Gilbert Raji ( 1 9 0 0 - 1 9 7 6 ) i V. V. O. Kvajn
( 1 9 0 8 - ) . N e slažu se svi komentatori o k o toga koga bi treba­
4

lo uključiti u jedan ovakav spisak. Heker, na primer, smatra da

Kvajn nije analitički filozof. Pa ipak, ovo je gledište manjine i
većina bi k o m e n t a t o r a Kvajna svrstala u ovu kategoriju.
Većinu najznačajnijih dostignuća u analitičkoj filozofiji
dugujemo pomenutim filozofima. Oni su inicijatori filozofskih

4
Kvajn je umro 2 0 0 0 . - prim. prev.
 SISTEM SOLERA 19

doktrina, stilova, pristupa ili gledišta koja su sistematizovana i

koja obrazuju grubi ekvivalent škola. Ovi pristupi su pokreta­
li mode i privlačili brojne sledbenike. U takva učenja dvadese­
tog veka spadaju logički atomizam, filozofija zdravog razuma,
pragmatizam, filozofija običnog jezika, logički pozitivizam i
semantička teorija istine. M n o g i od ovih mislilaca su preobra­
zili ili na nove načine proširili starije tradicije (npr. Kvajnov
holistički empirizam), ali neki su (npr. Ostin) razvili nove i je­
dinstvene pristupe filozofskim pitanjima. Bez sumnje je najuti-
cajniji filozof ovog doba bio Vitgenštajn ( 1 8 8 9 - 1 9 5 1 ) . Njego­
vi spisi - skoro svi objavljeni tek posle njegove smrti - domi­
niraju savremenom scenom i čini se da im je suđeno da budu
od središnjeg značaja i u doglednoj budućnosti. Stoga je plo­
dan način da se pruži opšti pregled ovog perioda to da se
usredsredi na doprinose ovog izuzetnog skupa pojedinaca. J a
ću to učiniti hronološki. Ali treba dodati da su od 1 9 3 0 - i h do
danas i drugi mislioci dali doprinose vredne pažnje. U njih spa­
daju Karl Poper [Karl Popper], P. F. Strosn [P. F. Strawson], R o ­
derik Cizolm [Roderick Chisholm], Donald Dejvidson [Do­
nald Davidson], Dejvid Luis [David Lewis], Hilari Patnam
[Hilary Putnam], Rut Barkan M a r k u s [Ruth Barcan M a r c u s ] ,
Pol i Patriša Cerčland [Paul i Patricia Churchland], Džon Seri
[John S e a r l e ] , Z e n o Vendler, T a r s k i [ T a r s k i ] , B o u s m a
[Bouwsma], Damet [Dummett] i Kripke [Kripke]. Ovaj spisak
nikako nije potpun. Nažalost, zbog ograničenog prostora ne
mogu se baviti radom svakog od njih, mada ću se baviti neki­
m a . O v a studija ne predstavlja toliko pregled perioda koliko
prikaz onoga što smatram nekim od najznačajnijih filozofskih
ideja u dvadesetom veku.
Stvaranje simboličke (ili matematičke) logike možda je
najznačajnije ostvarenje u dvadesetom veku. Pored svoje in-
trinsične zanimljivosti i značaja za kompjuterske nauke i ve-
štačku inteligenciju, ona je izvršila ogroman uticaj na filozofi­
ju kao takvu. M a d a kod stoika ima anticipacija ove vrste logi­
ke, njeni moderni oblici nemaju egzaktnu paralelu u zapadnoj
I 20 I EJVRUM STROL

misli. Brzo je postalo očigledno da se postignuće ovog reda ne

može zanemarivati, i bez obzira koliko raznovrsna bila njiho­
va interesovanja skoro svi analitički filozofi su priznali njen
značaj. To je posebno postalo slučaj kad se uvidelo da je nova
logika, blisko povezana s m a t e m a t i k o m , fundamentalna za na­
učno teoretisanje. M n o g i filozofi su kombinaciju logike i nau­
ke smatrali uzorom koji filozofsko istraživanje treba da sledi.
Logički pozitivizam - učenje koje je cvetalo t o k o m 1 9 3 0 - i h i
1 9 4 0 - i h - bio je paradigmatičan izraz ovog gledišta. Slične su
prethodnike imale i teorije značenja i referencije koje su u dru­
goj polovini dvadesetog veka razvili K a r n a p , Kvajn i Patnam.
K a o što ćemo videti, ova je sprega nauke i logike dominirala
američkom filozofijom od vremena prvih pragmatista, poput
C. S. Persa [C. S. Pierce] koji je pisao p o č e t k o m dvadesetog ve­
ka, do danas.
Ali sama simbolička logika, nezavisno od svojih veza s
n a u k o m , služila je k a o uzor. M n o g i su filozofi osećali da, kad
se hvatamo u koštac s filozofskim problemima, treba da sledi­
m o njene kriterijume jasnosti, preciznosti i strogosti. Piter Si­
mons [Peter Simons], Dejvid Kaplan [David K a p l a n ] , Kvajn,
Dejvidson, Luis, Markusova i Kripke su savremeni dobro po­
znati predstavnici ovog gledišta. Pa ipak su stariji mislioci, a
naročito kasni Vitgenštajn, odbacivali ovaj pristup, dokazuju­
ći da prihvatanje logike kao idealnog jezika, nadmoćnog u od­
nosu na prirodne jezike kao što su engleski ili nemački, vodi u
paradoks i nekoherentnost. Vitgenštajnova kasnija filozofija se
sastojala u razvijanju jedinstvenog metoda koji je isticao vrli­
ne običnog jezika k a o sredstva za opisivanje sveta. K a o što on
kaže: „ O n o što mi činimo to je da reči v r a ć a m o od njihove me­
tafizičke njihovoj svakodnevnoj upotrebi." Posebno je njegov
metod izbegavao one vrste uopštavanja i izgradnje teorija ko­
je su suštinske za logiku.
Uprkos očiglednom uticaju simboličke logike, ja ne veru-
jem da je vladanje njenim tehničkim pojedinostima nužno za
razumevanje filozofskog značaja logike. Ovde nam može po-
 SISTEM SOLERA 21

moći jedna analogija. M o ž e m o da razumemo raspravu o utica-

jima automobila na atmosferu a da ne znamo k a k o radi motor
s unutrašnjim sagorevanjem. U ovoj studiji, prema tome, neću
pokušati da iznesem neki ekvivalent kratkog teksta o logici.
Slične primedbe važe i za raspravu o modalnoj logici u osmom
poglavlju.
U onim odeljcima ove knjige u kojima postoji bliska po­
vezanost tehničkih pojmova logike, k a o što je teorija kvantifi-
kacije, sa filozofskim učenjima, k a o što su teorija deskripcija i
neposredno referencijalna teorija vlastitih imena, uopšte uzev
je moguće da se logički pojmovi objasne običnim engleskim je­
zikom, i to je pristup kojeg ću se držati. Stoga verujem da će
čitalac shvatiti filozofske probleme i bez temeljnog poznavanja
moderne logike. Imajući ovo na umu, dozvolite mi da sada
opišem zašto su i na koji način pomenuti filozofi odgovorili na
novu disciplinu, matematičku logiku.
 Glava 2

FILOZOFSKA LOGIKA

M o ž e m o početi izlaganjem, u ovom i sledećem poglavlju, dve

pozitivne reakcije na modernu logiku. To su filozofija logičkog
atomizma i filozofija logičkog pozitivizma. D a bih postavio
pozadinu raspravi, usredsrediću se na delo Alfreda N o r t Vajt-
heda [Alfred North Whitehead] i Bertranda Rasela, Principia
Mathematica (tom 1 - 3 , 1 9 1 0 - 1 9 1 3 ) . O n i su sebi postavili dva
značajna cilja. Prvi je bio, u čemu su sledili G o t l o b a Fregea, da
pokažu da je matematika grana logike, u t o m smislu što se te­
orija brojeva (aritmetika) može svesti na propozicije koje sadr­
že samo logičke pojmove, odnosno konstante, kvantifikatore,
promenljive i predikate. To se nazivalo „tezom logicizma (ili
logicističkom t e z o m ) " i o njoj ćemo ubrzo govoriti. Drugi je
cilj bio da se pokaže da je matematička logika jedan idealan je­
zik koji može da izrazi, čisto formalnom n o t a c i j o m , mnoštvo
raznovrsnih oblika zaključivanja i idioma, uključujući i različi­
te vrste rečenica, koje nalazimo u o b i č n o m govoru. Radeći na
ovome oni su takode želeli da pokažu k a k o se nejasni izrazi
mogu učiniti preciznijim i kako se rečenice podložne dvostru-
 FILOZOFSKA LOGIKA | 23

k o m tumačenju mogu učiniti nedvosmislenima na takav način

da se jasno pokažu razlozi dvosmislenosti.
Ova druga namera je sjajno ostvarena u njihovoj teoriji
deskripcija, koja postavlja dijagnozu tananih ali filozofski du­
bokih dvosmislenosti prisutnih u rečenicama čijem subjektu
nedostaje referent, kao što su „Sadašnji kralj Francuske nije
ć e l a v " . Ova rečenica se može pročitati kao da kaže „Danas po­
stoji kralj Francuske koji nije ć e l a v " , ili k a o da kaže „Lažno je
da danas postoji kralj Francuske koji je ć e l a v " . (Ova razlika se
može jasno izraziti simboličkim jezikom teorije kvantifikacije.
Prva rečenica će biti zapisana kao [(3x) (-Fx)] a druga kao [(~3x)
(Fx)].) Prva je lažna zato što se njom tvrdi da danas postoji
francuski kralj, dodajući da on nije ćelav, dok je druga istinita
zato što poriče da je bilo šta danas i francuski kralj i ćelavo.
Razlika treba da bude objašnjena pomoću opsega znaka nega­
cije. U prvoj rečenici on se primenjuje samo na predikat, a u
drugoj na celu rečenicu. Pojam opsega će imati trajan uticaj na
rad mnogih kasnijih filozofa, kao što su M a r k u s o v a , Kripke i
Kvajn. O n je postao ključni p o j a m i u filozofiji jezika i u m o ­
dalnoj logici.
Ovi impresivni rezultati su predstavljali jak dokaz u pri­
log tezi da je reglementiran jezik Principia jedan idealan jezik
koji će pomoći rešavanju konceptualnih problema. Vajthed i
Rasel su tvrdili da je opseg primena ovog jezika u filozofiji ba­
rem isto toliko veliki kao i bilo kog prirodnog jezika a da, šta-
više, zbog svoje savršene jasnosti, nema njihove nedostatke.
Frege je imao sličan cilj. U članku „ O n a u č n o m opravdanju
pojmovne n o t a c i j e " [ „ O n the Scientific Justification of a C o n ­
ceptual N o t a t i o n " ] on tvrdi da se običan jezik može koristiti
za izražavanje emocija i izvesnih preliva značenja ali da je ne­
adekvatan za jedan sistem demonstrativne nauke. Z a razliku
od Rasela i Vajtheda, koji su formalnu logiku videli kao proši­
renje i usavršavanje običnog govora, Frege je verovao da, upr­
kos izvesnim preklapanjima, postoji osnovna nekompatibil-
nost između formalnog i običnog jezika i da obični jezik treba
I 24 I EJVRUM STROL

izbegavati kad se bavimo l o g i k o m . K a o što je pisao: „Izvesno

je da svaki izraz u kompletnoj konfiguraciji znakova mora
imati potpuno određeni smisao, ali prirodni jezici u mnogim
pogledima ne ispunjavaju ovaj zahtev" (Frege 1 9 4 9 : 8 6 ) . A u
fusnoti na istoj strani on tvrdi: „Ove fluktuacije smisla se m o ­
gu tolerisati. Ali ih treba izbegavati u sistemu demonstrativne
nauke i ne bi trebalo da se javljaju u jednom savršenom jezi­
k u . " A malo kasnije dodaje:

Sada, nedostatak je jezika to što su u njima mogući izra­

zi koji, po svom gramatičkom obliku, naizgled kao da
označavaju neki objekat, ali ipak ne ispunjavaju ovaj
uslov u posebnim slučajevima... Treba zahtevati da u lo­
gički savršenom jeziku (logičkom simbolizmu) svaki iz­
raz, koji je na gramatički ispravan način obrazovan kao
vlastito ime iz već uvedenih simbola, stvarno i označava
neki objekat, i da nijedan simbol ne bude uveden kao
vlastito ime a da nismo sigurni da ima nominatum.
(str. 9 5 - 9 6 )

Z a Rasela i Vajtheda, stvaranje jednog idealnog jezika

koji bi se primenjivao u analizi običnog govora kompatibilno
je sa pokušajem da se dokaže logicistička teza; pokušavajući
da postignu prvi cilj oni su verovali da u isto vreme postižu i
drugi. Pogledajmo ove povezane ciljeve, počinjući s tezom lo-
gicizma.

T e z a logicizma

Očigledno j e , n a r a v n o , da aritmetika koristi brojeve i dopušta

poznate operacije nad njima, kao što su sabiranje i oduzima­
nje. U devetnaestom veku, matematičari su pokazali da se poj­
movi koji se koriste u algebri i u onome što se tada nazivalo
„infinitezimalnim r a č u n o m " mogu definisati p o m o ć u isključi­
vo aritmetičkih termina. U stvari, oni su „aritmetizovali" te
grane matematike svodeći njihove osnovne p o j m o v e na prirod-
 FILOZOFSKA LOGIKA | 25 |

ne brojeve i poznate operacije nad njima. N a primer, umesto

da se prihvati neki imaginarni b r o j , recimo kvadratni koren iz
minus jedan, kao misteriozni entitet, oni su pokazali da se on
može definisati k a o uređeni par celih brojeva (0, 1) nad koji­
ma se mogu vršiti operacije poput sabiranja i oduzimanja. Slič­
no t o m e , jedan iracionalni b r o j , na primer, kvadratni koren iz
2 , može se definisati k a o klasa racionalnih brojeva čiji je kva­
drat manji od 2 . Ali su Vajthed i Rasel želeli da učine i nešto
više, želeli su da demonstriraju da se svi aritmetički pojmovi -
drugim recima, sama teorija brojeva - mogu izvesti samo iz
principa logike.
Teorija brojeva se zasnivala na pet postulata koje je formu-
lisao italijanski matematičar Đuzepe Peano [Giuseppe Peano]
1 8 8 9 . i 1 8 9 5 . godine. Ovi postulati izlažu i organizuju osnovne
zakone „prirodnih" brojeva (tj. pozitivnih celih brojeva) i tako
predstavljaju jezgro cele matematike. Evo tih postulata:

1. Nula je broj.

2 . Sledbenik bilo kog broja je broj.

3 . Nijedna dva broja nemaju istog sledbenika.

4 . Nula nije sledbenik nijednog broja.

5 . Ako nula ima bilo koje svojstvo, i ako to svojstvo ima

sledbenik bilo kog broja koji ima isto to svojstvo, ta­
da svi brojevi imaju to svojstvo.

Rasel i Vajthed su se upustili u izvođenje Peanovih postu­

lata, polazeći od skupa svojih vlastitih aksioma koji su svi iz­
raženi u potpunosti logičkom notacijom. Koristeći te aksiome
kao osnovu (i modus ponens kao princip zaključivanja), oni su
stvorili niz kalkulusa (formalnih podsistema) sve većeg stupnja
složenosti. N a kraju tog procesa bili su u stanju da izvedu Pe-
anove postulate. Z a ovaj rezultat se pretpostavlja da predsta­
vlja dokaz logicističke teze. Kažem „pretpostavlja" zato što
sistem razvijen u Principia prevazilazi elementarnu logiku i
I 26 I EJVRUM STROL

obuhvata i teoriju skupova. Skupovi su kolekcije o b j e k a t a , a

kolekcije su apstrakcije k o j e nisu ni fizičke ni konkretne.
Ozbiljno je osporeno mišljenje da je teorija skupova zapravo
logika u užem smislu. J a s n o je da teorija skupova nije logika u
smislu u kojem Frege shvata logiku, kao formalnu teoriju
funkcija i svojstava. Niti je ona logika u kasnijem, užem smi­
slu, to jest, ono što se tiče samo pravila za propozicionalne ve­
znike, kvantifikatore i nespecifikovanih termina za individue i
predikate.
S obzirom na ovo drugo shvatanje logike, neki logičari
poriču da je identitet (tipično izražen simbolom „ = " ) deo logi­
ke. Većina logičara je prihvatila da jeste. Pa ipak, teorija sku­
pova stvara veliki broj nefizičkih, neopazivih apstraktnih obje­
kata koji ne pripadaju logici shvaćenoj u bilo k o m uskom, for­
malnom smislu; t a k o , prema nekim kritičarima, nije postignut
cilj da se Peanovi postulati izvedu čisto „ l o g i č k i m " metodima.
Prema tome, Vajthedovi i Raselovi rezultati u pogledu dokazi­
vanja logicističke teze bili su i još uvek jesu sporni. Pa ipak, nji­
hovo je postignuće od najvećeg značaja i imalo je trajan uticaj
na potonji rad u logici i matematici.
Ali stvaranje ovih kalkulusa imalo je još jednu značajnu
posledicu koja je bila više filozofska nego matematička. Rasel
i Vajthed su takođe pokazali da postoji bliska veza između lo­
gike i običnog jezika. Oni su pokazali da teoremi različitih kal­
kulusa odgovaraju različitim vrstama iskaza i obrascima zaklju­
čivanja koje oni dozvoljavaju u običnom govoru. Ova veza je
vodila shvatanju da je Principia idealan jezik za filozofsku ana­
lizu. Polje primene Rasel-Vajthedovog programa je tako šire od
dokazivanja teze logicizma. O ovome ću više govoriti kasnije.
U Principia je korišćeno pet aksioma. Harvardski logičar
H . M . Sefer [H. M . Sheffer] je kasnije p o k a z a o da se oni mo­
gu svesti na jedan, naime, na propoziciju da je p nekompatibil­
no sa q. Šefer je ovaj pojam simbolički prikazao k a o p/q, i on
je poznat k a o „Seferova c r t a " . Iz ovog p o j m a se mogu izvesti
drugi veznici a iz njih uobičajeni teoremi Principia. Iz p/p (p je
 FILOZOFSKA LOGIKA | 27

nekompatibilno sa samim sobom) može se izvesti p/p = ~ p . To

sledi zato što, ako je p nekompatibilno sa samim s o b o m , p je
lažno, te prema tome p/p = ne p. Slično tome, p ZD q znači da
je p nekompatibilno sa lažnošću q, a to se može predstaviti kao
p/(q/q), a (p i q) se može predstaviti kao (p/q)/(p/q), pošto, kao
što smo videli, ova formula znači da su i p i q istiniti.
Peanovi postulati predstavljaju najvišu tačku sistema.
Kad je data logička mašinerija razvijena u različitim kalkulusi-
m a , ovi postulati se mogu formulisati kao propozicije formal­
ne logike i p o t o m validno izvesti unutar sistema. Ishod je to da
je pokazano da je aritmetika pravi deo (podgrana) logike. K a o
što je ranije pomenuto, ova rasprava previše uprošćava istorij-
sku situaciju, koja je zahtevala problematične aksiome („aksi­
om reducibilnosti" i „aksiom .beskonačnosti") da bi se izveli
postulati. Oni koji su odbacivali aksiom beskonačnosti, kao
što su Frenk Remzi [Frank Ramsey] ( 1 9 0 3 - 1 9 3 0 ) i Luicen Eg-
bertus J a n B r o u v e r [Luitzen Egbertus J a n Brouwer]
( 1 8 8 1 - 1 9 6 6 ) , pokušali su da razviju jednu vrstu logike u kojoj
bi bili dozvoljeni samo finitistički a ne i transcendentalni me­
todi. Ove ideje su kasnije uticale na Vitgenštajna - ali to je slo­
ženo pitanje kojim se ovde ne možemo baviti.
Svaki kalkulus sa svojim teoremima odgovara izvesnoj
vrsti rečenica koje nalazimo u običnom govoru. Teorijski, sva­
ki tip engleske rečenice i svi obrasci zaključivanja koje njihova
struktura dozvoljava mogu se izraziti sistemom Principia. Na
primer, propozicionalni (rečenični, iskazni) kalkulus sastoji se
od teorema čiji su sastavni delovi propozicije (tj. deklarativne
rečenice), kao što su „Ulice su vlažne" i „Dž. R . Džons je vi­
s o k " . N a kombinacijama ovih propozicija se vrše različite
transformacije korišćenjem aksioma i modus ponensa; rezultat
su složene rečenice koje su istinite u svim opisima stanja, to
jest, tautologije. Z a k o n pojednostavljenja je primer takvog jed­
nog teorema. U simboličkom jeziku to je ( p A q ) D p. O n o što
se ovim tvrdi (u engleskom jeziku) jeste da ako su i p i q istini­
ti, onda je p istinito.
I 28 I EJVRUM STROL

Zanimljivo je uporediti i suprotstaviti Principia i shola-

stičku logiku. Ova je bila logika termina. Uzimalo se da svaki
termin označava jednu klasu, kao što su klasa ljudi, klasa
smrtnika itd. (Sokrat se shvatao kao klasa koja sadrži samo
jednog člana). Principia Mathematica sadrži poseban kalkulus
za klase; tehnički, on pripada teoriji skupova. On se bavi ne sa­
m o pojmom inkluzije, kao što je sholastička logika u stvari či­
nila, već takode i pojmom pripadnosti klasi, pojmom koji se ne
nalazi u ranijoj logici. Četiri kanoničke rečenice sholastičke lo­
gike - „Svi S su P " , „Nijedno S nije P " , „Neki S su P " i „ N e ­
ki S nisu P " , čiji bi srpski ekvivalenti bili „Svi ljudi su s m r t n i " ,
„Nijedan čovek nije s m r t a n " , „Neki ljudi su smrtni" i „Neki
ljudi nisu smrtni" - tretiraju se kao deo teorije kvantifikacije i
stoga pripadaju funkcijskom kalkulusu (računu predikata pr­
vog reda). Reči „ s v i " , „nijedan" i „ n e k i " i izvesni ekvivalenti
kao što su „postoji ( i m a ) " , u modernoj logici se nazivaju
„ k vantifikatorima " .
Teorija kvantifikacije (predikatski račun) je teorija o
obrascima zaključivanja koji dopuštaju rečenice koje sadrže
kvantifikatore. Rečenice poput „Džons i Smit su se upoznali"
pripadaju kalkulusu relacija, a rečenice poput „Prvi predsed-
nik Sjedinjenih Država bio je Džordž V a š i n g t o n " deo su kalku-
lusa deskripcija. Kroz ove sve više kalkuluse sistem postaje
progresivno „ b o g a t i j i " sve dok se ne stigne do tačke na kojoj
se Peanovi postulati mogu izraziti logičkim terminima i izvesti
iz sistema.
P o j a m „ b o g a t s t v a " će kasnije igrati suštinsku ulogu u
Kurt Gedelovom [Kurt Gödel] dokazu iz 1 9 3 1 . da logički si­
stem dovoljno bogat da za sobom povlači Peanove postulate
ne može biti potpun. Gedel je demonstrirao da bi u jeziku L,
koji ima taj stepen bogatstva, bilo moguće konstruisati dobro
formiranu formulu (u modernoj logici skraćeno izraženo kao
dff) za koju se može dokazati da je istinita a k o j a istovremeno
ne bi bila i teorem jezika L ako je L konzistentan sistem. Ovaj
rezultat se ponekad naziva Gedelovim „prvim t e o r e m o m " i
 FILOZOFSKA LOGIKA 29

razlikuje se od povezane teze, naime, da se konzistentnost for­

malnog sistema adekvatnog za teoriju brojeva ne može doka­
zati unutar sistema. Ovaj korolar se ponekad takode naziva
„Gedelovim t e o r e m o m " ali češće „Gedelovim drugim teore­
m o m " . Staviše, Gedel je dokazao da bi bilo nemoguće stvoriti
neki drugi sistem, koji bi imao druge aksiome i pravila i bio
dovoljno bogat da se izvedu Peanovi postulati, a koji bi bio
potpun.
Poenta je Gedelovog prvog dokaza to da je svaki aksio-
matski sistem dovoljan za teoriju brojeva jeste suštinski nepot­
pun. Ovaj rezultat povlači za s o b o m to da ideal koji su rani
matematički logičari imali pred s o b o m - pružiti potpunu aksi-
omatizaciju cele, ili bar većeg dela, matematike - mora da bu­
de odbačen. O v o se ograničenje domašaja aksiomatskog meto­
da smatra najznačajnijim teoremom matematičke logike u dva­
desetom veku. Gedelov teorem se često shvata kao da ima zna­
čajne filozofske implikacije po odnos između čovekovog duha
i mašina s veštačkom inteligencijom, na primer, da ljudska bi­
ća mogu da shvate i znaju matematičke istine koji nikakav
kompjuter, kao što je Tjuringova [Turing] mašina, ne može da
izrazi. Slažući se s tim gledištem, jedan slavni logičar je jednom
duhovito rekao da Gedelov teorem demonstrira to da je ,,čo-
vekov mozak definitivno k o r i s t a n " .

L o g i k a k a o idealan jezik

U drugom predavanju o „Filozofiji logičkog a t o m i z m a " Rasel

tvrdi da je Principia jedan idealan jezik i formuliše kriterijume
koje svaki idealan jezik mora da zadovolji:
Predlažem da sada razmotrimo kakva bi vrsta jezika bio
logički savršen jezik. U logički savršenom jeziku reči u
propoziciji bi stajale u relaciji jedan-prema-jedan sa sa­
stavnim delovima odgovarajuće činjenice, s izuzetkom
reči k a o što su „ i l i " , „ n e " , „ a k o " , „ o n d a " , k o j e imaju
 30 EJVRUM STROL

drugačiju funkciju. U logički savršenom jeziku postojala

bi po jedna reč, i ne više od jedne reči, za svaki jednosta­
van objekat, a sve što nije jednostavno bilo bi izraženo
kombinacijom reči, kombinacijom izvedenom, naravno,
od reči za jednostavne stvari koje ulaze u odgovarajuću
činjenicu, po jedna reč za svaki jednostavan sastavni deo
činjenice. Jezik ove vrste bi bio u potpunosti analitički, i
na prvi pogled bi pokazivao logičku strukturu činjenica
koje se tvrde ili poriču. Jezik koji je izložen u Principia
Mathematica je zamišljen kao jezik ove vrste... Postoje­
ći jezici nisu logički savršeni u ovom smislu, a nije mogu­
će ni da to budu, ako treba da služe svrhama svakodnev­
nog života.
(1956:197-98)
Prema Raselu, sistem Principia je blisko povezan sa pri­
rodnim jezikom u t o m smislu što može da izrazi sve bogatstvo
različitih tipova rečenica i da ih izloži beskrajnom skupu logič­
kih transformacija, stvarajući na taj način nove teoreme. O n
takođe predstavlja usavršavanje običnog govora i time što od­
stranjuje dvosmislenosti i nejasnosti. I najzad, zato što je on
oruđe oštro kao brijač, on može da reši izvesne uporne filozof­
ske probleme. Preko teorije deskripcija, na primer, on može da
objasni zašto ontološki argument nije validan. O ovom se slav­
n o m argumentu stolećima raspravljalo, s različitim stupnjevi­
ma jasnosti i uspeha ali bez ikakvog opšteprihvaćenog rešenja.
Najpoznatija verzija ovog argumenta nastala je zahvaljujući
Sv. Anselmu od Kenterberija [St. Anselm of Canterbury]
( 1 0 3 3 / 3 4 - 1 1 0 9 ) . Razmotrićemo pojednostavljenu varijantu
njegovog argumenta.
Počnimo s pretpostavkom, naime, da nijedno biće ne m o ­
že biti veće od B o g a . O v a pretpostavka se može prihvatiti bez
ikakve egzistencijalne implikacije. O n a ostavlja otvorenim pi­
tanje da li Bog postoji. Ona prosto tvrdi da ne možemo da za­
mislimo ništa što bi bilo veće od Boga. Pretpostavimo, drugo,
da Bog ne postoji, što je konverzija onog što želimo da doka­
žemo. T a k o je ontološki dokaz ono što se naziva „indirektnim
 FILOZOFSKA LOGIKA 31

d o k a z o m " . O n polazi od negacije zaključka koji treba utvrdi­

ti i na kraju pokazuje da je takva pretpostavka lažna. A k o je
t a k o , sledi da je negacija te pretpostavke istinita, u ovom slu­
čaju, istinito je da Bog postoji. Polazeći od ovih pretpostavki
argument se odvija na sledeći način: M o g u ć e je zamisliti biće
koje ima sva svojstva koja se normalno pripisuju Bogu (sve­
znanje, svemoć, sveprisutnost, milosrđe itd.) ali koje ima još
jedno dodatno svojstvo - postojanje. Tada bi to biće bilo veće
od Boga. Ali po našoj polaznoj pretpostavci ne može se zami­
sliti nijedno biće koje je veće od Boga. Sledi da je pretpostav­
ka da Bog ne postoji lažna. Prema tome Bog postoji. Q . E. D . 5

Prema Raselu, u ovom se argumentu pretpostavlja da je

postojanje svojstvo (ili, po Raselovim recima, logički predi­
kat). Ali, k a o što pokazuje teorija deskripcija, o n o to nije; po­
jam postojanja funkcioniše k a o deo aparata kvantifikacije.
Kad kažemo „Lavovi p o s t o j e " , mislimo „Postoji nešto što je
pripadnik porodice m a č a k a , obično žućkaste boje, često duže
od dva metra i što r i č e " . Logičkom notacijom ovo bi se zapi-
salo kao [(3x) ( M x A Z x A D x A R x ) ] . Slično tome, onaj k o tvr­
di da „Bog p o s t o j i " tvrdi „Postoji nešto što ima svojstva sve­
moći, sveznanja i milosrđa". Fraza „Postoji neko x koje j e . . . "
ne označava svojstvo već je način da se tvrdi da nešto ima ta-
-i-ta svojstva. Tako osnovni korak u ontološkom argumentu
da Bog ne bi bio savršen ukoliko ne bi posedovao svojstvo po­
stojanja jeste logički pogrešan zato što postojanje nije svojstvo.
Umesto toga postojanje se izražava aparatom kvantifikacije ili,
gramatički rečeno, neodređenom zamenicom, kao što je „ne­
k o " ili „ n e š t o " . Stoga se rečenica „Bog p o s t o j i " može izraziti
kao „Nešto je svemoćno, sveznajuće i m i l o s r d n o " . Reč „ne­
š t o " , za razliku od reči „ s v e m o ć n o " , „sveznajuće" i „milosrd­
n o " , ne označava neko svojstvo ili atribut. Ova analiza je da-

5 Skraćeno od Quod erat demonstrandum: ono što je trebalo dokaza­

ti - prim. prev.
I 32 I EJVRUM STROL

nas široko prihvaćena ali ne jednodušno. Postoji opsežna litera­

tura o pitanju da li je postojanje logički predikat, a nekoliko ve­
oma poznatih filozofa se nije složilo s Raselom o o v o m pitanju.
Teorija deskripcija je bila u stanju da reši još tri nedou­
mice oko postojanja i identiteta. Razmotriću odmah prvu od
njih a druge dve odmah posle toga. J o š od vremena starih Gr­
ka, filozofima je bila zagonetna priroda nebića, i nisu došli ni
do kakvog uspešnog rešenja ovog problema. Klasično pitanje
je bilo „ K a k o se o nebiću može misliti ili govoriti, pošto nebi-
će uopšte i nije ništa?" U dvadesetom veku, ovaj problem je
dobio sledeći oblik: M i smo u stanju da iznosimo smislena, a
ponekad čak i istinita, tvrđenja o nepostojećim „entitetima"
kao što su najveći prirodni b r o j , Deda M r a z , Meduza, sadašnji
kralj Francuske, okrugli kvadrat, mitsko ostrvo Atlantida i ta­
ko dalje. Sigurno je istinito reći „Sadašnji kralj Francuske ne
p o s t o j i " . Ili, dalje, kad kažemo „Hamlet je ubio P o l o n i j a " , či­
ni se da je ta rečenica istinita. Ali istinita o čemu?
Prema standardnoj teoriji istine kao korespondencije, re­
čenica p je istinita ako i samo ako odgovara nekom stanju
stvari u svetu. Ali svet ne sadrži činjenicu da je Hamlet ubio
Polonija zato što se ovaj navodni događaj nikada nije desio.
Staviše, prema najjednostavnijoj i intuitivnoj teoriji jezika, či­
ni se plauzibilnim smatrati da reči dobijaju svoja značenja za­
to što odgovaraju izvesnim vrstama o b j e k a t a . T a k o reč „ p a s "
u rečenici „Neki psi su beli" ima značenje zato što u svetu ima
objekata, pasa, koje ona izdvaja ili označava. Pa ipak se čini da
reči „sadašnji kralj F r a n c u s k e " , „ H a m l e t " i „Atlantida" ima­
ju značenje, mada nema postojećih stvari k o j e one označavaju.
U dvadesetom veku, problem nebića je izbio na površinu
u delu austrijskog logičara Aleksijusa M a j n o n g a [Alexius Mei-
nong] ( 1 8 5 3 - 1 9 2 0 ) , koji je izneo tezu da „ima objekata koji
ne p o s t o j e " . Godine 1 9 0 4 . Rasel je prihvatao ovu teoriju ali ju
je 1 9 0 7 . o d b a c i o . M a j n o n g je dokazivao da stvari kao što su
izvor mladosti, sadašnji kralj Francuske, Deda M r a z i Hamlet
- koje obični ljudi smatraju nepostojećim - moraju da u ne-
 FILOZOFSKA LOGIKA 33

k o m smislu postoje. Z a neke od ovih objekata on je skovao reč

Bestand, ili „supsistencija". Ovi objekti ne postoje ali supsisti-
raju. Drugi objekti, poput kontradiktornih objekata kao što je
„okrugli kvadrat", niti supsistiraju niti postoje ali uprkos tome
imaju izvesnu vrstu bića. M a j n o n g a je na prihvatanje ovog sta­
novišta naveo argument koji se može izložiti na sledeći način:
1. Izraz „sadašnji kralj F r a n c u s k e " je subjekt rečenice
„Sadašnji kralj Francuske je m u d a r " .

2 . Z a t o što rečenica „Sadašnji kralj Francuske je m u d a r "

ima značenje, ona se mora odnositi na nešto - ona
mora biti o sadašnjem kralju Francuske.

3 . Ali, osim ukoliko sadašnji kralj Francuske ne postoji,

ova rečenica ne bi bila' ni o čemu i stoga uopšte ne bi
ni imala značenje, zato što jedan od njenih bitnih sa­
stavnih delova, izraz „sadašnji kralj F r a n c u s k e " , ne bi
imao značenje.

4 . Z a t o što izraz „sadašnji kralj F r a n c u s k e " ima znače­

nje, on se mora odnositi na neki entitet, naime, na sa­
dašnjeg kralja Francuske; stoga takav entitet mora da
postoji (supsistira).

Teorija deskripcija

Z a Rasela, ovaj argument ne samo što je bio pogrešan, već mu

je nedostajao i - po njegovim rečima - „robustan smisao za
stvarnost" koji treba očekivati od dobre filozofije. K a o što je
rekao za M a j n o n g a :
J e d n a od teškoća kod izučavanja logike jeste to što je ona
izuzetno apstraktna disciplina k o j a se bavi najapstraktni-
jim zamislivim stvarima, a ipak se njome ne možete na
pravi način baviti a k o nemate živ instinkt za to šta je
stvarno. Mislim da biste bez toga dospeli do fantastičnih
 34 EJVRUM STROL

stvari. Mislim da je M a j n o n g u prilično nedostajao upra­

vo ovaj instinkt za stvarnost. M a j n o n g tvrdi da ima t a ­
kvog objekta k a o što je okrugli kvadrat samo što on ne
postoji, pa čak i ne supsistira, ali uprkos tome ima ta­
kvog o b j e k t a , i kad kažete „ O k r u g l i kvadrat je f i k c i j a " ,
M a j n o n g drži da ima o b j e k t a „okruglog k v a d r a t a " a ta-
kode ima i predikata „ f i k c i j a " . N i k o k o ima osećaj za
stvarnost ne bi t a k o analizirao tu propoziciju. O n bi sma­
trao da je ovu propoziciju potrebno analizirati na takav
način da okrugli kvadrat ne m o r a m o smatrati sastavnim
delom te propozicije.
(1956:233)

Prema Raselu, Deda M r a z nije stvor od krvi i mesa, a ni­

jedan objekat nije ni danas niti je ikada bio kralj Francuske u
dvadesetom veku. N e postoji smisao u kojem bi takvi navodni
objekti imali biće ili postojali. Grešku u gornjem argumentu iz­
ložila je teorija deskripcija. Prema toj teoriji, m o r a m o povući
distinkciju između vlastitih imena i deskripcija. Određena de­
skripcija je izraz koji sadrži reč „ t h e " , koja modifikuje imeni­
6

cu u jednini, poput izraza „[the] kompjuter koji sada koristim"

ili „[the] šef o d e l j e n j a " , i ovakav izraz može da se koristi da bi
se pomenula, da bi se referiralo na, ili izdvojila tačno jedna
osoba, stvar ili mesto. Čini se da vlastito ime ima mnoge od
istih funkcija k a o i neka određena deskripcija; prema Raselu,
ono uvek izdvaja ili označava određenu individuu. Pa ipak za
razliku od deskripcije, koja nema značenja uzeta izolovano,
vlastito ime ima nezavisno značenje, a njegovo značenje jeste
individua k o j u o n o imenuje. Tako u rečenici „Klinton je visok"
termin „ K l i n t o n " i izdvaja i znači stvarnu o s o b u , Klintona.
M a d a određene deskripcije i vlastita imena mogu pone­
kad da označavaju istu individuu ili mesto, Rasel dokazuje da
su njihove logičke funkcije potpuno različite. T a k o bi govornik
koji u godini 2 0 0 0 . tvrdi „[The] Predsednik Sjedinjenih Drža-

6 Određeni član - prim. prev.

 FILOZOFSKA LOGIKA 35

va je visok" m o g a o da određenu deskripciju „[the] Predsednik

Sjedinjenih D r ž a v a " koristi da bi referirao na Bila Klintona.
Ali taj izraz nije Klintonovo ime; on se u različitim prilikama
može koristiti da bi se referiralo na različite pojedince. Da je
Bil Klinton 2 0 0 0 . godine bio na mestu predsednika zamenjen
n e k o m drugom visokom o s o b o m , taj izraz bi p o m i n j a o ne­
kog drugog a ne Bila K l i n t o n a . Z a i s t a , deskriptivni izrazi se
mogu smisleno koristiti a da ništa ne izdvajaju. „Najveći pri­
rodni b r o j " ne izdvaja ništa, zato što postoji strogi dokaz da
takav broj ne postoji. „Sadašnji kralj F r a n c u s k e " , ukoliko se
upotrebljava s n a m e r o m da referira na nekog m o n a r h a u
dvadesetom veku, takođe ne bi imao referenta.
Raselova karijera kao filozofa trajala je nekoliko deceni­
ja i u skoro svim tim decenijama on je iznosio modifikacije te­
orije deskripcija. U najranijim verzijama te teorije on je povla­
čio oštru distinkciju između vlastitih imena i deskripcija. Vla­
stito ime je ono što bi se u običnom govoru smatralo vlastitim
imenom, poput izraza „ D ž o n s " , „ R a s e l " , „ M u r " , dok je odre­
đena deskripcija izraz oblika „[the] t a k v o - i - t a k v o " , kao što su
„[the] sadašnji kralj F r a n c u s k e " ili „[the] prva osoba koja je
kročila na M e s e c " . U nekim od svojih spisa iz srednjeg perio­
da (kao u članku „Znanje putem deskripcije i znanje neposred­
n o m upoznatošću", objavljenom 1 9 1 2 ) i u članku „Filozofija
logičkog a t o m i z m a " , prvi put objavljenom 1 9 1 8 , teorija je do­
bila epistemološko usmerenje.
Rasel je sada tvrdio da je ime nešto što se primenjuje sa­
m o na objekat s kojim smo neposredno upoznati. Demonstra­
tivne zamenice kao što su „ o v o " i „ o n o " , izrečene u određe­
nim okolnostima, postale su vlastita imena, dok gramatička
vlastita imena, kao što su „Julije C e z a r " , nisu bila logička vla­
stita imena zato što niko danas živ nije niti bi mogao biti ne­
posredno upoznat sa Cezarom. Sve što o Cezaru znamo zna­
m o iz deskripcija koje se nalaze u knjigama, k a o što je Livije-
va [Livy] Istorija Rima. Prema tome „Julije C e z a r " je prikrive­
na ili skraćena deskripcija a ne pravo ime. To je bilo Raselovo
 36 EJVRUM STROL

gledište sve do pred kraj njegove karijere. Ali otprilike od D r u ­

gog svetskog rata do smrti 1 9 7 0 , Rasel se vratio na svoje pr­
vobitno gledište prema k o j e m je „ S k o t " bilo ime za razliku od
određene deskripcije „autor Veverlija".
Čineći stvar složenijom, mogli bismo da tvrdimo da je to­
k o m cele svoje karijere Rasel dosledno zastupao gledište da ta­
kozvana imena fiktivnih likova nisu prava imena već skraćene
deskripcije. „ O d i s e j " , „ H a m l e t " , „Deda M r a z " i slično spada­
ju u ovu kategoriju, oni nisu imena osoba već se javljaju u isto-
riografiji, mitologiji ili književnosti kroz legende, priče ili knji­
ževne opise. U drami Hamlet, Šekspir nam daje opis izvesnog
lika. U toj je drami, prividno ime „ H a m l e t " skraćenica jednog
dužeg izraza, kao što je „glavni lik u tragediji pod naslovom
Hamlet od Vilijema Šekspira". Rasel je takođe dosledno sma­
trao da se, bez obzira na to k a k o se povlačila razlika između
imena i određenih deskripcija, može pokazati k a k o rečenice
koje sadrže vlastita imena i rečenice k o j e sadrže opise znače
različite stvari. A to se može pokazati prevođenjem odgovara­
jućih rečenica u jedan idealni jezik, k a o što je jezik Principia,
u kojem razlika postaje odmah vidljiva i dobija čisto simbolič­
ki oblik.
T a k o „Bil Klinton je visok" ima logičku formu „ F a " . To
je singularna rečenica, koja sadrži logičku konstantu „ a " , k o ­
ja stoji umesto vlastitog imena, i predikatski termin „ F " , koji
stoji umesto svojstva. Kad se konstanti i predikatu prida de­
skriptivno značenje, k a o u rečenici „Klinton je v i s o k " , vidimo
da obe rečenice pripisuju izvesno svojstvo određenom pojedin­
cu. O b e su stoga singularne rečenice. O n e se mogu staviti na­
suprot rečenicama poput „[The] sadašnji kralj Francuske je vi­
s o k " , k o j a je u gramatičkom pogledu singularna rečenica ali
koja kad se prevede na logičku notaciju nema formu „ F a " .
O n a ima p o t p u n o različitu formu. O n a znači isto što i „Bar
jedna o s o b a i najviše jedna osoba je danas muškog roda i mo­
narh Francuske, i kogod da je muškog roda i monarh Francu­
ske jeste v i s o k " . Stoga to u logičkom pogledu nije singularna
 FILOZOFSKA LOGIKA 37

rečenica već složena generalna rečenica. U simboličkoj notaci­

ji ona bi bila izražena kao konjunkcija triju rečenica, od kojih
jedna tvrdi postojanje francuskog monarha.
1. [(3x) ( M F x ) ] - Bar jedna stvar je d a n a s monarh
Francuske muškog roda.

2 . [{[(x)(y)] { [ M F x A M F y 3 (x = y)]}] - Najviše jedna

stvar je danas monarh Francuske muškog roda.

3 . {[(x)] ( M F x ) ZD (Tx)]} - Kogod da je danas monarh

Francuske muškog roda jeste visok.
U engleskoj rečenici „[the] sadašnji kralj Francuske je vi­
s o k " reč „ t h e " izražava singularnost, referirajući na jedan
objekat k a o na monarha Francuske. Singularnost (pojam the)
je iztažena rečenicama 1 i 2 . Reći da je jedan i samo jedan
objekat sadašnji kralj Francuske znači reći da bar jedan takav
objekat sada postoji i takođe da ne postoji više od jednog ta­
kvog objekta. Ako ima takvog objekta, onda su rečenice 1 i 2
istinite, a ako objekat ima svojstvo koje mu je pripisano, tada
je cela rečenica „[The] sadašnji kralj Francuske je visok" istini­
ta. Cela rečenica nije istinita ako važi jedan od sledeća tri uslova:
ako nema takvog objekta, tada je rečenica 1 lažna; ako ima više
od jednog takvog objekta, rečenica 2 je lažna; i najzad, ako ima
tačno jedan takav objekat, ali on ne poseduje svojstvo da je vi­
sok, tada je 3 lažno. Ali u logici ako je jedan od konjunkata slo­
žene rečenice lažan, lažna je i cela rečenica. Stoga u ovom slu­
čaju ako je bilo koji od triju konjunkata lažan, rečenica „[The]
sadašnji kralj Francuske je visok" jeste lažna. Ali bilo da je la­
žna bilo da je istinita, ona ima značenje. Ova analiza pokazu­
je koliko moćan i koliko istančan može da bude jedan idealan
logički jezik.
Pored toga što je dokazivao da se imena i deskripcije m o ­
raju različito analizirati, Rasel je t o k o m cele svoje duge karije­
re predlagao čitav niz argumenata da bi dokazao tu tezu. K a o
što piše u Introduction to Mathematical Philosophy (1919):
I 38 I EJVRUM STROL

Propozicija koja sadrži deskripciju nije identična sa onim

što ta propozicija postaje kad se deskripcija zameni ime­
nom, čak i ako ime imenuje isti objekat koji deskripcija
opisuje. „Skot je autor Veverlija" je očigledno različita
propozicija od „Skot je Skot": prva je činjenica književ­
ne istorije, druga trivijalni truizam. A ako bilo kog dru­
gog osim Skota stavimo na mesto „autora Veverlija" na­
ša propozicija će postati lažna, te prema tome sigurno vi­
še neće biti ista propozicija.
(str. 174)

Poenta ovog argumenta jeste u tome da se pokaže da su

„Skot je S k o t " i „Skot je autor Veverlija" različite propozicije
i to stoga što vlastito ime „ S k o t " i deskripcija „autor Veverli­
ja" igraju logički različite uloge. Raselov argument je bio širo­
ko prihvaćen među filozofima jezika, i sve do skora je smatran
zdravim. Ali po m o m sudu on to nije. R a z m o t r i m o sledeći pro-
tivprimer:
1. Autor Veverlija je autor Veverlija.

2 . D a je autor Veverlija autor Ajvanboa jeste činjenica

književne istorije.

3. A k o bilo kog drugog osim autora Veverlija stavimo na

mesto „autor Ajvanboa"', tada bi rečenica 2 postala
lažna.
Ovaj argument se prema Raselovom odnosi kao slika u
ogledalu. O d m a h se može videti da se „autor Veverlija je au­
tor Veverlija" i „autor Veverlija je autor Ajvanboa" razlikuju
po značenju time što je prvo trivijalno a drugo nije. Druga pro­
pozicija nije trivijalna stoga što možemo da ne znamo da je au­
tor Veverlija takođe napisao i knjigu pod naslovom Ajvanbo.
Pa ipak, nasuprot t o m e , trivijalna je istina da je autor Veverli­
ja autor Veverlija. M o ž e m o se takođe složiti sa Raselom da
uopšte uzev ima razlike između vlastitih imena i deskripcija.
„Prvorođeno dete Džona Smita" može da referira na Robina
Smita, ali taj izraz nije njegovo ime.
 FILOZOFSKA LOGIKA 39

A k o je moj protivargument ispravan, jasno je da nije do­

bra Raselova analiza toga zašto se dve propozicije razlikuju po
značenju. J a s n o je da razlika ne počiva na razlici između ime­
na i deskripcija pošto protivargument udara upravo na Rase-
lovu distinkciju a ipak se u njemu javljaju samo deskripcije.
Stoga u načinu Raselove argumentacije ima nečeg pogrešnog.
Frege nudi različito rešenje ovog problema na koje se ove pri-
medbe ne mogu primeniti, rešenje koje počiva na distinkciji iz­
među Sinn i Bedeutung (koje ću ubrzo objasniti), ali ono pati
od svojih vlastitih teškoća. Pa ipak, čak i ako Raselov argu­
ment nije uspešan, ima i drugih razloga za mišljenje da je teo­
rija deskripcija jedno nesumnjivo značajno postignuće. Frenk
Remzi je izrazio opšte slaganje analitičke zajednice kad je ovu
teoriju opisao kao „paradigmu filozofije". U te razloge spada­
ju i sledeća četiri.
Prvo, teorija deskripcija pokazuje da jedan idealan jezik
ne samo da može da izrazi obične rečenice prirodnog jezika već
može i da otkrije distinkcije koje takav jezik prikriva.
D r u g o , ova činjenica implicira da m o r a m o da razlikuje­
mo površinsku gramatiku od dublje logičke gramatike koja iz­
ražava pravo značenje tih rečenica. Prema ovoj dubljoj grama­
tici, određene deskripcije nisu imena, a rečenice koje sadrže
određene deskripcije nisu singularne već generalne rečenice.
Ovo otkriće ima neposredan filozofski značaj. O n o razjašnja­
va drugu zagonetku o postojanju, naime, k a k o je moguće kon-
zistentno poricati postojanje nečega. Pretpostavimo da ateista
kaže „Bog ne p o s t o j i " . Činilo bi se da samim svojim recima
ateista pretpostavlja da postoji nešto, Bog, što ne postoji, tako
da izgleda kao da protivreči samom sebi. Rasel pokazuje da u
ovoj rečenici „ B o g " nije ime već skraćena deskripcija za (pre­
ma judeo-hrišćanskom shvatanju) „[the] x koje je svemoćno,
sveznajuće i milosrdno". Ateistova rečenica se sada može pro­
čitati kao da kazuje: „Nema ničega što je svemoćno, sveznaju­
će i milosrdno." Prividno ime, „ B o g " , nestalo je iz ateistove re­
čenice. T a k o analiza dopušta da se izrazi filozofsko stanovište
 40 EJVRUM STROL

ne zapadajući u nekonzistentnost. Ovaj rezultat ima slične im­

plikacije po skepticizam. O n dopušta radikalnom skeptiku da
porekne da se znanje može dostići a da pri tom ne pretpostavi
da postoji tako nešto kao što je znanje.
Treće, ako pogledamo prethodnu analizu rečenice ,,[the]
sadašnji kralj Francuske je v i s o k " , videćemo da se izraz „[the]
sadašnji kralj Francuske" više ne javlja kao jedinstvena celina ni
u jednoj od tri rečenice koje, uzete skupa, daju njegovo znače­
nje. To znači da je izraz „[the] sadašnji kralj Francuske" odstra­
njen i zamenjen kompleksom kvantifikatora, promenljivih i pre­
dikata. Da je taj izraz vlastito ime, ne bi mogao da bude odstra­
njen. Z a t o što mogu da budu odstranjene, Rasel određene de­
skripcije naziva „nepotpunim simbolima". Njegova teorija de­
skripcija je tako teorija o prirodi i funkciji nepotpunih izraza.
Četvrto, svaka od rečenica koje predstavljaju analizu re­
čenice „[the] sadašnji kralj Francuske je v i s o k " jeste generalna
rečenica i svaka od njih ima značenje. Ova činjenica je ključ za
razumevanje toga k a k o rečenica čiji subjekat nema referenciju
može da ima značenje.
U svetlosti ovog opisa, možemo da sažmemo Raselovu
primedbu M a j n o n g o v o m argumentu. M a j n o n g je u suštini po-
mešao određene deskripcije i imena. K a d se jednom vidi da je
„[the] sadašnji kralj Francuske" deskripcija, tada nije potrebno
da postoji bilo šta na šta ovaj izraz referira; prema tome, ako je
rečenica koja sadrži taj izraz smislena, ne sledi da njen grama­
tički subjekt označava bilo šta. Stoga nema potrebe da se postu-
lira postojanje ili subzistencija takvih „entiteta" kao što su sa­
dašnji kralj Francuske, Hamlet, Meduza ili Deda M r a z .

F r e g e : R e č e n i c e o identitetu i deskripcije

Nova logika je takođe bila sposobna da reši i treći problem -

zagonetku o prirodi istosti ili identiteta. T o je problem s du-
 FILOZOFSKA LOGIKA | 41

gom istorijom. O n ima središnju ulogu u jednom broju značaj­

nih problema, između ostalih i drevnom problemu promene
koji je mučio Grke i teškom pitanju o ličnom identitetu koji je
mučio mislioce sedamnaestog i osamnaestog veka. Obe teško­
će potiču od pitanja o prirodi identiteta. Dva rešenja ovog pro­
blema koja se najviše cene su ona koja su ponudili Frege i R a -
sel. Danas se u filozofiji jezika vodi ozbiljan spor o tome koji
pristup je prihvatljiviji, i svaki od njih ima široku podršku. M e ­
đu značajnim savremenim piscima koji su bitno doprineli ovoj
raspravi su Hilari Patnam, Džon Serl, Dejvid Kaplan, Kejt D o -
nelan [Keith Donnellan], M a r k u s o v a , Kvajn i Kripke.
Fregeovo rešenje se može naći u članku „Über Sinn und
Bedeutung" (što je Herbert Fajgl [Herbert Feigl] preveo kao
„ O n Sense and N o m i n a t u m " ) , - k o j i je objavljen 1 8 9 3 . i u svo­
je vreme privukao malo pažnje ali je ponovno otkriven posle
Drugog svetskog rata i otada je veoma uticajan. Frege počinje
tvrđenjem da ideja istosti predstavlja izazov za razmišljanje.
Anticipirajući Rasela, on problem o istosti (identitetu) formu-
liše na sledeći način. R a z m o t r i m o dve istinite rečenice o iden­
titetu: „Venera = V e n e r a " i „Venera = zvezda Z o r n j a č a " . Prva
je trivijalna, tautologija koja ne pruža nikakvu novu informa­
ciju. Ali druga nije trivijalna. O n a predstavlja proširenje našeg
znanja. Ali ako obe rečenice kažu o jednom određenom poje­
dinačnom objektu da je on identičan samom sebi, k a k o druga
rečenica može da ima značaj koji prva nema? Identifikujući isti
objekat dva puta, zar se zapravo samo ne ponavljamo?
Frege ovaj problem rešava povlačeći trodelnu distinkciju
između jezičkog izraza, onoga što on znači i onoga na šta refe­
rira. U stvari on iznosi tezu da je pojam „ z n a č e n j a " dvosmi­
slen: ponekad, govoreći o značenju jezičkog izraza, govorimo
o njegovoj konotaciji ili smislu a ponekad o referenciji ili
objektu na koji on referira ili koji pominje. U skladu s tim, on
je izumeo tehnički Vokabular da bi razlikovao pomenute dve
upotrebe ovog termina. Konotativnu upotrebu nazvao je
„ S i n n " a referencijalnu „Bedeutung". U običnom nemačkom
 EJVRUM STROL

jeziku oni se često koriste k a o sinonimi za „značenje". Ali se u

Fregeovoj tehničkoj upotrebi oštro razlikuju.
Razlika se na intuitivan način može istaći ovako. Termin
„najveći prirodni b r o j " ima izvesnu konotaciju ili Sinn. M o ž e ­
m o da shvatimo smisao koji izražava i možemo, u skladu s tim,
da prevedemo ono što on znači na neki drugi jezik. Ali nema
najvećeg prirodnog broja, tako da ovaj izraz nema nominatum
ili Bedeutung. Nasuprot tome, fraza „zvezda Z o r n j a č a " ima i
Sinn i Bedeutung. Smisao koji izražava jeste nebesko telo koje se
javlja na jutarnjem nebu. Njegov Bedeutung je planeta Venera.
Fregeova osnovna ideja je ta da svaki izraz koji ima zna­
čenje ima Sinn, a mnogi isto tako imaju i Bedeutung. Ali bitna
je teza, kao što ilustruje primer „najvećeg prirodnog b r o j a " , to
da neki izrazi mogu i da nemaju Bedeutung. N a engleski jezik
se Fregeova distinkcija između „Sinn" i „Bedeutung" prevodi­
la na različite načine. Termin „Sinn" je na engleski prevođen
kao „sense" [smisao], „meaning" [značenje], „concept" [po­
j a m ] , „intension" [intenzija], „connotation" [konotacija] i R e ­
signation" [označavanje, dezignacija]. „Bedeutung" se u litera­
turi javlja kao „meaning" [značenje], „referent" [ono na šta se
referira, referent], „ n o m i n a t u m " [nominatum, imenovano],
„ o b j e c t " [objekat], „extension" [ekstenzija] i „denotation"
[denotacija]. N a sledećim stranicama koristićemo „intenziju" i
„ekstenziju" k a o reči koje odgovaraju nemačkim izrazima
„Sinn" i „Bedeutung".
Ova distinkcija nam omogućava da vidimo zašto se dve
rečenice o identitetu razlikuju po značaju. Tvrdeći da je Vene­
ra zvezda Z o r n j a č a , činimo nešto više no da se samo ponavlja­
mo. D o d a j e m o i novu informaciju, naime, da je to nebesko te­
lo koje se prvo javlja na jutarnjem n e b u . Svako a priori zna
7

da je Venera Venera, ali da je Venera identična sa „zvezdom"

koja se prva javlja na jutarnjem nebu bilo je astronomsko ot-

7
Ovo je pogrešno - Zornjača (ili Danica) je zvezda koja poslednja iš­
čezava sa jutarnjeg neba - prim. prev.
 FILOZOFSKA LOGIKA | 43 |

kriće drevnih Vavilonjana. Z n a n j e da referiramo na istu plane­

tu posebno opisanu jeste o n o što rečenicu čini značajnom i ne­
trivijalnom. Fregeovo rešenje je bilo to da oba termina, „Vene­
r a " i „zvezda Z o r n j a č a " , jesu istovetna po značenju u eksten-
zionalnom smislu ali ne i u intenzionalnom smislu, a ova dru­
ga razlika je o n o što rečenicu čini značajnom.
Ovaj sjajni uvid Frege je uopštio u celu jednu filozofiju je­
zika koja važi ne samo za reči već i za veće jezičke jedinice, kao
što su deskripcije i rečenice. Z a svaku od njih se može reći da
imaju i Sinn i, zavisno od stanja stvari, nominatum ili Bedeu­
tung. U slučaju deklarativnih rečenica, njihove normalne inten-
zije su propozicije, a njihove ekstenzije su Istina i Laž, zavisno
od toga da li su istinite ili lažne. Deskriptivni izrazi izražavaju
smisao i imaju denotaciju ako postoji nešto što oni izdvajaju.
Sve pojedinačne reči ili gramatički ispravne kombinacije reči
Frege je nazivao „ i m e n i m a " . T a k o je prema njegovom opisu
deklarativna rečenica ime i, ako je istinita, imenuje Istinu. Sva
imena u nekom prirodnom jeziku imaju intenziju, ali nekima,
kao što sam napomenuo, može da nedostaje ekstenzija. O v o
važi za fiktivna imena fiktivnih likova, kao što je „ O d i s e j " .
Frege je u ovoj činjenici video nedostatak prirodnih jezika i je­
dan od značajnih razloga zbog kojih bi se filozofija morala slu­
žiti jednim idealnim jezikom. Ovaj nedostatak je otklonjen u
njegovom reglementiranom jeziku. Svaki termin ima i Sinn i
Bedeutung, čak i ako je u izvesnim slučajevima, kao što je
„najveći prirodni b r o j " , Bedeutung veštački „entitet" kao što
su alef-nula ili A * .
Rasel, koji se u tome razlikuje od Fregea, poriče da pra­
va vlastita imena kao što je „Venera" imaju intenzionalno zna­
čenje. Prema njemu, ona znače samo objekat koji denotiraju.
Prema ovom shvatanju nosilac vlastitog imena jeste značenje
imena. Čini se da to predstavlja duboku teškoću za Raselovo
gledište. Pošto i „Venera" i „zvezda Z o r n j a č a " denotiraju isti
o b j e k a t , oba izraza bi trebalo da znače istu stvar; a ako je ta­
k o , ovo gledište ne može da objasni k a k o je „Venera = Vene-
I 44 I EJVRUM STROL

r a " trivijalno, dok „Venera = zvezda Z o r n j a č a " nije. Raselovo

rešenje ovog problema je neočekivano i ingeniozno; u stvari, on
poriče da „Venera" i „zvezda Z o r n j a č a " imaju isto značenje.
Doista, prema njegovom gledištu, izraz „zvezda Z o r n j a č a " ne
znači ništa uzet izolovano, dok „ V e n e r a " znači. Prema t o m e ,
pošto je „zvezda Z o r n j a č a " određena deskripcija, rečenica
„Venera = zvezda Z o r n j a č a " nije rečenica o identitetu u kojoj
se dva imena nalaze sa dve strane znaka identiteta, već složena
generalna rečenica koja bi trebalo da se analizira u skladu sa
teorijom određenih deskripcija. Stoga se ove dve rečenice raz­
likuju po značenju, kao što pokazuju njihove različite analize.
Ove dve teorije se mogu proceniti na sledeći način: u pri­
log Fregeovog gledišta ide to što odgovara gramatičkoj formi
engleskih rečenica, dopuštajući da obe rečenice budu rečenice
o identitetu, dok Raselova teorija o n o što je za obično grama­
tičko o k o singularna rečenica „Venera = zvezda Z o r n j a č a "
analizira u skup generalnih rečenica. J a s n o je da to izgleda pro-
tivintuitivno. Ali i Fregeovo stanovište ima izvesnih nedostata­
ka. N a primer, intenzije, ili smislovi, nisu dobro definisani en­
titeti - što ističu Kvajn, Kripke i Patnam - tako da nemamo
kriterijume na osnovu kojih bismo odredili da li dva izraza
imaju ili nemaju isti smisao. O n o takođe zahteva da u regle-
mentiranom jeziku prvo mora da se utvrdi postojanje navod­
nog nominatuma pre no što može da se smatra da vlastito ime
poseduje značenje.
Nasuprot t o m e , Raselova teorija to ne zahteva. K a o što
sam ranije p o m e n u o , prema Raselovom najranijem učenju,
imena su neposredno referencijalna - ona neposredno izdvaja­
ju neki o b j e k a t bez posredovanja neke deskripcije ili intenzije.
Ali je on kasnije sva gramatička vlastita imena protumačio kao
skraćene deskripcije. Njegovo prvobitno shvatanje danas su
oživeli H a u a r d Vetstein [Howard Wettstein], M a r k u s o v a ,
Kripke, Kaplan i Patnam, između ostalih. O n i smatraju da su
vlastita imena neposredno referencijalna. Ali oni dodaju i jed­
no značajno ograničenje. Skoro bez izuzetka, oni smatraju da
 FILOZOFSKA LOGIKA 45

vlastita imena u strogom smislu i nemaju značenje. Njihova te­

orija direktne referencije ima izvesne značajne prednosti nad
Raselovom. O n a lako može da objasni razliku između rečeni­
ca o identitetu koje su nužne i onih koje su kontingentne a da
ne poriče, kao Rasel, da su to istinske rečenice o identitetu. Ta­
ko je „Venera = V e n e r a " nužna istina. Bilo koji objekat je nu­
žno identičan sa s o b o m samim. Nasuprot tome, „Venera =
zvezda Z o r n j a č a " je kontingentno, zato što je moguće da će u
dalekoj budućnosti objekat označen sa „zvezda Z o r n j a č a " bi­
ti nešto drugo a ne Venera. Prosto se t a k o desilo da je sada Ve­
nera zvezda Z o r n j a č a .
Distinkcija između ovih dveju rečenica o identitetu poči­
va na distinkciji između vlastitih imena i deskripcija. Kada se
u istinitoj rečenici s obe strane 'Znaka identiteta nalaze vlastita
imena, ta rečenica je nužno istinita. Markusova vlastita imena
naziva „ e t i k e t a m a " , a Kripke ih naziva „rigidnim dezignatori-
m a " . Ova teorija takode može da povuče razliku između ra­
znih relacija ekvivalencije koje važe između izraza s obe strane
znaka identiteta u rečenicama o identitetu. To jest, ona može -
kao što je pokazala Markusova - da razlikuje stroge nužnosti
poput „9 = 9 " od drugih relacija ekvivalencije, poput „9 = 4 +
5 " i „9 = broj p l a n e t a " . Ova teorija se može proširiti i na izve­
sne vrste zajedničkih imenica, na takozvane termine za prirod­
ne vrste kao što su „ v o d a " i „ t i g a r " . Njen domašaj tako dale­
ko prevazilazi analizu vlastitih imena.
Ali i ova teorija se susreće sa teškoćama. Ako „Venera" ne­
ma značenja, kako „Venera = Venera" može da ima značenje? A,
dalje, ako nema značenja, kako se uopšte može smatrati istinom,
a kamoli nužnom istinom? Za ovu teoriju je problem i analiza
statusa fiktivnih imena, poput „Odiseja" i „Hamleta", zato što
se ne može zalepiti etiketa na ono što ne postoji. Ipak je, uprkos
ovim problemima, teorija neposredne referencije bila široko pri­
hvaćena među današnjim filozofima jezika.
Ovi različiti pristupi pokrenuli su obimnu savremenu li­
teraturu koja opširno ispituje prednosti i nedostatke ovih teo-
 46 EJVRUM STROL

rija. Ovde nećemo dalje raspravljati o teorijama neposredne

referencije ali ćemo im se vratiti u o s m o m poglavlju, „Teorije
neposredne referencije".

Logički a t o m i z a m

Pored doprinosa rešavanju posebnih tradicionalnih problema,

prihvata se da je simbolička logika imala i širi konceptualni
značaj. T o k o m nekoliko decenija ona je dovela do nastajanja
jednog broja značajnih filozofskih pokreta: logičkog atomizma
Vitgenštajna i Rasela početkom 1 9 2 0 - i h , logičkog pozitivizma
Bečkog kruga koji je nastao posle Prvog svetskog rata i kao
značajna snaga trajao tri decenije, i Kvajnove naturalizovane
epistemologije, koja je nastala 50-ih i nastavlja da bude živo
prisutna. Postoji jasna struja uticaja od prvog do trećeg. Rase­
lova logička istraživanja i Vitgenštajnov Tractatus imali su du­
bok uticaj na pozitiviste, a njihov je rad sa svoje strane dubo­
ko uticao na Kvajna. Počećemo s logičkim atomizmom i ras­
pravljati o njegovim naslednicima u sledećim poglavljima.
Logički atomizam je imao složenu istoriju. Ime potiče iz
dva Raselova spisa, monografije „Filozofija logičkog atomi­
z m a " , objavljene 1 9 1 8 , i ogleda „Logički a t o m i z a m " , objavlje­
nog 1 9 2 4 . U „Filozofiji logičkog a t o m i z m a " , ali ne i u ovom
drugom delu, Rasel odaje priznanje Vitgenštajnu na tome što
je izneo „mnoge od teorija" sadržanih u t o m spisu. D o 1 9 2 4 .
Vitgenštajnovi doprinosi su bili u potpunosti asimilovani u R a ­
selova gledišta i razvijeni na načine k o j e Vitgenštajn sigurno ne
bi prihvatio. Zanimljivo egzegetsko pitanje jeste koliko je od
Vitgenštajna prisutno u ranijem delu. U njemu Rasel četiri pu­
ta pominje Vitgenštajna (vidi Rasel 1 9 5 6 : 1 7 7 , 1 8 7 , 2 0 5 , 2 2 6 ) .
U predgovoru, na primer, on piše:

O v o što sledi predstavlja tekst niza od o s a m predavanja

održanih u L o n d o n u [Gordon skver], prvih meseci 1 9 1 8 .
 FILOZOFSKA LOGIKA 47

k o j a se u velikoj meri bave o b j a š n j a v a n j e m izvesnih ide­

ja k o j e potiču od m o g prijatelja i ranijeg učenika Ludvi-
ga Vitgenštajna. N i s a m i m a o priliku da nešto saznam o
njegovim gledištima posle avgusta 1 9 1 4 , pa čak ne znam
ni da li je živ ili mrtav. O n stoga ne snosi nikakvu o d g o ­
vornost za o n o što je rečeno u ovim predavanjima osim
što je prvobitno izneo mnoge od teorija k o j e su u njima
sadržane.
(str. 1 7 7 )

U tekstu na str. 2 0 5 ova primedba je praktično ponovlje­

na. Tu Rasel kaže: „Veliki deo ovoga što govorim sastoji se od
ideja koje potiču od mog prijatelja Vitgenštajna. Ali nisam
imao prilike da saznam koliko su se njegove ideje promenile od
avgusta 1 9 1 4 , niti da li je živ ili mrtav, tako da niko osim me­
ne nije za njih odgovoran."
Kad se Vitgenštajnov Tractatus uporedi sa „Filozofijom
logičkog a t o m i z m a " , zapažaju se očigledne sličnosti ali i oštra
razmimoilaženja. D o 1 9 1 8 . Rasel je razvio jednu nezavisnu te­
oriju, i uverljiva je misao kako njegove velikodušne primedbe
o Vitgenštajnovom doprinosu ovoj teoriji potiču od njegove
zabrinutosti za sudbinu Vitgenštajna kao vojnika. Roden u
Austriji 1 8 8 9 , Vitgenštajn je došao u Mančester 1 9 0 8 . da bi
studirao aeronautičku inžinjerstvo ali se ubrzo zainteresovao
za osnove matematike. Po Fregeovom savetu otišao je u Kem-
bridž, gde je Rasel tada predavao, i skoro dve godine studirao
kod Rasela. Rasel je upravo završavao treći tom Principia i bio
je potpuno uronjen u stvaranje nove logike. Vitgenštajn se pri­
družio o v o m istraživanju i počeo da stvara svoje sopstvene ve­
oma originalne ideje. Pred izbijanje Prvog svetskog rata, Vit­
genštajn je napustio Englesku i stupio u austrijsku vojsku. U
malom eseju pod naslovom „ M y Brother L u d w i g " , napisanom
tri decenije posle Vitgenštajnove smrti, njegova najstarija se­
stra Hermina Vitgenštajn u jednom dirljivom odeljku opisuje
njegovu službu u vojsci:
 48 EJVRUM STROL

Kad je izbio rat 1 9 1 4 . o n se vratio u Austriju i insistirao

na t o m e da se prijavi u v o j s k u , uprkos herniji k o j a je već
bila operisana i zbog k o j e je bio oslobođen vojne službe.
Pouzdano znam da ga nije vodila s a m o želja da brani
otadžbinu. T a k o đ e je i m a o i snažnu želju da na sebe pre­
uzme nešto teško i da se bavi i nečim drugim a ne s a m o
čisto intelektualnim r a d o m . U prvo vreme je uspeo da
dospe s a m o do v o j n o g d e p o a za opravke u Galiciji, ali je
i dalje uporno tražio da bude poslat na front. N a ž a l o s t
sada ne mogu da se setim k o m i č n o g nesporazuma do kog
je dovela činjenica da su vojne vlasti k o j i m a se o b r a ć a o
uvek pretpostavljale da o n p o k u š a v a da za sebe pribavi
neki lakši položaj d o k je o n zapravo tražio da dobije ne­
ki opasniji. N a j z a d je njegovoj želji bilo udovoljeno. T a ­
da j e , pošto je stekao b r o j n a odlikovanja za hrabrost i
pošto je bio ranjen u jednoj eksploziji, završio kurs za
oficire u O l m u c u i p o s t a o , mislim, p o r u č n i k .

(1984:3)

O n o što Hermina Vitgenštajn opisuje k a o „komični ne­

sporazum" imalo je teške posledice po Vitgenštajna. U jednom
pismu iz maja 1 9 1 6 , on piše: „Ljudi iz jedinice me mrze zato
što sam dobrovoljac. Skoro sam stalno okružen ljudima koji
me mrze. A to je stvar s k o j o m još uvek ne znam k a k o da iza­
đem na k r a j . Ovde su ljudi zlobni i nemilosrdni. Skoro je ne­
moguće u njima naći i najmanji trag ljudskosti" (Rhees
1984:197).
M a d a je provodio duge periode na frontu, bio je u stanju
da radi na proširenju beleški koje je pripremio 1 9 1 3 . i koje je,
pošto su ga Italijani zarobili, dovršio. O n e su bile objavljene na
engleskom 1 9 2 2 . posle zapletenih pregovora, pod naslovom
koji je predložio M u r : Tractatus Logico-Philosophicus. Delo je
bilo rezultat skoro jedne decenije ozbiljnog razmišljanja o pro­
blemima k o j e je Vitgenštajn preuzeo od Fregea i Rasela. S izu­
zetkom kratkog č l a n k a , „Some R e m a r k s on Logical F o r m " ,
objavljenog u Proceedings of the Aristotelian Society 1 9 2 9 , to
je bilo jedino delo objavljeno za njegova života. Ali on nije pre-
 FILOZOFSKA LOGIKA | 49

stajao da piše i stvorio je ogromnu količinu spisa u kojima je

krčio nove puteve, a koje su izvršioci Nachlass-a postepeno
priredili i objavili. Posle Vitgenštajnove smrti 1 9 5 1 . objavljeno
je dvadeset pet knjiga i monografija.
Prvi odeljci Tractatusa sadrže logičko-metafizičko učenje
koje se često smatra varijantom Raselovog logičkog atomizma.
O n o je imalo suštinski uticaj na logički pozitivizam. Kasniji
odeljci, međutim, izražavaju veoma različito gledište, koje je
takode imalo trajan uticaj na logički pozitivizam i uopšte na
kasniju analitičku filozofiju. Ovaj deo knjige iznosi tezu da je
filozofija jedna vrsta terapije čija glavna funkcija nije da stva­
ra metafizičke vizije već da odstrani one vrste filozofskih te­
škoća kojima ovakva čudna shvatanja neizbežno vode. O od­
nosu između Raselove verzije logičkog atomizma i verzije
Tractatusa raspravljaću u sledećem poglavlju, u kome ću opi­
sati i uticaj koji je ovo delo imalo na Bečki krug, čiji su osni­
vači ( M o r i c Šlik, O t o N o j r a t , Hans Han, Herbert Fajgl i dru­
gi) razvili filozofiju logičkog pozitivizma.
Ipak, ovde je vredno da se pomenu izvesne sličnosti i raz­
like. O b a filozofa se bave odnosom jezika i sveta. O b a doka­
zuju da formalna logika pruža najbolji put ka razumevanju
ovog odnosa, i oba misle da je Principia paradigma one vrste
logičkog sistema koji treba zastupati. Ali Rasel misli da Prin­
cipia pruža idealan jezik za analizu određenih filozofskih te­
škoća, dok Vitgenštajn veruje da ona otelotovoruje uslove ko­
je mora da zadovolji svaki jezik, da bi uopšte bio jezik. Neki
od komentatora, ističući ovu razliku, ranog su Vitgenštajna tu­
mačili kao neokantovca, kao filozofa koji je zapravo izneo je­
dan transcendentalni argument koji postavlja uslove koje sva­
ki kognitivno značajan skup jezičkih izraza mora da zadovolji.
Pošto su razlike između ova dva dela suštinske, pristupi-
ću im svakom ponaosob, ostavljajući raspravu o Tractatusu za
sledeće poglavlje. Ostatak ovog poglavlja je posvećen Raselo-
voj verziji logičkog atomizma. Prema Raselu, logički sistem
koji je stvorio „implicira" - mada ne u strogo logičkom smislu
 50 EJVRUM STROL

„implicirati" - izvesno filozofsko stanovište, koje je nazvao

„logičkim a t o m i z m o m " . K a o što kaže u prvom predavanju:

K a o što sam pokušao da d o k a ž e m u The Principles of

Mathematics, kad a n a l i z i r a m o m a t e m a t i k u , svodimo je
celu na logiku. O n a se svodi na logiku u najstrožem i n a j ­
normalnijem smislu. U o v i m predavanjima, pokušaću da
iznesem u vidu obrisa, na prilično sažet i neodgovarajući
način, jednu vrstu logičke doktrine za koju mi se čini da
proishodi iz filozofije m a t e m a t i k e - ne u tačno logičkom
smislu, već k a o nešto što nastaje d o k razmišljamo: izve-
sna vrsta logičke doktrine, i na njenoj osnovi izvesna vr­
sta metafizike. Logika k o j u ću zastupati jeste atomistic -
k a , nasuprot monističkoj logici ljudi koji manje-više sle­
de Hegela. Kad kažem da je m o j a logika atomistička,
i m a m na umu to da sledim zdravorazumsko verovanje da
postoje mnoge posebne stvari: ja ne s m a t r a m da se oči­
gledna mnoštvenost u svetu sastoji od pukih faza i ne­
stvarnih podela jedne jedine nedeljive Stvarnosti.

(str. 1 7 8 )

K a o što pokazuje ovaj odeljak, ime „logički a t o m i z a m "

u izvesnom smislu nas obmanjuje. Sigurno je da ta filozofija
nalazi podršku u novoj logici. Ali ona nije „ a t o m i s t i č k a " u po­
znatom smislu u kojem je Demokrit bio atomista ili u kojem je
atomska teorija osnova savremene fizike. Umesto toga, Rasel
termin „ a t o m i z a m " koristi kao suprotnost oblicima idealizma
koje su zastupali savremeni hegelovci poput F. H . Bredlija
(1846-1924) i Dž. E. Mektagarta [J. E. McTaggart]
( 1 8 6 6 - 1 9 2 5 ) . Oni su bili monisti jer su smatrali da stvarnost
obrazuje totalitet čiji su delovi unutarnje i nužno povezani jed­
ni s drugima te da se stoga ne mogu razdvojiti bez iskrivljava­
nja, čak ni u cilju opisa. Jedna implikacija ovog oblika moni­
zma jeste to da nijedan pojedinačni iskaz nije ni u potpunosti
istinit ni u potpunosti lažan; ukoliko se pojmovi istine i laži
mogu primeniti na pojedinačne iskaze, ovi su u najboljem slu­
čaju delimično istiniti ili delimično lažni.
 FILOZOFSKA LOGIKA | 51

Rasel je odbijao da prihvati ovu ideju. Umesto toga, on

dokazuje da postoje diskretne činjenice sastavljene od pojedi­
načnih stvari. Te pojedinačne stvari su „ a t o m i " koji predsta­
vljaju osnovne jedinice Raselove filozofije. Činjenice koje ih
sadrže se mogu individuirati i opisati, te su stoga propozicije o
njima ili istinite ili lažne u najneposrednijem smislu tih termi­
na. Dž. E. M u r je odigrao značajnu ulogu u Raselovom filozof­
skom razvoju. O n je ranije odbacio idealističko stanovište za­
rad zdravorazumskog realističkog gledišta prema kojem su iz-
vesni iskazi u potpunosti istiniti ili u potpunosti lažni, zavisno
od toga da li odgovaraju pojedinim diskretnim činjenicama ili
ne. Murova filozofija, o kojoj ću raspravljati u kasnijem pogla­
vlju, ni na koji način ne predstavlja oblik logičkog atomizma.
Ipak je tvrdeći da je izvesne iskaze moguće izdvojiti iz holistič­
ke jezičke pozadine i tvrdeći da oni mogu biti u potpunosti isti­
niti ili u potpunosti lažni, M u r snažno uticao na Rasela.
K a o što je Rasel jasno rekao, logički atomizam je metafi­
zička teorija. Poput mnogih takvih sistema, uključujući i one
idealističke, on teži da pruži sinoptičko objašnjenje stvarnosti.
Ali za razliku od mnogih takvih metafizičkih shema, Raselov
je brižljivo zamišljen tako da ne iznosi nikakvu tezu koja bi bi­
la nesaglasna sa aktualnim ili potencijalnim nalazima nauke. U
eseju iz 1 9 2 4 . „Logical A t o m i s m " nalazimo dugu raspravu o
odnosu između nauke i metafizike (vidi Rasel 1 9 5 6 : 3 3 9 - 4 1 ) .
Vredno je da se ona pročita u celosti, ali ću prosto navesti je­
dan njen deo:

T o m e , međutim, dovodi do pitanja o metodu za k o j e ve-

rujem da je veoma važno... Šta treba da s m a t r a m o da
ima najveću verovatnoću da bude istinito, a šta k a o ne­
što što treba da se odbaci a k o je u neskladu s ostalom
evidencijom? Meni se čini da n a u k a uopšte uzev ima
m n o g o veću verovatnoću da bude istinita no bilo k o j a do
danas izneta filozofija. ( N a r a v n o , ne izuzimam ni svoju
vlastitu.)... Bilo bi mudro da svoju filozofiju gradimo na
nauci, zato što je opasnost od greške u filozofiji m n o g o
I 52 I EJVRUM STROL

veća no u nauci... P o s a o je filozofije, o n a k o k a k o je ja

shvatam, u suštini logička analiza, k o j o j sledi logička sin­
teza... Filozofija treba da bude sveobuhvatna i treba da
bude smela u iznošenju hipoteza o univerzumu koje n a u ­
ka još nije u stanju da potvrdi ili opovrgne. Ali one uvek
treba da budu predstavljene kao hipoteze, a ne (kao što
se to često čini) k a o nepromenljive izvesnosti nalik dog­
m a m a religije.

Iz ovog odeljka je jasno da empirijska pitanja treba da

budu prepuštena n a u k a m a , ali ako je to t a k o , šta ostaje filozo­
fiji da učini na konstruktivan način - logičkom sintezom? I ka­
kve vrste sveobuhvatnih hipoteza o univerzumu može da for-
muliše filozofija, hipoteza koje bi mogle da budu istinite a ipak
ne bi pripadale delokrugu ove ili one posebne nauke? Raselov
je odgovor taj da postoje pitanja o izvesnim temeljnim odlika­
ma univerzuma (npr. o tome da li postoje činjenice, i ako po­
stoje, šta su) koja spadaju u ovu kategoriju. U ovom pogledu
Raselov cilj je veoma tradicionalan i podseća na pokušaje Ari­
stotela i K a n t a da otkriju osnovne kategorijalne odlike pomo­
ću kojih bi mogli da se opišu svi događaji, procesi i objekti.
Ovakve pristupe treba razlikovati od pristupa Talesa ili
Empedokla, recimo, koji su pokušavali da ustanove temeljne
sastavne delove stvarnosti, kao što su voda, zemlja ili vazduh,
a ne osnovne kategorijalne odlike pod koje se svi takvi delovi
mogu podvesti. Sada je jasno da su oni često iznosili protoem-
pirijske hipoteze za koje je nauka kasnije pokazala da su pogre­
šne. Po Raselu bi ovakav zadatak trebalo da bude prepušten na­
uci. Nasuprot t o m e , nova logika može da otkrije temeljne
strukturalne odlike univerzuma, a to je nešto što će nauke pret­
postavljati u svojim posebnim istraživanjima ali ih neće, niti bi
to mogle, ispitivati.
Najzanimljivija činjenica o svetu k o j u otkriva logičko is­
pitivanje jeste to da su ovakve temeljne odlike očigledne. Rasel
u prvom predavanju kaže: „Predlažem, prema t o m e , da svaki
argument koji treba da iznesem uvek p o č n e m pozivanjem na
 FILOZOFSKA LOGIKA | 53 |

podatke koji će biti smešno očigledni" ( 1 9 5 6 : 1 8 1 - 8 2 ) . N e k o ­

liko rečenica p o t o m on kaže: „Prvi truizam na koji želim da
vam skrenem pažnju - a nadam se da ćete se složiti sa mnom
da je o n o što nazivam truizmima toliko očigledno da ih je sko­
ro smešno i pominjati - jeste to da svet sadrži činjenice, koje
su o n o što jesu ma šta mi izabrali da mislimo o njima, a da ta-
kode postoje i verovanja, koja se odnose na činjenice i koja su
usled svog odnosa prema činjenicama bilo istinita bilo lažna"
(str. 1 8 2 ) . U svom članku „ O d b r a n a zdravog r a z u m a " , obja­
vljenom 1 9 2 5 , M u r je takođe govorio o izvesnim temeljnim
propozicijama („Zemlja p o s t o j i " i „Zemlja je veoma stara")
kao o „očiglednim truizmima". Kad se razmišlja o ovim Rase-
lovim primedbama zanimljivo je zapaziti da neki savremeni fi­
lozofi, koji sami sebe zovu „eliminativnim materijalistima",
poriču da naučna teorija zahteva postojanje verovanja. Tako
Raselovi očigledni truizmi za neke moderne filozofe nisu ni
očigledni ni truizmi.
Raselu je bilo očevidno da činjenice spadaju u konačne
sastavne delove sveta. Ali verovanja ne spadaju. K a d ne bi bi­
lo bića koja saznaju, ne bi bilo ni verovanja, pa prema tome ni
istina ili laži, ali bi još uvek bilo činjenica. Činjenice su slože­
ne strukturne odlike, kao što su to da je kamen beo ili da je
Mesec Zemljin satelit. Postojanje ovih strukturnih odlika ne
zavisi ni od kakvog oblika čovekovog saznanja - na primer, to
da li iko veruje ili ne veruje da je Mesec Zemljin satelit nema
nikakve veze s tim da li ova strukturna odlika postoji ili ne.
Rasel tako svoje istraživanje „onog što p o s t o j i " počinje
time što povlači razliku između objektivnog sveta činjenica i
čovekove sposobnosti da ga pomoću jezika opiše i misli o nje­
mu. Ova razlika je klasična i dobila je svoj kanoničan izraz u
Dekartovim [Descartes] Meditacijama. „Kartezijanski model
d u h a " razlikuje mentalne senzacije, koje su subjektivne, pri­
vatne, skrivene od drugih i koje njihov posednik shvata bez po­
moći zaključivanja, i pretpostavljeni spoljašnji, javan, fizički
svet, čije postojanje ni na koji način ne zavisi od bilo kog o b -
I 54 I EJVRUM STROL

lika svesti. Veruje se da je „spoljašnji svet" izvor nekih od ovih

privatnih senzacija ali i da se ovo verovanje može potvrditi sa­
m o posredno. Jaz između ove dve oblasti vodi temeljnom pita­
nju postavljenom u početnim odeljcima Tractatusa koje su R a -
sel i Vitgenštajn nalazili toliko izazovnim, naime pitanju: u če­
mu se sastoji „veza" ili odnos mišljenja i jezika, s jedne, i spo-
ljašnjeg sveta, s druge strane, takva da je moguće pod jezikom
podrazumevati razne stvari, spoznati različite strane sveta i
svoje misli o svetu saopštavati drugima? T a k o je Raselova me­
tafizika dualistička nasuprot monizmu idealista ili savremenih
eliminativnih materijalista. Logički atomizam je teorija o
objektivnom svetu činjenica i o čovekovoj sposobnosti da, pre­
ko jezika i misli, dopre do tog sveta.
Sta, određeno, Rasel podrazumeva pod činjenicom?
K a d govorim o činjenici - ne predlažem neku tačnu defi­
niciju, već objašnjenje k o j e će vam p o m o ć i da razumete
o čemu govorim - i m a m na umu o n u vrstu stvari k o j a ne­
ku propoziciju čini istinitom ili l a ž n o m . A k o kažem „Pa­
da k i š a " , o n o što kažem je istinito u izvesnim vremen­
skim uslovima a lažno u drugim. Vremenski uslovi koji
m o j iskaz čine istinitim (ili lažnim već prema prilici) jesu
o n o što ću zvati „ č i n j e n i c o m " .
(1956:182)

Činjenice tako treba razlikovati od pojedinačnih stvari

(„partikularija"). Ova je distinkcija središnja u Raselovoj me­
tafizici. Cela njegova teorija na njoj počiva, čak i pojam ideal­
nog jezika zavisi od nje, pošto će takav jezik odslikavati razli­
ku između ove dve vrste entiteta. S p o s o b n o s t idealnog jezika
da p o m o ć u izomorfizma tačno odslikava temeljne struktural­
ne odlike univerzuma jeste najbolje opravdanje njegove upo­
trebe u rešavanju filozofskih problema. Činjenice su složene a
pojedinačne stvari su njihovi sastavni delovi. N e k e pojedinač­
ne stvari su jednostavne: one su poslednji a t o m i do kojih sti­
že logička analiza. O n e su „gradivni b l o k o v i " složenih struk­
tura kakve su činjenice. Očevidan je uticaj moderne atomistic-
 FILOZOFSKA LOGIKA | 55 j

ke teorije na Raselovo shvatanje. Baš k a o što su atomi sasta­

vljeni od subatomskih entiteta, a molekuli od a t o m a , tako su
i jednostavne pojedinačne stvari poslednji elementi od kojih
su sačinjene složenije strukture k a o što su činjenice.
Rasel ističe da i činjenice i pojedinačne stvari pripadaju
spoljašnjem objektivnom svetu i da ih treba razlikovati od ve-
rovanja i jezičkih jedinica koje nam omogućavaju da mislimo
i govorimo o njima. Propozicije opisuju činjenice a imena
označavaju pojedinačne stvari. Ali ne smeju se jezički ili poj­
movni entiteti mešati s entitetima koji pripadaju spoljašnjem
svetu. Veza između jezika i stvarnosti ide preko dvostrukog
odnosa: prvo, odnosa između propozicija koje korespondiraju
činjenicama što ih, kad korespondiraju, čini istinitim; drugo,
vezi između imena i pojedinačnih stvari takvoj da, ako je nešto
doista vlastito ime, mora da postoji odgovarajuća pojedinačna
stvar koju ono označava.
Raselova rasprava u „Filozofiji logičkog a t o m i z m a " je
tako u velikoj meri istraživanje odnosa činjenica i pojedinač­
nih stvari k a o i toga k a k o jezik odražava te objektivne odlike.
On polazi od toga da činjenice nisu pojedinačne stvari i vice
versa. K a o što kaže: „Kad govorim o činjenici nemam na umu
neku pojedinačnu stvar, k a o što su Sokrat, ili kiša, ili Sunce.
Sokrat sam po sebi ne čini nijedno tvrđenje istinitim ili la­
ž n i m " ( 1 9 5 6 : 1 8 2 ) . Isto je tako važno naglasiti da sama činje­
nica nije ni istinita ni lažna. Rasel kaže da je ona vrsta odlike,
kao što su „vremenski uslovi, koji m o j a tvrđenja čini istinitim
(ili lažnim, već prema prilici)" (str. 1 8 2 ) . O n o što je istinito ili
lažno jesu propozicije (ili možda verovanja) o činjenicama.
Propozicije su istinite kad postoji korespondencija jedan-pre-
ma-jedan između načina na koji su uređeni njihovi jezički
konstituenti i pojedinačnih stvari k o j e su međusobno „pove­
z a n e " u svetu, kao što je to kasnije rekao Vitgenštajn.
Raselova kategorizacija činjenica u „Logičkom atomi­
z m u " je opsežna i složena; ona je glavna tema četiri od osam
predavanja. Najznačajnija razlika koju povlači jeste razlika iz-
 56 EJVRUM STROL

medu pojedinačnih činjenica - „ O v o je b e l o " - i opštih činje­

nica - „Svi ljudi su s m r t n i " . R e č „pojedinačno" u ovom kon­
tekstu nema nikakve veze s njenom upotrebom da bi se opisa­
li atomi. Ova razlika je značajna zato što Rasel dokazuje da se
ne može imati potpun opis univerzuma bez pozivanja na ova­
kve opšte činjenice. „Pretpostavimo", piše, „da ste uspeli da
zabeležite svaku bogovetnu pojedinačnu činjenicu u ćelom uni­
verzumu... J o š uvek ne biste imali potpun opis univerzuma sve
dok ne dodate i: ' O v o što sam zabeležio jesu sve pojedinačne
činjenice koje p o s t o j e ' " ( 1 9 5 6 : 1 8 4 ) .
Takode postoje pozitivne i negativne činjenice i propozi­
cije koje im odgovaraju. Staviše, ima i atomskih činjenica, k o ­
je se sastoje u tome što neka pojedinačna stvar poseduje neku
osobinu. Rečenica kao što je „ O v o je b e l o " jeste „atomska re­
č e n i c a " ; ona opisuje atomsku činjenicu. Rasel poriče da svet
sadrži činjenice koje odgovaraju molekularnim propozicijama,
kao što je „ O v o je belo, a ono je c r n o " . T a k o nema „moleku­
larnih" činjenica, što vodi u konceptualnu teškoću, naime, či­
ni se da za pojam „atomske činjenice" ne postoji oprečan po­
jam. Najzanimljivije je to što Rasel tvrdi da ne možemo da
imenujemo činjenice i da deklarativne rečenice (propozicije) ni­
su imena.
„Ne možete imenovati činjenicu... J e d i n o što možete da
uradite to je da je tvrdite, ili da je poričete, ili da je želite, ili
hoćete, ili dovodite u pitanje, ali sve se to odnosi na celu pro­
poziciju" ( 1 9 5 6 : 1 8 8 ) . U ovome se njegovo gledište oštro su­
protstavlja Fregeovom.
K a o i u slučaju većine tvrđenja o razlici između činjenica
i pojedinačnih stvari, Rasel iznosi dokaze u prilog svojim teza­
ma. D o k a z zavisi od prihvatanja njegovih gledišta o prirodi
idealnog jezika. U takvom savršenom jeziku „reči u propozici­
ji bi stajale u jedan-jedan odnosu prema sastavnim delovima
odgovarajuće činjenice, s izuzetkom reči k a o što su 'ili', 'ne',
' a k o ' i ' o n d a ' , koje imaju različitu f u n k c i j u " ( 1 9 5 6 : 1 9 7 ) . Pola­
zeći od ove pretpostavke, on zaključuje na sledeći način:
 FILOZOFSKA LOGIKA 57

Veoma je važno shvatiti, na primer, da propozicije nisu

imena činjenica. To je sasvim očigledno čim nam se na to
ukaže, ali ja to zapravo nisam shvatao sve dok mi moj
nekadašnji student, Vitgenštajn, nije na to ukazao. To da
propozicija nije ime činjenice savršeno je očevidno čim o
tome počnete da mislite, već i zbog same okolnosti da
svakoj činjenici odgovaraju dve propozicije. Uzmimo da
je činjenica da je Sokrat mrtav. Imamo dve propozicije:
'Sokrat je mrtav' i 'Sokrat nije mrtav'. A pošto te dve
propozicije odgovaraju istoj činjenici, u svetu postoji jed­
na činjenica koja jednu od njih čini istinitom a drugu la­
žnom. To nije slučajno i ilustruje to da je odnos propozi­
cije prema činjenici potpuno različit od odnosa imena
prema imenovanoj stvari. Za svaku činjenicu postoje dve
propozicije, jedna istinita a jedna lažna, i nema ničega u
prirodi samog simbola što bi nam pokazalo koja je pro­
pozicija istinita a koja lažna... Oboje su u suštini logički
odnosi koji mogu da supsistiraju između propozicije i či­
njenice, dok u slučaju imena postoji samo jedan odnos
koji ono može da ima prema onome što imenuje. Ime
može samo da imenuje pojedinačnu stvar, ili, ukoliko to
nije slučaj, ono uopšte nije ime, već prazan zvuk. Ono ne
može da bude ime a da nema taj poseban odnos imeno­
vanja prema izvesnoj stvari, dok propozicija ne prestaje
da bude propozicija ukoliko je lažna.
(str. 187-88)

U ovom odeljku Rasel iskreno kaže da je od Vitgenštajna

naučio da propozicije nisu imena činjenica na osnovu toga što
za svaku činjenicu postoje dve propozicije, jedna istinita a jed­
na lažna. To je upravo ono što Vitgenštajn govori u Tractatu­
su ( 4 . 0 6 2 1 ; kad god se referira na Vitgenštajnova glavna dela
navode se brojevi odeljaka a ne strana zato što je njegova filo­
zofija aforistička i svaki odeljak je, delom, jedan aforizam). Tu
Vitgenštajn piše: „Propozicije ' p ' i ' ~ p ' imaju suprotne smislo-
ve, ali im odgovara jedna ista stvarnost." K a o što ćemo videti
u sledećem poglavlju, ima i drugih značajnih sličnosti između
Vitgenštajna i Rasela. To nas dovodi do drugog ključnog p o j -
 58 EJVRUM STROL

ma teorije, odnosa imenovanja. K a o što Rasel nagoveštava, to

je jedan-prema-jedan odnos između vlastitog imena i pojedi­
načne stvari. Ime je, kao što on ističe, „jedina vrsta reči koja je
teorijski sposobna da stoji umesto pojedinačne stvari. Vlastita
imena = reči za pojedinačne stvari. D f . " ( 1 9 5 6 : 2 0 0 ) . Opisuju­
ći ovaj odnos, on dodaje „Cela stvar s vlastitim imenima je pri­
lično č u d n a " (str. 2 0 0 ) . Ali zašto bi bila čudna? Čudna je zato
što ono što se u običnom govoru naziva „vlastitim i m e n i m a "
zapravo uopšte nisu prava vlastita imena u onom smislu u k o ­
jem se ona shvataju u logički idealnom jeziku. To nije samo
zbog toga što neka vlastita imena, kao što su „ O d i s e j " i „ H a ­
m l e t " , referiraju na fiktivne entitete, niti zbog toga što neko ko
danas živi ne može da bude upoznat s nestalim nosiocima ime­
na „Julije C e z a r " i „Livije". Stvar je složenija; pre svega, kad
koristimo ono što je u gramatičkom pogledu vlastito ime, ne
referiramo na pojedinačnu stvar već na sistem klasa; drugo, ne
možemo biti upoznati sa nominatumom takvog „ i m e n a " , to
jest, s bilo kojim sada postojećim fizičkim o b j e k t o m , uključu­
jući i postojeće osobe. Evo suštine ovog pikvikovskog gledišta:

Ono što u jeziku prolazi kao ime, kao „Sokrat", „Pla­

ton" i tome slično, trebalo je prvobitno da ispuni ovu
funkciju stajanja umesto pojedinačnih stvari, a mi pri-
hvatamo, u običnom životu, kao pojedinačne stvari broj­
ne vrste stvari koje zapravo to nisu. Imena koja obično
upotrebljavamo, kao što je „Sokrat", u stvari su skraće­
nice za deskripcije; i ne samo to, već i ono što ona opisu­
ju nisu pojedinačne stvari već složeni sistemi klasa ili ni­
zova. Ime, u uskom logičkom smislu reči čije je značenje
jedna pojedinačna stvar, može se primeniti na pojedinač­
nu stvar s kojom je govornik upoznat, zato što se ne mo­
že imenovati ništa s čime nismo upoznati... To čini veo­
ma teškim da se navede bilo kakav primer imena u pra­
vom strogom logičkom smislu te reči. Jedine reči koje se
koriste kao imena u logičkom smislu jesu reči kao što su
„ovo" ili „ono". Možemo da koristimo „ovo" kao ime
koje stoji umesto pojedinačne stvari s kojom smo u ovom
 FILOZOFSKA LOGIKA 59

trenutku upoznati. K a ž e m o „ O v o je b e l o " . A k o se slaže­

te da je „ O v o je b e l o " , imajući na umu o n o „ o v o " koje
vidite, „ o v o " koristite k a o vlastito ime. Ali a k o pokuša­
te da shvatite propoziciju k o j u ja izražavam kad kažem
„ O v o je b e l o " , to ne možete. A k o imate na umu ovaj k o ­
mad krede k a o fizički o b j e k a t , tada ne koristite vlastito
ime. S a m o kad „ o v o " koristite u strogom smislu, t a k o da
stoji umesto jednog aktualnog predmeta čula, o n o je
stvarno vlastito ime.
(Rasel 1 9 5 6 : 2 0 0 - 2 0 1 )

Prema ovom gledištu imena obezbeđuju jedan od dva na­

čina na koje se jezik vezuje sa svetom. K a o što Rasel kaže, ako
je N ime, o n o „mora da imenuje nešto ili nije i m e " . A ono što
ono imenuje jeste neki pojedinačni objekat i taj objekat je nje­
govo značenje. T a k o je jezik povezan sa svetom preko odnosa
imenovanja-značenja a preko kombinacije imena i predikata
povezan je odnosom propozicija prema činjenicama. Ovaj
obris ne daje puno bogatstvo Raselovog stanovišta. Poput M u ­
ra, i on je bio zastupnik teorije o čulnim datostima. K a o što će­
mo videti, to je veoma složen predmet, ali skoro svaka verzija
ove teorije razlikuje čulne datosti od fizičkih objekata. Rasel
(poput M u r a ) smatra da ono čega smo neposredno svesni u
svakom činu opažanja jeste čulna datost a ne fizički objekat.
T a k o za Rasela čin imenovanja zahteva neposrednu upozna-
tost s nekom čulnom datošću.
K a o što kaže, „Ime, u uskom logičkom smislu reči čije je
značenje jedna pojedinačna stvar, može se primeniti na pojedi­
načnu stvar s k o j o m je govornik upoznat, zato što se ne može
imenovati ništa s čime nismo upoznati." I dodaje: „Samo kad
' o v o ' koristite u strogom smislu, tako da stoji umesto jednog
aktualnog predmeta čula, ono je stvarno vlastito i m e . " Ovaj
poslednji dodatak o „aktualnom predmetu č u l a " je drugi način
da se opiše čulna datost. Iz ovog stanovišta sledi da imena ko­
ja obično upotrebljavamo, kao što je „ S o k r a t " , ne imenuju čul­
ne datosti. Prema tome, ona su za Rasela skraćene deskripcije.
I 60 I EJVRUM STROL

Naravno, deo je ovog gledišta to da deskripcije nisu ime­

na. Čak i ako se u njima pominju pojedinačne osobe, osobe o
kojima se radi nisu značenja deskripcija. Doista, deskripcije
nemaju značenja uzete izolovano. One stiču značenje samo u
kontekstu cele rečenice, ali č a k i tada iščezavaju iz analizansa
kad se te rečenice ispravno analiziraju. T a k o Raselova teorija
deskripcija odbacuje najstarije i najjednostavnije shvatanje o
načinu na koji elementi jezika dobijaju značenje, naime, shva­
tanje da je svaki izraz doveden u korelaciju s nekim elementom
sveta i da taj element sveta jeste njegovo značenje. Prema R a -
selu, ovo intuitivno gledište pada kad se suoči s negativnim eg­
zistencijalnim rečenicama kao što je rečenica „Deda M r a z ne
p o s t o j i " , koja i ima značenje i istinita je, a ipak u stvarnom
svetu nema ničega što „Deda M r a z " označava ili izdvaja. Sto­
ga „Deda M r a z " ne dobija svoje značenje od odgovarajućeg
entiteta, zato što nema takvog entiteta. Stoga se njegovo zna­
čenje mora objasniti na neki drugi način. Teorija deskripcija
predstavlja Raselovo objašnjenje. K a o što smo upravo videli,
prema tom gledištu „Deda M r a z " ili „Julije C e z a r " nisu termi­
ni koji označavaju (tj. nisu vlastita imena) već skraćene ili pri­
krivene deskripcije.
Ali je Rasel (kao i Vitgenštajn u Tractatusu) mislio da
ipak ima nečeg ispravnog u ovoj starijoj teoriji - samo što se
ono što je u njoj ispravno ne može uopštiti za ceo jezik. Ali te­
orija ima pravo u pogledu jednog posebnog dela jezika, naime
u pogledu njegovih „atomskih rečenica". T o su logički singu-
larne rečenice oblika , , F a " čiji bi ekvivalent u o b i č n o m jeziku
bile rečenice u kojima je logička konstanta , , a " zamenjena vla­
stitim imenom. Njih treba razlikovati od molekularnih rečeni­
ca, odnosno od složenih rečenica koje sadrže logičke veznike.
N a primer, dve atomske rečenice povezane veznikom , , i " obra­
zuju molekularnu rečenicu. Pokazuje se da su deklarativne re­
čenice k o j e sadrže određene deskripcije složene generalne reče­
nice koje su, analizirane u skladu s teorijom deskripcija, mole­
kularne a ne atomske.
 FILOZOFSKA LOGIKA | 61

Rasel je verovao da je razlika između atomskih i moleku­

larnih rečenica suštinska. Mislio je da kad neinterpretirani lo­
gički simboli u atomskim rečenicama dobiju interpretaciju u
prirodnom jeziku, rečenice mogu da budu istinite ili lažne. D a
bismo pojednostavili ovu tezu, vratimo se njegovom ranijem
gledištu da vlastita imena označavaju fizičke objekte. Prema
ovom shvatanju, , , F a " se može interpretirati k a o „Smit je vi­
s o k " i istinito je ako je Smit visok a inače je lažno. Slično to­
me, molekularna generalna rečenica napisana čisto logičkom
notacijom - kao što je (Ex) (Fx) kad se prevede, na primer, kao
„Neki muškarci su visoki" - takođe je istinita ili lažna. O n a je
istinita ako je bar jedno ljudsko biće muškog roda visoko a la­
žna bilo da nema takvog entiteta bilo da nijedan postojeći mu­
škarac nije visok.
J a s n o je da nijedna generalna rečenica neće biti istinita
osim ukoliko neka „vrednost" takve rečenice nije istinita. Pod
njenom vrednošću Rasel je podrazumevao neku singularnu re­
čenicu. A k o je (3x) (Fx) istinito, tada bar jedna rečenica koja
ima logičku formu , , F a " mora biti istinita. T a k o opšta moleku­
larna rečenica kao što je „Neki ljudi su v i s o k i " jeste istinita
ako i samo ako je bar jedna atomska rečenica k a o što je „Smit
je v i s o k " istinita.
Rasel se tokom cele svoje karijere držao teorije istine kao
korespondencije. Prema tom gledištu, kao što je ranije pome-
nuto, rečenica p je istinita ako i samo ako u svetu postoji neka
činjenica k o j u ona t a č n o opisuje. „Smit je v i s o k " je istinito
a k o i samo a k o je Smit zaista visok. M o l e k u l a r n a rečenica
k a o što je „Smit je visok i Džons je n i z a k " jeste istinita zato
što postoje atomske rečenice, „Smit je v i s o k " i „Džons je ni­
z a k " , k o j e su istinite. A one su istinite zato što svaka od njih
t a č n o odslikava jednu atomsku činjenicu. Teorija korespon­
dencije je teorija istine, ali Rasel je video da jedna njena va­
rijanta - o n a koja se poziva na odnos između imena i pojedi­
načnih stvari koje imena označavaju - može da se iskoristi
k a o teorija značenja.
 62 EJVRUM STROL

U idealnom logičkom jeziku Principia Mathematica

atomske rečenice su ključ celog sistema aksioma i kalkulusa.
Svi teoremi su molekularni i t a k o sastavljeni od atomskih reče­
nica. Tako se svaka molekularna rečenica može svesti na skup
atomskih rečenica. O n a neće značiti ništa ni više ni manje od
onoga što znači kombinacija njenih atomskih rečenica. Sa svo­
je strane, interpretirana atomska rečenica, kao što je „Smit je
v i s o k " , ima značenje zato što p o s t o j i jedan-prema-
-jedan korespondencija između imena i predikata koji se u njoj
javljaju i entiteta koje označavaju. Ime „ S m i t " znači osobu
Smita a reč „ v i s o k " znači svojstvo biti visok. U slučaju reči
„ S m i t " , na primer, stvarno ljudsko biće, Smit, u doslovnom
smislu jeste značenje tog termina.
Rasel dokazuje da iz ovog gledišta sledi da vlastita imena
nemaju nikakvo značenje u intenzionalnom smislu, kao što je
Frege mislio. Z a Fregea vlastito ime „ P l a t o n " može da znači
„Aristotelov u č i t e l j " , „autor Države" ili „autor Menona" i ta­
ko dalje. Svaki se od ovih Sinne (smislova) može jezički izrazi­
ti u vidu određene deskripcije. Ali a k o je t a k o , onda kao što
tvrdi teorija deskripcija, rečenice koje ih sadrže jesu opšte re­
čenice. Ali kad bi sve rečenice bile opšte, tada ne bi bilo nika­
kvog neposrednog načina da se one povezu sa svetom činjeni­
ca i za logiku se ne bi moglo reći da je disciplina koja se bavi
istinom. D a se ona bavi istinom znači da mora biti singularnih
rečenica; a k o ove treba da budu istinite, one moraju imati zna­
čenje. I dalje, one mogu imati značenje samo a k o njihovi deno-
tirajući sastavni delovi imaju značenje. Stoga vlastita imena
imaju značenje, ali jedino što mogu da znače jesu objekti koje
označavaju. Prema t o m e , osnovne rečenice idealnog jezika je­
su u logičkom pogledu singularne rečenice čiji subjekti denoti-
raju stvarno postojeće objekte.
T a k o je logički atomizam jedno metafizičko gledište koje
tvrdi da matematička logika odslikava strukturu stvarnosti.
Teorija deskripcija je ključna komponenta te teorije. Kad se ne­
ka rečenica običnog jezika prevede u prozirnu notaciju Princi-
 FILOZOFSKA LOGIKA 63

pia, može se identifikovati njena osnovna struktura i pomoću

tog prevoda ili analize (kako ga je nazivao Rasel) njeno stvar­
no značenje. N a primer, ako rečenica sadrži deskripciju, ona
neće biti singularna rečenica, a ako nije singularna, neće biti ni
rečenica o identitetu. Prema tome ako rečenica sadrži deskrip­
ciju, ona neće biti neki trivijalni truizam na onaj način na koji
to svaka istinita rečenica o identitetu jeste. Z b o g toga za Rase­
la „Autor Veverlija je identičan s autorom Veverlija" nije reče­
nica o identitetu.
D a bi podržao ovaj zaključak Rasel iznosi i argument ne­
zavisan od logičke teorije. Bilo koja istinita rečenica o identite­
tu sadržaće vlastita imena s obe strane znaka identiteta. Takva
rečenica se simbolički može predstaviti k a o 1(a). O n a za sobom
povlači, po zakonu egzistencijalne generalizacije, [(Ex) (Fx)].
To jest, iz činjenice da je Smit identičan Smitu sledi da postoji
nešto što je identično samom sebi. Ali kad bismo zamenili „ a "
u prethodnoj formuli nekim deskriptivnim izrazom, na primer
izrazom „najveći prirodni b r o j " , to bi za s o b o m povlačilo da
najveći prirodni broj postoji, što je lažno. Z a t o kad bi nam bi­
lo dozvoljeno da logičke konstante (vlastita imena) zamenjuje-
m o deskriptivnim izrazima, preokrenuli bismo u laži logičke
zakone koji važe univerzalno. Prema t o m e , takve zamene se ne
smeju dopustiti. Iz ovih razmatranja sledi da nijedna rečenica
koja sadrži deskripciju neće odražavati one osnovne elemente
stvarnosti koje Rasel naziva „osnovnim č i n j e n i c a m a " . Ove či­
njenice su odslikane samo u atomskim rečenicama idealnog je­
zika, a sve one su singularne rečenice koje sadrže vlastita ime­
na. Logički atomizam je dakle jedna metafizička konstrukcija
koja se tiče izomorfnog odnosa između jezika, značenja i sve­
ta činjenica.
Posle prvobitnog snažnog nastupa logički atomizam je
počeo da gubi pristalice i danas je praktično nestao. Bar su dva
činioca bila odgovorna za ovo iščezavanje. Prvi od njih je bio
logički pozitivizam, još jedna filozofija na koju su uticali ma­
tematička logika i uzbudljive pojave u nauci dvadesetog veka.
 64 EJVRUM STROL

Prema logičkim pozitivistima, metafizika je besmislica, a pošto

je logički atomizam bio jedan oblik metafizike, pristalice ovog
gledišta su ga odbacile. Različiti pristup je sledio P. F. Strosn u
slavnom članku „ O n R e f e r i n g " , prvi put objavljenom 1 9 5 0 .
Strosn dokazuje da su Rasel i drugi logički atomisti nači­
nili bar tri greške: oni su pobrkali o n o što su nazivali denoti-
ranjem s referiranjem, nisu razlikovali značenje i referiranje, i
nisu razlikovali gramatičke oblike jezičkih jedinica (kao što su
imena, izrazi i rečenice) od upotreba - referiranja, askripcije i
tvrđenja - koje one imaju u pojedinačnim slučajevima. Ljudi
su ti koji upotrebljavaju različite oblike jezika da bi referirali
na, ili pomenuli pojedinačne individue, mesta ili stvari, i pogre­
šno je misliti k a k o reči ili rečenice po sebi imaju ta svojstva. N a
primer, značenje i tvrđenje se moraju razlikovati. Značenje je
svojstvo jezičkih izraza. T a k o rečenica „Sadašnji kralj Francu­
ske je m u d a r " ima isto značenje u svim kontekstima u kojima
se upotrebljava. N j e n o značenje je funkcija njenih leksičkih
komponenti. Ali u različitim prilikama govornici je mogu upo­
trebljavati da bi referirali na ili pomenuli različite individue.
Kad individue na koje neko referira postoje (recimo, kad
je neki Englez u sedamnaestom veku ove reči upotrebio da bi
referirao na Luja X I V ) , ta osoba tada iznosi tvrđenje koje je
istinito ili lažno. Ali te reči, izvan svakog konteksta, nisu ni
istinite ni lažne. Dalje, ako ove reči treba upotrebiti onda kad
ne postoji osoba na koju se referira, biće prekršene izvesne
pretpostavke iznošenja tvrđenja te, prema t o m e , nikakvog tvr­
đenja neće ni biti; u takvim slučajevima ovaj izraz neće biti ni
istinit ni lažan. Strosnov je napad na Rasela i na pretpostavke
logičkog atomizma bio uopšte uzev prihvaćen i ispravan i po­
stao je jedan od najznačajnijih razloga koji su doveli do napu­
štanja logičkog atomizma.
 Glava 3

LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS

Izvor i najznačajnije ideje

Uprkos Strosnovoj kritici logičkog atomizma, Raselov opšti

pristup filozofskim problemima nikada nije izgubio uticaj. R a ­
sel je ovaj pristup opisao kao „naučnu filozofiju, zasnovanu na
matematičkoj logici". K a o vodeću ideju oduševljeno su ga pri­
hvatili rani Vitgenštajn, pozitivisti M o r i c Šlik i Rudolf Karnap, i
kasniji pisci poput Kvajna, Markusove, Patnama i Kripkea. R a ­
sel je pod „naučnom filozofijom" u suštini podrazumevao empi-
rističku epistemologiju, i smatrao je da ova teorija saznanja tre­
ba da bude zasnovana na matematičkoj logici. Neke od metafi­
zičkih posledica koje je Rasel izveo iz svog rada na formalnoj
logici opisao sam u drugom poglavlju. Ostaje da se kaže neko­
liko reči o njegovim epistemološkim spisima, pošto su i oni
imali bitan uticaj na potonju filozofiju. Ali pre no što pređemo
na ovu temu, počeću izvesnim zapažanjima o samom Raselu.
Rasel se rodio 1 8 7 2 . a umro je 1 9 7 0 . Njegov život je bio
neobičan za jednog profesionalnog filozofa. Poput Karla
66 EJVRVM STROL

M a r k s a [Karl M a r x ] , vršio je o g r o m a n uticaj i u filozofiji i u

široj društvenoj zajednici. M o ž d a nijedan drugi „intelektua­
l a c " dvadesetog veka nije i m a o ni više sledbenika ni više pro­
tivnika. Sledbenici su ga opisivali k a o „genija-sveca" a protiv­
nici kao „najvećeg jeretika i najnemoralnijeg čoveka našeg do­
b a " . Za vreme Prvog svetskog rata, bio je glasan kritičar upli-
tanja Engleske u sukob. Njegova gledišta su bila i široko podr­
žavana i snažno napadana. Godine 1 9 1 6 . osuđen je na 1 0 0
funti i otpušten sa mesta nastavnika na Triniti koledžu u K e m -
bridžu. Godine 1 9 1 8 . zatvoren je na šest meseci zbog javne po­
drške odbijanju da se služi vojska zbog prigovora savesti. Z a ­
nimljivo je da zatvor nije uticao na njegovo filozofsko stvaranje.
Dok je bio u zatvoru napisao je jednu od svojih najznačajnijih
knjiga, Introduction to Mathematical Philosophy. Posle Drugog
svetskog rata, Rasel je, zajedno za Albertom Ajnštajnom [Albert
Einstein] i Linusom Paulingom [Linus Pauling], postao najvažni­
ji zagovornik nuklearnog razoružanja. Ova tri nobelovca bili su
žiža svetskog mirovnog pokreta koji se javio kao suprotstavlja­
nje razvoju i probama nuklearnog oružja.
Rasel je opsežno pisao ne samo o tehničkim filozofskim
temama već i o mnogo širem nizu pitanja. U knjigama kao što
su Principles of Social Reconstruction, 1 9 1 6 , Roads to Free­
dom, 1 9 1 8 , The Practice and Theory of Bolshevism, 1920,
Why I Am Not a Christian, 1 9 2 7 , Sceptical Essays, 1928,
Marriage and Morals, 1 9 2 9 , Authority and the Individual,
1 9 4 9 . i New Hopes for a Changing World, 1 9 5 1 . raspravljao
je o skoro svim „popularnim" problemima s kojima se „obi­
čan č o v e k " susreće u svakodnevnom životu: vaspitanju dece,
ulozi religije, odnosu između polova, pravednim nasuprot ne­
pravednim ratovima, slobodi nasuprot organizaciji i tome slič­
no. Njegov stav prema većini ovih pitanja išao je od liberalnog
do radikalnog i bio praćen priličnim skepticizmom u pogledu
integriteta i inteligencije političara. Veliki uticaj njegovih spisa
bio je posledica snažnih racionalnih argumenata, sjajnog i ja-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 67 |

snog stila pisanja i otrovne duhovitosti. Mogli bismo ga oka-

rakterisati kao Voltera dvadesetog veka.
Opis Raselovog života zahtevao bi celu knjigu, a doista i
postoje brojne biografije, na primer, od Ruperta Krošej-Vili-
jamsa [Rupert Crawshay-Williams], Dž. H . Hardija [G. H .
Hardy], Alena Vuda [Alan Wood] i Reja M o n k a [Ray M o n k ] .
Raselovi memoari - The Autobiography of Bertrand Russell -
su fascinantan spis. Objavljeni su u tri toma 1 9 6 8 . O n je lično
poznavao i/ili se dopisivao s većinom slavnih ljudi svog doba -
T. S. Eliotom [T. S. Eliot], Džozefom Konradom (Joseph Con­
rad], Ketrin Mensfild [Katherine Mansfield], Vilijemom E. Gled-
stonom [William E. Gladstone], Perl Bäk [Perl Buck] i Harol-
dom Laskijem [Harold Laski], između ostalih. Njegov deda,
lord Džon Rasel, u dva maha je bio premijer Engleske
( 1 8 4 6 - 1 8 5 2 . i 1 8 6 5 - 1 8 6 6 ) , a sam Rasel, kao treći eri Rasel i
vikont Emberli [Amberly], nalazio se u direktnoj naslednoj li­
niji britanskog prestola.
Njegova majka, otac i deda su umrli dok je bio još dete, i
odgajila ga je baka, ledi Rasel. Na karakteristično duhovit i iro­
ničan način baku je ovako opisao:
M o j a b a k a . . . bila je puritanka, s m o r a l n o m rigidnošću
k o v e n a n t e r a , prezirala je udobnost, bila ravnodušna
8

prema hrani, mrzela vino i smatrala duvan grehom. M a ­

da je sav život provela u velikom svetu sve do povlačenja
mog dede 1 8 6 6 , bila je potpuno van sveta. Imala je onu
ravnodušnost prema novcu k o j a je m o g u ć n a s a m o onima
koji su ga uvek imali dovoljno.
(Rasel 1 9 6 3 : 5 )

Rasel se ženio četiri puta (sa Ejlis [Alys], D o r o m [ D o r a ] ,

Patrišom [Patricia] i Edit [Edith]) i održavao dugotrajne veze s
brojnim ženama, medu njima i sa ledi Otolin M o r e l [Ottoline

8
Covenanter (od covenant - formalno i obavezujuće slaganje) - pri­
stalica Škotske nacionalne konvencije (Scotish National Covenant) iz 1638 -
prim. prev.
 68 EJVRUM STROL

M o r e l ] , Vivijan Eliot [Vivien Eliot] (suprugom T. S. Eliota) i

glumicom ledi Konstans ( „ K o l e t " ) Mejlson [Constance ( „ C o -
lette") Malleson]. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog
rata predavao je na više američkih univerziteta. Njegovo po­
stavljenje na jedan položaj završilo se velikim međunarodnim
skandalom. Godine 1 9 3 9 . Rasel je dao ostavku na profesorsko
mesto na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu da bi prihva­
tio položaj na Gradskom koledžu u N j u j o r k u , ali je u N j u j o r -
ku došlo do ogromnih protesta zbog njegovog postavljenja.
Evo kako je Rasel opisao tu situaciju:

Vlada Njujorka je praktično bila satelit Vatikana, ali su

profesori Gradskog koledža srčano pokušavali da očuva­
ju neki privid akademske slobode... Jedan anglikanski bi­
skup bio je podstaknut da protestuje protiv mene, a sve-
štenici su držali predavanja policiji, koja je bila praktič­
no sastavljena od irskih katolika, o mojoj odgovornosti
za lokalne kriminalce. Jedna gospođa, čija je ćerka poha­
đala jedno odeljenje Gradskog koledža s kojim nikada ne
bih smeo biti doveden u vezu, bila je izazvana da podne­
se tužbu, tvrdeći da moje prisustvo u toj ustanovi pred­
stavlja opasnost po vrlinu njene ćerke... Advokat optu­
žbe je moja dela proglasio „razvratnim, sladostrasnim,
požudnim, veneričnim, erotomanskim, pohotljivim, ne­
dostojnim, skučenim, lažljivim i lišenim moralne čvrsti­
ne." ...Protiv mene je započet tipično američki lov na ve-
štice i postadoh tabu širom Sjedinjenih Država.
(Rasel 1 9 6 9 : 3 1 9 - 2 0 )

Proces protiv Rasela došao je pred sudiju („jednog Irca")

koji je doneo presudu na njegovu štetu ostavivši Rasela bez po­
sla. Pošto zbog rata nije mogao da dobije p o m o ć iz Engleske,
ostao je praktično bez sredstava za život. Privremeno ga je spa-
sao dr Albert Barns [Albert Barnes], pronalazač tonika za po­
boljšanje zdravlja Argirola i osnivač Barnsove fondacije u bli­
zini Filadelfije. O n je Raselu sredio petogodišnje postavljenje
za nastavnika u Fondaciji, ali se ekscentrični B a r n s zasitio R a ­
sela i otpustio ga 2 8 . decembra 1 9 4 2 . S r e ć o m , Rasel je dobio
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 69

veliki honorar od izdavačke kuće Sajmon i Šuster za objavlji­

vanje nove knjige, History of Western Philosophy, koja je po­
stala bestseler i Raselov glavni izvor prihoda t o k o m mnogih
godina.
Rasel je bio možda najslavniji filozof svog doba. Njego­
vo delo je bilo neverovatno o b i m n o . Napisao je sedamdeset
knjiga, više od dve hiljade članaka a procenjeno je da je napi­
sao i o k o četrdeset hiljada pisama. R e j M o n k kaže da je koli­
čina spisa koje je Rasel za života stvorio „skoro neverovatna".
Sada najzad imamo potpunu bibliografiju njegovih dela. O n a
je objavljena u tri t o m a . Autori, Kenet Blekvel [Kenneth
Blackwell] i Hari Radža [Harry R u j a ] , proveli su trideset godi­
na prikupljajući podatke za nju. Delo sadrži više od četiri hi­
ljade jedinica. N e m a sličnog pregleda sekundarne literature o
Raselu. Ali nema sumnje, ako i kada bude objavljen, biće ne­
koliko puta obimniji.
A sada nekoliko reči o Raselovim epistemološkim gledi­
štima. T o k o m duge filozofske karijere Rasel je menjao mišlje­
nja o različitim problemima. Počeo je kao idealista ali ga je Dž.
E. M u r preobratio na realizam. Bio je platonista, te tako neka
vrsta racionaliste, u epistemologiji u svojim ranim godinama
ali se kasnije odrekao ovog gledišta i podržavao jedan istanča­
ni oblik empirizma. U filozofiji percepcije njegova gledišta su
se protezala od različitih oblika realizma do fenomenalizma, a
i njegovu filozofiju morala odlikuju slična kolebanja. Pa ipak,
uprkos ovim promenama, nikad nije odstupio od svog opšteg
stanovišta da filozofija treba da se zasniva na logici i da bude
naučna.
K a o što sam već pomenuo, Raselovi spisi obuhvataju ši­
rok niz predmeta, medu kojima su etika, obrazovanje, politič­
ka teorija i široka lepeza popularnih tema. Skoro svi imaju
skeptičan ton. Ovde je skoro nemoguće da se bavimo toliko ši­
r o k o m oblašću. Stoga ćemo našu raspravu ograničiti na Rase-
lovu teoriju saznanja. U njegove najvažnije knjige samo iz ove
oblasti spadaju: The Problems of Philosophy, 1 9 1 2 ; Our
I 70 I EJVRUM STROL

Knowledge of the External World, 1 9 1 4 ; Mysticism and Lo­

gic, 1 9 1 7 ; The Analysis of Mind, 1 9 2 1 ; The Analysis of Mat­
ter, 1 9 2 7 ; An Outline of Philosophy, 1 9 2 7 ; An Inquiry into
Meaning and Truth, 1 9 4 0 ; Human Knowledge: Its Scope and
Limits, 1 9 4 8 ; Logic and Knowledge, 1 9 5 6 . i My Philosophical
Development, 1959.
Raselova epistemologija je pretrpela dva značajna utica-
ja: jedan istorijski, drugi logički. Ovaj drugi potiče iz njegove
epistemološke interpretacije teorije deskripcija i počiva na ra­
zlici između znanja na osnovu upoznatosti i znanja putem opi­
sa. Istorijski uticaji potiču od trojice britanskih empirista, Džo-
na L o k a [John L o c k e ] , Džordža Barklija [George Berkeley] i
Dejvida H j u m a . Njihov najvažniji uticaj na Rasela bilo je to
što je prihvatio teoriju čulnih datosti, modernu verziju L o k o -
vih i Hjumovih teorija da su ono čega smo neposredno svesni
čulni utisci i ideje koje iz njih nastaju. Ova teorija je nasleđena
od Dekarta, koji je smatrao da smo neposredno svesni naših
sopstvenih ideja a samo posredno svesni njihovih izvora u spo­
ljašnjem svetu. S ovom vrstom gledišta kompatibilno je shva-
tanje da je moguće da van kruga naših sopstvenih ideja ništa
ne postoji. Prihvatiti ovakvo gledište predstavljalo bi radikalan
oblik skepticizma. K a o što ćemo videti, to nije Raselovo stano­
vište. Raselov empirizam vodi slabijem obliku skepticizma, na­
ime, tezi da čak i kad bismo imali neku vrstu pristupa spolja­
šnjem svetu, on ne bi mogao da bude neposredan te nam sto­
ga nikako ne bi m o g a o pružiti izvesnost o o n o m e što postoji
„van naših svesti". To je priroda problema s k o j i m se Rasel su­
očava i kojim se bave njegove teorije.
Problem nastaje na osnovu dve prihvatljive pretpostavke:
prvo, da ljudska bića imaju svest, i drugo, da postoje objekti
čije postojanje ne zavisi od toga da li ih shvata bilo koja svest.
T a k o se povlači razlika između stvari k a o što su glavobolja,
bol, osećanja i želje, koje ne postoje van svesti, i stvari poput
stolova, stolica, stena i Meseca, za k o j e se veruje da postoje
van svesti. „ V e l i k o " pitanje je to da li i m a m o opravdanja da
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 71

verujemo u postojanje navodnih spoljašnjih objekata, kad su

oseti i mentalne senzacije jedina evidencija koju imamo o nji­
hovom postojanju. Uvek je moguće da neko ima sve senzacije
koje ima a da možda ne postoji ništa spoljašnje čemu bi one
odgovarale.
Z a teoretičare percepcije, kao što su bili Rasel, Mur, H .
H . Prajs [H. H. Price] i C. D . Brod, istorijski su postojala sa­
m o tri „rešenja" problema spoljašnjeg sveta: neposredni reali­
zam, reprezentacioni realizam i fenomenalizam.
Neposredni realizam je gledište da bar ponekad fizičke
objekte shvatamo tačno onakvim kakvi jesu. Prema ovom gle­
dištu, kad vidimo crvenu jabuku, neposredno shvatamo jedan
fizički objekat. O n o što vidimo jeste stvarni, nezavisno posto­
jeći crveno obojeni objekat. Svi se slažu da postoje halucinaci­
je i drugi poremećaji viđenja, ali se oni smatraju „odstupanji­
m a " . Teorija tvrdi da, pod normalnim uslovima, vidimo obje­
kat kao što je jabuka baš onakav kakav on stvarno jeste. R e ­
prezentacioni realizam, nasuprot tome, smatra da je čak i u
normalnim slučajevima percepcije naše shvatanje objekta uvek
posredovano osetima koje imamo. T a k o kad vidimo jabuku,
o n o što vidimo jeste proizvod složenog skupa procesa. Svetlost
se odbija od jabuke, prostire se kroz vazduh i dospeva do č o -
vekovog vizuelnog sistema. Ovaj svetlost obrađuje u očima,
mrežnjači, optičkom nervu i najzad mozgu. M o z a k „interpre­
t i r a " ove podatke i „reprodukuje" sliku objekta. O n o što ne­
posredno vidimo nije objekat već ova slika. O prirodi objekta
zaključujemo na osnovu slike. Prema ovakvom gledištu uvek je
moguće da naše percepcije pogrešno prikazuju svet. O v o gledi­
šte je „realističko" u tom smislu što postulira postojanje spo­
ljašnjih objekata. Njegov problem nije da dokaže da ovakvi
objekti stvarno postoje već da pokaže k a k o možemo da o nji­
ma steknemo saznanje. Reprezentacioni realizam se takođe na­
ziva i kauzalnom teorijom, ili teorijom odraza, zato što sve­
tlost koja se odbija od nekog objekta stvara kauzalni niz u k o -
I 72 I EJVRUM STROL

jem se poslednji događaj naziva „viđenjem". Pretpostavlja se

da senzacija koju imamo predstavlja odraz spoljašnjeg objekta.
Fenomenalizam odbacuje i neposredni i reprezentacioni
realizam. Prema ovom gledištu besmisleno je govoriti o posto­
jećem spoljašnjem objektu. K a d „ v i d i m o " nešto, sve što stvar­
no vidimo jesu samo razni oseti. Prema fenomenalisti, svaki
oblik realizma pretpostavljajući postojanje spoljašnjih o b j e k a ­
ta ili događaja ide s one strane empirijskih podataka. N a p r o ­
tiv, takvi pretpostavljeni spoljašnji objekti su prosto identični
sa čulnim iskustvima koja i m a m o ili bismo mogli imati. To je
u suštini teorija biskupa Barklija. T a k o je o n o što podrazume-
vamo pod fizičkim o b j e k t o m skup stvarnih ili mogućih percep­
cija. Reći da vidimo crni sto, na primer, znači reći da doživlja­
vamo grupu datosti koje su crne, četvrtaste i imaju izvesnu vr­
stu teksture. N e m a nikakvog supstrata ili materijala koji leži u
osnovi i koji ima svojstva da je crn, četvrtast i tako dalje. Pro­
blem postojanja spoljašnjeg sveta se prema ovom gledištu re-
šava poricanjem jednog od uslova koji dovodi do problema,
naime, poricanjem toga da ima objekata koji postoje nezavi­
sno od naših stvarnih ili mogućih percepcija tih objekata.
Rasel je dosledno odbacivao neposredni realizam i t o k o m
cele svoje karijere kolebao se između reprezentacionog reali­
zma i fenomenalizma. Obe teorije vode skeptičkim stavovima
čiju je opštu valjanost Rasel prihvatao. Njegova filozofija per­
cepcije u velikoj meri predstavlja pokušaj da se ovi stavovi
usvoje a da se pri tom ograniči njihovo dejstvo i domašaj. I fe­
nomenalizam i reprezentacioni realizam polaze od stanovišta
za koje je Rasel osećao da se ne može osporavati. U tom smi­
slu on polazi od nečega šta on smatra izvesno istinitim, naime,
od toga da smo svesni izvesnih vrsta osnovnih datosti. Njih on
naziva „primitivnim datostima". O n e vode primitivnom zna­
nju, a to znanje treba razlikovati od „izvedenog" znanja, koje
se zasniva na primitivnom znanju. T a k o k a d imamo izvesnu
vrstu vizuelnog iskustva, na primer, o n o što bi zdrav razum na­
zvao viđenjem „ p s a " o n o čega smo neposredno svesni jeste
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 73

složena vizuelna mrlja: jedan obrazac boje, oblika, teksture i

veličine. Rasel to naziva „psolikom m r l j o m " . U takvom slučaju
smo izvesno svesni nečega. Ali stvar je zaključivanja, pa prema
tome nešto izvedeno, reći da je ono što vidimo pas. Stoga videti
ono što nazivamo „pas" znači otići dalje od onog što stvarno
opažamo kad smo suočeni s primitivnim datostima. Stoga je
uvek moguće pogrešno prikazivanje spoljašnjeg objekta, a na­
še „znanje" o takvom objektu nikada ne može biti izvesno.
U slavnom članku, „Knowledge by Acquaintance and
Knowledge by Description", prvi put objavljenom 1 9 1 2 , Rasel
proširuje i čini istančanijom razliku između primitivnog i izve­
denog znanja. Sada iznosi alternativan opis ovog odnosa. K a o
što pokazuje naslov članka, postoji prvo znanje na osnovu
upoznatosti. To je ista ona vrsta znanja koju je nazivao „pri­
mitivnim" ili „ o s n o v n i m " . Takođe postoji i znanje putem opi­
sa. To je grubi ekvivalent izvedenog znanja. Veći deo znanja je
znanje putem opisa. Kad danas znamo da je Julije Cezar pre­
šao R u b i k o n , ono što znamo potiče iz opisa Julija Cezara izne-
tih u knjigama, ili iz tvrđenja naših učitelja i drugih ljudi o nje­
mu. Ali nijedna danas živa osoba nije upoznata s Cezarom.
Ipak, znanje putem opisa počiva na izvesnim činjenicama koje
se mogu istorijski pratiti sve do stvarnog događaja kad je Ce­
zar prešao Rubikon. Samo bi očevidac tog prelaska imao zna­
nje na osnovu upoznatosti. Ali ova vrsta znanja je osnova ka­
snijih opisa. N a kraju sve znanje putem opisa konačno počiva
na znanju upoznatošću i potiče od njega. K a o što je Rasel to
izrazio: „Temeljni epistemološki princip u analizi propozicija
koje sadrže deskripcije jeste: „Svaka propozicija koju možemo
da razumemo mora u potpunosti biti sastavljena od kompo­
nenti s kojima smo upoznati."
Ovaj princip predstavlja jednu verziju reduktivističke te­
ze koju nalazimo kod Loka i H j u m a . Glavna je ideja da se sve
neanalitičko znanje izvodi iz iskustva, gde „iskustvo" znači
„čulno iskustvo koje uključuje neposrednu svest o čulnim da­
tostima".
 74 EJVRUM STROL

Prihvatajući ovu teoriju, Rasel je odbacivao svaki oblik

radikalnog skepticizma, pošto je smatrao da osnovno znanje
ne može biti pogrešno. M e đ u t i m , čim na scenu stupa zaključi­
vanje, greške postaju m o g u ć n e , i tu skeptikovo stanovište m o ­
ra da se ozbiljno uzme u obzir. Prema Raselovom gledištu, o
fizičkom svetu ne možemo da i m a m o izvesnost već samo neki
stupanj verovatnoće. Prema o v o m stanovištu, informacije k o ­
je pruža nauka m o r a m o da prihvatimo kao neku vrstu prak­
tičnog znanja. Takvo znanje nikada nije apsolutno izvesno ali
je tako dobro utvrđeno i t a k o je uspešno u svakodnevnom ži­
votu da imamo prava da ga prihvatimo kao istinito. T a k o je
Raselov skepticizam umeren i na kraju predstavlja prihvatanje
valjanosti informacija do kojih dolazimo upotrebom naučnog
metoda.
Rasel je neka vrsta kartezijanca po svom polazištu i želji
da otkrije temelje celog zdanja saznanja koji bi bili van skep-
tičke sumnje. K a o i Dekart, on postavlja pitanje „Šta možemo
da znamo s apsolutnom izvesnošću?" a njegov odgovor je -
primitivne datosti. Ali za razliku od D e k a r t a , on ne misli da od
takvih primitivnih datosti možemo da dospemo do izvesnosti
o fizičkom svetu, ili Bogu, pa čak ni o n a m a samima. Ne m o ­
žemo čak ni to što mislimo da iskoristimo za izvođenje zaključ­
ka da postojimo. Istina je da misao i sumnja postoje, ali stvar
je zaključivanja da su to naše misli. N a pitanje „ K a k o može bi­
ti misli kojih smo svesni a koje ne bi bile n a š e ? " on nudi teori­
ju izvedenu od Vilijema Džejmsa [William J a m e s ] koju naziva
„neutralnim m o n i z m o m " . Ona je isuviše složena da bismo je
podrobno pretresli na ovom mestu, ali prema neutralnom mo­
nizmu osnovne datosti su neutralne ali mogu da postanu men­
talne ili fizičke zavisno od vrste uzročnog niza u kojem se ja­
vljaju. T a k o su one prvobitno nementalne i nefizičke te stoga
mogu da postoje k a o neutralni događaji ne pripadajući nijed­
noj osobi. O t v o r e n o je pitanje da li je ovo prihvatljiv odgovor,
ali bar nudi mogućnost da cogito možda uopšte ne izražava
osnovno ili primitivno znanje. Ipak, ma k a k a v status osnovno
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 75

znanje moglo imati, o n o je temelj na kojem nastaje sve drugo,

izvedeno znanje, uključujući i naučno znanje. T a k o Raselov
skepticizam predstavlja verziju ublaženog skepticizma, naime,
on tvrdi da su izvesne informacije pouzdanije od drugih ali da
nijedna od njih (osim primitivnih datosti) ne može da bude ap­
solutno izvesna.

Kritike R a s e l a

I Raselov reprezentacioni realizam i njegov fenomenali-

z a m p o d l o ž n i su k r i t i c i .
Reprezentacioni realista smatra da naše mentalne repre­
zentacije odražavaju ili reprodukuju spoljašnji objekat kad se
kaže da „vidimo" takav objekat. Ali ovo gledište ima radikal­
no skeptičku posledicu, jer je nemoguće porediti mentalnu re­
prezentaciju sa stvarnim objektom. To jest, ne možemo pome-
riti mentalnu reprezentaciju i postaviti je pored objekta k a k o
bi odredili da li su oni slični. Što je još gore, ne možemo da
znamo već m o r a m o samo da pretpostavljamo da spoljašnji
objekat postoji. Kritika tako ukazuje na posledicu reprezenta-
cionog realizma da je svaki čovek svestan samo svojih mental­
nih senzacija. Da li bilo šta „spoljašnje" postoji ili, ako posto­
ji, kakvo je uopšte se ne može znati. Stoga je i dalje prisutan
prvobitni problem spoljašnjeg sveta koji je gledište poput R a -
selovog empirizma trebalo da reši.
Ni fenomenalistička alternativa ne prolazi ništa bolje. I n - .
sistirati na tome da su fizički objekti samo gomile stvarnih ili
mogućnih čulnih datosti znači reći nešto što je samo po sebi
neverovatno. To jest, smatrati da su planina ili planeta samo
skup oseta znači izneti gledište koje niko zdravog razuma ne bi
uzeo ozbiljno. Z a zdrav razum postojanje takvih objekata ne­
ma nikakve veze s time da li se oni opažaju niti da li se o nji­
ma misli. Staviše, čak i kad bi se fenomenalizam mogao brani-
 76 EJVRUM STROL

ti filozofskim razlozima, i dalje bi bio izložen ozbiljnim pri-

medbama. Prema fenomenalističkoj analizi teško je videti k a ­
ko može da dođe do greške u opažanju i, prema tome, k a k o se
takva greška može objektivno ispraviti i otkloniti. O b i č n o se
uzima da reći da vidimo sto implicira da možemo biti u pra­
vu ili da možemo ne biti u pravu. Ali a k o se u svakom t a k v o m
slučaju ima iskustvo gomile stololikih čulnih datosti, tada se
čini da je postojanje greške nemoguće, jer se čini da nema ni­
kakvog načina da se veridička percepcija razlikuje od neveri-
dičke percepcije. Ključni prigovor Raselu je to da je njegov fe-
nomenalizam na ovaj način odbacio mogućnost greške. Pošto
svaka ubedljiva teorija saznanja m o r a da prihvati mogućnost
greške, Raselovo se gledište m o r a odbaciti. A dalje, prihvatiti
mogućnost greške znači, naravno, dopustiti da se skeptički
izazov ne može otkloniti.
Pa ipak, uprkos ovim kritikama, Raselova ideja da filo­
zofija treba da uzme u obzir razvoj nauke i logike nije nikada
izgubila svoju vlast nad mnogim filozofima, i kao što ćemo sa­
da videti, pristalice logičkog pozitivizma (poput pristalica lo­
gičkog atomizma pre njih) nalazile su da je kombinacija nauke
i simboličke logike uzor koji treba u svojim istraživanjima da
podražavaju. Posebno je za logički pozitivizam bilo značajno
isticanje nauke. Početak dvadesetog veka bio je jedan od naj­
spektakularnijih perioda u istoriji nauke. O n je bio svedok
Ajnštajnove posebne i opšte teorije relativnosti i razvoja kvant­
ne mehanike. K a o rezultat ovih stvaralačkih uspeha, došlo je
do novog shvatanja i makroskopskog i subatomskog sveta.
Mnogi humanisti su osećali da ovi proboji imaju značajne po-
sledice po njihove discipline. Logički pozitivizam se isticao u
tom pogledu. To je zapravo bio radikalan oblik scijentizma, či­
ja je osnovna teza, izvedena iz brižljivog m a d a jednostranog či­
tanja Tractatusa, bila to da su samo posebne nauke u stanju da
iznose kognitivno smislena i istinita tvrđenja o svetu. O n je da­
lju podršku ovog gledišta našao u deflacionističkom empiri­
zmu H j u m o v i h Istraživanja o ljudskom razumu. K a o što je
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 77 |

H j u m rekao na kraju tog dela: „Ako u ruke uzmemo bilo ko­

ju knjigu, o teologiji ili sholastičkoj metafizici, na primer, upi­
t a j m o : Da li ona sadrži apstraktno zaključivanje o kvantitetu i
b r o j u ? N e . Da li sadrži eksperimentalno zaključivanje o činje­
nicama i postojanju ? N e . U vatru s n j o m , jer ne sadrži ništa do
sofistička umovanja i zablude."
Vitgenštajn ne ograničava „logičko razjašnjavanje misli"
( 4 . 1 1 2 ) na nauku. O n kaže: „Rezultat filozofije nisu 'filozofski
stavovi', nego projašnjavanje stavova. Filozofija mora učiniti
jasnim i oštro razgraničiti misli koje su inače, takoreći, mutne
i rasplinute" ( 4 . 1 1 2 ) . T a k o je svrha filozofije, k a k o su je shva-
tali pozitivisti, mnogo uža no što bi to tekst Tractatusa činio
opravdanim. Prema njihovoj interpretaciji filozofija je discipli­
na drugog reda, koja opisuje i čini artikulisanim suštinske
principe i pojmove - kao što su „ t e o r i j a " , „verovatnoća", „za­
k o n " i „ u z r o k " - discipline prvog reda, nauke. Logički poziti­
vizam je svoje gledište zasnivao na novoj logici koja pruža ide­
alni jezik za analizu ovih pojmova. Takoreći „logički" i „pozi­
t i v i z a m " , koje čine njegovo ime, takode pružaju i sažet opis
njegovih glavnih načela.
O v o gledište je nastalo iz rasprava koje je u Beču vodila
grupa intelektualaca koja je svoje udruženje nazvala „Bečkim
k r u g o m " ( D e r Wiena Kreis). Prvobitni članovi - O t o N o j r a t
[Otto N e u r a t h ] , Fridrih Vajsman [Friedrich Waismann], Hans
H a n , Olga H a n [Olga H a h n ] , Viktor Kraft [Victor Kraft], Fi­
lip Frank [Philipp Frank], Kurt Rajdemajster [Kurt Reidemei-
ster], Herbert Fajgl i Slik - bili su uglavnom naučnici ili mate­
matičari. Počevši od 1 9 2 4 . sastajali su se svake nedelje da bi
raspravljali o problemima koje su postavile Ajnštajnova poseb­
na i opšta teorija relativnosti, Slikova Allgemeine Erkenntnis­
lehre (Opšta teorija saznanja) iz 1 9 1 8 . i Vitgenštajnov Tracta­
tus. Slik, osnivač kruga i po obrazovanju fizičar, bio je jedan
od prvih filozofa koji su analizirali metodološke temelje Ajn-
štajnovih teorija i ukazali na njihov veliki značaj za filozofiju.
Erkenntnislehre je bilo važno delo koje je anticipiralo mnoge
I 78 I EJVRUM STROL

ideje koje je krug kasnije eksplicitno zastupao: zadatak filozo­

fije kao analize temelja n a u č n o g znanja; shvatanje značenja
kao nečega što je određeno pravilima za upotrebu znakova;
isticanje Hilbertovih [David Hilbert] formalističkih metoda za
uvođenje pojmova putem postulata (tj. implicitnih definicija);
odbranu teorije istine kao korespondencije; tezu da razlika iz­
među fizičkog i mentalnog nije razlika između dve vrste entite­
ta već prosto razlika između dvaju jezika, i kompatibilističko
gledište o o d n o s u između slobode volje i determinizma.
K a o rezultat otvorenih i nedogmatskih rasprava, logički
pozitivisti su postepeno, sredinom i krajem 1 9 2 0 - i h , stigli do
slaganja o prirodi tradicionalne filozofije i o principima koje bi
naučno orijentisana filozofija trebalo da zastupa. Njihova gle­
dišta su postepeno postala poznata o s o b a m a sa sličnim intere-
sovanjima, i u Austriji (kao što je bio Karl Poper [Karl Pop­
per]) i van nje, uključujući Jergena Jergensena [Toergen J o e r -
gensen] u D a n s k o j , Arne Nesa [Arne Naess] u N o r v e š k o j , C.
V. M o r i s a [C. W. Moriss] u Sjedinjenim Državama i Alfreda
Tarskog u Poljskoj. N a p o k o n je prošireno članstvo kruga o b -
uhvatalo i takve istaknute mislioce k a o što su bili Gustav Berg­
man [Gustav Bergmann], Bela J u h o s [Bela J u h o s ] , Karl M e n ­
ger [Karl M e n g e r ] , Rihard fon Mizes [Richard von M i s e s ] , Ed­
gar Cilsel [Edgar Zilsel] i Kurt Gedel. K a r n a p se pridružio kru­
gu 1 9 2 6 . i postao njegov najproduktivniji i najautoritativniji
zagovornik. O v o poglavlje će se stoga usredsrediti na njegova
postignuća.
Logički pozitivizam je postigao međunarodnu slavu de-
lom zbog svoje trezvene, intelektualno beskompromisne filo­
zofije, delom iz političkih razloga, delom zbog svog istaknutog
časopisa, Erkenntnis, a delom kao posledicu provokativne i
senzacionalne knjige koju je napisao mladi Englez, A. Dž. Ejer
[Alfred J . Ayer] ( 1 9 1 0 - 1 9 8 9 ) . M a d a je Ejer prisustvovao sa­
stancima kruga samo dve godine ( 1 9 3 2 - 1 9 3 3 ) , njegova je knji­
ga Language, Truth, and Logic, objavljena kad mu je bilo sa­
mo dvadeset šest godina, širu anglo-američku zajednicu upo-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 79

znala sa pozitivizmom. Z b o g sjajnog stila kojim je pisana i

snažne argumentacije, o njoj se još uvek predaje na mnogim
univerzitetima kao o k a n o n s k o m izlaganju pozitivističkog uče­
nja. M a d a je Ejer kasnije izvršio značajne doprinose jednom
manje strogom obliku pozitivizma, posebno u oblasti teorije
percepcije, on je prvenstveno bio sintetizator i popularizator a
mnogo manje originalan mislilac no što su to bili Karl Hempel
[Carl Hempel], K a r n a p , Gedel ili Slik.
Ali u širenju pozitivizma značajni su bili takode i politič­
ki aspekti. M n o g i od pozitivista bili su Jevreji koji su zbog ši­
renja nacizma emigrirali iz Evrope; njima su se pridružili neki
pozitivisti koji nisu bili Jevreji, kao npr. Karnap, koje su odbi­
jali agresivni oblici političkog iracionalizma. Oni su se najzad
skrasili u Sjedinjenim Državama i Engleskoj. Fajgl je bio prvi
iz ove grupe. O n je emigrirao u Sjedinjene Države 1 9 3 0 , po­
stao profesor na Univerzitetu Ajove 1 9 3 1 , a 1 9 4 0 . prešao na
Univerzitet Minesote, na kojem je proveo ostatak karijere. U
Sjedinjenim Državama jedno od njegovih prvih dela (napisano
sa A. E. Blumbergom [A. E. Blumberg]), „Logical Positivism:
A N e w Movement in European Philosophy" (Blumberg i Feigl
1 9 3 1 ) , izazvalo je bujicu interesovanja. Drugi su stigli do Sje­
dinjenih Država i Engleske zapletenim i često dramatičnim pu-
tevima. N a primer, Hans R a j h e n b a h [Hans Reichenbach], ko­
ji je bio u bliskim vezama sa pripadnicima kruga i bio profesor
filozofije fizike u Berlinu dvadesetih godina, napustio je N e -
mačku 1 9 3 3 , stigao do Turske i predavao u Istanbulu do 1 9 3 8 .
kad je emigrirao u Los Anđeles i postao profesor na U C L A .
Poper, mada formalno nije pripadao krugu, imao je dugotraj­
nu vezu s njim. Otišao je na Novi Zeland 1 9 3 7 , prešao u En­
glesku 1 9 4 5 , i ostatak karijere proveo na odeljenju za filozofi­
ju Londonske ekonomske škole. D o 1 9 4 0 . jedan broj najistak­
nutijih predstavnika logičkog pozitivizma, poput Filipa Fran­
ka, Karnapa i Fajgla, predavali su kao redovni profesori u Sje­
dinjenim Državama. Njihovi spisi su imali dubok uticaj na me­
đunarodnu filozofiju, a njihov odjek se može čak i danas zapa-
 80 EJVRUM STROL

ziti u knjigama i ogledima neopozitivista poput Nelsona Gud-

mana [Nelson G o o d m a n ] , Adolfa Grinbauma [Adolf G r u n b a -
u m ] , Patriše i Pola Cerčlanda, Kvajna i Patnama.

Uticaj Tractatusa

Sredinom 1 9 2 0 - i h Vitgenštajn je živeo u Beču, i neki pripadni­

ci kruga - posebno Šlik, Vajsman, Karnap i Fajgl - vodili su
duge rasprave s njim, ne samo o Tractatusu već i o širokom
krugu filozofskih problema. Vitgenštajn još nije došao do gle­
dišta koja su njegovu kasniju filozofiju učinila toliko slavnom,
ali se iz Karnapovih opisa njihovih razgovora može videti da
su te nove ideje već počele da se formiraju. K a o što je Karnap
pokazao, Vitgenštajn je sada mislio, nasuprot onome što je ra­
nije iznosio u Tractatusu, da je svaki pokušaj da se filozofski
problemi reše pozivanjem na idealan jezik potpuno pogrešan.
U svojoj „intelektualnoj autobiografiji" Karnap ovako opisuje
Vitgenštajnov stav:

K a d s m o u Vitgenštajnovoj knjizi nalazili tvrđenja o „je­

z i k u " interpretirali smo ih k a o da se odnose na idealni je­
zik, a t o je za nas značilo formalizovani simbolički jezik.
Kasnije je Vitgenštajn izričito o d b a c i o ovo shvatanje. O n
je i m a o skeptički a ponekad č a k i negativan odnos pre­
ma značaju simboličkog jezika za razjašnjavanje i ispra­
vljanje konfuzija običnog jezika, a isto t a k o i uobičaje­
nog jezika filozofa, konfuzija koje su često, k a o što je on
sam p o k a z a o , bile uzrok filozofskih zagonetki i pseu-
doproblema.
(1963:29)

Pozitivisti su se usredsredili na Tractatus, jedinu stvar k o ­

ju je dotada Vitgenštajn objavio i za k o j u su se svi slagali da je
genijalno delo. Dokazivalo se da su mnoge karakteristične te­
ze pozitivizma bile izvedene iz Tractatusa. Verujem da je ova
ocena ispravna a kasnije ću objasniti zašto. Pa ipak je isto ta-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 81

ko istina i da su pozitivisti ovu knjigu čitali veoma selektivno.

Da bih ilustrovao ovo mišljenje, pomenuću tri značajne odlike
koje su prevideli.
1. Oni su više-manje zanemarili prvu polovinu knjige, ko­
ja se danas uopšte uzev smatra (i koju su oni smatrali) prime-
rom logičkog atomizma te stoga jednom vrstom metafizičkog
sistema. Oni su umanjivali metafizičke strane Tractatusa ali su
prihvatali tezu da je idealan (simbolički) jezik nužan za filozof­
sku analizu. Poput Rasela i Fregea, Vitgenštajn smatra da je,
zato što se u običnom jeziku jedan isti znak može primenjiva-
ti na dva različita entiteta, nužno stvoriti jedan idealni jezik
koji bi izbegavao ovakve greške. Evo nekih stvari koje on s tim
u vezi kaže:

U g o v o r n o m jeziku događa se n e o b i č n o često da ista ri­

ječ označava na različite načine - dakle, pripada različi­
tim simbolima - ili da se dvije riječi k o j e označavaju na
različit način primjenjuju u stavu spoljašnje na isti način.
...Na taj način lako nastaju najfundamentalnije zbrke (ko­
jih je puna čitava filozofija). ...Da bismo izbjegli te zablu­
de, m o r a m o upotrijebiti znakovni jezik koji ih isključuje,
jer ne upotrebljava isti znak u različitim simbolima, a
znakove koji označavaju na različit način ne upotrebljava
spoljašnje na isti način. D a k l e , znakovni jezik, koji se po­
korava logičkoj gramatici - logičkoj sintaksi.
(3.323-25)

2 . Poput Rasela, Vitgenštajn je mislio da idealni jezik

Principia odslikava strukturne odlike sveta a da se ove dele na
dve kategorije: činjenice i objekte. K a o što je napisao: „Svijet
je cjelokupnost činjenica a ne stvari" ( 1 . 1 ) . „Stanje stvari je ve­
za predmeta (entiteta, stvari)" ( 2 . 0 1 ) . „U stanju stvari predme­
ti su međusobno ulančeni, kao karike nekog lanca... Način na
koji su povezani predmeti u stanju stvari jest struktura stanja
stvari... Cjelokupnost postojećih stanja stvari je svijet" ( 2 . 0 3 ,
2 . 0 3 2 , 2 . 0 4 ) . Poput Rasela, on tvrdi da se činjenice ne mogu
imenovati ( 3 . 1 4 4 ) a da se objekti [predmeti] mogu samo ime-
 82 EJVRVM STROL

novati ali ne i tvrditi ( 3 . 2 2 1 ) . O n takode povlači oštru razliku

između odlika objektivnog sveta i jezika koji se koristi da bi se
opisale te odlike. Samo propozicija ima smisao i samo je pro­
pozicija istinita ili lažna. Imena imaju značenje (Bedeutung) ali
ne i smisao (Sinn), a ime znači (bedeutet) objekat koji imenuje.
Kad koristi distinkciju Sinn/Bedeutung jasno je da misli na Fre-
gea. Vitgenštajn takođe ponavlja i Raselovu primedbu iz Intro­
duction to Mathematical Philosophy da je ime jednostavan sim­
bol koji ne može da bude analiziran nikakvom definicijom. K a o
što Vitgenštajn kaže, „ o n o je prvobitan z n a k " ( 3 . 2 6 ) .
Van svake je sumnje to da ove teze predstavljaju verziju
logičkog atomizma u Raselovom smislu tog termina. Istina je,
naravno, da Vitgenštajnov opis sadrži elemente koji se ne na­
laze kod Rasela. Jedan od njih je i slavna teorija značenja kao
slike - teza da se jezik „vezuje" za stvarnost preko propozici­
ja koje predstavljaju slike činjenica. Prvi izraz ove teorije se ja­
vlja u 4 . 0 1 , gde Vitgenštajn tvrdi: „Stav je slika stvarnosti."
On ovu primedbu razrađuje u sledećem odeljku: „ N a prvi po­
gled stav - recimo onakav kakav je štampan na papiru - ne iz­
gleda k a o slika stvarnosti o kojoj govori. Ali ni notno pismo
ne izgleda na prvi pogled kao slika muzike, ni naše glasovno-
-znakovno (slovno) pismo kao slika našeg glasovnog jezika. Pa
ipak ovi znakovni jezici pokazuju se i u o b i č n o m smislu kao
slike onoga što prikazuju" ( 4 . 0 1 1 ) . A u 4 . 0 1 4 on dodaje:
„ G r a m o f o n s k a ploča, muzička misao, note, zvučni talasi, sve
to stoji jedno prema drugom u unutrašnjem odnosu koji posto­
ji između jezika i svijeta."
U ovim odeljcima jasno vidimo k a k o Vitgenštajn shvata
odnos između jezika i sveta. Odnos jezik-svet je dvostruk: pro­
pozicije odslikavaju činjenice, a imena s v o j o m vezom označa­
vanja u k o j o j stoje sa objektima daju značenje. „Logički stavo­
vi opisuju skelet svijeta... Oni pretpostavljaju da imena imaju
značenje, a elementarni stavovi smisao: i to je njihova veza sa
svijetom" ( 6 . 1 2 4 ) . Jezik se tako shvata k a o neka vrsta mape
koja stoji u odnosu izomorfnosti prema stvarnosti. Pojedine
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 83

odlike koje mapa odslikava - gradovi, putevi, reke i planine -

nalik su objektima k o j e imena u propoziciji imenuju. Takvi
objekti stoje u međusobnim odnosima - oni se „uklapaju jed­
ni u druge" u svetu a njihove uzajamne veze odslikava način
na koji su imena uklopljena jedna u druge u propoziciji.
Ali kad Vitgenštajn u ovim odeljcima govori o „jeziku",
„propozicijama" i „ i m e n i m a " , on govori o idealnom jeziku.
Nije svaka propozicija svakodnevnog govora slika; samo su
o n o što on naziva „elementarnim p r o p o z i c i j a m a " , propozicije
koje opisuju atomske činjenice, slike. K a o što tvrdi u 4 . 0 3 1 1 ,
„Jedno ime stoji za jednu stvar, drugo za drugu stvar, i među­
sobno su povezana, tako cijelina - kao živa slika - predstavlja
stanje stvari." Stoga ne označava svako ime običnog govora
neki postojeći objekat; samo istinska imena k o j a se javljaju u
elementarnim propozicijama označavaju postojeće objekte.
Ovde Vitgenštajn ima na umu rekurzivni logički kalkulus čije
bazične rečenice stoje u izomorfijskom odnosu prema činjeni­
cama koje sačinjavaju svet. K a o što kaže, „ T a k o bi se u izvje­
snom smislu moglo reći da su svi stavovi uopćenja elementar­
nih stavova" ( 4 . 5 2 ) . Nasuprot tome, običan jezik može da po­
grešno prikaže stvarnost. U ovim odeljcima Tractatusa opiplji­
vi su uticaji Fregea i Rasela. K a o što smo videli, Frege kaže da
je nedostatak običnog jezika to što sadrži „ i m e n a " kao što je
„ O d i s e j " kojima nedostaje Bedeutung. Rasel se s tim slaže. Z a
njega „ O d i s e j " nije pravo ime već skraćena deskripcija. A to je
i Vitgenštajnovo shvatanje. K a o što kaže u 3 . 2 0 3 , „Ime znači
predmet. Predmet je njegovo značenje". K a o što pokazuje ovaj
navod, kad neko navodno ime ne bi imalo Bedeutung, njemu
bi nedostajalo značenje i bilo bi puki prazan zvuk. U skladu s
tim, sledeći svoje istaknute prethodnike, Vitgenštajn veruje da,
da bismo stekli ispravnu sliku stvarnosti, m o r a m o da koristi­
m o dobroformiranu simboličku logiku, poput one iz Principia,
koja otklanja nedostatke koji se nalaze u svakodnevnom govo­
ru. Takav je jezik ispravna slika strukturnih odlika sveta. O n
ne samo da imenuje postojeće objekte već i odslikava njihove
 84 EJVRUM STROL

međusobne strukturne odnose. O v o viđenje ispravnog načina

bavljenja filozofijom zauzima veliki deo Tractatusa. Svako čita­
nje koje ga zanemaruje ili umanjuje predstavlja u najboljem slu­
čaju delimičnu interpretaciju i razumevanje te knjige. Nažalost,
istina je da je interpretacija k o j u su prihvatali članovi Bečkog
kruga previdela metafizičke elemente prisutne u Tractatusu.
3 . Pripadnici kruga su takođe umanjivali ili čak nisu
uspeli ni da zapaze da je u Tractatusu sadržana neka vrsta kan-
tovskog transcendentalnog argumenta koji opisuje uslove koje
svaki smisleni iskaz mora da zadovolji. Sto je još značajnije,
veliki deo završnih odeljaka Tractatusa, od 6.4 do poslednje
rečenice knjige, odeljka 7, isto je toliko metafizičko koliko je
to i bilo šta drugo u filozofiji ikada bilo. K a o što kaže Karnap
u svojoj „Intelectual Autobiography" ( 1 9 6 3 : 2 7 ) , pripadnici
kruga su malu težinu pridavali tim primedbama. U tim odelj­
cima Vitgenštajn govori o etici k a o transcendentalnoj, iznosi
aluzije na Boga i kaže da se Bog ne otkriva u svetu, a u tri
odeljka ( 6 . 4 4 , 6 . 4 5 , 6 . 5 2 2 ) naglašava značaj onog mističnog
(das Mystische): „Svakako ima nešto neizrecivo. O n o se poka­
zuje; o n o je M i s t i č n o " ( 6 . 5 2 2 ) . K a o što ovaj navod pokazuje,
pojam mističnog je povezan s jednom od središnjih tema Trac­
tatusa - a doista za neke komentatore središnjom - naime, s
tim da se o n o što je filozofski značajno u problemima života
može samo pokazati a ne i reći. Z a p r a v o , Vitgenštajnovo gle­
dište je još opštije no što navod pokazuje. O n smatra da „ O n o
što se može pokazati ne može se r e ć i " ( 4 . 1 2 1 2 ) . Pošto se sve
propozicije nauke „mogu r e ć i " , Vitgenštajn nagoveštava da
ono što je od najvišeg filozofskog značaja jeste nešto što pre-
vazilazi mogućnost naučnog ispitivanja. U 6 . 5 2 Vitgenštajn
ovu tezu čini eksplicitnom: „Osjećamo da, č a k i ako je dat od­
govor na sva moguća naučna pitanja, naši životni problemi još
uopće nisu d o d i r n u t i " . Ovi iskazi su veoma daleko od svega
što se može naći kod Karnapa ili njegovih kolega iz Der
Wiener Kreis. Evo još nekoliko navoda iz šireg skupa sličnih
primedbi:
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 85

6.41 Smisao svijeta m o r a ležati izvan svijeta. ...u njemu

[svetu] nema nikakve vrijednosti - a kad bi je bilo, on­
da o n a ne bi imala vrijednosti. A k o postoji neka vri­
jednost k o j a ima vrijednost, o n a m o r a ležati izvan svi­
jeta događanja i takobivstvovanja [bivanja takvim-i-
- t a k v i m ] . J e r sve događanje i takobivstvovanje je slu­
č a j n o . O n o što ga čini ne-slučajnim ne može ležati u
svijetu, jer bi t o inače bilo opet slučajno. T o m o r a le­
žati izvan svijeta.

6.42 Z a t o ne mogu postojati nikakvi stavovi etike. Stavovi

ne m o g u izraziti ništa Više.

6.421 J a s n o je da se etika ne da izreći. Etika je transcenden­

talna. (Etika i estetika su jedno.)

6.4311 ...Ako se p o d večnošću ne misli beskonačno trajanje

vremena, nego nevremenitost, tada vječno živi onaj
koji živi u sadašnjosti. N a š život je isto t a k o beskrajan
k a o što je naše vidno polje bezgranično.

6 . 4 3 1 2 Nije li taj vječni život isto t a k o zagonetan k a o i sada­

šnji? Rješenje zagonetke života u prostoru i vremenu
leži izvan prostora i vremena. (Nisu problemi prirod­
ne nauke o n o što treba riješiti.)

6.432 K a k o je svijet [kakav svet jeste], potpuno je indiferent­

n o za o n o Više. Bog se ne objavljuje u svijetu.

6.4321 Činjenice pripadaju sve s a m o u zadatak, ne u riješenje.

[ 6 . 4 4 ] Nije mistično kako je svijet [to kakav je svet],
nego da on jest [već t o da uopšte jeste].

6.45 Promatranje svijeta sub specie aeterni je njegovo pro­

matranje k a o - ograničene - cijeline. Osjećaj svijeta
k a o ograničene cjeline je mistični o s j e ć a j .

6.52 O s j e ć a m o d a , č a k i a k o je dat odgovor na sva moguća

naučna pitanja, naši životni problemi još uopšte nisu
ni dodirnuti. N a r a v n o , tada više ne ostaje nikakvo pi­
tanje; i upravo to je odgovor.
I 86 I EJVRUM STROL

6.521 Rješenje p r o b l e m a života vidi se u nestajanju ovog

problema. (Nije li to razlog zašto ljudi k o j i m a je na­
kon dugog s u m n j a n j a postao jasan smisao života, za­
što ovi tada nisu mogli reći u čemu je taj smisao.)

6.522 Svakako ima nešto neizrecivo. O n o se pokazuje, ono

je M i s t i č n o .

Uz sve nedostatke njihove interpretacije, zašto sam rekao

da su pozitivisti bili u pravu kad su mislili da se njihovo najva­
žnije, veoma scijentistički orijentisano gledište može naći već
nagovešteno u Tractatusu} Odgovor je, verujem, taj da je zbog
svog aforističkog i kriptičkog stila Tractatus moguće tumačiti
na različite načine, a pozitivisti su našli u njemu značajne kom­
ponente koje su podržavale njihov oblik scijentizma. Slažem se
da u Tractatusu nesumnjivo postoje takvi elementi. Takođe je
prihvatljivo da se celo delo može interpretirati k a o u krajnjoj
liniji antimetafizičko, uprkos svih navoda koje sam upravo iz-
neo. T a k o su ga, prema mom sudu, pozitivisti pročitali. Ovu bi
poslednju tvrdnju trebalo da bliže odredim. U istoriji pozitivi-
zma je neobično to što nijedan od pripadnika kruga nije napi­
sao knjigu koja bi pokušala da pruži opštu interpretaciju Trac-
tatusa, uprkos njegovim prividnim nekonzistentnostima i oči­
glednom uticaju na njihova gledišta.
Kad su govorili o Tractatusu, bez izuzetka su se pozivali
na pojedine odeljke, ideje ili teme ali nikada nisu pokušali da
pruže jedno sinoptičko tumačenje cele knjige. Z a p r a v o , prvi
ovakav opis na engleskom jeziku pružila je nepozitivista G. E.
M . Enskombova [G. E. M . Anscombe] u svojoj knjizi Intro­
duction to Wittgenstein's Tractatus, objavljenoj 1 9 5 9 . Prvo
pozitivističko delo je knjiga Aleksandra M a s l o v a [Alexander
M a s l o w ] , - A Study in Wittgenstein's Tractatus, objavljeno
1 9 6 1 . O v a k o kasno, četrdeset godina posle pojave Tractatusa,
pozitivizam je već izgubio veliki deo svoje prvobitne snage i
privlačnosti t a k o da je bila smanjena i potreba da se s tog sta­
novišta pruži celovita interpretacija Tractatusa. Skoro sva ka-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 87

snija proučavanja Tractatusa nisu bila vodena pozitivističkim

gledištima. Prema tome svaki pokušaj da se danas, krajem dva­
desetog veka, piše o tome k a k o su pozitivisti stvarno tumačili
Tractatus k a o celovito delo neizbežno će biti nagađanje. Pa
ipak, uzimajući u obzir o n o što su o njemu govorili k a o i ono
što nisu rekli, može se izneti uverljivo nagađanje o tome kako
su ga mogli tumačiti.
Smatram da su, zapravo, verovali da je Vitgenštajn pro-
menio svoja mišljenja t o k o m dugog perioda za vreme kojeg su
sazrevale ideje koje su najzad uobličene u objavljeno delo. Pre­
ma ovom nagađanju, oni su osećali da Vitgenštajn pod utica-
jem svojih učitelja Fregea i Rasela na početku Tractatusa za­
stupa jedan oblik logičkog atomizma. A jasno je da je logički
atomizam bio jedan vid tradicionalne metafizičke teorije o
osnovnoj strukturi sveta. Ali dok su ispitivali tekst, pozitivisti
su mogli da vide k a k o se u njemu Vitgenštajnov stav menja.
Sad je bio pod uticajem sve proširenijeg scijentizma, za koji je
svaki oblik metafizike bio besmislica. Samo nauka može da
nam govori o osnovnoj strukturi stvarnosti. N a kraju Tracta­
tusa on je stoga smelo priznao da je sve što je prethodno napi­
sao u tom delu metafizika i prema tome oblik besmislice. N a ­
suprot t o m e , opisao je svoje novo poimanje filozofije. To je je­
dan od poslednja tri odeljka knjige:

Ispravna metoda filozofije bila bi zapravo ova: ne reći ni­

šta, nego o n o što se može reći, dakle stavove prirodne
nauke - dakle nešto što nema nikakve veze s filozofijom
- i zatim uvijek kada bi netko drugi htio reći nešto meta­
fizičko pokazati mu da nije dao n i k a k v o značenje izvje­
snim znakovima u svojim stavovima. O v a m e t o d a bila bi
nezadovoljavajuća za drugoga - on ne bi i m a o osjećaj da
ga učimo filozofiji - ali ona bi bila jedina strogo ispravna.

(6.53)
I 88 I EJVRUM STROL

Iza ovog odeljka dolazi najslavniji odeljka celog Trac­

tatusa:
M o j i stavovi rasvjetljavaju time što ih onaj tko me razu­
mije na kraju priznaje k a o besmislene kada se kroz njih,
po njima, preko njih p o p e o napolje. ( O n mora t a k o reći
odbaciti ljestve pošto se p o njima popeo.)
(6.54)

Primedbe sadržane u ovim odeljcima udaljene su svetlo-

sne godine od metafizike logičkog atomizma. Ali ako je to ta­
k o , preostaje jedno egzegetsko pitanje, i istoričar ideja je po­
zvan da objasni k a k o bi pozitivisti odgovorili na njega. Zašto
Vitgenštajn nije napisao potpuno novu knjigu, kad je već do­
šlo do navodne promene njegovih filozofskih pogleda? Jedan
odgovor bi mogao biti da se nešto ispravno može naći u rani­
jim odeljcima Tractatusa, naime potreba za idealnim jezikom
u filozofiji. Ali to se može očistiti od svih metafizičkih naslaga
i iskoristiti na neutralan nemetafizički način. To je zapravo put
kojim će krenuti Karnap i mnogi pozitivisti. To je i put koji ć e
slediti mnogi neopozitivisti, poput Kvajna. Kvajnova naturali-
zovana epistemologija je formalistička a ipak nemetafizička.
Tako imamo razložno objašnjenje zašto je Vitgenštajn zadržao
početne odeljke. Po ovoj interpretaciji on nas nagovara da pri­
hvatimo jedan pročišćeni idealni jezik. Treba odbaciti samo nje­
gove navodne metafizičke implikacije. Podrška ovoj sugestiji
može se naći na dva mesta, prvo u predgovoru, očigledno napi­
sanom pošto je sam tekst bio dovršen, i u odeljku 4 . 0 0 3 . U
predgovoru Vitgenštajn kaže: „Knjiga se bavi problemima filo­
zofije i pokazuje, k a k o verujem, da metod formulacije ovih pro­
blema počiva na pogrešnom razumevanju logike našeg jezika."
Ova sažeta primedba je veoma proširena u 4 . 0 0 3 , gde se tvrdi:

Većina stavova i pitanja koji su bili napisani o filozof­

skim stvarima nisu lažni, nego besmisleni. Z a t o na pita­
nja ove vrste uopće ne možemo odgovoriti, nego može­
m o S"amo utvrditi njihovu besmislenost. Većina pitanja i
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 89

stavova filozofa počiva na t o m e što mi ne razumijemo lo­

giku našeg jezika. ( O n a su poput pitanja da li je d o b r o vi­
še ili manje identično nego lijepo.) I zato nije č u d n o v a t o
što najdublji problemi zapravo nisu nikakvi problemi.

Čini se da ova dva odeljka pretpostavljaju potrebu za ide­

alnim jezikom. Čini se da oni impliciraju (1) da je scijentizam
istinit - naime, da se ključ za razumevanje sveta može naći sa­
m o u nauci, i (2) da filozofija može i da treba da se služi sim­
boličkim jezicima u svrhu eksplikacije. Pozitivisti bi izričito tvr­
dili oba principa. Oni se jasno mogu izvesti iz Tractatusa, i po­
mažu nam da objasnimo uticaj tog dela na razvoj logičkog po­
zitivizma i na kasniju analitičku filozofiju u dvadesetom veku.
Dve druge ideje koje su istaknute u Tractatusu unete su u
pozitivizam i postale su temeljni elementi tog učenja. To su
pojmovi da su sve takozvane analitičke rečenice, uključujući i
teoreme matematike, tautologije i da kao takve ne kažu ništa
( 5 . 4 3 ) , i da „da bih bio u stanju da kažem da je ' p ' istinito ili
lažno, moram da odredim pod kojim uslovima nazivam ' p '
istinitim, te da tako odredim smisao te propozicije". Varijacija
ove poslednje primedbe može se naći u 4 . 0 2 4 : „Razumjeti je­
dan stav znači znati šta je slučaj, ako je on istinit." Pozitivisti
su ova dva odeljka protumačili kao rano izlaganje principa ve­
rifikacije, najslavnije od svih postavki pozitivizma.

Tri osnovne postavke pozitivizma

Napustimo sada Tractatus i usredsredimo se na središnje po­

stavke samog logičkog pozitivizma. O v o učenje je počivalo na
tri principa: na oštrom razlikovanju između analitičkih i sinte­
tičkih iskaza, delom izvedenom iz H j u m a a delom iz Vitgen­
štajna; na principu verifikacije, za koji se takode mislilo da po­
tiče od Vitgenštajna; i na redukcionističkoj tezi o ulozi posma-
tranja u određivanju kognitivnog značenja iskaza, čiji izvori se
I 90 I EJVRUM STROL

mogu naći kod klasičnih empirista, kao što su Lok i H j u m .

Razmotrićemo svaki od ovih elemenata.

Distinkcija analitičko-sintetičko
Razmotrimo sledeće dve propozicije:
a. Sve su supruge udate

b . Sve su supruge smrtne

Složićemo se da su obe propozicije istinite. Pa ipak se u

jednom značajnom pogledu razlikuju, naime, u tome k a k o od­
ređujemo ili utvrđujemo da su istinite. K o d (a) ne m o r a m o da
ispitujemo svet, da vršimo pregled supruga ili da se o b r a ć a m o
iskustvu da bismo znali da je (a) istinito. Kad jednom shvati­
m o šta termini u rečenici znače, očigledno je da je (a) istinito.
To m o ž e m o da „ v i d i m o " zato što je deo značenja reči „supru­
g a " to da je svaka supruga udata. Po definiciji supruga je uda-
ta osoba ženskog pola. Stoga je (a) t a u t o l o š k o ; o n o tvrdi da je
svaka udata osoba ženskog pola udata, a to je prosto prime-
na logičkog teorema da ako su p i q istiniti, tada je p istinito
(logičkom n o t a c i j o m zapisano: p A q => p ) . Ali (b) se razliku­
je. Da je supruga smrtna nije deo definicije reČi „supruga". M i
mislimo da je ova propozicija istinita zato što nam je prošlo is­
kustvo pokazalo da sve supruge bez razlike umiru. Ali pretposta­
vimo da će napredak medicine dovesti do toga da neke više neće
umirati. U tom slučaju propozicija više ne bi bila istinita. Značaj­
no je to da se istinitost (b) može ustanoviti samo posmatranjem i
možda eksperimentom, to jest, onim što bi pozitivisti nazvali „čul­
nim iskustvom".
O d sedamnaestog veka, povlačila se razlika između ove
dve kategorije propozicija. Zavisno od filozofa, poput Lajbni-
ca [Leibniz], H j u m a , Loka ili Kanta, terminologija za razdva­
janje ove dve kategorije dobijala je različite oblike. Propozici-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 91 |

je koje zahtevaju neku vrstu empirijskog istraživanja da bi bi­

le potvrđene nazivane su „sintetičkim" ( „ č i n j e n i č k i m " , „empi­
r i j s k i m " , „kontingentnim" ili „ a p o s t e r i o r n i m " ) , a one čija isti­
nitost sledi iz značenja reči od kojih su sastavljene „analitič­
k i m " ( „ n u ž n i m " , „ t a u t o l o š k i m " ili „ a p r i o r n i m " ) . Pozitivisti
su prihvatali ovu opštu suprotnost. Z a razliku od K a n t a , pozi­
tivisti su podelu shvatali kao iscrpnu i ekskluzivnu - svaka
kognitivno značajna propozicija mora biti ili analitička ili sin­
tetička a nijedna ne može biti o b o j e . Štaviše, oni su se slagali
sa sudom da su teoreme simboličke logike i aritmetike analitič­
ke a ne sintetičke (gledište koje je M i l [Mill] odbacio u svom
System of Logic iz 1 8 4 3 . i koje će stoleće kasnije M o r t o n Vajt
[ M o r t o n W h i t e ] , Kvajn i Tarski takode odbaciti.) Iz ovih pret­
postavki oni su izveli čvrst zaključak, n a i m e , da nam analitič­
ke propozicije ne pružaju nikakvo obaveštenje o svetu, to jest,
da im nedostaje egzistencijalni značaj. Iz truizma da su svi di­
vovi visoki ne sledi da ima divova. K a o što smo videli, to je
interpretacija logičkih istina koju je Vitgenštajn razvio u Trac­
tatusu. S a m o sintetičke propozicije mogu da pružaju obave-
štenja o stvarnosti, a one su istinite kad o n o što tvrde odgova­
ra činjenicama.
Prema pozitivistima, iz ove analize slede dve značajne filo­
zofske posledice. Prvo, to znači da se duga racionalistička tradi­
cija, koju je istančao i proširio Platon a dali joj dalji podsticaj
Dekart i Spinoza [Spinoza], koja je vrhunac dostigla u spisima
Hegela i Bredlija, može potpuno odbaciti. Svi su ovi mislioci ve-
rovali da um i stvarnost odgovaraju jedno drugom, tako da osla­
njajući se samo na um možemo da otkrijemo činjenice o stvar­
nom svetu. Ali ako su pozitivisti u pravu, naime, ako istinama
uma nedostaje svaki činjenički sadržaj, racionalistička tradicija
je potpuno pogrešna. U stvari, to je bila snažna odbrana empiri­
zma. N o v o stanovište nije impliciralo da um - i tvorevine uma
kao što su logičke istine - nije važan. Ovakve istine igraju ulogu
u svakoj deduktivnoj shemi, omogućavajući izvođenje jednih
istina iz drugih istina. Ali ova uloga olakšavanja zaključivanja
I 92 I EJVRUM STROL

ne implicira da nam one išta govore o onom što stvarno posto­

ji. Svako otkriće o prirodi stvarnog sveta mora da se zasniva na
podacima posmatranja, to jest, na čulnom iskustvu.
Druga značajna posledica koja je sledila iz distinkcije
analitičkog i sintetičkog jeste to da je sve činjeničko znanje ve-
rovatno i da nikada nije izvesno. Sve što saznajemo o stvarno­
sti zasniva se bilo na neposrednom posmatranju - na tome što
u datom trenutku imamo izvesne vrste čulnog iskustva - bilo
na prošlim posmatranjima kojih se prisećamo. O v a razlika se
može objasniti na sledeći način. Pretpostavimo da sada posma-
tram neki dim u daljini i da izvodim zaključak (mada ne m o ­
gu da vidim plamenove) da neka zgrada gori. M o j e opažanje
dima je neposredno, ono počiva na vizuelnim osetima koje
imam u sadašnjosti. Ali je moje verovanje da vatra uzrokuje
dim posredno, ono se ne zasniva na onome što sada opažam
već na skupu prošlih posmatranja u kojima sam stvarno video
vatru koja uzrokuje dim. Tako to da li je vatra uzrok dima ni­
je određeno a priori umom već samo posmatranjima, prošlim ili
sadašnjim. Pa ipak, ako je ta teza istinita, zašto iz nje sledi da
podaci posmatranja nisu dovoljno snažni da stvore izvesnost?
Postoje dva odgovora. Prvi važi za neposredno posmatra-
nje. Uvek je moguće da svako opažanje jeste halucinacija ili da
se zbiva u snu. U oba slučaja ne mogu da znam da se ono što
sada opažam zbiva u stvarnom svetu. A a k o je t a k o , tada ni­
kad ne bih s izvesnošću mogao da znam da opažam dim. Dru­
gi odgovor počinje ukazivanjem na to da propozicija da vatra
uzrokuje dim predstavlja uopštavanje na osnovu prošlog isku­
stva. Ali k a o što pokazuje Hjumova analiza principa indukci­
je, ne m o ž e m o znati ni na osnovu uma niti na osnovu prošlog
iskustva da će budućnost biti slična prošlosti. I m a m o , prema
ovom objašnjenju, samo dva mogućna izvora znanja o svetu:
um i čulno iskustvo. Ali umu nedostaje činjenički sadržaj, sto­
ga nam ne može pružiti izvesnost da će budućnost biti slična
prošlosti. A ako pretpostavimo da je prošlost pouzdano vod­
stvo za budućnost, naš dokaz se kreće u krugu, pretpostavlja-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 93

jući o n o što treba dokazati. T a k o čak i da smo u prošlosti uvek

nalazili da vatra uzrokuje dim, ne možemo da pretpostavimo,
a da ne uzmemo kao dokazano ono što tek treba dokazati, da
će to i dalje biti slučaj. Stoga nikakva izvesnost u pogledu bu­
dućnosti nije mogućna.
H j u m o v a analiza mogućnosti da se postigne izvesno zna­
nje o svetu imala je još opštije posledice. O n a je vodila jed­
nom opštem obliku skepticizma, naime, shvatanju da nikakva
izvesnost o svetu činjenica nije mogućna. H j u m je dokazivao
da utoliko ukoliko imamo izvesnost (preko analitičkih istina),
ne znamo ništa o svetu; utoliko ukoliko znamo nešto o svetu
što je zasnovano na posmatranju, to znanje ne može biti izve­
sno. Prema tome nemoguće je imati znanje koje je i o svetu i
izvesno. Odbacivanje racionalizma, koji je tvrdio da nam um
može pružiti izvesna znanja o svetu, vodilo je stoga jednoj vr­
sti skepticizma. Pozitivisti su prihvatali taj rezultat. Bilo im je
drago da ga prihvate, zato što je bio u potpunom skladu s
onim što bi naučnici rekli o mogućnosti izvesnosti. O r t o d o k ­
sno naučno stanovište jeste to da se nauka bavi samo verovat-
nim i da se ni za jedan naučni princip ne zna s apsolutnom iz-
vesnošću da je istinit. T a k o je na osnovu prošle evidencije ve-
rovatno da će sunce sutradan izaći, da će voda i dalje ključa­
ti na 1 0 0 stepeni Celzijusa, i da će se kad temperatura vode
padne na 0 stepeni Celzijusa obrazovati led. Ali svako se od
ovih verovanja može promeniti u svetlosti budućih eksperime­
nata. Prema tome, ako se uzme da je skepticizam teza da izve­
snost u pogledu spoljašnje stvarnosti nije mogućna, tada se
pokazuje da je nauka jedan oblik skepticizma.
Distinkcija analitičko-sintetičko vodi i trećoj teškoći. M e -
tafizičari tvrde stvari nalik tome da „univerzum ima prvi
u z r o k " i da „Bog jeste bezgranično m u d a r " . Ovi iskazi jedno­
stavno ne izgledaju kao analitički ili zasnovani na iskustvu po­
smatranja. Isto tako to su i gramatički ispravne rečenice. K a o
takve izgledaju smislene pa čak možda i istinite. K a k o ih treba
analizirati iz pozitivističke perspektive? Da li ima vrsta istina i
I 94 I EJVR UM STROL

slučajeva znanja koji se ne mogu izraziti ni analitičkim ni sinte­

tičkim rečenicama? Ako ih ima, to bi značilo da je pogrešna po­
zitivistička teza da su sve smislene propozicije ili analitičke ili
sintetičke. A ako ima ovakvih „srednjih" propozicija, zar ne
postoji i posebna oblast čovekove aktivnosti, tradicionalno na­
zvana „metafizikom", koja je posvećena otkrivanju i objašnje­
nju takvih istina? Zar nam stoga metafizika ne pruža nenaučno
znanje o stvarnosti?

Princip verifikacije

N a ovo poslednje pitanje, i na zamisao da mogu postoja­

ti smislene metafizičke propozicije, pozitivisti su odlučno od­
govorili: N e . Opravdanje ovog odgovora izvedeno je iz onoga
što su nazivali „principom verifikacije". Ovaj princip, u svom
najjednostavnijem obliku, tvrdi da nijedna rečenica koja se od­
nosi na „stvarnost" koja prevazilazi granice svakog mogućeg
čulnog iskustva ne može da ima nikakav kognitivan značaj.
Sledi, k a o što je to Ejer izrazio u Language, Truth, and Logic,
„da su napori onih koji su težili da opišu takvu stvarnost bili
posvećeni stvaranju besmisla" ( 1 9 4 8 : 3 4 ) . Z a p a z i m o ovde od­
jeke Vitgenštajnove primedbe iz Tractatusa da treba „uvijek
kad bi netko drugi htio reći nešto metafizičko, pokazati... da
nije dao nikakvo značenje izvjesnim znakovima u svojim sta­
vovima" (6.53).
R a z m o t r i m o rečenicu „Univerzum ima prvi uzrok". D a
bi bila smislena ona mora da prođe test empirijske verifikabil-
nosti. To jest, da bismo shvatili šta ona znači m o r a da postoji
neko moguće posmatranje ili skup posmatranja koji bi nam
dozvolili da odredimo da li je istinita ili lažna. Ali jasno je da
nijedan posmatrač ne može imati nikakve podatke posmatra­
nja o prvom uzroku univerzuma. Prema t o m e pošto takvo po­
smatranje nije moguće, čak ni u principu, rečenica je strogo go-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS

voreći besmislena. Scijentizam je dalja teza da su samo činje-

ničke propozicije nauke empirijski verifikabilne te da su stoga
samo propozicije nauke kognitivno smislene. Scijentizam i
princip verifikabilnosti su bili osnovni razlozi iz kojih su pozi­
tivisti odbacivali mogućnost da tradicionalna metafizika, knji­
ževnost, teologija i umetnost iznose smislene propozicije. Prak­
tično su sva tvrđenja humanističkih disciplina na jedan opšti
način predstavljena kao besmislena. Ovde je važna reč „besmi­
s l e n o " , ona nije značila apsolutno bez ikakve vrste smisla već
je korišćena nasuprot drugim upotrebama koje bi termin „smi­
s l e n o " m o g a o imati. T a k o nenaučne discipline, poput književ­
nosti, umetnosti ili tradicionalne filozofije, mogu da iznose tvr­
đenja koja bi se mogla opisati kao da imaju „ p o e t s k o " ili
„ e m o t i v n o " ili „slikovno" ili „ m o t i v a c i o n o " značenje, ali ni­
jedna od ovih vrsta „značenja" nije bila kognitivna. Z a kogni-
tiviste, reći da je neki iskaz „besmislen" značilo je da mu ne­
dostaje kognitivno značenje, a to je značilo da nije ni empirij­
ski verifikabilan ni analitički.
Unutar samog pozitivističkog pokreta bilo je različitih
formulacija principa verifikacije. U slavnom članku pod naslo­
vom „Realism and Positivism", Slik formuliše ovaj princip bar
na pet raznih načina. U Language, Truth, and Logic, Ejer iz­
nosi donekle različitu definiciju. Prema njemu, jedna rečenica
će za datu osobu biti činjenički smislena ako ta osoba zna ka­
k o da verifikuje propoziciju koju rečenica izražava. A verifiko-
vati propoziciju, tvrdi Ejer, znači znati koja bi posmatranja na­
vela tog pojedinca da prihvati propoziciju kao istinitu ili da je
odbaci kao lažnu. Kod ovih formulacija bilo je raznovrsnih te­
š k o ć a , s kojima je Ejer pokušavao da izađe na kraj u drugom
izdanju Language, Truth, and Logic ( 1 9 4 8 ) ali sa sumnjivim
uspehom. Jedna od teškoća poticala je od reči „propozicija".
O n a se u filozofiji tradicionalno upotrebljavala u značenju ne­
čega što je istinito ili lažno. Međutim, da bi bilo istinito ili la­
žno, to nešto je moralo da ima značenje. Prema tome govoriti,
kao što je Ejer činio, o principu verifikacije kao o nečemu što
I 96 I EJVRVM STROL

se odnosi na propozicije već znači govoriti o onome što ima

značenja pre bilo kog oblika verifikacije. Hempel i drugi će k a ­
snije pokazati da je bilo i ozbiljnijih teškoća no što je ova.
Ipak, ključ Ejerove formulacije - koja je bila široko pri­
hvaćena - bio je termin „ p o s m a t r a n j a " . Smisao principa veri­
fikacije bilo je to da mora biti moguće da se opišu posmatra­
nja koja bi nam omogućila da odredimo da li je propozicija
istinita ili lažna. A k o se može opisati neko posmatranje koje bi
bilo relevantno za određivanje njene istinitosti ili lažnosti, pro­
pozicija će biti smislena, ako se takvo posmatranje ne može
opisati, ona će biti besmislena. Slik je pronašao ingeniozan pri­
mer da bi ilustrovao princip verifikacije. Pretpostavimo da se
tvrdi kako se univerzum ravnomerno smanjuje, a da se pod
„ravnomernim" podrazumeva da se sve smanjuje u istoj meri
koliko i sve drugo, na primer, svaki metar se smanjuje koliko i
svaki drugi. U takvom slučaju ne bi bilo nikakvih posmatranja
koja bismo mogli da izvršimo a koja bi otkrila bilo kakvu pro-
menu u univerzumu. Z a t o što se pod „univerzumom" podra­
zumeva sve što postoji, niko - čak ni u principu - ne bi mogao
da stane van njega da bi video njegovo navodno smanjivanje.
Samo značenje „smanjivanja" povlači za s o b o m da nešto po­
staje manje - ali manje u odnosu prema nečemu što ostaje ne-
promenjeno. A k o se sve navodno ravnomerno „ s m a n j u j e " , ta­
da ništa ne bi ostalo nepromenjeno. „ T v r d n j a " da se univer­
zum ravnomerno smanjuje stoga nije empirijski verifikabilna i
zato je primer besmislice.
Pozitivisti su takođe povlačili razliku između „verifikova-
n o g " i „verifikabilnog". Oni nisu smatrali da propozicija mo­
ra da bude verifikovana da bi bila smislena, već samo da m o ­
ra biti verifikabilna. Razlika je značajna. Propozicija „U sve­
miru postoje bića nalik n a m a " je, uz današnja tehnička ogra­
ničenja, neverifikovana. Ali ona je u principu verifikabilna i
stoga smislena. Sada znamo kakve bi vrste posmatranja mora­
le da budu izvršene da bi se odredilo da li je ova propozicija
istinita ili ne, i to je dovoljno da bi se p o k a z a l o da je ona srni-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 97

slena. Ali kakva bi vrsta posmatranja pokazala da je propozi­

cija „Bog je beskrajno m u d a r " istinita ili lažna? Prema poziti-
vistima, nikakva posmatranja te vrste nisu moguća i stoga ovaj
skup reči nema kognitivno značenje.

Reduktivistička teza i uloga posmatranja

Pozitivisti su se takođe razlikovali u svojim shvatanjima

toga šta se podrazumeva pod „ p o s m a t r a n j e m " . Sledeći ranije
empiriste poput L o k a i H j u m a , i Rasela iz „Knowledge by De­
scription and Knowledge by A q u a i n t a n c e " , neki od njih (po­
sebno Karnap u Der Logische Aufbau der Welt [ 1 9 2 8 ] i Ejer u
The Foundations of Empirical Knowledge, 1 9 4 0 ) smatrali su
da se posmatranje sastoji od neposrednog shvatanja čulnih da­
tosti te su tako teoriji dali fenomenalistički vid. Kasnije, poseb­
no pod Nojratovim pritiskom, za o n o posmatrano ( „ d a t o " ) se
uzimalo da su to filzički objekti. To je bila takozvana fizikali-
stička interpretacija pozitivizma. Kasnije, u The Logical Sintax
of Language ( 1 9 3 7 ) , Karnap je izneo o n o što je nazvao „prin­
cipom tolerancije" prema kojem se u svrhe analize može kori­
stiti bilo koja od ove dve opservacione osnove. T a k o je to da li
usvajamo fenomenalistički ili fizikalistički jezik bilo stvar kon­
vencije. Ali u oba slučaja, isticao je K a r n a p , važi reduktivistič­
ka teza da se sve činjeničko znanje može svesti na opservabil-
ne podatke. A za njega je to bila suštinska stvar, zato što je po­
smatranje, ma šta da je njegov sadržaj, srž naučnog metoda.
Stoga su za Karnapa i većinu pozitivista reduktivistička teza i
distinkcija analitičko-sintetičko bili nužni sastojci svakog obli­
ka empirijske filozofije. Ali 1 9 5 0 . Kvajn je osporio ovu inter­
pretaciju empirizma. O n je odbacio oba principa, nazvavši ih
„dvema dogmama empirizma". Kvajn se tako opredelio za ka-
rakterizaciju empirizma koja bi, po njegovom mišljenju, treba­
lo da strogo odražava naučnu praksu. Takav opis nije zahte-
I 98 I EJVRUM STROL

vao ni reduktivističku tezu ni distinkciju analitičko-sintetičko.

U stvari, Kvajn je povlačio razliku između „empirizma" i „lo­
gičkog empirizma". Kvajn je svoje novo gledište nazvao ,,na-
turalizovanom epistemologijom"; u suštini to je empirizam bez
pomenute dve dogme. Ali Karnap nikada nije odbacio neku od
takozvanih dogmi, i, k a o što ćemo ubrzo videti, ostatak živo­
ta on i Kvajn, mada bliski prijatelji, vodili su vatrenu raspravu
o statusu ovih principa.

Rudolf Karnap

Najznačajnije teorijsko dostignuće ma kog pripadnika Bečkog

kruga bilo je Gedelov teorem nepotpunosti (vidi poglavlje 2 ) .
O n o se široko smatra najznačajnijim doprinosom logičkoj te­
oriji u dvadesetom veku i istaknutim doprinosom matematici
uopšte. Ali, uz jedan ili dva izuzetka, Gedel je svoje objavljene
spise ograničio na logiku. Karnapov rad je imao širi domašaj i
stoga veći uticaj u široj filozofskoj zajednici. Od njegove ana­
lize metafizike do njegovih doprinosa nefrekvencijskoj teoriji
verovatnoće, sve što je objavio imalo je izuzetnu intelektualnu
vrednost. K a r n a p , koji se rodio 1 8 9 1 . u Rondsdorfu, u N e -
m a č k o j , proveo je veći deo karijere u akademskim krugovima
i, za razliku od Rasela, nije bio poznat van njih. Uprkos ovom
donekle m o n a š k o m životu, njegova je „Intelectual Autobio­
graphy" u The Philosophy of Rudolf Karnap ( 1 9 6 3 ) fascinant­
no delo. O n tu iznosi podrobnu sliku rasprava i ličnosti unu­
tar Der Wiener Kreis, prikazuje svoje mnogostruke veze sa
Fregeom, Slikom, Tarskim i Vitgenštajnom, i opisuje svoje su­
srete sa A j n š t a j n o m i Raselom. Njegove skice tako pružaju ne­
ke od najdubljih opisa ovih ličnosti i raznovrsnih uticaja koji
su one imale na njegov filozofski razvoj.
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 99

Život
Karnap je u osnovi bio ličnost prosvetiteljstva. Vaspitan
u duboko pobožnoj porodici, postepeno je odbacio svoja reli­
giozna ubeđenja i, čak i pre svojih studentskih dana, dospeo do
gledišta da se čovek i društvo mogu objasniti na potpuno na-
turalistički način. K a o što je pisao u „Intelectual Autobio­
graphy":
Zajedno s verovanjem u Boga kao ličnost, odbacio sam i
verovanje u besmrtnost kao nadživljavanje osobne, sve-
sne duše. Najznačajniji činilac u ovom razvoju bio je
snažan utisak kontinuiteta u naučnom pogledu na svet.
Čovek se postepeno razvio iz nižih formi živih organi­
zama bez iznenadnih promena. Svi mentalni procesi su
čvrsto povezani s mozgom, kako bi mogli da se nasta­
vljaju kad se telo raspadne? Tako sam postepeno došao
do jasne naturalističke koncepcije: sve što se događa deo
je prirode, čovek je viša forma organizma i umire kao i
svi drugi organizmi...

Preobražaj i konačno odbacivanje religioznih ubeđe­

nja odmah je dovelo do nihilističkog stava prema moral­
nim pitanjima. Moje moralne vrednosti su ostale u sušti­
ni iste kao i pre toga. Nije lako u nekoliko reči opisati
ove vrednosti, zato što se one ne zasnivaju na eksplicitno
formulisanim principima, već obrazuju trajan implicitni
stav. Ovo što sledi stoga treba shvatiti prosto kao grub i
kratak nagoveštaj izvesnih osnovnih odlika. Činilo mi se
da je glavni zadatak pojedinca razvoj njegove ličnosti i
stvaranje plodnih i zdravih odnosa među ljudima. Ovaj
cilj implicira da je naš zadatak da radimo na razvoju dru­
štva i konačno celog čovečanstva u pravcu jedne zajedni­
ce u kojoj svaki pojedinac ima mogućnost da vodi zado­
voljavajući život i da učestvuje u dobrima kulture. Činje­
nica da svako zna da će najzad umreti ne mora da njegov
život čini besmislenim ili besciljnim. On sam daje smisao
svom životu ako sebi postavlja zadatke, bori se da ih
ostvari što bolje može i posmatra sve posebne zadatke
 100 EJVRUM STROL

svih pojedinaca k a o deo većeg zadatka čovečanstva, čiji

cilj daleko nadilazi o g r a n i č e n o trajanje svakog pojedi­
načnog života.
(1963:8-9)

Prva od njegovih skica odnosi se na Gotloba Fregea

( 1 8 4 8 - 1 9 2 5 ) . O d 1 9 1 0 . do 1 9 1 4 . Karnap je studirao na Uni­
verzitetu u Jeni i pohađao različite kurseve koje je držao Frege.
U to doba, mada je Fregeu bilo skoro šezdeset godina, on je bio
samo vanredni profesor (Professor Extraordinarius). Njegov
rad je u Nemačkoj bio nepoznat, i filozofima i matematičarima.
Karnap tvrdi da je bilo očigledno da je Frege bio ogorčen ovom
„mrtvom tišinom". Nijedna izdavačka kuća nije bila voljna da
objavi njegovu raspravu, Grundgesetze der Arithmetik (Osnov­
ni zakoni aritmetike), i on ju je štampao o vlastitom trošku
1 9 0 3 . Takode ga je uznemiravalo Raselovo otkriće protivrečno-
sti u njegovom sistemu (tj. Raselov slavni paradoks klase svih
klasa koje same sebe ne sadrže), mada Karnap tvrdi da se ne
seća da je Frege na svojim predavanjima stvarno raspravljao o
ovoj teškoći. Karnap Fregea opisuje sledećim recima:

U jesen 1910. pohađao sam Fregeov kurs „Be­

griffschrift" (pojmovna notacija, ideografija), iz radozna­
losti, neznajući ništa ni o njemu ni o o v o m predmetu,
osim primedbe jednog prijatelja da je n e k o n a š a o da je
zanimljiv. Z a t e k l i smo vrlo mali broj studenata. Frege je
izgledao stariji no što je bio. Bio je nizak r a s t o m , prilič­
no povučen, krajnje introvertan. R e t k o je b a c a o pogled
na slušaoce. O b i č n o smo videli s a m o njegova leda, dok
je po tabli c r t a o čudne dijagrame i o b j a š n j a v a o ih. N i k a ­
da ne bi neki student postavio pitanje ili izneo neko za­
pažanje, bilo t o k o m predavanja bilo k a s n i j e . Činilo se da
n i k a k v a rasprava ne dolazi u obzir.
(1963:5)

K a r n a p kaže da su tri velika uticaja na njegovu filozofiju

poticala od Fregea, Rasela i Vitgenštajna. Ali tvrdi da je tek
mnogo kasnije, posle Prvog svetskog rata, kad je veoma pažlji-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS \ 101 |

vo pročitao Fregeove i Raselove knjige, uvideo vrednost Frege-

ovog dela ne samo za temelje matematike već i za filozofiju
uopšte. Zaista, Frege je bio skoro nepoznat filozofima (izuzi­
majući Rasela, naravno) sve do objavljivanja Karnapove knji­
ge Meaning and Necessity 1 9 4 7 . Semantička teorija izneta u
ovoj monografiji, koja koristi Fregeovu distinkciju između
Sinn i Bedeutung, učinila je sve one koji su se zanimali za filo­
zofiju jezika svesnim značaja Fregeovih spisa. Retrospektivno
se može reći da je Karnapova knjiga Fregea učinila slavnim.
Karnap je bio socijalista, mada je svoja politička gledišta
uvek razdvajao od onog što je nazivao svojom „naučnom filo­
z o f i j o m " . O n ne pominje Fregeove političke poglede u svojoj
„Intelectual A u t o b i o g r a p h y " , a možemo pretpostaviti da Fre­
ge na svojim kursevima iz logike nije raspravljao o politici.
Karnap* koji se veoma divio Fregeu, možda bi bio užasnut da
je znao za Fregeove simpatije prema krajnjoj desnici u Nemač-
koj posle Prvog svetskog rata. O d 1 0 . marta do 9. maja 1 9 2 4 ,
Frege je vodio dnevnik koji nije bio objavljen za njegova živo­
ta. Tri beleške, datirane od 2 3 . do 2 5 . marta, pojavile su se u
„Nachgelassene Schriften (Posthumnim spisima)", ali veći deo
dnevnika, koji se sastoji od razmišljanja o političkim pojava­
ma tog vremena, bio je na nemačkom prvi put objavljen 1 9 9 4 .
Engleski prevod celog dnevnika, sa komentarom Ricarda L.
Mendelsona [Richard L. Mendelsohn], može se naći u časopi­
su Inquiry ( 1 9 9 6 ) . To je izuzetan dokument.
U uvodu knjige Frege: Philosophy of Language, Majki Da-
met piše o njemu:

Z a mene ima izvesne ironije u činjenici da je čovek, o či­

jim sam filozofskim pogledima, mnogih g o d i n a , toliko
razmišljao, bio, bar poslednjih godina svog života, ogor­
čeni rasista, tačnije antisemita. Ovu činjenicu otkriva
fragment dnevnika koji je sačuvan u Fregeovoj Nachlass,
ali k o j i prof. Hans Hermes [Hans Hermes] nije objavio
zajedno s ostalima u Frege's nachgelassene Schriften.
Dnevnik pokazuje da je Frege bio čovek krajnje desničar-
 102 J EJVRUM STROL

skih shvatanja, o g o r č e n o suprotstavljen p a r l a m e n t a r n o m

sistemu, demokratiji, liberalima, katolicima, Francuzima
i, iznad svega, J e v r e j i m a , za k o j e je mislio da im treba o d ­
uzeti politička prava i, j o š b o l j e , proterati ih iz N e m a č k e .
Kad sam prvi put p r o č i t a o taj dnevnik, pre mnogo godi­
na, bio sam d u b o k o šokiran zato što sam se divio Fregeu
k a o apsolutno r a c i o n a l n o m čoveku, m a d a , m o ž d a , ne i
čoveku koga bismo mogli voleti. Ž a o mi je što su prire­
đivači Fregeove Nachlass odlučili da izostave ovaj ode-
ljak.

Tokom dvadeset pet godina posle Dametovog otkrića o

postojanju Fregeovog dnevnika, na engleskom nisu bili o b j a ­
vljeni nikakvi komentari o Fregeovim političkim stavovima,
osim nekih kratkih primedbi Hansa Sluge u Heidegger's Crisis:
Philosophy and Politics in Nazi Germany ( 1 9 9 3 ) . Sluga kaže:
Frege je u svom dnevniku napisao da je nekada za sebe
mislio da je liberal i da se divio Bizmarku [Bismarck] ali
da su sada njegovi heroji general L u d e n d o r f [Ludendorff]
i Adolf Hitler [Adolf Hitler]. To je napisano pošto su ova
dvojica pokušala da zbace izabranu demokratsku vladu
u puču iz novembra 1 9 2 3 . U dnevniku je Frege takođe
upotrebio svu svoju analitičku veštinu da smisli planove
za proterivanje Jevreja iz N e m a č k e i gušenje s o c i j a l d e ­
mokrata.
(str. 9 9 )

Mendelson se ne slaže sa Slugom, nazivajući ovaj opis

dnevnika „potpuno pogrešnim". M e n d e l s o n tvrdi: „Dnevnik
podržava Sluginu tvrdnju da se Frege divio Ludendorfu ali ne
i da se divio Hitleru; a sigurno je da to nije bila posledica pu­
ča iz 1 9 2 3 , što k a o da implicira Slugina druga rečenica, jer Fre­
ge nije o d o b r a v a o Ludendorfovo učešće; poslednja Slugina re­
čenica predstavlja veliko iskrivljavanje sadržaja dnevnika"
(1996:304).
Mislim da je Mendelson u pravu kad tvrdi da dnevnik ne
sadrži nikakve primedbe koje bi izričito govorile da se Frege
divio Hitleru. Ali se svi komentatori slažu da dnevnik sadrži
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 103

eksplicitne antisemitske primedbe. Evo nekoliko, od kojih sam

neke skratio zbog prostora:
Kakva nesreća što su Jevreji imali toliki uticaj u Nacio-
nalno-liberalnoj partiji, što je veoma krupna posledica
ranijeg perioda reakcije, koju Bizmark nije mogao da po­
ništi.
(1996:325)

Tek sam poslednjih godina počeo stvarno da shvatam an­

tisemitizam. Ako želimo da donesemo zakone protiv Je-
vreja, moramo da odredimo izrazitu odliku {Kennzei­
chen) po kojoj možemo s izvesnošću da prepoznamo Je-
vrejina. Uvek sam u tome video problem.
(str. 330-31)

Može se priznati da ima Jevreja dostojnih najdubljeg po­

štovanja, a ipak misliti da je nesreća što u Nemačkoj ima
toliko Jevreja i što imaju potpunu jednakost u političkim
pravima sa građanima arijevskog porekla; ali koliko ma­
lo se postiže pukom željom da Jevreji u Nemačkoj treba
da izgube svoja politička prava i još bolje da nestanu iz
Nemačke. Ako se žele zakoni koji bi otklonili ovo zlo,
prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste: Kako s izve­
snošću možemo da razlikujemo Jevreje od nejevreja? To
je možda bilo relativno lako pre šezdeset godina. Sada mi
se to čini veoma teškim. Možda se moramo zadovoljiti s
borbom protiv onih načina mišljenja {Gesinnung) koji se
pokazuju u delatnostima Jevreja i koji su toliko štetni, i
s kažnjavanjem upravo tih delatnosti gubitkom građan­
skih prava, kao i time da se sticanje građanskih prava
učini težim.
(str. 336)

K a o što Mendelson pokazuje u fusnoti, odredujuća razli­

ka između Jevreja i nejevreja utvrđena je jedanaest godina ka­
snije, 1 9 3 5 . za vreme nacističke diktature. Oduzimajući Jevre-
jima građanska prava, stipulirano je da je „Jevrejin onaj k o
ima bar tri babe ili dede koji su čisto jevrejske r a s e " . M a d a
Mendelson ima pravo kad kaže da dnevnik ne sadrži nikakvo
I 104 I EJVRUM STROL

izričito tvrđenje u kojem Frege kaže da je Hitler jedan od nje­

govih heroja, nešto blisko divljenju implicirano je jednim od
poslednjih odeljaka, datiranim 5 . maj 1 9 2 4 : „Adolf Hitler tač­
no piše u aprilskom broju Deutschlands Erneurung, da N e -
mačka nije imala jasnog političkog cilja posle odlaska Bizmar-
k a " (str. 3 3 8 - 3 9 ) .
Zanimljivo je istorijsko pitanje zašto je Frege odbacio li­
beralizam za koji kaže da ga je zastupao ranijih godina i pri­
hvatio rasističke i reakcionarne poglede. Da li je to bilo usled
dubokog razočaranja, pri kraju života, zbog nedostatka pri­
znanja njegovom delu u N e m a č k o j ? Karnap nam daje sliku
jednog ogorčenog čoveka, i nije nerazumno zaključiti da je ta­
kvo nezadovoljstvo moglo da dovede i do promene u njegovim
političkim gledištima. Nema sumnje, Karnap bi bio užasnut da
je znao za Fregeova politička mišljenja. Ali podozrevam da bi
Karnap, imajući u vidu njegov racionalan pristup životu, raz­
dvojio ova ubeđenja od Fregeovih sposobnosti k a o logičara i
da se, u skladu s tim, njegovo izričito divljenje prema Fregeu,
bar u tom pogledu, ne bi promenilo.
Jedan od najzanimljivijih delova „Intelectual Autobio­
graphy" bavi se Karnapovim odnosima s Vitgenštajnom. Ov-
de imamo slučaj racionalnog, izuzetno obdarenog profesora
koledža koji se sreće s mističnim genijem. D a ova dva duha ni­
kada ne mogu da funkcionišu na istoj ravni komunikacije nije
neočekivano. K a r n a p , posebno, nikada nije razumeo zašto je
Vitgenštajn naposletku prekinuo svaku komunikaciju s njim.
Ironično je to što je u ovom slučaju racionalno razumevanje
pretrpelo neuspeh. M a d a je svoju autobiografiju pisao skoro
četrdeset godina posle prvog susreta s Vitgenštajnom, Karnap
je i dalje tvrdio da je „Vitgenštajn filozof koji je možda, pored
Fregea i R a s e l a , imao najveći uticaj na m o j a mišljenja". Pogle­
dajmo Vitgenštajna iz 1 9 2 7 . godine K a r n a p o v i m očima:

Pre prvog sastanka, Šlik nam je savetovao da ne započi­

njemo onu vrstu rasprave na koju smo navikli u Krugu,
zato što Vitgenštajn tako nešto nikako ne bi želeo. Tre-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS I 105

balo je da budemo oprezni čak i pri postavljanju pitanja,

zato što je Vitgenštajn bio veoma osetljiv i lako bi ga uz­
nemirilo neposredno pitanje. Najbolji pristup, rekao je
Šlik, bilo bi da pustimo Vitgenštajna da govori a da po­
tom veoma oprezno zatražimo potrebna razjašnjenja.
Kad sam sreo Vitgenštajna, shvatio sam da su Šliko-
va upozorenja bila potpuno opravdana. Ali njegovo po­
našanje nije bilo uzrokovano arogancijom. Uopšte uzev,
bio je saosećajnog temperamenta i vrlo ljubazan, ali je
bio preterano osetljiv i veoma lako bi se povredio. Sve
što bi rekao bilo je uvek zanimljivo i podsticajno, a na­
čin na koji bi to izrazio bio je često fascinantan. Njego­
vo stanovište i njegov odnos prema ljudima i problemi­
ma, čak i teorijskim problemima, bili su mnogo sličniji
stavovima kreativnog umetnika nego naučnika; moglo bi
se skoro reći, sličniji stavovima proroka ili vidovnjaka.
Kad bi počeo da formuliše svoje poglede o nekom poseb­
nom problemu, često smo osećali unutarnju borbu koja
se u njemu odvijala tog trenutka, borbu kojom je poku­
šavao da iz mraka prodre do svetlosti uz intenzivan i bo­
lan napor, koji je čak bio vidljiv na njegovom veoma iz­
ražajnom licu. Kad bi najzad, ponekad posle dugog muč­
nog napora, došao njegov odgovor, njegov iskaz je pred
nama stajao nalik novostvorenom umetničkom delu ili
božanskom otkrovenju... Utisak koji je činio na nas bio
je kao da je dospeo do uvida božanskim nadahnućem, ta­
ko da nismo mogli a da ne osećamo da bi svaka trezvena
racionalna primedba ili analiza onoga što je rekao bila
nalik skrnavljenju.
Tako je postojala upadljiva razlika između Vitgen-
štajnovog stava prema filozofskim problemima i mog i
Slikovog. Naš stav prema filozofskim problemima nije se
mnogo razlikovao od stava koji naučnici imaju prema
svojim problemima. Nama se činilo da je rasprava o
sumnjama i primedbama drugih ljudi najbolji način za
proveru neke nove ideje na polju filozofije isto kao i na
poljima nauka; Vitgenštajn, s druge strane, nije podnosio
da drugi kritički ispituju njegova gledišta, kad je jednom
uvid zadobijen činom nadahnuća. ...Kad smo ranije na
 106 EJVRUM STROL

sastancima Kruga čitali Vitgenštajnovu knjigu, pogrešno

sam verovao da je njegov stav prema metafizici sličan na­
šem. Nisam o b r a t i o d o v o l j n o pažnje iskazima u njegovoj
knjizi o o n o m m i s t i č n o m , zato što su se njegova osećanja
i misli u ovoj oblasti t o l i k o razlikovali od mojih. . . . Č a k i
u doba kad je suprotnost u Weltanshauung-u i osnovnom
ličnom stavu postala očigledna, nalazio sam da je druže­
nje s njim izuzetno zanimljivo, uzbudljivo i korisno. Stoga
mi je bilo žao kad je prekinuo kontakte. O d početka 1 9 2 9 .
nadalje, Vitgenštajn je želeo da se vida samo sa Slikom i
Vajsmanom, a ne i sa m n o m i Fajglom, koji se u međuvre­
menu takode upoznao s njim, a još manje sa Krugom. M a ­
da je razlika u našim stavovima i ličnostima dolazila do iz­
raza samo u izvesnim prilikama, shvatao sam veoma do­
bro da je tu razliku Vitgenštajn osećao sve vreme i da mu
je, za razliku od mene, smetala. R e k a o je Sliku da može
da razgovara samo s nekim k o „pruža r u k u " .

(1963:25-28)

Razmišljajući o svojim razgovorima s Vitgenštajnom i

ponovno promišljajući Tractatus u njihovom svetlu, Karnap je
zaključio da se njihova gledišta razlikuju u tri osnovna pogle­
da. Prvo, on i članovi kruga „živo su se zanimali" za nauku i
matematiku, dok je Vitgenštajn, prema K a r n a p u , ta područja
posmatrao s ravnodušnošću pa čak i s prezirom. Istorija bri­
tanske i američke filozofije posle Drugog svetskog rata odraža­
va te razlike: Amerikanci su, uopšte uzev, bili više pod Karna­
povim nego pod Vitgenštajnovim uticajem, a obrnuto je važi­
lo za Englesku. Drugo, Vitgenštajn i K a r n a p su se razlikovali u
pogledu značaja veštačkih jezičkih sistema. Z a Karnapa su oni
bili neophodni za analizu filozofskih p r o b l e m a , dok je Vitgen­
štajn mislio upravo suprotno. Ponovo će većina britanskih fi­
lozofa deliti Vitgenštajnovo stanovište a Amerikanci Karnapo-
vo. Treće, u Tractatusu Vitgenštajn tvrdi da se odnos između
rečenice i činjenice pokazuje a da se ne može izreći. Karnap,
prihvatajući Tarskijeva gledišta o razlici između metajezika i
objekt-jezika, dokazuje da je moguće stvoriti teoriju o nekom
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 107 |

jeziku unutar koje se odlike tog jezika mogu i pokazati i izre­

ći. Ova ideja ga je kasnije dovela do teorije koju je nazvao „lo­
gičkom s i n t a k s o m " jezika. Z a kasnog Vitgenštajna, pošto se
ovaj problem javljao samo u pogledu idealnog jezika i pošto je
takav jezik smatrao nebitnim za rešavanje filozofskih proble­
m a , ovo pitanje je bilo sporno. Njegovi sledbenici u Engleskoj
bili su sličnog uverenja.
Ubrzo posle njihovog poslednjeg k o n t a k t a , Vitgenštajn je
iz Beča prešao u Kembridž, gde je počeo da radi na svom „no­
vom m e t o d u " , filozofskoj koncepciji velike originalnosti i širo­
kog uticaja. O n je imao ogroman uticaj i unutar filozofije i u
širim intelektualnim krugovima, u psihologiji, antropologiji,
lingvistici, sociologiji i književnosti. O ovim posttraktarijan-
skim idejama ćemo raspravljati u petom poglavlju. Karnap je
ostao u Evropi, predajući na Univerzitetu u Pragu od 1 9 3 1 . do
1 9 3 5 , sve dok ga širenje nacizma u sudetskoj oblasti nije pri­
nudilo da dođe u Sjedinjene Države, gde je proveo ostatak pro­
fesionalnog života. S izuzetkom rada na teoriji verovatnoće,
njegova kasnija karijera se sastojala manje u iznalaženju novih
načina razmišljanja o filozofskim problemima nego u produ­
bljivanju i proširivanju koncepcija koje su ranije razvili on i
drugi pripadnici kruga. Ove ideje bile su krajnje plodne i, kao
što sam primetio, veliki deo potonje američke filozofije izve­
den je u njihovom duhu.

Karnapova filozofija
Karnapovi spisi su tako obimni da se ne mogu nadati da
pretresem čak ni njihov manji deo. Umesto toga, zbog njiho­
vog filozofskog značaja, izdvojiću dve knjige o kojima ću
ukratko raspravljati.
Njegovo najranije značajno delo, objavljeno 1 9 2 8 , bilo je
Der logische Aufbau der Welt {Logička izgradnja sveta). Ovde
I 108 I EJVRUM STROL

se po prvi put javlja tema koju Karnap više neće napuštati. O n

je naziva „racionalnom r e k o n s t r u k c i j o m " . Sećamo se da su
pozitivisti u osnovi bili n a u č n o orijentisani filozofi koji su sma­
trali da nam samo nauka može dati istinsko znanje o svetu. Ali
tada se postavlja pitanje: šta ostaje filozofiji da čini? Videli
smo da su, sledeći Vitgenštajna, pozitivisti smatrali da filozofi­
ja ima svoju ulogu, naime da razjasni osnovne pojmove nauke
čime bi se postiglo prozirnije shvatanje prirode čovekovog zna­
nja. O n o što Karnap naziva racionalnom rekonstrukcijom va­
rijanta je tog zadatka razjašnjavanja. Ovde su značajne dve re­
či - „ r a c i o n a l n o " i „rekonstrukcija". „ R a c i o n a l n o " u o v o m
kontekstu znači pružanje opisa drugog reda prirode naučnog
znanja koje je u potpunosti opravdano. O n o počinje datostima
koje su izvesne i od njih postepeno gradi sliku makroskopskog
sveta koji opisuju naučni zakoni. Logički poredak - a za K a r -
napa „ l o g i č n o " i „ r a c i o n a l n o " imaju s k o r o isto značenje -
našeg n a u č n o g znanja nije poredak koji ljudi stvarno slede
dolazeći do takvog znanja. M i n o r m a l n o i preanalitički poči­
njemo zapažajući izvesne pojave u ljudskom iskustvu i p o ­
t o m , p o m o ć u istančanih tehnika n a u k e , stižemo do principa
koji pružaju dublje i potpunije o b j a š n j e n j e tih pojava. N a u č ­
ni poredak otkrića je t a k o suprotan p r i r o d n o m prednaučnom
poretku. N a u č n i principi nam dozvoljavaju da o b j a s n i m o , na
primer, zašto isti naučni zakoni o b u h v a t a j u toliko raznolike
pojave k a o što su plima i oseka, pad j a b u k e s drveta i kruže­
nje M e s e c a o k o Z e m l j e . Ali ove pojave z a p a ž a m o pre no što
smo razvili njihovo naučno objašnjenje. „ R e k o n s t r u k c i j a " se
tako razlikuje od „konstrukcije". R e k o n s t r u k c i j a u stvari pre­
okreće prirodni poredak otkrića. O n a polazi od najizvesnijih
datosti i na toj osnovi pruža racionalnu sliku k o j a objašnja­
va k a k o je n a u č n o znanje mogućno.
Metodologija rekonstrukcije u Aufbau jeste redukcioni-
stička. O n a počinje postavljanjem niza definicija koje polje da­
tosti svode na ograničeni skup pojmova nazvanih „ o s n o v o m " ,
proces koji se izvodi pomoću logičkog sistema zasnovanog na
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS \ 109 |

Principia Matbematica. O d m a h vidimo kako Karnap ističe

značaj idealnog jezika za ciljeve filozofije. Karnap ovakav jezik
naziva „sistemom k o n s t i t u c i j e " . T o je struktura sačinjena od
egzaktnih definicija i aksioma. U ovom slučaju ona se prime-
njuje na epistemologiju. Prema Karnapu, svi saznati objekti
dele se na četiri kategorije: društveno-kulturne entitete, tude
svesti, fizičke objekte i naše sopstvene privatne osete. U rekon­
strukciji našeg sistema znanja, Aufbau počinje od privatnih
oseta: oni su izvesni na način na koji druge klase objekata to
nisu. Ključni pojam (verovatno izveden iz Raselove Our
Knowledge of the External World iz 1 9 1 4 . i kalkulusa relacija
u Principia Mathematica) jeste jedna jedina primitivna asime­
trična relacija, prisećanje sličnosti. Karnap je u stanju da defi-
niše pojmove kao što su „klasa k v a l i t e t a " , „sličnost kvaliteta",
„klasa čulnih datosti", „ o s e t " , „susedne b o j e " i izvesne poj­
move vremenske sukcesije. To omogućava konstrukciju pro-
storno-vremenskog sveta u kojem se čulni kvaliteti mogu pri­
pisati njegovim tačkama. Potom je u stanju da definiše „vizu-
elne o b j e k t e " i „moje sopstveno t e l o " . Kad je to završeno, on
dalje nastavlja konstrukciju da bi m o g a o da okarakteriše svet
opažanja, biološki svet i, najzad, kulturne objekte. Rezultat je
racionalna slika znanja koje nauka, i u izvesnoj meri društve­
na nauka, imaju o raznovrsnim objektima i pojavama.
U poslednjem delu Aufbau Karnap raspravlja o značaju
teorije konstitucije za filozofiju. O n se bavi pre svega odnosom
između mentalnog i fizičkog, problemom koji je središnji u
kartezijanskoj tradiciji. On razlikuje empirijska pitanja o
ovom odnosu od filozofskih pitanja. K a k a v je odnos između
događaja u našem mozgu i iskustava koja doživljavamo jeste
naučno pitanje, različito od svake interpretacije tog odnosa,
k a o što je pitanje da li je ono mentalno nematerijalno. O v o po-
slednje pitanje Karnap proglašava metafizičkim i nepodložnim
kognitivnom rešenju. Ova distinkcija, koju je naglasio u kasni­
jim delima, vodi do gledišta koje nikada nije odbacio, naime,
da se moraju razdvojiti hipoteze koje su u principu verifikabil-
I 110 I EJVRUM STROL

ne, i stoga kognitivno smislene, od hipoteza koje to nisu. Sva

metafizička gledišta svrstana su u ovu drugu kategoriju.
Ideje koje su po prvi put izbile na površinu u Aufbau do-
vešće do dve zanimljive posledice u kasnijoj Karnapovoj filo­
zofiji. Prva je to da konstrukcija stvarno primenjena u Aufbau
koja je koristila čulne datosti k a o osnovu nije nužna. Isto se ta­
ko za konstrukciju može poći od osnove koju predstavljaju fi­
zički objekti i Karnap je kasnije pokazao kako se može izvesti
takva konstrukcija. U suštini izbor je proizvoljan i stvar prefe­
rencija. Karnap je na kraju ovu zamisao formulisao k a o svoj
„princip tolerancije". N e čini nikakvu filozofsku ili ontološku
razliku to k a k o se započinje sistem konstitucije. Druga značaj­
na posledica ticala se distinkcije analitičko-sintetičko, koju će
Kvajn odlučno odbaciti k a o nešto što bi bilo nužno za ma k o ­
ji oblik empirijske filozofije. Karnap dokazuje da empirijska
pitanja (tj. naučna pitanja) treba oštro razdvojiti od pitanja o
osnovi od koje sistem konstitucije treba da pode. T a k o je pita­
nje kao što je „ D a li je Trojanski rat bio istorijski događaj ili
puki proizvod Homerove m a š t e ? " empirijsko pitanje, dok je
nasuprot tome „ D a li postoji svet spoljašnji našim o s e t i m a ? "
metafizičko pitanje koje ne može da se inkorporira u sistem
konstitucije. To ga je najzad dovelo do razlikovanja između
„spoljašnjih" pitanja o konstitucionim sistemima ili teorijama
u celini i „unutrašnjih pitanja" koja se postavljaju unutar ta­
kvih sistema. Prva su analitička, druga sintetička. T a k o je di­
stinkcija analitičko-sintetičko preobražena, u Karnapovim ka­
snijim spisima, u distinkciju između spoljašnjih i unutrašnjih
pitanja. Kvajn nije prihvatio čak ni ovakvu reinterpretaciju
analitičkog i sintetičkog.
Sada prelazim na Karnapovu knjigu Meaning and
Necessity iz 1 9 4 7 , značajnu studiju o semantičkoj teoriji. U
svojim spisima iz perioda pre no što je došao u Ameriku, kao
što su Logische Syntax der Sprache, objavljen 1 9 3 4 , i
Philosophy and Logical Syntax, objavljen 1 9 3 5 , Karnap je tvr­
dio da su filozofski problemi u suštini prevashodno sintaksič-
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 111 |

ki. Ali pod uticajem Tarskijevih semantičkih analiza, kao što je

bila formulacija semantičke koncepcije istine, Karnap je odlu­
čio da logička analiza mora da nadiđe sintaksu, koja predsta­
vlja proučavanje strukturnih odnosa između jezičkih izraza bez
obaziranja na njihovo značenje. Njegovo gledište, pošto je sti­
gao u Sjedinjene Države, bilo je da se logička analiza mora
protegnuti i na semantiku, to jest, i na pojmove značenja i isti­
ne. U k r a t k o m razmaku objavio je niz knjiga i članaka u koji­
ma je pokazivao k a k o se semantikom možemo baviti koristeći
idealan jezik. Meaning and Necessity je vrhunac tog niza. To je
pokušaj da se stvori reglementiran metajezik koji bi mogao da
se upotrebi u raznovrsne filozofske svrhe. Karnap je zapravo
takav jezik primenio na eksplikaciju izvesnih modalnih p o j m o ­
va, k a o što su „ m o g u ć e " i „ n u ž n o " , koji su igrali važnu ulogu
u istoriji filozofije, u kojoj je njihova upotreba nejasna. Njego­
va eksplikacija im daje precizno značenje. O n je takode poka­
zao k a k o njegov sistem može da reši čuveni problem paradok­
sa analize. Z a t o što je analiza bila ono čime se većina engleskih
i američkih filozofa bavila još od početka veka, ovaj paradoks
je za njih predstavljao istinski problem. O n se može izložiti na
sledeći način. A k o termin koji treba analizirati, recimo „ b r a t " ,
nazovemo analysandum, izraz „sin istih roditelja", kojim na­
stojimo da izrazimo njegovo t a č n o značenje, nazovemo
analysans, a proizvod ovog procesa nazovemo analizom, suo­
čavamo se sa sledećom teškoćom. A k o je analizans sinoniman
sa analizandumom, analiza je trivijalna i iz nje ništa nismo do­
znali. Ali ako analizans nije sinoniman sa analizandumom,
analiza je pogrešna. Ali analizans je ili sinoniman ili nije sino­
niman sa anlizandumom, tako da je svaka analiza ili trivijalna
ili pogrešna. Pošto je većina analitičkih filozofa pretpostavlja­
la da nam njihove eksplikacije raznih pojmova, uključujući tu
i pojmove nauke, daju nove informacije i novo razumevanje
značenja tih pojmova, paradoks ih je suočavao sa dubokim
p r o b l e m o m . Jedan od rezultata koje Karnap pokušava da po­
stigne u Meaning and Necessity jeste rešenje tog paradoksa.
I 112 I EJVRUM STROL

O n o predstavlja poseban slučaj opšte semantičke teorije koju

razvija u tom delu.
Karnap počinje time što pokazuje kako se može stvoriti
jedan idealan semantički metajezik. M e t o d se primenjuje na iz­
raze sistema koji on naziva „ S " . Te izraze on naziva „dezigna-
t o r i m a " . Klasa dezignatora obuhvata deklarativne rečenice, in­
dividualne izraze (tj. individualne konstante ili deskripcije) i
predikatore (predikatske konstante, složene predikatske izra­
ze, uključujući i apstraktne izraze). Metajezik S se obrazuje po­
moću četiri tipa pravila: pravila dezignacije, pravila istinitosti,
pravila transformacije i pravila opsega. Pravila dezignacije, na
primer, povezaće dezignator metajezika, kao što je , , s " , sa ne­
kom određenom individuom, S k o t o m , a , , v " sa knjigom, Ve-
verli. Druga pravila određuju dezignaciju predikata. , , C x " se
tako prevodi kao ,,x je č o v e k " . Pravila istinitosti su složenija.
Karnap daje pravilo istinitosti atomskih rečenica (koje je pre
toga definisao). O n o glasi: Atomska rečenica, Pi (koja sadrži
predikat i individualnu konstantu) je istinita a k o i samo ako
individua na koju referira konstanta ima svojstvo na koje refe­
rira predikat. T a k o je simbolička rečenica , , D s " istinita ako i
samo ako je Skot dvonožac. Navedena su pravila istinitosti
svih veznika. Pravilo istinitosti za „ili" glasi: Rečenica (Gi V
Gj) je istinita u Si a k o i samo ako je bar jedna od njene dve sa­
stavne rečenice istinita.
P o m o ć u ovih pravila data su precizna objašnjenja raznih
termina korišćenih u ranijim filozofskim tekstovima - kao što
su „ a n a l i t i č k o " , „sintetičko", „samoprotivrečnost", „logički
ekvivalentno", „činjeničko". Osnovni p o j a m , koji omogućava
eksplikaciju tih pojmova, jeste p o j a m „deskripcije s t a n j a " .
Karnap ga definiše kao klasu rečenica k o j a za svaku atomsku
rečenicu sadrži ili tu rečenicu ili njenu negaciju ali ne i obe i ne
sadrži nijednu drugu rečenicu. Opseg je klasa svih onih de­
skripcija stanja u kojima važi data rečenica Gi. T a k o je „ana­
litičko" zamenjeno sa ,,L-istinito" u Si. „ L - i s t i n i t o " znači „lo­
gički i s t i n i t o " , t a k o da je rečenica, Gi, L-istinita ako i samo
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 113 |

ako važi u svakoj deskripciji stanja u Si. „Samoprotivrečnost"

je zamenjeno sa , , L - l a ž n o " , koje je definisano k a o ~ G i je
L-istinito, a „logički ekvivalentno" je definisano kao Gi impli­
cira Gj u Si ako i samo a k o Gi Gj jeste L-istinito. Povučena
je razlika između ekstenzionalnih i neekstenzionalnih kontek­
sta (npr. rečenica o verovanju kao što je „Džons veruje da je
Alameda u Kaliforniji" jeste neekstenzionalna), a p o t o m su iz­
vedeni zaključci o tome koje vrste izraza mogu da zamene dru­
ge izraze u tim različitim kontekstima uz očuvanje sinonimno-
sti i/ili istinitosti.
Karnap je uveo nov p o j a m , „intenzionalni izomorfizam",
koji mu omogućava da reši paradoks analize. Prema njegovoj
teoriji, analizans i analizandum mogu da budu intenzionalno
izomorfni, i stoga sinonimni, a da to ne bude trivijalnost. Is­
pravnost ovog objašnjenja su doveli u pitanje razni pisci, kao
Benson Mejts i Leonard Linski, ali su problemi isuviše složeni
da bismo ih ovde ispitivali.
D u b o k a kritika celog Karnapovog pristupa filozofiji m o ­
že se naći u prikazu Gilberta Rajla pod naslovom „Discussion
of Rudolf Carnap: Meaning and Necessity", koji je prvi put
objavljen u časopisu Philosophy 1 9 4 9 . Navešću dva odeljka
koji izražavaju ton prikaza:

On još uvek voli da konstruiše veštačke 'jezike' (koji ni­

su jezici već kodovi), i još uvek ukrašava svoje formule
nezgodnim, zato što su za govornike engleskog jezika ne­
izreciva, gotičkim slovima. Ali čini se da ekspozitoran
značaj ovih šifriranih formula opada. Zapravo ne mogu
da ubedim sebe da one imaju išta više do ritualnu vred-
nost. One ne funkcionišu kao brana protiv nejasnosti,
dvosmislenosti ili puke konfuzije, a ne koriste se za skra­
ćivanje ili formalizaciju dokaza. Kalkulusi bez kalkulaci­
ja čine se bezrazložnom algebrom.
(1971:225)

Moj osnovni utisak o ovoj knjizi jeste da je to iznenađu­

juća smeša tehničke tananosti i filozofske naivnosti. Nje-
I 114 I EJVRUM STROL

ne teorije pripadaju dobu koje je nastupilo s Milom i po­

čelo da nestaje ubrzo posle Principles of Mathematics.
Mutna terminologija ekstenzije i intenzije koja je pripa­
dala mutnom i zastarelom učenju o terminima iskopana
je da bi pomogla obrazovanje jedne dvodimenzionalne
teorije značenja kao relacije u dobu kada bi trebalo da
bude jasno da teorije značenja kao relacije nisu uspešne.
Karnapov uticaj na filozofe i logičare veoma je snažan.
Značaj semantičkih problema u filozofiji i logici ne mo­
že se prenaglasiti. Zato što se plašim da bi širenjem ovih
grešaka moglo da omete rešavanje semantičkih problema
prikazao sam tako nepovoljno raspravu jednog mislioca
čiji pogledi počinju da se uzimaju kao autoritativni.
(str. 235)

Uprkos ovakvim kritikama, Karnapovo delo je bilo širo­

ko prihvaćeno, posebno u Sjedinjenim Državama. O n o je ta-
kođe, iz složenih razloga, bilo postepeno zaštićeno od one vr­
ste prigovora koje su filozofi iznosili protiv kanoničnih oblika
pozitivizma. Ortodoksni pozitivizam je počivao na principu
verifikacije, distinkciji analitičko-sintetičko, i jednom poseb­
nom obliku redukcionizma koji je naglašavao ulogu posmatra­
nja za svaku empirijsku filozofiju. Sve tri postavke će kasnije
biti snažno osporene.

Kritika pozitivizma
Ta osporavanja su se uopšte uzev smatrala uspešnim, što
nam može p o m o ć i da objasnimo zašto je logički pozitivizam
(bar u svom k a n o n s k o m vidu) nestao sa savremene scene. Ispi­
tajmo ovde neke kritičke primedbe iznete protiv principa veri­
fikacije i ostavimo raspravu o problemima koji se odnose na
distinkciju analitičko-sintetičko i redukcionističku tezu za sed­
mo poglavlje, posvećeno Kvajnu. Prvo, pozitivisti nisu mogli
da prevladaju nekoliko „unutarnjih" kritika. Ove su se ticale
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS 115

statusa samog principa verifikacije. K a d bi on imao kognitiv­

no značenje, tada bi, prema teoriji, m o r a o biti ili analitički ili
sintetički. A k o je analitički, onda nema činjeničkog sadržaja.
Ako je sintetički, m o r a o bi da bude verifikabilan. Ali kako da
se verifikuje? Kakva bi vrsta posmatranja pokazala da je prin­
cip verifikacije bilo istinit bilo lažan?
Nažalost, niko nije mogao da iznese ubedljive razloge za
to da je princip verifikacije uopšte podložan posmatranju, te je
t a k o , po sopstvenom kriterijumu, bio kognitivno besmislen.
Neki pozitivisti su izneli ideju da bi m o g a o da se interpretira
kao heuristički princip - naime, ideju da je princip verifikacije
koristan putokaz za razdvajanje besmisla od kognitivnog smi­
sla. Ali ovo je bilo prosto zaobilaženje problema. Drugi su do­
kazivali da on predstavlja lingvistički predlog koji pruža ra­
zumno približnu analizu eksplikanduma „izraz s kognitivnim
značenjem" - i da izjava da nešto ima kognitivno značenje im­
plicira empirijsko tvrđenje. Oni koji su sledili Karnapa sugeri-
sali su da ovakva eksplikacija postiže „racionalnu rekonstruk­
c i j u " eksplikanduma. Ali predloži i racionalne rekonstrukcije
nisu ni istiniti ni lažni, tako da strogo govoreći ni ove sugesti­
je nisu mogle da spasu princip verifikacije. T a k o je postalo ja­
sno da je princip verifikacije deo bolesti koju je sama ta teori­
ja trebalo da izleći.
Druga teškoća je nastala iz pokušaja da se princip verifi­
kacije precizno izrazi. Ranije sam pomenuo da u drugom izda­
nju Language, Truth, and Logic ( 1 9 4 8 ) Ejer predlaže različite
formulacije smišljene da bi se izbegli nejasnost i izvesni protiv-
primeri. Njegova poslednja verzija tvrdi, u stvari, da rečenica,
S, ima empirijski značaj ako je moguće da se iz S, uz pogodne
dodatne hipoteze, izvedu opservacione rečenice koje nisu izvo-
dive samo iz dodatnih hipoteza. U članku objavljenom dve go­
dine kasnije, „Problems and Changes in the Empiricist Crite­
rion of M e a n i n g " , Karl G. Hempel pokazuje da ovakva formu­
lacija ne može da izađe na kraj s protivprimerima. Prema
Hempelu, Ejerov kriterijum pridaje empirijsko značenje bilo
I 116 I EjVR UM STROL

kojoj rečenici uopšte. T a k o , pretpostavimo da je rečenica, S,

„Apsolut je savršen", besmislena prema principu verifikacije.
Tada možemo da obrazujemo novu rečenicu, R , dodatnu hipo­
tezu kako bi je Ejer nazvao, „ A k o je apsolut savršen, tada je
ova jabuka c r v e n a " . S i R zajedno povlače za sobom opserva-
cionu rečenicu „Ova jabuka je c r v e n a " , koja ne sledi ni iz S ni
iz R samih za sebe. To pokazuje da ma koja besmislena rečeni­
ca može da se upotrebi kao dodatna hipoteza u dobroformira-
noj formuli da bi za sobom povlačila ma kolu opservacionu re­
čenicu. Stoga je Ejerov kriterijum isuviše širok. U potonjoj li­
teraturi nije se došlo ni do kakve uspešne forrnulacije principa
verifikacije.
Treća primedba je izvedena iz teorije govornih činova Dž.
L. Ostina. Ostin je identifikovao grupu rečenica, „performati-
v a " , koje igraju posebne uloge u svakodnevnom govoru. Ovi
iskazi izgledaju kao tvrđenja, ali ne tvrde ništa, ne iznose nika­
kve tvrdnje te, prema tome, nisu ni istiniti ni lažni. Prema Osti-
nu, oni imaju tu odliku da izgovarajući ih mi zapravo nešto či­
nimo. Dva primera: t o k o m obreda venčanja matičar izgovara
rečenicu „Proglašavam vas mužem i ž e n o m " . Njegovo izgova­
ranje ovih reči u ovim okolnostima predstavlja način da se
sklopi brak između dve osobe. Ž e n a koja lomi bocu šampanj­
ca o pramac broda dok on biva porinut u more i izgovara
„Nazivam ovaj brod Elizabeta D r u g a " daje ime lađi. Bilo bi
besmisleno tvrditi da su matičarev ili ženin iskaz istiniti ili la­
žni. Pojmovi istine i laži ne primenjuju se na ovakve govorne
činove. Pa ipak su oni savršeno smisleni i razumeju ih svi uče­
snici u tim ceremonijama. Princip verifikacije bi ih proglasio
besmislenim. Ali je jasno da oni to nisu, stoga princip verifika­
cije shvaćen kao kriterijum smislenosti treba odbaciti.
Pored ovih problema, stav da nauka i samo nauka može
da pruži značajne informacije o stvarnosti nije bio ubedljiv ni­
ti privlačan nekim filozofima. Oni su verovali da mogu da iz­
nose tvrđenja o stvarnom svetu koja ne bi bila samo smislena
već i istinita - i da ta tvrđenja ne spadaju u propozicije nauke.
 LOGIČKI POZITIVIZAM I TRACTATUS | 117

Najznačajniji filozof koji je zastupao ovo gledište bio je Dž. E.

Mur. M u r je jedan od začetnika neformalnog načina filozofi­
ranja i verovatno predstavlja začetnika filozofske analize u
dvadesetom veku. Njegovi zdravorazumski pogledi kao i mar­
ljivo i podrobno ispitivanje značenja izvesnih iskaza imaće du­
bok uticaj na njegove savremenike i kasnije filozofe. Posebno,
oni su pokazali da postoje alternative logičkom pozitivizmu i
zapravo svakom obliku scijentizma. Jedna je od čudnih stvari u
istoriji filozofije dvadesetog veka to što se čini da M u r uopšte
nije svestan Karnapovih spisa. Karnap je bio Murov mladi sa-
vremenik a njihovi najplodniji stvaralački periodi su se prekla­
pali. R a d obojice je bio veoma zapažen od sredine 1 9 2 0 - i h do
sredine 1 9 4 0 - i h . Obojica su bili pod uticajem Rasela i Vitgen-
štajna, pa ipak ne samo da su Karnapova postignuća M u r a
ostavljala ravnodušnim: čini se da ih uopšte nije bio svestan.
M o ž d a je razlog ovog ćutanja bilo M u r o v o nepoverenje prema
bavljenju filozofijom na formalan način. M a kakvi bili razlozi,
Karnapova filozofija ne igra nikakvu značajnu ulogu u M u r o -
vom mišljenju.
 Glava 4

Dž. E. MUR: TONA CIGALA

Život

Džordž Edvard M u r rodio se 1 8 7 3 . u Gornjem Norvudu,

predgrađu L o n d o n a , i umro u Kembridžu 1 9 5 8 . Počev od slav­
ne knjige, Principia Ethica, i isto toliko slavnog članka, „Refu­
tation of Idealism", objavljenih 1 9 0 3 , on je t o k o m cele svoje
duge karijere pružio temeljni doprinos filozofiji. Svaki spisak
najvećih britanskih filozofa dvadesetog veka svakako mora da
uključi i M u r a kao istaknutog člana. Poput Rasela i Vitgenštaj-
na, on je imao i obožavaoce i kritičare. U posmrtnom članku
objavljenom u listu Manchester Guardian 2 5 . oktobra 1 9 5 8 ,
jedan je od njegovih pobornika, C. D . B r o d , pisao:

Pitanje je da li je ma koji drugi filozof p o z n a t istoriji pre-

vazišao M u r a ili mu čak bio i s a m o ravan po snazi ana­
lize p r o b l e m a , otkrivanja i razobličavanja grešaka i dvo­
smislenosti, i razradi alternativnih m o g u ć n o s t i . O n je bio
svestan svojih ograničenja, i na polju a p s o l u t n o funda­
mentalnih p r o b l e m a kojima se posvetio, on je svaki pred­
met k o j i m se bavio obasjao novom svetlošću i preobrazio.
 Dž. E. M U R : TONA CIGALA | 119 |

Dž L. Ostina su jednom zapitali šta misli o Vitgenštajnu.

On je odgovorio „ M u r je moj č o v e k ! " . Ali uprkos ovim hva-
lospevima, M u r je imao i svoje kritičare. Rudolf M e c [Rudolf
Metz] se žalio:

Mada Mura možemo da nazovemo najvećim, najoštrijim

i najsposobnijim savremenim filozofom kad se radi o po­
stavljanju pitanja, moramo da dodamo i da je on krajnje
slab i nezadovoljavajući u davanju odgovora. Kad je po­
stavljanje pritanja preterano bujno, davanje odgovora
prirodno mora da bude šturo. Rešenja i rezultati se teško
mogu očekivati od Mura, a ako se povremeno i javljaju,
oni su nalik mrvicama koje padaju sa učiteljeve trpeze.
(Stebbing 1968:521)

U ogledu prvobitno objavljenom u New Statesman 1963.

i preštampanom u prvom tomu zbirke Gilbert Ryle: Collected
Papers 1 9 7 1 , R a j i , koji se veoma divio M u r u , s oklevanjem se
složio s M e c o v o m ocenom:

Poput Sokrata, Mur je spremno pretpostavljao da će se

njegovi analitički postupci završiti, ako se ikada uspešno
završe, nekim analizama ili definicijama složenih pojmo­
va. Ali, kao i Sokrat, proizveo je veoma malo takvih ana­
liza. Niti se ono što smo naučili od njega sastoji u skupu
takvih analiza. On nas je učio da pokušamo da proceni-
mo i učio nas je kako da procenimo snagu izraza oko ko­
jih se vrte filozofski problemi. Nije sasvim beznačajna
slučajnost to što on, zajedno sa mnogim od svojih kriti­
čara i pobornika, nije u potpunosti shvatio da, pre no što
te snage budu procenjene, od definicija neće biti koristi,
a da pošto su procenjene, nema više korisne svrhe koju, bi
ispunjavale, osim ono malo koristi koju pružaju mnemo-
nička sredstva. U svojoj „Autobiography" (str. 33), Mur
spremno i bez ljubomore objavljuje da Vitgenštajn vrši
drastičnu reorijentaciju filozofskih istraživanja i metoda.
On je uviđao, bez ikakve zavisti, da se plima interesova-
nja povlači iz onih tokova koje je on toliko uporno čistio.
On ne pominje, a verovatno da nikad nije sebi ni pome-
I 120 I EJVRUM STROL

nuo, koliko su Vitgenštajnovim jedrima bile potrebne

brodske kobilice i balast koji je Mur obezbedivao.
(1971:270)

Uprkos ovoj uzdržanosti, Raji nije štedeo na pohvalama

primeru koji je M u r pružao mladim filozofima k a o što je to
bio i sam Raji. U jednom lepom odeljku on kaže da ga M u r
podseća „skoro istovremeno na Dunsa Skota [Duns Scotus],
jednu tonu cigala i ujaka sa sela kod koga provodimo ras­
pust."
Slobodan i od taštine i od skromnosti, nije video nika­
kvog razloga, i učio je i nas da ne vidimo, zašto bi se pi­
tanja ličnog prestiža i osetljivosti uopšte uzimala u obzir.
On nikada nije oklevao da zada udarac, ali nije bio ni na­
silan; naše rđave argumente je cepao u paramparčad, ali
nam se nikada nije podsmevao. Ponekad bi hvalio i sam
koristio naša dobra zapažanja; ali nam nikada nije delio
komplimente. Nikada nije pokušavao da zabeleži poen.
Nikada nije varao. Nije imao nikakvo filozofsko jevan-
đelje koje bi propovedao niti filozofsku stranku za koju
bi se borio. Njegove omiljene filozofske teme nisu bile
brojne, a njegovi ključni problemi su nam često izgledali
izveštačeni. Bilo je malo teza koje bismo mogli da nave­
demo kao Murova učenja, a nismo osećali nikakvu po­
sebnu sklonost da prihvatimo one koje bismo mogli da
navedemo. Pa ipak smo kući odlazili s osećanjem punim
borbenosti, čvrsto spremni da sledeći put naše argumen­
te učinimo prodornijim. On bi nas podsećao, skoro isto­
vremeno na Dunsa Skota [Duns Scotus], jednu tonu ciga­
la i ujaka sa sela kod koga provodimo raspust."
(1971:271)

M o ž d a je najveće priznanje M u r u bilo posredno. Posled-

njih godinu i po dana svog života Vitgenštajn je radio na ne­
kim M u r o v i m ranijim slavnim člancima. Vitgenštajnove bele-
ške, posmrtno objavljene 1 9 6 9 . pod naslovom On Certainty,
sastoje se od 6 7 6 odeljaka, od kojih se većina izričito bavi stva­
rima poput M u r o v o g dokaza za postojanje spoljašnjeg sveta i
 Dž. E. M U R : T O N A CIGALA | 121 |

M u r o v o m izjavom da sa izvesnošću zna jedan broj propozici­

ja. Poslednjih sedam odeljaka napisana su samo dva dana pre
no što je Vitgenštajn umro. N e m a sumnje da je Vitgenštajn
smatrao da je M u r o v doprinos bio od izuzetnog značaja inače
ne bi proveo svoje poslednje dane (što je znao) razmišljajući o
njima. Ali nezavisno od onoga što su ljudi govorili ili mislili o
M u r u , ono što je on u filozofiji stvarno postigao bilo je veoma
impresivno.
U njegovim spisima se po prvi put javlja p o j a m filozof­
skog paradoksa, a distinkcija između tvrđenja i izražavanja
koju je u knjizi Ethics povukao 1 9 1 2 . možda je najraniji izvor
teorije govornih činova. Njegovo otkriće onoga što se naziva
„ M u r o v i m p a r a d o k s o m " , koji vidimo u rečenici „Smit je napu­
stio sobu ali ja u to ne verujem", izvor je teorije pretpostavki.
Ova rečenica nije formalno samoprotivrečna a ipak u sebi nosi
nesklad između onoga što tvrdimo kad izgovorimo rečenicu
„Smit je napustio s o b u " i onoga što tvrdimo kad kažemo „Ja u
to ne verujem". Paradoks nastaje iz oprečnih pretpostavki a ne
iz nekog oblika formalne nesaglasnosti između ove dve propo­
zicije. Prema Vitgenštajnu, ovo je bilo značajno otkriće. O n o je
pokazalo, k a o što je rekao u pismu M u r u , da „logika nije ta­
ko jednostavna kao što to logičari v e r u j u " . Pored ovih postig­
nuća, i M u r o v a odbrana zdravog razuma kao i isticanje znača­
ja analize bili su izuzetno uticajni.
K a k o da okarakterišemo M u r o v pristup filozofiji? K a o i
pozitivisti, on je odbacio svaki oblik idealizma, ili čistog raci­
onalizma, ili spekulativne metafizike, ali se ipak ne može svr­
stati u „empiriste". O n je odbacivao neke od njihovih ključnih
učenja: to da kontingentne propozicije nisu nikada izvesne kao
i da je nauka i samo nauka ključ za spoznaju stvarnosti. M o ­
žda ga je bolje opisati kao nekoga k o je preuzeo i dalje razvio
tradiciju filozofije zdravog razuma Tomasa R i d a [Thomas
R e i d ] , mada bi čak i ovu karakterizaciju morali da bliže odre­
dimo s obzirom na to da M u r zastupa teoriju čulnih datosti,
k o j a je sve samo ne zdravorazumska. N a primer, u svom po-
I 122 I EJVRUM STROL

slednjem članku, „Visual S e n s e - d a t a " , objavljenom godinu da­

na pre njegove smrti, M u r je branio jedan istančani oblik re-
prezentacionog realizma koji nalazimo kod Loka.
M u r o v je ličan život bio bez događaja, i proveo ga je
uglavnom u akademskim krugovima. Godine 1 9 1 1 . postao je
univerzitetski nastavnik moralnih nauka, a 1 9 2 5 . profesor fi­
lozofije na Kembridžu, na k o m položaju je ostao sve do odla­
ska u penziju 1 9 3 9 . Z a m e n i o je Dž. F. Stauta [G. F. Stout] na
mestu urednika časopisa Mind 1 9 2 1 . i bio urednik tog časopi­
sa više od dvadeset godina. Godine 1 9 5 1 . odlikovan je Orde­
nom za zasluge. M u r u je bilo četrdeset tri godine kad se ože­
nio. K a o što dirljivo piše u svojoj autobiografiji, „Krajem
1 9 1 6 . sam imao veliku sreću da se oženim gospođicom D . M .
Eli, mladom damom koju sam upoznao dok je pohađala m o j a
predavanja školske 1 9 1 5 / 1 6 . g o d i n e " . Mur, kao što nam kažu
N o r m a n M a l k o l m , Raji i Brod, bio je jednostavan čovek, pot­
puno lišen svake izveštačenosti i poze. Uživao je u jednostav­
nim zadovoljstvima jela, pića, šetnje, rada u vrtu i razgovora s
prijateljima. Savremenici su ga opisivali k a o „izuzetnu i dopa­
dljivu l i č n o s t " .
M u r je problemima pristupao jednom po jednom, kritič­
ki, i skoro se isključivo bavio pitanjima epistemologije i etike.
Uprkos o v o m ograničenom interesovanju, njegovi spisi i nje­
gov književni stil bez korišćenja tehničkog žargona vršili su
znatan uticaj podjednako na filozofe i nefilozofe, postavljajući
visoke standarde koji su počivali na oštrim distinkcijama, izra­
žavanju neposrednim svakodnevnim jezikom i iznošenju lucid­
nih argumenata. K a o što je u svojoj knjizi Bloomsbury's Pro­
phet ( 1 9 8 6 ) pokazao Tom Regan [Tom R e g a n ] , grupa iz Blum-
zberija - Virdžinija Vulf [Virginia W o o l f ] , Liton Strejči [Lytton
Strachey], Dž. M . Kejnz Q. M . Keynes] i drugi - videla je u
M u r o v i m Principia Ethica filozofiju k o j a je isticala oslobađa­
nje pojedinca i odbacivanje života koji se vodi prema pravili­
ma konvencionalnog morala. Osim na ove pisce, M u r je uticao
i na t a k o istaknute filozofe kao što su bili D ž o n T. Vizdom, O.
 Dž. E. M U R : TONA CIGALA 123

K. B o u s m a , Rasel, Vitgenštajn, M a l k o l m i mnoštvo drugih

mlađih mislilaca, od kojih mnogi i danas pišu. Rasel je, na pri­
mer, pod uticajem Murovih argumenata naposletku odbacio
duboku privrženost idealizmu. K a o što tvrdi u knjizi My Phi­
losophical Development, „ O n je [Mur] predvodio pobunu, a
ja sam sledio, s osećajem o s l o b o đ e n j a " .
N a j b o l j i opisi M u r o v o g života (za razliku od komentara
njegovih filozofskih gledišta) mogu se naći u njegovoj divnoj
autobiografiji u The Philosophy of G. E. Moore ( 1 9 6 8 ) , u Le­
onard Vulfovoj [Leonard Woolf] knjizi Sowing ( 1 9 5 0 ) i u Rej
M o n k o v o j studiji Ludwig Wittgenstein: The Duty of Genius
( 1 9 9 0 ) . U svojoj autobiografiji M u r opisuje đačke dane, svoju
porodičnu sredinu i intelektualno vrenje s kojim se kao student
sreo u Kembridžu. Njegova mišljenja o Raselu („Izvesno je da
je na mene uticao više od bilo kog drugog f i l o z o f a " ) , Frenku
Remziju, Henri Sidžviku [Henry Sidgwick], Džejmsu Vardu
[James W a r d ] , Dž. M . E. M e k t a g a r t u , Henri Džeksonu [Henry
J a c k s o n ] , Brodu, Stautu i Vitgenštajnu zanimljivo su štivo. O
Vitgenštajnu on kaže:

Kad sam ga upoznao, ubrzo sam osetio da je kao filozof

mnogo pametniji od mene, i ne samo pametniji, već i
mnogo dublji i s mnogo boljim uvidom u vrstu istraživa­
nja koja je stvarno važna i najvrednija da se njome bavi­
mo, kao i u najbolje metode bavljenja takvim istraživa­
njima... U kojoj meri je on uticao na ono što sam pisao,
to ne mogu da kažem, ali je stvarno učinio da budem ve­
oma nepoverljiv u pogledu mnogih stvari koje bih, da ni­
je bilo njega, bio sklon da pozitivno zastupam. Naveo me
je da mislim da ono što je potrebno za rešenje filozofskih
problema koji su me zbunjivali jeste metod kojim se on
sam uspešno služio, ali koji ja nikada nisam mogao da
shvatim dovoljno jasno da bih ga i sam koristio.
(1968:33)
M u r je prvi put sreo Vitgenštajna 1 9 1 2 . kada je ovaj po­
hađao njegova predavanja i tokom sledeće godine ga je veoma
I 124 I EJVRUM STROL

dobro upoznao. M u r u svojoj autobiografiji ne pominje da su

se on i Vitgenštajn razišli i da je taj razlaz trajao više od petna­
est godina. T o k o m tog perioda nisu imali nikakvih dodira. Či­
ni se da je krivica bila do Vitgenštajna. Ova epizoda je izneta
u M o n k o v o j knjizi Wittgenstein ( 1 9 9 0 : 1 0 3 ) . Vitgenštajn je
1 9 1 4 . godine pisao M u r u iz Norveške, pitajući ga da li bi ru­
kopis na kojem je tada radio m o g a o da posluži kao njegov di­
plomski rad. M u r se raspitao i Vitgenštajnov tutor iz Triniti
koledža mu je rekao da rad ne bi bio prihvatljiv u svom tada­
šnjem obliku. Pošto je to saznao, Vitgenštajn je uputio M u r u
sledeće pismo:

Dragi M u r ,
Vaše pismo me je ozlojedilo. Kada sam pisao Logik
nisam obraćao pažnju na propise, stoga mislim da
bi bilo pravedno da mi date diplomu ne o b r a ć a j u ć i
ni vi pažnju na njih! Što se tiče Predgovora i fusno­
ta: mislim da će moji ispitivači lako videti koliko
sam prepisao od Bozankea [Bernard Bosanquet] -
a k o nisam vredan da zbog mene učinite izuzetak čak
ni u nekakvim G L U P A V I M pojedinostima tada m o ­
žete da me o d m a h pošaljete D O Đ A V O L A , a a k o je­
sam vredan a vi ne učinite izuzetak tada - B o g a mi
- vi možete da idete do đavola. Cela stvar je isuviše
glupa i gnusna da bih i dalje o tome pisao zato -

M u r a je ova poslanica veoma uvredila i prekinuo je sva­

ki odnos sa Vitgenštajnom sve dok se Vitgenštajn nije vratio u
Kembridž k a o doktorand 1 9 2 9 . Uprkos svojoj ozlojeđenosti
na Vitgenštajna, M u r je prihvatio da bude član komisije za di­
sertaciju, a on i Rasel su određeni za ispitivače. K a o svoju te­
zu Vitgenštajn je podneo Tractatus Logico-Philosopbicus, ob­
javljen sedam godina ranije. U svom referatu M u r je napisao:
„ M o j e je lično mišljenje da je teza g. Vitgenštajna delo genija;
ali, bilo k a k o bilo, ona sigurno sasvim zadovoljava standarde
koji se zahtevaju za stepen doktora filozofije u Kembridžu." U
autobiografiji M u r piše da je, kad je odlazio u penziju sa me-
 Dž. E. M U R : TONA CIGALA 125

sta profesora, bio „ z a d o v o l j a n " time što je Vitgenštajn njegov

naslednik.
K a o kolege u Kembridžu, Rasel i M u r ne samo da su ima­
li karijere koje su se preklapale već je i svaki vršio veliki uticaj
na misao onog drugog. M u r je opširno pisao o teoriji deskrip­
cija i o Raselovim epistemološkim gledištima (npr. u „Four
Forms of Scepticism"). Rasel j e , sa svoje strane, komentarisao
M u r o v rad i njegov uticaj na svoj vlastiti. J o š 1 8 9 8 . on kaže:
„Počeo sam da ne verujem u [F. H.] Bredlijeve argumente pro­
tiv relacija, i da sumnjam u logičku osnovu monizma. Nije mi
se sviđala subjektivnost 'transcendentalne estetike'. Ali ovi m o ­
tivi bi delovali sporije no što jesu da nije bilo uticaja Dž. E.
Mura".
U svojoj divnoj skici M u r a iznetoj u knjizi Sowing, Leo­
nard Vulf opisuje onu vrstu rasprava koje su između sebe vo­
dili Rasel i M u r kao i to zašto je M u r često veoma uticao na
Rasela. Radi se o 1 9 0 2 . godini, M u r u je dvadeset devet a R a -
selu trideset godina:

Rasel je imao običaj da p o n e k a d navraća kod M u r a da bi

s njim raspravljao o n e k o m teškom problemu koji ga je
mučio. Suprotnost između ova dva čoveka i dva duha bi­
la je zapanjujuća i fascinantna. Rasel je i m a o brži um od
ma koga meni poznatog č o v e k a ; poput najvećih šahista
on u magnovenju vidi šest poteza dalje no običan igrač a
potez dalje od bilo k o g drugog velemajstora. M a k a k o
ozbiljan bio, njegov razgovor blista od duhovitosti a ne­
ka vrsta obešenjačkog humora svetluca u njegovim misli­
m a . K a o i u slučaju većine drugih ljudi koji imaju ovu vr­
stu duhovne briljantnosti, u n e k o m argumentu bi sporiji
i ograničeniji protivnik m o g a o nemilosrdno da pokaže
k a k o Rasel nije uvek potpuno savestan kad koristi svoju
n a d m o ć n u veštinu baratanja oružjem. M u r je bio upravo
Raselova suprotnost, i slušati raspravu između njih dvo­
jice bilo je nalik posmatranju trke zeca i k o r n j a č e . Veo­
ma često bi pobedila kornjača - i zato je, n a r a v n o , Rasel
mislio da je M u r toliko d u b o k o uticao na njega i zato je
I 126 I EJVRUM STROL

često navraćao kod Mura da bi raspravljao o teškim pro­

blemima.
(str. 134)

Zanimljiva je Vulfova ocena ova dva moćna uma. Rasel

radi lako i briljantno. Ali Mur, prema Vulfovom mišljenju, ima
potpuno drugi red veličine:

Mislim... da je Džordž Mur bio veliki čovek, jedini veli­

ki čovek koga sam sreo ili upoznao u običnom, stvarnom
svetu. U njemu je bilo nečega što se može, mislim, isprav­
no nazvati veličinom, neka kombinacija duha i karakte­
ra i ponašanja, misli i osećanja koji su ga činili kvalitativ­
no različitim od bilo koje druge osobe koju sam ikada
poznavao. To prepoznajem samo kod jednog ili dvojice
od mnogih slavnih ljudi koje nas Eklezijastikus i drugi
9

pozivaju da veličamo iz ovog ili onog razloga.

(str. 150)

M u r o v a r a n a filozofija

Sto se tiče filozofije, 1 9 0 3 . je bila jedna od prelomnih godina

dvadesetog veka. Te godine su objavljeni Murovi Principia Ethica
i „The Refutation of Idealism", kao i Raselovi The Principles
of Mathematics. Ta tri dela, koja su se bavila različitim obla­
stima, izvršila su revoluciju u filozofiji dvadestog veka. Rase-
lova je knjiga bila njegova prva velika studija o temeljima ma­
tematike i započela je proces istraživanja k o j a su dovela do
Principia Mathematica i do razvoja simboličke logike. Pošto
smo već raspravljali o Raselovim postignućima u ovoj oblasti-,
posvetićemo pažnju M u r u . Usredsredićemo se na njegove epi­
stemološke spise. Ovi su bili usmereni na dva problema: od-

Ecclesiasticus - Knjiga mudrosti Isusa Siraha, jedno od deutoreoka-

9

nonskih dela Svetog pisma - prim. prev.

 Dž. E. M U R : T O N A CIGALA | 127 |

branu izvesnosti preko pozivanja na zdrav razum i odbranu

jednog oblika realizma u teoriji percepcije koji je počivao na
teoriji čulnih datosti. Ali da bismo pripremili pozornicu, poći
ćemo od Murovih velikih ostvarenja iz 1 9 0 3 , počinjući sa
Principia Ethica.

Etika
U sinoptičkom opisu istorije moralne filozofije u dvade­
setom veku, „Toward Fin de Siede Ethics" koji se pojavio u
Philosophical Rewiev 1 9 9 2 , koautori Stiven Derval [Stephen
Darwall], Alan Gibard [Allan Gibbard] i Piter Reilton [Peter R a -
ilton] kažu: „Časopis Philosophical Rewiev je star čitav vek, a
toliko je - skoro - star i izvestan spor u moralnoj filozofiji, spor
koji je započeo sa Dž. E. M u r o v o m Principia Ethica. O b a sto-
godišnjaka su i dalje puna života" (str. 1 1 5 ) .
Ovi autori s pravom vide M u r a k a o nekoga k o je imao
središnji značaj u etici dvadesetog veka. M u r je branio gledište,
koje se danas naziva „moralnim r e a l i z m o m " , čiji je najslavniji
klasični predstavnik bio Platon. To je učenje da moralni sudo­
vi mogu da budu istiniti ili lažni. Prema ovom gledištu, svet sa­
drži činjenice različitih vrsta, od kojih su neke „ m o r a l n e " , i
kad moralni iskazi njima odgovaraju, oni su istiniti. Ali brane­
ći ovu tezu, M u r je razvio razoran argument protiv svakog ob­
lika redukcionizma u etici. Ovaj argument je nazvao „natura-
lističkom g r e š k o m " . Greška se sastoji u pokušaju da se pruži
definicija jednog moralnog p o j m a , pojma dobra, pomoću ne­
moralnih termina - to jest, u definisanju dobra pomoću poj­
mova sreće, ili želje, ili zadovoljstva, i tome slično. Prema M u ­
ru, svaka će istinita „naturalistička" propozicija o prirodi do­
bra, kao što je „zadovoljstvo je d o b r o " , biti sintetička. Stoga
se uvek može zamisliti slučaj kada nešto jeste zadovoljstvo ali
nije d o b r o ; prema tome, ova dva p o j m a ne znače istu stvar.
Ova analiza važi za svako naturalističko svojstvo, k a o što su
I 128 j EJVRUM STROL

preferencija, korisnost i slično. T a k o argument pokazuje da je

dobro jednostavno svojstvo i stoga nedefinljivo. To znači da
nije moguč nikakav redukcionistički (ili naučan) opis dobra.
Ovde, dakle, imamo primer toga k a k o filozofija može da do­
vede do činjeničkih otkrića o svetu koja su nenaučna po svojoj
prirodi. U tome je jedna od najvažnijih razlika između M u r a i
pozitivista.
Ovo gledište je pokrenulo ogromnu literaturu, i u prilog
i protiv M u r a . Logički pozitivisti su izneli jednu od najznačaj­
nijih kritika, najsnažnije izloženu u šestom poglavlju Ejerove
knjige Language, Truth, and Logic. Ejer smatra da moralni su­
dovi nisu ni istiniti ni lažni zato što nemaju kognitivno znače­
nje. To su iskazi koji izražavaju emocije i osećanja, a govorni­
ci ih koriste da bi slične emocije izazvali kod slušalaca. O v o
gledište, koje je Ejer nazvao „emotivističkom teorijom e t i k e " ,
bilo je široko prihvaćeno, posebno u istančanom obliku koji
mu je dao Carls L. Stivenson [Charles L. Stevenson] u delu
Ethics and Language ( 1 9 4 5 ) . U raznim oblicima i danas je živo,
zapravo, Alan Gibard, jedan od autora ranije pomenutog član­
ka u Philosophical Rewiev, istaknuti je zastupnik jednog u ši­
r o k o m smislu emotivističkog, nekognitivističkog gledišta. M u r
je kasnije priznao da ove kritike imaju svoju snagu i tvrdio da
su njegovi prvobitni argumenti bili puni pogrešaka. Ali svoja
gledišta nikada nije u potpunosti odbacio. R e k a o je, duhovito,
u The Philosophy of G. E. Moore (Schilpp 1 9 6 8 : 5 4 5 ) , da je
sklon da prihvati emotivističku teoriju etike, k a o i da je sklon
da je odbaci, i da ne zna čemu je više sklon.

Murov napad na idealizam

Članak iz 1 9 0 3 , „The Refutation o f I d e a l i s m " , imao je
podjednako snažan uticaj. Pre no što se članak pojavio, preo-
vlađujući vid filozofije, i na kontinentu i u anglosaksonskom
 D ž . E. M U R : T O N A CIGALA 129

svetu, bio je idealizam. O n je imao mnoge oblike, neke

postkantovske, neke posthegelovske, a neke postbarklijevske,
ali svima je bila zajednička zamisao da je stvarnost u krajnjoj
liniji duhovne prirode. M e k t a g a r t , Bredli, T. H . Grin i Bozan-
ket bili su istaknuti predstavnici idealističke tradicije u Engle­
skoj krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. M u r o -
vo pobijanje idealizma bilo je usmereno na takozvani subjek­
tivni idealizam biskupa Barklija, učenje sažeto izraženo formu­
lom esse jeste percipi. (Barklijeva formulacija je izuzetna, on
uvek koristi dve latinske reči štampane kurzivom povezane
rečju „jeste" štampane obično. Veoma je neobično što ne ko­
risti latinsku reč „est".) To gledište je značilo da je sve što je
opaženo zavisno od svesti. T a k o postojanje stolova, ljudi, pla­
neta i tako dalje zavisi od toga što njih opaža neka svest. M u r
je mislio da je ova propozicija „čudovišna" i izneo je čitav niz
argumenata protiv nje. Glavni argument počiva na distinkciji
između čina opažanja i opaženog objekta. Čin, tvrdi Mur, ja­
sno zavisi od svesti, ali opaženi entitet (recimo, plava mrlja) ne
zavisi. N e m a nikakvog dobrog razloga da verujemo da posto­
janje plave mrlje ima isti status kao i postojanje čina opažanja.
Z a p r a v o , smatra on, ima dobrih razloga da verujemo upravo
suprotno. K a o rezultat Murove kritike, barklijevski idealizam
je manje-više iščezao sa filozofske scene na Zapadu. Njega su
zamenili razni oblici realizma, učenja da postoje entiteti neza­
visni od svesti. M u r ih je nazivao „materijalnim" ili „fizičkim"
objektima. U svojim epistemološkim spisima dosledno je bra­
nio jedan oblik ovog učenja.

M u r o v a kasnija filozofija

Pošto je objavio Ethics 1 9 1 2 . M u r skoro da više i nije pisao o

filozofiji morala. Objavio je kratak članak 1 9 3 2 . „Is Goodness
a Q u a l i t y ? " i dugu raspravu o etičkoj teoriji (oko devedeset
I 130 I EjVRUM STROL

strana) u svom „A Reply to M y Critics" u The Philosophy of

G. E. Moore (Schilpp 1 9 6 8 ) . O s i m ovih dela, ostatak svoje ka­
rijere posvetio je metafizici i epistemologiji. Stoga će ovo po­
glavlje biti posevećeno tim problemima. K a o što sam ranije re­
k a o , Murovi kasniji spisi se mogu podeliti na dve grupe teksto­
va, koje su blisko povezane ali koje treba razdvajati radi lak­
šeg izlaganja. U prvu kategoriju spadaju spisi posvećeni odbra­
ni izvesnosti. Tu su Murovi protivnici bili skeptici, bilo umere-
ni bilo radikalni, zato što su i jedni i drugi smatrali, mada iz
različitih razloga, da su znanje i izvesnost nemogući. U drugu
kategoriju spadaju spisi posvećeni odbrani realizma. Ovde su
njegovi protivnici bili idealisti. Idealizam, bilo subjektivističke,
bilo apsolutističke varijante, tvrdi da je osnovna „ g r a d a " real­
nosti mentalne prirode. O n stoga poriče da ima ikakvih fizič­
kih ili materijalnih objekata ako se za takve objekte pretposta­
vlja da su sastavljeni od ne-duhovne grade. Prema ovom gledi­
štu, objekti, za koje se čini da su materijalni, kao što su kame­
nje i stolice, shvataju se kao sačinjeni od čulnih datosti. Prema
tome, idealizam tvrdi da nijedan od objekata s kojima ljudi je­
su ili mogu biti upoznati nije nezavisan od svesti.
Realizam, nasuprot tome, smatra da postoje objekti ne­
zavisni od svesti. Realizam je stoga metafizičko gledište. O n
tvrdi da svet sadrži sastavne delove čije postojanje ni logički ni
uzročno ne zavisi od bilo kog oblika saznanja ili opažanja. M e ­
tafizički realizam, međutim, ima i epistemološku komponentu,
koja se deli na dve glavne kategorije: neposredni (ili naivni) re­
alizam i reprezentacioni (ili kauzalni) realizam. Metafizički re­
alizam i logički i istorijski prethodi epistemološkom realizmu.
Metafizičar pokušava da opiše temeljne sastavne delove sveta,
a epistemolog se zanima za to da li i k a k o ljudi mogu da po­
stignu saznanje o tim sastavnim delovima.
D a ovo izrazimo na donekle različit način, možemo da
kažemo da epistemologija kao filozofski poduhvat razmatra
pitanja o mogućnosti, prirodi i domašaju znanja koje ljudi
imaju o objektima nezavisnim od svesti. Tradicionalno se po-
 D ž . E. M U R : T O N A CIGALA | 131 |

j a m „nezavisnosti od svesti" u ovom kontekstu uzima k a o si­

nonim za „ s p o l j a š n j e " , i to su ključni termini teorije saznanja.
Glavne razlike između dva oblika epistemološkog realizma ne
počivaju na neslaganjima o postojanju naših „unutarnjih" sta­
nja - naših oseta, ideja i verovanja, pošto se čini očiglednim da
ona postoje i da mi imamo neposredno znanje o njima - već na
neslaganjima o postojanju „spoljašnjih o b j e k a t a " . Ovi imaju
različit status. Nije očigledno da smo neposredno svesni njiho­
vog postojanja na onaj način na koji smo neposredno svesni na­
ših mentalnih stanja, oseta i ideja. T a k o među realistima posto­
ji ogromna razlika u pogledu toga da li je znanje koje imamo o
„spoljašnjim objektima" neposredno ili stečeno zaključivanjem.
U M u r o v o doba (za razliku od današnjih teorija kognitiv­
nih nauka) takvi posrednici su se nazivali „sensa" ili „čulne da­
t o s t i " . Sta su tačno čulne datosti i k a k o funkcionišu, bio je glav­
ni predmet teorije percepcije u prve tri decenije dvadesetog ve­
ka. Branioci neposrednog realizma slagali su se da postoje neu­
običajena vizuelna iskustva, poput iluzija, halucinacija i privi­
đenja, i da u takvim slučajevima ono što vidimo ne mogu biti
stvarno postojeći entiteti. Ali realisti smatraju da „u normalnim
slučajevima" opažanja nisu prisutne nikakve slike, čulne dato­
sti ni bilo kakva vrsta vizuelnih posrednika. M i prosto nepo­
sredno vidimo fizičke objekte. Reprezentacioni realisti dokazu­
ju da su takvi posrednici uvek prisutni. Iznet je čitav niz argu­
menata, od kojih su neki zasnovani na nauci optike, da bi se po­
držalo ovo gledište. Neki od argumenata se pozivaju na uzroč­
ne nizove događaja koji počinju kad se svetlost odbija od nekog
objekta i najzad stiže do čovekovog čula vida. Tipičan argu­
ment ove vrste tvrdi da ne možemo sada neposredno da vidimo
neku zvezdu jer su svetlosti potrebne godine da stigne do Z e ­
mlje a za to vreme je zvezda mogla i da prestane da postoji.
O v o stanovište podržavaju i drugi argumenti, kao što su argu­
ment na osnovu sintetičke nekompatibilnosti i argument na
osnovu iluzije. Ti argumenti pokušavaju da dokažu da nikada
ne vidimo neposredno površinu nijednog fizičkog objekta.
I 132 I EJVRUM STROL

Evo kratke formulacije argumenta na osnovu sintetičke

nekompatibilnosti. Pretpostavimo da posmatramo novčić.
Z n a m o da je načinjen od b a k r a i da, prema tome, ima izvesna
stvarna svojstva, na primer, izvesnu veličinu, težinu i oblik. Ta-
kode znamo da se, osim ukoliko se ne događa nešto veoma
neobično, veličina, težina i oblik novčića ne menjaju dok ga
gledamo. Posebno, njegov oblik normalno ostaje približno
kružan dok ga posmatramo. Novčić ima dve površine, gornju
i donju, razdvojene ivicom. D o k novčić gledamo odozgo, nje­
gova gornja površina izgleda kružna. Ali dok se udaljavamo
od njega, ono što u izvesnom trenutku postoji u našem vizuel-
nom polju nije kružno već eliptično. M u r kaže da u tom tre­
nutku mi neposredno vidimo neko eliptično X , i on to naziva
„čulnom d a t o š ć u " . Ali pošto je površina novčića kružna a ono
što neposredno vidimo eliptično, sledi da o n o što neposredno
vidimo ne može biti površina novčića. T o sledi iz premise da
isti objekat ne može biti istovremeno i kružan i eliptičan. Ar­
gument dobij a ime od nekompatibilnosti prvobitne kružne sli­
ke i eliptične slike. Ovaj argument nam skreće pažnju na jed­
nu od najzagonetnijih odlika opažanja: na čudnu stvar da se či­
ni kao da eliptična čulna datost tačno odgovara kružnoj povr­
šini novčića. N e m a nikakvog preklapanja i novčić se ne pro-
jektuje iza eliptične čulne datosti. Gde je, dakle, čulna datost,
ako nije tačno tamo gde je površina novčića? To je srž teško­
će. Uopštenije rečeno, argument pokušava da pokaže kako je
opažanje bilo kog fizičkog objekta uvek posredno.
U istoriji savremene epistemologije M u r je veoma neobi­
čan bar u dva pogleda. Prvo, on smatra da postoji distinkcija
između „spoljašnjeg o b j e k t a " i „fizičkog o b j e k t a " . Kad kaže
da je nešto spoljašnje, on ima na umu da o n o postoji izvan sva­
ke ljudske svesti. Fizički objekti, poput stolica i stena, spolja-
šnji su u o v o m smislu. Ali bolovi životinja postoje izvan ljud­
skih svesti i stoga su „spoljašnji" a ipak poput svih bolova ni­
su fizički objekti. Prema tome se ova dva p o j m a moraju razli­
kovati. Veći deo filozofske tradicije ih je poistovećivao, kao što
 Dž. E. M U R : T O N A CIGALA | 133 |

sam malopre spomenuo, tako da M u r o v pristup odstupa od te

tradicije. Drugo, on ne smatra da su čulne datosti uvek mental­
ni entiteti. M a d a je dosledno dokazivao da postoje čulne dato­
sti, on se razlikovao od svojih savremenika, H . H. Prajsa, R a -
sela, Broda i Ejera, time što je odbijao da ih definiše kao men­
talna stanja. Razlog je bilo to što je M u r u početku pokušavao
da brani teoriju neposrednog opažanja. To je činio razmatraju­
ći mogućnost da kad gledamo neki neproziran fizički objekat,
recimo jabuku, neposredno vidimo nešto (čulnu datost) ali da
je to upravo deo površine objekta okrenut prema nama. Deo
površine je dakle i fizički entitet i istovremeno čulna datost.
T a k o , mada ne vidimo ceo objekat, ipak vidimo (bar de-
limično) sam objekat. K a o metafizički realista, M u r je verovao
u nezavisno postojanje fizičkih o b j e k a t a , a kao potencijalni na­
ivni realista želeo je da ustanovi da neposredno vidimo fizičke
objekte. Ali je takode zastupao i treće gledište, naime, da u sva­
k o m činu opažanja neposredno vidimo čulnu datost. Ova dva
poslednja gledišta čine se na prvi pogled nekompatibilnim po­
što niko nikada nije smatrao da su čulne datosti i fizički objek­
ti identični. Ali M u r je pokušavao da ih poistoveti uz pomoć
dovitljive sugestije da je čulna datost deo površine opaženog
objekta. T a k o postoji smisao u kojem se plauzibilno može reći
da neposredno vidimo čulnu datost i neki deo fizičkog objek­
ta. U članku „A Defense of C o m m o n S e n s e " , objavljenom
1 9 2 5 , M u r je bio prisiljen da prizna da ova poslednja dva gle­
dišta ne mogu da stoje jedno pored drugog. Ni u tom ogledu
ni u svom poslednjem članku, „Visual S e n s e - D a t a " , objavlje­
n o m 1 9 5 7 , nije bio u stanju da pruži odgovor na argument na
osnovu sintetičke nekompatibilnosti, te je zaključio da mora
biti tačan neki oblik reprezentacionog realizma.
K a d se jednom obavežemo na postojanje čulnih datosti,
javlja se čitav niz epistemoloških problema, od kojih je najslav­
niji problem našeg znanja o spoljašnjem svetu. Svaki epistemo-
log od Dekarta preko M u r a do današnjih filozofa hvatao se u
koštac s ovim pitanjem. U Skeptical Essays ( 1 9 8 1 ) Benson
I 134 I EJVRUM STROL

Mejts iznosi jasnu formulaciju ovog problema: „U krajnjoj li­

niji jedina osnova koju mogu da imam za tvrdnju da znam da
postoji nešto drugo osim mojih sopstvenih opažaja jeste sama
priroda tih opažaja. Ali oni bi mogli da budu upravo isti ona­
kvi kakvi jesu čak i da ne postoji ništa drugo. Ergo, n e m a m ni-
kave osnove za pomenute tvrdnje da z n a m " (str. 1 0 4 ) .
Iz Mejtsovog je opisa lako videti da dva zloduha-blizan-
ca, koje je M u r neumorno pokušavao da odagna - idealizam i
skepticizam - predstavljaju opravdane reakcije na problem na­
šeg znanja o spoljašnjem svetu. A k o se smatra da su naši sop-
stveni opažaji jedina evidencija koju i m a m o o postojanju bilo
čega, tada je odatle mali korak do idealizma. M i smo svesni
naših vlastitih ideja; pretpostavljeni fizički objekti poput stolo­
va i stolica nisu ništa drugo do svežnjevi čulnih utisaka. Prema
tome, nikada nemamo opravdanja za verovanje da postoje bi­
lo kakvi noumenalni entiteti. To je zaključak do koga je došao
biskup Barkli. Ili, može se reći da, pošto nikada ne izlazimo
van kruga naših sopstvenih opažaja, i m a m o opravdanja da
sumnjamo da postoji bilo šta „spoljašnje" u odnosu na naše
opažaje. T a k o dolazimo do Hjumovog radikalnog oblika skep­
ticizma, koji je u četvrtom delu Hjumovog Treatise izložen pod
naslovom „ O skepticizmu u pogledu č u l a " . M u r nije mogao
da prihvati nikakav idealizam ni skepticizam. Z a d a t a k koji je
sebi postavljao t o k o m cele svoje karijere bio je odbrana reali­
zma koja bi u isti mah izbegla ovu dvostruku opasnost. Dva od
njegova četiri slavna kasna ogleda, „ C e r t a i n t y " i „Four Forms
of Skepticism", po prvi put objavljena 1 9 4 2 . i 1 9 4 4 , u potpu­
nosti su posvećeni napadima na skepticizam. Treći ogled,
„Proof o f an External W o r l d " , objavljen 1 9 3 9 , suočava se s
idealizmom i iznosi dokaz da postoje materijalni objekti. To je
jedan od članaka o kojima se u filozofiji dvadesetog veka naj­
više raspravljalo. Vitgenštajn mu je posvetio više od polovine
svog dela On Certainty. Četvrti ogled, „A Defense of Common
Sense", objavljen 1 9 2 5 , raspravlja i o skepticizmu i o idealiz­
mu. O n se bavi p o j m o m analize i teorijom čulnih datosti. To je
 Dž. E. M U R : TONA CIGALA | 135 j

veoma složena studija, k o j a ove četiri teme povezuje na jedan

složen način. Pošto se skoro svi slažu da je to M u r o v najbolji
članak, posvetiću mu ostatak ovog poglavlja.

„Odbrana zdravog r a z u m a "

Imajući u vidu složenost ovog članka, verovatno bi bilo dobro

da prvo iznesemo njegov sažeti rezime, t a k o da čitalac može
lakše da razume podrobnu raspravu o njegovom prvom delu
koja sledi. Brojevi strana odnose se na M u r o v e Philosophical
Papers ( 1 9 5 9 ) . Članak je podeljen na pet delova. U prvom de­
lu, M u r napada skepticizam i idealizam. U pogledu prvog on
dokazuje da i on i mnogi drugi ljudi znaju ne samo da su b r o j ­
ne propozicije istinite već i da je izvesno da su istinite. M u r
navodi primere takvih propozcija k o j e opisuje k a o „očigled­
ne t r u i z m e " . N j e g o v a je poenta da svako može da vidi da su
one istinite i da mnoge osobe znaju da su istinite. Pošto skep­
tik poriče da ljudi mogu postići znanje i izvesnost, skeptici­
zam se dakle mora odbaciti. Usput pada i idealizam pošto
mnogi od ovih truizama impliciraju postojanje materijalnih
(fizičkih) o b j e k a t a k a o i stvarnost prostora i vremena. Kad
M u r iznosi ove truizme, cilj mu je da opiše o n o što naziva
„zdravorazumskim pogledom na svet". Osnovni cilj ogleda je
odbrana zdravorazumskog gledišta od učenja, kakva su ideali­
zam i skepticizam, koja su mu oprečna. M u r zastupa stanovište
da je zdravorazumsko gledište u potpunosti istinito i da svako
učenje nesaglasno s njim može da se u potpunosti odbaci.

U drugom delu članka, M u r tvrdi da nema nikakvog do­

brog razloga da se pretpostavi k a k o je svaka fizička činjenica
bilo logički bilo uzročno zavisna od neke mentalne činjenice.
O n iznosi različite definicije „fizičkog", „ m e n t a l n o g " , „činje­
n i c e " , „logički zavisnog" i „uzročno zavisnog" (str. 4 5 - 5 1 ) .
Ovaj deo je u potpunosti posvećen pobijanju idealizma i u t o m
I 136 I EJVRUM STROL

pravcu proširuje argumente iz prvog dela. U trećem delu, M u r

dokazuje k a k o nema nikakvih dobrih razloga da se pretposta­
vi da je Bog stvorio sve materijalne stvari. M u r isto t a k o sma­
tra i da nema dobrog razloga da se pretpostavi da postoji Bog
ili da ćemo nastaviti da p o s t o j i m o i da budemo svesni i posle
smrti naših tela. Ovde M u r o v glavni cilj nije da dovede u pita­
nje istinitost pa čak ni smislenost religioznih načela već jedno­
stavno da dokaže da nijedna religijska propozicija nije deo
zdravorazumskog pogleda na svet, to će reći, da nije očigledan
truizam. Četvrti deo je zamršen i teško ga je sažeti. M u r povla­
či razliku između propozicija koje zna sa izvesnošću (kakve su
propozicije iz prvog dela) i onoga što naziva njihovom „isprav­
nom a n a l i z o m " . O n ne objašnjava šta podrazumeva pod „ana­
l i z o m " . K a k o te propozicije treba analizirati zavisi od toga ka­
ko treba analizirati propozicije jednostavnijeg tipa (str. 5 3 ) .
T a k o analiza iskaza „Materijalni objekti p o s t o j e " zavisi od
analize iskaza „Vidim r u k u " a ova od analize još jednostavni­
je propozicije, „ O v o je r u k a " , i najzad od analize iskaza „Ja
opažam o v o " . Analiza ovih jednostavnijih propozicija, tvrdi
Mur, veoma je teška, ali izvesne su dve stvari: ove propozicije
se uvek odnose na čulnu datost, a o n o što znam ili prosuđujem
da je istina nije to da sama čulna datost jeste ruka, pas, sunce
i tome slično. O n tako povlači distinkciju između celog fizič­
kog o b j e k t a , k a o što je ruka, i čulne datosti. Osnova ove di­
stinkcije jeste to da nikada neposredno ne opažamo celu ruku
(tj. mi ne vidimo istovremeno njenu prednju i njenu zadnju
stranu k a o ni njenu unutrašnjost te stoga ne vidimo neposred­
no celu ruku). Stoga kad kažemo da vidimo ruku, u to je uklju­
čeno i zaključivanje. Ali u svakom veridičkom činu opažanja
postoji neki objekat u našem vizuelnom polju, i njega vidimo
neposredno. T o je ono što Mur podrazumeva pod čulnom da-
tošću. O n na str. 5 4 daje složeno objašnjenje toga kako da
identifikujemo čulnu datost kad gledamo vlastitu ruku. Uz tu
definiciju, on tvrdi da je izvesno da on ne opaža neposredno
svoju (celu) ruku (str. 5 5 ) već da neposredno opaža nešto što
 Dž. E. M U R : T O N A CIGALA | 137

je s n j o m povezano, a to je, naravno, čulna datost. O n tvrdi da

nijedan filozof nije pružio ispravan opis odnosa između nepo­
sredno opaženog entiteta (tj. čulne datosti) i odgovarajućeg fi­
zičkog objekta. Ovakav opis bi predstavljao analizu propozici­
je „ovo je r u k a " .
M u r veruje da postoje samo tri moguća shvatanja ovog
odnosa. To su neposredni realizam, učenje da je čulna datost
identična s delom površine fizičkog objekta; reprezentacioni
realizam, teza da se čulna datost razlikuje od bilo kog dela po­
vršine fizičkog objekta ali da ga reprezentuje; i fenomenalizam,
učenje da je fizički objekat prosto skup aktualnih i mogućnih
čulnih datosti. M u r nalazi da se mogu izneti temeljne primed-
be svim trima gledištima ali da on nije u stanju da se opredeli
ni za jedno od njih.
Peti deo M u r zaključuje iskazom da ne gaji nikakve sum­
nje u pogledu istinitosti propozicija k a o što su „ovo je r u k a "
ili „ovo je stolica" ali da ima „najozbiljnije s u m n j e " u pogle­
du njihove ispravne analize. M n o g i filozofi, nagoveštava Mur,
pretpostavljali su da ima malo ili da nema nikakvih sumnji u
pogledu ispravne analize tih propozicija, kao i da su mnogi
smatrali da te propozicije nisu istinite. Ova su stanovišta, ka­
že, upravo suprotna njegovom.
Z a t o što se uopšte uzev prvi deo članka smatra najzna­
čajnijim odeljkom ogleda, usredsrediću se na njega. Ali posle
toga ću reći nekoliko reči o pojmu analize koji igra toliko ve­
liku ulogu u četvrtom delu i uopšte u analitičkoj filozofiji dva­
desetog veka.

Prvi deo
M u r o v članak „Defense of C o m m o n Sense" eksplodirao
je na filozofskoj sceni a najveći deo njegove udarne moći dola­
zi iz prvog dela. Ogled počinje prilično bezazleno. M u r kaže:
I 138 I EJVRUM STROL

„U onome što sledi, p o k u š a o sam prosto da izložim, jednu po

jednu, neke od važnih t a č a k a u kojima se moje filozofsko sta­
novište razlikuje od stanovišta k o j a su zauzumali neki drugi fi­
lozofi" (str. 3 2 ) .
Posle ovog skromnog p o č e t k a , M u r kaže da će prvo izne-
ti dugačak spisak propozicija, koje je označio sa ( 1 ) , za svaku
od kojih on sa izvesnošću zna da je istinita, a zatim dodaje da
će p o t o m tvrditi jednu jedinu propoziciju, označenu sa ( 2 ) , za
koju takode sa izvesnošću zna da je istinita. O n sve propozici­
je pod (1) i propoziciju (2) karakteriše kao „očigledne trui­
zme".
M u r veliki spisak propozicija iz (1) deli u dve kategorije.
Nazovimo ih A i B. Razlika između ove dve grupe propozicija
je u tome što se većina propozicija iz A odnosi na „njegovo te-
l o " , dok se većina propozicija iz B odnosi na „njegov duh (sop-
s t v o ) " . Evo primera propozicija iz A:

Sada postoji živo ljudsko telo, koje je moje telo. O v o te-

lo je r o đ e n o u izvesnom trenutku u prošlosti, i otada je
neprekidno p o s t o j a l o , mada ne bez pretrpljenih p r a m e ­
na; na primer, kad se rodilo i n e k o vreme posle toga, bi­
lo je m n o g o manje no što je sada. O d k a d je r o đ e n o , bilo
je u dodiru s površinom zemlje ili ne isuviše udaljeno od
nje... a, u s v a k o m trenutku od njegovog r o đ e n j a , posto­
jala su i b r o j n a druga živa ljudska bića. ...Ali i zemlja je
p o s t o j a l a mnoge godine pre no što se m o j e telo rodilo, i
mnogih od tih godina, veliki broj ljudskih tela j e , u sva­
k o m trenutku, živelo na njoj; a mnoga od tih tela su umr­
la i prestala da postoje pre no što sam ja r o d e n .
(str. 3 3 )

Evo nekih primera propozicija iz B :

J a s a m ljudsko biće, i imao sam, u različitim trenucima

od k a k o je m o j e telo rođeno, mnoga različita iskustva,
svake od m n o g i h različitih vrsta iskustava, npr. često sam
o p a ž a o i svoje vlastito telo i druge stvari k o j e obrazuju
deo njegove o k o l i n e , uključujući i druga ljudska tela.
 D ž . E. M U R : TONA CIGALA | 139

...Imao sam očekivanja u pogledu budućnosti, i mnoga

druga verovanja, i istinita i lažna; mislio sam o imaginar­
nim stvarima i o s o b a m a i d o g a đ a j i m a , u čiju stvarnost
nisam verovao; i m a o sam snove; a imao sam i osećanja
mnogih drugih vrsta.
(str. 33-34)
Nasuprot dugačkom spisku tvrđenja iz ( 1 ) , (2) se sastoje
od jedne jedine propozicije. M u r je izlaže u 1 7 6 reči. J a ću je
pojednostaviti. U suštini, (2) je propozicija da je „svako od
n a s " često s obzirom na samog sebe znao propozicije o svom
vlastitom telu i sopstvu k o j e odgovaraju svakom tvrđenju iz
(1) za koje je M u r tvrdio da ga zna o sebi. To jest, (2) tvrdi da
svako od nas zna da ima telo, zna da je njegovo telo bilo ne­
kada manje no što je sada, da svako od nas zna da je imao
mnoga iskustva, kao što su snovi i tako dalje. M u r za (2) kaže
da je očigledan truizam, i takođe tvrdi da on, Mur, sa izvesno­
šću zna da je (2) istinito. O n dakle kaže da sa izvesnošću zna
da su drugi ljudi s izvesnošću znali propozicije o sebi koje su
analogne propozicijama iz (1). Propozicija (2) je ključ argu­
menta protiv idealizma i skepticizma koji p o t o m sledi u prvom
delu članka. O n a izražava ono što M u r podrazumeva pod
zdravorazumskim pogledom na svet. O n smatra da postoji za­
jednički fond znanja koja dele mnogi ljudi. Praktično svako
zna da zemlja postoji, da je veoma stara, da su druga ljudska
bića živela i umrla t o k o m života svakog od nas, i da je svako
od nas imao različite vrste psiholoških iskustava, koja su slič­
na onima koja su imali drugi ljudi. Argumenti protiv idealizma
i skepticizma sastoje se od implikacija koje M u r izvodi iz činje­
nice da postoji ovakvo zdravorazumsko gledište. Smelost i sna­
ga ovih zaključaka uzdrmali su filozofski svet.
M u r o v e argumente možemo da podelimo na one koji po­
bijaju idealizam i one koji pobijaju skepticizam. Uopšteno go­
voreći, M u r će tvrditi da je idealizam lažan ali da nije samo-
protivrečan a da je skepticizam samoprotivrečan. Pre no što iz­
nese argumente, M u r opisuje dve odlike zdravorazumskog gle-
I 140 I EJVRUM STROL

dišta. Prvo, on kaže da su sve propozicije iz (1) kao i propozi­

cija (2) u potpunosti istinite. O n ovde osporava apsolutni ide­
alizam, gledište da može da postoji samo jedna propozicija k o ­
ja je u potpunosti istinita i k o j a se odnosi samo na Apsolut, ce-
lokupnost svega što postoji. Z a idealiste svaka pojedina pro­
pozicija, na primer, propozicija da je ova olovka zelena, jeste
samo delimično istinita zato što je logički povezana s bezbroj­
nim drugim propozicijama, k a o što su propozicije da ova olov­
ka nije bela, i da nije plava i tako dalje. Stoga je ukupan skup
svojstava koja definišu olovku neiscrpan, te prema t o m e , ni­
jedno pojedinačno tvrđenje o olovci ne može da bude u potpu­
nosti istinito. M u r prihvata da neko dato tvrđenje može da bu­
de delimično istinito, ali tvrdi da svaka od propozicija koje je
naveo jeste u potpunosti istinita. Z a m i s a o da ima potpunih
istina o pojedinačnim činjenicama jeste zamisao koje se držao
mnogih godina. K a o što smo videli, ona je uticala na Raselovu
filozofiju logičkog atomizma. Prema t o m e , M u r će termin
„istinito" koristiti na takav način da, a k o je neko tvrđenje sa­
mo delimično istinito, ono nije „istinito" u njegovom smislu.
To je značajna teza zato što M u r smatra da zdravorazumski
pogled na svet jeste istinit te da, prema t o m e , bilo koja propo­
zicija koja s njim nije saglasna, makar i bila delimično istinita,
stoga nije istinita.
Drugo, M u r tvrdi da u propozicijama iz (1) i u propozi­
ciji (2), on reči upotrebljava u njihovom uobičajenom znače­
nju. O v o je jedno od mesta na kojima M u r zastupa pristup
zbog kojeg je nazvan „filozofom običnog j e z i k a " . A onda do­
lazi šok, prvi od mnogih. Jedna od stvari k o j a najviše uznemi-
rava običan svet u razgovoru s filozofom jeste kad ga čuju ka­
ko govori, „Sve zavisi od toga šta podrazumevate pod vašim
r e c i m a " . K a d obična osoba postavi jednostavno pitanje, na
primer, „ D a li još uvek živite u K a l i f o r n i j i ? " , verovatno će fi-
lozofov odgovor biti: „Pa, sve zavisi od toga šta podrazumeva­
te pod 'još uvek', 'živeti' ili ' u ' . " Ova vrsta izmotavanja izbe-
 Dž. E. M U R : T O N A CIGALA 141

zumljivala je M u r a . U jednoj od najrazornijih kritika izrečenih

o filozofskoj praksi u istoriji zapadne filozofije, on grmi:
U ovome što sam upravo rekao, pretpostavljao sam da
postoji neko značenje koje je upravo ono uobičajeno ili
popularno značenje izraza kao što su „Zemlja je postoja­
la tokom mnogih godina u prošlosti". A to je, bojim se,
pretpostavka koju su neki filozofi spremni da ospore. Či­
ni se da oni misle da pitanje „Da li verujete da je zemlja
postojala tokom mnogih godina u prošlosti?" nije jedno
jednostavno pitanje, na koje treba odgovoriti prostim
„Da" ili „Ne" ili prostim „Ne znam", već da je to ona
vrsta pitanja na koja treba odgovoriti: „Sve zavisi od to­
ga šta podrazumevate pod 'zemlja' i 'postojala' i 'godi­
na': ako podrazumevate to-i-to i to-i-to i to-i-to, onda ve­
rujem; ali ako podrazumevate to-i-to i to-i-to i to-i-to, ili
to-i-to i to-i-to i to-i-to, onda ne verujem, ili bar mislim
da je to veoma sumnjivo". Čini mi se da je ovo gledište
duboko pogrešno koliko to ijedno gledište može da bu­
de. Izraz kao što je „Zemlja je postojala mnogih godina
u prošlosti" upravo je oličenje nedvosmislenog izraza, či­
je značenje svi razumemo.
(str. 3 6 - 3 7 )

M o ž e m o shvatiti zašto je članak „A Defense of C o m m o n

Sense" izazvao toliku uzbunu.
Posle ove optužbe M u r povlači razliku između pitanja o
tome da li razumemo značenje propozicije, kao što je propozi­
cija „zemlja je postojala mnogih godina u prošlosti" za koju
kaže da svi razumemo njeno značenje, i pitanja: koja je njena
ispravna analiza? Z a ovo pitanje kaže da je „veoma teško pi­
tanje i pitanje na koje, k a o što ću ubrzo pokušati da pokažem,
niko ne zna o d g o v o r " . Pružiti analizu nekog izraza, smatra
Mur, potpuno je različita stvar od toga da li razumemo taj iz­
raz. O n kaže da ne možemo čak ni da postavimo pitanje o to­
me k a k o neka propozicija treba da bude analizirana ukoliko je
ne razumemo. O n dodaje „Čim, prema tome, znamo da neka
osoba koja se služi nekim izrazom taj izraz koristi u njegovom
I 142 J EJVRUM STROL

uobičajenom značenju, mi razumemo šta ona ima na u m u . " O

tome ćemo kasnije od M u r a čuti još toga.
Argument protiv idealizma izvlači određene zaključke iz
istinitosti propozicije (2). O v a propozicija, setićemo se, tvrdi
da mnogi ljudi znaju propozicije analogne onima u (1) za k o j e
M u r tvrdi da ih on zna. Pošto idealista poriče da ma koja po­
jedinačna propozicija može da bude (u potpunosti) istinita, iz
tog gledišta sledi, prema M u r u , da (2) nije istinito. Ali (2) go­
vori o „ n a m a " . Prema t o m e , ako (2) nije istinito, tada se „ m i "
ne odnosi ni na šta, što znači da sada ne postoje nikakvi ljudi
niti su ikada postojali. Ako je tako, tada nijedan filozof nije ni­
kada postojao, te, prema tome, niko nije mogao da smatra da
nijedna propozicija koja pripada zdravorazumskom gledištu ni­
je istinita. M u r kaže da je on sigurniji da su neki filozofi posto­
jali no što je siguran u istinitost ove teorije. U stvari, on poziva
čitaoca da razmotri koje je gledište verovatnije: gledište da su
drugi ljudi, uključujući i filozofe, postojali ili gledište da je ide­
alizam istinit. M u r zaključuje da se idealizam, pošto protivreči
zdravorazumskom gledištu da su prostor i vreme stvarni i da
postoje spoljašnji objekti i druga sopstva, može odbaciti bez
ispitivanja njegovih posebnih argumenata u pojedinostima.
D a bismo osetili snagu M u r o v o g stila navešću kratak deo
prethodnog argumenta. M u r piše:

J e r kad g o v o r i m o „filozofima" i m a m na u m u , naravno

( k a o i svi m i ) , isključivo filozofe koji su bili ljudi, s ljud­
skim telima k o j a su živela na zemlji i k o j i su u raznim tre­
nucima imali mnoga različita iskustva. A k o j e , prema to­
m e , bilo filozofa, bilo je i ljudskih bića ove vrste; a a k o
je bilo ljudskih bića ove vrste, onda je izvesno istinito i
sve drugo što je tvrdeno u (1). Svako gledište, prema to­
m e , nesaglasno s propozicijom da su m n o g e propozicije
k o j e o d g o v a r a j u svakoj od propozicija iz (1) istinite, m o ­
že da bude istinito jedino na osnovu hipoteze da nijedan
filozof nikada nije zastupao takvo gledište. Sledi, prema
t o m e , da, razmatrajući da li je ova propozicija istinita, ne
m o g u da konzistentno smatram k a k o činjenica da su
 D ž . E. M U R : T O N A CIGALA | 143

mnogi filozofi, k o j e c e n i m , zastupali, prema m o m n a j b o ­

ljem znanju, gledišta nekompatibilna s o v o m propozici­
j o m , ima ikakvu težinu k a o argument protiv nje.
(str. 4 0 )

Idealizmu je pridat različit status no skepticizmu. Ideali­

zam je prosto lažan. M u r kaže da nema ničega logički nesagla-
snog u shvatanju da vreme i prostor nisu stvarni ili da nema i
drugih sopstava pored mog vlastitog. M o g l o bi biti slučaj da
prostor nije stvaran ili da vreme nije stvarno. Ali, zapravo, oni
jesu stvarni, te je idealizam pogrešan. Ali problemi skeptika su
mnogo dublji. M u r o v o je gledište da je skepticizam samoprotiv-
rečan i da se iz tog razloga može odbaciti.
Skepticizam, podseća nas Mur, drži da niko od nas ne zna
s izvesnošću nijednu propoziciju koja tvrdi postojanje materi­
jalnih stvari, ili postojanje sopstava, osim mog, ili koja tvrdi da
takva sopstva imaju iskustva slična mojima. M u r smatra da
skeptik govori ne samo o samom sebi već i o drugim ljudima
kad kaže „Nijedan čovek nikada nije znao da postoje druga
ljudska b i ć a " . Ali iznoseći ovo tvrđenje skeptik implicira da on
zna (i zna s izvesnošću) da su postojali mnogi drugi ljudi i da
niko od njih nikada nije ništa znao s izvesnošću. Ali to tvrđe­
nje je samoprotivrečno. K a o što M u r kaže, takav filozof tvrdi
da on s izvesnošću zna baš onu stvar - da drugi ljudi postoje -
za koju objavljuje da je nijedno ljudsko biće nije znalo s izve­
snošću. Evo k a k o M u r opisuje skeptika:

A k o on kaže: „ O v a verovanja su verovanja zdravog ra­

zuma, ali ona nisu nešto što se z n a " , on kaže: „Bilo je
mnogih drugih ljudskih bića pored mene, k o j a su delila
ova verovanja, ali ni ja ni bilo k o drugi nije nikada znao
da su o n a istinita". Drugim recima, on s uverenjem tvrdi
da ta verovanja jesu verovanja zdravog razuma, a čini se
da često ne uspeva da primeti da, ako jesu, m o r a j u biti
istinita pošto propozicija da su to verovanja zdravog ra­
zuma jeste propozicija k o j a logički povlači za s o b o m . . .
propoziciju da su mnoga ljudska bića, pored samog filo-
I 144 I EJVRUM STROL

zofa, imala ljudska tela koja su živela na zemlji i imala

raznovrsna iskustva, uključujući i verovanja ove vrste.
Zbog toga mi se ovo stanovište ... čini samoprotivrečnim.
Ono iznosi propoziciju o ljudskom znanju uopšte te sto­
ga zapravo tvrdi da postoje mnoga ljudska bića. ...Oni
smatraju propoziciju da su ta verovanja verovanja zdra­
vog razuma, ili propoziciju da oni sami nisu jedini pri­
padnici ljudske rase, ne samo istinitom, već izvesno isti­
nitom^ a ona ne može biti izvesno istinita ukoliko jedan
pripadnik ljudske rase, nije znao baš one stvari za koje
taj pripadnik objavljuje da ih nijedno ljudsko biće nika­
da nije znalo.
(str. 43)

M u r tako tvrdi da je samoprotivrečno izjavljivati da mi

znamo da su takva verovanja odlike zdravorazumskog gledišta
a da ipak nisu istinita, jer reći da mi to znamo pretpostavlja da
su ona izvesno istinita. Prema tome, skepticizam upada u jamu
koju je sam iskopao. M u r zaključuje na kraju prvog dela član­
ka: „A postoji, naravno, i bezbroj drugih odlika 'zdravorazum­
skog pogleda na svet' koje su, ako su istinite, takode izvesno isti­
nite: npr. da su na površini zemlje živela ne samo ljudska bića
već i mnoštvo raznih vrsta biljaka i životinja itd. i t d . " (str. 4 5 ) .
M u r dakle u prvom delu članka brani gledište koje bi
svaka osoba zdravog razuma prihvatila: gledište da postoji
spoljašnji svet koji nastanjuju druga ljudska bića i da ti poje­
dinci imaju mnoga iskustva slična onima za k o j a obična osoba
zna s izvesnošću da ih ona sama ima. T a k o se možemo opro­
stiti od bilo koje filozofske teorije koja protivreči ovakvom
zdravorazumskom gledištu.

Shvatanje analize

K a o što sam r e k a o , M u r nam u „A Defense o f C o m m o n Sen­

se" ne kaže šta podrazumeva pod „ a n a l i z o m " . U svom „Reply
 Dž. E. M U R : TONA CIGALA | 145

to M y Critics" u The Philosophy of G. E. Moore, objavljenom

sedamnaest godina kasnije, nalazimo njegovo prvo eksplicitno
raspravljanje o ovoj temi. Prvo, on poriče da je ikada rekao da
se filozofija sastoji isključivo od analize. O n u odgovoru Džo-
nu Vizdomu tvrdi: „Ali nije istina da sam ikada bilo rekao bi­
lo mislio ili implicirao da je analiza jedini pravi posao filozofi­
je! Baveći se analizom možda sam implicirao da je to jedan od
pravih poslova filozofije. Ali izvesno je da nisam mogao impli­
cirati ništa više. A, u stvari, analiza nikako nije jedina stvar k o ­
ju sam pokušavao da učinim" (Schilpp 1 9 6 8 : 6 7 6 )
D r u g o , on ističe da se, u o n o m smislu u kojem je on ko­
ristio ovaj termin, „analiza" nikada ne odnosi na verbalne iz­
raze. Umesto toga ona se bavi pojmovima ili propozicijama,
mada, da bi se pružila jedna analiza, uvek m o r a m o da koristi­
m o verbalne izraze. O n kaže:

Onako kako ja upotrebljavam te termine, i analysandum

i analysans moraju biti pojmovi ili propozicije a ne puki
verbalni izrazi. Ali, naravno, da bi se iznela jedna anali­
za, moramo da koristimo verbalne izraze. Kakav bi bio
prikladan način da se izrazi ono što bih nazvao anali­
zom? Mogu navesti nekoliko. Pretpostavimo da kažem:
„Pojam 'biti brat' identičan je s pojmom 'biti muško de­
re od istih roditelja'." Rekao bih da, donoseći ovo tvrđe­
nje, „iznosim analizu" pojma „biti brat", i da, ako je
moje tvrđenje istinito, tada iznosim ispravnu analizu
ovog pojma. Ali bih mogao da dam istu analizu istog
pojma i kazavši: „Propozicionalna funkcija 'x je brat'
identična je propozicionalnoj funkciji 'x je muško dete
od istih roditelja'." A istu bih analizu mogao da dam i re­
kavši: „Reći da je neka osoba brat ista je stvar što i reći
da je ta osoba muško dete od istih roditelja."
(str. 664)
I 146 I EJVRUM STROL

Kritike M u r a

Murova smela odbrana zdravog razuma, njegov dokaz spolja-

šnjeg sveta i njegovo prihvatanje teorije čulnih datosti široko
su kritikovani. Z b o g nedostatka prostora ovde ću svoju ras­
pravu ograničiti na četiri kritike.
1. Smatralo se da „A Defense of C o m m o n Sense" uzima
kao dokazano ono što tek treba dokazati u kritici skepticizma.
Ova primedba tvrdi da M u r prosto pretpostavlja da je zdravo-
razumsko gledište istinito ali da ne opravdava ovu tvrdnju. O n
ne objašnjava k a k o zna takve propozicije kao što su „zemlja je
postojala mnogih godina u prošlosti". O n tvrdi da očigledno
ovu propoziciju ne zna neposredno već samo na osnovu dru­
gih stvari koje su evidencija za nju. O n kaže da mu se čini isti­
nitim da nema nikakvog dobrog razloga da se sumnja da on to
zna. On tvrdi: „Svi smo mi, mislim, u tom čudnom položaju da
znamo mnoge stvari... a ipak ne znamo kako ih znamo, tj. ne
znamo šta je bila evidencija za n j i h " ( 1 9 5 9 : 4 4 ) .
U odgovor na ove teze skeptik može izneti dva prigovo­
ra. I skeptici i dogmatičari se slažu da tvrđenje da A zna da p
logički implicira da je p istinito, da A ne može da greši u po­
gledu p-a i da A ima „ d o b r e " osnove za svoje verovanje da p.
Njihovo neslaganje se ne odnosi na značenje reči „znati" već
na to da li ikakvi slučajevi zadovoljavaju tu definiciju. Označi­
mo propoziciju „Zemlja je postojala mnogih godina u prošlo­
sti" sa , , p " . Pošto je M u r o v o navodno znanje p-a inferencijal-
no a ne neposredno, tada postoji jaz između evidencije i p-a.
Ali ako je t a k o , uvek je mogućna greška u zaključivanju da je
p istinito, a ako je t a k o , tada, uzimajući u obzir definiciju
„ z n a t i " , M u r ne može sa izvesnošću da zna p.
D r u g o , a k o čak uopšte ne znamo šta predstavlja eviden­
ciju, tada tvrđenje da znamo da p nije potkrepljeno nikakvom
evidencijom. To je puko dogmatsko tvrđenje i ne može da usta­
novi da stvarno z n a m o da je p istinito. Ljudi često iznose dog­
matska tvrđenja, na primer, da će svet propasti tog i tog dana
 D ž . E. M U R : T O N A CIGALA | 147

ili da je govornik Bog. Pa ipak dogmatska tvrđenja ne povlače

za sobom istinitost. Vitgenštajn to tačno izražava kad tvrdi u
On Certainty (odeljak 5 2 1 ) : „ M u r o v a pogreška leži u ovome
- što na tvrđenje da ne možemo da to znamo, on odvraća 'Ja to
z n a m ' . " Vitgenštajnova poenta je to da M u r nije u stanju da
odgovori na skeptičko pitanje „ K a k o to z n a š ? " i da nije u sta­
nju da iznese razloge koji potkrepljuju njegov iskaz te da stoga
njegov odgovor skeptiku ne predstavlja legitiman potez u uobi­
čajenom procesu ljudske komunikacije. M u r o v postupak dakle
zaobilazi pitanje. O n kao očigledno tvrdi upravo o n o što zah-
teva opravdanje. O n tvrdi da zna, ali tvrđenje nije isto što i zna­
nje. M o r a m o biti u stanju da objasnimo kako znamo; ako to ne
možemo da učinimo, tada se naša tvrdnja ne može prihvatiti
kao istinski slučaj znanja. M u r o v o pobijanje skepticizma je
stoga neuspešno.
2 . Druga kritika dolazi iz idealističkog t a b o r a . K a o što
sam pomenuo, M u r u članku „Proof of an External W o r l d "
tvrdi da može da dokaže da postoje spoljašnji objekti. O n to
dokazuje tako što podiže ruke i kaže: „Evo jedne ruke, evo i
druge. Prema tome, postoje dva materijalna o b j e k t a . " Svako
se, uključujući i idealistu, slaže da, ako postoje ma kakvi ma­
terijalni objekti, onda postoje spoljašnji objekti, pošto su ma­
terijalni objekti paradigma one vrste stvari koje bi bile nezavi­
sne od svesti. Ali idealista poriče da takve stvari postoje. On
smatra da ono što M u r naziva „ r u k a " uopšte i nije materijal­
ni objekat već prosto skup stvarnih i mogućnih oseta. Pošto su
svi oseti „ideje" i pošto su sve ideje mentalni objekti, ruke ni­
su nezavisne od svesti. Prema tome, pokazati da dve ruke po­
stoje ne znači pokazati da spoljašnji objekti postoje. I ova kri­
tika je zapravo primedba da je M u r još jedanput zaobišao pi­
tanje. O n je pretpostavio da su ruke spoljašnji objekti, ali to da
li su ruke materijalni objekti upravo i jeste sporno pitanje. M a ­
da Vitgenštajn odbacuje idealizam (ali iz različitih razloga), on
se slaže s idealistom da M u r o v dokaz nema snage. Mur, po-
smatran iz vitgenštajnovske perspektive, ne shvata da spor iz-
I 148 I EJVRUM STROL

među idealista i njega nije spor o jednom empirijskom pitanju,

naime, o tome da li stvarno postoje dve ruke i da li ih je on
stvarno digao uvis, već dublji filozofski spor o osnovnim čini­
ocima sveta: da li su ti činioci, uključujući i ruke, stvarno men­
talni ili nisu. A to nije pitanje o kojem se može odlučiti prosto
time što će se ruke podići uvis. D a bi se pokazalo zašto ideali­
sta nije u pravu potrebna je različita vrsta pristupa.
3 . K a o što je M u r priznao, on nije bio u stanju da pruži
adekvatan odgovor na pitanje o tome k a k o nam čulne datosti
pružaju znanje o fizičkim objektima. U slučaju eliptične čulne
datosti, k a k o nam ona omogućava da izvedemo zaključak da
je novčić stvarno okrugao? M u r o v neuspeh da odgovori na
ovo pitanje kod nekih je filozofa izazvao podozrenje da ima
nešto izveštačeno pa čak i lažno u načinu na koji on postavlja
problem percepcije. Murov opis tog problema pretpostavlja da
su čulne datosti stvarni objekti i polazeći od te pretpostavke
postavlja pitanje u kakvom odnosu stoji jedan (recimo) elipti­
čan objekat prema površini kružnog novčića. Ali ovi su kriti­
čari, između ostalih Dž. A. Pol [G. A. Paul], V. H . Barns [W.
H . Barnes] i Ostin, poricali da su Mur, Prajs, Brod i Rasel is­
pravno opisali situaciju opažanja.
Ovi kritičari su tvrdili da je o b m a n j u j u ć e , pa zapravo i
pozitivno pogrešno, reći da površinu novčića ne vidimo nepo­
sredno dok obilazimo o k o njega. Ispravnije je reći da novčić iz­
gleda k a o da je eliptičan iz te i te perspektive nego reći da u ne­
čijem vizuelnom polju postoji eliptičan o b j e k a t , k a o što je M u r
pokušao da dokaže. Da stvari izgledaju različito iz jedne per­
spektive nego iz druge ne opravdava zaključak da u takvim
slučajevima opažamo različite vrste vizuelnih entiteta. Stoga ne
postoji nikakav problem, tvrde ovi autori, koji bi zahtevao da
se objasni odnos između dve različite vrste entiteta (čulne da­
tosti i fizičkog o b j e k t a ) . Pored i osim fizičkih o b j e k a t a u takvoj
situaciji opažanja nema nikakvih drugih entiteta, te prema to­
me nema ni nekog posebnog entiteta koji bi trebalo da stoji u
nekom odnosu prema opaženom fizičkom o b j e k t u .
 D ž . E. M U R : T O N A CIGALA 149

Takozvani argument na osnovu sintetičke inkompatibil­

nosti dakle uopšte nije uverljiv način razmišljanja i nastaje sa­
mo na osnovu skupa lažnih pretpostavki. Kad se te pretpostav­
ke odbace, argument gubi svoju snagu. O v o gledište je nazva­
no „teorijom izgledanja". O n o ne poriče da ima vizuelnih ilu­
zija, halucinacija i drugih neuobičajenih opažanja. Ali čak i
prihvatajući da ona postoje, ne sledi da se ma koja anomalna
situacija opažanja može najbolje okarakterisati postuliranjem
jedne klase entiteta nazvanih „čulnim d a t o s t i m a " . Epistemolo-
zi su ovo gledište široko prihvatili, i teorija čulnih datosti da­
nas praktično ne postoji. K a d to kažem, međutim, trebalo bi
da istaknem da reprezentaciona teorija percepcije dobija nove
oblike u kognitivnim naukama i u savremenoj filozofiji percep­
cije. Prema ovim novijim gledištima mentalne reprezentacije
koje nam pružaju znanje o spoljašnjim objektima nisu ona vr­
sta entiteta koje je M u r nazvao „čulnim d a t o s t i m a " . Savreme-
ni oblici reprezentacionog realizma (ponekad nazvani „kauzal­
nim t e o r i j a m a " ) stoga poriču da fizičke objekte vidimo nepo­
sredno ali poriču i da reprezentacije, ili „posrednici", jesu čul­
ne datosti. Šta su reprezentacije složeno je pitanje koje ćemo
odložiti za kasnije poglavlje. M e đ u t i m , vredno je zapaziti da
distinkcija neposredno-posredno još uvek predstavlja temeljnu
opreku u savremenim teorijama percepcije.
4 . Četvrtu kritiku celokupnog M u r o v o g pristupa filozo­
fiji izneo je Vitgenštajn u On Certainty i, kao što sugerišu go­
re iznete primedbe o tome da M u r nije shvatao prirodu ideali­
zma, ova kritika je duboka. O njoj ćemo podrobnije govoriti u
sledećem poglavlju. Ova kritika je najsažetije izražena Vitgen-
štajnovom primedbom iz pomenutog dela: „Umesto 'Ja znam
da...' nije li M u r mogao da kaže: ' Z a mene čvrsto važi da...'? I
dalje: ' Z a mene i za mnoge druge čvrsto važi d a . . . ' ? "
(1969:116)
Vitgenštajn misli da je Murova odbrana zdravorazum-
skog gledišta značajna i da u njoj ima nečeg tačnog. Ali on mi­
sli i da u njoj ima i nečeg pogrešnog - i to temeljno pogrešnog.
I 150 I Ej VR UM STROL

Tačno je to da znanje i izvesnost postoje i M u r a treba pohva­

liti za odbranu takvog gledišta. Ali je pogrešno to što on izjed­
načava znanje i izvesnost. M u r misli da su primeri zdravora-
zumskog gledišta koje je naveo - da je zemlja veoma stara, da
postoje i drugi ljudi, da je on (Mur) čovek - ona vrsta stvari za
koju se može reći da ih znamo. Ali to je ozbiljno pogrešan opis
toga k a k o se pojmovi znanja i izvesnosti primenjuju u obič­
nom životu. T a m o gde se prikladno iznose tvrdnje da znamo,
nužno je opravdanje. Ali primerima koje je M u r naveo nije p o ­
trebno opravdanje. Oni su izvesni i nikakva greška u pogledu
njih nije moguća. K a o što je Vitgenštajn rekao M a l k o l m u , po­
malo zajedljivo: „Propozicije koje su izvesne spadaju u moj 're-
ferencijalni okvir'. K a d bih se njih odrekao, ne bih mogao ni­
šta da sudim. Uzmimo primer propozicije da je zemlja posto­
jala mnoge godine pre mog rođenja. Kakva bi evidencija pro­
tiv nje mogla postojati? Neki d o k u m e n t ? " (Malcolm 1 9 8 4 : 7 5 )
Stoga izvesnost ima poptuno drugačiji status. O n o što je
izvesno (ono što „čvrsto važi za mene i mnoge druge") leži s
one strane opravdanja, istine, navođenja evidencije ili znanja.
On Certainty je Vitgenštajnova poslednja knjiga, i u njoj on
pokušava da pokaže gde je M u r pogrešio i koje je ispravno
shvatanje razlike između znanja i izvesnosti. Vitgenštajn p o ­
zdravlja M u r a kao velikog istraživača pa ipak ga kori zato što
je otkrio pogrešan kontinent.
 Glava 5

VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA:

„TOK ŽIVOTA"

Vitgenštajnova kasnija filozofija ne može se sažeti u jednu re­

čenicu. Ali aforizam „reči imaju značenje samo unutar toka ži­
v o t a " izražava jednu sveprisutnu temu. O v a primedba predsta­
vlja ogromnu promenu u odnosu na Vitgenštajnova gledišta iz
Tractatusa. O n a je čvrsto povezana s „novim m e t o d o m " ana­
liziranja i rešavanja filozofskih problema koji je on otkrio po­
četkom 1 9 3 0 - i h . Taj metod odbacuje zamisao da idealan jezik
doprinosi filozofskom razumevanju time što usavršava običan
govor i umesto toga ističe značaj tačnog opisivanja složenih
načina na koje ljudi koriste jezik u svojim svakodnevnim ak­
tivnostima. Te aktivnosti Vitgenštajn podrazumeva pod „to­
k o m života". U toku života elementi diskursa stiču svoja zna­
čenja i svoj smisao ili svrhu. U jednoj alternativnoj formulaci­
ji on svakodnevne aktivnosti naziva i „jezičkim i g r a m a " .
Ovde ću podrobnije opisati Vitgenštajnov novi pristup.
Njegov izuzetan uticaj i sposobnost da rasvetli široki skup
I 152 J EJVRUM STROL

konceptualnih pitanja učinili su Vitgenštajna najslavnijim filo­

zofom dvadesetog veka. D o i s t a , posle svoje smrti 1 9 5 1 . on je
postao kultna figura u filozofiji i van nje: u psihologiji, umet-
nosti, sociologiji, antropologiji, lingvistici, političkim nauka-
ma i književnosti. Ranije poznat samo uskom krugu specijali­
sta, postao je predmet biografija, drama, romana, filmova i
skoro neiscrpnog niza interpretativnih ogleda i knjiga koji se i
dalje nastavlja. N a ličnom planu, bio je strog, veoma samokri­
tičan i voden neumornim traganjem za istinom i razumeva-
njem. Njegova nadmoćna ličnost izazivala je divljenje, straho­
poštovanje a često i strah kod studenata, kolega i prijatelja.
Bertrand Rasel je rekao da je on bio „možda najsavršeniji me­
ni poznat primer tradicionalno shvaćenog genija, strasnog, du­
bokog, snažnog i nadmoćnog. Imao je onu vrstu čistote koju
koliko znam niko drugi nije imao osim Dž. E. M u r a . "
K a o dalji dokaz ove vrste čistote može se navesti Vitgen­
štajnova odluka da, vrativši se kući posle Prvog svetskog rata,
podeli celokupnu svoju imovinu. Njegov otac, Karl, industrija­
lac, bio je jedan od najbogatijih ljudi u Evropi. Oštroumno
uloživši svoje bogatsvo u strane, prvenstveno američke, harti-
je od vrednosti, Karl je posle smrti ostavio ogromnu sumu svo­
joj deci, uključujući i Ludviga. Prema svakom merilu, Ludvig
je bio bogat. N a veliku zabrinutost svoje porodice i porodič­
nog knjigovođe, insistirao je da se sve njegovo nasledstvo pre­
nese na njegove sestre Helenu i Herminu i brata Paula. Sa knji­
govođom se postarao da nikakav novac ne ostane njemu ni u
kakvom obliku ni vidu. Knjigovođa je nevoljno pomogao Vit­
genštajnu da izvrši o n o što je nazvao „finansijskim samoubi-
s t v o m " . O d 1 9 1 9 . njegov život je bio jednostavan i asketski.
Frenk Remzi ga je posetio u Puhbergu 1 9 2 3 . i ostavio ovaj opis
uslova u k o j i m a je Vitgenštajn živeo: „ O n je veoma siromašan,
ili bar živi veoma skromno. Ima malu sobicu okrečenu u belo,
u kojoj se nalaze krevet, umivaonik, mali stočić i jedna netapa-
cirana stolica, i to je sve za šta ima mesta u sobi. Njegova ve-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 153 |

čera koju smo delili prošle noći bila je prilično neukusan crni
hieb, puter i k a k a o . "
Memoir N o r m a n a M a l k o l m a i Biographical Sketch G . H.
fon Rihta daju nezaboravnu sliku Vitgenštajna, na kojoj je
(mada poredenje nije izričito) upadljiva sličnost sa Sokratom.
Z a života, Sokrat ništa nije objavio, a tokom svog života Vit­
genštajn je objavio samo Tractatus Logico-philosophicus
1 9 2 2 . i kratak članak „Some Remarks on Logical F o r m "
1 9 2 9 . Njegov međunarodni ugled počiva uglavnom na zao-
stavštini posthumno otkrivenih spisa. D o početka dvadesetpr­
vog veka objavljeno je o k o dvadeset pet dela. Procenjuje se da
se ceo korpus, koji nije u potpunosti filozofski, sastoji od de­
vedeset pet tomova. Predviđeno je da se priređivanje nastavi
sve dok svi rukopisi ne budu objavljeni.
Prvo objavljeno delo bila su Filozofska istraživanja koja
su, prema naučnicima koji su pregledali ostale spise, verovat-
no Vitgenštajnovo najznačajnije delo. O n o je izdato 1 9 5 3 . i
izazvalo je senzaciju. Ali posle toga su se pojavile i druge zna­
čajne studije, među njima Last Writtings on the Philosophy of
Psychology (tom 1 i 2 ) , Culture and Value, Zettel, Lectures on
the Foundations of Mathematics, Remarks on Colour i On
Certainty. Svaka od tih monografija pokrenula je mnoge in­
terpretacije i učena dela, mada se ona ne mogu porediti s
ogromnim brojem č l a n a k a , monografija, zbornika eseja i ko­
mentara posvećenih Istraživanjima.
Z a š t o se Vitgenštajnova reputacija poslednjih godina pre­
lila preko granica filozofije zbunjuje većinu eksperata pošto je
njegova filozofija duboka i teška za razumevanje, a zbog svog
nesistematskog aforističkog karaktera još teža za objašnjenje.
N e m a sumnje da je to delom zbog Vitgenštajnove harizmatske
ličnosti, ali taj činilac sam po sebi ne objašnjava uticaj njegove
filozofije. Fon Riht je elemente ove zagonetke izrazio na slede-
ći način:
Prilično je izvesno da će Vitgenštajnovo delo i ličnost iza­
zivati različite komentare i interpretacije u budućnosti.
I 154 I EJVRUM STROL

Pisac rečenica „Zagonetka ne postoji" i „Sve što se mo­

že reći može se reći jasno" bio je sam zagonetka, a njego­
ve rečenice imaju sadržaj koji je često skriven duboko is­
pod površine jezika. Kod Vitgenštajna susrećemo mnoge
kontraste. Rečeno je da je on bio istovremeno i logičar i
mistik. Nijedan od ova dva termina nije prikladan, ali
svaki ukazuje na nešto istinito. Istraživači Vitgenštajno-
vog dela ponekad će tražiti njegovu suštinu u racional­
noj, činjeničkoj dimenziji, a ponekad u nadempirijskoj,
metafizičkoj dimenziji. U postojećoj literaturi o Vitgen­
štajnu ima primera oba ova shvatanja. Takve „interpre­
tacije" imaju malo značaja. One moraju izgledati iskri­
vljavanjima svima koji pokušavaju da Vitgenštajna razu-
meju u svoj njegovoj bogatoj složenosti. One su zanimlji­
ve samo time što pokazuju u koliko se mnogo pravaca ši­
ri njegov uticaj. Ponekad sam mislio da je često ono što
nečije delo čini klasičnim upravo ova mnogostrukost, ko­
ja izaziva i u isto vreme se opire našoj čežnji za jasnim
razumevanjem. (1984:20)

Život

Vitgenštajnova filozofska karijera se uopšte uzev deli na dva

dela, od kojih prvi počinje pre Prvog svetskog rata kada je, po
Fregeovom savetu, otišao u Kembridž da studira kod Rasela.
Vrhunac ovog perioda bilo je objavljivanje Tractatusa. K a o što
je pomenuto u trećem poglavlju, Vitgenštajn je osećao da je u
Tractatusu resio sve filozofske probleme i sledeće decenije je
svoju pažnju posvetio nefilozofskim stvarima. Šest godina
( 1 9 2 0 - 1 9 2 6 ) predavao je u osnovnim š k o l a m a u Donjoj Au­
striji, u zaseocima Tratenbah i Otertal, ali je najzad napustio
ovaj poziv. Zanimljivo je pitanje da li je otišao dobrovoljno.
Poput mnogih drugih učitelja tog vremena primenjivao je tele-
sno kažnjavanje. Aprila 1 9 2 6 . udario je nekog dečaka nekoli­
ko puta po glavi. Dete se onesvestilo a njegov otac je u besu
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 155 |

podigao tužbu protiv Vitgenštajna. Sledilo je suđenje, ili tačni-

je saslušanje, i Vitgenštajn je oslobođen optužbi. Uprkos tome,
ovaj događaj ga je slomio, posebno zato što je braneći se od
optužbi za surovost lagao o meri u kojoj je učenike fizički ka­
žnjavao. Osećaj krivice ga je proganjao godinama.
Fanja Paskal [Fania Pascal], u „Wittgenstein: A Personal
M e m o i r " opisuje ispovest koju joj je poverio 1 9 3 7 . O n a kaže:
„Sećam se dva 'zločina' koja je priznao: prvi je imao veze s nje­
govim jevrejskim poreklom, drugi sa zločinom koji je počinio
dok je bio učitelj u seoskoj školi u Austriji... kad je porekao da
ga je počinio. T o m prilikom je slagao, što je od tada pritiskalo
njegovu sa vest."
Sredinom 1 9 2 0 - i h , slomljen događajima iz Otertala, vra­
tio se u Beč. D o k je tu boravio asistirao je arhitekti Paulu En-
gelmanu [Paul Engelmann] na izgradnji kuće za njegovu sestru
Margaretu Vitgenštajn Stonborou u Beču. Vitgenštajn je lično
nadgledao izgradnju i projektovao mnoge od pojedinosti -
prozore, vrata, kvake na prozorima i radijatore. Građevina je
bila karakteristično jednostavna i podsećala na stil Bauhausa.
J o š uvek postoji i u njoj je smešteno Kulturno odeljenje Bugar­
ske ambasade u Beču. O č i t o , njena unutrašnjost je sada veoma
promenjena i oni koji su je videli slažu se da bi Vitgenštajn bio
zgrožen tim promenama. Ranije sam govorio o dodirima koje
je imao s pripadnicima Bečkog kruga t o k o m ovog perioda -
posebno s M o r i c o m Slikom, Fridrihom Vajsmanom, Rudol-
fom K a r n a p o m i Herbertom Fajglom - veze koje ga nisu nave­
le da se ponovo posveti filozofiji. Ali 1 9 2 8 . Vitgenštajn je slu­
šao predavanje slavnog holandskog logičara intuicioniste L. E.
J . Brouvera koje je ponovo podstaklo njegovo zanimanje za te­
melje logike i matematike. To su bile teme o kojima je Vitgen­
štajn, dok je predavao u Donjoj Austriji, već raspravljao s bri­
ljantnim kembričkim matematičarem Frenkom Plamptonom
Remzijem, koji je umro 1 9 3 0 . u dvadeset šestoj godini.
Vitgenštajn je 1 9 2 9 . odlučio da se vrati u Kembridž i
podneo je Tractatus kao doktorsku disertaciju komisiji koju su
I 156 I EJVRUM STROL

činili Rasel i Mur. Izgleda da je ispit nalikovao na farsu. Prema

jednoj od njegovih sestara, Hermini Vitgenštajn, ispit se „sa­
stojao od toga što su profesori od Ludviga tražili da im o b j a ­
sni delove iz knjige". K a d je M u r otišao u penziju, Vitgenštajn
ga je zamenio 1 9 3 9 . k a o profesor na Kembridžu. Pre no što je
mogao da počne da predaje izbio je rat. K a o što je učinio i
1 9 1 4 (vidi drugo poglavlje), Vitgenštajn je odmah napustio
akademsku sigurnost i dobrovoljno ponudio pomoć ali ovog
puta engleskim ratnim naporima. Suviše star za vojsku, služio
je jedno vreme kao vratar u Gajevoj bolnici u Londonu a zatim
kao laboratorijski pomoćnik u Njukaslu. K a o što pominje fon
Riht, Vitgenštajna je u raznim periodima života snažno privla­
čila medicinska profesija a 1 9 3 0 - i h je čak ozbiljno razmišljao o
tome da napusti filozofiju i postane doktor. Godine 1 9 4 4 . dok
se rat u Evropi polako bližio kraju, vratio se u Kembridž. Ali
nije bio srećan kao profesor i dao je ostavku 1 9 4 7 . da bi se po­
svetio istraživanju. D a je Vitgenštajn još za života bio legenda
potvrđuje to što mu je dat tako prestižan položaj profesora u
Kembridžu a da nije objavio ništa osim pomenuta dva dela.
O d 1 9 2 9 . do smrti Vitgenštajn je uglavnom boravio u
Kembridžu, mada je dosta vremena proveo u Austriji i Norve­
škoj. Ovaj period se smatra drugim delom njegove karijere, a
spisi iz tog doba se opisuju kao „kasnija Vitgenštajnova filozo­
f i j a " nasuprot beležnicama iz perioda pre Tractatusa i samom
Tractatusu. Neki naučnici i „kasniju filozofiju" dele na dva de­
la, raniji „prelazni" period od o k o četiri godine t o k o m kojih je
razvijao svoj novi metod, prvi put ga primenivši u Blue and
Brown Books, objavljenim 1 9 3 3 - 3 4 . Vitgenštajnov život je iz­
uzetno zanimljiv. Posle njegove smrti pojavio se veliki broj ra­
znovrsnih dela o njemu. Ova se kreću od filma Wittgenstein
( 1 9 9 4 ) do r o m a n a (The World as I Found It od Brusa Dafija
[Bruce D u f f y ] , 1 9 8 7 ) i nekoliko zbornika uspomena (npr.
Wittgenstein in Norway, koji su priredili K. J . Johansen [K. J .
J o h a n n e s s e n ] , R o l f Larsen [Rolf Larsen] i K. O . Amas [K. O .
Amas], 1 9 9 4 ) . Postoji i više biografija. Tri najzanimljivije su:
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 157 |

Wittgenstein V. V. Bartlija Trećeg [W. W. Bartley III] ( 1 9 7 3 ) ,

Wittgenstein: A Life - Young Ludwig, 1889-1921 Brajana
Mekginisa [Brian McGuinness] ( 1 9 8 8 ) i Ludwig Wittgenstein:
The Duty of Genius R e j a M o n k a [Ray M o n k ] ( 1 9 9 0 ) .
Dva poslednja dela su sjajne studije, uravnotežene i raz­
borite u svojim opisima Vitgenštajnove ličnosti, njegovih od­
nosa s ljudima i psiholoških strepnji. U oba je dat kratak opis
njegove filozofije, ali k a k o se Mekginisova biografija završava
s 1 9 2 1 . godinom, u njoj se raspravlja samo o Tractatusu. Bar-
tlijeva monografija je rezultat istraživačkog rada vrednog di­
vljenja. M a d a se, kao i u M o n k o v o j knjizi, u njoj raspravlja o
ranoj i kasnijoj fazi Vitgenštajnove filozofije, interesovanje je
usredsredeno na period od 1 9 2 0 . do 1 9 2 9 , kada je Vitgenštajn
uglavnom živeo u Austriji. Krajem 1 9 6 0 - i h i 1 9 7 0 - i h Bartli je
obišao sela u kojima je Vitgenštajn živeo i predavao i na svoje
iznenađenje sreo neke od stanovnika koji su pre četrdeset pet
godina bili Vitgenštajnovi đaci i koji su ga se dobro sećali. Bar-
tlijevi intervju s tim o s o b a m a su fascinantni i postali su prihva­
ćena osnova za kasnije proučavanje Vitgenštajnove učiteljske
karijere. Ali knjiga ima još jednu odliku koja je od nje načini­
la cause celebre. O n a sadrži opis, zasnovan na intervju s izve-
snom o s o b o m , koji otkriva da je Vitgenštajn bio promiskuite­
tan i krivicom opterećen homoseksualac. Navešću jedan deo:

H o d a j u ć i deset minuta prema istoku, niz ulicu M a r k s e r -

gase pa preko mosta Sofienbrike (danas nazvanog R o -
tundenbrike) m o g a o je brzo da stigne do poljana parka
Prater, gde su grubi mladići bili spremni da ga seksualno
zadovolje. Kad je j e d n o m otkrio to m e s t o , Vitgenštajn je
na svoj užas uvideo k a k o više ne može da ga ostavi. N e ­
k o l i k o noći nedeljno izjurio bi iz svog stana i o t r č a o do
P r a t e r a , posednut, k a k o je rekao prijateljima, d e m o n o m
k o j i m nije m o g a o da vlada. Vitgenštajn je o t k r i o da mu
se m n o g o više sviđa ona vrsta grubih priprostih mladića
k o j e je m o g a o da nađe na stazama i alejama Pratera no
oni očigledno prefinjeniji mladi ljudi koji su zalazili u
Sirk E k e na Kertnerštrase i u okolne barove na rubovima
I 158 I EJVRUM STROL

centra grada. A na isto to m e s t o - k o j e se noću još uvek

koristi u iste svrhe i k o j e je još uvek skoro isto toliko
opasno - Vitgenštajn se žurio doklegod je živeo u Beču ili
ga posećivao. Slično t o m e , kasnijih godina u Engleskoj s
vremena na vreme bi napustio otmene i intelektualne
mlade ljude koji su bili spremni da mu se stave na raspo­
laganje u Kembridžu, radi društva sirovih m o m a k a iz
londonskih pabova.
(Bartley 1 9 7 3 : 4 7 )

Ova knjiga je podigla ogromnu prašinu, naročito pošto je

Bartli odbio, pozivajući se na poverljivost, da imenuje svoje iz­
vore informacija. Osude su se kretale od izjava psihijatara da
im je poznato da Vitgenštajn nije bio homoseksualac do ličnih
napada na pisca. Bartlijevi branioci su sumnjali na zataškava­
nje posebno od strane izvršioca Vitgenštajnovog Nachlass.
Ovu ideju je podržavao iskaz prof. Elizabete E n s k o m b , jedne
od tri izvršioca, u pismu Paulu Engelmanu: „Kad bi se priti­
skom na dugme moglo postići to da se ljudi ne bave njegovim
ličnim životom ja bih ga pritisla." Staviše, čudno je da Mekgi-
nis, bliski saradnik Enskombove, u svojoj biografiji uopšte ne
pominje Vitgenštajnovu seksualnost. Z a š t o bi došlo do mogu­
ćeg zataškavanja skoro je nemoguće objasniti, jer je Vitgenštaj­
nova seksualna orijentacija izazivala ogovaranja dugo vreme­
na pre no što je objavljena Bartlijeva studija. U svom delu
„Wittgenstein: A Personal M e m o i r " Paskalova opisuje svoje
dugotrajno poznanstvo s Vitgenštajnom t o k o m 1 9 3 0 - i h - ona
ga je učila ruskom - i pominje da su se ona i njen suprug pita­
li da li je Vitgenštajn homoseksualac. N j i h o v sud je bio da ni­
je. Evo njenog opisa:

P o s t a o je najslobodniji od svih ljudi, a sigurno je imao

potpunu slobodu izbora gde će da živi i s k i m će da se
druži. A ipak je m o r a o da se svojim r a d o m bavi bez pre­
kida, i u t o m e je zavisio od male o d a b r a n e grupe stude­
nata i učenika: to je bila jedina veza k o j a ga je vezivala i
to je prihvatio. Kad bi se postavilo pitanje da li je ta ve­
za na bilo k o j i način bila homoseksualna (danas veoma
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 159

p o m o d n o pitanje), mogla bih s a m o da kažem da je m o ­

me mužu i meni, a k o l i k o z n a m i svima drugima koji su
ga poznavali, Vitgenštajn uvek izgledao k a o savršeno
čedna o s o b a . U stvari kod njega je bilo nečega od noli me
tangere, t a k o da se ne m o ž e zamisliti da bi se bilo k o usu­
dio č a k i da ga potapše po r a m e n u , niti se može zamisli­
ti da bi mu bili potrebni normalni fizički izrazi ljubavi.
K o d njega je sve bilo sublimirano do jednog izuzetnog
stupnja.
(1984:48)
Nasuprot Mekginisu, R e j M o n k se u poslednjoj glavi
svoje knjige izričito bavi pitanjem Vitgenštajnove homoseksu­
alnosti. Odmereno i nepristrasno on raspravlja o Bartlijevim
navodima i raznim pokušajima (npr. Raša Riza i Dž. Dž. Ston-
boroua) da se oni opovrgnu. Prema M o n k o v o m mišljenju, ti
pokušaji su neuspešni. Ali on kaže i da zbog Bartlijevog odbi­
janja da otkrije svoje izvore informacija, pitanje Vitgenštajno-
vog promiskuiteta u Prateru ostaje otvoreno. K a k o ja shvatam
M o n k a , čini se da on priznaje da je Vitgenštajn imao seksual­
ne odnose s Dejvidom Pinsentom [David Pinsent], Frensisom
Skinerom [Francis Skinner] i B e n o m Ričardsom [Ben Richards]
- kao što M o n k kaže „ t o k o m više od trideset g o d i n a " . M o n -
ku je prema tome stalo više do toga da porekne navode o Vit-
genštajnovom promiskuitetu no one o homoseksualnosti. Iz
M o n k o v e perspektive Vitgenštajn nije bio promiskuitetan već
veran malom broju mladih ljudi. Većina komentatora se slaže
da pitanje o Vitgenštajnovoj seksualnoj orijentaciji nema nika­
kvog značaja za razumevanje Vitgenštajnove filozofije. S tim se
slažem. U najvažnijim tekstovima, kao što su Filozofska istra­
živanja, Tractatus i On Certainty, nema ni reči o homoseksu­
alnosti niti o seksualnosti uopšte. To da li je Vitgenštajn bio
homoseksualac ili nije ne smatra se pitanjem koje bi na bilo
koji način moglo pomoći razumevanju njegovih najdubljih mi­
sli. Problemi kojima se on bavio, kao što ćemo videti, bili su
potpuno drugog reda.
I 160 J EJVRUM STROL

Nedavno je došlo i do spora o k o Vitgenštajnovog odno­

sa prema Jevrejima. J e d a n broj naučnika je dokazivao da je
Vitgenštajn bio antisemita. M o n k , na primer, tvrdi da je Vit­
genštajn bio „glasni antisemita" kad je pisao delove Culture
and Value između 1 9 2 9 . i 1 9 3 1 . O nekim Vitgenštaj novim k o ­
mentarima M o n k piše: „ D a ih nije napisao Vitgenštajn, mno­
ge od njegovih izjava o prirodi Jevreja ne bismo mogli shvatiti
nikako drugačije do kao bučne propovedi fašističkog antisemi­
t e " ( 1 9 9 0 : 3 1 4 ) . M o n k dalje sugeriše da Vitgenštajn ponavlja
Hitlerove komentare da je Jevrejin parazit i da su jevrejski kul­
turni doprinosi u potpunosti izvedeni i reproduktivni. Gerhard
D . Vaserman [Gerhard D . Wasserman], u „Wittgenstein on
Jews: Some Counter-Examples" ( 1 9 9 0 ) , iznosi slične optužbe.
On kaže da je „Vitgenštajn upijao kao sunder, a zatim širio da­
lje, antisemitske laži, prošle i sadašnje" i da je „nekritički pri-
hvatao i dogmatski iznosio, kao istinita, antisemitska gledišta
koja su 1 9 2 0 - i h već bila široko prihvaćena u N e m a č k o j i Au­
striji" (str. 3 6 1 ) . U nedavno objavljenom članku, „Was
Wittgenstein an Anti-Semite? T h e Significance of Anti-Semi­
tism for Wittgenstein's Philosophy", profesor Bela Sabadoš
[Bela Szabados] brižljivo ispituje ove optužbe i tekstualnu evi­
denciju za njih. O n smatra da su one neutemeljene i da se za­
snivaju na pogrešnom tumačenju i pogrešnom razumevanju
Vitgenštaj novih primedbi. Njegova argumentacija je ubedljiva
i ja se slažem s njim. K a o što sam ranije p o m e n u o , najznačaj­
nija se evidencija nalazi u Culture and Value, zbirci kratkih za­
pažanja napisanih između 1 9 1 4 . i 1 9 5 1 . Ovaj tekst sadrži dva­
naest odeljaka o Jevrejima (vidi 1 9 8 0 : 1 , 5 , 1 2 , 1 3 , 1 6 , 1 8 , 1 9 ,
2 0 , 2 1 , 2 2 i 2 3 ) , od kojih je većina izričito pohvalna (npr. „Je­
vrejin je pustinjska oblast, ali ispod njenog tankog sloja stena
leži istopljena lava duha i intelekta"). U odeljku napisanom
1 9 3 1 , m n o g o pre rasprave sa Fanjom Paskal o njegovoj krivi­
ci, Vitgenštajn otvoreno priznaje da je on Jevrejin. O n piše na
strani 1 8 , „ M e đ u Jevrejima se 'genije' nalazi samo kod sveta-
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 161

ca. Čak su i najveći od jevrejskih mislilaca samo talentovani (ja

na p r i m e r ) " .
I pitanje njegovog jevrejskog porekla bilo je sporno. Lu-
dvig je kršten k a o katolik i umro je k a o katolik. O n nije bio re­
ligiozan u bilo k o m konvencionalnom smislu. Ali kao što sve-
doče uspomene Paskalove, Vitgenštajna je mučila njegova laž
o stepenu njegovog jevrejskog porekla. O n je rekao Paskalovoj
da većina ljudi koji ga poznaju, uključujući i njegove prijatelje,
uzima da je on tri četvrtine Arijevac a četvrtinu Jevrejin. U
stvari, on je znao da je odnos upravo obrnut a nije učinio ni­
šta da otkloni ovo pogrešno shvatanje. O n a sugeriše da je us­
pon nacizma u N e m a č k o j možda bio izvor njegovog osećaja
krivice.
Pitanje njegovog porekla je složeno, ali su Bartlijeva bri­
žljiva istraživanja potvrdila da je Vitgenštajn bio tri četvrtine
Jevrejin. Potpuna rasprava o ovom pitanju nalazi se na strana­
ma 1 8 4 do 1 8 6 Bartlijeve knjige. O n zaključuje:
D r u g o porodično stablo, međutim, pripremljeno u J e r u -
salimu posle rata, izveštava da je H e r m a n Kristijan Vit­
genštajn bio sin M o z e s a M a j e r a Vitgenštajna, Jevrejina iz
K o r b a h a , i unuk M o z e s a M a j e r a , Jevrejina iz Lasfe i K o r -
b a h a . M a d a su arhivi jevrejske zajednice u K o r b a h u uni­
šteni k a d su esesovci spalili sinagogu u K o r b a h u novem­
bra 1 9 3 8 , porodično predanje, beleške u dnevniku H e r -
mine Vitgenštajn i značajne činjenice - k a o ta da je Vit­
genštajnova porodica u Beču posedovala portrete M o z e ­
sa M a j e r a i njegove supruge Brendel Simon - nagovešta-
vaju da je ova linija porekla t a č n a . A k o je t o t a k o , Lu-
dvig Vitgenštajn je zaista bio tri četvrtine Jevrejin, a p o ­
rodično prezime je p r o m e n j e n o od M a j e r u Vitgenštajn
1 8 0 8 . k a d a su Napoleonovi dekreti zahtevali da Jevreji
usvoje prezimena.

Oni bliski Vitgenštajnu znali su da je na njega duboki uti­

sak ostavio O t o Vajninger [Otto Weininger], koji je postao
kultna figura u Beču napisavši turobnu knjigu Pol i karakter i
izvršivši p o t o m samoubistvo u dvadeset trećoj godini. Vajnin-
 162 I EJVRUM STROL

ger, Jevrejin, držao je da je civilizacija u opadanju a k a o jevrej-

ske identifikovao je one strane moderne civilizacije k o j e je
najviše prezirao. K a o što nagoveštava naslov, on je smatrao
da društveni tokovi tog vremena nastaju iz seksualne polarno-
sti muškog i ženskog. M o n k za Vajningerovu knjigu kaže da
sadrži „opsesivnu, b e z u m n u " teoriju koja opravdava mizogi-
niju i antisemitizam. Vitgenštajna su neke od Vajningerovih
ideja i privlačile i odbijale. Stoga je Vajninger česta tema u
Vitgenštaj novoj prepisci. Ali te teme su praktično odsutne iz
njegovih najvažnijih spisa. N a primer, mada je Vitgenštajn pisao
o religiji u Lectures and Conversations on Aesthetics,
Psychology, and Religious Belief, nema evidencije da su njegova
mišljenja bila sektaška. Egzegeti su se najzad složili da njegove
brige oko jevrejskog porekla nemaju praktično nikakvog uticaja
na njegove filozofske poglede. Ogled Bele Sabadoša pruža snažnu
podršku ovom sudu. Kakvi su Vitgenštajnovi filozofski pogle­
di - a oni su složeni - predmet je na koji ćemo sada preći.

Vitgenštajnova kasnija filozofija

Jedno od pitanja o kojima se najživlje raspravlja u proučava­

njima Vitgenštajna jeste to da li, ili u kojoj meri, postoji kon­
tinuitet između Vitgenštajnove ranije i kasnije filozofije. Skoro
se svi komentatori slažu da se, mada Tractatus počinje potvr­
đivanjem jedne vrste logičkog atomizma, to jest, jednim meta­
fizičkim učenjem, on završava s jednom terapeutskom notom
koja metafiziku odbacuje kao besmislenu i k o j a je središnja u
kasnijim knjigama. Oni koji ističu kontinuitet stoga naglašava­
ju ovu stranu Tractatusa. Ali većina egzegeta zastupa stanovi­
šte da kasnija filozofija utelovljuje jedan potpuno drugačiji pri­
stup filozofiji. Prvo, ona je terapeutska u tananijem smislu od
onog u Tractatusu; drugo, ona tradicionalnim pristupima pri­
znaje jednu vrstu dubine i uvida; i treće, ona utvrđuje i prepo-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 163

ručuje pozitivnu neterapeutsku ulogu filozofije. Ove odlike su

posledice onoga što je Vitgenštajn nazivao „novim m e t o d o m "
do kojeg je došao po svom povratku u Kembridž. Većinsko
gledište tako vidi radikalnu razliku između dve faze njegove
karijere. Fon Rihtova procena izražava gledište većine.

M l a d i Vitgenštajn je učio od Fregea i Rasela. Njegovi

problemi su bili delom njihovi. Kasniji Vitgenštajn, po
meni, nema prethodnika u istoriji misli. Njegovo delo
označava radikalan prekid s ranije postojećim putevima fi­
lozofije. Ali njegovi problemi su u velikoj meri izrasli iz
Tractatusa. To je, mislim, razlog zašto je Vitgenštajn želeo
da delo u kojem je otelotvorena njegova nova filozofija bu­
de štampano zajedno sa delom njegove mladosti... Tracta­
tes pripada određenoj tradiciji evropske filozofije, k o j a se
proteže preko Fregea i Rasela sve do L a j b n i c a . Vitgen­
štajnova takozvana 'kasnija filozofija', k a k o je ja vidim,
p o t p u n o je drugačija. N j e n duh se razlikuje od svega što
je meni poznato u zapadnoj misli i u m n o g o m je pogledu
oprečan ciljevima i m e t o d i m a tradicionalne filozofije.
( 1 9 8 4 : 1 4 , ftn. 17)

Ovde ćemo slediti fon Rihtovu interpretaciju. Glavna

razlika između dva perioda Vitgenštajnovog mišljenja koja po­
država ovo tumačenje tiče se Vitgenštajnovog shvatanja znače­
nja. U Tractatusu Vitgenštajn iznosi zamisao da jezik odslika-
va činjenice i da to čini delom zato što imena označavaju svo­
je nosioce (teza koju će Gilbert Rajl kasnije nazvati „'Fido'-Fi-
do teorijom z n a č e n j a " ) . Značenje nastaje iz izomorfizma ime­
na i o b j e k a t a , kao i rečenica i činjenica. Prema o v o m gledištu,
jezik je statičan na isti onaj način na koji je statična jedna sli­
ka ili mapa. Ali u kasnijoj filozofiji Vitgenštajn kaže: „Ne pi­
taj za značenje, pitaj za u p o t r e b u " . Reči stoga imaju značenje
samo u toku života. S ovim isticanjem on jezik vidi kao suštin­
sku odliku čovekovog delanja, kao jednu vrstu delanja a ne vr­
stu odslikavanja. Značaj ovog pomaka se može shvatiti samo
kad se shvati Vitgenštajnov novi metod, na šta ćemo sada preći.
 164 EJVRUM STROL

Filozofska istraživanja i rađanje novog metoda

Uskoro po svom dolasku u Kembridž, Vitgenštajn je po­
čeo da drži trogodišnji kurs predavanja koja je M u r odano po­
hađao. Murove podrobne zabeleške, pod naslovom
„Wittgenstein's Lectures in 1 9 3 0 - 1 9 3 3 " , imaju dužinu m o n o ­
grafije i preštampane su u M u r o v i m Philosophical Papers. One
pružaju najbolji opis Vitgenštajnove misli iz ovog perioda. Pre­
ma M u r u , Vitgenštajn je rekao da je ono čime se on bavi „no­
vi predmet" a ne samo jedan stupanj u „kontinuiranom razvo­
ju čovekove misli", i da se može uporediti s onim što se dogo­
dilo kad su Galilej [Galileo] i njegovi savremenici otkrili dina­
miku. Vitgenštajn je rekao da je otkriven „novi m e t o d " kao
što se desilo i kad je „hemija nastala iz a l h e m i j e " , i da sada po
prvi put mogu da postoje „vesti" filozofi, mada je u prošlosti
naravno bilo „velikih" filozofa.
Vitgenštajn je dalje rekao da, mada je filozofija sada
„svedena na stvar veštine", ovom je veštinom, kao i drugim ve-
štinama, veoma teško ovladati. Jedna od teškoća je to što ona
zahteva jednu „vrstu mišljenja" na koju „ m i " nismo navikli i
za koju se nismo vežbali - vrstu mišljenja veoma različitu od
one koju zahteva nauka. Da se ova vrsta mišljenja razlikuje od
naučnog mišljenja jedna je od suštinskih ideja kasnijih Vitgen-
štajnovih spisa i predstavlja odbranu autonomnosti filozofije.
Vitgenštajn je tvrdio da se zahtevana veština ne može steći pu­
kim pohađanjem predavanja: od suštinskog je značaja raspra­
va. S obzirom na svoj sopstveni rad, rekao je da nije važno da
li su rezultati istiniti ili ne; važno je da je „metod otkriven".
U čemu se, dakle, sastoji taj metod? Nažalost, Vitgen­
štajn ga nikada nije opisao. Čitalac mora da ga okrije u nači­
nu na koji je stvarno postupao. U predgovoru Istraživanjima
on kaže da metod vodi „topografskim s k i c a m a " , te se čini da
tako implicira da neće dobiti diskurzivni književni oblik niti će
sadržati eksplicitnu argumentaciju k o j a daje onu vrstu konač­
nih „rezultata" koje je očekivala tradicionalna filozofija. M e -
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 165

tod počiva na dve pretpostavke koje Vitgenštajn formuliše u

odeljcima 8 9 do 1 3 3 Istraživanja. Prva je da se filozofski pro­
blemi javljaju u složenim i zamršenim oblicima i da predsta­
vljaju splet pretpostavki, principa i teza, obično ujedinjenih ne­
kim konceptualnim modelom ili vizijom, koji organizuju svet
za filozofa koji želi da istražuje stvarnost na njenim najdubljim
ravnima. Z b o g ove mreže p o j m o v a , filozofski se problemi opi­
ru teorijskom pojednostavljenju, lakim objašnjenjima i uopšte-
nim rešenjima.
Filozofskim problemima se ne možemo baviti diskurziv­
nim oblicima argumentacije. M e t o d koji može s njima da iza­
đe na kraj mora da odražava ovu složenost i da bude osetljiv
na nju. K a o rezultat, metod se sastoji u unakrsno povezanom
nizu komentara, primedbi i a p o f t e g m i koji s različitih tački
10

gledišta izlažu skup pretpostavki i teza koje leže u osnovi ne­

kog problema. Sa stilske tačke gledišta, metod dobija aforistič-
ki književni oblik; u svojoj knjizi Moore and Wittgenstein on
Certainty ( 1 9 9 4 ) to sam nazvao „izlomljenim t e k s t o m " . O n je
obeležen kvazisokratskim sredstvom postavljanja pitanja koja
često ostaju da bez odgovora vise u vazduhu. Ova pitanja su
ponekad upućena neimenovanom slušaocu ili čitaocu, pone­
kad samom autoru, a ponekad se čini da uopšte nisu nikom ni
upućena. Vitgenštajn opsesivno raspravlja o istim temama, is­
pitujući ih i preispitujući ih iz mnogih različitih perspektiva.
Ovaj kaleidoskopski proces nikad ne stiže do završetka. T a k o
čitalac retko ili nikad ne nalazi sažeto izlaganje ranijih odelja-
ka niti neku oznaku dokle je u t o m trenutku stiglo istraživanje
niti ikakav nagoveštaj da te aforističke primedbe postepeno ot­
krivaju niti skrivenog argumenta. Čini se da metod implicira
da ozbiljni filozofski problemi nikada neće imati konačno re-
šenje. Zaista je upadljiva sličnost s „ m e t o d i m a " Sokrata iz ra­
nih Platonovih dijaloga. Svaki od tih dijaloga - Harmid, Euti-

10
Izreke, sentencije - prim. prev.
I 166 EJVRUM STROL

fron, Lahes i Lisis - ostavlja pitanja otvorenim, ni u jednom se

ne dolazi do nekog određenog rešenja. Pa ipak je samo istraži­
vanje krajnje zanimljivo.
Druga pretpostavka metoda jeste to da filozofija ima dva
oblika. Jedan je ono što bi se moglo nazvati „tradicionalnom
filozofijom". Drugi je Vitgenštajnov predlog o tome k a k o bi fi­
lozofija trebalo da izgleda. Predlog potiče iz njegovog „novog
m e t o d a " . Tradicionalna je filozofija, za Vitgenštajna, koncep­
tualna delatnost koja na nenaučan, nečinjenički ili neempirij-
ski način pokušava da shvati prirodu sveta, uključujući i ljude
koji u njemu obitavaju. N o v o poimanje filozofije odbacuje te-
oretisanje i „ o b j a š n j e n j e " . O n o objašnjavanje zamenjuje opisi­
vanjem (vidi Vitgenštajn 1 9 5 8 : 1 0 9 ) . O n o pokušava da istinitu
sliku stvari pruži opisivanjem sličnosti i razlika između „sluča­
jeva" ili scenarija, uključujući i prelazne slučajeve (Zwischen­
gliedern).
Pogledajmo obe koncepcije, počinjući s tradicionalnom
filozofijom. O n a pokušava da pruži objašnjenje svake teme
koja se istražuje tako što će otkriti koherentne obrasce u ono­
me što se čini zbunjujućim tokom događaja, fenomena i proce­
sa kojih čovek postaje svestan. Ovi obrasci se neće otkriti u po­
vršinskim osobinama - kad bi to bilo moguće, svako bi ih ot­
krio. Umesto toga, oni leže na dnu te su dakle skriveni od go-
log o k a . Vitgenštajn tradicionalnu filozofiju prikazuje kao po­
svećenu potrazi za otkrivanjem skrivenog, suštine stvari, skri­
venih principa koji nam omogućavaju da protumačimo svet.
Imamo osećaj da treba da „prodremo u... s t v a r " , piše on i do­
daje „suština je skrivena od n a s " ( 1 9 5 8 : 9 2 ) .
Prema Vitgenštajnu, tradicionalnu filozofiju ne treba od­
baciti, k a o što bi to želeli pozitivisti. O n a se mora uzeti ozbilj­
no, jer je ona duboka u svojim pokušajima da otkrije osnovne
principe stvarnosti. U svom pokušaju da iza pojavnog sveta ot­
krije poslednje principe, tradicionalna filozofija se ugleda na
nauku. N j u t n o v o veliko postignuće se uzima kao paradigma
koju treba slediti. Njegova teorija objašnjava ogroman niz na-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" 167

izgled nepovezanih pojava: zašto jabuka pada na tlo, zašto M e -

sec nastavlja da kruži o k o Zemlje a ne pada na nju i zašto do­
lazi do plima i oseka. O n a to čini preko jednog jedinog princi­
pa, zakona univerzalne gravitacije. Filozof želi da otkrije sličan
ključ stvarnosti. Ali, prema Vitgenštajnu, filozofija nije aktiv­
nost pronalaženja činjenica. Naprotiv, ona ne otkriva toliko
obrasce u stvarnosti koliko stvarnosti nameće jedan konceptu­
alni model. O v o nametanje vodi pogrešnom razumevanju, po­
grešnom opisivanju i paradoksu.
Uzmimo dubok filozofski uvid da ljudi nisu ništa drugo
do mašine. K a o što je H o b s r e k a o , „Sta je srce drugo do opru­
ga a šta su živci drugo do ž i c e ? " Eliminativni materijalisti u
kognitivnim naukama zauzimaju slično stanovište. Prema nji­
m a , nema verovanja ili misli: postoji naprosto moždana aktiv­
nost, a mozak nije ništa drugo do veoma složen kompjuter ko­
ji istovremeno obavlja bezbroj operacija. Prema Vitgenštajnu,
tradicionalni filozof je „zarobljen jednom s l i k o m " . O v a „sli­
k a " ili „konceptualni m o d e l " omogućava onome ko je u nje­
noj vlasti da baci pogled duboko u stvari, vršeći povezivanja
koja bi običan čovek prevideo. T a k o je zamisao da organizmi,
koji izgledaju radikalno različiti od mašina, nisu ništa drugo
do složene mehaničko-hemisjko-električne naprave jedan du­
boki uvid. O n prirodnim naukama omogućava da načine me-
sta za zagonetku duha i da je objasne. Pa ipak uprkos tom uvi­
du, ovo gledište je na kraju krajeva paradoksalno. Svrstavaju­
ći najraznovrsnije fenomene u jednu jedinu kategoriju, katego­
riju mašine, o n o ne pruža vernu sliku stvarnosti. Stvarnost je
to da se živi organizmi moraju razlikovati od veštačkih napra­
va; prema t o m e , svaka teorija koja pokušava da poništi ovu
razliku jeste duboko pogrešna.
Vitgenštajnova alternativa ovom načinu filozofiranja iz­
rasta iz njegovog novog metoda. Prema tom metodu, filozofi­
ja nije disciplina koja se bavi otkrivanjem činjenica, već je nje­
na funkcija da promeni našu orijentaciju prema stvarnosti i na­
še razumevanje stvarnosti. To ona čini time što nam skreće pa-
 168 EJVRUM STROL

žnju na činjenice koje smo sve vreme znali ali koje su toliko
očigledne da se previđaju ili zanemaruju kao nebitne. N o v a fi­
lozofija će biti korekcija ovoj orijentaciji. „Filosofija jedno­
stavno iznosi pred nas, a ništa ne objašnjava niti izvodi za­
ključke... 'Filosofijom' bismo mogli da nazovemo i o n o što je
moguće pre svih novih otkrića i pronalazaka. Posao filosofa je
prikupljanje uspomena u jednom određenom cilju." ( 1 9 5 8 : 1 2 6 ,
1 2 7 ) U ovim odeljcima Vitgenštajn opisuje k a k o , sledeći nje­
gov metod, treba da se bavimo filozofijom. Ključni odeljak Is­
traživanja koji se na to odnosi je 1 0 9 : „ M o r a da se odstrani
svako objašnjenje, a na mesto njega može da se pojavi samo
opisivanje."
Da bismo shvatili snagu ovog pristupa, trebalo bi da raz­
motrimo neki poseban primer. U Istraživanjima (89) i Brown
Book (str 1 0 7 - 1 0 8 ) Vitgenštajn raspravlja o odlomku iz Avgu-
stinovih Ispovesti. U knjizi II, glavama 14 do 1 6 , Avgustin kaže
da je za njega pojam vremena zagonetan. Po njegovim recima,

Šta je vreme? K o to može da lako i u k r a t k o objasni? K o

to može č a k s a m o u mislima da shvati, t a k o da recima iz­
razi? A ipak, o čemu u razgovorima raspravljamo s više
prisnog poznavanja no o vremenu? Sigurno da razume­
m o šta je vreme kad o tome g o v o r i m o i r a z u m e m o kad
č u j e m o da drugi o tome govore. D a k l e , šta je vreme? A k o
me niko ne pita, z n a m , ako hoću da o b j a s n i m n e k o m e ko
me to pita, onda ne znam. ( 1 9 6 0 : 2 8 7 )

Vitgenštajn se usredsređuje na dve odlike ovog odlomka.

Kad Avgustin misli o vremenu i pokušava da obrazuje opšte
poimanje vremena, on ne može da izrazi šta je vreme. A ipak
u o b i č n o m razgovoru on nema nikakvih teškoća. Na tom ni­
vou on kaže da razumemo vreme, pa ipak, kad nekom drugom
pokušava da objasni šta je vreme, on to nije u stanju. Zašto to
nije u stanju? K a o što Vitgenštajn kaže u Istraživanjima (89):
„ M i h o ć e m o da razumemo nešto što nam je već pred očima.
Jer čini n a m se da to, u izvesnom smislu, ne r a z u m e m o . " Vit­
genštajn u istom odeljku ukazuje na to da se ovo ne može reći
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA' 169

i za pitanja prirodnih nauka („recimo za pitanje o specifičnoj

težini v o d o n i k a " ) . Nešto što znamo kad nas niko ne pita ali što
ne znamo kad se očekuje da kažemo šta je to „jeste nešto čega
se treba opomenuti. (I očigledno nešto čega se, sa bilo kog raz­
loga, teško o p o m e n u t i . ) " Stoga se rad filozofa koji se služi no­
vim metodom sastoji u prikupljanju podsećanja radi nekog po­
sebnog cilja.
Avgustin kasnije govori k a k o mu se čini da vreme prori­
če pored posmatrača, i da se stoga može meriti. Ali ono što mu
je zagonetno, dok razmišlja o ovom pojmu, jeste k a k o prošlost
može da bude, pošto više ne postoji, i k a k o budućnost može da
postoji kad još nije prisutna. A zagonetku povećava i teškoća
o tome koliko je duga sadašnjost. Ako je ona period između
prošlosti i budućnosti, onda ne može imati nikakvo stvarno
trajanje, jer se prošlost neposredno dodiruje s budućnošću.
Staviše, ako je posmatrač protoka vremena nepokretan, to
znači da je izvan vremena, ali je jasno da to nije moguće. D a ­
kle, k a k o može postojati nešto poput vremena?
Vitgenštajn se pita da li Avgustinu nedostaju neka činje­
nica ili skup činjenica o prirodi vremena. J a s n o je da se o ne­
kim pitanjima činjeničke prirode ne može odlučiti zato što
n a m nedostaje odgovarajuća vrsta informacija. D a li se virus
ebole prenosi s majmuna na čoveka? Odgovor nije poznat, ali
je jasno da je pitanje činjeničko. M o ž d a će na njega jednog da­
na biti odgovoreno. Ali koje bi vrste činjenica resile Avgustino-
vu dilemu? Vitgenštajn kaže da Avgustinov problem ne spada
u ovu vrstu problema. Taj problem je tradicionalno filozofsko
pitanje te se stoga njime mora baviti na drugačiji način.
Avgustin priznaje da nije izgubljen kad se radi o upotre­
bi vremenskih termina u svakodnevnom životu. Tek kad teore-
tiše o prirodi vremena čini se k a k o mu o n o postaje neverovat-
no zagonetno. Ali zašto je to tako? Vitgenštajnova je dijagno­
za u Brown Book (str. 1 0 8 ) to da Avgustin svom svakodnev­
n o m iskustvu nameće izvesno poimanje ili „sliku" pokušava­
jući da shvati šta je vreme. Čini se da je to „slika" vremena k a o
I 170 EJVRUM STROL

neke vrste reke, koja protiče pored nepomičnog posmatrača

(kao što kaže Avgustin: „Sve dok vreme protiče, može se opa­
žati i meriti"). Ova vizija sa s o b o m nosi izvesne implikacije:
baš kao što je reka protegnuta u prostoru, tako je, čini se, i vre­
me protegnuto u prostoru i ima prednje i zadnje delove. O v a
je slika intuitivno prihvatljiva i, štaviše, čini se da je u skladu s
činjenicama iskustva, jer izgleda kao da vreme teče, nezausta­
vljivo se krećući, takoreći, pored nepomičnog posmatrača.
Ali ova slika vremena zbunjuje na način na koji to poi­
manje reke ne čini. Stvarna reka je protegnuta u prostoru, ima
delove koji nisu stigli do mesta na k o j e m se nalazi posmatrač i
ima delove koji su prošli pored posmatrača. I jedni i drugi de-
lovi još uvek postoje. Ali ako se smatra da ni prošlost ni bu­
dućnost sada ne postoje, tada nam model reke ne pomaže da
razumemo prirodu prošlosti i budućnosti. Stoga je model reke
iskrivio Avgustinovo razumevanje vremena. To da Avgustin ne
samo razume šta je vreme već i vlada p o j m o m vremena otkri­
va nam njegova primedba da „sigurno da razumemo šta je vre­
me kad govorimo o njemu i razumemo kad čujemo da drugi
govore o n j e m u " . O n o što on ne razume to je da njegova sva­
kodnevna upotreba pojma vremena predstavlja vladanje tim
p o j m o m . A on to ne uspeva da razume zato što, pošto je to ta­
k o , nema nikakvih preostalih problema o vremenu koje bi tre­
balo resiti. T a k o Vitgenštajn ističe da je Avgustin sam stvorio
svoje probleme. O n želi da nametne model koji bi uprostio i
sredio prividno haotičan skup upotreba p o j m a vremena. Ali to
je i nepotrebno i izaziva pometnju. K a o što će biskup Barkli
kasnije reći za filozofe, „Prvo dižemo prašinu, a onda se žali­
mo da ne m o ž e m o da vidimo". T a k o Avgustina vodi potraga
za stvarnim značenjem ili suštinom vremena, za nečim skrive­
nim iza svakodnevnih načina govora k o j i m a je on u stanju da
se toliko lako i uspešno služi.
Ali za Vitgenštajna nema ničega što bi tim procesom tre­
balo otkriti. N e radi se ni o kakvim stvarnim činjenicama o
prirodi vremena, nikakve činjenice ne nedostaju i nema ničega
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA 171

što bi tek trebalo objasniti. Vitgenštajn želi da vidimo da nema

nikakvog teorijski adekvatnog opisa vremena zato što se reč
„vreme" upotrebljava na mnoge ad hoc načine. O n o što važi
za p o j a m vremena važi i za sve pojmove za koje su filozofi tra­
dicionalno nalazili da su zagonetni: za pojmove znanja, izve­
snosti, imena, objekta i tako dalje. Funkcija nove filozofije će
biti da podseti tradicionalne filozofe da u svakom od ovih slu­
čajeva oni već poseduju traženo znanje. To se može učiniti ta­
ko što „reči sa njihove metafizičke upotrebe svodimo na njiho­
vu svakodnevnu u p o t r e b u " (Vitgenštajn 1 9 5 8 : 1 1 6 ) .
Vitgenštajn uopštava Avgustinov slučaj. Svi snažni filo­
zofski uvidi vode slikama ili pojmovnim modelima ove vrste.
Ovi su nepopustvljivi u svojoj vlasti nad osobama koje razmi­
šljaju. O svetu kažemo „Tako to mora da b u d e " . U ovom sna­
žnom smislu uvlačenja u sebe i nametanja svoje vlasti, Vitgen­
štajn kaže da nas je „slika zarobila. I nismo mogli da izađemo
iz nje zato što je bila u našem jeziku, izgledalo je da nam je on
samo neumoljivo p o n a v l j a " . ( 1 1 5 ) Prema Vitgenštajnu ove sli­
ke nam se nameću. Čini se kao da su one neizbežne i k a o da
predstavljaju velika intelektualna otkrića. One nam pomažu
da našoj okolini pridamo smisla time što je osvetljavaju k a o re­
flektori koji šalju bleske svetlosti u mrak. Pa ipak će svaki ta­
kav model neizbežno dovesti do paradoksa, to jest, do ograni­
čene i iskrivljene slike sveta. N a ovaj način se više ne može fi­
lozofirati. Potrebna je neka alternativa i nju treba da nam pru­
ži novi Vitgenštajnov metod.
Otuda drugačije poimanje filozofije u Vitgenštajnovim
kasnijim delima koje treba da nam pruži ispravnije razumeva-
nje sveta no što je ono koje nam je pružala tradicionalna filo­
zofija. Posebno, ovo poimanje treba da izbegne paradokse.
Prema Vitgenštajnu, ono se sastoji u zameni objašnjenja opisi­
ma. Ali šta on ovde podrazumeva pod „ o p i s o m " ? Pod „opi­
s o m " on podrazumeva tačno neteorijsko opisivanje neke situ­
acije ili grupe situacija u kojima se jezik upotrebljava na uobi­
čajen svakodnevni način. Te situacije i upotrebe jezika u njima
I 172 I EJVRUM STROL

sadržane jesu elementi sveta k o j e treba opisati. Z a ovaj svako­

dnevni svet - njegove prakse, institucije i upotrebe jezika - Vit­
genštajn koristi razne nazive: „tok života", „oblik života" ili
„jezička igra". Tako nova filozofija počiva na tri odlike: pozi­
vanju na svakodnevni jezik, pozivanju na celu lepezu slučajeva
i konteksta u kojima se oni zbivaju i pozivanju na čovekove na­
čine postupanja. To možemo da ilustrujemo na sledeći način.
Videli smo da za Vitgenštajna Avgustin zapravo pogrešno
upotrebljava reč „ v r e m e " . O n pokušava da je primeni onako
kako se ona u svakodnevnom govoru ne primenjuje. M i tu reč
koristimo u mnogim idiomima - „Biću tamo na v r e m e " ,
„Imam vremena na pretek" „Vreme nam ističe" i tako dalje.
Reč „vreme" je deo razgranatog, običnog rečnika u kome se
koristi čitav niz srodnih izraza, kao što su „ r a n i j e " , „ k a s n i j e " ,
„u ovom trenutku" i tako dalje. Čovek koji može da ispravno
koristi ovaj rečnik - gde „ispravno" znači u skladu s načinima
na koje reči koriste oni kojima je taj jezik maternji - vlada poj­
mom vremena. Uzmimo reč „ s a d a " . Z a Avgustina ona je zago­
netna: k a k o sada koje ima neko trajanje može da postoji izme­
đu prošlosti i budućnosti koje se dodiruju, koji su jedna uz
drugu na takav način da se nikakav period koji ima neko tra­
janje ne može javiti između njih. Pa ipak je jasno da sadašnjost
postoji. Staviše, njen opseg nije zagonetan, k a o što možemo da
vidimo iz ogromnog broja upotreba koju reč „ s a d a " ima u
običnom govoru.
Ove upotrebe dopuštaju jedan niz vremenskih mogućno­
sti: „Igre će sada p o č e t i " ponekad može da znači ovog jutra a
ponekad za nekoliko minuta ili tačno kad se začuje zvižduk.
Nikakva zagonetna skrivena suština ne leži iza ovog niza idio­
ma. O n a j ko ih razume razume šta „ s a d a " znači i stoga ima
delimično razumevanje toga šta je vreme. K a d neko razume
sve upotrebe idioma koje koristimo kad govorimo o vremenu,
on razume šta je vreme. To je sve o čemu se radi. A, naravno,
svaki govornik razume ovaj niz izraza svog maternjeg jezika.
Nova filozofija podseća onog ko razmišlja na ovu činjenicu.
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA 173

O n a traži od takvih pojedinaca da promene svoju orijentaciju

tako da shvate vladanje pojmovima koje imaju: vladanje koje
su sve vreme imali ali koje su, zato što su bili „začarani jezi­
k o m " , zanemarili ili ga prosto nisu bili svesni. Svođenje reči s
njihove „metafizičke upotrebe na njihovu svakodnevnu upo­
t r e b u " jedan je slučaj ovakvog podsećanja. To je jedan primer
tehnike koju Vitgenštajn koristi da bi resio (ili odstranio) razne
klasične probleme.
Druga odlika metoda je pozivanje na celu lepezu slučaje­
va. O v a odlika je suprotna pristupu tradicionalnog metoda,
koji traga za jednim ključnim modelom koji će prodreti ispod
površine pojava. O n o što Vitgenštajn podrazumeva pod „slu­
č a j e m " jeste opis jedne aktivnosti, pojave, objekta ili događa­
ja u određenom kontekstu običnog života. O n traži da ceo je­
dan niz slučajeva bude upoređen i suprotstavljen. Ovaj postu­
pak će nam omogućiti da razumemo k a k o se neki ključni po­
j a m , recimo pojam „verovanja" ili „ z n a n j a " , stvarno koristi.
M e t o d slučajeva često je u njegovim spisima povezan s poziva­
njem na običan jezik, ali ove dve tehnike se mogu razlikovati.
Evo jednog primera iz On Certainty u kojem običan jezik igra
ključnu ulogu:
Odlazim kod d o k t o r a , pokazujem mu svoju ruku i ka­
žem „ O v o je ruka a ne...; povredio sam je itd. i t d . " D a li
mu s a m o pružam nepotrebnu informaciju? N a primer,
zar neko ne bi m o g a o da kaže: pretpostavimo da reči
„ O v o je r u k a " pružaju informaciju - k a k o bi m o g l o da
n a m koristi to što je d o k t o r razume? Z a i s t a , a k o se m o ­
že sumnjati „da li je to r u k a " , zašto se t a k o d e ne može
sumnjati da li sam ja ljudsko biće koje d o k t o r a o tome
informiše? Ali s druge strane mogu se zamisliti slučajevi
- č a k i a k o su retki - u kojima ova izjava ne bi bila ne­
p o t r e b n a , ili bi bila s a m o nepotrebna ali ne i besmislena.
(1969:460)
U ovom odeljku Vitgenštajn izričito koristi reč „slučaje­
v i " . O n poredi i suprotstavlja skup situacija koje se mogu ja-
I 174 I EJVRUM STROL

viti u običnom životu. O n ne opisuje u potpunosti o n o što bi

se moglo nazvati standardnim slučajem kao takvim, mada za­
pravo aludira na njega recima „povredio sam je itd. i t d . " .
Standardan slučaj bi bio slučaj kad bismo, da smo povredili ru­
ku, otišli kod lekara, pokazali mu ruku i rekli „Povredio sam
se ovde itd. i t d . " K a d to k a ž e m o , pretpostavljamo da doktor
ne sumnja u to da ste ljudsko biće, da je ono što mu pokazu­
jete ruka a ne veštačka naprava. Ovaj slučaj treba suprotstavi­
ti situaciji koju Vitgenštajn izričito pominje. Pretpostavimo da
smo otišli lekaru i rekli „ O v o je r u k a . . . " U normalnim okolno­
stima to bi bila čudna primedba. Očigledno, lekar zna da je to
ruka, zašto time počinjemo? Sugestija je da bismo, kad bi tako
počeli, implicirali da je nešto čudno u pogledu objekta ili okol­
nosti: da li ruka ne izgleda kao ruka, ili pacijent misli da lekar
nije u stanju da vidi predmet pred sobom? A k o nema nikakvih
neobičnih okolnosti, kako shvatiti ovu primedbu?
Da li ovom primedbom pokušavamo da pružimo neku
informaciju? A k o je t a k o , njena upotreba pretpostavlja da
uslovi u kojima se javlja nisu standardni, k a o što je prethodno
pomenuto. Ali, k a o što kaže Vitgenštajn, kad bi to bila infor­
macija, kakvu bi korist imali od toga što doktor razume šta je
rečeno? Zaista, a k o se može sumnjati „da li je to r u k a " , zašto
se ne može sumnjati da li je govornik ljudsko biće koje o tome
obaveštava doktora? Ali to nije jedino moguće tumačenje o n o ­
ga što se zbiva. M o g u se zamisliti i druge mogućnosti u kojima
ova primedba nije nepotrebna pa čak i one u kojima je nepo­
trebna ali nije besmislena i tako dalje. O v a lepeza mogućnosti
je ono što Vitgenštajn podrazumeva pod nizom slučajeva. Smi­
sao ovog odeljka je da pokaže da je čovekova delatnost slože­
na i da se ne može razumeti u skladu s j e d n o m jednostavnom
paradigmom ili modelom. U ovom n o v o m poimanju filozofije,
jedan od zadataka jeste da se pruži tačan opis stvarnosti. Sva­
ki taj opis mora da bude osetljiv za ceo niz različitih slučajeva
koje nalazimo u „jezičkoj igri", to jest, u svakodnevnom živo-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 175 j

tu. Nedostatak ove osetljivosti je karakteristika tradicionalne

filozofije.
Treća odlika metoda je korišćenje i opisivanje onoga što
Vitgenštajn naziva „jezičkim i g r a m a " . Ovaj pojam se prvi put
javio u Brown Book iz 1 9 3 4 . O v o delo Vitgenštajn nije napi­
sao već ga je diktirao svojim studentima, Frensisu Skineru i
Elis Embrouz [Alice Ambrose]. Ljudi koji su pozajmljivali ove
beleške pravili su vlastite kopije i, kao što kaže R a š Riz, „nji­
ma se t r g o v a l o " . Blue Book se zasnivala na predavanjima ko­
ja je Vitgenštajn održao godinu dana ranije. Brown Book sa­
drži sedamdeset tri „jezičke i g r e " . Z a svaku se kaže da je po
sebi sasvim potpuna, i svaka opisuje moguću situaciju, na pri­
mer, situaciju u kojoj zidar razgovara sa svojim p o m o ć n i k o m .
Ovaj pojam je postao ključno sredstvo kasnije Vitgenštajnove
filozofije i veoma je prisutan u delima poput Filozofskih istra­
živanja i On Certainty. Čudnovato, ali „jezička i g r a " niti je
prosto igra niti je prosto upotreba izvesnih jezičkih izraza, ma­
da su u jezičkim igrama često prisutne obe ove odlike. Jezička
igra je opis (zavisno od konteksta) jednog isečka čovekove sva­
kodnevne aktivnosti, uključujući i postupke kao što su tvrđe­
nje, sumnjanje, verovanje, sleđenje pravila, kao i mnogovrsna
uzajamna delovanja ljudi. Jezičke igre se odnose ne samo na
pojedinačne čovekove aktivnosti već i na one koje su zajednič­
ke celoj grupi. One tako obuhvataju institucije kao što su vla­
de, univerziteti, banke, vojska i tome slično.
S obzirom na te postupke, Vitgenštajn od tradicionalnog
filozofa traži da ne misli već da gleda i vidi šta ljudi stvarno či­
ne u svom svakodnevnom životu. Opis ovakvih aktivnosti a ne
sinoptička filozofska teorija o njima pružiće nam tačnu sliku
stvarnosti. I Brown Book i Filozofska istraživanja počinju na­
vodom iz Avgustinovih Ispovesti. Avgustin opisuje način na
koji deca uče da govore. O n kaže u knjizi I, glavi 8, na primer,
„ K a d god bi oni (stariji) spomenuli kakav predmet i kad bi se
o d m a h posle te izgovorene reči prema nečemu okrenuli, ja bih
video i razumeo da su se glasovi koje su izgovarali odnosili na
I 176 I EJVRUM STROL

onaj predmet na koji su oni želeli da u k a z u " (Sv. Avgustin

1 9 6 0 : 5 1 ) . Vitgenštajn kaže da Avgustin pokušava da nam
pruži „određenu sliku o suštini ljudskog jezika. I to ovu: Reči
jednog jezika su nazivi za predmete - rečenice su spojevi ta­
kvih naziva. - U ovoj slici jezika nalazimo korene ideje: svaka
reč ima neko značenje. To značenje je u korelaciji s reči. O n o
je predmet umesto koga stoji r e č " ( 1 9 5 8 : 1 ) . Avgustinova slika
jezika je i slika jezika koju iznose Rasel u „Logical A t o m i s m "
i Vitgenštajn u Tractatusu. Setimo se Tractatusa 3 . 2 0 3 : „Ime
znači predmet. Predmet je njegovo značenje".
Vitgenštajn ne želi da kaže da je ova slika potpuno pogre­
šna već da je to ograničena slika toga k a k o jezik funkcioniše u
stvarnom životu. D o k se u Filozofskim istraživanjima skup je­
zičkih igara postepeno umnožava, možemo da vidimo da jezik
ima i mnoge druge upotrebe. To Vitgenštajn ima na umu kad
kaže da nas slika drži u svojoj vlasti i kad savetuje filozofe
„Nemoj da misliš! G l e d a j ! " Tražiti od filozofa da gledaju zna­
či tražiti od njih da prošire svoje pojmovne kategorije, da vide
kako reči funkcionišu u struji života. K a o što je to Vitgenštajn
izrazio sjajnom metaforom: „Pomisli na alat u jednom sandu­
ku: tu su čekić, klešta, testera, odvijač za zavrtnje, lenjir, posu­
da za lepak, lepak, ekseri i zavrtnji. - K a o što su raznovrsne
funkcije ovih predmeta, tako su raznovrsne i funkcije r e č i "
(1958:11).
Iznoseći velike nizove različitih jezičkih igara, Vitgenštajn
podseća filozofa na nešto čega je on k a o običan čovek sasvim
svestan - pre no što postane duboko zamišljeni filozof poput
Avgustina. Posmatranje jezičkih igara omogućava nam da raz­
umemo šta su pojmovi poput pojmova verovanja, sumnjanja,
dokazivanja i opravdanja. Uzmimo, na primer, znanje. Vitgen­
štajn iznosi desetine primera kako se izraz „ja z n a m " stvarno
upotrebljava u običnom govoru. Oni se mogu uporediti s upotre­
bom filozofa. Mur, na primer, tvrdi da s izvesnošću zna propozi­
cije kao što su „Zemlja je veoma stara" ili „Postojale su i druge
osobe a i sada mnoge postoje". On takođe tvrdi da skoro svaka
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 177 |

odrasla osoba zna da su te propozicije istinite. Prema Vitgenštaj­

nu, M u r pretpostavlja da je njegova upotreba izraza „ja znam"
standardna. Pa ipak u normalnom razgovoru čovek kaže „ja
znam" da bi saopštio informaciju koja drugima nije poznata.
Pretpostavimo da vas zapitaju „ D a li si siguran da je Smit
stvarno bio na o t v a r a n j u ? " i da vi odgovorite „ Z n a m da je­
s t e " . U tom slučaju, vaša je namera da onome ko pita pružite
informaciju koju ranije nije imao. D a je imao tu informaciju,
ne bi vam ni postavio to pitanje. Uopšteno govoreći, upotreba
izraza „ja z n a m " jeste besmislena kad k a o stvari koje znate na­
vodite stvari za koje znate da ih svako zna. T a k o je Murova
upotreba ovog izraza naročita vrsta besmislice. To je poenta
koju Vitgenštajn iznosi kad piše „Ali M u r bira upravo slučaj u
kome se čini da svi mi znamo isto što i o n " ( 1 9 6 9 : 8 4 ) . Ili opet,
„Istine za koje M u r kaže da ih zna jesu takve da ih, grubo re­
čeno, svi mi znamo ako ih on z n a " (str. 1 0 0 ) . „ Z a š t o on ne po­
minje neku činjenicu koju samo on zna a ne svako od n a s ? "
(str. 4 6 2 ) . „ T a k o , čini mi se da sam sve vreme znao nešto a
ipak nema nikakvog značenja kad se to kaže, kad se izgovori
ta istina" (str. 4 6 6 ) . M u r je jezičkoj igri nametnuo pojmovni
model koji iskrivljava stvarnu čovekovu praksu i ponašanje i
koji vodi nekoj vrsti besmisla. Ovakva nametanja modela su
karakteristična za tradicionalno filozofiranje. Stoga ih treba
zameniti novim metodom brižljivog posmatranja i tačnog opi­
sivanja svakodnevnog čovekovog ponašanja.
U objavljenim materijalima koje sada imamo na raspola­
ganju, Vitgenštaj novi spisi se protežu preko širokog skupa
predmeta, od temelja matematike do rasprava o Sigmundu
Frojdu [Sigmund Freud], ser Džejmsu Džordžu Frejzeru [James
George Frazer], Gustavu Maleru [Gustav M a h l e r ] , Feliksu
Mendelsonu [Felix Mendelssohn], čovekovoj svesti, psihologi­
ji, etici, estetici i prirodi boje. M n o g e od njegovih primedbi se
usredotočuju na ograničene probleme, na upotrebe i pogrešne
upotrebe pojma opravdanja, na primer. Stoga je nemoguće na
ograničenom prostoru opisati sve teme koje je Vitgenštajn ispi-
I 178 I EJVRUM STROL

tivao kao i njegove različite pristupe tim temama. Ali u svoja

dva najvažnija kasna dela, Filozofskim istraživanjima i On
Certainty, imao je na umu dve mete: platonizam i kartezijani-
zam. J a s n o je da ih je smatrao središnjim temama u istoriji za­
padne filozofije. Iz njegove perspektive oni pružaju pojmovne
modele kojima je praktično nemoguće odupreti se i koji se za­
pravo na izvesne načine prepliću i preklapaju. Skoro svi veliki
problemi tradicionalne filozofije - problemi promene, univer­
zalna, apstraktnih ideja, skepticizma, značenja i referencije,
prirode duha - potiču iz misli Platona i Dekarta. Ovu raspra­
vu o Vitgenštajnu završićemo kratkim izlaganjem njegovog
pristupa platonizmu i kartezijanizmu koji nalazimo u Filozof­
skim istraživanjima i On Certainty. U o b a slučaja ćemo naći
da pogrešna shvatanja funkcionisanja jezika igraju suštinsku
ulogu u tim konceptualnim shemama. Počećemo Vitgenštajno-
vim pristupom platonizmu.
Teorija formi je središnja za Platonov model prirode
stvarnosti. O n a kao deo svoje vizije stvari sadrži gledišta o pri­
rodi značenja, znanja i promene. Prema Platonu, stvarnost je
nepromenljiva, a pošto se sve što postoji u prostoru i vremenu
menja, ono što je stvarno ne postoji u prostoru i vremenu. Po­
što sva naša obaveštenja o prostorno-vremenskim objektima
potiču iz čulnog iskustva, ta se obaveštenja, koja se odnose na
ono promenljivo, nikada ne mogu poistovetiti sa znanjem. D a
bismo stekli znanje moramo da prevazidemo čulno iskustvo i
da otkrijemo svet nepromenljivih objekata. N j i h Platon naziva
„ f o r m a m a " ili „ i d e j a m a " . U jednom smislu koji je teško odre­
diti, objekti čulnog iskustva (oni koji postoje u svetu pojava)
učestvuju u formama ili ih na neki način podražavaju ili eg-
zemplifikuju. T a k o plavi džemper egzemplifikuje nevidljivu for­
mu plavila; određeni dobar postupak egzemplifikuje dobrotu, i
tome slično. Forme su entiteti koji su zajednički pojedinačnim
objektima; to su opšte osobine ili suštine tih pojedinačnih obje­
kata. One su „suštine" u tom smislu što određuju prirodu po­
jedinačnih stvari koje u njima učestvuju. F o r m e su stoga entite-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA 179

ti koji konstituišu stvarnost. One se mogu otkriti samo umom.

Ova teorija predstavlja Platonov racionalizam, prema kojem je­
dino um može da otkrije stvarnost a čula to nikako ne mogu.
Vitgenštajn analizu ovog modela počinje od njegove kon­
cepcije značenja k a o suštine koja leži iza svake reči ili rečenice.
Blue Book, na primer, počinje pitanjem „Sta je značenje neke
r e č i ? " Brown Book i Istraživanja, kao što sam ranije pome-
nuo, počinju raspravom o Avgustinovom shvatanju značenja.
Vitgenštajn u dugoj sjajnoj analizi pokazuje da se platonska
koncepcija ruši na više načina. O n a ne uspeva da shvati da ne­
ko ko razume neku reč ili rečenicu ne shvata nužno neki ap­
straktni entitet već je u stanju da reč ili rečenicu upotrebljava
u raznim kontekstima u određene svrhe. Umesto platonskog
modela, s njegovim isticanjem zajedničkih osobina koje reči
poseduju, Vitgenštajn ukazuje na to da jezički izrazi - na pri­
mer, reč „igra" - imaju veoma raznovrsne upotrebe. Igre ima­
ju mnoge oblike, neke, kao šah, imaju eksplicitna pravila; ne­
ke uključuju pobedu a neke ne; neke, kao bacanje lopte o zid,
čovek može da igra sam. N e m a jedne zajedničke osobine koju
sve igre poseduju. Evo slavnog odeljka u kojem Vitgenštajn pi­
še o mnogim upotrebama koje jezik ima:

Ali k o l i k o vrsta rečenica postoji? M o ž d a tvrdnja, pitanje

i zapovest? - Ima bezbroj takvih vrsta: bezbroj različitih
načina primene svega onoga što zovemo „ z n a c i " , „ r e č i " ,
„ r e č e n i c e " . I ta mnogostrukost nije ništa fiksirano, jed­
n o m za uvek d a t o , nego novi jezički tipovi, nove jezičke
igre, k a k o bismo mogli da k a ž e m o , nastaju, a druge za-
starevaju i padaju u zaborav. {Približnu sliku ovog zbiva­
nja m o g u da sugerišu m a t e m a t i č k e promene.)

Izrazom „jezička igra" treba da se ovde istakne činjenica

da je govorenje jezika deo jedne delatnosti ili životne forme.
Predoči sebi mnogostrukost jezičkih igara na ovim i dru­
gim primerima:
Zapovedati i izvršavati zapovesti -
Opisati neki predmet prema izgledu ili na osnovu merenja -
 180 I EJVRUM STROL

Konstruisati neki predmet na osnovu opisa (crteža) -

Saopštiti neki događaj -
Nagađati o nekom događaju -
Postaviti i ispitati hipotezu -
Rezultate jednog eksperimenta prikazati pomoću tabele i
dijagrama -
Izmisliti priču; čitati je -
Igrati se pozorišta -
Pevati u kolu -
Rešavati zagonetke -
Napraviti vic; ispričati ga -
Resiti kakav praktičan računski zadatak -
Prevoditi s jednog jezika na drugi -
Moliti, zahvaljivati, proklinjati, pozdravljati, moliti se.
Zanimljivo je da se mnogostrukost jezičkih instrumenata
i načina njihove primene, mnogostrukost vrsta reči i re­
čenica uporedi s onim što su logičari rekli o strukturi je­
zika (uključujući i autora Logičko-filozofske rasprave
[Tractatus Logico-Philosophicus]).
(1958:23)

Umesto platonskog gledišta o suštinama, Vitgenštajn ka­

že da bi o većini pojmova trebalo da mislimo k a k o stoje u istim
onim odnosima u kojima stoje članovi jedne porodice. N e m a
nikakve suštine koja im je svima zajednička, ali postoje bez­
brojne osobine koje se preklapaju. Pomislite na boju kose čla­
nova neke porodice. A i B mogu biti plavi, a ta plava boja m o ­
že imati mnoge nijanse. C i D , drugi članovi porodice, mogu
da ne budu plavi, a ipak da struktura i gustina njihove kose li­
či na strukturu i gustinu kose A-a i B-a i tome slično. Ideja
„porodične sličnosti" je deskriptivni termin. O n opisuje k a k o
se reči, k a o što su „ i g r a " , „pravilo" i „ z n a t i " , koriste u svako­
dnevnom životu. K a o takva ona je lek protiv platonskog gledi­
šta. U ovoj zamisli vidimo na delu metod slučajeva. Vitgenštajn
od nas traži da uporedimo i suprotstavimo slučajeve da bismo
videli k a k o se reči poput reči „igra" i „ o r u đ e " koriste u obič-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 181

n o m životu. Ovaj metod je primenljiv na sve pojmove koje su

ispitivali tradicionalni filozofi. O n potragu za suštinom stvari
i potrebu da se „prodre iza p o j a v a " zamenjuje opisivanjem
jednog po jednog slučaja. T a k o se dolazi do tačnog razumeva-
nja stvarnosti.
Druga meta Vitgenštajnovog novog metoda je kartezijan-
ski model, koji prevashodno počiva na distinkciji spoljašnje-
-unutarašnje, a sadrži i teoriju da stvarnost čine dve supstanci­
je. Dve supstancije su materija i duh. Sve što postoji jeste ili
jedno ili drugo a ništa nije o b o j e . Distinkcija je tako i iscrpna
i ekskluzivna. K a o što je slučaj sa svim modelima dve supstan­
cije, pred ovu teoriju se postavlja problem o tome k a k o dve
supstancije mogu da deluju jedna na drugu, ukoliko uopšte to
mogu. U kartezijanskom modelu problem uzajamnog delova-
nja se tiče toga k a k o svet mentalnog može nekako da utiče na
(ili da sazna) svet materijalnog. K a k o nešto nematerijalno
(duh) može da dovede do toga, ili da prouzrokuje, da se nešto
materijalno (recimo ruka) pokrene kad odlučimo, na primer,
da s police uzmemo knjigu. Problem znanja se može izložiti na
sledeći način. M o d e l dve supstancije poistovećuje o n o mental­
no s onim što je unutarnje, o n o što je unutarnje s onim što je
privatno (odnosno, neposredno pristupačno samo jednoj oso­
bi, onoj k o j o j pripada određena svest), a privatno s onim što
je skriveno od drugih. T a k o ovaj model sugeriše da je svaki č o ­
vek zatvoren u krug svojih sopstvenih ideja. Tada je problem
k a k o da se izađe iz tog „egocentričnog p o l o ž a j a " . Prema ovom
modelu, čovek ima neposredan pristup svojim vlastitim ideja­
ma ali nema neposrednog pristupa ničemu spoljašnjem, to jest,
materijalnom svetu, pa čak ni duhu drugog čoveka. Takav pri­
stup, ukoliko je uopšte mogućan, u najboljem slučaju je infe-
rencijalan i pruža samo verovatnoću. U našem vlastitom sluča­
ju izvesnost o našim idejama i osećanjima je moguća zato što
se ne zahteva nikakvo zaključivanje. Ali to je veoma ograniče­
na vrsta izvesnosti. O n a je ograničena na naše vlastite osete.
Uporedimo ovaj model s Avgustinovom ograničenom koncep-
I 182 J EJVRUM STROL

čijom suštine jezika. T a k o iz kartezijanske slike slede dva „ve­

l i k a " pitanja. Kakvog razloga neko može imati da pretpostavi
da postoji stvarnost spoljašnja u odnosu na njegove ideje? A
čak i ako postoji takva stvarnost, kakvog razloga neko može
imati da pretpostavi da o njoj ima tačna obaveštenja (znanje)?
Ova koncepcija za s o b o m neposredno povlači pretnje solipsi-
zma i skepticizma.
Vitgenštajn je bio opsednut ovim pretnjama, i veliki deo
njegove kasnije filozofije posvećen je analiziranju njihovih iz­
vora u kartezijanskom modelu a p o t o m pokušaju da se poka­
že k a k o se te pretnje mogu otkloniti. U Filozofskim istraživa­
njima i u On Certainty (napisanim u razmaku od petnaestak
godina) on iznosi različite načine rešavanja problema spolja-
šnjeg sveta. O b a rešenja su ingeniozna i originalna. U Istraži­
vanjima on dokazuje da se kartezijanski model može reinter-
pretirati u lingvističkom obliku. T a k o interpretiran on vodi za­
misli jednog potpuno privatnog jezika. To je jezik koji navod­
no samo jedna jedina osoba može da razume. Ta osoba bi reči
upotrebljavala na jedinstven način. Svaka reč bi stajala umesto
određenog objekta, i samo bi osoba koja upotrebljava ovaj je­
zik znala koji objekat označava pojedina reč. T a k o bi ona k o ­
ristila sistem privatnih pravila za označavanje nominatuma
svojih reči.
Skoro je polovina prvog dela Istraživanja (posebno deo
od odeljka 1 4 3 do 2 5 0 ) posvećena dokazivanju da ovakva
koncepcija jezika nije mogućna. J e r da bi nešto bilo jezik ono
mora biti vođeno pravilima. Jezičko pravilo je uputstvo kako
da se upotrebljavaju razni elementi jezika. U svom komentaru
Istraživanja, G. P. Bejker [G. P. Baker] i P. M . S. Heker ukazu­
ju na to da pravila moraju da zadovolje izvesne kriterijume:
svako se pravilo može izraziti; mora biti moguće da se pravilo
sledi ili krši; pravila su stvar volje; pravila su merila ispravno­
sti ili uputstva za delanje; i, najzad, pravila m o r a j u biti manje
ili više jasna učesnicima u praksi vođenoj pravilima kao što je
jezik. N o r m a n M a l k o l m ovome dodaje i to da postojanje pra-
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA 183

vila pretpostavlja njihovu upotrebu u ljudskoj zajednici te da

je stoga značenje reči u jeziku vođenom pravilima nezavisno
od bilo kog pojedinca:

Govoriti neki jezik znači učestvovati u načinu života u

kojem učestvuju i mnogi drugi ljudi. Jezik kojim govorim
dobija značenje od načina postupanja i reagovanja zajed­
ničkog mnogim ljudima. Učestvujem u jeziku u istom
smislu u kojem učestvujem u igri - što je sigurno jedan
od razloga zbog kojih Vitgenštajn jezike poredi sa igra­
ma. Drugi razlog za ovo poredenje jeste taj što i u jeziku
i u igrama postoje pravila. Slediti pravila za upotrebu ne­
kog izraza ne znači ništa drugo do upotrebljavati taj iz­
raz onako kako se on obično upotrebljava - što će reći,
onako kako ga upotrebljavaju mnogi ljudi koji učestvuju
u aktivnostima u kojima se taj izraz koristi. Stoga je zna­
čenje izraza nezavisno od mene, ili od bilo kog pojedin­
ca; i stoga izraz mogu da upotrebljavam ispravno ili ne­
ispravno. On ima značenje nezavisno od toga što ga ja
upotrebljavam. I zato pretpostavka da bi zauvek usa­
mljena osoba mogla da zna jezik nema nikakvog smisla,
ništa više no pretpostavka da bi ona mogla nešto da pro­
daje ili kupuje.
(1989:22)
M a l k o l m o v a je teza da bilo koje pravilo može da razume
bilo k o te da je ono prema tome javno. Stoga nijedan jezički si­
stem ne može da bude privatan u kartezijanskom smislu. D a ­
lje, pošto je svaki jezik vođen pravilima, uvek su mogućne gre­
ške u primeni pravila. K a d bi postojao privatni jezik, razlika
između ispravnog i neispravnog sleđenja pravila ne bi imala ni­
kakvog smisla. Ne bi bilo nikakvog objektivnog načina da se
odredi, na primer, kad se pogrešno referiralo. Stoga kartezijan-
ska koncepcija uopšte nije jezik. Opštije rečeno, iz ove lingvi­
stičke analogije sledi da kartezijanski model ne pruža smislenu
sliku odnosa čovekovog duha prema spoljašnjem svetu. Čovek
živi u javnom svetu u kojem uči k a k o da upotrebljava jezik u
skladu s preovlađujućom društvenom upotrebom reči. Ove
I 184 I EJVRUM STROL

prakse nas podučavaju k a k o da koristimo termine koji se ne

primenjuju samo na naše sopstvene bolove, osećanja i misli već
takode i na bolove i osećanja drugih. Stoga, čak i ako nečiji bol
nije dostupan drugima na onaj način na koji je dostupan oso­
bi koja ga ima, ne sledi da se javni jezik ne može smisleno upo­
trebljavati da bi se referiralo na te bolove ili da se nečije tude
razumevanje onoga što je rečeno razlikuje od našeg vlastitog.
K a o što kaže Vitgenštajn, „Unutarnjim fenomenima potrebni
su spoljašnji kriterijumi".

On Certainty
U On Certainty Vitgenštajn razvija drugačiji pristup kar-
tezijanskom modelu. Beležnica koja je objavljena tek 1 9 6 9 . sa­
da se smatra jednim od Vitgenštaj novih najdubljih radova. To
je bilo Vitgenštajnovo poslednje delo, poslednjih sedam odelja-
ka napisao je dva dana pre no što je umro 2 9 . aprila 1 9 5 1 .
M a d a je delo nedovršeno, ono predstavlja nov početak u nje­
govom mišljenju. Nasuprot kartezijanskom obliku fundacio-
nalizma, Vitgenštajn razvija jedinstvenu alternativu, koja se
razlikuje od svega što se izričito dokazivalo u Istraživanjima.
Za D e k a r t a , cogito je temelj celog sistema čovekovog znanja.
Ali to je psihološki princip. Čovek koji razmišlja o cogitu mo­
že jasno i razgovetno da vidi da je on istinit. Nasuprot tome
Vitgenštajn opisuje jedan oblik fundacionalizma koji nije psi­
hološki. O n je takode i nepropozicionalan. K a o što kaže, „Na­
vođenje razloga, međutim, opravdavanje evidencije, dolazi do
kraja - ali kraj nisu propozicije koje n a m neposredno izgleda­
ju istinitim, t j . nije neko naše viđenje, već je naše delanje ono
što leži u temelju jezičke igre" ( 1 9 6 9 : 2 0 4 ) .
K a d kaže da delanje leži u temelju jezičke igre, Vitgen­
štajn tvrdi da postoji jedan objektivan nepsihološki temelj
običnog života i raznovrsnih praksi. O n na to referira kao na
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA 185

o n o što „čvrsto važi za sve n a s " ( 1 1 6 ) . Temelj nije ni istinit ni

lažan već osnova istinitosti i lažnosti. K a o što kaže, „Ako je
istinito ono što je zasnovano, onda osnova nije istinita, a nije
ni l a ž n a " ( 2 0 5 ) . Temelj nije ni opravdan ni neopravdan, ni po­
znat ni nepoznat, ni podložan sumnji ni nepodložan sumnji.
O n je samo tu, baš k a o i naš život. Šta je taj „temelj"? O n je
delom sastavljen od neorganskih odlika sveta: planina, stena,
prašine, blata. Ali on se sastoji i od zajednice. T a k o su materi­
jalni svet i ljudska zajednica dvostruki temelji svekolikog čove-
kovog ponašanja. Ukoliko oni ne postoje, nijedna od naših uo­
bičajenih praksi ne bi postojala. T a k o onaj ko se bavi istorijom
pretpostavlja postojanje i starost zemlje. O n a j ko se bavi me­
dicinom pretpostavlja da ljudi umiru. Zašto umiru je pitanje
otvoreno eksperimentalnom istraživanju ali to da umiru nije.
K a o pretpostavka, ono čini smislenim svako istraživanje uzro­
ka smrti. Ali ono samo ne zahteva eksperimentalno istraživa­
nje. M u r bi rekao da sa izvesnošću znamo da su propozicije
k a o što je „svi ljudi u m i r u " istinite. Umesto toga Vitgenštajn
ih naziva stožernim propozicijama. Postoji ogroman skup tih
propozicija. O n e su poput osovina koje čvrsto stoje i koje su
nepokretni nosači o k o kojih se okreću vrata svakodnevnog
ljudskog opštenja.
Stožernim propozicijama, k a o pretpostavkama, ne može
se pripisivati da su poznate, da su istinite ili lažne, da su oprav­
dane ili ne, ili da se u njih sumnja. Pošto su obične propozici­
je paradigme onoga što može biti istinito ili lažno, sumnjivo je
da li su „stožerne propozicije" stvarno propozicije. Kad Vit­
genštajn kaže da je delanje ono što leži u temelju jezičke igre,
on se udaljava od zamisli da ma koja vrsta propozicija može
biti temeljna. Govoriti o propozicijama znači prekomerno in-
telektualizovati dubinu angažovanja zajednice. Naše je obuča­
vanje zajedničkim praksama neintelektualno. O n o je nalik na­
šem dresiranju životinja. O n o što „čvrsto važi" stoga nije ne­
ka vrsta našeg „viđenja" već način postupanja u skladu sa sva­
kodnevnim praksama.
I 186 I EJVRUM STROL

Ova analiza vodi do jedne od Vitgenštajnovih najdubljih

kritika kartezijanizma i radikalnih oblika skepticizma kojima
ovaj vodi. Svi smo mi odgajani u zajednici u kojoj smo nauči­
li da prepoznajemo izvesne o s o b e , naše roditelje i druge, nau­
čili da govorimo jezik i najzad počeli da nesamosvesno uče­
stvujemo u širokom nizu ljudskih interakcija, praksi i institu­
cija. J o š u Brown Book Vitgenštajn je istakao učinak dresure u
učenju jezika i usvajanju zajedničkog života: „Dete taj jezik uči
od odraslih time što biva obučavano njegovoj upotrebi. R e č
'obučavano' koristim na način strogo analogan o n o m kad go­
vorimo o tome da je neka životinja obučena da izvede izvesne
stvari. To se radi pomoću primera, nagrade, kazne i sličnog"
(1960:77).
Tako zajednica predstavlja pozadinu čije se postojanje ne
može odbaciti, menjati niti se smisleno u njega može sumnjati.
A ipak skeptik pokušava upravo to da učini. Ali čak i oblik
skeptikovog osporavanja - jezički oblik s kojim o n o mora da
bude u skladu t a k o da drugi mogu da ga razumeju - pretpo­
stavlja postojanje zajednice i njenih jezičkih praksi. Skeptiko-
ve sumnje t a k o pobijaju same sebe. O n e pretpostavljaju posto­
janje upravo onoga čije postojanje skeptik želi da dovede u pi­
tanje. Skepticizam je stoga naročiti oblik besmislice koja poni­
štava samu sebe, a skeptikovo osporavanje toga da ljudi stiču
znanja i izvesnost može se odbaciti k a o takvo. Filozofi se sla­
žu da je u On Certainty Vitgenštajn razvio jedno veoma origi­
nalno rešenje problema spoljašnjeg sveta.

Kritike Vitgenštajna

Koliko je Vitgenštajn bio slavljen, toliko je bio i kritikovan.

Neke od tih kritika su veoma tehničke i ovde o njima nećemo
raspravljati. N e k e su manje tehničke i različitog su značaja.
Raspravljaću o tri takve kritike.
 VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 187 |

Prvo, kritikovao se Vitgenštaj nov uticaj na mlade filozo­

fe. Fon Riht ovaj problem pominje u svom „Biographical
Sketch":

Učiti od Vitgenštajna a ne usvojiti njegov način izražava­

nja i karakteristične reči, pa č a k i njegov ton glasa, nje­
govo držanje i pokrete bilo je s k o r o nemoguće. Postojala
je opasnost da se misao izopači u žargon. N a č i n p o d u č a ­
vanja velikih ljudi često ima jednostavnost i prirodnost
koji čine da i o n o teško izgleda lako za shvatanje. N j i h o ­
vi učenici, prema t o m e , o b i č n o postaju beznačajni epigo­
ni. Istorijski uticaj ovih ljudi ne ispoljava se preko njiho­
vih učenika već u uticajima posrednije, tananije i često
neočekivane vrste.
(1984:17)
Gilbert Raji pominje da je obožavanje Vitgenštajna često
bilo toliko neumereno da bi puko pominjanje drugih filozofa
izazivalo podsmeh. K a o što kaže: „Ovaj prezir prema mišlje­
nju svih drugih ljudi osim Vitgenštajna činio mi se pedagoški
štetnim po studente i nezdravim po samog Vitgenštajna. To me
je navelo da resim, ne da budem zapravo filozofski poliglota,
već da izbegnem da budem monoglota, a iznad svega da izbeg-
nem da budem eho nečijeg monoglotizma makar taj neko bio
genije i p r i j a t e l j " ( 1 9 7 0 : 1 1 )
C. D . Brod je bio još otrovniji. U svojoj intelektualnoj au­
tobiografiji u The Philosophy of C. D. Broad, on piše: „Jedna
dužnost koju sam svesno zanemarivao bilo je pohađanje ne-
deljnih sastanaka Kluba moralnih nauka. ...Nisam bio spre­
man da svake nedelje provodim sate i sate u atmosferi gustog
duvanskog dima, dok je Vitgenštajn uredno izvikivao svoje
bojne pokliče a vernici se isto tako uredno 'čudili s glupim iz­
razom divljenja'" ( 1 9 5 9 : 6 1 ) . M a d a Brod lično nije voleo Vit­
genštajna, kad se postavilo pitanje da li treba postaviti Vitgen­
štajna kao M u r o v u zamenu, rekao je „Uskratiti katedru Vit­
genštajnu bilo bi kao uskratiti Ajnštajnu katedru fizike".
I 188 I EJVRUM STROL

Druga kritika bila je više usmerena na sadržaj Vitgenštaj­

nove filozofije. Rasel je, u stvari, odredio ton mnogih sličnih
zamerki. Rasel je „ranog Vitgenštajna" suprotstavio „ k a s n o m
Vitgenštajnu". Prvi, rekao je, bio je duboko svestan problema
i predan intenzivnom razmišljanju. Kasni „činilo se da se umo­
rio od ozbiljnog razmišljanja i izmislio učenje koje bi ovakvu
jednu aktivnost učinilo n e p o t r e b n o m " . Rasel je rekao da bi za
vrstu pitanja koja je Vitgenštajn sada postavljao bilo bolje da
se čovek posavetuje sa svojim sobarom. M a d a zamerka ima
sarkastičan oblik, ona se može izneti i u manje neprijateljskom
obliku. Autor Tractatusa, prema ovom gledištu, zamišljao je fi­
lozofiju kao da ima strogost logike i fizike. O n a predstavlja
pokušaj u kojem se na konceptualne probleme primenjuju naj­
viši standardi profesionalne ozbiljnosti. K a o takva, ona je vr­
sta intelektualne aktivnosti kojoj „običan č o v e k " nema šta da
pridonese. Ali je novi Vitgenštajn te standarde učinio manje
strogim. Umesto toga, izgleda da je sve što bi običan čovek
imao da kaže tačno. A k o je t a k o , izneverena je intelektualna
strogost. Rasel to nije mogao da podrži, a s njim su se slagali
mnogi filozofi čiji su standardi pojmovne oštrine bili visoki.
N a r a v n o , k a o što smo videli, Vitgenštajn se u svojoj novoj fi­
lozofiji bavio nečim sasvim drugačijim. Iz stare perspektive to
je izgledalo nemarno i bez strogosti. U Sjedinjenim Državama,
naročito, a danas sve više u zapadnoj filozofiji, ova vrsta kriti­
ke postaje sve glasnija. Ali iz provitgenštajnovske perspektive
to se svodi na primenjivanje jedne starije zamisli filozofije na
nov i originalan pristup. Važno pitanje jeste to da li Vitgenštaj­
nova kasnija filozofija pruža novo i dublje shvatanje filozofske
prakse i da li nudi nova rešenja tradicionalnih problema.
Varijantu ove kritike često iznose oni k o j i m a novi pristup
nije nesimpatičan pa čak ni ono što Vitgenštajn pokušava da
učini u svojoj kasnijoj filzofiji. Njihov p r o b l e m je to što ne mo­
gu jasno da shvate šta je tačno to što se dokazuje, ako se išta i
dokazuje, i šta je ishod Vitgenštajnovih istraživanja. Te osobe
Vitgenštajn izluđuje. Z a razliku od izvesnih filozofa koji pišu
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 189 |

zastrašujućim tehničkim žargonom, punim neologizama i dru­

gih nezgodnih odlika, Vitgenštajnov jezik je elegantan i jasan.
M o ž e m o da razumemo skoro sve rečenice njegove kasnije filo­
zofije. Vitgenštajnova proza je relativno netehnička i jasna.
Problem je to što smo preplavljeni rečima i pojedinostima. Či­
ni se da ne shvatamo svrhu onog što se dešava pa ni, čak i po­
sle strana i strana reči, šta je postignuto. T a k o Vitgenštajnov
način pisanja ima izvestan neuhvatljiv kvalitet. O n čini da ose-
ć a m o kao da bi trebalo da shvatimo šta je postignuto a ipak
nam to shvatanje neprekidno izmiče. Svaki obožavalac kasnog
Vitgenštajna može da saoseća s ovim gledištem. Vitgenštajno-
vu misao je teško sažeto izložiti pa stoga i teško objasniti. O d ­
govor - bar za neke od nas - jeste taj da je bitno čitati teksto­
ve iznova i iznova. Tada u poplavi reči možemo početi da na­
ziremo obrazac dokaza. M o ž e m o početi čak i da otkrivamo
neku vrstu ukupne dinamike u delima k a o što su Istraživanja i
On Certainty. T a k o počinje da se gubi misao da Vitgenštajn
nema jasno shvatanje toga gde želi da stigne. Pravci postoje
mada nam izmiču. Razmišljanje o onome što Vitgenštajn kaže
u uvodu Istraživanja pomaže nam da ga razumemo. Njegov je
metod, kaže n a m , povezan

s prirodom samog istraživanja. O n o nas, n a i m e , prisilja­

va da široku oblast misli prokrstarimo uzduž i p o p r e k o ,
u svim pravcima. - Filosofske napomene u ovoj knjizi u
neku ruku predstavljaju obilje topografskih skica nasta-
lih na tim dugim i zamršenim putovanjima. Istim tačka-
m a , ili s k o r o istim, uvek se iznova prilazilo iz različitih
pravaca, te su uvek skicirane nove slike. Bezbroj ih je bi­
lo rdavih ili nekarakterističnih, sa svim nedostacima jed­
nog slabog crtača. A kad su one o d b a č e n e , o s t a o je izve­
stan broj snošljivih koje j e , često potkresane, valjalo ta­
ko urediti, k a k o bi posmatraču mogle da pruže sliku pre-
dela. - T a k o je ova knjiga zapravo s a m o a l b u m .
(str. 39)
I 190 I EJVRUM STROL

Ali, kao što bi nas i sam Vitgenštajn podsetio, p o j a m al­

buma ima mnoge upotrebe. Ima albuma i albuma, a njegov al­
bum je doista izuzetan. U istoriji filozofije nema ničega nalik
njemu. Već je i samo iz tog razloga vredno razgledati ga i raz­
mišljati o značenju skica k o j e sadrži.
Treća zamerka upućena je terapeutskom cilju velikog de­
la Vitgenštaj novih kasnijih spisa. U Filozofskim istraživanjima
ova tema je neskrivena: „ O d a k l e ovo razmatranje dobij a svoj
značaj, budući da izgleda da o n o samo razara sve zanimljivo,
tj. sve veliko i značajno? (Kao da su to građevine, od kojih
ostaje samo kamenje i krš.) Ali to što mi razaramo samo su ku­
le od karata i mi oslobađamo podlogu jezika na kojoj su one
stajale" ( 1 9 5 8 : 1 1 8 ) .
Pitanje koje kritičari postavljaju jeste: čije kule od karata
razara Vitgenštajn? Odgovor: Samo one u kojima stanuju pro­
fesionalni filozofi. Vitgenštajnova terapija se primenjuje samo
na ograničen broj osoba i zamišljena je da bi olakšala izvesne
mamurluke izazvane njihovim profesionalnim aktivnostima.
Ali šta tada inteligentni laici, nefilozofi, mogu da nauče od Vit­
genštajna? Prema njemu, ono što oni znaju ili veruju u savrše­
nom je redu upravo takvo kakvo je. Prema tome njima nije p o ­
trebna nikakva terapija. Stoga Vitgenštajn nema šta da im ka­
že. Njegova gledišta su stoga relevantna samo majušnoj grupi-
ci intelektualaca. Nasuprot tome, „veliki filozofi" prošlosti
obraćali su se mnoštvu, često s ciljem da od njih stvore bolje
ljude. T a k o nema nikakvog razloga zašto bi običan svet čitao
Vitgenštajna ili očekivao koristi od njegove misli.
J e d a n odgovor ovom pravcu razmišljanja jeste da se skre­
ne pažnja na činjenicu da se Vitgenštajnov uticaj proširio i van
granica filozofije. K a o što sam ranije p o m e n u o , njegove pogle­
de na prirodu pojmovnih problema prihvatili su i ljudi koji se
bave čitavim nizom različitih disciplina. T a k o đ e se može doka­
zivati da bilo k o j a misaona osoba može biti uhvaćena u zam­
ku one vrste konceptualnog modela koji Vitgenštajn smatra
štetnim. Stoga Vitgenštajnov način da neutralise te modele m o -
VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA: „TOK ŽIVOTA" | 191

že biti opštekoristan. Ali još je bolji odgovor taj da u njegovoj

filozofiji postoji pozitivna, neterapeutska nit, nit k o j u je teško
razabrati zato što je utelovljena u lavini deflacionističkih pri-
medbi. Ta se pozitivna filozofija sastoji od novih i originalnih
načina posmatranja sveta i njegovih raznih odlika. Vitgenštaj­
nov je opis onoga što čvrsto važi dobar primer takvog kon­
struktivnog mišljenja. Zanimljivo je da to predstavlja i podset-
nik na o n o očigledno i opis jedne strane stvarnosti koju nije­
dan drugi filozof nije nikada prikazao.
 Glava 6

RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA

OKSFORDSKE FILOZOFIJE

M a d a su Rasel, M u r i Vitgenštajn živeli i posle Drugog svet-

skog rata, njihovi najbolji dani su bili za njima, i o k o 1 9 6 0 . ve­
liki dani kembričke filozofije bili su u suštini prošli. Vitgen­
štajn je umro 1 9 5 1 . a M u r je napisao samo dva nova ogleda
između 1 9 4 2 . i svoje smrti 1 9 5 8 . Raselova poslednja značajna
knjiga - Ljudsko znanje: njegov obim i granice - objavljena je
1 9 4 8 . Č. D . B r o d , R. B. Brajtvajt i Džon T. Vizdom, rođeni
1 8 8 7 , 1 9 0 0 . i 1 9 0 4 , svoje najznačajnije doprinose pružili su
pre 1 9 5 5 . G. H . fon Riht je nasledio Vitgenštaj novu katedru
1 9 4 7 . ali je odlučio da se vrati u Finsku 1 9 5 2 . U Oksfordu je
slika t o k o m prve polovine dvadesetog veka bila potpuno dru­
gačija. U autobiografskom eseju Gilbert Rajl ( 1 9 0 0 - 1 9 7 6 ) iz­
nosi porazan opis situacije:

T o k o m vremena dok sam bio student i prvih godina kao

n a s t a v n i k , filozofski čajnik u O k s f o r d u jedva da je bio
m l a k . M i s l i m da bi bio hladan k a o led da nije bilo [H.
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA O K S F O R D S K E FILOZOFIJE 193

A.] Pričarda, k o j i je u svoju izabranu i prilično usku

oblast uneo živost, u p o r n o s t i neceremonijalnost, k a o i
perverznu doslednost k o j a nas je navodila da se roguši-
m o k a o što ništa drugo u to d o b a nije. Bredlijevci još ni­
su bili izumrli, ali nisu izlazili na čistinu. N e m o g u da se
setim da sam čuo da se m a i jednom p o m e n u o Apsolut.
Kuk-vilsonovci [ C o o k W i l s o n ] su čeznuli da ospore bre-
dlijevce i kročeance ali su imali m a l o prilike. Pragmati­
zam je još uvek predstavljao F. K. S. Šiler [F. C. S. Schil­
ler], ali k a k o se njegova neukusna veselost uzalud odbi­
jala od omalovažavaj uče krutosti njegovih kolega, č a k je
i ta duhovita iskra efikasno ugašena.
L o g i k a , osim proučavanja Aristotela, bila je u dubo­
k o j depresiji. M a l o se sada čulo č a k i o polupsihološkim
t e m a m a o k o j i m a se raspravljalo u Bredlijevoj knjizi p o ­
grešnog naslova Principles of Logic. Raselova Principles
of Mathematics je objavljena kad mi je bilo tri godine;
dvadeset pet godina kasnije ta knjiga k a o i Principia
Mathematica bile su još uvek s a m o predmet oksfordskih
šala. Imena Bula [ B o o l e ] , D e M o r g a n a [De M o r g a n ] , Ve­
na [Venn], Dževonsa [Jevons], M e k o l a [ M c C o l l ] , Fregea,
Peana, D ž o n s o n a [Johnson] i D ž . M . Kejnza (J. M.
Keynes] nisu se pojavljivala u predavanjima i rasprava­
m a . U bibliografiji knjige The Development of Logic Ni-
lovih [William i M a r t h a Kneale] nema navedenih o k s ­
fordskih dela, osim onih čisto istorijskih, iz onih pola ve­
ka posle Luisa Kerola [Lewis Carroll] ( 1 8 9 6 ) .
Dve grane filozofije u k o j i m a je još bilo nekog živo­
ta bile su etika i teorija čulnog opažanja. Iz svog preda­
nog zanimanja za čulno opažanje Henri Prajs [Henry Pri­
ce] j e , s herojskom hladnokrvnošću, emigrirao na postdi­
plomske studije na univerzitetu M u r a , Rasela i Broda.
T a k o je od sebe stvorio našu prvu ličnu i doktrinarnu ve­
zu s „tim drugim m e s t o m " i p o k r e n u o ideju da bi mladi
O k s f o r d m o g a o i da bi trebalo da uči od Kembridža.
U s k o r o je hermetički konzervirana atmosfera O k s f o r d a
počela da izgleda zagušljivom č a k i n a m a s a m i m a .
(1970:4-5)
 194 EJVRUM STROL

Dve stvari su O k s f o r d probudile iz njegovog dogmatskog

dremeža. Rajl i više mladih nastavnika počeli su da pohađaju
sastanke Udruženja Mind i Aristotelovskog društva [Mind As­
sociation i Aristotelian Society] na kojima su sretali kolege iz
Kembridža, Londona, Škotske, Irske, Velsa i Sjedinjenih Drža­
va. Tom prilikom su vetrovi novih učenja počeli da pročišćava­
ju „hermetički konzerviranu a t m o s f e r u " Oksforda. M u r je
skoro uvek prisustvovao tim susretima i kao što Raji duhovito
kaže „njegova za nas iznenađujuća spremnost da eksplodira
zbog naše gluposti i da eksplodira zbog svoje sopstvene, učini­
la bi te vikende, sama po sebi, iskustvom koje je grejalo srce i
dizalo kosu na glavi". Godine 1 9 2 9 . Rajl je sreo Vitgenštajna
i s njim učvrstio prijateljstvo koje je duboko izmenilo smer
Rajlovog filozofskog razmišljanja.
Drugi značajan događaj bilo je to što je Raji organizovao
neformalan večernji klub, „Wee T e a s " , čiji su ostali članovi bi­
li, „ne svi u isto v r e m e " , H . M . Koks [H. M . C o x ] , Oliver
Frenks [Oliver Franks], V. F. R. Hardi [W. F. R. Hardie], V. K.
Nil [W. C. Kneale], Č. S. Luis [C. S. Lewis], Dž. D . M a b o t Q.
D. M a b b o t t ] , V. Dž. Maklaglan [W. G. Maclaglan] i H . H .
Prajs. Oni su bili pod velikim uticajem aktivnosti u Kembri­
džu, i k a o što Raji kaže „naši jezici su slobodnije govorili a na­
ša duhovitost bila manje puna poštovanja na ovim večernjim
sastancima. Pokazalo se da su Vi Tijci divan primer matema­
tičke teorije malih grupa. Prema toj teoriji, male grupe vrše ne­
proporcionalno veliki uticaj na veće jedinice čiji su deo. U
ovom slučaju su aktivnosti članova Vi Tija pomogle da se pro-
krči put za oživljavanje oksfordske filozofije. Veoma mnogo se
duguje R a j l u , posebno za ovu istorijsku p r o m e n u , i zbog sna­
ge i originalnosti njegove misli, i zbog njegove izuzetne sposob­
nosti procenjivanja koju je ispoljavao pri regrutovanju talena­
ta. O n je verovatno pojedinac najzaslužniji za to što je Oksford
postao svetski centar filozofije posle opadanja Kembridža.
Posleratne trupe u Oksfordu predstavljaju najveći skup
prvorazrednih filozofa koji je ikada predavao na jednom me-
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 195 |

stu: među njima su i P. F. Strosn, Džejms Armson [James Ur-

m s o n ] , Stjuart Hempšajr [Stuart Hampshire], Pol Grajs [Paul
Grice], Herbert H a r t [Herbert H a r t ] , E. M . Kvinton [A. M .
Q u e n t o n ] , Dejvid Piers [David Pears], M a j k l Damet, R. M .
Hear [R. M . H a r e ] , G . E. M . E n s k o m b , Isaija Berlin [Isaiah
Berlin], Brajan Mekginis i G. D ž . Varnok [G. J . W a r n o c k ] . Dve
najkreativnije i najuticajnije figure u ovom sjajnom skupu bili
su R a j i i njegov mlađi kolega Džon Longšou Ostin. O b o j i c a su
razvili stil filozofiranja koji je privukao međunarodnu pažnju.
Treba imati na umu da, mada je Vitgenštajnova reputacija „ge­
n i j a " bila proširena u Engleskoj, ništa osim Tractatusa i krat­
kog članka o logici nije bilo objavljeno pre njegove smrti 1 9 5 1 .
Raji je već bio zapažena figura kad je Britanija ušla u rat, ali
njegova reputacija će se vinuti nebu pod oblake s pojavom de­
la The Concept of Mind. Ostinova je karijera bila meteorska i
nažalost kratka. S objavljivanjem ogleda koji izaziva vrtoglavi­
cu, „Tuđe svesti" 1 9 4 6 . on se pridružio Rajlu kao zvezda bri­
tanske filozofije. U izvesnim pogledima bili su upadljivo slični:
obojica su bili „lingvistički filozofi" i zastupnici „filozofije
običnog j e z i k a " i obojica su opširno pisali o problemu tuđih
svesti. Ali bilo je i razlika u njihovim metodima i koncepcija­
ma o tome šta je u jeziku vredno proučavanja.

Rajl

Život

O Rajlu kao filozofu pisano je m n o g o , ali skoro sve što znamo

o njemu lično potiče iz njegove autobiografije. To je izuzetno
zanimljiv dokument: sažet (manje od petnaest strana), nabijen
informacijama i stilski elegantan. U pogledu kratkoće zanimlji­
vo ga je uporediti sa sličnim autobiografijama. Hjumov iskaz
na samrtnoj postelji, koji nam kaže „A sada računam na brzo
r a s p a d a n j e " , dug je samo devet strana i veoma je dirljiv. Mur,
I 196 I EJVRUM STROL

nikada opširan, govori n a m o sebi na trideset šest strana, Kar-

napu je bilo potrebno osamdeset, Kvajnu više od pet stotina a
Rasel je uspeo da ispuni tri t o m a . Rajlov opis dečaštva i p o r o ­
dične pozadine svodi se na tri pasusa i završava se njegovim
upisom na Oksford u osamnaestoj godini. Njegov opis student­
skog života je remek-delo duhovitosti i nemilosrdnog samopro-
cenjivanja: „Prvih pet semestara radio sam s pola srca sprema­
jući se za diplomski iz klasičnih nauka. Nedostajali su mi uho,
nozdrve, nepca i petne ž i l e potrebni za uspeh u studijama lin­
11

gvistike i književnosti."
Raji nas obaveštava da je, kad mu je bilo dvadeset četiri
ili dvadeset pet godina, uvideo da filozofija u suštini počiva na
argumentaciji i da bi stoga svaki budući filozof trebalo da
proučava „teoriju i tehnologiju z a k l j u č i v a n j a " . U skladu s
tim, odlučio je da prelista neke od knjiga najistaknutijeg lo-
gičara Engleske, R a s e l a :

Zbog ovog interesovanja, a ne zbog Prajsovog zanimanja

za čulno opažanje, potpuno sam se 'pokembridžio'. Pro­
učavao sam Rasela a ne Mura, i to Rasela logičara a ne
Rasela epistemologa. Pošto nisam imao nikakvih mate­
matičkih sposobnosti, znanja ni interesovanja, nisam po­
stao čak ni samo kompetentan u algebri logike; niti je
problem temelja matematike postao za mene goruće pi­
tanje. Zanimao sam se teorijom Značenja - gnusne li
imenice! - a ubrzo, drago mi je što to mogu reći, i njego­
vim starijim ortakom, Besmislom. Radio sam na parovi­
ma - Smisao i Referencija, Intenzija i Ekstenzija, Pojam i
Objekat, Propozicije i njihovi sastavni delovi, Ciljevi i
Objekti, Činjenice i Stvari, Formalni pojmovi i Sadržajni
pojmovi, Vlastita imena i Deskripcije, Subjekti i Predika­
ti. U Raselovom delu Principles of Mathematics a ne u
Principia Mathematica, u njegovim člancima o Majnon-

Raji koristi reč toes - „prsti na nogama", aludirajući na engleski

1 1

idiom on one's toes, sa značenjem energično, radino, prilježno, iz sve snage,

ili srpski „iz petnih žila" - prim. prev.
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE 197

gu i u članku „ O n D e n o t i n g " , našao sam k a k o ledena

k o r a logičke teorije puca. K r o z te napukline Vitgenštajn
je vodio svoj Tractatus.
(1970:7)

Uticaji Rasela i Tractatusa naveli su R a j l a da se filozo­

fijom bavi na modifikovan logičko-atomistički način. U n a j ­
slavnijem ogledu ovog ž a n r a , „Systematicaly Misleading
E x p r e s s i o n s " , o b j a v l j e n o m 1 9 3 3 , dokazuje se k a k o obični iz­
razi k a o što je „Tačnost je v r l i n a " mogu da filozofe navedu
na pogrešno mišljenje da postoje apstraktni entiteti, poput
tačnosti i vrline. K a d se ti idiomi prepišu prozirnijom notaci­
j o m , na primer, „ Z a svako x , a k o je x t a č n o , x je v r l o " , sma­
njuje se sklonost da se postulira postojanje ovakvih apstrak­
cija. Prozirna notacija u o v o m slučaju potiče iz Raselove teo­
rije deskripcija. Poput R a s e l a , Rajl je pretpostavljao da je lo­
gika idealan jezik koji bi m o g a o da otkrije formu činjenica na
način na koji to običan jezik ne bi m o g a o . Posle Drugog svet-
skog rata R a j i će izričito odbaciti ovakav pristup. Pa ipak,
k a o što su pokazali mnogi k o m e n t a t o r i , odjeci ovog pristupa
se mogu naći čak i u Concept of Mind.
Rajlova rasprava o logičkom pozitivizmu objašnjava za­
što je ovaj pravac prvo opčinio filozofe njegove generacije i za­
što su ga oni potom odbacili.

M n o g i od nas su prilično netragično doživeli njegovo ra­

zaranje Metafizike. N a j z a d , nikad nismo sreli nekog ko
bi se bavio metafizikom: po našim primercima knjige Ap­
pearance and Reality popala je prašina, a većina nas nije
ni videla neki primerak dela Sein und Zeit. S druge strane
bilo je nečega očigledno veoma značajnog, mada još uvek
nesređenog, u Principu verifikacije (i Principu falsifikaci-
je), sasvim nezavisno od njegove primene za čišćenje Au-
gijevih štala. J o š nismo govorili opsesivnim jezikom „kri-
t e r i j u m a " . Ali već smo se služili nečim nalik njemu.
P o s t o j a o je još jedan sasvim nenameran rezultat lo­
gičkog pozitivizma. J e r izjednačavanje Metafizike sa Be-
I 198 I EJVRUM STROL

smislom a Smisla sa N a u k o m vodilo je čudnovatom pita­

nju: „ G d e spadamo mi filozofi koji su protiv besmisla?
Da li rečenice od k o j i h je sastavljen Erkenntnis pripada­
ju metafizici? Ili fizici, a s t r o n o m i j i ili zoologiji? A šta sa
rečenicama i f o r m u l a m a od kojih je sastavljena Principia
Mathematical" Suočavali s m o se zapravo s dvostrukim
izazovom Vitgenštajnovog Tractatusa Logico-Philosophi-
cusa i jednim središnjim izazovom njegovih budućih Fi­
lozofskih istraživanja. N o j r a t , Šlik, K a r n a p , V a j s m a n i,
za nas, iznad svih, Ejer, n e n a m e r n o su postavili p r o b l e m
čije se rešenje nije nalazilo ni u Logical Syntax of Langu­
age niti u Tractatusu. M i filozofi s m o se upuštali u istra­
živanje, skoro ceo život dugo, o našem pravu da budemo
istraživači. I m a m o li ikakvih pitanja, uključujući i o v o ,
na k o j a se može odgovoriti? Ubedenje da „ b e č k a dihoto-
mija 'ili nauka ili b e s m i s a o ' ima isuviše m a l o 'ili' u s e b i "
navelo je neke od nas, uključujući i mene samog, da ga­
jimo iz toga izvedeno podozrenje i da radimo na njemu.
(1970:10)
O v o „izvedeno podozrenje" bilo je to da, pošto su filozo­
fi u prošlosti izneli značajne stvari, nema nikakvog razloga za­
što to ne bi mogli i današnji filozofi. M a d a je prihvatao da ima
nečeg značajnog u principu verifikabilnosti, Rajl je odbijao da
prihvati implikaciju k a k o je nauka jedini ključ za stvarnost.
Ovo podozrenje poraslo je do izvesnosti u njegovom kasnijem
radu, koji je u stvari potvrdio autonomiju filozofije kao disci­
pline sposobne da iznosi značajna tvrđenja o svetu. Njegovo
delo The Concept of Mind predstavljalo je podrobnu ilustraci­
ju te tačke gledišta.
Raji na svoju službu tokom rata aludira u devet reči -
„odmah posto sam skinuo uniformu 1 9 4 5 . " - a do kraja au­
tobiografije (još tri strane) bavi se svojim p o t o n j i m aktivnosti­
ma filozofa, uključujući i motive koji su ga naveli da napiše
The Concept of Mind. Esej se završava portretima dva oks-
fordska nastavnika, R . Dž. Kolingvuda [R. G . Collingwood] i
Ostina. Posebno je zanimljiva slika Ostina jer tu Rajl suprot-
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE

stavlja svoju i Ostinovu koncepciju filozofije. O n ukazuje na to

da se Ostin prevashodno z a n i m a o za izraze, k a o što su pojedi­
ne izgovorene ili napisane rečenice koje predstavljaju o b e ć a n j a ,
upozorenja, preporuke i predloge i koje se razlikuju od iskaza i
propozicija na koje se usredsreduju logičari. Rajl se bavio, na­
suprot tome, pitanjima o tome koje vrste izraza imaju smisla a
koje ga nemaju, i zašto. O n opisuje razliku između njihovih pri­
stupa u sledećem (i poslednjem) pasusu svoje autobiografije:

Neki ispitivač bi m o g a o da postavi sledeća dva pitanja:

1) Z a š t o stizanje u L o n d o n nije stvar stepena?

2) Z a š t o je „Upozoravam t e . . . " početak upozorenja, ali

„Vređam t e . . . " nije početak uvrede?

Šest od sedam dana prvo bi pitanje bilo R a j l o v favorit, a

drugo Ostinov. Svako od nas bi mislio - pogrešno - da u
o n o m manje omiljenom pitanju nema ničeg značajnog.
Ali njihovi sadržaji su toliko raznorodni da se epitet „lin­
gvistički" u jednom smislu primenjuje na odgovor na pr­
vo pitanje - „Prilozi k a o što je 'postepeno' ne idu s gla­
golima k a o što je 'stići' iz sledećih r a z l o g a . . . " ; a u sasvim
drugom smislu na odgovor na drugo - „Uvrediti znači re­
ći n e k o m e pogrdne stvari s t a k v o m i t a k v o m n a m e r o m ,
dok upozoriti znači reći..." Pravila protiv besmisla upra­
vljaju nepristrasno iskazima svih tipova. „Stići u nekom
stepenu" neće imati smisla ni u pitanjima, zapovestima, sa-
vetima, zahtevima, upozorenjima, žalbama, obećanjima,
uvredama ili izvinjenjima ništa više no u tvrđenjima. Epi-
menid nas može proganjati u svakom gramatičkom načinu.
Z a istraživanje onoga na šta nas obavezuju kategorije, po­
zivanje na različite vrste iskaza je nebitno; za istraživanje
razlika među tipovima iskaza nebitno je pozivanje na k a ­
tegorije. N e u s p e h i apsurdnost nisu č a k ni srodni.
12

(1970:15)

1 2
Infelicity - Ostinov tehnički termin koji označava sve pokušaje vr­
šenja govornih činova koji nisu urodili plodom - prim. prev.
 200 EJVRUM STROL

Rajl ovde donekle nije pravedan prema Ostinu koji se,

kao što ćemo videti, nije zanimao samo za neuspehe već i za
apsurdnosti. Dijagnostičari besmisla bili su raširena pojava u
ovom veku. Rajl je imao svoje „srodnike" u Vitgenštajnu, M u ­
ru, Dž. T. Vizdomu, Bousmi i M a l k o l m u . Ali Ostin je prona­
šao teoriju neuspeha povezanu s njegovim opisom govornih či­
nova. Ona je uticala na kasnije autore kao što su bili Pol Grajs,
Zeno Vendler, Džon Serl i A. P. Martinič. K o d R a j l a i Ostina
ovi različiti naglasci nisu bili u sukobu već su predstavljali upo-
redne, često preklapajuće, puteve koje „neformalna filozofija"
može legitimno da sledi u pristupu filozofskim problemima.

Filozofija
T o k o m dvadeset godina, od 1 9 2 7 . do 1 9 4 7 , Rajl je o b j a ­
vio više od trideset članaka, prikaza i kritičkih osvrta ali nijed­
nu knjigu. Njegov prvi poduhvat te vrste bila je The Concept
of Mind. Osim zbirki ogleda, za života će objaviti još samo dve
knjige, Dilemmas 1 9 5 4 . i Plato's Progress 1 9 6 6 . M a d a su ova
dva dela zanimljiva, ona nemaju snagu i dubinu The Concept
of Mind. U jednom ranom prikazu Stjuart Hempšajr je izjavio
da je to „verovatno jedno od dva-tri najznačajnija i najorigi-
nalnija dela iz opšte filozofije koja su na engleskom jeziku o b ­
javljena u poslednjih dvadeset godina. Izvesno je da će to delo,
i svojom osnovnom tezom i svojim p o d r o b n i m zapažanjima,
još mnoge godine biti u središtu filozofskih rasprava; a ističe se
stilom i jednostavnošću namere koji su uvek najbolje filozof­
ske radove činili delima opšte književnosti" ( 1 9 7 0 : 1 7 ) .
H . Dž Paton [H. J . Paton] je 1 9 4 5 . pozvao Rajla da ob­
javi knjigu o bilo k o m predmetu po svom izboru u novoj edi­
ciji, H a č i n s o n o v o j [Hutchinsson] Philosophical Library, koju
je Paton uređivao. Raji je pristao. Zeleo je da na neki veliki „fi­
lozofski p r o b l e m " primeni svoj odgovor na pitanje koje je nje-
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE 201

ga i njegove kolege mučilo 1 9 2 0 - i h i 1 9 3 0 - i h godina, naime, na

pitanje „Sta je filozofski problem i koji je način da se on reši?"
K a o što smo videli, ova vrsta metapitanja javila se u koncepci­
ji filozofije koju su zastupali pozitivisti i Vitgenštajn. Pošto je
razmišljao o raznim mogućnostima, od kojih je jedna bila pro­
blem slobode volje, Raji se k o n a č n o odlučio da za svoju temu
uzme odnos između mentalnog i nementalnog. Rezultat je bilo
delo The Concept of Mind.
Ova knjiga ima dve strane: negativnu - deflacionističku,
i pozitivnu - konstruktivnu. Ova dva pristupa su povezana na­
p a d o m na izvesnu sliku čovekovog duha i njegovog odnosa
prema telu. Rajl ovoj slici daje različita imena: Zvanično uče­
nje, Kartezijanski model, Dekartov mit, Duh u mašini i Para-
mehanička hipoteza. Negativan napad treba da pokaže da je
ova slika nekoherentna; pozitivan doprinos treba da pruži ko­
herentan opis i objašnjenje (a ne sliku) odnosa između duha i
tela. Pozitivan opis je podroban. O n se odnosi na celokupni
opseg mentalnog: volju, saznanje, emocije, dispozicije i doga­
đanja, samosaznanje, osete, opažanje, imaginaciju i intelekt.
Čitalac može da stekne neki osećaj za to koliko je opis podro­
ban ako baci pogled na indeks tema obrađenih u n e k o m od de­
set poglavlja Rajlove knjige. U glavi 4 ( „ E m o c i j e " ) , na primer,
Raji istražuje teme kao što su osećanja nasuprot sklonostima,
sklonosti nasuprot uzbuđenjima, raspoloženja, uzbuđenja i
osećanja, uživanje i htenje, kriterijume motiva k a o i razloge i
uzroke postupaka. T a k o ova knjiga predstavlja riznicu potan­
kih opisa svih značajnih odlika mentalnog života.
J o š dve opšte primedbe. Rajl je jedan od velikih stilista
engleskog jezika. U svojim spisima on izbegava filozofski žar­
gon a još se više uzdržava od toga da se u iznošenju svojih te­
za služi tehničkim filozofskim terminima. O n je majstor meta­
fore i izražajne fraze. Neki od već iznetih navoda čine očigled­
nim da je on pisac retko elegantnog stila. Drugo, treba zapazi­
ti da u ovoj obimnoj knjizi nema ni jedne jedine fusnote. J e d ­
nom mi je Rajl rekao da je, ako je nešto uopšte vredno da bu-
I 202 I EJVRUM STROL

de rečeno, vredno da bude rečeno u samom tekstu. Raji se ve­

oma divio Džejn Ostin [Jane Austen]. K a o što u njenih šest ro­
mana nečemo naći fusnote, t a k o ih nećemo naći ni u The Con­
cept of Mind. Knjiga je zapravo srećna mešavina sjajnog knji­
ževnog stila i značajnog filozofskog sadržaja.
U čemu se sastoji, dakle, to zvanično učenje koje se Raji
sprema da razori? To učenje, tvrdi on, eksplicitno je izrazio
Dekart, ali o n o je skoro opšte prihvaćeno među filozofima,
psiholozima, veroučiteljima i običnim svetom. O n o drži da je
svako ljudsko biće i duh i telo, koji su obično spregnuti zajed­
no ali posle smrti tela duh može i dalje da postoji i funkcioni-
še. Covekovo se telo nalazi u prostoru i podvrgnuto je meha­
ničkim zakonima fizike, hemije i biologije. Telo je javni obje­
kat i mogu ga pregledati spoljašnji posmatrači. Ali duh je ne­
materijalan i ne nalazi se u prostoru, niti su njegova delanja
podvrgnuta mehaničkim zakonima. Duh je entitet, sigurno, ali
nematerijalan i nevidljiv entitet koji obitava u mehaničkom te-
lu. Z b o g toga ga Raji naziva „duh u m a š i n i " . U Dekartovom
žargonu to je res cogitans. To je stvar koja misli, premišlja, od­
lučuje, hoće i ima mnjenja. Svaki duh je privatan - na primer,
samo osoba može da neposredno saznaje stanja i procese svog
sopstvenog duha. T a k o osoba živi dve uporedne istorije, od
kojih jednu čini o n o što se dešava njenom telu, a drugu ono što
se dešava njenom duhu. Prva istorija je javna, druga privatna.
Kartezijanska slika tako počiva na distinkciji spoljašnje-unu-
trašnje. To vodi pitanju o tome k a k o duh utiče na telesne kret­
nje. Pošto se duh shvata kao nefizički i neprostoran, kako naš
čin volje vodi, recimo, pokretima naših nogu - na primer, ono­
me što se naziva hodom? Dalje, kako da o b j a s n i m o znanje k o ­
je navodno i m a m o o duhovima drugih ljudi? A k o je kartezi-
janski model ispravan, posmatrači ne mogu s izvesnošću znati
šta se odigrava u duhu drugih ljudi, zato što im je u principu
uskraćena bilo kakva vrsta neposredne svesti o tuđim mental­
nim stanjima i procesima. Jedino neposredno znanje koje čo­
vek ima odnosi se na njegove vlastite mentalne funkcije.
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE 203

M a k a k o se ovo gledište činilo prihvatljivim, prema R a j ­

lu ono je apsurdno. K a o što tvrdi: „To nije prosto skup poje­
dinih grešaka. To je jedna velika greška i to greška posebne vr­
ste. To je, naime, kategorijalna greška. O n a činjenice mental­
nog života prikazuje kao da pripadaju jednom logičkom tipu
ili kategoriji (ili nizu tipova ili kategorija) dok one u stvari pri­
padaju drugom. Ova dogma je stoga filozofski m i t " ( 1 9 4 9 : 1 6 ) .
D a bi ilustrovao o n o što podrazumeva pod „kategorijal-
nom g r e š k o m " , Rajl iznosi brojne primere. Evo jednoga:

Strancu koji je po prvi put u poseti O k f o r d u ili Kembri­

džu pokazuju se koledži, biblioteke, igrališta, muzeji, na­
učna odeljenja i administrativne kancelarije. O n p o t o m
pita „Ali gde je Univerzitet? Video sam gde žive članovi
koledža, gde radi administracija, gde se obavljaju naučni
eksperimenti i ostalo. Ali još nisam video Univerzitet na
kojem borave i rade članovi vašeg Univerziteta." Tada
mu treba objasniti da Univerzitet nije još neka paralelna
institucija, neki poslednji dvojnik koledža, laboratorija i
kancelarija koje je video. Univerzitet je samo način na
koji je sve o n o što je već video organizovano. ...Njegova
greška leži u njegovoj naivnoj pretpostavci da je isprav­
no govoriti o Krajst čerč koledžu, Bodlejanskoj bibliote­
ci, A š m o l o v o m muzeju i o Univerzitetu, govoriti, t o jest,
k a o da „Univerzitet" stoji umesto još jednog novog čla­
na klase čiji su ostali članovi ti drugi entiteti. O n je p o ­
grešno svrstao Univezitet u istu kategoriju k o j o j pripada­
ju te druge ustanove.
(1949:16)
Rajlova je poenta da ovu vrstu greške čine ljudi koji ne
znaju k a k o da se služe pojmom univerziteta. To jest, njihova
zbunjenost nastaje iz nesposobnosti da ispravno upotrebljava­
ju izvesne reči običnog jezika. Prema Rajlu, zvanično učenje
nastaje iz kategorijalne greške slične ovoj. O n a pretpostavlja
da duh spada u istu kategoriju kao i telo u tom smislu što su
oboje strogo vođeni determinističkim zakonima. Covekovo te­
lo radi u skladu s mehaničkim principima: srce je pumpa, ve-
 204 EJVRUM STROL

ne su cevi, a protok krvi određuju pritisci kojima se bavi me­

hanika fluida. Sistem t a k o predstavlja skup delova koji uza­
j a m n o deluju jedni na druge i koje čine tečnosti, čvrsta tela i
električne sile, koji svi deluju u skladu sa zakonima mehanike.
O b i č n o sve ove sile deluju usmerene prema nekom željenom ci­
lju, kao što je premeštanje krvi iz jednog dela tela u drugi.
Duh takođe deluje na sličan način. Kad sam gladan, jed­
no mentalno stanje, jedna želja, deluje na moje telo i začinje
ona kretanja ruku i prstiju k o j a mi omogućavaju da uzimam
hranu i prinosim je ustima. Prema t o m e , duhom mora da upra­
vljaju deterministički zakoni. Ali duh je nematerijalan. O n ni­
je sačinjen od čvrstih tela, tečnosti i gasova i električnih sila.
Stoga njegovi zakoni, mada deterministički, nisu mehanički.
Ove zakone Raji naziva „ p a r a m e h a n i č k i m " . Zvanično učenje
ih uvodi kao analogone mehaničkih zakona koji upravljaju po­
našanjem fizičkih entiteta. Ali p o j a m paramehaničkog zakona
je apsurdan. N e m a nikakvih nematerijalnih poluga, ventila ni
pumpi. Ventili, poluge i pumpe su čvrsta tela koja deluju tako
da izazivaju telesne pokrete. Uvesti nematerijalne analogone
ovakvih entiteta da bi se objasnila mentalna aktivnost stoga
znači počiniti kategorijalnu grešku - primenjivati pojmove me­
haničkih sila i zakona na oblast u k o j o j oni nemaju uporišta.
Filozofi su stoga nalik osobi koja ne zna k a k o da koristi p o j a m
univerziteta. Raji u svojoj knjizi napada ovaj paramehanički
model. Postojanje ovog modela pokazuje da ti teoretičari ne
znaju k a k o da se služe jednim skupom p o j m o v a koji opisuju
naše mentalne funkcije.
Alternativa zvaničnom učenju k o j u R a j i nudi jeste podro­
ban opis toga k a k o se mentalni pojmovi koriste u svakodnev­
nom životu. K a o što kaže: „Filozofski argumenti koji čine ovu
knjigu nisu zamišljeni da bi proširili naše znanje o duhu već da
bi utvrdili konceptualnu geografiju znanja k o j e već poseduje-
m o " . Ovde je R a j l o v cilj sličan cilju koji je Vitgenštajn imao u
Filozofskim istraživanjima. U odeljku 1 2 7 Vitgenštajn kaže:.
„Posao filosofa je prikupljanje uspomena [podsetnika] u jed-
RAJL I OSTIN: ZLATNO D O B A OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 205 |

n o m određenom c i l j u " . R a j l nas takođe podseća na o n o što

smo oduvek znali a podseća nas i na to k a k o filozofske tvore­
vine mogu da nas učine slepim za o n o što je prisno poznato.
N j e g o v opis „logičke g e o g r a f i j e " mentalnih pojmova predsta­
vlja t a k o podsetnik na to k a k o te p o j m o v e upotrebljavamo
kad se ne bavimo filozofijom. Pošto je svaka takva upotreba
izuzetno složena, njena će „logička g e o g r a f i j a " biti podrobna i
p o s e b n a . Imajući na umu o g r o m a n broj ovakvih opisa iznetih
u The Concept of Mind, očigledno je nemoguće proći kroz će­
lu lepezu tih opisa. Izabraću stoga jedan da bih ilustrovao R a j -
lov metod.
U sedmom poglavlju ( „ O s e t i p o s m a t r a n j e " ) R a j i kaže:

M e đ u t i m , ova razmatranja neće zadovoljiti teoretičare

koji žele da struju oseta, osećanja i slika neke osobe uči­
ne materijom njenog duha i da t a k o podrže dogmu k a k o
je duh stvar posebnog statusa sastavljena od posebne
građe. O n i će isticati k a k o j e , sasvim ispravno, mada o č ­
ni lekar i zubar m o g u da promene pacijentove osete pri-
m e n o m mehaničke ili hemijske terapije na njegove tele-
sne organe, njima nemoguće da posmatraju same osete.
...Samo onaj k o nosi cipelu zna gde o n a žulji. N a osnovu
toga se dokazuje, prihvatljivo ali pogrešno, da zaista p o ­
stoji osveštana suprotnost između j a v n o g , fizičkog sveta
i privatnog, mentalnog sveta, između stvari i događaja
k o j i m a svako može da bude svedok i stvari i događaja či­
ji svedoci mogu da budu samo oni koji ih poseduju. Pla­
nete, m i k r o b i , nervi i bubne opne su javno opazive stva­
ri u spoljašnjem svetu; oseti, osećanja i predstave su pri­
vatno opazivi sastavni delovi naših brojnih mentalnih
svetova.
Ž e l i m da pokažem da je ova suprotnost lažna. Istina
je da o b u ć a r ne može da opazi bolove k o j e osećam kad
me cipela žulji. Ali lažno je da ja mogu da ih opazim.
Razlog zašto on ne može da opaža m o j e bolove nije taj
što bi neka gvozdena zavesa sprečavala da ih opaža iko
drugi osim mene, već t o što oni nisu vrsta stvari za koje
ima smisla reći da ih uopšte opaža ili ne opaža bilo k o
206 EJVRUM STROL

uključujući i mene samog. J a osećam ili imam bolove, ali

ih ne otkrivam niti posmatram, to nisu stvari o kojima
nešto otkrivam gledajući ih, slušajući ih, ili kušajući ih. U
onom. smislu u kojem se za neku osobu može reći da po-
smatra vrapca, bilo bi besmisleno reći da posmatra bol.
Može postojati jedan ili više očevidaca automobilske ne­
sreće, ne može postojati nekoliko očevidaca, pa čak ni je­
dan jedini, osećaja mučnine...
Kad kažem da oseti ne mogu biti vrsta stvari koja se
može posmatrati, ne želim da kažem da su oni neopazivi
na onaj način na koji su neopazive bakterije koje se ne
mogu videti pod mikroskopom, kuršumi u letu ili plani­
ne na drugoj strani Meseca, niti da su neopazivi na način
na koji su to planete šlepom čoveku. Mislim nešto slično
sledećem. Svaka reč koja se može napisati, osim onih ko­
je se sastoje od jednog slova, ima određen način spelova-
nja; neke reči je teže spelovati od drugih a neke reči ima­
ju nekoliko različitih načina spelovanja. Ali ako nas za­
pitaju kako se speluju slova alfabeta, moramo da odgo­
vorimo da se ona uopšte ne mogu spelovati. Ali ovo „ne
mogu" ne znači to da je ovaj zadatak beskonačno težak,
već samo to da je pitanje „Od kojih se slova, po kojem
redu poredanih, sastoji dato slovo?" besmisleno pitanje.
Isto onako kako slova nisu ni laka za spelovanje, ni bes­
konačno teška za spelovanje, tako i, dokazivaću, oseti ni­
su ni opazivi ni neopazivi. Slično tome, međutim, baš kao
što nas činjenica da ne možemo čak ni da pitamo kako se
neko slovo speluje ni na koji način ne sprečava da savr­
šeno dobro znamo kako se slova pišu, tako nas ni činje­
nica da ne možemo da govorimo o posmatranju oseta ni
na koji način ne sprečava da govorimo o pažnji koju lju­
di obraćaju na svoje osete, ili o izjavama i izveštajima ko­
je mogu da daju o osetima na koje su obratili pažnju.
Glavobolje se ne mogu posmatrati ali mogu biti primeće-
ne, i mada je neprikladno savetovati osobu da ne zuri u
svoje bolove, sasvim je prikladno savetovati je da na njih
ne obraća pažnju.

(1949:205-206)
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 207

U ovim pasusima, tipičnim za ogroman broj sličnih pri-

medbi, nalazimo dobar primer načina na koji Raji isteruje du­
ha iz mašine. Zvanično učenje pretpostavlja da imamo privile-
govan pristup jednoj privatnoj oblasti koju čine naši sopstveni
oseti, misli i mentalna stanja kao i da se taj pristup sastoji u
posmatranju naših vlastitih oseta i stanja. Raji pokazuje da se
ova distinkcija može na prikladan način povući između naših
bolova, osećaja da nas cipela žulja i osećaja mučnine, s jedne
strane, i posekotina, modrica i oguljene kože koje lekar može
da posmatra s druge. O n o što lekar čini može se ispravno opi­
sati k a o „ p o s m a t r a n j e " . Ali pacijent koji oseća golicanje ili
probadanje ima izvestan oset, i bilo bi besmisleno reći da ga
posmatra. Reći da neko nešto posmatra implicira da on ili ona
koriste svoje oči, ili neku vrstu pomagala pri opažanju kao što
su teleskopi, stetoskopi i baterijske lampe. Te naprave se mo­
gu koristiti za posmatranje planeta, otkucaja srca i noćnih lep­
tirića. Ali ne znamo na šta bi to bilo nalik primeniti ih na ose­
te koje imamo ili ozbiljno tvrditi da čovek može da „ p o s m a ­
tra svoju g l a v o b o l j u " . Pošto zvanično učenje pretpostavlja
da p o s t o j i ovakav p a r a m e h a n i č k i analogon poput p o s m a t r a -
n j a , može se pokazati da se radi o jednoj vrsti besmisla upo-
ređivanjem preduslova p o s m a t r a n j a s našom stvarnom upo­
t r e b o m mentalnih p o j m o v a kao što su p r o b a d a n j e , mučnina
i g l a v o b o l j a . To poredenje otkriva kategorijalnu grešku. Po­
jam p o s m a t r a n j a primenjuje se na oblast fizičkog na onaj
način na koji se ne može primeniti na oblast mentalnog. Tre­
ba primetiti da ovde „ne m o ž e " jeste logičko a ne empirijsko
„ne m o ž e " . Upravo k a o što stizanje u L o n d o n nije stvar ste-
p e n a , ne mogu se ni posmatrati naša žiganja i p r o b a d a n j a .
O b r a t i t i pažnju na oset ili ga zapaziti ne zahteva korišćenje
očiju ili instrumenata, dok p o s m a t r a n j e to zahteva. R a j l o v
pravac zaključivanja u ovim odeljcima prikazuje nam onu
vrstu lingvističkih argumenata kojih je bezbroj u njegovoj
knjizi i koji treba da pokažu da teoretičari nisu uspeli da pri-
 208 EJVRUM STROL

mene ili da su neispravno primenili obične pojmove koji opi­

suju čovekov mentalni život.

Kritike Rajla

Knjiga The Concept of Mind izazvala je senzaciju kad se

pojavila 1 9 4 9 . Bar deset godina to je bila knjiga o kojoj se naj­
više raspravljalo u anglo-američkoj filozofiji. Skoro svaki časo­
pis je donosio dugačke članke o n j o j . Bila je prevedena na
mnoge jezike, o njoj se predavalo praktično na svim zapadnim
univerzitetima, i brzo je dobila status klasičnog filozofskog de-
la. Pa ipak je deceniju kasnije pala u zaborav, i tokom minulih
četrdeset godina jedva da se na nju uopšte pozivalo. Sta se desilo
što je izazvalo ovakav pad? To je posebno zagonetno, imajući u
vidu da je knjiga bila veoma visokog filozofskog kvaliteta, bila
sjajno napisana i uvela tako originalne i moćne distinkcije kao
što je razlika između znanja k a k o i znanja da, između glagola
radnji kao što je trčati i glagola postignuća k a o što je pobedi-
ti; što je još značajnije, to je bila prva studija koja je podrob­
no pokazala na koji način su povezane filozofija jezika i filo­
zofija duha. U ovom poslednjem pogledu o n a je bila vesnik ra­
da koji će se razviti trideset godina kasnije.
Ima nekoliko mogućih objašnjenja. J e d a n od činilaca je i
to što su se četiri godine kasnije pojavila Vitgenštajnova Filo­
zofska istraživanja. O n a su obuhvatala skoro istu oblast kao i
Rajlova studija ali su dublje dosezala. M a koliko sjajna bila
Rajlova knjiga, bledela je u poredenju sa snagom i uvidom Vit-
genštajnovog dela. Stoga su se filozofi od R a j l a okrenuli Vit-
genštajnu. Sada su čitali ovog drugog: R a j i je prosto izašao iz
mode.
Postoji još jedan činilac. Rajl je tvrdio da se u svom delu
bavi „logičkom geografijom" mnogih p o j m o v a koji se koriste
kad govorimo o čovekovom duhu. I mada je jasno da je ovo
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 209 |

zgodan opis, bilo je isto toliko očigledno i da njegovo delo na-

ginje verifikacionizmu. Rajl često i u ključnim odeljcima govo­
ri o proverivosti propozicija o mentalnim pojavama. N a pri­
mer, on kaže: „Jer, otprilike, duh nije predmet jednog skupa
neproverivih kategoričkih propozicija, već predmet jednog
skupa proverivih hipotetičkih i poluhipotetičkih propozicija"
( 1 9 4 9 : 4 6 ) . Stoga su neki kritičari smatrali k a k o je Rajlov cilj
da ispravi ono što su drugi filozofi rekli o metodima verifika­
cije iskaza koji sadrže mentalne pojmove a ne da pokuša da ra-
svetli same te pojmove. Pozitivisti su, naravno, poistovećivali
značenje nekog iskaza s metodom njegove verifikacije, i na
mnogim mestima u The Concept of Mind čini se kao da Raji
pretpostavlja da, govoreći o tome k a k o treba proveravati izve-
sne propozicije koje sadrže mentalne pojmove, on eksplicira
značenje tih pojmova. Stoga je knjiga konačno procenjivana
kao tananiji oblik logičkog pozitivizma, gledišta koje je, kao
što smo videli, izgubilo uticaj 1 9 5 0 - i h . Rajlovo delo je gurnu­
to u stranu s ostatkom tog pokreta.
Bihejviorizam ovog dela bio je treći činilac. Rajl kaže da
će navođenje razloga za prihvatanje ili odbacivanje iskaza k o ­
ji sadrže mentalne pojmove uvek uključivati hipotetičke iskaze
0 spoljašnjem ponašanju. Odgovarajući na pritanje „kakvo
znanje jedna osoba može steći o aktivnostima tuđeg d u h a ? "
Rajl kaže da se takvo znanje odnosi na to „ k a k o utvrđujemo,
i k a k o primenjujemo, izvesne vrste zakonolikih propozicija o
spoljašnjem i unutarnjem ponašanju osoba. D o procene vešti-
ne i taktike jednog šahiste dolazim tako što posmatram njega
i druge k a k o igraju š a h " (str. 1 6 9 ) . M a d a je Rajl uvek poricao
da on duh svodi na ponašanje, i umesto toga tvrdio da je ocr­
tavanje „logičke geografije" mentalnih pojmova filozofski ne­
utralan poduhvat, mnogim filozofima se činilo da njegove po­
drobne analize izostavljaju unutarnji, doživljen kvalitet men­
talnog iskustva. Z a te filozofe mentalne aktivnosti kao što su
premišljanje ili nagađanje, ili stanja k a o što su osećanje bola,
bili su različiti od ponašanja. Čovek može, na primer, da ose-
 210 E j VRUM STROL

ća bol a da ne ispoljava nikakav poseban način ponašanja. A

čak i kad bi ga ispoljavao, sam bol ne bi trebalo poistovetiti s
ponašanjem o kojem je reč. B o l nije grimasa. Stoga čak i ako
je Raji bio u pravu kad je dokazivao da se mentalna aktivnost
vrši u raznovrsnim intersubjektivnim situacijama, nije sledilo
da je ponašanje pri tom ispoljeno identično mentalnim doga­
đajima o kojima je reč. Z a razliku od R a j l a , koji je umanjivao
unutarnje iskustvo, Vitgenštajn je isticao i priznavao postoja­
nje tih fenomena. Njegova je poenta bila to da njih ne bi tre­
balo poistovećivati s pojavama poput podrazumevanja znače­
nja, očekivanja, mišljenja i tako dalje. A videlo se da je ovo sta­
novište ubedljivije od Rajlovog. N a kraju je ovo možda bio od­
lučujući činilac u opadanju Rajlove reputacije.

D ž . L . Ostin ( 1 9 1 1 - 1 9 6 0 )

Život
Uz mogući izuzetak Vitgenštajna, Ostin je jedinstven među fi­
lozofima o kojima smo raspravljali po tome što nije za sobom
ostavio autobiografiju ili dnevnik. Stvar s Vitgenštajnom je slo­
žena. Prema Reju M o n k u , krajem 1 9 2 9 . Vitgenštajn je razmi­
šljao o tome da napiše autobiografiju, ali od plana nije ispalo
ništa. Sledeće dve ili tri godine pravio je neke pribeleške u k o ­
jima je pokušavao, k a o što navodi M o n k , „da izloži 'golu isti­
nu' o s e b i " . Staviše, njegov Nachlass je posejan šifrovanim taj­
nim p o r u k a m a . O n e ne obrazuju jedan jedini dokument ali
kad se prikupe i dešifruju pružaju uvid u njegove privatne (če­
sto seksualne) aktivnosti i u njegove psihološke reakcije na ove
epizode. Teško je odlučiti kako da se opišu ovi tajni spisi. Ne
mogu se nazvati „autobiografijom" ni „ d n e v n i k o m " - možda
ih je najbolje opisati kao jedan od onih prelaznih slučajeva
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 211

(Zwischengliedern) za koje je Vitgenštajn stalno zahtevao od

filozofa da ih ističu. O n je takođe bio veliki pisac pisama koja
obuhvataju čitav niz tema od njegovih osećanja depresije do
učenih briga o engleskom prevodu Tractatusa. Ove poslanice
su objavljene u Letters from Ludwig Wittgenstein, with a me­
moir by Paul Engelmann ( 1 9 6 7 a ) ; Letters to C. K. Ogden
from Ludwig Wittgenstein ( 1 9 7 3 ) i Letters to Russell, Keynes,
and Moore by Ludwig Wittgenstein ( 1 9 7 4 ) . N a osnovu ove ra­
znovrsne građe istoričar filozofije može steći prilično dobru sli­
ku Vitgenštajnovih misli i stavova t o k o m većeg dela njegovog
života.
Ali u slučaju Ostina nemamo pisanih beleški o njegovim
svakodnevnim iskustvima i zapažanjima, nikakve odeljke u
kojima govori o sebi i nikakvu autobiografiju. Praktično se sve
što znamo o njemu zasniva na vinjetama koje su ostavili po­
znanici, poput njegovih oksfordskih kolega Armsona, Hemp-
šajra, Pirsa [Pears], Harta i R a j l a . Srećom, imamo i jednu iz­
vanrednu (mada isuviše kratku) biografiju. N j u je napisao Dž.
Dž. Varnok i ona nosi naslov „John Langshaw Austin: A Bio­
graphical S k e t c h " . Prvobitno se pojavila u Proceedings of the
British Academy 1 9 6 3 . a preštampana je u Symposium on J. L.
Austin 1 9 6 9 . Varnokova skica pruža divnu sliku Ostina. O n a
obuhvata Ostinovo rano detinjstvo, učeničke i studentske da­
ne, njegovu karijeru obaveštajnog oficira u Drugom svetskom
ratu, kao i njegova kasnija gledišta o prirodi filozofskih pro­
blema i o tome k a k o ih treba rešavati.
Varnok nam kaže da je Ostin još k a o đak bio intelektu­
alno nadareno dete. Kasnije je na Oksfordu dobio Geisfordo-
vu [Gaisford] nagradu za grčku prozu kao i druge nagrade a
do filozofije je došao preko proučavanja Aristotela. I Ostin i
M u r studirali su prvobitno klasične jezike, a ova je vrsta obra­
zovanja nesumnjivo igrala značajnu ulogu u njihovom istica­
nju običnog jezika i u razvoju oštrog osećaja koji su obojica
pokazivala za tanane distinkcije u jeziku. Ostin se najviše divio
M u r u , a ne Raselu ili Vitgenštajnu. Čini se da je Ostina manje
 212 EJVRUM STROL

nego Rajla pogađalo s u m o r n o stanje oksfordske filozofije u

1 9 3 0 - i m a, kao i R a j i , nalazio je da je Pričard najpodsticajniji
mislilac u toj ustanovi. Pričard nije imao nikakvo opšte shva-
tanje filozofskih problema i pristupao im je svakom p o n a o s o b .
Nije jasno da li je ovaj stav zarazio i Ostina, ali to je bilo i Osti-
novo shvatanje tokom većeg dela njegove karijere.
Ostin je reagovao na snažan ofanzivan pristup logičkog
pozitivizma skoro na isti način kao i Raji. O n je uopšte uzev
osećao simpatije prema pozitivističkom napadu na retoričnost,
pretencioznost i nejasnost koji se često povezuju s metafizič­
kim poduhvatima te je stoga odobravao realističke poglede
Bečkog kruga. Ali je isto tako osećao i nepoverenje prema po­
zitivističkoj odanosti kvazinaučnoj tehničkoj terminologiji i,
štaviše, video je u pozitivizmu još jednu opštu filozofsku teori­
ju koja i nije bila toliko različita od teorija čije je pretenzije že-
lela da razori. Ostin je dosledno smatrao da ukoliko za filozo­
fiju važi ikakvo uopštavanje to je da su i formulacije filozof­
skih problema i njihova navodna rešenja nejasni, zato što su fi­
lozofi bili skloni da ova pitanja isuviše brzo reše. K a o što Var­
nok kaže:

Verovao je (poput Mura) kako, da bi došlo do napretka

u filozofiji, treba postaviti mnoga pitanja, pregledati
mnoge činjenice, mnoge argumente razviti korak po ko­
rak i oštro kritikovati; pitanja treba strogo razdvojiti i
razmatrati jedno po jedno, i ne treba štedeti truda da bi
se učinilo potpuno jasnim koje se pitanje postavlja i koji
se tačno odgovor na njega nudi. Učinak, u raspravama iz
tridesetih godina, ovog upornog opiranja žurbi bio je
opisan kao „snažno negativan", a nema sumnje da je ta­
kav i bio (ako se setimo sklonosti filozofa da se i dalje
ponašaju na isti način); ali sasvim sigurno nije bio dosa­
dan i, iznad svega, nije bio zanemarljiv.
(1969:7)

Prema V a r n o k u , niko van Ostinove porodice nije ga do­

bro poznavao, a on to pripisuje stidljivosti. Stidljivost često
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 213

može biti pomešana sa nadmenošću i ravnodušnošću, i to je

moglo uticati na način na koji su neki pojedinci videli Ostina.
N e m a sumnje da su njegova oštra inteligencija i prodorna du­
hovitost izgledali zastrašujuće mnogim od njegovih poznanika.
Varnok razmatra ovo pitanje i slaže se da je Ostin „ulivao
s t r a h " ali poriče da je bio hladan ili dalek:

Istina je da je b i o , i da nije m o g a o a da ne bude, zastra­

šujuća o s o b a , ali nije istina da je bio hladan. Z a t o što su
njegova ljubaznost, njegove naklonosti i o d b o j n o s t i bili
toliko stvarni nisu mogli da budu, bez laganja, odreda is-
poljeni; a Ostin nije bio sposoban za laž.
Iznad svega treba imati na umu d a , mada je izazivao
strah, k o d njega nije bilo ukočenosti ni naduvenosti, ni­
kakve pedantske strogosti. U razgovorima je bio sposo­
ban za najsmelije uzlete spekulacije i maštovita odstupa­
nja od uobičajenog, može se č a k reći predan n j i m a ; t a k o -
đe nije bio nimalo visokoparan; njegova predavanja i di­
skusije, č a k i k a d je u filozofskom pogledu bio smrtno
ozbiljan, bili su uvek zabavni a ponekad i ludo smešni.
N j e g o v način govora - prilično suv i spor, veoma jasan i
sa svim ivicama, takoreći, veoma oštro određenim - bio
je sjajno izražajan i u pogledu karakterističnih vrednosti
njegovog predmeta, k a o i karakteristične duhovitosti nje­
govog stila. Bilo je t o , p o v r e m e n o , i efikasno p o l e m i č k o
oružje; jer on bi m o g a o , a ponekad je t o i činio, da filo­
zofske propozicije svede na beznačajne besmislice prosto
time što bi ih naglas pročitao. Bio je veoma daleko od t o ­
ga da misli da je filozofija neka vrsta zabave; ali je vero-
vao da je njeno upražnjavanje tim bolje što je prijatnije,
i sa uživanjem je prihvatao brojne mete k o j e m u je nudi­
la za podsmeh. N j e m u se činilo da je od ozbiljnosti do
pretencioznosti i prevare samo mali k o r a k ; i svoju je pri­
rodnu duhovitost promišljeno koristio k a o oružje protiv
lažnih dubokoumnosti. U njegovim rukama filozofija je
izgledala u isto vreme i ozbiljnija i zabavnija.
(1969:20-21)
 214 EJVRUM STROL

Teško mi je da poverujem da je ma k o ko je lično pozna­

vao Ostina mogao da pomisli da je on hladan. J a sam ga upo­
znao kad je posetio Berkli 1 9 5 8 . Ranije sam primio ljubazno
pisamce od njega o članku koji sam napisao ubrzo pošto sam
doktorirao. Tada sam predavao na Univerzitetu Britanske K o ­
lumbije i pozvao sam Ostina da tu održi predavanje dok je bio
u Kaliforniji. Nekoliko dana smo proveli zajedno, a na kraju
tog vremena me je pozvao da se pridružim njegovom semina­
ru na Berkliju preostala dva meseca njegovog trajanja. Pre no
što je on stigao, napisao sam članak o sledenju pravila - česta
tema medu onima koji su nedavno čitali Vitgenštajnova Filo­
zofska istraživanja - koji iz raznih razloga mudro nisam obja­
vio. Ostin je učtivo slušao moja gledišta o tom predmetu i po­
tom izneo razložne komentare. R e k a o je da su pitanja o slede­
nju pravila manje značajna od moralnih implikacija koje po­
stojanje pravila povlači za sobom. K a o kolega golfer, podsetio
me je da onaj ko krši pravila vara, i to je dimenzija koju treba
intenzivno proučavati. Koliko ja znam o ovom predmetu on
sam nikada nije ništa objavio.
J a sam, pored Izabel K. Hangerland [Isabel C. Hunger­
land], bio jedini „profesionalni filozof" k o j e m je bilo dozvolje­
no da pohađa predavanja. Tada je Ostin govorio o razlikama
između učinaka, uzroka i posledica (pojmova koji očigledno
imaju neposrednog značaja za utilitarizam, mada tu reč nije ni
pomenuo). Njegova tehnika podučavanja bila je neuobičajena.
Umesto da drži predavanja, uključio je desetak postdiplomaca
u zajedničko kolegijalno istraživanje tog predmeta. Ovo bi se
sastojalo u tome što bi student na tabli napisao neku rečenicu,
kao što je „Učinak eksplozije mogao se osetiti kilometrima
u n a o k o l o " a p o t o m bi „učinak" zamenjivao recima „rezultat"
i „posledice" da bi se videlo da li se one uklapaju. O tim za-
menama mišljenje bi davala cela grupa a predložene sugestije
bi bile razmotrene. Ponekad bi (zavisno od rečenice) te zame-
ne bile prikladne a ponekad ne bi. K a d ne bi, to je vodilo ras­
pravi o t o m e zašto se ne uklapaju. U s v a k o m slučaju pokuša-
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 215

vali su se novi jezički potezi, koji su često uključivali i nove re­

čenice. Pridevi i prilozi su umetani u svaku rečenicu da bi se vi-
delo da li dolazi do promene značenja i da li imaju ili nemaju
smisla u određenim kontekstima. M o g l o se pokušati da se „na
nesreću" ili „ h o t i m i č n o " stave pre „ u č i n a k a " , na primer.
Posle nedelja i nedelja ovih jezičkih manipulacija otrki-
ven je nejasno ocrtan skup reči koje „ i d u " s određenim termi­
nom ali ne i sa drugima. Postepeno, k a k o se gradio skup ova­
kvih reči, otkrivao se smisao svakog termina. Ostinova tehni­
ka podučavanja nije bilo usmeravanje ex catedra. Umesto da
objavljuje autoritativne odluke, on bi rekao „Pretpostavimo da
ovde pokušamo s ovom r e č i " ili „Sta mislite ako stavimo ovaj
izraz o v d e ? " i tome slično. To je za mene bio fascinantan i ori­
ginalan metod podučavanja. Ostin je održao ovaj seminar i
kad je posetio Harvard 1 9 5 5 . Nagovarao je Zena Vendlera,
koji je učestvovao u njemu, da napiše članak o ovoj temi. R e ­
zultat (a ne učinak ili posledica) bio je sjajan ogled „Effects,
Results, and Consequences", objavljen u Vendlerovoj knjizi
Linguistics in Philosophy 1 9 6 7 . Čitaoci koji žele da steknu uti­
sak o dubokim uvidima koje ovakvo jedno istraživanje može
da pruži trebalo bi da pročitaju ovaj Vendlerov ogled. Ništa iz
ranije istorije zapadne filozofije neće ih pripremiti za original­
nost ovakvog objašnjenja složenih odnosa koji postoje između
uzroka i posledica.
N a seminaru i van njega Ostin je bio ljubazan i prijatan i
krajnje duhovit u razgovoru. Da bih vam pružio neku predsta­
vu o njegovom smislu za humor, navešću tri kratka odlomka iz
njegovih spisa. N a kraju članka „A Meaning of a W o r d " on
kaže: „U pogledu ovih pitanja potrebno je prodrmati dogma-
tičare: mada nas istorija navodi na pomisao k a k o je ponekad
bolje dogmatičare ostaviti u njihovom dremežu" ( 1 9 7 0 b : 7 5 ) .
Prvi pasus članka „Truth" glasi:
1. „Šta je istina?" reče podsmešljivo Pilat i ne sačeka od­
govor. Pilat je bio ispred svog vremena. J e r „ i s t i n a " je ap­
straktna imenica, to jest, kamila k o j u su stvorili logičari,
j 216 I EJVRUM STROL

a k o j a ne bi izmakla č a k ni pogledu gramatičara. Prilazi­

m o j o j s k a p o m i k a t e g o r i j a m a u ruci: pitamo se da li je
Istina supstancija (Istina, skup raznih Z n a n j a ) , ili kvali-
tet (nešto poput crvene b o j e , što inherira u istinama), ili
odnos ( „ k o r e s p o n d e n c i j a " ) . Ali filozofi bi trebalo da iza­
beru nešto bliže svom rastu da se s tim nose. O n o o če­
mu treba raspravljati jeste u p o t r e b a , ili izvesne upotrebe,
reči „ i s t i n i t o " . In vino, m o ž d a , „veritas", ali u trezvenom
simpozijumu „verum".
(1970b:117)

U Sense and Sensibilia nerazdvojno su izmešani duhovitost

i filozofski uvid:

Ima razlika i druge vrste u načinima na k o j e se „ l i č e "

može upotrebiti i razumeti. S p r e m a m o se da p o s m a t r a -
m o , sa sedišta smeštenih visoko na stadionu, fudbalsku
utakmicu u k o j o j je jedan od timova iz J a p a n a . M o g a o
bih da kažem

(1) „Liče na m r a v e " ; ili

(2) „Liče na E v r o p l j a n e "

Sasvim je j a s n o da kad kažem (1) nemam na umu ni

da s a m sklon da mislim da su neki mravi izašli na teren
niti da ću ustanoviti, kad ih d o b r o razgledam, da igrači
izgledaju t a č n o , pa č a k ni s a m o donekle, k a o mravi.
( M o g u sasvim d o b r o da znam, pa č a k i da vidim, da na
primer n e m a j u onaj karakteristično t a n a k struk).
(1962b:40)

U p r k o s o g r o m n o m broju odeljaka nalik o v i m a , za Osti-

nova života j e vladalo mišljenje da je on udaljen i hladan. M a ­
d a j e pogrešan, možda ima razloga k o j i o b j a š n j a v a j u ovakav
utisak. Uporedite Ostina sa M u r o m , na primer. Ostin j e bio sli­
čan M u r u po t o m e što j e bio porodičan č o v e k . Ali za razliku
o d M u r a , k o j i j e nesputano uživao u jelu i piću, šetnjama, b a -
štovanstvu, d a razgovara s prijateljima i d a im svira na klavi­
r u , Ostin j e svoj d o m tretirao kao neku vrstu skloništa. M o g a o
bi da bude divan domaćin kad t o prilika zahteva, ali uopšte
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 217

uzev nije ni želeo niti su mu bile potrebne razonode s brojnim

prijateljima. Oženio se 1 9 4 1 . i imao četvoro dece, dve kćeri i
dva sina. Brak i porodica bili su izvor zadovoljstva i sreće ko­
ju, k a k o kaže Varnok, „nije nalazio nigde drugde, i za mene
nema sumnje da ova odanost u velikoj meri objašnjava utisak
udaljenosti, izdvojenosti, koji je ponekad ostavljao u drugim
sredinama".
Ostinova smrt u februaru 1 9 6 0 . u četrdeset devetoj godi­
ni, bila je neočekivana i ostavila je duboku prazninu u Oksfor-
du. Varnokov opis je veoma dirljiv: „Njegov je fino ocrtan lik
- njegovo lice, kao što je So [Shaw] rekao za Voltera [Voltai­
re], bilo je 'sve inteligencija' - više meseci izgledao umoran i is­
crpljen; ali na kraju se jedva i saznalo da je bio bolestan a već
je bilo jasno da umire."
Uzrok smrti bio je rak. Kad je umro, Ostin je bio na vrhun­
cu svojih filozofskih moći. Zanimljivo je nagađati kako bi se raz­
vijala njegova misao i kakvo bi to dejstvo imalo na analitičku fi­
lozofiju u drugoj polovini dvadesetog veka. M o j e je mišljenje da
bi posledice bile ogromne i da bi glavni tok filozofije bio radi­
kalno različit da je Ostin poživeo još dve ili tri decenije.

Filozofija

Broj Ostinovih objavljenih dela je mali ali je njihov uticaj

na profesiju bio ogroman. Imamo sledeće: o k o četrnaest ili pet­
naest ogleda, od kojih je desetak sakupljeno i objavljeno pod
naslovom Philosophical Papers. Dve knjige, Sense and Sensibi-
lia i How to Do Things with Words, posthumno su rekonstru-
isali Varnok i Armson, respective, na osnovu opsežnih Ostino­
vih beleški za predavanja. Ovome možemo da dodamo i tri-če-
tiri manja rada i kritički prikaz, „Intelligent Behaviour", Rajlo-
ve knjige The Concept of Mind u Times Literary Supplement
1 9 5 0 . Ovaj kratak prikaz predstavlja Ostina u najboljem izda-
 218 EjvRuM STROL

nju - duhovitog, oštrog i dubokog. O Rajlovoj tvrdnji da je

duha prognao iz mašine Ostin piše:
Oni koji se, kao profesor Raji, bune protiv dihotomije
kojoj su jednom bili odani, obično tvrde da stvarno po­
stoji samo jedna od suprotnosti. I tako on, mada ne ve-
ruje da je telo mašina, veruje da samo ono, a ne i „duh",
postoji: On sa prozelitskom strašću propoveda učenje o
„jednom svetu". Ali šta se ikada dobilo ovom omiljenom
filozofskom zabavom brojanja svetova? I zašto se uvek
pokazuje da je odgovor jedan ili dva, ili neki sličan, okru-
gao, filozofski prihvatljiv broj? Zašto, ako ima devetna­
est nečega, to nije filozofija?
(1970:47-48)

U ovom pasusu sadržana je jedna od Ostinovih karakte­

rističnih tema. Zašto su filozofi odani jednostavnoj dihotomiji
ili, još gore, samo jednoj njenoj strani? K a o što kaže, „ Z a š t o ,
ako ima devetnaest nečega, to nije filozofija?" Imamo li ovde
odjek Aristotelove primedbe iz Knjige X I I , glave 8 Metafizike
da imamo četrdeset sedam ili četrdeset osam nepokretnih po­
kretača, a ne samo jednog?
Većina Ostinovih dela se može razvrstati u dve grupe. Pr­
va se sastoji od brižljivog ispitivanja četiri duboka problema:
problema tuđih svesti, slobode volje, našeg znanja o spolja­
šnjem svetu i prirode istine. Druga grupa je usmerena nečemu
u istoriji filozofije novom: pokušaju da se iznese teorija ili op-
šte objašnjenje onoga što Ostin naziva „govornim činovima" -
šta su oni i k a k o funkcionišu u komunikaciji. Neki od spisa se
bave t e m a m a iz obe grupe (npr. „Other M i n d s " ) , ali za većinu
to ne važi. Ostinov pristup pitanjima iz ove dve grupe je i de-
flacionistički i konstruktivan. To su posledice k o j e slede iz nje­
govog brižljivog opisivanja uobičajenih upotreba raznovrsnih
jezičkih idioma. Konstruktivan aspekt pruža veran opis znače­
nja i upotreba tih izraza, a deflacionistički aspekt pokazuje ko­
liko su pogrešna, netačna pa čak i nerazumljiva mnoga tradi­
cionalna filozofska gledišta o ovim p r o b l e m i m a .
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 219

Navešću najvažnije spise koji pripadaju ovim grupama:

Grupa I

1. Tuđe svesti
a. „Other M i n d s " , 1 9 4 6 .
b. „Pretending", 1 9 5 8 .

2 . Sloboda volje
a. „Ifs and C a n s " , 1 9 5 6 .
b. „A Plea for E x c u s e s " , 1 9 5 6 - 1 9 5 7 .
c. „Three Ways of Spilling I n k " , 1 9 5 8 .

3 . Istina
a. „ T r u t h " , 1 9 5 0 .
b. „Unfair to F a c t s " , 1 9 5 4 .

4 . Problem spoljašnjeg sveta

a. „Are There A Priori C o n c e p t s ? " , 1 9 3 9 .
b . Sense and Sensibilia, 1962.

Grupa II (govorni činovi)

a. „Other M i n d s " , 1 9 4 6 .
b . „ H o w to Talk: Some Simple W a y s " , 1 9 5 3 - 1 9 5 4 .
c. „Performative Utterances", 1 9 5 6 .
d. How to Do Things with Words, 1962.
e. „Performative-Constative", 1 9 6 3 .

Očigledno je neizvodljivo da ovde raspravljam o svakoj

od pomenutih tema. Umesto toga, usredsrediću se na Ostinov
metod, za koji je on verovao da se može primeniti na svaki fi­
lozofski problem. M a d a su i drugi pisci, kao što su Mur, Vit­
genštajn i R a j i , naglasili značaj proučavanja običnog jezika
kao i njegov odnos prema filozofskim teškoćama, nijedan dru­
gi filozof nije ove teme ispitao toliko duboko i brižljivo kao što
je to učinio Ostin. U praksi je stoga njegov pristup nešto u isto-
riji filozofije apsolutno novo. Prvo ću objasniti u čemu se taj
I 220 I EJVRUM STROL

pristup sastoji a potom pokazati na koji način on baca novo

svetio na pitanja slobode volje i prirode govornih činova.
Ostin je uvek oklevao, n a r a v n o , da iznosi uopštavanja o filo­
zofskom metodu, ali je ipak to učinio na dva mesta, prvi put i
opširnije na početku ogleda „A Plea for Excuses" i zatim, u
manjoj meri, na početku knjige Sense and Sensibilia.

Ostinov metod

Ostinov metod počiva na dva načela. Nazvaću ih „prin­

cipom prve r e č i " i „principom ontološke primenljivosti". O b a
su jasno izražena u „A Plea for E x c u s e s " .
1. Princip prve reči polazi od toga da svakodnevni jezik
ima dugu istoriju. Hiljadama godina su ga ljudi upotrebljavali
u najraznovrsnije svrhe, medu koje spada i povlačenje različi­
tih distinkcija. To je oruđe korišćeno u praktičnim poslovima
života te, prema tome, ima vrednost već i na osnovu toga što je
opstalo. M i razlikujemo muško od ženskog, neživo od živog,
prijatelje od neprijatelja, a u istančanijim slučajevima ivice od
površina, krugove od kvadrata i tako dalje. Spisak ovih distink­
cija je beskrajan. Povlačenje ovih distinkcija nije proizvoljno,
već svaka distinkcija ima svrhu koja je povezana sa najrazliči-
tijim, svakodnevnim aktivnostima običnih ljudi. U suštini,
princip prve reči kaže da običan jezik sadrži mnoge distinkcije
i da su ove do nas došle u manje-više nepromenjenom obliku.
2 . Princip ontološke primenljivosti je korolarija principa
prve reči. O n kaže da ove distinkcije nisu samo verbalne - na­
ime, da one izdvajaju ili razlučuju stvarne osobine u svetu. Ta­
ko distinkcija muškog i ženskog nije prosto jedan terminološki
kontrast već stvarno izdvaja različite fizičke i društvene odlike
čije je razlikovanje važno u svakodnevnom životu. Naravno,
neke od distinkcija sadržanih u običnom jeziku mogle su nasta­
ti iz sujeverja ili neznanja te su stoga neuspešne. Ali to su izuze-

/
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 221 |

ci. Stoga možemo da pretpostavimo, bar na prvi pogled, da ako

neka distinkcija postoji - i ako je postojala dugo vremena - u
običnom govoru, možemo da očekujemo da i u stvarnom sve­
tu nađemo nešto što joj odgovara.

Izvinjenja i sloboda volje

Uz ova dva principa, možemo da sledimo Ostinovo reše-

nje problema slobode volje. K a o što ćemo videti, ono je čvrsto
povezano sa zapažanjem da običan jezik razne tipove izvinje­
nja razlikuje od drugih oblika čovekovog ponašanja. Argu­
ment je istančan i složen. U „A Plea for E x c u s e s " Ostin poči­
nje postavljajući pitanje „Kada se 'izvinjavamo' za ponašanje,
naše ili tuđe? Kada iznosimo 'izvinjenja'?"
Odgovor je da se to čini u situaciji kada se za nekoga ka­
že da je učinio nešto rđavo, pogrešno, neprilično ili neumesno.
Posle toga će on, ili neko umesto njega, pokušati da odbrani
svoje ponašanje ili da ga izbavi od njegovih posledica. U ta­
kvom slučaju odbrana može da se kreće u dva pravca: može se
prihvatiti da je neko učinio o n o o čemu je reč i dokazivati da
je bilo dobro to učiniti. O s o b a koja je pokušala da ubije Hitle-
ra mogla bi na sudu da izjavi k a k o se ponosi svojim pokuša­
jem. Slediti ovaj pravac znači opravdavati postupak. Različit
pristup bilo bi da se prihvati da se učinilo nešto neprilično ali
da se porekne da se to nameravalo. Čistio sam pištolj a on je
opalio. To je bila slučajnost. Nisam želeo da to uradim i tome
slično. To znači izneti izvinjenje. Ostinov početni korak jeste,
dakle, povlačenje kontrasta između opravdanja i izvinjenja.
Sada, zašto je važno proučavati izvinjenja? U etici prou­
čavamo dobro i rđavo, ispravno i neispravno, obavezno i za­
branjeno, a sve to je u velikoj meri povezano s ponašanjem - s
različitim postupcima. Ali važno je da se uvidi da je pojam
„ p o s t u p a n j a " , onako k a k o se on koristi u filozofiji, veoma ap-
 222 EJVRUM STROL

straktan pojam. Ipak Ostin ističe da, „u 'ozbiljnoj filozofiji',

m o r a m o da postavljamo pitanja kao što su: Da li kinuti znači
postupiti na određen način? A da li to znači i disati, ili videti,
ili matirati, ili bezbroj drugih stvari? Ukratko, za koji je niz
glagola, upotrebljenih u kojim prilikama, 'postupanje' moguća
z a m e n a ? " Proučavanje izvinjenja može da baci svetio na ove
probleme. Ispitivati izvinjenja znači ispitivati slučajeve u koji­
ma je nešto učinjeno, ali u kojima je došlo do odstupanja ili ne-
uspeha. To su stoga posebne vrste činjenja. Ali ako su poseb­
ne, zašto da ih proučavamo? Ostin odgovara: „ K a o što je to
često slučaj, nenormalno će baciti svetio na normalno, p o m o ­
ći će nam da prodremo kroz zaslepljujući veo jasnosti i očigled-
nosti koji nam skriva mehanizme prirodno uspešnog č i n a " (str.
1 8 0 ) . Analizirajući izvinjenja, možemo dakle da steknemo ja­
sniji pogled na složenosti sadržane u vršenju bilo kog čina. D a ­
lje, on tvrdi: „Ispitujući sve načine na koje svaki čin može da
ne bude 'slobodan', t j . ispitujući slučajeve u kojima se neće
moći reći prosto ' X je učinio A', možemo se nadati da se oslo­
bodimo problema S l o b o d e " (str. 1 8 0 ) .
U gornjem pasusu nalazi se rečenica čiji značaj možemo
da previdimo pri brzom čitanju. Ostin kaže: „ K a o što je to če­
sto slučaj, nenormalno će baciti svetio na n o r m a l n o . " O n ne
razrađuje ovu primedbu ni u ovom ogledu niti bilo gde drugde,
ali to je upadljiva odlika njegovog metoda - i to odlika o k o ­
joj nijedan raniji filozof, uključujući tu i Vitgenštajna, nije raz­
mišljao. To je ideja da proučavanjem onoga što predstavlja od­
stupanje m o ž e m o da bacimo svetio na o n o što je uobičajeno.
Ostin to čini u svim svojim spisima: umesto da raspravlja o tvr­
đenjima on raspravlja o performativima, jezičkim izrazima ko­
ji liče na tvrđenja ali nisu ni istiniti ni lažni i igraju različitu
ulogu od one koju imaju tvrđenja. Ili opet, u kanoničkoj for­
mulaciji problema slobode volje postavlja se pitanje da li je po­
našanje neke osobe u potpunosti određeno prethodnim uslovi-
ma i, a k o jeste, da li se ta osoba može smatrati odgovornom za
ono što čini. Umesto da ispituje pojam odgovornosti, u ovom
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE j 223

ogledu Ostin posmatra njegovo naličje, slučajeve u kojima je

neka osoba nešto učinila ali odbija da za to prihvati odgovor­
nost pozivajući se na olakšavajuće okolnosti ili nudeći neki
drugi oblik umanjenja krivice. Ostinova tehnika počiva na
pretpostavci da ć e m o , kad sebi razjasnimo naličje nekog poj­
ma ili zamisli, razjasniti, ili će nam bar biti jasnije, i njegovo li­
ce. Ostin kaže da nam ovaj pristup pomaže da izbegnemo ne­
ke tradicionalne ćorsokake:

Prvi od ovih je problem Slobode. M a d a se tradicionalno

shvatao k a o „pozitivan" termin koji zahteva razjašnje­
nje, ima malo sumnje u to da reći da smo postupali „slo­
b o d n o " (u filozofskom smislu te reči koji je samo u veo­
ma labavoj vezi sa n j e n o m svakodnevnom upotrebom)
znači reći s a m o da nismo postupali neslobodno, u ovom
ili o n o m od mnogih raznorodnih načina na koji se može
neslobodno postupati (pod prinudom ili šta već ne). P o ­
put „ s t v a r n o g " , „ s l o b o d n o " se upotrebljava s a m o da bi
se odstranila pomisao da se radi o nekoj od njenih pri­
znatih antiteza ili o svima njima. K a o što „ i s t i n i t o " nije
ime neke osobine iskaza, t a k o „ s l o b o d n o " nije ime neke
osobine postupaka, već ime jedne dimenzije unutar koje
se postupci procenjuju. Ispitujući sve načine na k o j e sva­
ki postupak može ne biti „ s l o b o d a n " , t j . slučajeve u k o ­
jima se neće moći reći prosto „ X je učinio A " , m o ž e m o
se nadati da se oslobodimo p r o b l e m a Slobode.
(1970b:128)

U ovom je pasusu sadržano Ostinovo rešenje problema

slobode. „ S l o b o d n o " je, kaže Ostin, ime jedne dimenzije unu­
tar koje se procenjuju postupci. K a d bi to bilo ime nekog svoj­
stva postupaka, mogli bismo da damo pozitivan opis onoga
što neki postupak čini slobodnim. Ali to ne možemo, jer je
„ s l o b o d n o " reč koja svoje značenje dobija od pojmova koje is­
ključuje. Stoga ima mnogih načina na koje neki postupak mo­
že da bude slobodan: „Ubio sam pacova, to je i zaslužio", ili
„Otišao sam tamo zato što sam to h t e o " . O b o j e isključuje po­
stupke izvršene pod prinudom, ali u prvom slučaju se odgovor-
I 224 I EJVRUM STROL

nost izričito prihvata dok u drugom slučaju pitanje odgovor­

nosti može i da se ne postavlja. Ima takode hiljade načina na
koje neki postupak može da bude neslobodan, a neki od njih
uključuju izvinjenja. „ M o r a m da perem ruke svakih deset mi­
nuta, prosto ne mogu d r u g a č i j e " , ili „Uperio mi je pištolj u gla­
vu, tako da sam morao da otvorim s e f " , ili „Sapleo sam se i za­
to ispustio poslužavnik". Sve su to slučajevi u kojima smo bili
neslobodni, u kojima nismo bili u stanju da upravljamo onim
što radimo, i u svakom slučaju se iznosi neko opravdanje. Ali
u svakoj je situaciji upravljanje svojim postupcima odsutno na
drugačiji način. U prvoj imamo opsesiju, u drugoj prinudu, a
u trećoj slučajnost. Ako želimo da nekom objasnimo šta to
znači reći „ X je s l o b o d a n " , reći ćemo nešto kao „ X nije pod
prinudom" ili „ X nije prisiljen" i tome slično. Stoga se „slobo­
d a n " u običnom govoru upotrebljava kao reč k o j o m se nešto
isključuje; ona je suprotstavljena pojmovima kao što su „pod
p r i t i s k o m " , „prisilno", „ p r i n u d n o " . U Ostinovom žargonu, to
je slučaj u kojem negativna upotreba „nosi p a n t a l o n e " , slučaj
u kojem reči kao „pritisak" i „prinuda" nose značenje. Z n a m o
šta znači vezati nekoga - znači sputati ga - i tome slično. Ali
ne z n a m o , osim što su ovakve okolnosti isključene, šta znači
biti slobodan. U onim slučajevima u k o j i m a su izvinjenja na
mestu, „ s l o b o d n o " je isključeno mada isključeno na mnogo
raznih načina.
Pošto je „ s l o b o d n o " reč običnog jezika, i pošto ona iz­
dvaja raznovrsne kontraste, i pošto, dalje, takve distinkcije iz­
ražavaju odlike čovekovog ponašanja, m o ž e m o da kažemo da
zaista ima slučajeva slobodnog postupanja, baš k a o što ima i
slučajeva neslobodnog postupanja. Prema tradicionalnom pro­
blemu slobode, zato što svaki postupak ima prethodne uzroke,
nijedna osoba nije mogla da odluči ili da postupi drugačije, te
prema tome nijedna nije slobodna. M a d a je možda istina da
svaki postupak ima svoje uzroke, iz te teze ne sledi da nijedan
postupak nije slobodan. U stvari, Ostin iz konjunkcije princi­
pa prve reči i principa ontološke primenljivosti izvodi suprotan
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 225

zaključak. Z a j e d n o ova dva principa povlače za s o b o m to da

su neki postupci slobodni a drugi neslobodni. Primenljivost iz­
vinjenja u o b i č n o m životu otkriva čitav niz različitih vrsta ne­
slobodnih postupaka i, nasuprot t o m e , čitav niz slobodnih po­
stupaka. Ovaj rezultat n a m omogućava da se „ o s l o b o d i m o "
problema slobode.
Z a š t o sam prvo od ovih metodoloških načela nazvao
„principom prve r e č i " ? Razlog je to što Ostin veoma brižljivo
ističe da pozivanje na običan jezik nije poslednja reč. K a o što
kaže:

Izvesno je da običan jezik ne polaže pravo na t o da pred­

stavlja poslednju reč, a k o uopšte ima t a k o nečega. O n u
sebi utelovljuje, zapravo, nešto bolje no što je metafizika
K a m e n o g d o b a , naime, k a o što s m o rekli, otelovljuje na-
sleđeno iskustvo i sposobnost razlikovanja mnogih gene­
racija ljudi. Ali ta sposobnost razlikovanja bila je prevas-
h o d n o usredsredena na praktične životne probleme. A k o
je neka distinkcija uspešna u o b i č n o m životu (što i nije
mala stvar, jer je č a k i običan život pun teških slučajeva),
tada sigurno u njoj ima nečega, o n a neće obeležavati ni­
šta: a ipak je prilično verovatno da t o neće biti najbolji
način da se urede stvari a k o su naša interesovanja šira ili
intelektualnija no što su o n a običnog č o v e k a . I dalje, ovo
iskustvo je izvedeno iz izvora dostupnih o b i č n o m čoveku
t o k o m cele civilizovane istorije: o n o ne potiče od m i k r o ­
s k o p a , a u običan jezik bivaju inkorporirane sve vrste
grešaka i uobraženja pa č a k prolaze i test opstanka (sa­
m o , k a d se t o dešava, zašto to ne bismo i otkrili?). Izve­
sno j e , dakle, da običan jezik nije poslednja reč: u princi­
pu o n se svuda može dopuniti i poboljšati i zameniti. Sa­
m o , treba da imamo na umu, običan jezik jeste prva reč.
(1970b:133)

J e d n a od grešaka k o j u su neki kritičari počinili raspra­

vljajući o Ostinovoj filozofiji jeste to što su pretpostavili da je
običan jezik poslednja reč. Ostin je dosledno poricao da je ika­
da zastupao ovakvo gledište, i zapravo je u svom poslednjem
 226 EJVRUM STROL

delu o govornim činovima razvio taksonomiju čiji glavni ter­

mini - kao što su „ l o k u c i o n o " , „ i l o k u c i o n o " i „ p e r l o k u c i o n o "
- uopšte ne pripadaju o b i č n o m jeziku. Mislio je, dakle, da kad
se bavimo filozofijom ima okolnosti u kojima je potrebno da
običan jezik bude dopunjen tehničkim terminima. Ali isto ta­
ko nikada nije prestajao da ističe k a k o je običan jezik prva reč.
Svako istraživanje treba da počne razmatranjem onoga što
nam on nudi. U „A Plea for E x c u s e s " Ostin principima koje
sam pomenuo dodaje i desetak posebnih načela. Ali ta načela
su isuviše podrobna da bi se o njima ovde raspravljalo.

Govorni činovi

Ostin je o ovoj temi prvi put raspravljao u članku „Tuđe

svesti" iz 1 9 4 6 . Tu on na jednom mestu dokazuje da, mada se
„Ja z n a m " na razne načine razlikuje od „Ja o b e ć a v a m " , „ D a ,
uzimam ovu ženu za svoju zakonitu suprugu" i „Ja upozora­
v a m " , ono im je slično u jednom pogledu. „Ja z n a m " je jedan
od onih jezičkih izraza koji se tipično upotrebljava ne da bi se
opisalo stanje duha ili izvestilo o njemu već vrši različitu funk­
ciju. N a primer, osoba koja u određenim okolnostima kaže
„ D a , uzimam ovu ženu za svoju zakonitu suprugu" ne opisuje
svoj psihološki stav ili osećanja već koristi ovu tradicionalnu
formulu k a o deo procesa venčavanja s nekim. Takvom prilikom
reći „ D a , uzimam ovu ženu za svoju zakonitu suprugu" znači
učiniti nešto, naime, venčati se. Termin „govorni č i n " prvi put
se javlja u članku „ H o w to Talk: Some Simple W a y s " , objavlje­
nom 1 9 5 3 .
Nasuprot šest strana posvećenih ovoj temi u „Tuđim sve-
s t i m a " , rasprava u „ H o w to T a l k " veoma je proširena. Tri go­
dine kasnije Ostin je ovoj temi posvetio ceo č l a n a k , „Perfor-
mative U t t e r a n c e s " . Godine 1 9 6 2 . Armson je priredio niz od
dvanaest predavanja koja je Ostin održao na Harvardu 1 9 5 5 .
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 227 |

i objavio ih kao knjigu pod naslovom How to Do Things with

Words. Ovo delo sadrži Ostinovu najobimniju teoriju govor­
nih činova; celo učenje je sada prerađeno na veoma istančan
način. Ostin razlikuje tri različita tipa govornih činova: fonet­
ski, fatički i retički. Fonetski čin je prosto čin izgovaranja izve-
snih zvukova. Fatički čin je izgovaranje izvesnih slogova ili re­
či, k a o zvukova izvesnog tipa koji pripadaju izvesnom rečniku
i u skladu su s izvesnom gramatikom. Retički čin je vršenje ne­
kog čina korišćenjem tih slogova i reči sa određenim smislom
i referencijom. T a k o „ R e k a o je ' M a č k a je na prostirci"' izve-
štava o fatičkom činu, a „ R e k a o je da je mačka na prostirci"
izveštava o retičkom činu.
Ove distinkcije vode daljim distinkcijama: distinkciji iz­
među lokucionog, ilokucionog i perlokucionog čina. K a d se
govori o njima, terminologija „ č i n o v a " biva zamenjena termi­
nologijom „ s n a g a " . Govoriti o „lokucionoj snazi" neke izgo­
vorene ili napisane rečenice znači govoriti o njenom značenju
(smislu). Ostin ovaj govorni čin opisuje tako što kaže da bi, u
rečenici kao što je „ R e k a o mi je 'Pucaj na n j u ' " , pod „ p u c a j "
on podrazumevao da pucam a pod „ n j u " nju. Ilokucioni čin se
sastoji od izgovaranja reči upotrebljenih u njihovom standard­
n o m smislu da bi se izvršilo ono što bi se, u ovom slučaju, na­
zvalo nagovaranjem ili savetovanjem ili naređenjem da pucam
na nju. Nagovaranje ili savetovanje je dakle snaga izgovorenog
izraza. Perlokucioni čin opisuje rezultat takvog nagovaranja ili
savetovanja, naime, to da me je o n o uverilo ili navelo da pu­
c a m na nju. Ponovo Ostin uveravanje ili navođenje naziva
„ s n a g o m " . D o dvanaestog predavanja čak se i za ovu klasifi­
kaciju našlo da je isuviše pojednostavljena. Ostin sada razliku­
je (str. 1 5 0 ) pet opštijih kategorija izgovorenih izraza, klasifi-
kovanih prema njihovim ilokucionim snagama:

1. Verdiktivi

2 . Egzercitivi
I 228 I EJVRUM STROL

3. Komisivi

4 . Behabitivi

5 . Ekspozitivi

Ostin ih podrobno objašnjava - o n o m vrstom podrobno­

sti u koju ovde ne možemo da se upuštamo. Međutim, jedan
primer: verdiktivi, kao što i samo ime nagoveštava, oličava­
13

ju izricanja presude - recimo, od strane porote, sudije, sport­

skog sudije ili arbitra. Takve presude imaju mnoge vidove, na
primer, to mogu biti procene, ocene, prosuđivanja ili vredno­
vanja. Verdiktivi stoga predstavljaju poseban slučaj onoga što
su raniji filozofi nazivali „ u p o t r e b a m a " jezika. N a ovaj način
je Ostin u svojoj knjizi pojam „upotrebe" produbio i učinio ve­
oma istančanim.
K a o što se iz ovog opisa može videti, Ostinova zrela te­
orija govornih činova je postala izuzetno složena. Prema t o ­
me, umesto da p o k u š a m o da o b j a s n i m o , putem ovako slože­
nog sistema, šta Ostin podrazumeva pod p o j m o m govornog či­
na, opisaću tu teoriju u njenom donekle jednostavnijem obliku,
onako kako je izložena u članku „Performative U t t e r a n c e s " iz
1 9 5 6 . Treba naglasiti da su neke od distinkcija k o j e ću pome-
nuti bile izmenjene u How to Do Things with Words.

Performativi
Ostin počinje opisom onoga što naziva „tradicionalnim
pogledom" na jezik. Prema tom shvatanju jedina zanimljiva
odlika bilo koje izgovorene ili napisane rečenice jeste njena
sposobnost da bude istinita ili lažna. O v o gledište je nesumnji­
vo bilo pod uticajem mišljenja o o b i č n o m jeziku kao logičkom
kalkulusu koji se sastoji od deklarativnih rečenica. Filozofi su

1 3
Engl, verdict - od lat. vetedictum - presuda, odluka - prim. prev.
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE 229

se stoga usredsredili na o n o što su zvali „ p r o p o z i c i j a m a " , „is­

k a z i m a " i „tvrđenjima" i manje-više su zanemarili druge upo­
trebe jezika. D o b a r primer ovog pristupa može se naći u delu
logičkih pozitivista, koji su dokazivali da svaka rečenica koja
ima kognitivno značenje jeste ili istinita ili lažna i, ako je ta­
kva, ili je analitički istinita, odnosno lažna, ili je empirijski ve-
rifikabilna. Drugi rečenički oblici - imperativi, optativi - i nji­
hove tipične upotrebe, izdavanje naređenja ili izražavanje želja
i tome slično, priznavani su samo na recima; ukoliko su uop-
šte pominjani, smatrani su doslovno bez kognitivnog značenja.
K a o što smo videli u trećem poglavlju, pozitivisti su, od­
govarajući na kritike, najzad proširili svoj horizont i klasifiko-
vali moralne izjave, istorijske i književne opaske, i druge ne-
propozicionalne oblike u izraze sa emotivnim, h o r t a t o r n i m 14

ili poetskim značenjem. Ali nijedan od ovih izraza nije bio kog­
nitivno smislen. Ovaj naziv je rezervisan za one rečenice koje
su ili istinite ili lažne. Ostin je ovo preterano naglašavanje isti­
nitosti i lažnosti nazvao „deskriptivističkom g r e š k o m " . Greška
se sastoji u tome što se mnoge vrste izraza svrstavaju u katego­
riju besmislenog a da tamo ne pripadaju. Nasuprot tome,
Ostin je istraživao grupu govornih činova koji su izgledali kao
tvrđenja i koji bi se gramatički tako mogli klasifikovati, a ko­
ji ipak nisu ni istiniti ni lažni mada imaju značenje. Njih je na­
zvao „performativima". Uvođenje ove klase izraza predstavlja­
lo je tako najznačajniji protivprimer pozitivističkom tvrđenju
da su kognitivno smisleni samo oni izrazi koji su bilo istiniti bi­
lo lažni.
M a d a performativi nisu ni istiniti ni lažni, oni ponekad
impliciraju nešto što jeste istinito ili lažno. Na primer, kad ka­
žem „ D a , uzimam ovu ženu za svoju zakonitu suprugu" u nor­
malnim okolnostima venčanja, impliciram da nisam već ože­
njen. Shvatiti da izvesne vrste uslova moraju da budu zadovo-

1 4
Od lat. hortari - bodriti, sokoliti, hrabriti - prim. prev.
I 230 I EJVRUM STROL

ljene inače će govorni čin biti ništavan i prazan predstavlja

značajan uvid u njhovu logiku. Ostin ove promašene pokušaje
[misfires] naziva „neuspesima" [infelicities] a znatan deo član­
ka „Performative Utterances" posvećen je utvrđivanju pravila
čije kršenje vodi neuspelim govornim činovima. Ostin navodi
bar sedam takvih pravila, ukazujući na to da spisak možda ni­
je potpun. Prvo, da bi performativ bio u redu stvarno mora da
postoji odgovarajuća procedura. T a k o se u Engleskoj i Sjedi­
njenim Američkim Državama, za razliku od Saudijske Arabije,
ne možemo razvesti od supruge tako što ćemo prosto da kaže­
mo „Razvodim se od t e b e " . U ovim zemljama ne postoji ova­
kva procedura. Drugo, izvesne okolnosti moraju da budu
ostvarene ili će čin biti promašen pokušaj. „Postavljam te za
k o n z u l a " , ali već ste postavljeni ili ste k o n j . Ili „Biram Džor-
dža" ali Džordž odbija da se igra. Treće, procedura se mora
obaviti ispravno i do kraja. Kažete „Proglašavam ovaj brod
kraljicom Elizabetom" a trebalo je da kažete „Nazivam ovaj
b r o d . . . " . Četvrta vrsta nedostatka je neiskrenost: kažemo ,,Sa-
učestvujem u Vašem b o l u " ili „ O b e ć a v a m da ću d o ć i " a to ne
mislimo. Peta vrsta neuspeha obuhvata nerazumevanja i ne­
sporazume: možda niste čuli šta sam rekao ili mislite da govo­
rim o nečemu potpuno različitom. U šestu spadaju slučajevi
koje Ostin naziva „zlosrećnim" [unhappiness]: kad nešto čini­
mo pod prinudom, a u sedmu slučajevi u kojima se čin ne vrši
ozbiljno (na primer, kad je nešto rečeno u pozorištu ili kao deo
šale) - „Uhvati zvezdu padalicu".
K a k o m o ž e m o reći da li je x performativ? Ostin kaže da
nam je potreban gramatički kriterijum. O n zapaža da svi pri-
meri performativa počinju sa glagolom u prvom licu jednine
sadašnjeg vremena u aktivu i indikativnom načinu (npr. „Ja
o b e ć a v a m " , „Ja n a r e đ u j e m " , „Ja te u p o z o r a v a m " itd.). To je
često praćeno dodavanjem reči „ o v i m " (npr. „ O v i m te progla­
šavam z a m e n i k o m predsednika"). Ali ne m o r a svaki performa­
tiv da ima ova dva standardna oblika: „zatvori v r a t a " i „eno
bika na p a š n j a k u " mogu da budu naređenje ili upozorenje. R e -
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 231 |

ći „Ovim si upozoren da je bik na p a š n j a k u " je naprosto eks-

plicitnije nego „bik je na p a š n j a k u " . Još jedna gramatička od­
lika performativa je asimetrija između takvih izjava u prvom
licu i njima odgovarajućih izjava u trećem licu. „Ja o b e ć a v a m "
je performativno ali „on je o b e ć a o " nije, to je uopšte uzev iz-
veštaj o o n o m što je on učinio.
Ali čak ni ovaj spisak pravila i gramatičkih osobina nije
dovoljan da bi se odredio karakter jednog govornog čina.
Ovim odlikama moraju se dodati pokazatelji poput tona gla­
sa, naglaska, gestikulacije i okolnosti. Okolnosti pomažu da
se odluči da li naređujem, savetujem, upozoravam ili laskam.
Rezultat Ostinove rasprave je to da čak i kad se sva ova pra­
vila i ostali složeni uslovi učine eksplicitnim, distinkcija izme­
đu tvrđenja i performativa još uvek nije kristalno jasna. Na
primer, da li je „ U r a ! " performativ? Da li je „ Ž a o mi j e " per­
formativ ili izveštaj o našim osećanjima? Kad sudija kaže „Ti
si u o f s a j d u " , njegova primedba je povezana s činjenicama a
istovremeno predstavlja i presudu. Ali najzagonetnije od svega
je: „Ja tvrdim d a . . . " koje se čini kao da izveštava o činu tvrđe­
nja i da je stoga istinito ili lažno a ipak liči na „Ja ti naređu­
jem ..." te tako nije ni istinito ni lažno. Stoga je nalik i performa-
tivu i tvrđenju. Štaviše, tvrđenja nisu samo ili istinita ili lažna
već su podvrgnuta i uslovima uspešnosti i neuspešnosti. N a
primer, „Sva Džonova deca s p a v a j u " , ah Džon uopšte nema
dece. U ovom slučaju izraz veoma liči na „ O b e ć a v a m da ću
d o ć i " rečeno kad uopšte nemam nikakvu nameru da budem
t a m o . U slučaju Džonove dece, da li je izraz bez značenja ili
besmislen? Sigurno izgleda da je neuspešan, poput prodaje ne­
čega što ne postoji.
Ostin tako priznaje da i tvrđenja pate od nezgoda sličnih
onima od kojih pate performativi. Prema tome o tvrđenjima
možemo da postavimo pitanje ne samo da li su istinita ili lažna
već i da li su u redu. Ovo pitanje je primenjivo i na performa­
tive: da li su u redu? M o ž e m o pitati: da li je to bilo opravdano
upozorenje, dobra procena, ispravna presuda. O tvrđenjima:
 232 I EJVRUM STROL

da li su nepristrasna, adekvatna, da li nisu preterana, da li su

precizna i tačna? Ova razmišljanja su navela Ostina da s okle-
vanjem zaključi da „Ja t v r d i m " vrši čin tvrđenja, baš k a o što
„Ja ti naređujem" vrši čin naređivanja. Prema tome u oba slu­
čaja, kazujući nešto, mi nešto činimo. Ali ako je t a k o , zar nije
prvobitna distinkcija između tvrđenja i performativa neodrži­
va? Ostin članak završava a da ne odgovara na to pitanje. Ali
veruje da još uvek možemo da povučemo održivu distinkciju
između značenja i snage iskaza i da je to stoga smer u kojem
novo istraživanje govornih činova treba da se kreće. O v a je su­
gestija vodila do razrađene teorije iznete u How to Do Things
with Words. D e o te teorije je i to da je distinkcija između tvr­
đenja (sada nazvanih „konstativima") i performativa bila za-
menjena distinkcijom između lokucionih, ilokucionih i perlo-
kucionih snaga iskaza.

Kritike Ostina
Videli smo da Raji svoj rad razdvaja od Ostinovog tako
što kaže da se šest od sedam dana on, R a j i , bavio pitanjima o
smislu nasuprot besmislu, dok se Ostin zanimao stvarima kao
što su upozorenja, laskanja i drugi tipovi govornih činova.
Rajlove primedbe mogu se shvatiti k a o da govore o činjenica­
ma, ali se isto tako mogu protumačiti i k a o tanana kritika
Ostina. K a o što kaže: „Svako od nas bi mislio - pogrešno - da
u o n o m manje omiljenom pitanju nema ničeg z n a č a j n o g . " M a
šta R a j i imao na umu, činjenice mu ne idu u prilog. Ostinovi
spisi sadrže opširne rasprave o smislu i besmislu, o onome što
ima značenja i o n o m e što nema značenja. Istina je, naravno, da
se on takođe interesovao i za govorne činove. Ali ova dva in-
teresovanja nisu nesaglasna, i oba su lepo zastupljena u njego­
vom delu. N a početku How to Do Things with Words Ostin
povezuje svoje zanimanje za govorne činove s tradicionalnim
bavljenjem besmislom. O n piše:
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE | 233

Prvo, i najočiglednije, za mnoga „ t v r đ e n j a " se pokazalo

da su, kao što je K A N T možda prvi sistematski dokazi­
v a o , u strogom smislu besmislena, uprkos svom bespre-
k o r n o m g r a m a t i č k o m obliku; a neprestano otkrivanje
sve novih i novih oblika besmisla, ma koliko se često pu­
štalo da njihova klasifikacija ostane nesistematska a nji­
hova objašnjenja zagonetna, u celini je činilo s a m o do­
bro. Pa ipak mi, to jest, č a k i mi filozofi, postavljamo iz-
vesnu granicu količini besmislica za koju s m o spremni da
priznamo da je izgovaramo: t a k o da je bilo prirodno da
se zapita, u drugoj fazi, da li mnoga prividna pseudotvr-
đenja zapravo uopšte i pokušavaju da budu „ t v r đ e n j a " .
Počelo je da biva opšte prihvaćeno da mnogi iskazi koji
izgledaju k a o tvrđenja uopšte i nisu zamišljeni, ili su za­
mišljeni samo delom, da zabeleže ili prenesu neposrednu
informaciju o činjenicama. ...U o v o m pravcu je dosada u
pojedinim slučajevima p o k a z a n o , ili je bar učinjeno da
izgleda verovatnim, da su mnoge tradicionalne filozofske
zagonetke nastale usled greške - greške k o j a se sastoji u
t o m e što se kao neposredna tvrđenja o činjenicama uzi­
maju iskazi koji su ili (na zanimljive negramatičke nači­
ne) besmisleni ili zamišljeni da budu nešto potpuno dru­
go a ne tvrđenja.

(1962a:2)

Ostin ne koristi uvek termin „besmisleno". O n često ka­

že na primer „nikakav modifikujući izraz nije dozvoljen" ili
„nije u r e d u " ili kaže da takav izraz nema „pravog smisla". Ali
ovi idiomi su ekvivalentni onome što Raji podrazumeva kad
koristi reč „besmisleno". Pogledajmo sledeći primer iz „A Plea
for E x c u s e s " :
Izrazi koji modifikuju glagole, u tipičnom slučaju prilozi,
imaju ograničen opseg primene. T o jest, kad je dat bilo
koji prilog izvinjavanja, kao što je „ n e h o t i c e " , ili „spon­
t a n o " ili „impulsivno", nećemo naći da baš ima pravog
smisla da ga pridružimo bilo k o m i svakom glagolu „ak­
c i j e " u bilo kom i svakom konteksu: zapravo, on će se če­
sto primenjivati samo na uzak opseg takvih glagola. Ne-
I 234 I EJVRUM STROL

što u izgledu tog m o m k a ga je izazvalo, bacio je ciglu -

„spontano"?
(1970b:190)

Ostinovi spisi su prepuni ovakvih primera. Rajlove pri-

medbe i nisu toliko upečatljive koliko je on mislio.
Ozbiljnija je sledeća kritika. Izneta je ideja da je Ostinov
pristup u potpunosti introspektivan. Ovu zamerku je izneo V.
V. O . Kvajn sredinom 1 9 6 0 - i h , a ponovili su je i mnogi drugi
komentatori. Ideja je da se Ostin pita „Šta bih ja rekao kad
b i . . . " i da daje odgovor koji možda uopšte i ne odgovara o n o ­
me što bi rekao običan govornik. Ostin je, na kraju krajeva,
bio Englez, obrazovan u klasičnim n a u k a m a , profesor na O k s -
fordu i filozof. Nije verovatno da je upotrebljavao jezik na
onaj način na koji bi to činio „čovek sa ulice". Istina je da je
na svojim časovima Ostin isto tako pitao i druge učesnike šta
bi oni rekli, tako da njegov pristup nije bio čisto subjektivan.
Ali takođe je činjenica i to da su ti drugi pojedinci okretali po­
gled ka samima sebi da bi odredili šta bi svako od njih kada re­
k a o . Prigovor je da ništa od toga nije pravo istraživanje na
onaj način na koji bi ga terenski lingvisti vršili. Ostin je pred-
video ovu primedbu i raspravljao o njoj u „A Plea for
E x c u s e s " . Evo k a k o je odgovorio na nju:

Pa, načini na k o j e upotrebljavaju reči se kod raznih ljudi

razlikuju, i mi govorimo nepažljivo, i naizgled ravnodu­
šno k a ž e m o razne stvari. Ali prvo, ne t o l i k o k o l i k o bi se
pomislilo. K a d dođemo do pojedinačnih slučajeva, u ve­
likoj većini slučajeva će se pokazati da o n o za šta smo
mislili da predstavlja našu želju da k a ž e m o različite stva­
ri o istoj situaciji i u istoj situaciji zapravo nije bilo to -
p r o s t o s m o situaciju zamislili neznatno drugačije: što je
sasvim lako učiniti, zato što, n a r a v n o , nijedna situacija (a
b a v i m o se zamišljenim situacijama) nije n i k a d a „potpu­
n o " o p i s a n a . Sto podrobnije zamišljamo situaciju, na po­
zadini izvesne priče - a valja upotrebiti n a j n e o b i č n i j a , ili
p o n e k a d , najdosadnija sredstva da bi se p o d s t a k l e i disci-
plinovale naše jadne uobrazilje - to m a n j e n a l a z i m o da se
RAJL I OSTIN: ZLATNO DOBA OKSFORDSKE FILOZOFIJE 235

ne slažemo oko toga šta bismo rekli. Uprkos tome, pone­

kad se konačno ne slažemo: ponekad moramo da dopu­
stimo da je određena upotreba, mada nam je odbojna,
ipak stvarna; ponekad bismo zaista upotrebili jedan od
različitih opisa ili oba. Ali zašto bi nas to obeshrabrilo?
Sve što se dešava potpuno je objašnjivo. Ako se naše
upotrebe reči ne slažu, tada vi koristite „X" tamo gde ja
koristim „Y", ili se, što je verovatnije (i izazovnije), vaš
pojmovni sistem razlikuje od mog, mada je verovatno
isto toliko konzistentan i koristan: ukratko, možemo da
otkrijemo zašto se ne slažemo - vi ste izabrali da stvari
klasifikujete na jedan način, ja na drugi. Ako naša upo­
treba reči nije brižljiva, možemo da shvatimo pobude ko­
je tome vode, kao i distinkcije koje nebrižljiva upotreba
zamagljuje; ako se radi o „alternativnim" opisima, tada
je možda moguće situaciju opisati ili „strukturisati" na
dva načina, ili je možda reč o situaciji u kojoj se, što se
datih ciljeva tiče, dve alternative svode na isto. Ne treba
se plašiti neslaganja u pogledu toga šta bismo kada rekli,
već ga treba iskoristiti: teško da objašnjenje neslaganja
ne bi pomoglo rasvetljavanju problema. Ako naiđemo na
elektron koji se obrće u pogrešnom smeru, to je otkriće,
nagoveštaj koji treba slediti, a ne razlog da se odbaci fi­
zika: a samim tim, istinski otkačen ili ekscentričan govor­
nik jeste redak primerak koga treba ceniti.
(1970b:183-84)
Što se tiče drugih kritika preporučujem članke od Rode-
rika Čizolma [Roderick Chisholm], C. Dž. Njua [C. G. New],
Džona R. Serla, Džonatana Beneta [Jonathan Bennett] i A. Dž.
Ejera koji su izašli u zborniku Symposium on ]. L. Austin, ko­
ji je priredio K. T. Fan [K. T. Fann] (1960). U njima se raspra­
vlja o većini najznačajnijih kritičkih primedbi upućenih Osti-
novoj filozofiji. Na kraju ovog poglavlja treba pomenuti da fi­
lozofija običnog jezika, mada na kraju dvadestog veka ima
manje zastupnika no što ih je imala 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih,
ipak ih još uvek ima. Ali Ostinovi doprinosi teoriji govornih
činova i danas su još uvek živa tema u filozofiji i lingvistici.
I 236 I EJVRUM STROL

Teoriju su proširili i poboljšali Vendler u Linguistics in

Philosophy ( 1 9 6 7 ) , Džon Seri u Speech Acts ( 1 9 6 9 ) i The Con­
struction of Social Reality ( 1 9 9 5 ) i A. P. Martinič u Communi­
cation and Reference ( 1 9 8 4 ) . Oni su nezavisno jedan od dru­
gog pokazali da se, preko teorije govornih činova, filozofija je­
zika može protumačiti k a o grana filozofije delanja. G o v o r n i
činovi su vrsta p o s t u p a k a , koji uključuju intencionalno p o ­
našanje. Dalje razvijajući ovaj pravac razmišljanja, G r a j s je
kasnije utvrdio da se filozofija delanja može protumačiti k a o
pod-domen filozofije duha. Ovakva veza s filozofijom jezika
već je pretpostavljena u R a j l o v o m radu, ali je u velikoj meri
dalje razvijena u delima Vendlera, Serla i Grajsa. K a o rezultat
ovog razvoja, filozofija jezika, koja je počela s Fregeom i R a -
selom, bila je, preko učenja o govornim činovima, praktično ap-
sorbovana u filozofiju duha. Ovo širenje filozofije duha jedna je
od najznačajnijih promena u analitičkoj filozofiji u poslednjih
pola stoleća. Začeci ovih velikih promena mogu se tako prati­
ti sve do Ostinovog utemeljenja teorije govornih činova.
Poput Vitgenštajna, M u r a i R a j l a , Ostinovo delo nije pod
očiglednim uticajima razvoja matematičke logike. Kasniji Vit­
genštajn bio je neprijateljski raspoložen prema upotrebi for­
malne logike u bavljenju filozofskim pitanjima. Ostinov stav
bio je stav tolerantnog zanemarivanja. O n prosto nije nalazio
da je matematička logika relevantna za o n o čime se posebno
bavio. K o d V. V. O . Kvajna, o kome ćemo raspravljati u slede-
ćem poglavlju, stvari stoje potpuno drugačije. O n je čvrsto
ukorenjen u tradiciji Fregea, Rasela i K a r n a p a .
 Glava 7

V. V. O. KVAJN

Kad govorimo o Kvajnu kao filozofu i Kvajnu kao čoveku

imamo posla s paradoksima. Kvajn filozof je rekao da nauka
predstavlja samosvestan zdrav razum a da njegova učenja
predstavljaju proširenje nauke; pa ipak je takođe tvrdio i da ne
postoje značenja, propozicije, osobine, odnosi, brojevi a ni
analitičke istine. Šta bi moglo biti paradoksalnije od tvrdnje da
ne postoje brojevi? K a k o bi bilo ko mogao da broji ako nema
brojeva? A sada i drugi paradoks. O n se tiče Kvajna čoveka i
nesklada između Kvajnovih profesionalnih i njegovih autobio­
grafskih spisa. Oni prvi su bez izuzetka elegantni i duhoviti.
J e d n o m je rekao: „Dug je put od subjektivne šolje do objektiv­
nih u s a n a " . 15
Odgovarajući na J a k o Hintikin [Jaakko Hintik-
ka] članak „Quine on Who's W h o " , pisao je: „Dopustite mi da
još jednom nedvosmisleno naglasim, i to ne po prvi put, da bli­
skost sa samim sobom ne podrazumeva jasnost. O n a prosto

1 5
There is many a slip betwixt cup and lip - idiom koji znači ništa ni­
je sigurno dok se ne ostvari - prim. prev.
I 238 I EJVRUM STROL

rađa samozadovoljstvo". Ili uzmimo ovaj pasus iz članka „ O n

W h a t There I s " : „To je stara platonovska zagonetka nebića.
Nebiće u izvesnom smislu mora biti, inače šta je to čega nema?
Ovo zapleteno učenje može se nazvati Platonovom bradom;
ono se u istoriji pokazalo veoma otpornim i često je tupilo
O k a m o v [Occam] b r i j a č " ( 1 9 5 3 : 1 - 2 ) .
Kvajn ( 1 9 0 8 - 2 0 0 0 ) je napisao dve autobiografije; i čovek
bi očekivao da u njima sagleda zanimljivu i duhovitu ličnost
koju nalazimo u Kvajnovim filozofskim delima. Iznenađujuće,
ali to nije slučaj. Duža od autobiografija, The Time of My Li­
fe ( 1 9 8 5 ) , predstavlja 4 9 9 stranica dug brižljiv popis Kvajno-
vih putovanja. Veliki delovi su privlačni koliko i železnički red
vožnje. K r a ć a , četrdeset šest stranica duga „Autobiography of
W. V. Q u i n e " predstavlja uvodni deo u zborniku Philosophy of
W. V. Quine objavljenom u ediciji The Library of Living Phi­
losophers ( 1 9 8 6 ) . O n a je ličnija i zanimljivija, posebno kad
Kvajn opisuje svoju mladost a potom svoj modus operandi u
filozofiji. Stoga ću nju koristiti kao osnovu ovoga što sledi.
O n a počinje njegovim dečačkim danima u A k r o n u , . O h a j o , vo­
di čitaoca od Kvajnovih studentskih dana na Oberlin koledžu
preko njegove karijere na Harvardu do njegovog života u pen­
ziji. Poput dužeg dela, ona sadrži opsežan spisak mesta koja je
posetio. N i u jednoj nema one vrste duhovitosti koja se očeku­
je od Kvajna a ima i veoma malo sadržajne rasprave o ljudima
ili mestima. Sigurno je paradoksalno to što su njegove autobi­
ografije manje varničave od njegovih tehničkih studija, i poku-
šaću to da objasnim. Z a ilustraciju evo jednog tipičnog odlom­
ka iz „Autobiography of W. V. Q u i n e " :

Proleće i leto 1 9 7 0 . bili su izuzetni, r e k a o s a m , ali tek

sam p o č e o da govorim zašto. U junu s a m o t i š a o na tri
svečane dodele: zlatne medalje na K o l u m b i j i i sedmog i
o s m o g p o č a s n o g doktorata na univerzitetima Tempi i
O k s f o r d . (Prethodne su mi dodelili O b e r l i n , O h a j o ,
A k r o n , Vašington, Lil i Cikago.) Folesdal [Follesdal] je
predložio da t o m e dodam turu po A r k t i k u a [Donald]
 V. V. O . K V A J N I 239

Dejvidson safari. Felesdal me je dočekao u Helsinkiju i

odvezao me do A r k t i č k o g o k e a n a . M a r d ž , Daglas i M a r ­
garet su n a m se pridružili na Arktiku i krstarili smo nor­
veškim predelima sve do početka susreta logičara u Oslu,
na k o j e m sam govorio o logici predikatskih funktora. Po­
sle O k s f o r d a sreli smo se s troje Dejvidsonovih u Etiopi­
ji i svo sedmoro obišli Istočnu Afriku, uglavnom u iz­
najmljenim minibusevima. Dejvidsonovi su obavili slože­
ne i majstorske pripreme.
(1986:39)

T o k o m njegove četrdesetdvogodišnje karijere, mnoge

slavne ličnosti su posetile Harvard. Vajthed je bio član fakulte­
ta kad je Kvajn diplomirao 1 9 3 0 . Rasel, Karnap i Tarski su tu
boravili zajedno 1 9 4 0 - i h , a Ostin je 1 9 5 5 . proveo godinu da­
na u Kembridžu, Masačusets. M n o g i od Kvajnovih studenata
su postali zapaženi filozofi, medu njima i Barton Dreben [Bur­
ton D r e b e n ] , Džon M a j h i l [John Myhill], Henri Hiz [Henry
Hiz], H a o Vang [Hao Wang], Vilijem Krejg [William Craig],
Dejvidson i Felesdal. T o k o m 1 9 6 0 - i h Harvard je prošao kroz
buru studentskih protesta protiv rata u Vijetnamu. U svojoj
„Autobiography" Kvajn ukratko govori o Alfredu Nort Vaj-
thedu i H . M . Seferu [H. M . Sheffer] ali inače ne iznosi nika­
kve ocene svojih nastavnika, kolega ili studenata, ne govori o
svom iskustvu nastavnika, o o n o m e što je mislio o Raselu, Tar-
skom ili Ostinu, niti o savremenom razvoju epistemologije ili
logike. Izuzeci su, međutim, Frege i Karnap. Ubrzo ću reći ne­
što više o Karnapu. Sto se tiče Fregea, Kvajn piše: „ M o j e veli­
čanje Fregea u knjizi Mathematical Logic i na predavanjima
mora da je pomoglo da ljudi počnu da u Fregeu vide oca m o ­
derne logike. Rasel nam ga je odavno predstavio, ali smo i da­
lje bili nesvesni toga koliko je mnogo dobrih stvari u logici pr­
vi izveo F r e g e " ( 1 9 8 6 : 2 1 ) .
Jedino Kvajnovo pominjanje studentske revolucije je ka­
rakteristično ravnodušno: „Dobio sam neplaćeno odsustvo od
Harvarda u proleće 1 9 6 8 . i proveo prijatan semestar kao go­
stujući profesor na Univerzitetu Rokfeler. Želeo sam da vidim
I 240 I EJVRUM STROL

k a k o bi mi se dopao prelazak na Rokfeler ako administracija

Harvarda ne uspe da obuzda sve veće nemire" (str. 3 7 ) .
Godine 1 9 5 3 . Kvajn je posetio Oksford, predajući na
prestižnoj katedri Džordža Istmena. Posećivao je seminare
Strosna i Grajsa i prisustvovao subotnjim sastancima nastavni­
ka kod Ostina. Iz njegovog prikaza Strosnove knjige Introduc­
tion to Logical Theory i njegovog priloga simpozij umu o Osti-
nu, znamo da se Kvajn nije slagao s tim pristupima. Ipak u
svojim autobiografijama ne kaže ništa lično o njima i ne izno­
si ocene njihovih gledišta. Opis njegovog doživljaja Oksford
ograničava se na dve rečenice: „ M a r d ž i ja smo lepo ručali u
mnogim kućama a ja i na trinaest koledža. M a r d ž je dobila
kćerku, M a r g a r e t " ( 1 9 8 6 : 3 1 ) .
Posle Vitgenštajna Kvajn je najuticajniji i najznačajniji
analitički filozof druge polovine dvadesetog veka. Objasniti za­
što znači suočiti se s oba paradoksa. Možda su oni više privid­
ni no stvarni. Počnimo nekim od stvari koje Kvajn kaže o sebi.

Život

Kao što smo videli, Kvajn se u „Autobiography" nije usredsre-

dio na o n o što većina pisaca dnevnika i autobiografija smatra
najvažnijim: na svoja lična osećanja prema drugim ljudima i na
svoje odnose s njima, uključujući i ljubavne veze, na političke
i društvene događaje svog vremena i na najznačajnija pitanja i
učesnike na svom profesionalnom polju. O n k r a t k o piše o svo­
ja dva braka: „ M o j prvi brak se raspao pari passu, otprilike
početkom rata. K r a j e m 1 9 4 8 . oženio sam se sa Mardžori Bojn-
ton, koja je pre toga bila poručnik pod m o j o m komandom.
Srećom počeo je semestralni dopust, i mi smo se vozili kroz
M e k s i k o , i leteli po Srednjoj Americi. U O a k s a k i smo se skra­
sili na nekoliko nedelja da bismo intenzivno radili, kao i u
Tukstli i T a k s k o u . Pisao sam knjigu Methods of Logic, koja je
 V. V . O . K V A J N I 241 |

izrasla iz mojih mimeografisanih rukopisa, a M a r d ž je tekst

prekucalavala na pisaćoj m a š i n i . " Umesto o pomenutim stva­
r i m a , Kvajn se, k a o što pokazuje ovaj pasus, usredsreduje na
svoju filozofiju, uglavnom na to kako se ona razvijala, o čemu
je u datom trenutku razmišljao i kojim delima su ta razmišlja­
nja vodila. T a k o je Kvajnov rad središnja tema njegove autobi­
ografije. Očigledno je to za njega imalo prevashodni značaj. Sve
drugo je tome podređeno. Ali raznovrsni opisi nisu namenjeni
obrazovanom nestručnjaku. O n i su veoma tehnički i namenje­
ni tumačima njegovog dela. Evo jednog odlomka koji ilustruje
brojne druge. U njemu je opisano o n o na čemu je radio 1 9 4 4 :

Srž članka „ O n the Logic o f Q u a n t i f i c a t i o n " je monadič-

ka procedura odlučivanja, manje transparentna ali efika­
snija n o metod [ Z a k a (Jacques)] H e r b r a n d a [Herbrand]
iz O Sentido; sličnija metodu [Hajnriha (Heinrich)] B e -
m a n a [Behmanns]. P o t o m sam na sledeći način sistema -
tizovao poliadičke sheme. O n e koje se m o g u dobiti sup­
stitucijom u validnim m o n a d i č k i m shemama nazvao sam
monadički validnim, ističući da procedura odlučivanja o
validnosti monadičkih shema pruža proceduru odlučiva­
nja o m o n a d i č k o j validnosti uopšte. P o k a z a o s a m da
ostale validne sheme mogu da se izvedu iz monadički va-
lidnih shema p o m o ć u univerzalne generalizacije i modus
ponensa. O ovome govorim zato što danas mogu da do-
kažem i više od toga. R a č u n a j m o sada k a o m o n a d i č k i va­
lidne sve sheme u k o j i m a je svaka slobodna varijabla ve­
zana univerzalnim kvantifikatorima a k o j e su dobijene
supstitucijom u validnim monadičkim s h e m a m a . M o n a -
dička validnost u o v o m smislu je i dalje odlučiva, a iz tih
shema u kojima su sve slobodne varijable vezane univer­
zalnim kvantifikatorima možemo da izvedemo sve valid­
ne zatvorene sheme s a m o pđmoću modus ponensa. To
sledi iz Mathematical Logic o n a k o k a k o ju je p o b o l j š a o
[Džordž (George)] Beri [Berry], pošto su tu aksiomi
kvantifikacije svi monadički validni a modus ponens je
jedino pravilo izvođenja.

(1986:25)
I 242 I EJVRUM STROL

Na poslednje četiri strane „Autobiography" postaje ži­

vlja. Kvajn sada opisuje način na koji on radi. Očigledno je da
je samom Kvajnu stalo do toga da čitaocima saopšti svoj mo­
dus operandi. M o ž d a je osnovna poruka to da on radi opsesiv-
no. K a o što sam kaže: „Ne radim po planu. Većinom sam pro­
sto radio sve dok me od toga ne bi odvukla neka društvena
obaveza ili privlačna prilika za putovanje. U mom skloništu se-
dam-puta-pet stopa u letnjikovcu, kad bih se predao nekom
projektu koji bi me obuzeo, k a o što je bila knjiga Set Theory
and Its Logic, ponekad bih radio skoro sto sati nedeljno"
(1986:44).
Naziremo i zašto Kvajnove autobiografije ne raspredaju
nadugačko i naširoko o mestima i ličnostima. J a s n o je da je
Kvajn usamljenik, zabavljen svojim vlastitim mislima. Zavisno
od njihove prirode, upadi iz spoljašnjeg sveta se tolerišu a po­
nekad se u njima čak i uživa. Ali pokušaj da se oni shvate nije
nešto najvažnije. Oni su manje važni od Kvajnovih pojmovnih
nedoumica. Ne može se naslikati vernija slika Kvajna no što je
to učinio on sam:
Većinom sam radio sam. Godinama je moj rad u logici
bio skoro nužno usamljenički poduhvat, pošto je bilo
malo prikladnog društva do kog bi bilo lako doći. Ali mi­
slim da su uzroci dublji. Na tu me ideju navode moje re­
akcije na predavanja, pročitane knjige i razgovore.
Uopšte uzev bilo mi je teško da sedim na predavanji­
ma, teško da o njima mislim. Kao dečak satima sam se-
deo u školi dosađujući se, sanjajući o tome da se kroz
vrata iskradem u prohladno prizemlje i da pobegnem u
slobodu. Tu netrpeljivost sam zadržao.
Knjige mi više odgovaraju, ali su još uvek nesavrše­
ne. Mogu zadovoljno da pobegnem u knjige o lingvistici
ili popularnoj nauci ili u enciklopedije, ali spise sa svog
profesionalnog polja proučavam s manje strpljenja, očito
više voleći da sa problemom izađem na kraj sam za sebe.
Zato mi je toliko odgovaralo proučavanje Principia Ma-
thematica. Tu knjigu sam koristio kao oruđe a ne za pa-
 V. V. O . K V A J N I 243

sivno čitanje. Č e s t o bih se u kasnijim logičkim p o k u š a ­

jima trudio da iznova nešto d o k a ž e m a ne da tragam po
k n j i g a m a za k o j e s a m znao da u njima m o r a da se nala­
zi d o k a z . I u logici i u filozofiji bio sam sklon da prvo
pišem a da tek p o t o m t r a g a m po literaturi za anticipaci­
j a m a k o j i m a bih o d a o priznanje. P o n e k a d bih prebrzo
prestao da t r a g a m . Ova je neukrotiva navika imala oči­
gledne nedostatke. Sigurno je vodila neefikasnosti i
udvostručavanju n a p o r a .
A usmene rasprave? Pogledajmo prvo logičko-mate-
matičku stranu. A k o neko iznese ili ospori neku tehničku
tezu, stvar se obično može začas razrešiti i uvek sam potom
zadovoljan, osim možda zbog grize što sam u objavljenom'
delu ostavio neizbrisivu grešku. A k o , s druge strane, neko
pokrene tehnički problem koji zahteva dugotrajno razmi­
šljanje, više volim da se povučem i razmišljam sam.
Što se tiče filozofije u pravom smislu, nalazim da su
lične rasprave gubitak vremena i frustrirajuće, osim m o ­
žda sa o s o b a m a sličnih pogleda i ciljeva. J o š gora je pre­
pirka s nekim koga pokreću taština ili parti pris; povla­
čim se kad osetim druge motive do želje za istinom. Ali
nije t a k o u javnoj raspravi, usmenoj ili pismenoj. J a v n a
rasprava č a k i s nekim čiji su motivi niski ili k o ima veo­
ma različite poglede može biti vredna k a o razjašnjavanje
predmeta trećim licima. A k o je bitna osobina spora želja
da se pobedi, tada je privatan spor glupost ali javni spor
još uvek može imati smisla.
(1986:43)

Ali niko ne može sve vreme da radi pa ni Kvajn nije izu-

k. O n kaže:
Istraživanje i pisanje i prikazi mogu imati dosadne faze, i
ponekad sam doista neko vreme utočište nalazio u d o k o ­
nom čitanju nevažnih stvari. Ponekad bih bežao od nekog
dosadnog zadatka, smišljajući neku logičku ideju ni iz
kog drugog razloga, u osnovi, do radi samog bekstva. T o
je prepredeno bekstvo, jer ono zavarava savest. Mislim da
je t a k o nastalo nekoliko mojih kratkih logičkih članaka.
(str. 45)
I 244 I EJVRUM STROL

Ovaj pasus se nalazi na pretposlednjoj strani „Autobio­

graphy". Njega i prethodni navod vredi pažljivo pročitati. U
prvom Kvajn govori o „ b e k s t v u " od svog rada u lingvistiku, ili
popularnu nauku, ili enciklopedije, a u drugom o nalaženju
„utočišta" u „nevažnim" predmetima. Nevažnim za šta? Z a
njegovu pravu životnu misiju: njegov rad. O n pominje i beža-
nje u logiku, i to opisuje k a o „prepredeno bekstvo, jer o n o za­
varava savest". Mislim da ima na umu to da razmišljajući o lo­
gičkim idejama radi nešto l a k o , to jest, radi nešto lakše no što
to zahteva ozbiljan rad na filozofiji. Taj zahtev je za njega oči­
gledno sveobuhvatan. Govor o usamljenosti, utočištu i bekstvu
mnogo toga otkriva. O n nam kazuje nešto duboko o Kvajnu
čoveku te stoga i o ograničenom vidokrugu njegove dve auto­
biografije. Pošto je njegov unutarnji život sve, njegov spoljašnji
život je usamljenički kao kaluderov. M n o g i analitički filozofi
tvrde da solipsizam nema smisla i da stoga niko ne može da bu­
de solipsista, čak ni u principu. Pa ipak je na neki način Kvajn
solipsista - ne teorijski solipsista koji poriče postojanje spolja-
šnjeg sveta već praktični solipsista koji se povlači iz njega. U
Vitgenštajnovom Tractatusu nalazimo opis solipsizma koji na
iznenađujući način odgovara Kvajnu. Vitgenštajn piše: „Logika
ispunjava svijet; granice svijeta i njene su granice."... „Naime,
ono što solipsizam smjera posve je t a č n o , samo što se to ne mo­
že reći, nego se to pokazuje. Da je svijet moj svijet, pokazuje se
u tome što granice jezika [onog jezika koji samo ja razumijem)
znače granice moga svijeta." ...„Svijet i život su j e d n o . " . . . „Ja
sam svoj svijet. ( M i k r o k o z m o s ) . " ( 5 . 6 1 ; 5 . 6 2 ; 5 . 6 2 1 ; 5 . 6 3 )
J a s n o je da logika ispunjava Kvajnov svet. Granice nje­
nog jezika su granice njegovog sveta. „Ja sam moj svet", kaže
Vitgenštajn. Kvajn radnik je sam svoj svet. Der Mann ist sei­
ner Arbeit. Autobiografije ne kažu da je Kvajn svoj svet, već to
pokazuju. T o je razlog zašto on samo aludira na spoljne stvari
- druge ljude, političke događaje, mesta, filozofije Ostina,
Grajsa i Strosna - ali ih nikad ne ispituje. U j e d n o m značajnom
smislu oni nisu deo sveta. Neobična priroda ovih autobiogra-
 V. V. O . K V A J N I 245

fija - naš prvi paradoks o Kvajnu čoveku - može se stoga o b ­

jasniti kao ispovest jednog solipsiste. Ali ovakvo objašnjenje
rada samo još veću zagonetku. Zašto bi solipsista napisao ne
jednu već dve autobiografije?

Filozofija

Kvajnova filozofska karijera može se podeliti na tri faze. Prvu

ćemo nazvati logičkim stadijumom. O n počinje 1 9 3 4 . s delom
A System of Logistic i traje otprilike do 1 9 5 0 . kad Kvajn obja­
vljuje Methods of Logic. T o k o m tih šesnaest godina pojavile su
se još tri knjige o logici: Mathematical Logic (1940),
Elementary Logic ( 1 9 4 1 ) i O Sentido da Nova Lćgica (1944).
Kvajn je u ovom periodu objavio i o k o četrdeset č l a n a k a , ko­
ji su se skoro svi bavili sličnim temama. Evo nekih naslova:
„Set-Theoretical Foundations for L o g i c " , 1 9 3 6 ; „ O n the L o ­
gic of Quantification", 1 9 4 5 ; i „ O n Natural D e d u c t i o n " , 1 9 5 0 .
Kvajnovo zanimanje za logiku nastavilo se i posle 1 9 5 0 , u
njegove kasnije radove spadaju i Set Theory and Its Logic
( 1 9 6 3 ) , Selected Logical Papers ( 1 9 6 8 ) i Philosophy of Lo­
gic ( 1 9 7 0 ) .
Druga skoro istovremena faza počinje 1 9 3 9 . sa člankom
„Designation and Existence" i vrhunac dostiže 1 9 4 8 . sa „ O n
W h a t There I s " . Nazovimo je semantičkim stadijumom. U
ovom periodu Kvajn se bavio ontološkim implikacijama logi­
ke - na primer, odnosom između teorije kvantifikacije i onoga
što postoji. Dve najznačajnije knjige ovog perioda su From a
Logical Point of View ( 1 9 5 3 ) , koja predstavlja zbirku ogleda,
i The Roots of Reference ( 1 9 7 4 ) . K a o što se može videti iz go­
dina objavljivanja Kvajnovih dela, prva i druga faza se prekla­
paju, a to važi i za treću, koja počinje kasnije ali obuhvata i ra­
nije radove. O n a počinje 1 9 5 1 . pojavom rada „ T w o D o g m a s
of E m p i r i c i s m " . To je sigurno Kvajnov najčuveniji članak. Bio
I 246 ] EJVRUM STROL

je preštampan bar u četrdeset udžbenika i preveden na skoro

sve zapadne jezike, kao i na brojne egzotične jezike. N j e g o v a
najznačajnija knjiga, Word and Object, pojavila se 1 9 6 0 . a
sledila su joj tako zapažena dela kao što su Ontological
Relativity and Other Essays ( 1 9 6 9 ) ; The Roots of Reference
( 1 9 7 4 ) ; The Pursuit of Truth, objavljeno 1 9 9 0 ; i From Stimu­
lus to Science, koje se pojavilo 1 9 9 5 . Pored „Two D o g m a s " ,
u ovaj period spadaju i brojni drugi značajni ogledi k a o što su
„Epistemology Naturalized", 1969; „On Empirically
Equivalent Systems of the W o r l d " , 1 9 7 5 . i „Two D o g m a s in
Retrospect" (1991).
U filozofskom je pogledu ovaj poslednji stadijum najza­
nimljiviji, on u jedan obuhvatan sistem povezuje sve najvažni­
je i ponekad izmenjene doprinose sva tri stadijuma, uključuju­
ći i Kvajnov rani rad iz logike. Sistem je na svom vrhuncu sci-
jentistički, empiristički i bihejvioristićki. Ove tri glavne katego­
rije obuhvataju široku lepezu teza i teorija, od kojih je svaka
pokrenula obimnu sekundarnu literaturu. Ova lepeza se dalje
može podeliti na dve oprečne kategorije: radove u kojima
Kvajn odbacuje jedan broj tradicionalnih ili suparničkih gledi­
šta, i one u kojima izlaže svoje vlastito stanovište. Odbačeni su
tradicionalna metafizika, distinkcija analitičko-sintetičko, re-
dukcionizam, modalna logika, esencijalizam i skepticizam.
Z b o g toga što svako od ovih učenja na razne načine zahteva
postojanje značenja, propozicija, osobina, odnosa ili brojeva, i
ovi su isto tako odbačeni. U zastupana gledišta spadaju una-
predeni zdravi razum, naturalizam (nasuprot mentalizmu), fi-
zikalizam (nasuprot fenomenalizmu), holizam (nasuprot re-
dukcionizmu i atomizmu), pragmatizam, učenja o nedovoljnoj
određenosti teorija, neodređenosti prevoda, radikalnom pre-
vodu, neprozirnosti referencije i ontološkoj relativnosti.
O v a složena mreža učenja vodi o n o m e što sam gore na­
zvao paradoksom. Kvajn tvrdi da je nauka produženje zdravog
razuma a da je njegova filozofija produženje nauke. O n tako-
đe tvrdi, kao što je upravo pomenuto, da ne postoje značenja,
 V. V. O . K V A J N I 247

propozicije, odnosi ni brojevi, što se čini kao da je u neskladu

s onim što bi smatrali bilo nauka bilo zdrav razum. Pa ipak,
ono što se čitaocu na prvi pogled čini paradoksalnim ili protiv-
intuitivnim može mu izgledati manje takvo kad ispita razloge
koji se iznose u prilog ove povezane mreže učenja. Treba na­
glasiti da ovde imamo posla sa sistemom. U ovom pogledu
Kvajn je neobičan unutar analitičke tradicije, čiji su zastupnici
skloni pojedinačnim istraživanjima. Izgradnja sistema je obič­
no modus operandi metafizičara. Iznenađuje kad se kod ova­
ko upornog antimetafizičara naiđe na Weltanschauung. Poput
svih sistema i Kvajnov ima i prednosti i mane: prednost je to
što nudi sinoptičku eksplanatornu teoriju koja obuhvata širok
opseg fenomena, mana je to što, ako se nađe da je ma koja od
suštinskih strana sistema - kao što je bihejviorizam - nezado­
voljavajuća, ceo sistem je u opasnosti da se sruši.
N a j b o l j i način da se shvati razvoj ovog složenog skupa
činjenica, principa i teza jeste da se njegovi podsticaji otkriju u
Karnapovom delu. K a o što sam ranije pomenuo, Kvajnove au­
tobiografije ne govore mnogo o ličnostima, s izuzetkom Fregea
i Karnapa. J a s n o je da je veoma cenio Fregea, ali to nije ništa
u poređenju s njegovim divljenjem Karnapu. Avgusta 1 9 3 2 ,
pošto je dobio Seldonovu stipendiju za putovanja [Sheldon
Traveling Fellowship], Kvajn je otišao u Evropu i pet meseci
proveo u Beču, gde je prisustvovao sastancima Bečkog kruga.
Karnap je upravo bio prešao u Prag i Kvajn je pošao za njim.
Uredno je pohađao Karnapova predavanja i „čitao stranice
njegove Logische Syntax der Sprache o n a k o k a k o su izlazile iz
pisaće mašine Ine K a r n a p " . Ova veza je imala odlučujući uti-
caj na Kvajnovu potonju karijeru. Evo kako mladi čovek od
dvadeset četiri godine opisuje svoj prvi dodir sa slavnim profe­
sorom: „To je bio moj prvi doživljaj neprekidne intelektualne
saradnje s ma kim od starije generacije, a pogotovu s velikim
čovekom. Tada sam zapravo prvi put doživeo da me je intelek­
tualno d u b o k o nadahnuo živi učitelj a ne mrtva knjiga."
I 248 EJVRUM STROL

Ubrzo posle Karnapove smrti 1 9 7 0 . Kvajn je pisao njego­

voj kćerki, Hani Tost-Karnap [Hanna Thost-Carnap]: „ D u b o ­
ko saosećam s Vama p o v o d o m smrti Vašeg oca. Karnap je bio
moj stari i cenjeni prijatelj, pored toga što je bio najveći od
mojih učitelja. Stoga istinski delim Vaš lični osećaj gubitka,
kao i osećaj ogromnog gubitka za filozofiju." A iste godine u
komemorativnom govoru održanom u Udruženju za filozofiju
nauke, izjavio je: „Karnap je nadmoćna figura. J a u njemu vi­
dim dominantnu figuru u filozofiji posle 1 9 3 0 - i h , k a o što je to
Rasel bio u prethodnim decenijama. Raselova zaslužena slava
se posle toga uvećavala, dok se gomilala evidencija o njegovom
istorijskom značaju, ali je predvodnik kasnijeg razvoja bio
Karnap. Neki filozofi bi ovu ulogu pripisali Vitgenštajnu, ali
mnogi dele moje poglede na filozofsku scenu."
Karnapova i Kvajnova saradnja iz 1 9 3 2 . razvila se u pri­
jateljstvo koje je trajalo ceo život, obeleženo uzajamnim divlje­
njem i naklonošću. Ipak, unutar opšteg pogleda koji je bio an-
timetafizički, koji je u filozofske ciljeve živo koristio resurse
moderne logike i nauke i koji se u širokom smislu može oka-
rakterisati k a o „empiristički", medu njima su postojale i dubo­
ke konceptualne razlike. Epistemološki stadijum Kvajnove mi­
sli pokazuje i privlačnost Karnapove metodologije i snažnu ne­
gativnu reakciju na neka od njenih temeljnih načela. Kvajnova
ambivalentnost je jasno izražena u ogledima k a o što su „Two
Dogmas of E m p i r i c i s m " , objavljenom 1 9 5 1 , „Carnap's Views
on O n t o l o g y " ( 1 9 5 1 ) i „Carnap and Logical T r u t h " ( 1 9 5 4 ) .
Članak o Karnapu iz 1 9 5 1 . počinje ovim tvrđenjem: „ M a d a
niko na m o j u misao nije uticao više od K a r n a p a , između nas se
godinama vodio spor o pitanjima ontologije i analitičnosti".
N a kraju članka „Carnap and Logical T r u t h " Kvajn op­
širno piše o njihovom neslaganju:
Sad, d u b o k o sam uveren da naučnici, o v a k o postupaju­
ći, time ne zamagljuju nikakvu smislenu distinkciju. N e ­
p r e k i d n o se odvija zakonodavna delatnost; s druge stra­
ne, podela t a k o nastalih istina na analitičke i sintetičke,
 V. V. O . K V A J N I 249

istine na osnovu postuliranih značenja i istine na osnovu

sile prirode, nije dobila nikakvo ni približno j a s n o znače­
nje č a k ni k a o metodološki ideal.
J e d n a upadljiva posledica K a r n a p o v o g verovanja u
ovu dihotomiju može se videti u njegovom stavu prema
filozofskim spornim pitanjima o tome šta postoji. J e d i n o
pretpostavljajući jaz između analitičkih i sintetičkih isti­
na može Karnap da izjavi k a k o je problem univerzalija
pitanje ne teorije već izbora jezika. . . . O n o što je na mene
ostavilo dublji utisak no na Karnapa jeste t o . . . k o l i k o je
ova distinkcija slabo zasnovana.

K a o što pokazuje ovaj navod, pitanje o k o koga se „godi­

nama vodio s p o r " tiče se ontičkog obavezivanja i distinkcije
analitičko-sintetičko. Kvajn misli da njihova razmimoilaženja
u pogledu ontologije u krajnjoj liniji potiču od njihovih razli­
čitih pogleda na „ j a z " između analitičkog i sintetičkog. Sada,
čak i da je to t a k o , zašto bi ova druga razlika bila toliko zna­
čajna? Odgovor, kao što je pokazao Rodžer Gibson [Roger
Gibson] u svojoj izvrsnoj knjizi The Philosophy of W. V.
Quine, jeste to da je ona apsolutno središnja u njihovim shva-
tanjima empirizma. Kvajn i Karnap se slažu da je empirizam
ona filozofija koja najbolje razjašnjava prirodu nauke, a slažu
se i da nauka pruža najbolje objašnjenje sveta. O n o što ih deli
to je pitanje da li empirizam zahteva distinkciju analitičko-sin­
tetičko. Prema tome, oni se spore o prirodi filozofije koja naj­
bolje objašnjava prirodu stvarnosti („onoga što p o s t o j i " u
Kvajnovom žargonu). Ali to je dubok spor. O n zadire u samu
srž onoga za šta oni misle da je predmet filozofije. Uprkos
obimnoj prepisci koja je trajala sve do Karnapove smrti 1 9 7 0 .
nijedan se nije odrekao svog fundamentalnog ubeđenja. Po­
droban opis ove rasprave može se naći u njihovim pismima
Dear Carnap, Dear Van (Creath 1 9 0 0 ) . Uvod Ričarda Kreata
ovoj prepisci na jasan način ističe prirodu spora.
Pogledajmo argumentaciju iz Kvajnove perspektive. I
Kvajn i Karnap veruju da sve znanje potiče iz čulnog iskustva.
I 250 I EJVRUM STROL

To je klasično tvrđenje empirizma koje se može pratiti sve do

Loka i H j u m a . Ali ovom načelu Karnap dodaje još jedno, k o ­
je Kvajn ne prihvata, naime, to da čulno iskustvo zahteva filo­
zofsku „rekonstrukciju" da bi se objasnile raščlanjene i kohe­
rentne teorije koje nalazimo u naukama. Ovakva rekonstrukci­
ja jeste istovremeno i opravdanje. Opravdanje je potrebno zato
što se nauka ne može izvesti samo iz posmatranja. Čak i jedno­
stavno uopštavanje, k a o što je zakon o slobodnom padu, go­
vori o svim telima i stoga o više tela no što je iko ikada posma-
trao ili će posmatrati. T a k o nauka ima i neopservacionu k o m ­
ponentu koja joj daje veliki deo njenog domašaja i snage.
Z a d a t a k filozofije, k a k o ga Karnap vidi, jeste da rekon-
struiše korake koji opravdavaju izvođenje nauke iz njene isku­
stvene osnove. To je, za njega, prevashodna funkcija jedne em-
pirističke filozofije. Ovakava rekonstrukcija može da se odvija
na jedan od dva načina: ona može da pođe od teorije i da se
od nje vraća unazad sve do njenih izvora u čulnim datostima.
Kvajn ovaj postupak naziva „redukcionističkom t e z o m " . K a o
što ćemo videti, on će odbaciti ovu tvrdnju u obliku u kojem
ju je izneo Karnap. Drugi način je da se pođe od čulnog isku­
stva i da se logičkim koracima pokaže k a k o se teorija gradi po-
čev od jedne evidencijske osnove. Ali ovi koraci ne predstavlja­
ju posmatranja; oni su deduktivni i stoga logički po karakteru.
U stvari, oni predstavljaju analitičke iskaze (koji često imaju
oblik definicija). T a k o , da bi razvio rekonstrukciju koherent­
nog skupa teorija koji nazivamo „ n a u k o m " , filozof mora da
pretpostavi distinkciju analitičkog i sintetičkog. Prema Karna-
pu, okvir (Der Rahmen) naučne teorije čine analitički iskazi,
okvir ne potiče iz čulnog iskustva već iz apriornih odluka. Sto­
ga mogu postojati alternativni okviri, k a o što su opredeljenja
za fizikalistički ili fenomenalistički jezik, koji se primenjuju na
isti skup opservacionih podataka. Sintetički iskazi zavise od
čulnog iskustva i javljaju se unutar ovih okvira. Stoga je za
Karnapa kontrast sintetičkog i analitičkog suštinski za empiri­
zam, shvaćen k a o prava filozofija nauke.
 V. V. O . K V A J N 251

Ali ova je distinkcija značajna i iz jednog drugog razloga.

Kontrast analitičko-sintetičko Karnap - a doista i svi drugi čla­
novi Bečkog kruga - smatra neophodnim za napad na metafi­
ziku, uključujući tu i svaki oblik racionalizma, odnosno učenja
da čisti um može da dođe do sadržajnih istina o stvarnosti. Pre­
ma Karnapu i njegovim pozitivističkim kolegama, sve istine
uma, posebno istine matematike, jesu analitičke i k a o takve ta-
utologije. Stoga za razliku od sintetičkih istina, nijedna od njih
nema egzistencijalnu s n a g u . Stoga je distinkcija analitičko-
16

-sintetičko suštinska za pozitivističku odbranu empirizma, o b ­

jašnjavajući k a k o sve netautološko znanje potiče iz iskustva.
Kvajn odbacuje karnapovsko/pozitivističko tumačenje
empirizma na osnovu toga što o n o pretpostavlja da postoje
analitičke istine. O n odbacuje i Karnapovo shvatanje zadatka
empirizma. O n smatra da nikakva rekonstrukcija niti filozof­
sko opravdanje nauke nije ni potrebno ni moguće. Pretposta­
viti da je potreban neki ovakav Aufbau znači pretpostaviti da
filozofija ima neki privilegovan položaj s kojeg može nepogre­
šivo da sudi o nauci. To znači o empirizmu misliti k a o o nor­
mativnoj filozofiji koja postavlja pravila koja nauka mora da
sledi. A to znači pretpostaviti postojanje prve filozofije koja
opravdava samu sebe. Kvajn veruje da je ovo neka vrsta ma­
štarije, koju ozbiljno uzimaju samo filozofi. Njegova alternati­
va, koju naziva „naturalizovanom epistemologijom", poriče
da je empirizam normativan. Umesto toga, ona priznaje da se
nauka kreće svojim sopstvenim putem gradeći svoje teorije i da
ne obraća nikakvu pažnju na ovakve karnapovske rekonstruk­
cije. Z a d a t a k empirističke filozofije jeste da prosto opiše ono
što naučnici čine. K a o što Kvajn piše u „Epistemology Natura­
lized": „Ali čemu sva ova stvaralačka rekonstrukcija, sve ovo
pretvaranje? Nadražaji čulnih receptora su sva evidencija koju
bilo ko od nas ima i na koju može da se osloni stižući, konačno,

1 6
To jest, iz njih ništa ne sledi u pogledu postojanja nekih objekata -
prim. prev.
I 252 I EJVRUM STROL

do svoje slike sveta. Zašto da prosto ne posmatramo kako se ova

konstrukcija stvarno odvija? Zašto da se ne zadovoljimo psiho­
logijom?" ( 1 9 6 9 : 7 5 ) .
Postavljajući pitanje „ Z a š t o da prosto ne p o s m a t r a m o
k a k o se ova konstrukcija stvarno odvija?" Kvajn nas podseća
na Vitgenštajna. Vitgenštajn nam govori: „Nemoj da misliš, gle­
d a j ! " Kvajn se slaže. O b o j i c a govore: „ N e teoretiši, prosto gle­
daj k a k o ljudi p o s t u p a j u " . Kvajnova „naturalizovana episte-
m o l o g i j a " jeste učenje da nije moguće nikakvo opravdanje s
onu stranu same naučne prakse. Njegovo zastupanje psiholo­
gije - pod k o j o m on podrazumeva bihejviorizam - jeste alter­
nativna formulacija iste teze. T o za s o b o m povlači odbacivanje
filozofskog rekonstrukcionizma. Kvajn se „zadovoljava" bi-
hejviorističkom psihologijom na osnovu toga što je jedina evi­
dencija koju imamo o tome k a k o naučnik „stiže do svoje slike
sveta" stvarna naučnikova praksa. A a k o bez predrasuda i
preduslova pogledamo ponašanje naučnika, nalazimo da se
oni ne upuštaju u „sve to pretvaranje". O n i se oslanjaju samo
na „nadražaje svojih čulnih r e c e p t o r a " . Kvajnova naturalizo­
vana epistemologija se tako svodi na novu koncepciju empiri­
zma - koncepciju, insistira on, koja m n o g o tačnije prikazuje
naučnu aktivnost. T o je filozofija očišćena o d dogmi o jazu iz­
među analitičkog i sintetičkog i o redukcionizmu. Prve rečeni­
ce ogleda „Two Dogmas of Empiricism" smelo objavljuju
Kvajnovo suprotstavljanje Karnapovom programu:

M o d e r n i je empirizam bio u velikoj meri uslovljen dvema

d o g m a m a . J e d n a je verovanje u neki temeljni j a z između
istina k o j e su analitičke, ili zasnovane na značenjima ne­
zavisno od činjenica, i istina koje su sintetičke, ili zasno­
vane na č i n j e n i c a m a . Druga dogma je redukcionizam: ve­
rovanje da je svaki smisleni iskaz ekvivalenatan nekoj lo­
g i č k o j k o n s t r u k c i j i k o j a polazi od t e r m i n a k o j i referiraju
na neposredno iskustvo. O b e su d o g m e , d o k a z i v a ć u , lo­
še z a s n o v a n e .
(1953:20)
 V. V. O . K V A J N 253 |

Zanimljivo je da, mada se Kvajn u većem delu članka

ovim dogmama bavi svakom p o n a o s o b , on najzad dolazi do
stanovišta da su one „zaista, u osnovi identične". D a bismo vi-
deli k a k o dolazi do ovog zaključka, pogledajmo strukturu nje­
govog ogleda, koji počinje napadom na distinkciju analitičko-
-sintetičko i potom prelazi na redukcionističku tezu.

„ D o g m a " analitičko-sintetičko

Kvajn želi da pokaže da se ova navodna distinkcija ne mo­

že smisleno povući i razvija čitav niz argumenata da bi to poka­
zao. Prema tome, kad on sam govori o „analitičkim iskazima"
treba razumeti kao da uz svako javljanje epiteta „analitički"
implicitno dodaje „navodni" ili „takozvani". O n počinje s tra­
dicionalnim gledištem, koje razlikuje logičke istine i analitičke
iskaze. Prema „opštem slaganju filozofa" za prvi iskaz se kaže
da je logička istina, a za drugi da je analitički iskaz:

1. Nijedan čovek koji nije u braku nije u braku

2 . Nijedan neženja nije oženjen.

Kvajn ništa ne prigovara p o j m u logičke istine. Logička

istina je rečenica k o j a ostaje istinita pod svim reinterpretaci­
j a m a izraza od kojih je sastavljena osim logičkih konstanti.
A k o u prvom iskazu „ č o v e k " zamenimo sa „ ž e n a " , na pri­
mer, t a k o dobijeni iskaz, „Nijedna žena koja nije u braku ni­
je u b r a k u " , jeste logički istinit. Ali sitiacija u pogledu dru­
gog iskaza je različita. O n nema istu logičku formu k a o prvi.
K v a j n kaže da su filozofi pretpostavljali da svaki analitički is­
kaz može da se transformiše u logičku istinu z a m e n o m sino­
nima sinonimima, na primer, u o v o m slučaju z a m e n o m reči
„ n e ž e n j a " izrazom „neoženjen č o v e k " . M e đ u t i m , ovaj k o r a k
počiva na neanaliziranom pojmu „ s i n o n i m n o s t i " . Ali o v o m
p o j m u , k a o što će Kvajn pokazati, isto je toliko p o t r e b n o raz-
I 254 I EJVRUM STROL

jašnjenje koliko i samom p o j m u „analitičnosti". Prema t o m e ,

Kvajnov sledeći korak je postavljanje pitanja da li m o ž e m o
da pridamo nekog smisla „ s i n o n i m n o s t i " .
Oni koji smatraju da m o ž e m o „nalaze umirujućim da k a ­
ž u " kako se analitički iskazi svode na logičke istine p o m o ć u
definicija: izraz „neženja" se, na primer, definiše kao sinoni­
man sa „neoženjen č o v e k " . „ K o ga j e " , pita se Kvajn, „tako
definisao i kada? A k o se pozovemo na rečnik stavljamo kočije
ispred k o n j a . " K a o što objašnjava:

Leksikograf je empirijski naučnik, čiji je posao da zabe-

leži prethodno date činjenice; i a k o k a o značenje reči
„ n e ž e n j a " navede „neoženjen č o v e k " t o je zato što veru-
je da postoji relacija sinonimnosti između tih oblika reči,
implicitna u opštoj ili prihvaćenoj upotrebi k o j a je posto­
jala i pre njegovog rada. Ovde pretpostavljen p o j a m si­
nonimnosti tek treba razjasniti, pretpostavlja se p o m o ć u
termina koji se odnose na jezičko p o n a š a n j e . Izvesno je
da se „definicija" k o j a predstavlja leksikografov izveštaj
o zapaženoj sinonimnosti ne može uzeti k a o osnova sino­
nimnosti.

(1953:24)

Pošto izveštaji o upotrebi pretpostavljaju p o j a m sinonim­

nosti, Kvajn postavlja pitanje da li bi ovaj p o j a m mogle da iz­
raze druge vrste definicije. U te druge vrste definicije spada i
ono što Karnap naziva „eksplikacijama" a što logičari naziva­
ju „ s k r a ć e n i c a m a " . Eksplikacija je definicijski proces koji po­
kušava da poboljša prihvaćeno ali nejasno značenje nekog ter­
mina, stoga mogu postojati mnoge eksplikacije istog ekspli-
kanduma. K a o poboljšanja, nijedna od njih se ne može smatra­
ti strogo sinonimnom sa prvobitnim izrazom. Skraćenice se ja­
vljaju u reglementiranim jezicima, k a o što je Principia Mathe-
matica, u k o j i m a se (p =) q) definiše k a o (~p V q ) . Ovakve nam
stipulacije neće p o m o ć i zato što one pretpostavljaju pojam si­
nonimnosti a ne objašnjavaju ga. T a k o , uviđajući da se u p o j -
 V. V. O . K V A J N I 255 |

mu definicije ne nalazi ključ sinonimnosti i analitičnosti, Kvajn

predlaže da se usredsredimo na samu sinonimnost i da „više ne
g o v o r i m o " o definiciji.
To ga navodi na razmatranje ideje da se sinonimnost dva
jezička oblika sastoji prosto u njihovoj zamenljivosti u svim
kontekstima bez promene istinosne vrednosti - zamenljivosti
salva veritate po Lajbnicovim recima. Kvajn iznosi gomilu pro-
tivprimera ovoj ideji. Pomenuću dva. Prvo, uzmimo rečenicu

„ N e ž e n j a " ima manje od deset slova.

Zameniti reč „neženja" rečju „neoženjeni m u š k a r a c " ovu

istinu bi preokrenulo u laž. Slične primedbe važe i za rečenice
koje sadrže izraze kao što su „bachelor of a r t s " i „bachelor's
1 7

buttons". 18

Drugo, zamenljivost salva veritate nije uslov dovoljno jak

da obezbedi sinonimnost. „Stvorenja sa s r c e m " i „stvorenja sa
bubrezima" mogu biti zamenljivi salva veritate u ekstenzional-
nim kontekstima, ali je jasno da se ova dva pojma razlikuju po
svom kognitivnom značenju. Uopšte uzev, zamenljivost neće
čuvati istinitost u ekstenzionalnim kontekstima.
U skladu s tim, Kvajn, odbacivši ovaj pristup, razmatra
drugi pristup, ponovo zbog Karnapa. Karnap u Meaning and
Necessity ( 1 9 4 7 ) i na drugim mestima dokazuje da se pravila re-
glementiranog jezika mogu koristiti da bi se definisala reč „ana­
litično". Ali Kvajn se s ovim ne slaže, na osnovu toga što se ta­
ko dobijena definicija ne odnosi na „analitično" per se već samo
na ,,analitično-u-L", gde je L reglementirani jezik o kojem je reč.
Stoga je Karnapovo rešenje odbačeno kao nedovoljno opšte.
N a j z a d , moglo bi se dokazivati da se „analitičnost" m o ­
že objasniti pomoću modalnog pojma „nužnosti". Ovaj k o r a k
bi dao sledeću rečenicu:

1 7
Diplomirani student filozofije - prim. prev.
1 8
Biljka ljutić - prim. prev.
 256 EJVRUM STROL

Nužno i samo neženje jesu neoženjeni ljudi.

Ali dodatak „ n u ž n o " nije od stvarne pomoći, zato što

tradicionalna interpretacija ovakve rečenice jeste to da ona va­
ži u „svim opisima s t a n j a " zato što je analitična. Ali t a k o smo
se vratili t a m o odakle smo pošli, to jest, i dalje smo suočeni s
problemom k a k o da pridamo neki smisao reči „ a n a l i t i č k o " .
Upotreba reči „nužno" u ovom argumentu pruža, k a o što ka­
že Kvajn, „argument koji nije očigledno cirkularan, već nešto
što na takav argument liči. O n ima oblik, figurativno rečeno,
zatvorene krive u p r o s t o r u " ( 1 9 5 3 : 3 0 ) .
Kvajn prvi deo svog članka zaključuje na sledeći način:
Očigledno je da istina uopšte zavisi i od jezika i od vanje-
zičkih činjenica. Iskaz „Brut je ubio Cezara" bio bi lažan
da je svet u izvesnim pogledima bio različit od onoga ka­
kav je bio, ali bi isto tako bio lažan i da reč „ubio" slu­
čajno ima smisao koji ima reč „rodio". Tako smo skloni
da uopšte uzev pretpostavimo da se istinitost jednog is­
kaza na neki način može razložiti na jednu jezičku kom­
ponentu i jednu činjeničku komponentu. Pod ovom
pretpostavkom dalje izgleda razumno da u nekim iska­
zima činjenička komponenta ne postoji, a to su analitič­
ki iskazi. Ali, i pored sve svoje apriorne razumnosti, gra­
nica između analitičkih i sintetičkih iskaza naprosto nije
povučena. Da uopšte postoji neka ovakva distinkcija ko­
ju treba povući jeste dogma empirista, deo metafizičkog
vjeruju.
(str. 36)

Pošto je pregledao ovaj niz pokušaja da se objasni pojam

analitičnosti, Kvajn zaključuje da „granica između analitičkih
i sintetičkih iskaza naprosto nije p o v u č e n a " . Treba zapaziti
ovu poslednju primedbu. Kvajn optužuje one koji su odani di­
stinkciji analitičko-sintetičko za to da su „neempiristički empi-
risti" ili da su, još gore, metafizičari. Ovi pežorativni epiteti iz­
ražavaju njegovo duboko i nerešivo razmimoilaženje sa Karna-
pom i drugim pozitivistima.
 V. V. O . K V A J N I 257

D o g m a redukcionizma

Pošto je rekao kako smo t o k o m prethodnih „trezvenih razmi­

šljanja, bacili mutan pogled prvo na pojam značenja, potom na
pojam kognitivne sinonimnosti i najzad na pojam analitično­
sti" ( 1 9 5 3 : 3 7 ) , Kvajn postavlja pitanje da li se ključ za razu-
mevanje ovih pojmova ne nalazi možda u verifikacionističkoj
teoriji značenja. O n misli da bi to moglo da bude slučaj zato
što teorija verifikacije drži da je značenje nekog iskaza metod
njegovog empirijskog potvrđivanja ili pobijanja. Analitički is­
kaz bi bio granični slučaj koji je potvrđen bez obzira na sve
drugo. Ali tada se možemo zapitati: kakav je odnos između
jednog sintetičkog iskaza i iskustava koja idu u prilog ili pro­
tiv njegovog potvrđivanja? Najnaivnije gledište o ovom odno­
su jeste ono što Kvajn naziva dogmom „radikalnog redukcio­
n i z m a " . To je teza da se svaki smisleni iskaz može prevesti u
iskaz (istinit ili lažan) o neposrednom iskustvu. To je gledište
koje su zastupali Lok i H j u m . Oni su dokazivali da svaka ide­
ja mora ili da ima svoj izvor neposredno u čulnom iskustvu ili
da bude sastavljena od ideja koje imaju takav izvor. Kvajn tvr­
di da se ovo gledište može izraziti semantičkim žargonom i da
tada ono tvrdi da jedan termin, da bi uopšte bio smislen, m o ­
ra ili da bude ime neke čulne datosti ili da bude skraćenica za
neki skup ovakvih imena. Istančanija, kasnija verzija ovog gle­
dišta kaže da se naši iskazi kao celine mogu prevesti u jezik o
čulnim datostima ali da se ne mogu tako prevesti reč po reč.
Prema ovom gledištu, prvenstveni nosilac značenja jeste iskaz
a ne termin. Frege je izričito zastupao ovo stanovište a takođe
i Rasel u svojoj teoriji deskripcija.
Kvajn pominje i da je Karnap zastupao ovo gledište kad
je pisao Aufbau ali da ga je kasnije odbacio uvidevši da se is­
kazi o fizičkom svetu ne mogu u potpunosti prevesti u iskaze
o neposrednom iskustvu. Kvajn kaže da je ova izmenjena ver­
zija radikalnog redukcionizma istinski holistička ali da je ipak
nedovoljna. O n a se još uvek drži ideje da je sa svakim iskazom
 258 EJVRUM STROL

povezan po jedan niz mogućnih čulnih događaja, tako da bi ja­

vljanje bilo kog od njih doprinelo verovatnoći njegove istinito­
sti ili oduzelo od nje.
Dogma redukcionizma u ovom modifikovanom obliku
može se stoga opisati k a o učenje da svaki sintetički iskaz,
„uzet izolovano od drugih takvih iskaza", dopušta potvrđiva­
nje ili pobijanje. M a d a ovo predstavlja poboljšanje u odnosu
na ,,termin-po-termin" empirizam Loka i H j u m a , ono ne o b ­
jašnjava prirodu izgradnje teorija u naukama. O n o što se pod-
razumeva pod terminima k a o što su „ m a s a " , „elektron" i „br­
z i n a " zavisi od sinoptičke teorije čiji su oni deo. Stoga se Njut-
novo razumevanje „simultanosti" razlikuje od Ajnštajnovog
zato što ovaj pojam u njihovim teorijama igra radikalno razli­
čite uloge. Nije prihvatljiv nijedan opis nauke koji u izgradnji
teorija ne vidi fundamentalnu stranu nauke. Svaka je naučna te­
orija po prirodi holistička; značenje njenih rečenica kao i reči
od kojih su ove sačinjene zavisi od karaktera teorije. Stoga se
m o r a m o odreći ideje da je pojedinačna rečenica osnovni nosi­
lac značenja. To su zapravo cele teorije koje su u dodiru „sa tki­
vom iskustva". Ili, kao što je to Kvajn rekao u „Two Dogmas
of E m p i r i c i s m " : „Naši iskazi o spoljašnjem svetu suočavaju se
sa sudom iskustva ne svaki za sebe već samo k a o celina." Ova
celina, za koju Kvajn tvrdi da predstavlja „jedinicu empirij­
skog z n a č e n j a " , nije ništa manje do celokupna nauka.

E m p i r i z a m bez d o g m i

Stigavši do ovog mesta u svom razjašnjavanju i odbacivanju

druge dogme, Kvajn svoj ogled zaključuje opisom svoje nove
verzije empirizma - empirizma bez dogmi. M a d a ovaj posled-
nji odeljak njegovog članka ima samo četiri strane, on predsta­
vlja književni i filozofski tour de force. Ipak, da bi čitalac ste­
kao uvid u njegovu književnu i pojmovnu snagu, navešću prva
dva pasusa ovog odeljka:
 V. V. O . K V A J N I 259

Celina našeg t a k o z v a n o g znanja ili verovanja, od naju-

zgrednijih p o d a t a k a geografije i istorije do najdubljih za­
k o n a a t o m s k e fizike pa č a k i čiste matematike i logike,
jeste tkanje k o j e je stvorio čovek i k o j e je u dodiru s is­
kustvom s a m o po svojim r u b o v i m a . Ili, da p r o m e n i m o
sliku, celina nauke je poput polja sile čije granične uslo-
ve predstavlja iskustvo. S u k o b s iskustvom na periferiji
izaziva nova prilagodavanja u unutrašnjosti polja. Neki
od naših iskaza treba da dobiju nove istinosne vrednosti.
Davanje novih istinosnih vrednosti nekim od naših iska­
za zahteva prevrednovanje drugih, zbog logičkih veza u
k o j i m a oni stoje - d o k su logički zakoni sa svoje strane
naprosto neki dalji iskazi sistema, neki dalji elementi po­
lja. Pošto smo prevrednovali jedan iskaz m o r a m o da pre-
vrednujemo neke druge, a ovi mogu biti iskazi logički p o ­
vezani s prvim iskazom ili iskazi o samim logičkim veza­
m a . Ali celo polje je toliko nedovoljno određeno svojim
graničnim uslovima, iskustvom, da u svetlu ma k o g su­
protnog iskustva postoji velika širina izbora iskaza koji
će biti prevrednovani. N i k a k v a pojedina iskustva nisu
povezana ni sa kakvim pojedinim iskazima u unutrašnjo­
sti p o l j a , osim posredno s o b z i r o m na ravnotežu polja
k a o celine.
A k o je ovo gledište ispravno, pogrešno je govoriti o
empirijskom sadržaju nekog pojedinačnog iskaza - n a r o ­
čito a k o je reč o iskazu iole udaljenom od iskustvene pe­
riferije polja. Štaviše, postaje glupo tragati za granicom
između sintetičkih iskaza, koji kontingentno važe zavi­
sno od iskustva, i analitičkih iskaza, koji važe pod svim
mogućim uslovima. Bilo koji iskaz se može smatrati isti­
nitim pod svim mogućim uslovima, ukoliko izvršimo do­
voljno drastična prilagođavanja na drugim mestima si­
stema. Č a k se i iskaz veoma blizu periferije može smatra­
ti istinitim uprkos protivnom iskustvu a k o se pozovemo
na halucinacije ili a k o p r o m e n i m o izvesne iskaze one vr­
ste k o j a se naziva logičkim z a k o n i m a . O b r n u t o , i to iz
istog razloga, nijedan iskaz nije imun na reviziju. Predla­
gana je čak i revizija logičkog z a k o n a isključenja trećeg
k a o način za uprošćavanje kvantne mehanike; a kakve bi
I 260 I EJVRUM STROL

principijelne razlike m o g l o biti između ovakve promene i

promene k o j o m je Kepler potisnuo Ptolemeja, ili A j n -
štajn N j u t n a , ili Darvin Aristotela?
(1953:42-43)

Ovo što je Kvajn upravo opisao predstavlja njegovu al­

ternativu dogmi redukcije. O v a alternativa jeste jedan radika­
lan oblik holizma. O n a je prikazana slikovitim metaforičkim
jezikom u kojem se jedinica koja nosi empirijsko značenje p o -
redi sa tkanjem koje je načinio čovek, ili, dajući slici naučni
vid, sa poljem sile koje prekriva čulno iskustvo. O v o polje ima
središte u kojem se nalaze osnovni zakoni fizike i logike. O d
njega se prema periferiji udaljavaju vrste znanja koje imamo o
geografiji i istoriji, a još su bliži rubovima iskustva pojedinač­
ne svakodnevne istine: da se u J a v o r o v o j ulici nalaze kuće od
cigala. Treba zapaziti da ovo holističko gledište obuhvata i jaz
između analitičkog i sintetičkog. Razlika između takozvanih
analitičkih i takozvanih sintetičkih istina naprosto je stvar ste-
pena. Bilo koji iskaz se može smatrati istinitim „pod svim m o ­
gućim uslovima" i nijedan iskaz nije „imun na reviziju". K a k o
tretiramo ove iskaze, dakle, zavisi od nalaza budućeg naučnog
istraživanja. Ako eksperimentalni podaci to zahtevaju, čak i
logička istina, kao što je zakon isključenja trećeg, možda će
morati da bude odbačena da bi se prilagodilo otkrićima u
kvantnoj mehanici. Kvajnu holizam omogućava da objasni za­
što su dve dogme u osnovi istovetne. A k o se naši iskazi o spo­
ljašnjem svetu suočavaju sa sudom čulnog iskustva ne jedan po
jedan već samo k a o celina, i ako je ta celina takva da nijedan
iskaz koji joj pripada nije imun na reviziju, tada nijedan iskaz
ne važi pod svim mogućim uslovima. Stoga nema analitičkih
iskaza u tradicionalnom smislu te reči. Iskazi se razlikuju samo
po stupnju istrajnosti s kojom ih se držimo, a ovaj stupanj is-
trajnosti zavisi od „naših nejasnih pragmatičkih sklonosti da
podešavamo jednu nit tkanja nauke pre nego neku drugu pri
uklapanju nekog pojedinačnog oprečnog iskustva" ( 1 9 5 3 : 4 6 ) .
Ova fleksibilnost pri revidiranju celine teorije predstavlja Kvaj-
 V. V. O . K V A J N I 261

nov pragmatizam. O n je integralni deo njegovog empirizma.

Kao što kaže: „ K a o empirista i dalje mislim o konceptualnoj
shemi nauke kao o oruđu, u krajnjoj liniji, za predviđanje bu­
dućeg iskustva u svetlosti prošlog iskustva" (str. 4 4 ) .
Treba da pomenem da je Kvajn radikalni holizam iz
„Two D o g m a s " izmenio u raspravi iz 1 9 6 0 . Word and Object.
M a d a i dalje govori o tome da „naši iskazi" obrazuju „celinu",
ranija teza da je ta celina celokupna nauka zamenjena je u
Word and Object „umerenim h o l i z m o m " . To je učenje da se
celina iskaza sastoji od pojedinačnih delova nauke a ne od ce-
lokupne nauke. Ovu izmenu prati prihvatanje toga da se neke
opservacione rečenice mogu pojedinačno potvrditi ili opovrg­
nuti. Ovaj umereni oblik holizma ima dve posledice: on zama­
gljuje granicu između spekulativne metafizike i nauke, pridaju­
ći tako metafizici neku vrstu kredibiliteta koju Karnap nikada
ne bi prihvatio, i naglašava značaj pragmatizma kao suštin­
skog sastavnog dela naučnog pogleda na svet. Kasnije je Kvaj-
nov pragmatizam postao još naglašeniji. U članku „Two Dog­
mas in Retrospect" ( 1 9 9 1 ) Kvajn je ovako izrazio analizu toga
k a k o bi nauka trebalo da reaguje kad kritički eksperiment po­
bije neku teoriju: „kriza se može razrešiti time što će se opo­
zvati ova ili ona rečenica iz skupa. N a d a m o se da ćemo izbor
izvršiti na takav način da optimalizujemo budući napredak.
A k o je jedna od rečenica matematička, nećemo izabrati da je
opozovemo; takav bi korak imao preterane posledice širom
ostatka nauke. Obuzdava nas načelo da sakaćenje treba da bu­
de što manje. U ovom se, smatram, sastoji nužnost matemati­
ke: u našoj odluci da promene umesto u matematici vršimo na
nekom drugom mestu." Ishod ovih izmena bilo je prihvatanje
neke vrste legitimnosti suprotnosti analitičko-sintetičko ali iz
potpuno pragmatičkih razloga. Analitički iskazi su iskazi na
koje se primenjuje načelo minimalnog sakaćenja. Kad se oni
javljaju u nekom sistemu kome protivreči tvrdoglavi eksperi­
ment, uvek će prvo biti izmenjene druge rečenice sistema. O v a
posledica još uvek dozvoljava Kvajnu da odbije da prizna da
I 262 I EJVRUM STROL

su neke propozicije analitičke u j a k o m smislu te reči koji p o ­

hvataju pozitivisti.
Vratimo se članku „ T w o Dogmas of Empiricism". N a
kraju članka ponovo se javlja K a r n a p . Čak i u ovom r a n o m
ogledu veoma je primetan Kvajnov pragmatizam:

Karnap, Luis i drugi zauzimaju pragmatičko stanovište u

pogledu pitanja izbora između jezičkih oblika, naučnih
pojmovnih okvira; ali njihov pragmatizam prestaje na
zamišljenoj granici između analitičkog i sintetičkog. Od­
bacujući ovu granicu ja zastupam mnogo dosledniji prag­
matizam. Svakom čoveku je dato naučno nasleđe kao i
neprekidna baražna vatra čulnih nadražaja; a razmatra­
nja koja ga vode pri menjanju naučnog nasleđa kako bi
ono odgovaralo njegovim neprekidnim čulnim podraža­
jima jesu, tamo gde su racionalna, pragmatična.

K v a j n o v bihejviorizam

Pomenuo sam da su tri najvažnije i čvrsto isprepletene odlike

Kvajnove filozofije scijentizam, empirizam i bihejviorizam.
Ostaje da se nekoliko reči kaže o ovoj poslednjoj. Posle obja­
vljivanja „ T w o D o g m a s " 1 9 5 1 . Kvajn je počeo da ističe bihej-
viorističku i naturalističku stranu svoje filozofije. Najznačajni­
je delo s ovim pravcem je Word and Object. O t k u d ovaj nagla­
sak u K v a j n o v o m pristupu temama k a o što su značenje, sino­
nimnost, svojstva, atributi i relacije - ćelom svetu apstrakcija?
Odgovor potiče iz njegovog scijentizma, učenja da je samo na­
uka ključ za stvarnost. A pod „ n a u k o m " Kvajn podrazumeva
„naučnu t e o r i j u " . Z a t o je za njega problem to da li naučna te­
orija zahteva postojanje raznih vrsta apstraktnih entiteta. Nje­
gov mu deskriptivni naturalizam govori da to nije slučaj. Po­
sebno prezire reč „entitet". On nema nikakve zamerke tome
da se pojmovi poput značenja i sinonimnosti objasne potpuno
naučnom terminologijom, zato što veruje da teorija može da
 V. V. O . K V A J N I 263 |

prilagodi te pojmove ne pretpostavljajući pritom da oni stoje

umesto apstraktnih entiteta. To se može postići prevodom ter­
minologije apstrakcija u jezik bihejviorističke psihologije.
Ovo gledište, u svojim najradikalnijim vidovima, poriče
da su značenja unutarnja psihološka stanja ili platonski entite­
ti koji postoje izvan prostorno-vremenskog poretka. Stoga go­
voriti o sinonimnosti dva jezička izraza, na primer, znači opi­
sivati bihejvioralne odgovore ljudi na razne čulne podražaje,
kao što su zvuči i opaženi znaci na papiru. Nije nam potrebno
da ispitujemo unutarnji svet duha da bismo otkrili odgovor;
dovoljno je da zapazimo reakcije osoba o kojima se radi. Sva
evidencija koju ljudi imaju za pripisivanje značenja raznim iz­
govorenim ili napisanim rečenicama u potpunosti se zasniva
na opservacionim podacima. Strogo empiristička filozofija
oslanja se na podatke posmatranja i eksperimenata, ona sva­
k o m problemu pristupa iz perspektive trećeg lica. Ovaj pogled
na svet trećeg lica daje nauci njenu objektivnost.
Stoga, prema Kvajnu, ako naučnik poželi da shvati da li
se nekim glasovima može pripisati značenje, on mora da jezik
posmatra iz perspektive slušaoca. Posmatrano s ovog stanovi­
šta, pitanje za naučnu filozofiju jeste k a k o posmatrač može da
shvati šta (ako išta) govornik podrazumeva pod zvucima koje
izgovara. Ali da bi se na pravi način uhvatilo u koštac s ovim
problemom, treba izvesti misaoni eksperiment u kojem se slu-
šalac (sada terenski naučnik) susreće sa strancem koji proizvo­
di glasove nalik recima. Ekstremni slučaj bi bio slučaj M a r s o v -
ca koji je prispeo na Zemlju. Dešifrovanje nama stranih ze­
maljskih jezika jeste samo nama poznatija verzija ovog proble;
m a . Problem koji se postavlja pred terenskog lingvistu jeste to
k a k o da dovede u korelaciju izraze svog jezika sa zvucima ko­
je proizvodi Marsovac. Pretpostavimo da M a r s o v a c izgovori
zvuk „gavagai" dok pored njega protrčava zec. Šta li M a r s o ­
vac pod tim podrazumeva?
D a bi odgovorio na ovo pitanje naučnik mora da smisli
k a k o da Marsovcu postavi prikladna pitanja, a to pretposta-
 264 EJVRUM STROL

vlja da izvestan oblik M a r s o v č e v o g ponašanja mora da bude

doveden u korelaciju sa da i ne lingvistovog jezika. D a bi po­
stigao taj cilj slušalac dakle m o r a da obrazuje niz hipoteza. To
je složen proces. Treba uzeti u obzir ne samo to koje grupe zvu­
kova stoje u korelaciji sa zvucima njegovog vlastitog jezika već
i to pod kojim uslovima su oni izgovoreni i kakve je namere i
verovanja govornik u tom trenutku mogao imati. Lingvista ne
može da pretpostavi da, na primer, kad Marsovac klima gla­
vom gore-dole to znači da, a kad je vrti levo-desno to znači ne.
Ali uzmimo da je naposletku neko Marsovčevo ponašanje m o ­
glo da se protumači kao da a neko drugo kao ne.
Ipak, preostaju druge teškoće. Opšte je prihvaćeno da su
primarni izrazi jezika oni koji su povezani sa stvarima koje se
mogu opažati. Kažemo „ t a t a " u prisustvu o c a , „ b e l o " u prisu­
stvu belog i „ z e c " u prisustvu zeca. Sada se pojavio zec, i stra­
nac izgovara zvuk „gavagai". Lingvista može da zaključi da je
„zec" pravi prevod ovog zvuka. Ali ova hipoteza se slaže i sa
drugim prevodima: zvuk bi mogao da znači „evo z e c a " , ili „još
zeca" ili „evo neodvojenog zečjeg d e l a " . Jedan način da se po­
kuša da se reši pitanje da li je „gavagai" ne samo smisleno već
i da li referira na zečeve ili na neodvojene zečje delove bio bi taj
da se jedno za drugim pokažu dva zečja dela i da se pita da li je
jedan gavagai isti kao i drugi gavagai. Ali čak i da bi samo po­
stavio ovo pitanje, terenski lingvista m o r a o je već da nauči zna­
tan deo marsovskog. Posebno, m o r a o bi da zna koji marsovski
zvuči odgovaraju njegovom „jeste isti k a o " . O n je čuo stranca
k a k o kaže „gavagai momotaro gavagai" kad je zec prisutan.
Ali može li on biti siguran da „ m o m o t a r o " znači „je isti k a o "
a ne „je neodvojen deo istog zeca"? Kvajn misli da ne može.
Kvajn tvrdi da su, bez obzira na to koliko različitih hipo­
teza lingvista o p r o b a o u naporu da dešifruje šta ovi zvuči
označavaju, moguća i druga (možda nekompatibilna) tumače­
nja. N j e g o v a poenta nije to da tvrdi k a k o je prevod nemoguć,
već da porekne njegovu jedinstvenost - to jest, da porekne ka­
ko je bilo koji određeni prevod ispravan. Problem je u tome što
 V. V. O . K V A J N I 265 |

izrazi „ z e c " , „neodvojeni zečji d e o " , „evo z e c a " i tome slično

mogu svi da budu prihvatljivi prevodi izraza „gavagai". To je
ono što Kvajn podrazumeva pod neodređenošću prevoda. O n
dokazuje da svaki postupak prevođenja počiva na nekoj opštoj
teoriji ili hipotezi k o j u lingvista unosi iz svog vlastitog jezika.
Ali zbog toga što mogu postojati brojne ovakve hipoteze, pri­
hvaćena teorija možda ne uzima u obzir druge mogućnosti pre­
vođenja. U takvom slučaju lingvista neće moći da se odluči iz­
među suprotstavljenih tumačenja.
Iz ovog misaonog eksperimenta Kvajn izvodi značajan
zaključak: jezičko značenje je funkcija celog sistema a ne nje­
govih manjih jedinica. Prevodi reč-po-reč pa čak ni iskaz-po-
-iskaz nisu izvodivi. Ali to je samo Kvajnov holizam u različi­
tom jezičkom ruhu. Prema ovom novom holističkom gledištu,
pojedini deo celine nauke jeste jedinica značenja. Posmatraju-
ći problem prevođenja možemo da vidimo k a k o se Kvajnova
najznačajnija učenja sklapaju u jedan celovit projekat. Z b o g
toga što njegov scijentizam vodi njegovom novom obliku em­
pirizma, koji opet vodi do njegovog holizma, a ovaj sa svoje
strane do njegovog bihejviorizma, ovaj se pokazuje kao pose­
ban slučaj njegovog scijentizma. Sa svoje strane Kvajnova bi-
hejvioristička orijentacija objašnjava odbacivanje značenja,
atributa i relacija. Kad se elementi ovog složenog sistema izlo­
že u celini, Kvajnovo tvrđenje da njegova filozofija predstavlja
samo proširenje nauke čini se manje paradoksalnim no što je
prvobitno izgledalo. Ali da li ona predstavlja i proširenje zdra­
vog razuma mnogo je problematičnije.

Kritike K v a j n a

K a o što bi se moglo i očekivati, svaka filozofija koja ima toli­

k o uzajamno saglasnih i uzajamno zavisnih odlika imaće i svo­
je kritičare. Niz kritika je toliko širok da se ovde ne možemo
I 266 I EJ VRUM STROL

svima baviti. N o a m Čomski je, na primer, dokazivao da nika­

kva teorija podražaja-i-odgovora poput Kvajnove ne može da
objasni o n o što on naziva „fenomenom p r o j e k c i j e " , naime, či­
njenicu da deca mogu da obrazuju savršeno gramatičke rečeni­
ce koje nikada ranije nisu čula. K a o alternativu Comski iznosi
tezu da kod svakog čoveka postoje mentalne strukture koje ne
potiču iz iskustva. O n brani gledište koje naziva „kartezijan-
skom lingvistikom".
Drugi naučnici su dokazivali da Kvajnov opis toga kako
učimo jezik - da je učenje jezika proces sličan otkrivanju toga
šta neki potpuni tuđinac podrazumeva pod zvucima koje izgo­
vara - uopšte nije ni nalik situaciji u kojoj deca uče jezik. Nji­
hovi roditelji i bližnji uopšte nisu tudinci u ovom smislu. Deca
u procesu učenja ne primenjuju neku teoriju o svetu a poseb­
no ne neku naučnu teoriju o svetu. K a o što je Vitgenštajn po­
kazao, učenje jezika je mnogo složenije no što to Kvajn suge-
riše i obuhvata neku vrstu obuke uporedive s načinom na koji
se životinje obučavaju da slušaju zapovesti. Postoji i široko pri­
hvaćena zamerka Kvajnovom holizmu. M n o g i m a on miriše na
neku vrstu idealizma u kojem celina ne samo da prethodi svo­
jim delovima već se na njih ne može ni svesti. T o je upravo ona
vrsta gledišta koju je Rasel odbacio zarad logičkog atomizma.
Druga jedna kritika ukazuje na to da je Kvajn filozof „iz na­
slonjače" u klasičnom metafizičkom smislu. O n ne vrši nika­
kve eksperimente već naprosto iznosi jedan maštovit opis toga
k a k o se učenje jezika mora odvijati. Prema ovoj zamerci,
Kvajn radi nešto slično onom što je R u s o [Rousseau] činio u
Drugoj raspravi o političkoj nejednakosti, u k o j o j se nalazi ve­
oma ubedljiv opis načina na koji čovek uči jezik koji se uopšte
ne zasniva ni na kakvim činjenicama. Varijanta ove primedbe
jeste to da Kvajnov scijentizam ne ostavlja mesta za filozofiju.
A ipak o n o čime se Kvajn bavi nije eksperimentalna nauka već
zapravo filozofija upravo u onom smislu koji on odbacuje.
K a o što sam već pomenuo, ovde je nemoguće potanko raspra-
 V. V. O . K V A J N j 267 j

vljati o ovim kritikama. A pošto se one lako mogu naći u do­

stupnoj literaturi, ovde više neću o njima govoriti.
Umesto toga, u ovome što sledi izneću tri kritičke pri-
medbe, od kojih se neke razlikuju, verujem, po suštini ili bar
po načinu izlaganja, od kritika koje se mogu naći u literaturi.
Izneću prvo dve primedbe upućene Kvajnovom bihejvio-
rizmu. Prva je dobro poznata. Poput Rajlove manje radikalne
verzije ovog shvatanja, ni Kvajnova verzija bihejviorizma ne
može da izađe na kraj s unutarnjim svetom fenomena datih u
introspekciji: sa osećanjima, osetima, mislima, namerama i ve-
rovanjima. Ovi, sigurno, mogu da se manifestuju u ponašanju,
ali se ne mogu s njime poistovetiti. Čovek koji je uzbuđen m o ­
že da ne pokazuje nikakve znake koje bi posmatrač mogao da
identifikuje kao uzbuđenje, a ipak može da bude uzbuđen i
može da bude toga svestan. Drugo, Kvajn misli da o n o što ne­
ka izgovorena ili napisana rečenica znači možemo poistovetiti
sa reakcijom slušaoca na nju. Ali ova je teza izložena ozbiljnoj
zamerci. D a bi neki slušalac reagovao na neku izgovorenu re­
čenicu, on mora već da razume šta ona znači. T a k o će rečeni­
ca „Bik je na livadi" izazvati reakciju samo ako je slušalac raz­
ume - na primer, ako uzima da je to upozorenje ili tvrđenje i
tome slično.
Sledi da se ponašanje ne može poistovetiti sa značenjem
ili razumevanjem već da pretpostavlja ove pojmove. Varijacija
ove teze odnosi se na Kvajnovu tvrdnju da su dva iskaza sino­
nimna ako su bihejvioralni odgovori na njih istovetni. Ali da
bismo znali da li su dva bihejvioralna odgovora istovetna, m o ­
ramo već da znamo šta „istovetno" znači. Ponovo je u ovom
slučaju značenje pretpostavljeno i ne može se izvući iz odgovo­
ra per se. A k o neko pobegne kad čuje rečenicu „Bik je na pa­
š n j a k u " , fizički pokreti nemaju nikakve veze sa istinitošću ili
lažnošću ove primedbe. Ova zamerka se odnosi i na središnje
pojmove logike, kao što su pojmovi logičke istinitosti i valid­
nosti. Teško je videti k a k o bi se pojam logičke istine mogao
objasniti bihejvioralnim pojmovima. Logička istina je istina za
I 268 I EJVRUM STROL

koju nije moguće da bude lažna, a mogućnost se ne može poi­

stovetiti ni sa kojim aktualnim odgovorom. Isto se može reći i
za pojam validnosti. U standardnoj logici argument je validan
ako nije moguće da njegove premise budu istinite a zaključak
lažan. Nema nikakvog bihejvioralnog analogona validnosti.
Zapravo zamerka koju sada upućujem bihejviorizmu i sama
počiva na pojmu mogućnosti. Tvrdim, nausprot Kvajnu, da je
nemoguće eksplicirati semantičke pojmove čisto bihejvioral-
nim terminima. Ali ako sam u pravu, tada možemo takođe i da
branimo tradicionalno objašnjenje distinkcije analitičko-sinte-
tičko. Odbrana se može izneti na sledeći način: Nemoguće je
da analitički iskazi budu lažni a moguće je da sintetički iskazi
budu lažni. Stoga je razlika između analitičkih i sintetičkih is­
kaza, na kraju krajeva, razlika u vrsti.
M o j a druga kritika tiče se Kvajnovog holizma. K a o što
smo videli, on holizam iznosi kao alternativu dvema dogma­
ma. Bilo bi pravedno da ponovim, k a o što sam ranije rekao, da
Kvajn u svojim kasnijim spisima menja o n o radikalno učenje
koje nalazimo u „Two D o g m a s " . M e đ u t i m , m o j a zamerka se
odnosi i na ublaženi oblik Kvajnovog gledišta. Verujem da se
mogu izneti ubedljivi razlozi koji govore da je njegov pristup
distinkciji analitičko-sintetičko nekonzistentan.
Razlozi se oslanjaju na snažnu tekstualnu evidenciju. Evi­
dencija je to što je u „Two D o g m a s " Kvajn svoje odbacivanje
distinkcije analitičko-sintetičko izrazio na dva različita načina.
Ponekad Kvajn tvrdi da je ova distinkcija distinkcija po stup­
nju a ne po vrsti. S tim u vezi on kaže: „Ali tvrdim da je ova
distinkcija samo distinkcija po stupnju, i da se ona oslanja na
naše nejasne pragmatičke sklonosti da podešavamo jednu nit
tkanja nauke pre nego neku drugu" ( 1 9 5 3 : 4 6 ) . Drugi put on
tvrdi da uopšte i nema ove distinkcije: „Ali, i pored sve svoje
apriorne razumnosti, granica između analitičkih i sintetičkih
iskaza naprosto nije povučena" (str. 3 7 ) . K a d ih uzmemo do­
slovno, prva formulacija kaže da postoji distinkcija, dok dru­
ga poriče da ona postoji. Pitanje za egzegetu jeste to da li se ovi
 V. V. O . K V A J N I 269

iskazi svode na dva različita načina da se kaže ista stvar ili iz­
ražavaju nekonzistentna shvatanja. Pitanje je teško i nije ga la­
ko resiti. Posle znatnog razmišljanja sklon sam da se odlučim
za drugu opciju. Evo mojih razloga.
Kvajnov prvobitni opis „tkanja n a u k e " i uloga koje u
njemu imaju različiti iskazi ne povlači za s o b o m to da ne po­
stoje analitičke rečenice. Prema ovoj formulaciji, naučna teori­
ja je složeno tkanje koje se sastoji od mnogih vrsta propozici­
ja, uključujući tu nagađanja, iskaze niske ili umerene verovat-
noće, dobro utvrđene fizičke zakone i teoreme matematike i lo­
gike. Prema ovom gledištu, o n o što se tradicionalno naziva
„analitičkim propozicijama" bilo bi, zajedno sa fizičkim i lo­
gičkim zakonima, poslednje što treba odbaciti zbog oprečne
eksperimentalne evidencije. K a k o se držimo različitih propozi­
cija u svetlosti oprečnog iskustva je stoga stvar stepena. Poku-
šaćemo druge izmene teorije pre no što odbacimo dobro utvr­
đene fizičke zakone, analitičke iskaze ili zakone logike. Ali tre­
ba zapaziti da prema ovoj interpretaciji postoje analitički iska­
zi. Sigurno je da se oni razlikuju od sintetičkih iskaza. Ali baš
zato što se razlikuju, možemo da ih razdvojimo. T a k o smo na
kraju krajeva ipak zadržali distinkciju analitičko-sintetičko,
mada se ona sada shvata kao distinkcija po stupnju. Prema
ovoj interpretaciji, smisao Kvajnovog stanovišta sastoji se u
poricanju da u tkanju nauke postoji distinkcija po vrsti a ne da
uopšte ne postoji nikakva distinkcija.
Svojom drugom formulacijom Kvajn tvrdi da se ne može
povući nikakva distinkcija između ovih navodnih kategorija is­
kaza. K a o što kaže, „Postaje glupo tragati za takvim razgrani­
č e n j e m " . A k o ovo misli bukvalno, tada sledi da tradicionalnim
kontrastom analitičkog i sintetičkog nije ništa označeno. R e č
je naprosto o jednoj lažnoj dihotomiji. Ovaj slučaj je veoma
sličan srednjovekovnim pokušajima da se razlikuju četiri tele-
sne tečnosti, ili pokušaju da se razlikuju kalorična supstancija
i flogiston. Ovakva navodna razlikovanja se ne mogu izvršiti
zato što ove stvari uopšte ne postoje. Razlog koji Kvajn iznosi
I 270 I EJVRVM STROL

za mišljenje da nema nikakve distinkcije jeste taj što je svaki

pokušaj da se definiše „analitičnost" cirkularan, pošto se osla­
nja na uzajamno definljive termine kao što su „ s i n o n i m n o s t " ,
„uzajamna zamenjivost" i „ n u ž n o s t " . Ovaj postupak sadrži
istu teškoću kao i pokušaj da se „ r a t " definiše kao „ o n o što ni­
je m i r " a „ m i r " kao „ o n o što nije r a t " . Nikakva smislena di­
stinkcija nije povučena korišćenjem ovih uzajamno povezanih
izraza. Ovde možemo da se setimo Ostinovih primedbi o „ma­
terijalnom o b j e k t u " i „čulnoj d a t o s t i " . K a o što Ostin kaže,
„Jedno drugom peru r u b l j e " . A takav je slučaj i sa „analitič­
19

k i m " i „sintetičkim". Posledica ovog stanovišta jeste to da ne

postoje analitički iskazi. Stoga se ovo stanovište razlikuje od
prethodne formulacije.
O n a k o k a k o ja shvatam „Two D o g m a s " , u tom članku
se sadrže dva različita holistička gledišta. Prvo kaže da postoji
distinkcija između analitičkog i sintetičkog, ali distinkcija po
stepenu. Drugo poriče da postoji ovakva distinkcija. Prvo po­
vlači za s o b o m postojanje analitičkih iskaza a drugo ne povla­
či. M e n i je sumnjivo da se ova dva stanovišta mogu pomiriti.
N a j z a d , ja imam ozbiljne rezerve i u pogledu Kvajnovog
scijentizma, a pošto se sve što on zastupa oslanja na ovo uče­
nje, m o j a primedba pogađa samu srž njegove filozofije. Stvar
je složena. Počnimo od nule. O d svojih prvih do poslednjih
epistemoloških spisa, Kvajn je bio dosledan u tvrđenju da je on
empirista. K a o što smo videli, njegov spor sa K a r n a p o m odno­
sio se na pitanje šta to znači biti empirista. Središnji izazov po­
stavljen pred svakog zastupnika empirističkog stanovišta jeste
problem spoljašnjeg sveta. Teškoću je j a s n o izložio Benson
Mejts [Benson Mates] u knjizi The Sceptic Way: „U krajnjoj li­
niji jedina osnova k o j u mogu imati za tvrdnju da znam da po­
stoji i nešto drugo osim mojih vlastitih opažaja jeste priroda

Each takes in each other's washing - „Svaki u svojoj kući pere ru­
1 9

blje onog drugog", idiomatski izraz koji otprilike znači „oni se uzajamno is-
pomažu" - prim. prev.
 V. V. O . K V A J N J 271

samih tih opažaja. Ali oni bi mogli da budu baš ovakvi kakvi
jesu a da uopšte i ne postoji ništa drugo. Ergo, nemam nika­
kvih osnova za tvrdnju da znam da postoji i nešto drugo osim
mojih o s e t a " ( 1 9 9 6 : 9 9 - 1 0 0 ) .
K a o što pokazuje ovaj navod, M e j t s želi da brani skepti­
cizam. Treba primetiti da Mejts izričito govori o nemogućno­
sti sticanja znanja na osnovu dostupnih podataka. Kvajn se ne
slaže s Mejtsovim skepticizmom. Kvajnova tačka gledišta po­
lazi od realističke pretpostavke da mi posedujemo ovakvo zna­
nje. Njegov je problem da pokaže k a k o je to moguće - da po­
kaže korake koji vode od čulnih podražaja koji deluju na za­
vršetke nerava do pouzdane informacije o objektivnoj stvarno­
sti. Sledeći odlomak jasno otkriva ovo gledište:

Sama nas nauka uči da ne postoji vidovitost, da jedine in­

formacije koje od spoljašnjih objekata mogu da stignu
do površina naših čula moraju biti ograničene na dvo-
dimenzionalne optičke projekcije i razne uticaje vazdu-
šnih talasa na bubne opne i reakcije plinova u nozdrva-
ma i još nekoliko sličnih stvari. Kako, nastavlja se iza­
zov, možemo da se nadamo da ćemo o spoljašnjem svetu
išta otkriti polazeći od ovako ništavnih tragova?
(Quine 1974:2)

Sve glavne i podređene teze Kvajnove složene filozofije

usmerene su na to da se odgovori na ovaj izazov, to jest usme-
rene su na to da se pruži jedan tačan opis odnosa između „ni­
štavnog inputa i bujice autputa", k a k o ga je on upečatljivo
opisao na drugom mestu. Upravo navedeni odlomak kaže da
je to njegov cilj. Pa ipak, kao što ćemo sada videti, on iznosi
različite formulacije problema koje suptilno i suštinski menja-
ju prirodu problema. Izneću argumente u prilog teze da je re­
zultat ovih promena to da je problem koji Kvajn na kraju po­
kušava da reši manje značajan od teškog klasičnog problema i
da ne predstavlja njegovo rešenje. Takođe ću dokazivati i da su
ove promene posledica Kvajnovog scijentizma.
I 272 I EJVRUM STROL

Počnimo razmatranjem četiri formulacije problema na­

šeg znanja o spoljašnjem svetu. Prva se može naći kod L o k a i
H j u m a , druga u upravo navedenom Kvajnovom o d l o m k u .
Treća i četvrta se mogu naći na drugim mestima Kvajnovog
dela. Uporedujući ih, videćemo k a k o klasični problem biva po­
stepeno iskrivljavan.

A. Standardna formulacija: Kako stičemo znanje o spolja-

šnjim objektima}

B. Kvajnova prva formulacija: Kako se možemo nadati

da ćemo na osnovu ovako ništavnih tragova otkriti
nešto o spoljašnjem svetu}

C. Kvajnova druga formulacija: Kako dolazimo do naše

teorije o svetu}

D . Kvajnova treća formulacija: Kako nauka dolazi do svo­

je teorije o svetu}

Kvajnova prva formulacija bliska je onoj koju nalazimo

kod L o k a i H j u m a . Međutim, umesto reči „ z n a n j e " koja se ja­
vlja u standardnoj formulaciji, Kvajn koristi izraz „otkriti". U
navedenom odlomku on pre toga govori i o dobijanju „infor­
m a c i j a " . Pojmovi otkrivanja i informacije nisu ekvivalentni
pojmu znanja, naravno, pošto se oba mogu poistovetiti s ne­
kim stupnjem verovatnoće manjim od znanja. Ali svedimo ove
mogućne razlike na najmanju meru. O n o što je u Kvajnovoj
prvoj formulaciji značajno to je da on koristi termin „ m i " . Či­
ni se da on pita: K a k o se bilo ko može nadati da će na osnovu
tako ništavnih tragova otkriti nešto o spoljašnjem svetu? To
njegovo pitanje čini veoma bliskim standardnoj formulaciji. U
toj intepretaciji „ m i " se obično shvata k a o da se odnosi na sva­
ko ljudsko biće a ne samo na naučnike. L o k , H j u m i Mejts uzi­
maju k a o očigledno da je svako od nas suočen sa izvesnom di­
lemom. Prema njima, svaka osoba veruje da postoje spoljašnji
 V. V. O . K V A J N I 273

objekti, ali pošto se evidencija koja podržava ovo gledište sa­

stoji samo od svesti o vlastitim subjektivnim osetima, k a k o
svako od nas može opravdati ovo verovanje? K a o skeptici,
Hjum i Mejts sumnjaju da mi to možemo. Lok nije skeptik, ali
ga to što se drži „puta i d e j a " prisiljava da se suoči sa baukom
skepticizma. L o k , Hjum i M e j t s ne govore samo o filozofima,
mada filozofska refleksija postavlja ovaj problem u zaoštre­
nom i izričitom vidu. Ali problem postoji za svakoga od nas:
radi se o opštoj dilemi.
Takode treba primetiti da je u svim ovim formulacijama
ono što se stiče znanje. Razmotrimo sada Kvajnovu drugu for­
mulaciju. U njoj je reč „znanje" iz standardne formulacije za-
menjeno „ t e o r i j o m " . Ali „ m i " je zadržano. O v a formulacija
implicira da svako od nas ima teoriju o svetu. T o je teza koju
bi Vitgenštajn porekao (i ja sa njim), ali ovde je neću dovoditi
u pitanje. To bi zahtevalo novo poglavlje. J a sam o tome ras­
pravljao u desetoj glavi moje knjige Wittgenstein and Moore
on Certainty, i upućujem čitaoca na tu raspravu. Kvajnov sci-
jentizam je ovde veoma primetan. Kvajn smatra da je zdrav ra­
zum neka vrsta teorije u povoju koju nauka usavršava. T a k o
nastala naučna teorija predstavlja dublje objašnjenje sveta od
ma koje „teorije" koju zdrav razum može da pruži. Z a t o što
između zdravog razuma i nauke vidi samo razliku u stupnju,
Kvajnu je lako da pitanja o svima osobama i svakoj osobi pre­
obrazi u pitanja o nauci. Ovaj preobražaj vidimo u njegovoj
trećoj formulaciji, u kojoj je „ m i " zamenjeno „ n a u k o m " . Ovaj
pomak pretvara neuverljivu pretpostavku da svako od nas ima
neku teoriju sveta u implikaciju koja, je uverljivija - implikaci­
ju da je izgradnja teorija posao nauke. Ovo tvrđenje se teško
može osporiti. Pa ipak, u svetlosti standardne formulacije ono
pati od ozbiljnih nedostataka. Pominjanje znanja iz standard­
ne formulacije sada je ustupilo mesto pojmu nauke. J a s n o je da
sve naučne teorije nisu slučajevi znanja. Teorije mogu da budu
pogrešne ali znanje to ne može da bude. T a k o je temeljno i du­
b o k o pitanje - da li mi posedujemo znanje o spoljašnjem sve-
 274 EJVRUM STROL

tu - promenjeno. O n o je sada postalo pitanje: k a k o nauka do­

lazi do svoje teorije o svetu? Ali niko ne bi poricao da je iz­
gradnja teorija legitiman posao nauke. To je trivijalno. O n o
što nije trivijalno to je tvrdnja da svako od nas ima znanje o
spoljašnjem svetu. Prema t o m e , Kvajn je izbegao prvobitni
problem. Stoga smatram da se Kvajnova naučna filozofija ne
suočava sa onim što mnogi smatraju središnjim izazovom epi-
stemologije, a još manje da na njega odgovara.
 Glava 8

TEORIJE NEPOSREDNE REFERENCIJE

U drugom poglavlju sam ukratko uporedio i suprotstavio Fre-

geovo i Raselovo gledište o značenju i referenciji sa gledištem
teoretičara neposredne referencije. Tada sam rekao da ću po­
drobnije ispitati teorije neposredne referencije i sada ću se po­
svetiti tom zadatku. Pristup neposredne referencije ima korene
i u modalnim i u nemodalnim logikama. Nemodalni korenovi
su u suštini raselovski a ne fregeovski. Onima koji bi želeli da
istraže ove veze preporučujem izvrsnu knjigu R u t Barkan M a r ­
kus [Ruth Barcan Marcus] Modalities ( 1 9 9 3 ) . Knjigu sačinja­
va niz ogleda u kojima ona pretresa ove odnose i istorijski i
analitički. Stoga nema potrebe da to ovde ponavljamo. Ume­
sto toga ću se usredsrediti na same te teorije značenja i referen­
cije, posebno na one koje se bave vlastitim imenima („Polj­
s k a " , „ D ž o n " itd.) i onima koje se bave terminima za prirod­
ne vrste ( „ v o d a " , „mravojed" itd.). M e đ u t i m , na početku bi
trebalo da obavestim čitaoca da će se moj pristup u ovom p o ­
glavlju razlikovati od pristupa u ranijim odeljcima ove knjige.
Pošto je teorija neposredne referencije u prvom planu dana-
I 276 ] EJVRUM STROL

šnjih rasprava, tu teoriju ću ispitati kritički tako da ću, zapra­

vo, uzeti učešća u sadašnjim raspravama.
U ovome što sledi razdvojiću teoriju vlastitih imena od
teorije termina za prirodne vrste. T a k o činim zato što većina
zastupnika teorija neposredne referencije smatra da vlastita
imena nemaju značenje ali prihvata, ili bar podrazumeva, da
termini za prirodne vrste imaju značenje. Argumenti u prilog
ovih različitih stanovišta zahtevaju, dakle, da se razmatraju
odvojeno. Takode bih želeo da podsetim čitaoca da su teorije
značenja i referencije iznete u dvadestom veku bile zamišljene
da reše niz tradicionalnih zagonetki, od kojih neke potiču još
iz antičke grčke filozofije. T a k o ove teorije nemaju samo teh­
nički interes već zadiru u srž brojnih dubokih filozofskih pro­
blema: status ontološkog argumenta, Platonovu zagonetku iz
Sofista o tome k a k o se smisleno može govoriti o nebiću, atei-
stov problem toga k a k o se može poricati Božje postojanje a da
se ne pretpostavi da Bog postoji, i Fregeovo i Raselovo pitanje
o tome k a k o je moguće da se istiniti iskazi o identitetu razliku­
ju po svom kognitivnom značenju. Veza između modalne logi­
ke i teorije referencije može se ilustrovati pomoću poslednjeg
od ovih problema. Razmotrimo sledeći princip:

U istinitom iskazu o identitetu dva termina, jedan termin

može biti zamenjen nekim drugim bez promene istinosne
vrednosti iskaza.

T a k o u propoziciji 2 + 3 = 5 m o ž e m o da zamenimo „ 2 "

sa „1 + 1 " , a tako dobijeni iskaz biće istinit. Pa ipak se onome
što izgleda k a o očigledno istinit princip mogu naći protivpri-
meri, k a o što je zaključak sledećeg argumenta:

1. N u ž n o je 9 = 9 .
2 . Broj planeta = 9.
3 . Prema t o m e , nužno je broj planeta = 9 .
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 277 |

M a d a su obe premise istinite, zaključak je lažan. Tačno je

da je broj planeta devet, ali to je kontingentna a ne nužna isti­
na. Došli smo do lažnog zaključka sledeći princip zamenjivo-
sti. Modalni logičari su u stanju da reše ovaj problem. U jed­
nom čisto ekstenzionalnom jeziku, kakav nalazimo u propozi-
cionalnom računu Principia Mathematica ili u standardnoj
aritmetici, princip zamenjivosti važi. Termini koji imaju istu
ekstenziju mogu se uzajamno zamenjivati salva veritate (tj. uz
očuvanje istinosne vrednosti). Ali u izvesnim modalnim kon­
tekstima, koji sadrže pojmove kao što su nužnost i mogućnost,
nije moguća ekstenzionalna zamenjivost salva veritate. Para­
doks potiče iz dva izvora. Prvi predstavljaju razni modalni poj­
movi k a o što su nužnost i mogućnost. Drugi izvor su različite
uloge koje imaju vlastita imena i određene deskripcije. U gor­
njem argumentu „ 9 " je ime jednog broja, ali „broj planeta" ni­
je ime broja 9. To je deskripcija koja je slučajno istinita o bro­
ju planeta. T a k o je u modalne teorije ugrađena poznata Rase-
lova distinkcija između vlastitih imena i deskripcija. A k o se dr­
žimo ove distinkcije, možemo da na sledeći način izmenimo
princip zamenjivosti:

A k o su entiteti X i Y identični, tada se imena X - a i Y-a

m o g u uzajamno zamenjivati ukoliko su upotrebljena k a o
imena.

K a o što smo videli u drugoj glavi, to je upravo ono što

kaže i Rasel. On tvrdi da, kad se izrazi ,,ser Valter" i „ S k o t "
upotrebe kao imena, rečenica „Skot je ser Valter" jeste isto to­
liko trivijalna kao i rečenica „Skot je S k o t " . Razlog je taj što
vlastito ime znači svog nosioca. A k o su i „ S k o t " i „ser Valter"
vlastita imena, to su imena jednog te istog nosioca imena, sto­
ga znače isto, i stoga je „Skot je ser Valter" trivijalno. Ali R a ­
sel isto tako ističe i da je različit slučaj u kojem se „ser Valter"
upotrebljava kao deskriptivan izraz, to jest, kao skraćenica za
„osoba zvana 'ser Valter'". U tom slučaju rečenica „Skot je ser
Valter" nije trivijalna niti je zapravo rečenica o identitetu. Kog-
I 278 I EJVRUM STROL

nitivna razlika između ove dve rečenice se može objasniti pre­

k o Raselove teorije deskripcija. Prema Raselovoj analizi, „Skot
je ser Valter" (gde je „ser Valter" skraćenica za deskripciju)
treba da se analizira u skup opštih rečenica koji sadrži bar jed­
nu egzistencijalnu rečenicu. Stoga rečenica „Skot je ser Valter"
uopšte nije rečenica o identitetu već rečenica koja ima različi­
tu logičku formu. Svi teoretičari neposredne referencije koji se
bave ulogom koju vlastita imena igraju u običnom jeziku po­
činju kao i Rasel, time što vlastita imena razlikuju od deskrip­
cija. Oni to čine zato što na umu imaju Frege-Raselov problem
identiteta kao i druge probleme koje sam pomenuo. Njihove
teorije su i zamišljene da bi resile te teškoće. Isto važi i za nji­
hov pristup terminima za prirodne vrste.

Vlastita i m e n a

Počnimo tada našu raspravu s načinom na koji teorije nepo­

sredne referencije pristupaju vlastitim imenima. Raspravu će­
mo voditi naspram pozadine koja obuhvata jedan od već po-
menutih problema, naime, problem k a k o je moguće smisleno
i/ili istinito govoriti o onome što ne postoji. O v o pitanje ćemo
ograničiti na fiktivne nepostojeće entitete. K a d danas neko ka­
že „Sadašnji kralj Francuske je m u d a r " , on govori o nečemu
što ne postoji, ali o n o na šta se navodno referira nije fiktivni
entitet. Ali neko k o kaže „Odisej je iskrcan na obale Itake u
d u b o k o m s n u " referira na lik iz jednog dela fikcije, Homerove
Odiseje. K a o što ćemo videti, analiza fikcijskog govora poka-
zaće se posebno teškom preprekom za teorije neposredne refe­
rencije.
P o č n i m o od početka. Šta to znači reći da je neki jezički
izraz neposredno referencijalan? Ključna reč u ovom pitanju je
„ n e p o s r e d n o " . K a k o ovu reč koriste teoretičari neposredne re­
ferencije? O d g o v o r je taj da se oni bave o d n o s o m između jezi-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 279 |

ka i onoga o čemu jezik govori, ili, kao što su neki pisci govo­
rili, oni se bave o d n o s o m između jezika i sveta. K a o što nas
podseća model sistema solera, ovo je jedan drevni problem, o
kojem je raspravljao Platon u Kratilu i Sofistu. Teoretičari ne­
posredne referencije bi želeli da znaju k a k o je moguće upotre­
bljavati jezičke izraze da bi se govorilo o, da bi se pomenulo ili
referiralo na razne vrste stvari, k a o što su boje, tečnosti, odre­
đena mesta i osobe i tako dalje. Izgleda kao da odgovor na nji­
hovo pitanje zavisi od onoga što ti jezički izrazi znače ili od to­
ga kako je ono što oni znače povezano s onim za šta se oni ko­
riste da bi na to referirali ili ga pominjali. T a k o , da uzmemo
jednostavan primer, ako svojoj ženi kažem „ M a č k a je opet ju-
stros grebala s t o " , moje reči nešto znače. Značeći ono što zna­
če, one mi omogućavaju da referiram na mačku, sto i grebanje
stola. Stoga postoji neka vrsta veze između tih reči, upotreblje-
nih na ovaj način, i objekata i procesa o kojima se govori. Ali
kakva je to vrsta veze?
O v o je pitanje polazište za filozofe jezika. Prvi korak u
razvijanju teorije jeste da se razlikuju načini za neposredno re­
feriranje na osobine i procese u svetu od načina da se na njih
referira posredno ili zaobilazno. Ako sam 1 9 9 9 . rekao za tada­
šnjeg američkog predsednika „ O n a j ko sedi u Ovalnoj kance­
lariji je iz A r k a n z a s a " , Bila Klintona ne bih pominjao nepo­
sredno već na posredan način. Pretpostavljao bih, koristeći
ovaj izraz, da je osoba koja sedi u Ovalnoj kancelariji predsed-
nik i da je predsednik Bil Klinton. Izrazi poput „sadašnji pred-
sednik" ili „osoba koja sedi u Ovalnoj kancelariji" jesu posred­
nici između mene i osobe koju želim da pomenem, identifiku-
jem, izdvojim ili da na nju referiram. O n o što sam rekao m o ­
gao sam i da uprostim da sam kazao „Bil Klinton je iz Arkan­
z a s a " . Ime „Bil Klinton" nije posrednik na onaj način na koji je
to deskripcija „osoba koja sedi u Ovalnoj kancelariji". Intuitiv­
no se čini, dakle, da vlastito ime pruža neposredniju referenci-
jalnu putanju do određene osobe no što to čini deskripcija.
I 280 I EJVRUM STROL

Teoretičari prihvataju ovu intuiciju i ona predstavlja

osnovu teorija neposredne referencije. To jest, oni polaze od
razlikovanja vlastitih imena i određenih deskripcija. Ali ovu
intuiciju podržava i jedan argument. To je argument da se ime
vezuje za svog nosioca na jedan poseban način. Ta veza nali­
kuje etiketi ili nalepnici. Zamislimo neke komade nameštaja u
skladištu. Vlasnik stavlja raznobojne samolepljive etikete na
stolice i stolove. Ako želi da sastavi garnituru koju bi poslao
kupcu, to može jednostavno da učini prema boji njihovih eti­
keta. Etikete nemaju nikakvo posebno značenje. To su prosto
sredstva koja omogućavaju da se izdvoje različiti komadi na­
meštaja. Sada, prema teoretičarima neposredne referencije,
vlastita imena funkcionišu tačno na isti način. O n a su nalik eti­
ketama k o j e , preko jedne prvobitne ceremonije imenovanja, le-
pimo na neku osobu ili mesto. U tom pogledu se razlikuju od
određenih deskripcija. Izraz „ O s o b a koja sedi u Ovalnoj kan­
celariji" 1 9 9 9 . godine referira na Bila Klintona; posle 2 0 0 0 . iz­
raz će referirati na drugu osobu. O n stoga nije nalik etiketi ko­
ja je nalepljena n a , i izdvaja, tačno jednu individuu. U ovom
argumentu se izvodi zaključak da ista deskripcija •može referi­
rati na različite stvari ili da može uopšte ne referirati ni na šta.
Ali svaka etiketa ili nalepnica - svako vlastito ime - mora da
ima svoga nosioca, i to samo jednog jedinog.
Teoretičari neposredne referencije takođe ističu i to da su,
mada deskripcije nisu imena, njihove gramatičke i jezičke ulo­
ge slične ulogama imena i da ih je, zbog toga, tradicionalna fi­
lozofija često mešala. Možemo da govorimo o „osobi koja se­
di u O v a l n o j kancelariji" ili o „Bilu K l i n t o n u " i da u oba slu­
čaja naši slušaoci shvate da referiramo n a , ili da pominjemo,
istu osobu. Stoga ovi različiti načini govora igraju istu ulogu.
Pa ipak, sličnost nije istovetnost i skoro svi filozofi jezika isti­
ču ovu razliku. U drugoj glavi smo razmatrali jedan broj argu­
menata koje je Rasel izneo da bi p o k a z a o k a k o se uopšte uzev
ime ne može zameniti određenom deskripcijom uz očuvanje
istinosne vrednosti, i ovde neću ponavljati te argumente. Sa-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE

vremene rasprave o ovim distinkcijama su još tananije od o b ­

jašnjenja koja nalazimo kod Fregea i Rasela.
Danas postoje dve verzije teorija neposredne referencije.
Na donekle različite načine one vlastita imena tretiraju kao na-
lepnice ili etikete. Prvu je razvila Rut M a r k u s , koja vlastita
imena naziva „ n a l e p n i c a m a " , a drugu Sol Kripke, koji vlastita
imena naziva „rigidnim dezignatorima". Ove su dve verzije
slične u šest pogleda a razlikuju se u tri. Sličnosti su sledeće:
1. O b e verzije, kao što je ranije pomenuto, oštro razliku­
ju vlastita imena od deskripcija. O b e se takođe i slažu da se
vlastita imena i deskripcije mogu upotrebiti u svrhu identifika­
cije ili referiranja ali da se u tim slučajevima njihove uloge raz­
likuju. Posebno, u slučaju imena putanja od imena do nosioca
jeste neposredna, dok je kod deskripcija ona posredna (tj.
objekat identifikujemo ili izdvajamo posredstvom deskriptiv­
nog izraza).
2 . O b e drže da je vlastito ime o n o što se uobičajeno pod­
razumeva pod „vlastitim i m e n o m " . K a o što kaže Kripke: „Pod
imenom ću ovde podrazumevati vlastito ime, tj. ime neke oso­
be, grada, zemlje... Koristićemo termin 'ime' na takav način da
on ne obuhvata određene deskripcije... već samo ono što bi se
i u o b i č n o m jeziku nazivalo 'vlastitim i m e n o m ' " ( 1 9 8 0 : 2 4 ) .
Pošto prihvataju ovu tezu, Markusova i Kripke su antifregeov-
ci. K a o što će se čitalac setiti iz drugog poglavlja, Frege koristi
„ i m e " u širokom smislu koji obuhvata deklarativne rečenice,
određene deskripcije, zajedničke imenice (uključujući tu i ter­
mine za prirodne vrste) i vlastite imenice. Nasuprot Fregeu,
Markusova i Kripke poriču da su određene,deskripcije i dekla­
rativne rečenice imena.
3 . O b e verzije se slažu u tome da je istinita rečenica o
identitetu, u kojoj su izrazi koji se nalaze s obe strane znaka
identiteta vlastita imena (nalepnice), nužna a ne kontingentna.
T a k o one odbacuju Kvajnovu ideju da je, ako stavimo dve na­
lepnice na isti objekat, ako ga označimo različitim imenima, na
primer, ako planetu Veneru nazovemo „Hesperus" i „Fosfo-
 282 I EjvRUM STROL

r u s " , tada rečenica o identitetu „Hesperus je F o s f o r u s " kontin-

gentna. Prema Kripkeu, K v a j n je pomešao pojam kontingent-
nosti sa pojmom aposteriornosti. Bilo je to aposteriorno otkri­
će da smo na Veneru stavili dve nalepnice, ali zato što, nužno,
Venera jeste Venera, sledi da je rečenica „Fosforus je Hespe­
rus" nužna a ne kontingentna.
4 . O b e verzije se slažu u tome da stavljanje nalepnica i ri-
gidna dezignacija zahtevaju postojanje objekta na koji se sta­
vlja nalepnica ili koji se dezignira a da deskripcije to ne zahte­
vaju. Iz njihovih objašnjenja sledi da se ne mogu staviti nalep­
nice na nepostojeće entitete, k a o što su sadašnji kralj Francu­
ske ili Odisej, niti se oni mogu rigidno dezignirati. Ne može se
staviti etiketa na nepostojeću stolicu.
5 . Obe se slažu u tome da jezički izrazi koji imaju grama­
tički oblik određenih deskripcija mogu ponekad da funkcionišu
kao vlastita imena. Markusova to objašnjava na sledeći način:

U stvari, često se dešava, u jeziku koji se razvija i m e n j a ,

da deskriptivan izraz počinje da se upotrebljava k a o vla­
stito ime - k a o etiketa za identifikaciju - a deskriptivno
značenje se gubi ili zaboravlja. Ponekad koristimo izye-
sna sredstva, k a o što je veliko p o č e t n o slovo, bez izosta-
vljanja ili sa izostavljanjem određenog člana, da bismo po­
kazali promenu u upotrebi. „Zvezda koju vidimo uveče"
postaje „Večernjača", „zvezda koju vidimo u z o r u " posta­
je „ Z o r n j a č a " , a oba izraza se upotrebljavaju kao imena
2 0

jedne te iste stvari. Singularne deskripcije k a o što su „ma­

li k a p l a r " , „princ od D a n s k e " , „mudrac iz K o n k o r d a " ili
„veliki d i s e n t e r " se, kao što z n a m o , često koriste kao al­
21

ternativna vlastita imena Napoleona, Hamleta, Emersona i

Olivera Vendela Holmsa [Oliver Wendell Holmes].

(1993:11)

Izrazi the morning star i Morning star, the evening star i Evening
2 0

star - prim. prev.

Dissenter - „onaj koji drugačije misli", osoba koja se ne slaže s uče­
2 1

njima anglikanske crkve - prim. prev.

 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 283

Kripke se s tim slaže. O n piše:

N e bi trebalo misliti da se svaki izraz oblika „[the] x ta­
kvo da F x " uvek u engleskom jeziku koristi k a o opis a ne
ime. Pretpostavljam da je svako čuo za [The] Sveto rim­
sko carstvo, k o j e nije bilo ni sveto, ni r i m s k o , ni carstvo.
D a n a s i m a m o [The] Ujedinjene nacije. Čini se da, pošto
se ove stvari mogu o v a k o nazivati, mada nisu ni svete
rimske, ni ujedinjene nacije, ove izraze ne treba smatrati
određenim deskripcijama već imenima.
(1980:26)
6. N a j z a d , obe verzije se slažu da su vlastita imena u stro­
gom smislu bez značenja. U tom pogledu se one razlikuju i od
Rasela i od Fregea. Frege je smatrao da vlastita imena moraju
da imaju Sinn i da u prirodnom jeziku mogu da imaju ili da ne­
maju Bedeutung. U reglementiranom dobro formiranom jezi­
ku one bi imale oboje. Rasel poriče da vlastita imena imaju in-
tenzionalno značenje, ili Sinn, ali tvrdi da ona znače svoje no­
sioce, tako da imaju značenje u ekstenzionalnom smislu. N a ­
suprot tome Markusova kaže: „Vlastito ime (neke stvari) ne­
ma nikakvo značenje". A Kripke se, imajući na umu M a r k u s o -
vu i Pola Zifa [Paul Z i f f ] , s tim slaže: „Ima pisaca, mislim, ko­
ji izričito poriču da imena uopšte i imaju ikakvo značenje, i to
poriču čak još upornije no što ja to č i n i m " ( 1 9 8 0 : 3 2 ) .
Uprkos ovim preklapanjima, dva gledišta se u izvesnim po­
gledima razlikuju.
1. Markusova poriče da stavljanje nalepnica treba poisto­
vetiti sa rigidnom dezignacijom. K a o što kaže, „Vlastita imena
nisu bliska onome što je Sol Kripke kasnije nazvao 'rigidnim
d e z i g n a t o r i m a ' , mada imaju izvesne z a j e d n i č k e o d l i k e "
( 1 9 9 3 : x i i i - x i v ) . Ona ne kaže izričito zašto stavljanje nalepnica
razlikuje od rigidne dezignacije, ali to je lako objasniti. Kripke
daje sledeću definiciju „rigidnog dezignatora": „To je termin
koji u svakom mogućem svetu označava, dezignira isti obje­
k a t " ( 1 9 8 0 : 4 8 ) . Pošto i Markusova kaže da je vlastito ime na­
lepnica istog objekta u svakom mogućem svetu, činilo bi se da
I 284 I EJVRUM STROL

se njeno shvatanje ne razlikuje od Kripkeovog. Ali razlika p o ­

stoji. Kripke veruje da su izvesni određeno-deskriptivni izrazi
aritmetike rigidni dezignatori. T a k o izraz „zbir 2 + 3 " rigidno
dezignira broj 5 . M a r k u s o v a izričito poriče da ma kakva de­
skripcija predstavlja nalepnicu. Drugo, kao što ćemo kasnije
videti, Kripke takode smatra da su izvesni termini za prirodne
vrste, na primer, „ v o d a " rigidni dezignatori. M a r k u s o v a po­
jam stavljanja nalepnica ne primenjuje na ovakve zajedničke
imenice; zapravo, ona ovaj p o j a m ograničava na vlastita ime­
na. Stavljanje nalepnica je stoga, za nju, uži p o j a m od pojma
rigidne dezignacije.
2. Kripke smatra da termini za prirodne vrste imaju zna­
čenje ali da im nedostaje intenzija u Fregeovom smislu te reči.
T a k o je njihovo značenje u potpunosti ekstenzionalno. U svo­
joj knjizi Modalities Markusova o ovim pitanjima ne raspra­
vlja neposredno, mada je u jednom od ogleda iz te knjige,
„Nominalism and the Substitutional Q u a n t i f i e r " , ispitivala
modifikovanu nominalističku teoriju u kojoj vlastita imena ni­
su eliminabilna, mada zajedničke imenice (predikati) koje izra­
žavaju apstraktne pojmove jesu. Ali ona ističe da je ovo ispiti­
vanje naprosto jedno ispitivanje i da ne predstavlja nužno nje­
no k o n a č n o gledište. Stoga možemo da kažemo da su, kad je
reč o problemu da li zajedničke imenice imaju značenje i refe-
renciju, njeni pogledi ostali otvoreni dok Kripkeovi nisu.
3 . Isto se tako razlikuju i njihova gledišta o tome k a k o
postupiti sa imenima likova iz fikcije k a o što je „ O d i s e j " . O b o ­
je poriče da su imena likova iz fikcije nalepnice ili rigidni de­
zignatori pošto fiktivni objekti ne postoje. Ali Kripke odbija da
se bavi spekulacijama o tome k a k o treba analizirati ovakva
imena. O n kaže: „Sto se tiče rigidnosti: N a mnogo mesta i u
ovom predgovoru i u samom tekstu ove monografije, namer-
no sam zanemario tanana pitanja k o j a se javljaju na osnovu
mogućeg nepostojanja jednog o b j e k t a " ( 1 9 8 0 : 2 1 ) . Markusova
takode okleva da potanko ispita ovo pitanje, ali čini se da se
na kraju ogleda „Possibilia and Possible W o r l d s " opredeljuje
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 285

za jednu varijantu Raselove teorije deskripcija, prema kojoj

fikcijska imena treba smatrati čisto sintaksičkim izrazima koji
stoga nemaju nikakve egzistencijalne implikacije. S tim u vezi
ona kaže:
Rečenici „Pegaz je krilati k o n j " može se pripisati istini­
tost u d a t o m svetu, a egzistencijalna generalizacija „ N e ­
što je krilati k o n j " neće značiti ništa više d o to da neka
zamena sintaksičke jedinice, na primer, sintaksičkog ime­
na „ P e g a z " za „ x " u „ x je krilati k o n j " daje rečenicu k o ­
j o j se pripisuje istinitost. . . . O v a k v o gledište se može na
zanimljive načine iskoristiti u semantici fikcijskog ili mi­
tološkog diskursa o navodnim posibilijama k o j a ne bi
podrazumevala „ o b a v e z i v a n j a " na mitske ili moguće
o b j e k t e . Ali t o previđa metafizičku poentu. Identitet, k o ­
ji je odlika objekata, ne može se definisati u ovakvoj se­
mantici. Uzajamna zamenljivost sintaksičkih jedinica sal­
va veritate ne stvara o b j e k t e , koji m o r a j u biti dati da bi
identičnost važila. Z a m e n a „Božić B a t e " za „ D e đ a M r a ­
z a " č a k i a k o su istinosne vrednosti očuvane ništa više ne
stvara identične o b j e k t e n o što t o čini zamena „ n e " za
„ne ne n e " , k o j a t a k o đ e važi salva veritate.
(1993:213)

Posmatrane iz istorijske perspektive, teorije neposredne

referencije mogu se pratiti unazad sve do jedne rane verzije R a ­
selove semantike koju je on kasnije odbacio. K a o što sam po­
kazao u drugom poglavlju, Rasel je prvobitno povlačio di­
stinkciju između vlastitih imena i deskripcija, koristeći prime-
re k a o što su „ S k o t " i „autor Veverlija". Pokušavajući da iza­
đe na kraj s imenima nepostojećih objekata, k a o što su „ M e ­
d u z a " i „ O d i s e j " , Rasel je dokazivao da su o n o što obični lju­
di smatraju vlastitim imenima zapravo skraćenice za deskrip­
cije. Prema njegovom izmenjenom gledištu logika još uvek
zahteva vlastita imena da bi instancirala singularne rečenice,
kao što je , , F a " . Njegovi kandidati za „,a" bili su prilozi i po­
kazne zamenice, reči k a o što su „ s a d a " , „ o v d e " , „ o v o " i
„ o n o " . T o da se ove reči mogu smatrati vlastitim imenima ja-
I 286 I EJVRUM STROL

sno je protivintuitivno i prosto predstavlja očajnički pokušaj

da se logičke formule primene na običan jezik. Teoretičari ne­
posredne referencije su m n o g o osetljiviji za odnos između logi­
ke, uključujući tu i modalnu logiku, i svakodnevnog govora.
Oni uzimaju da su vlastita imena ono što bi se u o b i č n o m go­
voru nazivalo običnim imenima. Njihova izmena Raselovog
gledišta sastoji se u povratku Raselovoj prvobitnoj distinkciji
prema kojoj je „ S k o t " vlastito ime a „autor Veverlija" to nije.
To ima mnoge prednosti. To im omogućava da objasne, na na­
čin na koji to Rasel nije m o g a o , k a k o korišćenjem deskripcija
može doći do pogrešnih identifikacija. U slučaju vlastitih ime­
na potrebna je ostenzija, a to znači, prema M a r k u s o v o j , da
„ono na šta vlastito ime referira ostaje nepromenjeno, čak i ta­
mo gde su pripisivanja koja se u priči iznose pogrešna." K a o
što piše:

Prema o v o m objašnjenju, „vlastito i m e " je semantički, a

ne s a m o sintaktički, p o j a m . Referencija je pretpostavlje­
na. M o ž e m o pogrešno da verujemo za n e k o sintaksičko
vlastito ime, recimo „ H o m e r " , da o n o ima jedan jedini
stvarni n o m i n a t u m i da predstavlja pravo vlastito ime, ali
a k o ga upotreba na kraju ne povezuje sa jednim jedinim
o b j e k t o m , o n o uopšte i nije pravo ime.
(1993:203)
Prema t o m e , jedan dezignator ne može da bude vlastito
ime osim ukoliko ne postoji određena individua koju on etike­
tira. K a o što ćemo za trenutak videti, ideja da postoji nepo­
sredna veza između vlastitog imena i njegovog nominatuma
zadaje ozbiljne probleme ovoj teoriji kad se govori o fiktivnim
objektima. K a o što ističe Markusova: „ N i j e , smatram, opšte
odsustvo 'uslova identifikacije' o n o što posibilije čini proble­
matičnim. Problematičnim ih čini to što posibilije uopšte ne
mogu da budu objekti referencije" (str. 2 0 4 ) .
Fiktivni entiteti su posibilije u smislu u k o j e m tu reč k o ­
risti M a r k u s o v a , stoga ne mogu biti objekti referencije. Kejt
Donelan [Keith Donellan], koji zastupa jednu varijantu teorije
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 287

neposredne referencije koju naziva „teorijom istorijskog o b j a ­

š n j e n j a " , svestan je ovog problema. K a o što kaže u „Speaking
of N o t h i n g " : „Ovde ne treba da se bavimo objašnjenjem dis-
kursa fikcije. (To, naravno, ne znači da ovakvo objašnjenje ni­
je na kraju p o t r e b n o ) " ( 1 9 7 7 : 2 1 8 ) .

Problem

Ocenjujući teoriju neposredne referencije m o r a m o da proceni-

mo njenu sposobnost da izađe na kraj s problemom imena fik­
tivnih entiteta. Ovaj problem se može lako objasniti. Čini se da
fiktivni objekti imaju ono što se uobičajeno shvata kao vlasti­
ta imena (npr. „Deda M r a z " , „ M e d u z a " i „ O d i s e j " ) , a ipak
ako ovi „ o b j e k t i " ne postoje, ne mogu se ni imenovati ili etike­
tirati. Ne mogu se etikete, kao što ističe Markusova, okačiti na
puke posibilije. Posibilije nisu nalik stolovima ili stolicama. Bu­
kvalno nema ničega na šta bi se prilepila nalepnica. Sledi da
„imena" fiktivnih likova ne mogu biti rigidni dezignatori ili na-
lepnice. A ako je to tako, teoretičari neposredne referencije su­
očavaju se sa dilemom. Evo nekih od opcija.
1. Da bi objasnili običan govor, teoretičari neposredne re­
ferencije bi mogli da odbace tezu da su sva imena rigidni de­
zignatori ili etikete.
2 . M o g l i bi da predlože neku varijantu Raselove teorije
deskripcija. Ta bi teorija držala da su u fikcijama takozvana
vlastita imena skraćenice za deskripcije, dok su u normalnom
govoru nalepnice ili rigidni dezignatori. Ovakav predlog bi
imao dve posledice. Prvo, deskripcije ne bi bile skraćenice za
imena postojećih entiteta. Drugo, ovaj predlog bi vodio neho­
mogenoj teoriji o ulozi ili ulogama imena u običnom govoru.
Prva posledica bi dopuštala da obična imena budu nalepnice ili
rigidni dezignatori, što je dobrodošla sugestija. Ali druga bi bi­
la nepoželjna, pošto bi išla nasuprot gledištu da su u svako­
dnevnom govoru imena fiktivnih entiteta zaista imena.
I 288 I EJVRUM STROL

3. Teoretičari neposredne referencije bi mogli da dokazu­

ju da u fikciji takozvana vlastita imena imaju simbiotičku, se­
kundarnu ili izvedenu upotrebu. O v a opcija bi se razlikovala
od druge opcije na sledeći način: Reći da fikcijska imena ima­
ju izvedenu upotrebu ne implicira to da ona treba da se anali­
ziraju kao određene deskripcije. Fikcijsko vlastito ime biće sto­
ga ono što običan govor smatra vlastitim imenom, samo što
njegova referencijalna funkcija neće biti neposredna - o n o ne­
će biti etiketa ili rigidni dezignator. Teškoća s k o j o m se susre­
će ovaj predlog sastoji se u tome da se pruži objašnjenje refe-
rencijalne funkcije fikcijskih imena koje ih ne bi tretiralo k a o
skraćene deskripcije.
4 . Oni bi mogli da tvrde da diskurs o fiktivnim objekti­
ma pretpostavlja „operator fiktivne egzistencije", tako da fik­
tivni objekti postoje u fikciji te se dakle mogu etiketirati Akcij­
skim vlastitim imenima. Slično bi važilo i za heraldiku. T a k o
će etiketiranje biti relativizovano u odnosu na pojedinu vrstu
diskursa. M o ž e m o se pozivati na teoriju kontekstualnih impli­
kacija, čije se različite verzije mogu naći u delima Grajsa, Ser-
la i M a r t i n i č a .
Ovaj skup opcija ne iscrpljuje sve mogućnosti, naravno,
ali ističe prirodu teškoće s kojom se suočava teoretičar nepo­
sredne referencije. J e r nijedna od ovih opcija nije privlačna.
Odbaciti zamisao da su imena etikete znači, naravno, jedno­
stavno odbaciti samu teoriju neposredne referencije. Prihvatiti
Raselovo objašnjenje da su fikcijska imena deskripcije znači
odbaciti zamisao da su vlastita imena o n o što obični ljudi pod
tim podrazumevaju. Nijedan običan govornik ne bi prihvatio
da je „glavni muški junak Čarobnog brega" ime Hansa K a -
storpa.
Prihvatiti zamisao da su fikcijska imena izvedena ili sim-
biotička i da se odnose na fiktivne objekte u n e k o m sekundar­
nom smislu reči „ n a " , prosto zaobilazi pitanje. Strosn ovakvo
gledište zastupa u članku „On R e f e r i n g " . O n kaže: „Ne bi bi­
lo uopšte uzev ispravno reći da se iskaz odnosio na g. X - a ili
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 289 |

na to-i-to osim ukoliko ne postoji takva osoba ili stvar"

( 1 9 6 0 : 3 5 ) . J a s n o je da ova opcija zaobilazi pitanje, ona pret­
postavlja o n o što se dovodi u pitanje, naime to da li je fikcij-
sko ime stvarno referirajući izraz ukoliko „ o b j e k a t " koji ono
navodno imenuje ne postoji.
Prihvatiti četvrtu opciju, da u fikcijama možemo etiketi­
rati fiktivne objekte, očigledno predstavlja proširenu ili donki-
hotsku upotrebu reči „ e t i k e t a " . Ovaj predlog očigledno krši
princip koji prihvataju svi teoretičari neposredne referencije,
naime, princip da se ne može etiketirati ono što ne postoji.
Rezimirajmo problem. O n nastaje zato što se čini da su
sledeće teze, koje su sve suštinske za teoriju neposredne refe­
rencije, u neskladu.

1. Vlastita imena su etikete (ili rigidni dezignatori).

2. Etikete (ili rigidni dezignatori) zahtevaju postojanje

nečega što će se etiketirati.

3. Fiktivni objekti ne postoje te se prema tome ne mogu

etiketirati.

4 . Fiktivni objekti u običnom govoru imaju vlastita imena.

5. Vlastito ime je ono što se uobičajeno podrazumeva pod

vlastitim imenom.

O c e n a teorije neposredne referencije

U ovome što sledi, izneću niz kritika teorije neposredne refe­

rencije i naposletku rešenje gornje dileme. Da bih postavio po­
zornicu, preporučujem da promenimo perspektivu iz koje po­
smatramo fikcijska imena jer je ona uslovljena dugom ontolo­
škom tradicijom i njenim problemima. Umesto toga usredsre-
I 290 I EJVRUM STROL

dimo se na to kako obični ljudi misle i govore o imenima. N a ­

ravno, odmah m o r a m o da priznamo da slavni „običan č o v e k "
ili njegov ženski dvojnik ne misle veoma duboko, ako uopšte i
misle, o problemima koji muče filozofe jezika. Takode je sum­
njivo i to da li običan svet, muški ili ženski, ima išta što bi se
moglo nazvati „ t e o r i j o m " o vlastitim imenima. Ipak, oni govo­
re, a ponekad i duboko razmišljaju, o imenima k o j a biraju za
najrazličitije stvari: bebe, ulice, gradove i pse (vidi T. S. Eliotov
ogled The Naming of Cats). Staviše, obična upotreba imena je
mnogo složenija i istančanija no što to većina teoretičara pri­
znaje. Uzmimo, kao primer, tvrdnju koju je Markusova iznela
da „lingvisti iz svojih rečnika potpuno izostavljaju vlastita
i m e n a " . To je tvrđenje s kojim se slažu mnogi filozofi, među
njima i Kripke i Pol Zif. Ali da li je o n o tačno?
Pregledavši samo slovo L u m o m rečniku, našao sam od­
rednice za veliki broj onoga što filozofi nazivaju vlastitim ime­
nima, uključujući i imena fiktivnih entiteta: L a b a n , Lepa G o ­
spa Bez Milosti La Belle Dame Sans Merci, La Boheme, Lahe-
zis, La K o r u n j a , La Cros, Laert (Odisejev otac). Neki su filo­
zofi, kao što smo videli, smatrali da vlastita imena nemaju zna­
čenja. U podršku ovoj tezi tvrdili su da rečnici ne navode zna­
čenje već poreklo imena. Pa ipak n a m rečnici govore da „Sa­
r a " na hebrejskom znači „princeza", da „Svensen" na norve­
škom znači „Svenov sin", da „ M o m o t a r o " na japanskom zna­
či „sin breskve" a da „Polaris" znači (označava) Polarnu zve-
zdu ili Severnjaču. Neki filozofi su čak tvrdili da vlastita ime­
na ne pripadaju nijednom jeziku. Pa ipak je jasno da je „ M a r ­
c o " italijanski, „ M a r k " engleski, i da, n a r a v n o , isto ime može
pripadati većem broju jezika, na primer „ F r a n c i s " .
Z a p r a v o , obični govornici nam o imenima mogu reći va­
žne stvari koje su filozofi prevideli ili zanemarili. Kad bismo
običnu osobu pitali šta misli o gore pomenutih pet teza dobili
bismo poučne odgovore.
Prvo, obična osoba koja razmišlja sigurno bi odbacila te­
zu 5 . N j o m e se tvrdi da je vlastito ime o n o što se uobičajeno
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 291 |

podrazumeva pod vlastitim imenom. Ta osoba bi ukazala na to

da se u o b i č n o m govoru termin „vlastito i m e " skoro nikada ne
upotrebljava. J a s n o je da bi običan čovek bio u pravu. „Vlasti­
to i m e " je tehnički termin koji su izmislili gramatičari, lingvi­
sti i drugi jezički specijalisti. U tim disciplinama on se upotre­
bljava metajezički da bi se govorilo o gramatici pojedinih
objekt-jezika a posebno da bi se razlikovale imenice koje se
primenjuju na pojedinačne osobe, mesta i stvari od takozvanih
zajedničkih imenica, kao što su „tigar" i „ z l a t o " . Obični go­
vornici se ne bave gramatikom i stoga ne koriste metajezičku
terminologiju (niti im je ona potrebna). Prema tome, oni ne ka­
žu za osobe ili mesta da imaju vlastita imena. Umesto toga oni
govore o imenima simpliciter tih entiteta i objekata. Oni će za­
pitati „ K o j e je ime onog grada koji si posetio prošle g o d i n e ? "
ili „ K a k o se zove onaj č o v e k ? " a ne „Koje je vlastito ime onog
č o v e k a ? " Običan čovek koji bi čuo pitanje „Koje je njegovo
vlastito i m e ? " bio bi njime zbunjen. D a li onaj k o postavlja
ovo pitanje nagoveštava da osoba o kojoj je reč koristi pseu­
donim ili nadimak, na primer? Van ovih naročitih konteksta,
pitanje može da uopšte i ne bude shvaćeno.
D r u g o , običan čovek bi prihvatio premisu 4 , da fiktivni
objekti u običnom govoru imaju vlastita imena, ali samo ako
bi ova premisa bila izmenjena. Izmena bi se sastojala u izosta­
vljanju reči „vlastito" te stoga u tvrdnji da u običnom govoru
fiktivni objekti imaju imena. To jest, običan čovek bi rekao da
reči poput „Šerlok H o l m s " i „ O d i s e j " jesu isto toliko imena
koliko i „Bil K l i n t o n " ili „Bertrand R a s e l " . A k o bi ih filozof
zapitao čija su to „Serlok H o l m s " i „ O d i s e j " navodno imena
(i pod pretpostavkom da data osoba poznaje relevantna knji­
ževna dela), obična osoba bi mogla da bude zbunjena pita­
njem. Čini se očiglednim da su to imena Šerloka Holmsa i Odi­
seja. Pre no što se razmotre ostala tri koraka u argumentu, m o ­
žemo da ovu stvar pobliže ispitamo, na način sličan Menonu,
i da vidimo da li se može dobiti neki argument u prilog izme-
I 292 I EJVRUM STROL

njenom koraku 4 . Evo dva argumenta koja bi tim postupkom

mogli dobiti.
Pretpostavimo da filozof od običnog pojedinca zatraži da
sa sledećeg spiska izdvoji vlastita imena:
Paula

pronalazač Amerike

jedan metal

Deda M r a z

Kolumbo

Zevs

načelnik generalštaba

Pod pretpostavkom da je razumela pitanje, uprkos tome

što se u njemu javlja izraz „vlastito i m e " , osoba bi kao imena
izabrala „ P a u l a " , „Deda M r a z " , „ K o l u m b o " i „ Z e v s " a odba­
cila „pronalazač A m e r i k e " , „jedan m e t a l " i „načelnik general­
š t a b a " . N e možemo zamisliti da se novorođenčetu da ime
„Pronalazač A m e r i k e " , na primer. Z a t o što se na spisku javlja­
ju dva imena fiktivnih entiteta, Deda M r a z a i Zevsa, možemo
da zaključimo k a k o za obične govornike takvi entiteti imaju
ono što bi filozofi smatrali vlastitim imenima.
A sada i drugi argument. Pretpostavimo da neko lista
knjigu s imenima tražeći ime za novorođenog dečačića. N a
tom spisku bi se mogli nalaziti „ S e r l o k " , „Lanselot" i „ H a ­
m l e t " . T o su imena slavna u zapadnjačkoj fikciji, a ipak se m o ­
gu koristiti i kao imena postojećih o s o b a . Stoga zašto bismo
mislili da to nisu imena kad se koriste u fikciji? Ime je ime je
ime u m a k o m kontekstu, kao što bi to mogla reći Gertruda
Stein. O b i č a n čovek ne bi imao nikakvih teškoća da ove reči
identifikuje kao imena. Igrajući filozofsku igru, mogli bismo
čak dodati da su to „vlastita i m e n a " .
Teoretičari neposredne referencije verovatno ne bi pri­
hvatili ovaj argument. Oni bi mogli da tvrde k a k o on počiva
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 293

na zabuni, naime, mogli bi da tvrde da spisak ili knjiga imena

ne sadrže vlastita imena u strogom smislu tog termina, jer su
vlastita imena stvarna imena postojećih individua, dok su o n o
što n a m pruža takva knjiga samo potencijalna imena. Poten­
cijalna imena postaju vlastita imena samo kada se primene
na određene o s o b e , a tada funkcionišu k a o etikete. Prema t o ­
me pogrešno je o potencijalnim imenima misliti k a o o vlasti­
tim imenima per se. O v a j odgovor je zanimljiv, ali verujem da
zaobilazi pitanje. O n pretpostavlja o n o o k o čega se vodi
spor: pretpostavlja da je N vlastito ime samo ako je N prime-
njeno na postojeću osobu, mesto ili stvar. Stoga ova primedba
nije ubedljiva.

A k s i o m referiranja

Naše ispitivanje nastavićemo razmatrajući, iz filozofske per­

spektive, preostale tri premise argumenta, ostavljajući običnog
čoveka da se bavi svojim svakodnevnim poslovima. J a prihva-
tam premisu 3 , da fiktivni objekti ne postoje te da se stoga ne
mogu ni etiketirati. Prihvatam i premisu 2 , da etikete zahteva-
ju postojanje nečega što će biti etiketirano. J a s n o je da M a r k u ­
sova ima pravo kad tvrdi 2 i 3 . Fiktivni objekti su puke posi­
bilije, a posibilije se ne mogu etiketirati. Isto tako prihvatam i
izmene premisa 4 i 5 k o j e bi izvršio običan čovek. Stoga da
bih dao neko rešenje dileme neposredne referencije, koja na­
staje iz prihvatanja svih pet premisa, m o r a m da odbacim pre­
misu 1 , naime to da su vlastita imena etikete. D a bih objasnio
zašto, m o r a m prvo da ponovim šta je to što teoretičari nepo­
sredne referencije imaju na umu kad vlastito ime opisuju k a o
etiketu. Vlastito ime se upotrebljava - a ovde se terminologi­
ja razlikuje zavisno od teorije - da bi se identifikovala, izdvo­
jila, govorilo o, pominjala ili da bi se referiralo na pojedinu
o s o b u , mesto, grad, objekat i tako dalje. Z a trenutak ć e m o
I 294 I EJVRUM STROL

govoriti samo o referiranju. Teorija dakle počiva na principu

koji prihvataju svi teoretičari neposredne referencije pa čak i
mnogi teoretičari posredne referencije kao što su Strosn i Seri.
Tu pretpostavku nazivam „aksiom referiranja". O n se može
formulisati na sledeći način:
N e može se referirati na o n o što ne postoji.
M a d a Seri nije teoretičar neposredne referencije, njegova
verzija ovog principa je skoro identična njihovoj. O n piše u
Speech Acts:

Sve o n o na šta je referirano m o r a da postiji.

(1969:77)

Ovaj aksiom ima više varijanti. Strosnova verzija glasi:

N e bi bilo uopšte uzev ispravno reći da je iskaz bio o g.

X - u , ili o tome-i-tome, osim ukoliko nema takve osobe ili
stvari.
(1960:35)

Različitu, radikalniju, formulaciju nalazimo u knjizi Der-

rida and Wittgenstein Njutona Garvera [Newton Garver] i Se-
ung-Cong Lija [Seung-Chong Lee]. Oni kažu:

U filozofiji, nije dobro govoriti o nečemu čega nema.

(1994:115) '

Ovaj princip se može pratiti sve do presokratovaca, ali se

njegov locus classicus u filozofiji može naći kod Fregea. N a
jednom čuvenom mestu, on tvrdi:

N e k o ko ne prihvata nominatum ne m o ž e mu pripisati ili

odreći neki predikat.
(1949:90)

Ovaj princip, i njegove varijacije, nazivam „ a k s i o m o m "

zato što u stvari nikada nije bio podržan argumentima, razlo­
zima ili evidencijom. Prosto je pretpostavljeno da je istinit. Po­
tom se uvodi u teorije referencije i u njima igra ključnu ulogu.
Pa ipak, mada praktično svi filozofi jezika pretpostavljaju da
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 295

je princip istinit, on je očevidno lažan. Ironija ove situacije ni­

je samo to što je ovaj princip lažan već što je očigledno lažan.
Jer nesumnjiva je činjenica da mi koristimo jezik da bismo re­
ferirali na nepostojeće (uključujući i fiktivne) objekte imenom
i da bismo iznosili istinita (ili ponekad lažna) tvrđenja o ta­
kvim objektima. Nesumnjivo je istina reći da je Odisej bio ože­
njen Penelopom a da Hamlet nije bio oženjen Ofelijom i lažno
je reći drugačije. Književni kritičari, a doista i obični čitaoci,
često raspravljaju o karakteru fiktivnih likova, na primer,
Eme iz istoimenog r o m a n a Džejn Ostin [Jane Austen]. Kad to
čine, oni koriste sva sredstva svakodnevnog govora k o j a bi
koristili i da govore o stvarnim o s o b a m a , pominju mesta na
kojima ti likovi žive, identifikuju ta mesta i m e n o m , istorij-
skim poreklom i tome slično. O v a imena iz fikcija se kauzal­
nim lancem prenose s pokolenja na pokolenje upravo na isti
način na koji se prenose i imena stvarnih istorijskih ličnosti.
U ovakvim kontekstima ne govorimo o fiktivnim objek­
tima ni u k o m sekundarnom smislu reči , , o " , ako ga uopšte i
ima, već u istom o n o m smislu reči , , o " u k o j e m sam u ovoj
knjizi govorio o Solu Kripkeu i Rut M a r k u s . Istina je, narav­
no, k a o što mi je to pokazala Markusova u ličnoj prepisci, da
postoji radikalna razlika između fiktivnih i realnih stvari u po­
gledu verifikacije iskaza. Kod prvih se proces verifikacije zavr­
šava sa čovekovim (većinom književnim) konstrukcijama, kod
drugih s činjenicama. Holms je ono što K o n a n D o j i za njega
kaže da jeste, ali Doji jeste ono što on jeste. Ali je isto tako isti­
na i da su mogući protivčinjenički iskazi o fiktivnim likovima.
Dokazivalo se, na primer, da je doktor Votson žena, mada se u
tekstovima Konana Dojla ne javlja ovakvo tvrđenje. Opštije,
istina je da svi jezički izrazi koji se koriste o stvarnim osoba­
ma, stvarima i događajima mogu da se koriste, a zaista se i k o ­
riste, u fikciji. T a k o je jezik značenja i referencije širi od svoje
primene na postojeći svet. U tom smislu sve što se može reći o
neaktivnim objektima može se reći i o fiktivnim, i sve što se
može reći u našem svakodnevnom govoru van fikcije može se
I 296 I EJVRUM STROL

reći i u fikciji ili o n j o j . O v a k a v govor obuhvata svaku moguć­

nu upotrebu običnog diskursa: šale, laži, istinita i lažna tvrđe­
nja, neposrednu i posrednu referenciju, aluzije i primenu ime­
na na ličnosti, mesta i stvari.

Rešenje

Kakav je značaj ovih primedbi po teorije neposredne referenci­

je? Mislim da treba da odbacimo aksiom referiranja u svim
njegovim vidovima zato što je očigledno lažan. To bi raščistilo
put za bolju teoriju o imenima, uključujući i ono što tradicija
naziva „vlastitim i m e n i m a " , kao i o donošenju tvrđenja. Ume­
sto teorija neposredne referencije predlažem jedno alternativ­
no objašnjenje koje ima višestruke prednosti u odnosu na te te­
orije a nijedan od njihovih nedostataka. To će biti moje rešenje
gore opisane dileme.
Prvo, objašnjenje će specifikovati da imena koja se kori­
ste da bi se referiralo na fiktivne entitete, k a o što su Šerlok
Holms i Odisej, jesu stvarna imena i da ih ne treba razdvajati
od imena nefiktivnih entiteta, kao što su R u t M a r k u s i Sol
Kripke. T a k o bismo imali jednoobraznu a ne podeljenu teori­
ju imena.
D r u g o , objašnjenje bi za sobom povlačilo i odbacivanje
ideje da su vlastita imena etikete. J a sam se složio da, ako je
etiketa nalepnica koju lepimo na o b j e k a t , ne možemo etiketira­
ti stvari koje ne postoje ili su puke posibilije, kao što Markusova
ispravno tvrdi. Tako odbacujući ideju da su vlastita imena etikete
(premisa 1. dileme), možemo potom da koristimo imena za re­
feriranje na fiktivne entitete upravo na o n a j način na koji to
obični govornici čine. Tako nam neće biti potrebna nikakva
posebna teorija o upotrebi takozvanih vlastitih imena u fikciji.
Treće, o n o bi specifikovalo da takozvana vlastita ime­
na u fikcijskim kontekstima ne m o r a m o da shvatamo kao
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 297

skraćene deskripcije. J o š bolje, ono bi za sobom povlačilo da

takva imena nisu skraćenice deskripcija, bilo da se upotrebe u
fikcijskim ili nefikcijskim kontekstima. M a kakav bio kon­
tekst, radi se o imenima u o b i č n o m smislu tog termina. T a k o
će izlišne biti i raselovske i opcije neposredne referencije.
Četvrto, ono bi povlačilo za sobom da između imena i
deskripcija nema nikakve razlike u referencijalnoj moći. Ideja
da takozvana vlastita imena referiraju neposredno a da de­
skripcije to ne čine jeste lažna. D o pogrešne identifikacije mo­
že doći i kod upotrebe imena i na druge načine. M o g u da sa
„istom neposrednošću" referiram na svog suseda i izrazom
„mladić koji živi odmah pored m e n e " i izrazom „Donald Vil-
s o n " . Šta od ovog dvoga činim zavisiće od raznih kontekstual­
nih faktora, kao što je to da li znam ime osobe koja živi od­
mah pored mene. Ali imenovanje nema nikakvu posebnu refe-
rencijalnu sakrosanktnost u ovom slučaju. Zavisno od okolno­
sti, oba izraza mogu podjednako dobro da obave posao.
Peto, objašnjenje bi povlačilo za s o b o m veću senzitivnost
za prelive značenja svakodnevnog govora. Jedan ozbiljan ne­
dostatak učenja o neposrednoj referenciji jeste to što ono po­
kušava da pronađe jedan i samo jedan odnos - etiketiranje -
da bi objasnilo način na koji imena referiraju. M o j e gledište
kaže da je referencija putem imena raznolika, da ima različite
oblike. Posebno, trebalo bi da razlikujemo pojmove kao što su
pominjanje X - a i referiranje na X , k a o i da razlikujemo oba
ova pojma od pojmova k a o što su izdvajanje X - a i identifiko-
vanje X - a , koje opet treba razlikovati jedan od drugog. Sve
ovo su različite aktivnosti. M o g u da izdvojim o s o b e , recimo,
muškarce od žena u nekoj grupi, a da ne budem u stanju da
identifikujem bilo koju pojedinu individuu, a svaka od ove dve
aktivnosti razlikuje se od pominjanja nekoga ili nečega ili refe­
riranja na nekoga ili nešto. M o g u da izvedem obe ove posled-
nje aktivnosti a da ne izdvojim ništa niti da identifikujem bilo
koga ili bilo šta. M o g u po imenu da pomenem, recimo, da je
Džek Trbosek bio serijski ubica koji je ubio X-a, a da ne bu-
I 298 I EJVRUM STROL

dem u stanju da identifikujem Džeka Trboseka niti, sasvim iz-

vesno, da budem u stanju da ga izdvojim iz grupe osumnjiče­
nih u policijskoj stanici. Izdvajanje, pominjanje, govorenje o,
referiranje na, identifikovanje, sve su to načini na koji imena
funkcionišu u svakodnevnom govoru. Stoga nema jednog jedi­
nog oblika specifikovanja, k a o što je etiketiranje, koji bi bio
ključ za razumevanje toga k a k o se imena upotrebljavaju u k o ­
munikaciji.
Šesto, možemo da odbacimo majnongovsku izmišljotinu
da fiktivni objekti moraju da u nekom smislu postoje ili ih ne
bismo mogli imenovati, referirati na njih, ni donositi istinita
tvrđenja o njima. M o j e gledište ima tu prednost što priznaje,
bez ograda, da fiktivni objekti ne postoje. N a j z a d , nije nam
potreban nikakav veštački način kategorizacije jezika kao što
bi bilo navodno postojanje „operatora egzistencije" za fikciju,
mitologiju ili heraldiku. Pristalice ovog programa bi od nas
tražile da kažemo stvari poput „'Odisej' je vlastito ime u fikci­
j i " ili da iskaz „To da je Odisej bio oženjen Penelopom je isti­
n a " znači da je ovaj iskaz istinit u fikciji. M o j e objašnjenje ne
deli jezik u ovako zamršene i veštačke odeljke. Običan jezik je
jedan celoviti diskurs koji koristimo da bismo govorili o mno­
gim različitim vrstama stvari, uključujući tu i mitološke, heraj-
dičke i fiktivne entitete. Kad ga koristimo u ove svrhe nisu nam
potrebni nikakvi „operatori egzistencije" da bismo označavali
lažne granice.
Verujem da je aksiom referiranja izvor velikog dela filo­
zofskih bolesti. Zanimljivo je spekulirati o tome zašto su ga fi­
lozofi skoro univerzalno i nekritički prihvatili. N e m a sumnje,
potpuno objašnjenje bi zahtevalo još jednu monografiju. Ali
očigledno je da su filozofe njihova ontološka i metafizička na­
stojanja vodila do pogrešnih ideja da su vlastita imena etikete
i da samo postojeći entiteti mogu da imaju vlastita imena. Nji­
hova filozofija jezika bila je dakle vođena ontološkim razma­
tranjima. A k o , umesto toga, pođemo od perspektive samog je­
zika - pitajući šta se u svakodnevnom govoru računa u vlasti-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 299

to ime i k a k o se takva imena upotrebljavaju - nestaće razne vr­

ste filozofskih zabluda. U takve spadaju i zamisao da su vlasti­
ta imena etikete k a o i zamisao da se može referirati samo na
ono što postoji.

Termini za p r i r o d n e vrste

Sada ću ispitati proširenje teorije neposredne referencije na ta­

kozvane termine za prirodne vrste, to jest, na zajedničke ime­
nice koje referiraju na vrste ili supstance koje se nalaze u pri­
rodi, nasuprot rukotvorinama k a o što su stolovi i stolice. Dva
glavna zastupnika ove verzije teorije su Hilari Patnam i Krip­
ke. U članku „Identity and Necessity", prvi put objavljenom
1 9 7 1 . i u svojoj uticajnoj knjizi Naming and Necessity (1980),
Kripke je razvio jedan niz argumenata da bi pokazao k a k o su
termini za prirodne vrste rigidni dezignatori. Otprilike u isto
vreme, u člancima „Is Semantics Possible?" i „Meaning and
R e f e r e n c e " , prvi put objavljenim 1 9 7 1 . i 1 9 7 3 . godine, Pat­
nam je zastupao istu tezu. Obe teorije su usmerene protiv fre-
geovskog gledišta da svaka zajednička imenica ima smisao
(Sinn) a takode u većini slučajeva i ono na šta referira ili nomi-
natum (Bedeutung).
Z a Fregea je Sinn kojim imenica izražava p o j a m , i preko
tog pojma možemo da identifikujemo ili izdvojimo o n o na šta
ona referira. Fregeov način da opiše odnos između značenja je-
zičkog izraza i onoga na šta on referira jeste da kaže da znače­
nje određuje referenciju. I Kripke i Patnam odbacuju ovo gle­
dište. K a o što je to Patnam duhovito rekao, „Isecite kolač ka­
ko vam drago, 'značenja' nisu u glavi" ( 1 9 7 7 : 1 2 4 ) . Kad bismo
koristili Fregeov žargon da bi opisali njihova gledišta, Patnam
i Kripke bi insistirali nasuprot Fregeu da je značenje nekog ter­
mina za prirodne vrste njegov Bedeutung a ne njegov Sinn.
Prema Patnam-Kripkeovom gledištu, odnos između jezika i
I 300 I EJVRUM STROL

sveta jeste isti bilo da govorimo o vlastitim imenicama bilo o

zajedničkim imenicama, u o b a slučaja te reči neposredno iz­
dvajaju o n o na šta referiraju. Sigurno, možemo da povučemo
distinkciju između vlastitih i zajedničkih imenica: Prve su eti­
kete i stoga nemaju značenje, druge imaju značenje - one zna­
če supstance ili vrste na koje referiraju. T a k o značenje reči „vo­
d a " jeste supstanca voda.

A r g u m e n t Zemlje Bliznakinje

U „Meaning and R e f e r e n c e " Patnam iznosi o n o što je postalo

najčuveniji argument - takozvani scenario Zemlje Bliznakinje
- u prilog neposredno referencijalnog shvatanja termina za pri­
rodne vrste.
Patnam nas poziva da zamislimo bliznakinju Zemlje, pla­
netu potpuno sličnu našoj, osim u jednom pogledu koji ću ubr­
zo pomenuti. O n a će imati istu veličinu, isti izgled, na njoj će
biti dvojnik svake osobe koja danas postoji na Zemlji. T a k o će
postojati zemljoblizanački Hilari Patnam i zemljoblizanački E j ­
vrum Strol i tako dalje. Zapravo, bilo koji posmatrač, pa čak i
bog, koji dve planete posmatra s neke spoljašnje tačke gledišta
našao bi da su one nerazlučive. T a k o bi u ranijim periodima
istorije Zemlje Bliznakinje postojali zemljoblizanački Tales i ze­
mljoblizanački Vergilije, i jedan od njih bi tvrdio da je sve vo­
da, dok bi drugi napisao spev po naslovu i sadržaju identičan
Eneidi. N a Zemlji Bliznakinji bi postojala i supstanca koju Z e -
mljoblizančani nazivaju „ v o d o m " . Po svojim opažajnim svoj­
stvima i upotrebi ona se ne bi mogla razlikovati od vode. Bila
bi to providna tečnost, niske viskoznosti i veoma tečna. Ali iz­
među ova dva sveta postojala bi i jedna razlika. K a d se ova sup­
stanca na Zemlji Bliznakinji podvrgne hemijskoj analizi neće se
naći da se sastoji od vodonika i kiseonika već od drugih hemi-
kalija, koje ćemo nazvati X Y Z a koje nisu identične sa H 0 . 2
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 301 |

Prema Patnamu, ovo je mogućan scenario i lako nam je

da zamislimo ovakav blizanački svet. Ali ako je ovo mogućan
scenario, tada iz njega slede izvesni zaključci u pogledu teorije
referencije: (1) da Zemljanin i Zemljoblizančanin mogu da na
umu imaju isti p o j a m vode, naime, da je voda supstanca koja
ima takva i takva opaziva svojstva, kao što su tečnost, provid­
nost, fluidnost i viskoznost; i (2) da je referencija (ekstenzija)
tog pojma tečnost koja je H 0 na Zemlji a X Y Z na Zemlji Bli­
2

znakinji (gde je X Y Z različito od H 0 ) ; (3) da su tečnosti na

2

koje se referira istim terminom „ v o d a " prema tome različite

supstance; (4) da je Fregeovo gledište stoga pogrešno; (5) da iz
toga što Zemljani i Zemljoblizančani shvataju isti pojam (tj.
imaju na umu isto značenje) i što taj p o j a m izdvaja dve razli­
čite referencije, H 0 i X Y Z , sledi da značenje ne određuje re-
2

ferenciju, kao što je to Frege tvrdio.

Sedmo, i u još dubljem smislu, Fregeovo gledište je bilo
pogrešno zato što je uzimalo da „ v o d a " znači „tečnost koja
ima izvesna opaziva svojstva". O n o što je „ v o d a " značila nije
imalo nikakve veze s bilo kakvim fregeovskim smislom ili zna­
čenjem već je bilo u potpunosti određeno time šta voda jeste,
što je sa svoje strane bilo određeno hemijskim sastavom vode.
O s m o , devetnaestovekovno naučno otkriće da je hemijski
sastav vode H 0 resilo je pitanje šta je voda. Govornici engle­
2

skog koji su živeli pre devetnaestog veka i hemijskog otkrića da

je voda H 0 grešili su kad su mislili da je voda baš ona tečnost
2

definisana određenim opazivim svojstvima, jer priča o Zemlji

Bliznakinji pokazuje da dve različite tečne supstance imaju
upravo ta ista svojstva.
Patnam izvodi zaključak da opaziva svojstva bilo koje
prirodne vrste ne određuju njenu stvarnu prirodu. Pod „pri­
rodnom v r s t o m " on podrazumeva o n o što se nalazi u prirodi
za razliku od onoga što su stvorili ljudi. Stolice nisu prirodna
vrsta, ali zlato, tigrovi i voda jesu. Stoga je moguće zamisliti al­
bino tigra koji nema pruge i nije žute boje, ali koga ipak genet­
ski sastav, a ne opaziva svojstva, određuju kao tigra. Neke sup-
I 302 I EJVRUM STROL

stance, kao što je pirit gvožđa, izgledaju sasvim isto k a o zlato,

a ipak imaju različiti hemijski sastav, tako da nisu zlato. Ima
nekih minerala, kao što je hrizopras, koji se golim o k o m ne
mogu razlikovati od zada ali nisu žad. Opet fenomenološke
karakteristike ovih prirodnih vrsta ne određuju njihovu istin­
sku prirodu. To važi za svaku prirodnu vrstu: za tigrove, brest,
zlato i tako dalje. U slučaju vode, njena priroda je određena
hemijskom analizom, k o j o m je nađeno da je sastav vode H 0 . 2

Z a t o što to nije i sastav tečnosti na Zemlji Bliznakinji, sledi da,

uprkos njenom izgledu, ova tečnost nije voda. Isto tako sledi i
da reč „ v o d a " onako k a k o se upotrebljava na Zemlji Bliznaki­
nji ne znači ono što reč „ v o d a " znači na Zemlji.
T a k o , zapravo, scenario pokazuje da je „ v o d a " homonim
- reč s istim zvukom ali različitim značenjima. Engleska reč
„ b a n k " je h o m o n i m , zato što može da referira na obale reke ili
na finansijsku ustanovu u kojoj se drži novac. D a reč ima isti
zvuk ne povlači za sobom da ima isto značenje. T a k o „ v o d a "
znači X Y Z na Zemlji Bliznakinji a H 0 na Zemlji te je prema
2

tome h o m o n i m . O v o je uverljiva analiza, skoro opšte prihva­

ćena među filozofima jezika i filozofima nauke. Ali po m o m
mišljenju ona je pogrešna, i sada ću pokušati da pokažem za­
što. Usredsredimo se posebno na Patnamovu i Kripkeovu ana­
lizu reči „ v o d a " .

P r v a kritika gledišta neposredne referencije

K a o što pokazuje scenario Zemlje Bliznakinje, Patnam se bavi

dvama različitim pitanjima: šta reč „ v o d a " znači i šta voda je­
ste. I on i Kripke često su skloni da poistovete ova dva pitanja,
zato što pretpostavljaju da će se rasprava o k o toga šta reč „vo­
d a " znači resiti kad se jednom odredi šta voda jeste.
Šta je za njih voda? Kripke odgovara na sledeći način:
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 303

Želim da predem na opštiji slučaj, koji sam p o m e n u o

prošlog predavanja, slučaj identiteta između termina za
supstance, a t a k o đ e i za svojstva supstanci i prirodnih vr­
sta. Filozofi su, k a o što s m o rekli, bili veoma zaintereso-
vani za iskaze k o j i izražavaju teorijske identifikacije, iz­
među ostalih, da je svetlost struja f o t o n a , da je voda
H 0 , da je munja električno pražnjenje, da je zlato ele­
2

ment s a t o m s k i m b r o j e m 7 9 .
(1980:116)

Patnamovo gledište se ne razlikuje od Kripkeovog. K a o

što Patnam kaže: „Kad smo jednom otkrili da je voda (u aktu­
alnom svetu) H 0 , ništa se ne računa
2 kao mogući svet u ko­
jem voda nije H 0 " ( 1 9 7 7 : 1 3 0 ) .
2

Mislim da bi se i Kripke i Patnam složili da izraz „voda

je H 0 " izražava tačno ono što imaju na umu. Staviše, oboji­
2

ca drže da je ovaj izraz rečenica identiteta, tako da reč „ j e "

znači „je identično s a " . Uprostimo o n o što imaju na umu k o ­
risteći formulu: „Voda = H 0 " . N e mislim da ovo notaciono
2

uprošćavanje utiče na išta što je u ovoj teoriji od značaja.

Kripke kaže da on govori o „identitetima" između termi­
na za supstance i dodaje da su „filozofi bili veoma zaintereso-
vani za iskaze koji izražavaju teorijske identifikacije". J a s n o je
da oba pisca misle da je voda identična sa H 0 . 2

Ali ako je to t a k o , ova teorija je neprihvatljiva, kao što

pokazuje sledeći protivprimer:

1. Voda = H 0 2

2 . Led = H 0 2

3 . Prema tome, voda = led

Ovaj zaključak sledi kao instanca validne formule da ako

A = B i B = C, onda A = C. Ali zato što je zaključak ovog ar­
gumenta lažan, bar jedna od njegovih premisa mora da bude
lažna (zapravo su to obe). Očigledno je da je zaključak lažan.
J a s n o je da voda nije identična sa ledom. A k o vas zamolim da
I 304 I EJVRUM STROL

mi u čašu stavite malo leda, ne tražim od vas da mi u čašu si­

pate vode. Voda je tečnost, a led nije; voda je providna, a led
nije. Zapravo, voda i led stoje u praktično jedinstvenom među­
sobnom odnosu. Skoro sve druge tečne supstance imaju čvrsta
stanja koja imaju veću gustinu od njih. Ali voda je gušća od le­
da tako da će led uvek plivati po vodi. Z a led se ne bi moglo
istinito reći, a čak se možda ne bi moglo ni smisleno reći, da pli­
va po vodi kad bi voda i led bili identični. Niti led i para mogu
biti faze vode, to jest podskupovi vode, zato što nešto ne može
biti led (hladno čvrsto telo) i toplo (tečnost) u isto vreme.
Treba primetiti da se argument može proširiti dodava­
njem premise:

Para = H 0 2

Ako dodamo ovu premisu i validno zaključujemo, može­

m o izvesti zaključak da je led = para, što je očigledno pogre­
šno. Sledi i to da je lažno da je para identična sa vodom, ma­
da je hemijski sastav pare H 0 . A k o Patnam veruje da je vo­
2

da identična sa H 0 i da je para identična sa H 0 , m o r a o bi

2 2

da prihvati i verovanje da je led identičan sa parom pošto o b o ­

je imaju isti hemijski sastav.
Kakav je značaj ovih protivprimera za Patnam-Kripkeovu
teoriju? Z a t o što je jasno da voda nije identična sa ledom, niti
led sa p a r o m , i zato što voda i led, k a o i led i para, imaju isti
hemijski sastav, sledi da se razlika između njih ne može o b j a ­
sniti njihovim hemijskim sastavom. Razlika će morati da bude
objašnjena nečim drugim a ne njihovim mikrosastavom - za­
pravo, k a o što sam pokazao, razlika će morati da se objasni
njihovim opazivim fizičkim razlikama. A da bismo to učinili
m o r a ć e m o da koristimo izraze koje su u tu svrhu još od ne-
zampaćenih vremena koristili obični ljudi koji nisu naučnici.
Fenomenološka svojstva koja označavaju ovi izrazi jesu o n o
što nam omogućava da povučemo distinkciju: ona nam kazu­
ju da, kad se voda smrzne, ona postaje led, da je led bez razli-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 305

ke hladan dok voda to nije i da je voda providna dok led nije.

Nijedna od ovih odlika nije dubinska hemijska osobina vode
na onaj način na koji H 0 to jeste. Ipak one služe da nam
2

omoguće da razlikujemo vodu od leda i paru od leda. Svaka

podrobnija naučna analiza pomoću kristalnosti, recimo, mora-
će da prizna i potvrdi ove makroskopske odlike. Sledi da voda
nije identična sa H 0 kao i da voda nije identična sa ledom ni
2

led sa parom. Sve ovo je konzistentno sa tvrđenjem onog što je

istinito, naime, da je hemijski sastav vode H 0 , jer taj iskaz
2

koji govori o sastavu vode nije rečenica o identitetu.

Osnovna greška Patnama i Kripkea jeste to što misle da ova
rečenica govori o identitetu: možemo da kažemo da se njihova
greška sastoji u tome što su iz hemijskog sastava vode - dva de-
la vodonika i jedan deo kiseonika - izveli zaključak da je voda
identična jedinstvu tih sastavnih delova. Ali kao što moj pro-
tivprimer pokazuje, to je obična greška, koja za posledice ima
paradokse da su para i led, kao i voda i led, identični.
Njihova ideja, da nekom jednostavnom rečenicom o
identitetu možemo da kažemo šta neka prirodna vrsta jeste,
uopšte nije neuobičajena greška; zapravo, ona je sveprisutna u
literaturi o neposrednoj referenciji i možemo je naći i kod dru­
gih autora. Evo, na primer, šta kaže Dž. Dž. Smart { ] . J .
Smart]:

U z m i m o , na primer, munju. Savremena fizika n a m kaže

da je munja izvesna vrsta električnog pražnjenja k o j e na­
staje zahvaljujući jonizaciji o b l a k a vodene pare u atmos­
feri. To je o n o za šta se danas veruje da je istinska priro­
da munje. Treba zapaziti da ovde n e m a m o dve stvari: se-
vanje munje i električno pražnjenje. Postoji s a m o jedna
stvar, sevanje munje, k o j e se n a u č n o može opisati k a o
električno pražnjenje od o b l a k a jonizovanih molekula
vode ka zemlji.
(1962:163-65)

O v a greška nastaje, bar delom, iz neuspeha da se povu­

ku izvesne distinkcije k o j e su ključne po razumevanje nauke
I 306 I EJVRUM STROL

0 kojoj je reč. Govoreći s tačke gledišta filozofa n a u k e , Pat­

nam kaže:
Pretpostavimo, sada, da još nisam otkrio koja su z n a č a j ­
na fizička svojstva vode (u stvarnom svetu) - t j . još uvek
ne znam da je voda H 2 O . M o ž d a imam uspešnih načina
da prepoznam vodu ( n a r a v n o , u n e k o m m a l o m b r o j u
slučajeva mogu da grešim i da ne budem u stanju da o t ­
krijem svoju grešku sve do nekog kasnijeg stupnja u raz­
voju nauke), ali ne poznajem mikrostrukturu vode. A k o
se slažem s tim da neka tečnost sa spoljnim svojstvima
vode ali s različitom mikrostrukturom nije stvarno voda,
tada se moji načini za prepoznavanje vode ne m o g u sma­
trati analitičkim određenjem toga šta znači biti voda.
(1977:129)
O v o što nam Patnam kaže m o ž e m o da uporedimo s
onim što n a m o vodi govore hemičari. Ali prvo treba zapazi­
ti da u navedenom odlomku P a t n a m tvrdi da voda jeste H 0 2

1 da treba da bude poistovećena sa svojom „mikrostruktu­

r o m " , implicirajući ovom poslednjom primedbom da H 0 je­ 2

ste mikrostruktura vode. Dalje, o n o što smo zvali „fenomeno-

loškim" ili „opazivim" svojstvima vode Patnam naziva
„spoljnim svojstvima" vode. Ali naučnici bi porekli da je mi­
krostruktura vode H 0 kao i da su opaziva svojstva, koja oni
2

nazivaju i „ g r u b i m " ili „telesnim" svojstvima vode, spoljna.

K a d bi ona bila spoljna u P a t n a m o v o m smislu, svaki hemičar
bi vam r e k a o da paru ne možete da razlikujete od leda.
Nasuprot Patnamu naučnici razlikuju gruba ili fizička
svojstva neke supstance, kao što su čvrstina gvozda, od njenih
hemijskih svojstava, kao što je dispozicija da rđa kad, u prisu­
stvu vazduha, dođe u dodir s vodom. N j e n a svojstva, bilo gru­
ba bilo hemijska, treba razlikovati od njene hemijske struktu­
re. Termin „struktura" se koristi i kad se govori o unutarnjem
prostornom rasporedu atoma u molekulu i o unutarnjem pro­
stornom rasporedu molekula u supstanci. A k o se govori o m o ­
lekulu vode, tada bi mikrostruktura tog molekula bila odrede-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 307 |

ni (osobeni) raspored atoma vodonika i kiseonika u njemu.

Ako se govori o prirodnoj vrsti k a o što je čista voda, mikro­
struktura te supstance bila bi izvestan karakterističan prostor­
ni odnos između njenih molekula. U slučaju pare to je praktič­
no skup slučajnih odnosa - molekuli su razdvojeni i kreću se
skoro nezavisno jedan od drugoga. U slučaju vode molekuli su
okupljeni u neuređen i složen sistem karakterisan brojnim kre­
tanjima i preturanjima molekula; u slučaju leda molekularni
raspored je pravilan i kristalast.
Patnamov termin „mikrostruktura" potire ove distinkci­
je i vodi ozbiljnim konfuzijama. Osnovno je to što ne postoji
jedan-prema-jedan korespondencija između fizičkih, hemijskih
ili grubih svojstava vode i njenih hemijskih komponenti. T a k o
voda, led i para svi imaju iste hemijske komponente. Svi su sa­
stavljeni od molekula koji sadrže dva atoma vodonika i jedan
atom kiseonika. Pa ipak su njihova gruba svojstva različita, led
je čvrst a voda nije. Ovaj primer je neposredno relevantan za
tezu koju ističemo. Led, voda i para su identični po hemijskom
sastavu, ali se njihova fizička svojstva razlikuju. K a d bi svako
od njih bilo identično sa svojim hemijskim sastavom, svako bi
bilo identično s onim drugim, a tada bi po Lajbnicovom zako­
nu svi imali identična gruba svojstva. Pošto to očigledno nije
slučaj, sledi da nijedno nije identično sa svojim hemijskim sa­
stavnim delovima (ili sa „ m i k r o s t r u k t u r o m " , u smislu u kojem
Patnam koristi ovaj termin). Stoga ih jedne od drugih ne mo­
žemo razlikovati pomoću njihovog hemijskog sastava. Sledi da
Patnam greši kad smatra da je voda identična sa H 0 i da pri­ 2

rodne vrste uopšte treba da budu poistovećene sa svojim he­

mijskim sastavom. Patnamova greška proističe, kao što sam po­
kazao, iz toga što ne razlikuje propozicije - voda je identična sa
H 0 i voda je sastavljena od H 0 - jedne od drugih. „Jeste" u
2 2

„voda je H 0 " nije „jeste" identiteta već „jeste" sastava.

2

Ista teza se može izneti i služeći se tehnikom koju je pro­

slavio Kripke. Kripke bi zapitao: Možete li da zamislite situa­
ciju u kojoj neka tečnost ima sva svojstva koja se obično pove-
I 308 I EJVRUM STROL

zuju s vodom, kao što su biti providan, neviskozan i slično, a

da ipak ne bude sačinjena od H 0 ? Z a t o što priča o Zemlji
2

Bliznakinji daje dobre razloge da se na ovo pitanje odgovori

potvrdno, i Patnam i Kripke bi dokazivali da se voda ne može
poistovetiti sa tečnošću koja ima pomenuta fenomenološka
svojstva. Obojica stoga izvode zaključak da voda mora da bu­
de jedna jedina tečnost sastavljena od H 0 . Ali ovo je
2 non
sequitur, kao što pokazuje moj protivprimer. M o ž e m o li, pi­
tam, zamisliti da je nešto što nije voda sačinjeno od H 0 ? N a ­
2

ravno, odgovaram: led i para. To nam pokazuje, argumentom

paralelnim argumentu Kripkea i Patnama, da se voda ne može
poistovetiti sa sastavnim delovima od kojih je sačinjena.

Kripkeov i P a t n a m o v o d g o v o r

K a k o bi Kripke i Patnam mogli da odgovore na ove kritike?

M o g u da zamislim dva argumenta koja bi mogli da ponude.
Prvi ću nazvati „argumentom t o p l j e n j a " . Uzmimo kockicu le­
da, mogli bi da kažu, i prosto je ostavimo na stolu. Kroz neko­
liko minuta će početi da se topi i rezultat će biti voda. Ništa se
u kockici leda nije promenilo. O n a je od samog početka bila
voda i još uvek je voda kad se istopi. K a d kažu da je H 0 „su­ 2

ština" vode, oni imaju na umu ono što svi vidovi vode imaju
zajedničko. Zaključak koji treba izvesti jeste da svi vidovi vo­
de, k a o što su para i led, predstavljaju kombinaciju vodonika
i kiseonika. T o je poenta teze o identitetu, i nju podržava o n o
što je nauka otkrila o H 0 . 2

Ovaj argument ima veliku početnu prihvatljivost, ali nije

zdrav iz nekoliko razloga. Kao najvažnije, on sadrži lažnu pre­
misu — da se ništa u kockici leda nije promenilo. U stvari, isti­
na je upravo suprotno. Led je čvrst, prema tome kockica koja
je na početku imala kristalnu strukturu promenila je svoju
unutrašnju strukturu postajući tečnost. Govoreći o fenomeno-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 309

loškim svojstvima, objekat koji je inertan, tvrd, neprovidan i

hladan na dodir promenio se u tečnost koja je providna, mla­
ka i teče. Istina je, k a o što sam istakao, da su i led i voda sa­
stavljeni od H 2 O . Ali ova istina ne povlači za s o b o m to da su
oni stoga u unutarnjem (ili spoljašnjem) smislu isto.
Drugi argument ću nazvati „lingvističkim a r g u m e n t o m " .
Prema njemu, postoje dve upotrebe reči „ v o d a " . U prvoj upo­
trebi ona označava tečnost koja je providna, bez ukusa i miri­
sa. Ali druga upotreba je generička: možemo da govorimo o
zamrznutoj vodi, vodenoj pari i vodi k a o tečnosti. U ovoj upo­
trebi, led je zamrznuta voda, para je voda u gasovitom stanju,
a dobro poznata tečnost je voda u tečnom stanju. Sve je to da­
kle voda ali u različitim stanjima. Astronomi mogu opisati
M a r s , na primer, i reći da se na jednom od njegovih polova na­
lazi voda u zamrznutom stanju. Iz ovog argumenta se izvodi
zaključak da je zajednički elemenat jednog gasa, jedne tečnosti
i jednog čvrstog tela voda u ovom generičkom smislu.
M o ž e se reći nešto u prilog ovom argumentu. Istina je da
ljudi ponekad led nazivaju zamrznutom vodom a paru vodom
u gasovitom stanju. Nikada nisam čuo da se termin „voda u
tečnom s t a n j u " koristi u o b i č n o m govoru, ali se možda upo­
trebljava u naučnim kontekstima. Prihvatam, stoga, da ima
ovakvih upotreba izraza „zamrznuta v o d a " i „vodena ispare­
n j a " . Argument uverljivost delom stiče i od ideje da je smrznu­
ti Eskim Eskim i, pari passu, da je zamrznuta voda voda. Ali
možemo li reći da je vaporizovani Eskim još uvek Eskim? Sum­
njivo. Opštije, moj prigovor je u tome da iz ovakvih upotreba
ne sledi da je led identičan sa vodom ili da je para identična sa
vodom. Razlog leži u uvođenju tri nova složena izraza. U sva­
kom izrazu se javlja reč „ v o d a " ali i jedan fenomenološki ter­
min, k a o što je „zamrznut", kao drugi deo izraza. Stoga nema­
mo jedan termin, kao što je „ v o d a " koji bi bio zajednički opi­
sima leda i pare već tri različita termina koji se ne mogu jed­
nostavno svesti na „ v o d u " . Situacija je slična razlici između
maslinovog ulja i mašinskog ulja. O n o prvo je načinjeno od
I 310 I EJVRUM STROL

maslina, ali ovo drugo nije načinjeno od mašina. Ovde se, u

stvari, dešava to da je , , H 0 " zamenjeno „ v o d o m " . O n o što
2

zastupnici ovog stanovišta zapravo misle to je da je led zamr­

znuta H 0 i s tim se slažem. K a o što sam u ćelom ovom po­
2

glavlju isticao, zajednički konstituent vode, leda i pare je H 0 . 2

Ali njihov zajednički konstituent nije voda simpliciter.

Argumentu se može uputiti još jedna zamerka. Nazivaju­
ći led „zamrznutom v o d o m " a paru „vodenom p a r o m " pomi-
njemo fenomenološke osobine ovih stvari. Više ne karakteriše-
mo led i paru prosto k a o H 0 već kao nešto što ima takve i
2

takve opazive osobine. Postojanje ovih osobina određeno je

različitim stanjima sveta, time da li je temperatura ispod nula
stepeni Celzijusa i tome slično. Uvodeći termine kao što su
„zamrznuto" i „ t e č n o " , Patnam-Kripkeov pristup predaje igru.
Oni se sada slažu sa m n o m k a k o , da bismo razlikovali vodu od
leda, m o r a m o da se pozivamo na njihova fenomenološka svoj­
stva. Zaključujem dakle da ni ovaj argument k a o ni prvi nema
nikakvu ubedljivost.

Tri dodatne kritike

U argumentu Zemlje Bliznakinje uzima se da je voda nužno

H 0 , i da, prema tome, nije moguće da „ v o d a " u jeziku kojim
2

se govori na Zemlji znači nešto drugo do H 0 . Argument je

2

dakle modalni argument, u kojem se koriste termini poput

„ n u ž n o " i „ m o g u ć e " . Tako teoretičari neposredne referencije
ovde modalnu logiku koriste za lingvističke i ontološke ciljeve,
baš k a o što su činili i kod vlastitih imena. Ali u ovom slučaju
argument nije validan. Premisa da je voda nužno H 0 jeste la­ 2

žna, ali, čak i kad bi bila istinita, zaključak koji se izvodi, da

„ v o d a " m o r a da znači H 0 , predstavlja non sequitur.
2 Sada ću
pokazati zašto je ova premisa lažna i zašto, čak i da je istinita,
zaključak ne bi sledio. Ne verujem da teorija neposredne refe-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 311

rencije može da izađe na kraj s ovim zamerkama. To će biti no­

vi argumenti. Z o v e m ih „argumentom i z o t o p a " , „funkcionali-
stičkim argumentom" i „argumentom na osnovu izomera". Po-
čeću sa argumentom izotopa. Razmatrajući taj argument, mo­
ramo imati na umu da, kad Kripke i Patnam tvrde da je voda
nužno identična sa H 0 , oni misle, kao što Patnam izričito tvr­
2

di, da svaki molekul vode jeste H 0 . Oni smatraju da je ova te­

2

za značajna i da nije puka tautologija. O n a nije tautološka u

tom smislu da, uprkos tome šta obični ljudi podrazumevaju
pod „ v o d o m " (tečnost koja pada iz neba u vidu kiše i skuplja
se u b a r k a m a itd.), hemijska teorija pokazuje da je voda (za­
nemarujući nečistoće) nužno H 0 . Argument izotopa koji sle­
2

di pokazaće da je ova tvrdnja lažna.

Harold Urej [Harold Urey] je 1 9 3 1 . otkrio da se tečnost
koju većina ljudi naziva „ v o d o m " ne sastoji samo od moleku­
la H 0 već i od molekula sastavljenih od deuterijuma i kiseo­
2

nika. Z a ovo je otkriće Urej kasnije dobio Nobelovu nagradu.

Deuterijum je izotop vodonika čija je atomska težina dvostru­
ko veća od težine normalnog vodonika. Sa kiseonikom on gra­
di deuterijum-oksid, ili D 0 . Skup D 0 molekula naziva se
2 2

„teškom v o d o m " , koja se vizuelno ne može razlikovati od

obične vode. Deuterijum-oksid ima molekularnu težinu o k o 2 0
(dvostruku težinu normalnog vodonika, koja je 1 , i težinu ko-
seonika, 1 6 ) , dok H 0 ima molekularnu težinu o k o 1 8 . Teška
2

voda je relativno retka, jer se u običnoj vodi nalazi samo jedan

a t o m deuterijuma na svakih 6 . 7 6 0 atoma vodonika.
Ernest Raterford [Ernest Rutherford], M . L. Olifant [ M .
L. Oliphant] i Pol Hartrek [Paul Hartreck] bombardovali su
deuterijum deuteronima (jezgrima atoma deuterijuma) visoke
energije i otkrili još jedan izotop vodonika, koji su nazvali „tri-
t i j u m o m " . I on se vezuje s kiseonikom, gradeći molekul T 0 ,
2

koji je teži od deuterijum-oksida i veoma redak u prirodi. D a

bi stvar bila još složenija, postoje i molekuli koji sadrže kiseo-
nik 1 7 i kiseonik 18 koji se vezuju s raznim izotopima vodoni­
ka gradeći molekule koji se razlikuju od gore opisanih.
I 312 I EJVRUM STROL

Kad bi se iz tečnosti koja se nalazi u Tihom i Atlantskom

okeanu odstranili sav pesak, ulja, soli, metali i tome slično, do­
bilo bi se ono što Kripke i Patnam nazivaju „čistom v o d o m " .
N j u oni definišu kao H 0 . Ali čista voda nije sastavljena samo
2

od H 0 . Kao što pomenuta istorija hernije pokazuje, voda je

2

mešavina raznih vrsta molekula, kao što su H 0 , D 0 i T 0 ,

2 2 2

koji su veoma slični jedni drugima ali se ipak razlikuju. Ti ra­

zni molekuli imaju različita svojstva (npr. različite tačke klju­
čanja, molekularne mase i tako dalje) te stoga nisu identični.
Iskaz da je čista voda H 0 nije ni nužna ni empirijska istina,
2

jer teška voda nije identična sa H 0 . Cista voda je dakle nalik

2

žadu. O n o što se obično naziva „ ž a d o m " čine dve vrste mate­

rijala s različitim mikrostrukturama. Poput zada, i voda se ja­
vlja u različitim oblicima, koji nisu svi sastavljeni od molekula
H 0 . Kripke-Patnamova teza da voda = H 0 može da bude
2 2

odbačena zato što se, kao i brojni drugi filozofski napici, za­
sniva na isuviše ograničenom broju uzoraka. Staviše, pošto či­
sta voda nije identična sa celim skupom H 0 molekula, ne sle­
2

di, čak ni prema njihovim vlastitim semantičkim teorijama, da

„ v o d a " znači H 0 . Njihovo bi objašnjenje, koje ja ne prihva-
2

tam, povlačilo za sobom da „ v o d a " znači smešu H 0 , D 0 ,

2 2

T 0 i svih drugih kombinacija izotopa vodonika i kiseonika.

2

Ali nezavisno od teorije neposredne referencije naći ćemo i

druge razloge zašto „voda" ne znači H 0 . 2

Primer zada je zanimljiv i iz jednog drugog razloga. Uz či­

njenicu da se o n o što zovemo „ ž a d o m " sastoji iz dva različita
jedinjenja, ovaj primer nam daje dobre osnove za sugestiju da
su, uopšte uzev, razmatranja spoljašnjih svojstava, uključujući
i funkcije kojima izvesne prirodne vrste služe, presudna za to
da, pri određivanju toga šta neka reč znači, mikroosobine bu­
du nadvladane. K a o što sam ranije r e k a o , primer zada će pru­
žiti dobre razloge za odbacivanje tvrdnje k a k o uvek - naglaša­
vam ovo „ u v e k " - postoji neposredna veza između onoga što
neka reč znači i toga od čega je sastavljena imenovana supstan-
ca. U argumentu koji sledi - mom t a k o z v a n o m funkcionalistič-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 313 |

kom argumentu - pokazaćemo da značenje neke reči ima ma­

lo veze sa sastavom onoga što se njome označava već da zavi­
si od funkcije kojoj to služi.
Uzmimo kao primer zajedničku imenicu „ s t o " . T o , na­
ravno, nije reč za prirodnu vrstu, ali će poenta biti primenljiva
i na reči za prirodne vrste kao što su „ ž a d " i „ v o d a " . Termin
„ s t o " referira na objekte načinjene od stakla, čelika, drveta,
plastike i drugih materijala. Mikrostrukture stolova variraju
već prema materijalu od kojih su stolovi načinjeni. Pa ipak,
funkcija određuje to da li ćemo objekte tako različitih mi­
krostruktura podvesti pod rubriku „ s t o l o v a " ili ne. Šta se ra­
čuna kao sto zavisi od funkcije kojoj taj entitet služi, a ne od
materijala od kojeg je načinjen. Značenje reči „ s t o " određeno
je dakle funkcijom ili upotrebom a ne materijalnim sastavom
ili mikrostrukturom. Isto važi i za „ ž a d " . O n o što prolazi kao
žad ima dva različita mikrosastava. Ali pošto je izgled ova dva
jedinjenja nerazlučiv, oba se podjednako koriste u industriji
nakita. Stoga su njihova funkcija i izgled a ne njihova mi­
krostruktura o n o što određuje da li se nazivaju „ ž a d o m " . Ovu
je poentu lako protegnuti i na druge termine za prirodne vrste,
kao što je „ v o d a " . Razmotrimo kao ilustraciju sledeću izmenu
scenarija Zemlje Bliznakinje.
Pretpostavimo da su već stolećima Zemlja i njena blizna-
kinja u razvijenim vezama. Ljudi već stotinama godina lete s
jedne planete na drugu, i već izvesno vreme letelice koje napu­
štaju Zemlju natovarene su onim što Zemljani zovu „ v o d o m "
i što koriste za piće, kuvanje, pranje i u druge svrhe. Letelice
koje se vraćaju sa Zemlje Bliznakinje natovarene su onim što
Zemljoblizančani nazivaju „ v o d o m " i ta voda se na povrat­
n o m letu koristi u iste svrhe. Ali pretpostavimo da pre 1 9 9 9 .
niko nije izvršio hemijsku analizu tečnosti koje se na ove dve
planete nazivaju „ v o d o m " , ali da je to učinjeno te godine. Ta­
da je ustanovljeno da je tečnost sa Zemlje sačinjena od H O a 2

tečnost sa Zemlje Bliznakinje od X Y Z . D a li će osobe koje le­

te s jedne planete na drugu prestati da jednu od tih tečnosti na-
 314 EJVRUM STROL

zivaju „ v o d o m " ? Sumnjam. Mislim da bi oni rekli da je voda

sastavljena od različitih materija, zavisno od toga gde se nala­
zi, ili bi rekli da voda ima dva različita oblika, poput zada. Ta­
ko bi oni s rečju „ v o d a " postupali o n a k o kako danas postupa­
m o sa rečju „ s t o " . U t a k v o m bi slučaju funkcija, i izgled, nad­
vladali mikrosastav. Ovaj nam primer pokazuje da postoje pri­
hvatljive alternative Kripkeovoj tvrdnji da je mikrosastav neke
supstance uvek odlučujući za to k a k o tu supstancu zovemo.
T a k o nam ovaj protivprimer pokazuje da ne mora biti nužna
istina to da je voda identična sa H 2 O .
Sada možemo preći na argument na osnovu izomera. K a o
što sam tvrdio u ovom ogledu, i k a o što njihovi vlastiti iskazi
potvrđuju, Patnam i Kripke dokazuju da mikrosastav određu­
je prirodu bilo koje prirodne vrste, a isto tako i značenje ter­
mina koji označava tu vrstu. Ostavimo primer vode po strani
zato što on postavlja posebne probleme o odnosu između H 2 O
i raznih vidova koje voda dobija pod različitim uslovima tem­
perature i pritiska. Ali izomeri obuhvataju različiti skup odno­
sa. Izomeri nisu faze ili stanja supstanci već zasebne supstance.
Kao takvi oni pružaju odlučujući protivprimer tezi da prirod­
nu vrstu, ili bilo koju supstancu, možemo identifikovati sa nje­
nim mikrosastavom.
Izomerizam je otkriven početkom devetnaestog veka.
Vladajuća hemijska teorija tog doba držala je da su sve razlike
u kvalitetima supstanci neposredan rezultat razlika u njihovim
hemijskim sastavima. Ali 1 8 2 4 - 1 8 2 5 . dva su hemičara (Justus
fon Libig [Justus von Liebig] i Fridrih Veler [Friedrich
Wöhler]), analizirajući dve različite supstance (fulminsku kise­
linu i cijanovu kiselinu), otkrili da je sastav oba jedinjenja ap­
solutno isti. Ubrzo je Jens J a k o b Bercelius [Jons J a c o b Berzeli-
us] ( 1 7 7 9 - 1 8 4 8 ) uveo termin „izomerizam" (od grčke reči k o ­
ja znači sastavljen od istih delova) da bi označio postojanje
supstanci koje imaju različite kvalitete, i hemijske i fizičke, ali
su identične po svom hemijskom sastavu. Ove pojave su bile u
skladu sa a t o m s k o m teorijom materije, zato što dva jedinjenja
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE 315

koja sadrže isti broj atoma ugljenika, azota, kiseonika i vodo­

nika mogu da se razlikuju po svojoj unutarnjoj strukturi usled
različitog rasporeda tih atoma u molekulima koje grade.
Voda, led i p a r a , n a r a v n o , nisu izomeri, ali greška njiho­
vog identifikovanja sa H 0 , a p o tranzitivnosti identiteta i
2

njihovog identifikovanja jednih s drugima, analogna je grešci

k o j u bismo počinili kad bismo izomere identifikovali jedne s
drugima. Izomeri su supstance k o j e imaju potpuno iste he-
mijske sastavne delove, ali su ovi delovi potpuno drugačije
raspoređeni u molekulu. T a k o su etil a l k o h o l , čija je h e m i j -
ska formula C 2 H 5 O H , i dimetil etar, čija je hemijska f o r m u ­
la C H 3 O C H 3 , sastavljeni od po dva ugljenikova atoma, šest
vodonikovih atoma i jednog atoma kiseonika. Ali se ovi atomi
na različite načine vezuju jedni s drugima.
Supstance o kojima je reč jesu čiste supstance, to jest, ne
mogu se pretvarati jedne u druge i potpuno se razlikuju jedne
od drugih, jer imaju različita fizička svojstva, k a o što su tačke
topljenja i ključanja, mogućnost da ih ljudi piju i tome slično.
N e m a nikakvog načina da se ove razlike predvide samo na
osnovu poznavanja hemijskog sastava ovih supstanci. Z a t o što
su to čiste supstance, možemo upotrebiti Kripke-Patnamov
rečnik i nazvati ih prirodnim vrstama. Ovaj primer pokazuje
da Patnam i Kripke greše kad smatraju da su prirodne vrste
identične sa svojim hemijskim sastavnim delovima pošto su ovi
kod izomera isti. N a to da je ovakva identifikacija pogrešna
ukazali su još pre dva stoleća naučnici koje sam pomenuo, i
danas je t o , naravno, prihvaćeno naučno učenje.

Alternativno objašnjenje

U ovom poglavlju smo videli da se svaki oblik teorije nepo­

sredne referencije susreće s ozbiljnim teškoćama. D a li to zna­
či da smo prinuđeni da se vratimo Fregeovim, Raselovim ili
I 316 I EJVRUM STROL

Kvajnovim pogledima o značenju i referenciji? K a o što sam ta-

kođe pokazao, i ta shvatanja imaju svojih teškoča. U prvom
delu ovog poglavlja predložio sam objašnjenje alternativno u
odnosu na ova gledišta o vlastitim imenima. Sada ću predloži­
ti objašnjenje o terminima za prirodne vrste koje se razlikuje
od Patnamovog i Kripkeovog. U njemu se mogu prepoznati
odjeci Vitgenštajnovih gledišta. Pošto ono dolazi na kraju du­
gačkog poglavlja, silom prilika mora biti kratko, puka skica
takvog objašnjenja.
Pretpostavimo da detetu želimo da objasnimo šta znači
reč „ v o d a " . K a k o to zapravo činimo? M o ž e m o da isključimo
mitove o neposrednoj referenciji da to činimo tako što detetu
pokažemo čašu vode i kažemo „ O v o je v o d a " , ili tako što de­
tetu kažemo da ono što danas nazivamo „ v o d o m " u dvadese­
tom veku jeste H 0 . Pojmovi objašnjenja, razumevanja i zna­
2

čenja su povezani elementi u jednom neprekidnom procesu

podučavanja koji treba da unapredi komunikaciju između lju­
di. U tom procesu značenja igraju ključnu ulogu. O n a su kari­
ke koje povezuju lanac komunikacije. Ali proces je složen.
Učeći dete njegovom maternjem jeziku, uključujući i ono šta
reči znače, ne počinjemo od definicija, ostenzivnih ili nekih
drugih. Decu obučavamo na način na koji dresiramo životinje
- da se pokoravaju uputstvima i da ih slede. Dresuru životinja
ne počinjemo definicijama. Staviše, u početku je obuka zami­
šljena manje da objasni šta reči znače no da objasni šta stvari
jesu. U obuci dece naglasak je na podučavanju toga šta je vo­
da a ne toga šta reč „voda" znači. K a ž e m o : „ N e m o j da pro-
speš v o d u " , „Donesi mi čašu v o d e " , „Ima isuviše vode u čaši,
odspi m a l o " i tome slično.
K a o što Vitgenštajn piše, „Deca ne uče da postoje knjige,
da postoje stolice itd. - ona uče da dohvate knjigu, da sede na
stolici i t d . " (1969:62). Ove vrste obučavanja uvode dete u za­
jednicu k o j u sjedinjavaju zajedničke jezičke prakse. Njihov
učinak je da pruže načine objašnjenja koji nisu potpuno ekspli-
citni ali k o j i , putem kumulativnog procesa razvoja, detetu pru-
 TEORIJA NEPOSREDNE REFERENCIJE | 317 |

žaju razumevanje onoga šta reči znače i šta ljudi podrazume-

vaju pod recima koje koriste. Ovaj proces može da uspe samo
ako mladi mogu da posmatraju stvari o kojima se govori i nji­
hove osobine. U slučaju vode to znači posmatranje njenih opa-
zivih svojstava: njene pitkosti, tečnosti, providnosti (kad je u
malim količinama) i tome slično.
Ishod ovog procesa je to da dete, u pokušaju da svoje mi­
sli saopšti drugima kao i da razume njihove misli, uči da upotre­
bljava reč „ v o d a " na način koji je u skladu sa praksom zajedni­
ce. Deca uče, to jest, da ovu reč primenjuju na tečnost koja ima
izvesna opaziva svojstva i, pored toga, da ovu reč koriste i na ra­
zne druge načine (na primer, u glagolu „navodnjavati").
Ovaj proces učenja zahteva vreme. U početku dete može
da shvati da „ v o d a " znači bezbojnu tečnost bez ukusa kao i to
da mu se ona daje da bi utolilo žeđ. Kasnije može da nauči da
ta tečnost, koja je u čaši bezbojna, dobija plavičastu b o j u kad
je u velikim količinama, da se blato i soli rastvaraju u njoj a da
se reč „ v o d a " i dalje primenjuje na nju. Dete može i da otkri­
je da, kad je dovoljno hladno, ova tečnost biva preobražena u
različitu supstancu, koju stariji nazivaju „ l e d " . K a k o se mogu
opisati ova dodatna obaveštenja? D a li su to dodaci značenju
reči „ v o d a " ? N e moramo da ovde odlučujemo o tom pitanju.
J a s n o je da ova dodatna obaveštenja omogućavaju potpuniju
komunikaciju između deteta i drugih o s o b a . Važno je to što su
na ovom nivou obrazovanja sve komponente značenja reči kao
što je „ v o d a " koje dete shvata fenomenološke - one se sastoje
od pojmova k a o što su biti tečnost, biti tečan, biti providan,
bez mirisa, pitak. Tako značenje nastaje kao funkcija onoga
što dete opaža i doživljava. A ono što neofit opaža jesu gruba
svojstva vode. K a k o detetovo obrazovanje napreduje, ono m o ­
že najzad da nauči (mada ne iskustvom ili posmatranjem) da je
voda sastavljena od H 0 . Da li da kažemo, kao što to traže
2

Patnam i Kripke, da deca znaju šta „ v o d a " znači jedino na kra­

ju ovog procesa - to jest, kad nauče da je voda sastavljena od
I 318 ] EJVRUM STROL

molekula H 0 ? Zašto bi to trebalo da kažemo? M i to ne čini­

2

m o i ne treba da činimo.
Kad bi Patnam i Kripke bili u pravu, nijedan govornik
pre 1 8 0 0 . ne bi mogao da zna šta reč „ v o d a " znači. To sledi iz
njihove teze da „ v o d a " znači isto što i „ H O " i da pre 1 8 0 0 .
2

niko nije znao da je sastav vode H 0 . Ali da je bilo t a k o , lju­

2

di ne bi mogli da komuniciraju jedni s drugima, ne bi mogli

smisleno da izdaju ili izvršavaju naređenja kao što su „ N e m o j
da prosipaš v o d u " , „Donesi mi čašu v o d e " . Ali pošto su ko­
municirali jedni s drugima govoreći sve ovo, mada nisu ništa
znali o molekularnoj strukturi vode, sledi da su znali šta reč
„ v o d a " znači. Prema tome, teorija koju su izneli Patnam i
Kripke jeste pogrešna.
Patnam i Kripke su preokrenuli prirodni red stvari. Ume-
sto da počnu s činjenicom da su raniji govornici engleskog me­
đusobno komunicirali i da se zapitaju kako je to bilo moguće,
oni su razvili jednu apriornu teoriju koja činjenicu ovakve ko­
munikacije čini neobjašnjivom. Ovde imamo filozofski para­
doks u najjačem obliku.
J e r nasuprot onome što Patnam i Kripke kažu, ove rane
procedure obučavanja ne koriste tehnike neposredne referenci-
je. One se ne oslanjaju na ostenzivne definicije i ne uče dete u
početku da je voda sastavljena od H 0 . Umesto toga, one dete
2

uče šta reč „ v o d a " znači pozivanjem na o n o što dete opaža i či­
me rukuje.
Učenje o neposrednoj referenciji ne može da objasni raz­
vojni proces koji sam opisao, ni ulogu k o j u fenomenološke od­
like vode igraju u određivanju značenja reči „ v o d a " , niti isto-
rijsku činjenicu da su raniji govornici koristeći reč „voda" oči­
gledno komunicirali jedni s drugima. Stoga su to odlučujući
razlozi za odbacivanje učenja o neposrednoj referenciji.
 Glava 9

DANAS I SUTRA

N a početku ove knjige dokazivao sam da analitička filozofija,

uprkos čestim tvrdnjama nekih od njenih pristalica da je ona
„ n a u č n a " , u suštini jeste humanistička disciplina. K a o takva,
ona je čvrsto povezana sa svojom prošlošću na način na koji
nauka to nije. K a o što sam isticao u ovoj studiji, mnoga pita­
nja kojima se danas bave analitički filozofi i k o j i m a su se ba­
vili još od Fregea imaju drevne prethodnike: K a k o je moguće
smisleno ili istinito govoriti o onome što ne postoji? K a k o se
bez protivrečnosti može poreći da nešto postoji? K a k o je m o ­
guće da se dve istinite rečenice o identitetu razlikuju po znače­
nju? I, da li je postojanje svojstvo?
U prvom poglavlju sam izneo ideju da je solera sistem za
proizvodnju serija metafora k o j o m se može objasniti odnos sa­
dašnje filozofske prakse prema prošlosti koja je prati. Koriste-
ću tu analogiju, možemo reći da stara filozofija ima moć da
obrazuje i poboljša novu filozofiju. A nova filozofija ne samo
da čuva kvalitet i prirodu stare filozofije već ima i sposobnost
da je osveži. Mešanje, čuvanje i osvežavanje su t a k o odlike ko-
I 320 I EJVRUM STROL

je definišu odnos savremene filozofije i njene istorije koja je

uporno prati. Takode sam u prvom poglavlju postavio pitanje
da li solera metafora odgovara činjenicama. Da li je analitička
filozofija dvadesetog veka nalik novom vinu? Ili je poput sta­
rog vina koje je izgubilo svoju svežinu? Pošto smo opširno pri­
kazali glavne tokove analitičke filozofije u dvadesetom veku,
od Fregeovog vremena do danas, u boljem smo položaju da
razmotrimo ova pitanja.
Ali prvo treba da ih učinimo određenijim. Ovo poglavlje
sam podelio na dva dela. U prvom se osvrćem na prethodni pe­
riod, pitajući da li smo išta značajno naučili od celog jednog
stoleća logičke analize ili je to bio period sholastičkog preganja-
nja oko ovog ili onog miopičnog poboljšanja? I da li je ma k o ­
ji od filozofa o kojima smo raspravljali od prvorazrednog zna­
čaja - značaja koji se može uporediti s Dekartovim, Hjumovim
ili Kantovim, na primer. U drugom delu ovog poglavlja raspra-
vljaću o izvesnim nedavnim tokovima analitičke filozofije. Oni
se tiču dve dugovečne teme - materijalizma i opažanja - kojima
je dat naizgled nov oblik, i odrediću da li to predstavlja stvarni
napredak u odnosu na tradicionalne pristupe. N a kraju pogla­
vlja ću baciti pogled na situaciju s kraja dvadesetog i početka
dvadeset prvog veka. Ovde se postavlja pitanje da li uopšte
ima dominantnih pokreta ili ličnosti, k a o što je to bio slučaj u
prvoj polovini dvadesetog veka. Neki kritičari odgovaraju od-
rečno. Kritički ću ispitati njihove razloge u prilog ovog suda.

Deo 1

Imajući solera metaforu na umu, preći ću na prva dva pitanja.

Da li je proteklo stoleće bilo period suštinskih postignuća u fi­
lozofiji? D a li je ijedna od ličnosti o k o j i m a smo raspravljali bi­
la od prvorazrednog značaja? Jedan broj savremenih autora
odgovorio je na o b a pitanja odlučnim: N e . N e k i , ponavljajući
Hegelovu tvrdnju iz Glauben und Wissen da je „Bog m r t a v " ,
 DANAS I SUTRA 321

oplakuju „smrt filozofije". Drugi tvrde da je filozofija živa ali

klonula, dok treći vide živost, pa čak i uzavrelost, ali ograniče­
ne na rasprave unutar porodice. Viđena iz ovog poslednjeg
ugla, analitička filozofija dvadesetog veka bila je Ein Glasper­
lenspiel, 22
igra bez ikakve praktične primene ili društvene ko­
risnosti, to jest, još jedan vid umetnosti radi umetnosti.
Prvo je pitanje složenije, pošto postoje i potpitanja k a o
što su: šta smo naučili od celog jednog stoleća analitičke filo­
zofije, da li analitička filozofija predstavlja aktivnost zabavlje­
nu samom s o b o m ili su, čak i da to predstavlja, uprkos tome
postignuta suštinska ostvarenja unutar jednog ograničenog po­
lja, k a o i u kojoj su meri različiti zastupnici analitičke filozofi­
je bili originalni filozofi. Mislim da kritičari imaju pravo kad
kažu da analitička filozofija jeste zabavljena sama sobom u
tom smislu što predstavlja skoro u potpunosti akademsku ak­
tivnost. Ali čak i ova teza zahteva brižljivu procenu. Rasel, na
primer, jeste jedan od dvadesetovekovnih filozofa čiji je rad
imao uticaj na društvo uopšte. Knjige kao što su Zašto nisam
hrišćanin, Osvajanje sreće, Brak i moral, Pravda u vreme rata,
Putevi k slobodi: Socijalizam, anarhizam i sindikalizam, kao i
brojni ogledi, poput „Strepnje protivnika prava glasa za ž e n e " ,
„ M e s t o nauke u slobodnom o b r a z o v a n j u " , „Kada brak treba
da bude razveden", „Kineska civilizacija i Z a p a d " i „Religija
slobodnog č o v e k a " , uticali su i na svet izvan akademskih gra­
nica. Takode je istina da većina tih radova ne sadrži ono što
Rasel naziva „analizom" u strogom smislu, to jest, onu vrstu
pristupa koju nalazimo u „ O n D e n o t i n g " , „The Nature of
T r u t h " , „The Relation of Sens-Data to Physics", Introduction
to Mathematical Philosophy i The Analysis of Mind. To su
ogledi i studije napisani za profesionalce i vrše mali uticaj na
ostale. M o g u ć e je da kritičari misle na autore poput D ž o n a
Djuija i Vilijema Džejmsa, čiji je rad imao značajne društvene

2 2
Igra staklenih perli, naslov romana Hermana Hesea - prim. prev.
I 322 I EJVRUM STROL

posledice. Ali Djui i Džejms nisu bili analitički filozofi u uobi­

čajenom smislu te reči. K a o i na mnogim drugim poljima, i u
filozofiji postoji podela rada, a analitička filozofija je jedan od
onih delova filozofije koji nema toliko društvenog i političkog
značaja. Karnap je dobar primer filozofa koji su razdvajali
svoju delatnost analitičara od svojih političkih uverenja. O n je
mislio da je prvo od vrlo malog značaja za drugo.
Slučajevi M u r a i Vitgenštajna su dalje ilustracije toga k o ­
liko su uska tipična interesovanja analitičkih filozofa. Sigurno
je da je M u r uticao na jednu književnu grupu, grupu Blumsbe-
ri, a Vitgenštajnove ideje su se daleko širile svim hodnicima
akademskog sveta, kao što sam pomenuo na početku petog
poglavlja. Ali je on nepoznat većini ljudi. Čuvena anegdota ilu-
struje to koliko su analitičari nepoznati široj javnosti. M u r je
1 9 5 1 . odlikovan Ordenom časti [Order of M e r i t ] , najvišom
počašću koje osoba iz sveta nauke, kulture i književnosti mo­
že da dobije u Britanskom carstvu. Odlikovanje je uručio kralj
Džordž V I , koji je kratko popričao sa M u r o m i ustao, pokazu­
jući da je ceremonija okončana. M u r se vratio u taksi u kojem
ga je čekala supruga i uzbuđeno joj r e k a o : „Možeš li da veru-
ješ da kralj nikada nije čuo za Vitgenštajna!" Koliko mi je po­
znato, doprinosi većine filozofa o k o j i m a se raspravljalo u ovoj
knjizi - Fregea, R a j l a , Ostina, K a r n a p a , Kvajna, Markusove,
Patnama i Kripkea - u potpunosti su akademske prirode i ne
bi bili poznati ni Džordžu VI ni njegovim potomcima.
Ali baš kao što su sledbenici umetnosti radi umetnosti
dali značajan doprinos umetnosti, t a k o su i mnoge od upravo
pomenutih ličnosti pružile istinske doprinose filozofiji. Možda
nijedno drugo stoleće nije videlo tako originalne ideje kao što
su teorija deskripcija, teorija govornih činova, pojam porodič­
ne sličnosti, rigidne dezignacije i, najznačajnije, razvoj mate­
matičke logike. Sto su se te ideje pokazale zanimljivim uglav­
nom filozofima ne umanjuje njihovu intelektualnu snagu i is-
tančanost. T a k o ima izvesne težine kritika da je analitička filo­
zofija ograničena aktivnost. Ali čak i a k o to prihvatimo, ne bi
 DANAS I SUTRA 323

trebalo da izvedemo zaključak da se ništa intelektualno značaj­

no nije dogodilo t o k o m perioda koji smo razmatrali. A k o je
nešto značajno samo filozofima, još uvek može biti značajno.
J o š jedna stvar se može reći u odbranu analitičke filozo­
fije. O n a , mnogo više od nekih drugih pravaca u filozofiji,
predstavlja nastavak najdublje i najozbiljnije filozofske tradici­
je. O d vremena starih G r k a , filozofi su se zanimali izazovnim
pitanjima: k a k o je moguće kretanje ako je stvarnost nepro-
menljiva, da li univerzum ima prvi uzrok, da li prostor ima
granice, da li je vreme stvarno, k a k o se jezik povezuje sa sve­
tom i tome slično. Filozofi o kojima smo raspravljali u ovoj
knjizi zanimali su se istim problemima; oni su nasledili ovu tra­
diciju i održali je u životu. Da se ova pitanja mogu posmatra-
ti kao skučene intelektualne zagonetke ne predstavlja toliko
kritiku filozofije dvadesetog veka koliko kritiku same matice
filozofije. A k o mislimo da je tradicija važna, tada nije oprav­
dano kritikovati one koji su nastavljači te tradicije. Solera me­
tafora omogućava nam da tačno prikažemo odnos između tra­
dicije i njenih modernih predstavnika. Ovi poslednji staro vino
osvežavaju novim. Staro i novo se nerazlučivo stapaju, i ako je
o n o prvo opravdana aktivnost to je i drugo.
Drugo pitanje - da li je dvadeseti vek dao velike filozofe
- manje je složeno ali više se oslanja na nagađanje, jer podra-
zumeva i predviđanja o tome k a k o će se ličnosti o kojima smo
govorili ceniti, ako će se uopšte ceniti, u stolećima koja dola­
ze. Istorija nas uči dve stvari: lokalne reputacije mogu nestati
još za nečijeg života, a pošto filozofske mode blede kad jed­
nom dati mislilac umre, mala je verovatnoća da će se njegova
reputacija sačuvati. Već imamo dosta dokaza k a k o je istorija u
pravu u obe ove stvari. Godine 1 9 3 9 . u ediciji Library of Li­
ving Philosophers počelo je objavljivanje niza knjiga u kojima
se polazilo od toga da „ako veliki filozofi budu imali priliku da
se suoče sa svojim sposobnim filozofskim kolegama i da budu
pozvani da pruže odgovore" to će pomoći da se „eliminišu zbr­
ke i okončaju beskrajne neplodne rasprave o intepretaciji".
Ova edicija je tako razlikovala „velike" filozofe i njihove „spo-
I 324 I EJVRUM STROL

s o b n e " kolege i naravno pretpostavljala da će se knjige koje će

u ediciji biti objavljene baviti delom velikih filozofa.
O d izdavanja prve knjige, posvećene filozofiji Džona
Djuija, do 1 9 9 9 . objavljeno je dvadeset pet tomova. Najavlje­
no je da će P. F. Strosn, D o n a l d Dejvidson, Jirgen H a b e r m a s i
Sajed Hosein Nasr [Seyyed Hossein Nasr] (za koga nikada ni­
sam čuo) biti predmet novih tomova. Dvadeset pet pojedinaca
o kojima su objavljene knjige su: Džon Djui, Džordž Santaja-
na [George Santayana], Alfred N o r t Vajthed, Ernst Kasirer
[Ernst Cassirer], Sarvepali Radakrišnan [Sarvepalli Radhakris-
h n a n ] , Karl Jaspers [Karl Jaspers], C. D . Brod, Martin Buber
[Martin Buber], K. I. Luis [C. I. Lewis], Bred Blanšard [Brand
Blanshard], Z a n Pol Sartr [Jean Paul Sartre], Gabriel Marsel
[Gabriel M a r c e l ] , Carls Hartšorn [Charles Hartshorne], A. Dž.
Ejer, Pol Riker [Paul Ricoeur], Pol Vajs [Paul Weiss], Albert
Ajnštajn (posmatran kao filozof), H a n s - G e o r g G a d a m e r
[Hans-Georg Gadamer], Karl Poper, Rudolf K a r n a p , Dž. E.
Mur, Bertrand Rasel, Roderik Čizolm, G . H . fon Riht i V. V.
O . Kvajn. Većina ovih „veličina" (npr. Brod, Vajthed, Radakri­
šnan, Jaspers, Luis, Blanšard, Vajs) danas se retko pominje.
Oni koji se pominju - Gadamer, Poper, Karnap i fon Riht, na
primer - pominju se zbog svog rada o posebnim temama kao
što je, u Raselovom slučaju, teorija deskripcija. Čini se da je
dosada najviše odoleo zubu vremena K v a j n , i o njemu ću više
govoriti kasnije. Gilbert Raji i Dž. L Ostin čak se i ne javljaju
u ovoj ediciji. Zanimljivija je činjenica da nema toma posveće­
nog Vitgenštajnu. D o toga je došlo možda zato što je za živo­
ta objavio samo Tractatus i kratak članak o logičkoj formi.
Edicija je zasnovana na ideji da će istaknuti filozofi imati pri­
liku da odgovore svojim kritičarima. Ali pošto su Vitgenštaj-
novi kasniji, najznačajniji, spisi objavljeni posthumno, on nije
bio čak ni kandidat za tom u ovoj ediciji.
T a k o je istorija surova prema velikima. K a k o da proceni-
mo šanse za „besmrtnost" analitičkih filozofa kojima smo se
bavili u ovoj studiji - Fregea, Rasela, M u r a , K a r n a p a , Vitgen-
 DANAS I SUTRA 325

štajna, R a j l a , Ostina i Kvajna? D a li će se iko od njih pokaza­

ti Dekartom ili Kantom dvadesetog ili dvadeset prvog veka?
M o j e je nagađanje da je samo Vitgenštajn verovatni kandidat
za ovaj status. Evo zašto to mislim. Verujem da ima četiri ili
pet kriterijuma za prosuđivanje veličine nekog filozofa: on tre­
ba da je doprineo svim ili skoro svim najvažnijim poljima filo­
zofije, da je originalan, da je za s o b o m ostavio delo čiji sadržaj
i obim izazivaju brojne komentare, da je uticao na srodne hu­
manističke discipline i da bi filozofija bila drugačija da on nije
živeo. J a s n o je da Platon, Aristotel, H j u m i Kant zadovoljava­
ju sve pomenute uslove. Dekart nije pružio doprinos na svim
filozofskim poljima a ipak zadovoljava sve druge kriterijume.
K a k o u svetlosti ovih kriterijuma prolaze naši kandidati?
Počnimo razlozima iz kojih izostavljamo sve osim Vitgen­
štajna. Već smo zapazili opadanje reputacije Rasela, M u r a ,
Karnapa i R a j l a . Stoga možemo da ih ostavimo po strani. U
one preostale spadaju Frege, Ostin, Kvajn i Vitgenštajn. M i ­
slim da će se Frege i Ostin i dalje pamtiti ali uglavnom zbog po­
sebnih ostvarenja - Ostin zbog svog isticanja običnog jezika i
zasnivanja teorije govornih činova, a Frege iz istorijskih razlo­
ga, zato što je stvorio matematičku logiku, a iz filozofskih zbog
svojih teorija o jeziku. Fregeov rad izazvao je učene komentare
a Ostinov nije. Obojica su originalni mislioci, ali nijedan ne za­
dovoljava kriterijum širine. Njihova interesovanja su bila isuvi-
še uska da bi oni ostali neprolazni. Prema tome, verujem da ni­
jedan od njih neće dostići reputaciju jednog H j u m a ili Kanta.
Biti zapamćen iz antikvarskih razloga ili po posebnim doprino­
sima verovatno nije dovoljno da bi se bilo uvršćeno u panteon
filozofskih bogova. T a k o nam ostaju Kvajn i Vitgenštajn.
Kvajnovu budućnost je teško proceniti zato što je (dok
ovo pišem) još uvek ž i v , 23
i dalje objavljujući knjige i članke i
učestvujući na konferencijama. Stoga je teško znati da li će nje-

2 3
Kvajn je umro 2000. - prim. prev.
I 326 I EJVRUM STROL

gova sadašnja visoka reputacija ostati i posle njegove smrti. Pa

ipak, postoje dobri razlozi da se misli da neće. Počnimo razlo­
zima zašto bi se on smatrao kandidatom za kanonski status.
K a o što sam pomenuo u sedmom poglavlju, on je jedan od ret-
kih analitičkih filozofa - možda jedina velika ličnost u dvade­
setom veku - koji ima celovit povezan filozofski sistem. Stoga
će njegovo delo, za razliku od Fregeovog, Ostinovog pa čak i
Raselovog, verovatno biti prosuđivano na sinoptički, a ne na
parcijalan način. Ako Kvajn bude zapamćen, to će biti po to­
me što je izgradio jedan složen sistem.
Dalje, izvesno je da je Kvajn najuticajniji živi filozof u
analitičkoj tradiciji. M a d a se o njemu danas manje raspravlja
no pre njegovog povlačenja u penziju 1 9 7 8 , njegov uticaj na
profesiju i dalje je veliki. Drugi činilac je to što su mnogi nje­
govi studenti i sledbenici - Dejvidson i drugi - i sami postali
zapaženi i uticajni mislioci. M a d a se oni često ne slažu s Kvaj-
nom u ovoj ili onoj stvari, oni su i dalje uopšte uzev predstav­
nici njegove scijentističke tačke gledišta, a njihovi studenti su
predstavnici i njihovih i Kvajnovih gledišta. Stoga buduće ge­
neracije filozofa mogu da uzdignu Kvajna do kanonskog sta­
tusa o k o m ovde govorimo. Dalje, poput H j u m o v o g , Kanto-
vog i Aristotelovog, i Kvajnov rad je izazvao učene interpreta-
tivne rasprave. N a j z a d , mora se naglasiti da živimo u vremenu
nauke par excellence. Uticaj nauke na savremene filozofe bio
je, i dalje jeste, ogroman. Kvajn je najizrazitiji zagovornik ove
tačke gledišta. U tom pogledu on je predstavnik duha vreme­
na. Postoje svi razlozi da se veruje da će se uticaj nauke na dru­
štvo nastaviti i ubuduće. Ako je t a k o , verovatno je ispravno
nagađanje da će se u Kvajnu i dalje videti zagovornik tog uti-
caja. Već samo i iz ovog razloga, on će možda uživati lagodan
položaj mislioca dostojnog pamćenja.
Ali ima i razloga za suprotno mišljenje. Sama opštost
Kvajnovog pristupa znači da je njegova filozofija podložna br­
zoj razgradnji ako se nađe da su njene osnovne teze manjkave.
Čak i medu onima koji uopšte uzev podržavaju scijentističko
 DANAS I SUTRA 327

gledište i koji Kvajna smatraju značajnom ličnošću javljaju se

oštre zamerke njegovom holizmu i bihejviorizmu. Neke od tih
kritika pomenuo sam u sedmom poglavlju i neću ih sada po­
navljati. Ako buduća pokolenja nadu da su ove kritike ubedlji-
ve, Kvajnova reputacija bi mogla da potone. Pored toga, Kvajn
ne zadovoljava kriterijum širine. M a d a su njegova dela brojna,
u suštini su usredsredena na ograničena naučna i logička pita­
nja. Uporeden sa H j u m o m ili K a n t o m , na primer, koji su istra­
žili ceo opseg filozofskih problema, Kvajnovi pogledi su skuče­
ni. To je imalo za posledicu da Kvajn nije izvršio skoro nika­
kav uticaj na druge humanističke discipline. Ali je najveća pre­
preka njegovoj reputaciji u budućnosti kritička primedba da
njegova filozofija nije originalna. N e m a sumnje, svi će se slo­
žiti, njegovo je stapanje raznih sastojaka impresivno, a neki od
njih su sigurno novi, ali posmatrano pod vidom večnosti (sub
specie aeternitatis) to je u suštini dobro poznata mešavina em­
pirizma i logičke analize. Posmatrana iz te perspektive, njego­
va filozofija pripada dugoj tradiciji koja počinje s L o k o m i
H j u m o m i traje sve do danas. Frege, Rasel i Karnap su takode
predstavnici te tradicije, ali je svako od njih originalniji od
Kvajna. Svi oni u mešavini logike i nauke vide rešenje većine fi­
lozofskih problema, ali njihovi su različiti pristupi inventivni na
način na koji to Kvajnova filozofija nije. Kvajn, umesto toga,
predstavlja neku vrstu sintetizatora raznih sastojaka koje nala­
zimo u toj tradiciji. K a o što kod Rasela ima dobar deo hju-
movskog vina, a dvostruka količina hjumovsko-raselovskog
vina kod Karnapa, tako kod Kvajna ima akova i akova hju-
movsko-raselovsko-karnapovskog vina. T a k o Kvajn savršeno
otelovljuje solera sistem. To što u filozofskim podrumima ima
puno kvajnovskog vina može na kraju onemogućiti njegovo
članstvo na spisku božanstava. Z a p r a v o , to je moj zaključak.
Po m o m mišljenju Vitgenštajn je najjači od svih kandida­
ta. Više od ma kog drugog analitičkog filozofa, on je prome-
nio način mišljenja cele jedne generacije. Poput Platona, Ari­
stotela i K a n t a , on je izazvao ogromnu potknjiževnost komen-
I 328 I EJVRUM STROL

tara: M a k s a Bleka, Garta H a l e t a [Garth Hallet], Ajke fon Sa-

vinji [Eike von Savigny], G o r d o n a Bejkera i P. M . S. H e k e r a ,
između ostalih. O b i m njegovog dela, za razliku od majušne
građe koju su stvorili Frege i Ostin, ogroman je i po veličini
uporediv sa Platonovim i Aristotelovim. Staviše, ovo delo o b ­
uhvata ceo spektar filozofije, od logike, preko filozofske psiho­
logije do razmatranja o kulturi i vrednostima. Vitgenštajn je
isto tako izvršio dubok uticaj i na nefilozofske discipline hu­
manističkih i društvenih nauka. O n o što je najvažnije, on po
inventivnosti i originalnosti nadmašuje Kvajna. Kasni je Vit­
genštajn (nasuprot autoru Tractatusa, koji je takođe bio deo fi­
lozofskog solera sistema) istinski originalan, skoro bez pret­
hodnika. Fon Riht, opštepriznat za brižljivog i razboritog isto-
ričara filozofije, to izrikom kaže: „Kasni Vitgenštajn, po m o m
mišljenju, nema predaka u istoriji misli. Njegov rad obeležava
radikalno odstupanje od ranije postojećih puteva filozofije."
To je i m o j a ocena; zaista ja verujem da je Vitgenštajn
možda najoriginalniji filozof posle K a n t a . Sada ću izneti razlo­
ge koji podržavaju ovaj sud. Dopustite mi da navedem dva
odeljka iz Zettel ( 1 9 6 7 b ) da bih ilustrovao ovo gledište:
3 9 5 . Č o v e k može da se pretvara da je u nesvesti, ali
može li se pretvarati da je svestan?

3 9 6 . K a k o bi to izgledalo da mi neko potpuno ozbilj­

no kaže da on (stvarno) ne zna da li sanja ili je budan? -

D a li je m o g u ć n a sledeća situacija: N e k o kaže „Ve­

rujem da sada s a n j a m " i stvarno se ubrzo posle toga bu­
di, seća se da je t o izgovorio u snu i kaže „Pa bio sam u
p r a v u ! " - O v a priča sigurno može da znači s a m o slede-
će: n e k o je s a n j a o k a k o je rekao da sanja.

Z a m i s l i m o da neki čovek bez svesti (recimo, pod

anestezijom) kaže „ J a sam svestan" - da li bismo rekli
„ O n bi t o trebalo da zna"?

A kad n e k o spava i kaže „Ja s p a v a m " - da li bismo

rekli „ O n je p o t p u n o u pravu"?
 DANAS I SUTRA | 329 |

D a li n e k o govori neistinu kad mi kaže „ J a nisam

svestan"? (A istinu, a k o to kaže dok je u nesvesti? A pret­
postavimo da papagaj kaže „ N e razumem ni r e č " , ili gra­
m o f o n : „ J a sam s a m o m a š i n a " ? )

M o g l a bi se napisati cela knjiga o ova dva odeljka. A nji­

hova originalnost je skoro opipljiva. K o je ikada postavio pi­
tanje „ D a li čovek može da se pretvara da je svestan?" A k o je
ikada naveo ovaj primer: „Zamislimo da neki čovek bez svesti
(recimo, pod anestezijom) kaže „Ja sam svestan" - da li bismo
rekli „ O n bi to trebalo da z n a " ? K o je ikada rekao: „A kad ne­
ko spava i kaže 'Ja spavam' - da li bismo rekli ' O n je potpuno
u p r a v u ' ? " Odgovor je: niko pre Vitgenštajna. Ni Dekart, ni
L o k , ni H j u m , ni K a n t , a sasvim sigurno ni Frege, Rasel, Kar­
nap ili Kvajn. To su m o ć n a , duboka pitanja koja otkrivaju lo­
giku govora o mentalnom. A to nisu usamljeni primeri. Vitgen-
štajnova filozofija puna je takvih pitanja i implicitnih odgovo­
ra na njih. Z a razliku od onih disciplina u kojima se računaju
samo odgovori, u filozofiji se genije često meri pitanjima koja
je postavio. Prema tom merilu, Vitgenštajn nema premca. Po­
stavio je bezbrojna pitanja koja niko ranije nije postavio i ko­
ja čak niko ne bi mogao ni postaviti da on nije živeo.
„Ako zviždućete neku melodiju i prekinu vas, kako znate
k a k o da nastavite?"; „Zašto je azbuka nalik niski dinđuva u ku­
tiji?"; „Da li to što telefonom zovem Njujork učvršćuje moje
ubedenje da Zemlja postoji?"; „Da li treba da kažemo da se zna­
nje da postoje fizički objekti javlja vrlo rano ili vrlo k a s n o ? " ;
„ D a li dete veruje da mleko postoji? Ili ono zna da mleko posto­
ji? D a li mačka zna da miš postoji?" Spisak je beskonačan.
J o š jedna odlika Vitgenštajnovog mišljenja ide u prilog
njegovom uključivanju medu filozofske velikane. K a o što sam
pokazao u petom poglavlju, on je razvio nov pristup bavljenju
filozofijom. Z a p r a v o , on je za sebe rekao da je njegov najzna­
čajniji doprinos to što je uveo nov metod. (U t o m pogledu ga
možemo suprotstaviti Kvajnu, koji je usavršio stare metode.)
Njegovi suštinski doprinosi teoriji značenja, filozofiji duha,
I 330 I EJVRUM STROL

epistemologiji, estetici i matematici, sve su to proizvodi tog no­

vog metoda. Jedno merilo napretka u filozofiji jeste to da li no­
va shvatanja navode druge filozofe da drevne probleme prei­
spitaju na svež i neočekivan način - a ovaj efekat je obično po-
sledica novog metoda. O d Platona do Kanta to je bio slučaj. U
ovom pogledu je Vitgenštajn veoma originalan. Ozbiljni učeni­
ci Vitgenštajna neće pristupati filozofskim problemima na pre-
vitgenštajnovski način.
Naravno, ono što često vodi sporovima u filozofiji i raz­
likama u procenama jednih filozofa od strane drugih filozofa
jesu razlike u prosuđivanju vrednosti korišćene metodologije.
Stoga postoji, kao što se moglo i očekivati, spor o k o Vitgen-
štajnovog statusa. Ali ma kakav bio konačan sud istorije o nje­
govom stilu filozofiranja, nema nikakve sumnje da je Vitgen­
štajn bio originalan i dubok mislilac čiji način bavljenja poj­
movnim problemima nema pravog prethodnika. U ovom su
slučaju svi pokazatelji za uključenje među filozofske bogove
povoljni. Zaključujem da će Vitgenštajn, jedini od onih o koji­
ma se raspravljalo u ovoj knjizi, dostići taj status.

Deo 2

Sada prelazim na dva skorija smera u analitičkoj filozofiji, na ko­

je je snažno uticao razvoj nauke. Prvi se tiče dve teorije o čove-
kovom duhu, a drugi se odnosi na percepciju. M a d a oba smera
imaju starije izvore, oba pristupa se razlikuju od svega drugog u
tradiciji. U ovom odeljku ću postaviti pitanje: da li prividne no­
vine predstavljaju stvarni napredak ili su samo kozmetičke?

Filozofija duha
U poslednjoj četvrtini dvadesetog veka došlo je do dubo­
ke promene u interesovanjima analitičkih filozofa: od razma-
 DANAS I SUTRA | 331 |

tranja pitanja o značenju i referenciji prešlo se na pitanja o čo-

vekovom duhu. K a o što ćemo videti, slična promena se dogo­
dila i u filozofiji percepcije. Procesi i stanja kao što su mišlje­
nje, prosuđivanje, opažanje, verovanje i nameravanje su men­
talne aktivnosti, a njihovi proizvodi ili predmeti, kao što su
predstave, značenja, verovanja i vizuelne slike, čvrsto su pove­
zani s tim mentalnim aktivnostima. Uopšte uzev, verovanja se
izražavaju iskazima, na primer, da će danas padati kiša. Opšte
je prihvaćeno da je iskaz entitet sa značenjem. Ili, opet, kad
opažam nešto, recimo, sto, moje mentalno stanje određeno je
vizuelnim iskustvima izvesne vrste. Stoga opisati ono što se
opaža ili u šta se veruje podrazumeva opis celog procesa, čiji je­
dan deo obuhvata mentalnu aktivnost a drugi deo predmete ili
entitete povezane s t o m aktivnošću.
Tradicionalno, filozofija jezika se usredsređivala samo na
objekte o kojima se misli ili koji se opažaju - usredsređivala se
samo na status propozicija, sudova, verovanja, vizuelnih slika,
čulnih datosti i tome slično. Ali odnedavno se ova usredsređe-
nost smatra jednostranom i danas se prihvata da u svakom is­
traživanju svojstava i funkcija ovakvih objekata uvek mora da
se podrazumeva i duh. Istovremeno s tom promenom, još je­
dan činilac je podstakao eksploziju interesovanja za filozofiju
duha. O n je povezan sa nedavnim razvojem nauke. Iznenada,
nauka je postala svesna toga da je čovekov duh jedina preosta­
la naučna zagonetka. N a r a v n o , za filozofe je duh oduvek bio
zagonetan, ali danas su se naporu da se razotkriju njegove taj­
ne pridružili neurolozi, biolozi, matematičari, lingvisti, k o m ­
pjuterski eksperti, kognitivni naučnici i antropolozi. T a k o je
vrenje o k o duha u današnjim intelektualnim krugovima
o g r o m n o , a filozofija stoji usred ovog vrtloga.
Veliki broj učenih ljudi još uvek misli da filozofija ima sa­
mostalnu ulogu u pristupu ovim pitanjima. O n i su skloni da
naglase posebnu prirodu doživljenog iskustva i činjenicu da
svako od nas ima pristupa svojim mentalnim iskustvima na na­
čin na koji to nema nijedna druga osoba. Bolovi i vizuelne sli-
I 332 I EJVRUM STROL

ke, na primer, imaju jednu vrstu subjektivnosti koja se čini da

osujećuje objašnjenja u trećem licu (tj. naučna). Primere ta­
kvog pristupa nalazimo u knjigama Roderika Cizolma, The
First Person ( 1 9 8 1 ) i Z e n a Vendlera, The Matter of Minds
( 1 9 8 4 ) , u članku Tomasa Nejgela „ W h a t It Is Like to Be a B a t "
( 1 9 7 4 ) i u njegovoj knjizi The View from Nowhere (1986),
kao i u knjizi Alistera H a n e j a [Alastair Hannay] Human Con­
sciousness ( 1 9 9 0 ) . Čak su i neki naučnici, na primer Rodžer
Penrouz [Roger Penrose], u knjizi The Emperor's New Mind
( 1 9 8 9 ) , branili ovo gledište.
Treba istaći da nijedno od ovih stanovišta nije „dualistič-
k o " u klasičnom kartezijanskom smislu; nijedno ne smatra da
su duh i telo dve krajnje različite supstancije. Vendler, na pri­
mer, u članku iz 1 9 9 5 . „Goethe, Wittgenstein, and the Essence
of C o l o r " , zastupa gledište da su vuzuelne slike epifenomenal-
ne. O n e imaju fizički uzrok ali se k a o doživljeni fenomeni ne
mogu svesti na aktivnosti neurona. Neki filozofi, razmišljajući
0 duhu iz ove autonomne perspektive, dokazuju da konceptu­
alni model, prema kojem je distinkcija mentalno-materijalno
(fizičko) i iscrpna i ekskluzivna, jeste jedna prazna dihotomija
1 izvor velike zbrke. K a o što je to Ostin jednom rekao, zašto ne
bi moglo da postoji devetnaest različitih vrsta stvari a ne samo
dve? Uopšte uzev, ako su analitički filozofi stigli do opšteg sla­
ganja u pogledu duha to znači da danas nikakav strogo karte-
zijanski oblik dualizma nije ozbiljno u igri. T a k o đ e postoji sve
veće slaganje o k o toga da glavni tradicionalni suparnk bilo
k o m vidu kartezijanizma, takozvana teorija identiteta, ima
ozbiljne teškoće. Pa ipak je ova teorija deo jedne stare tradici­
je i ima mnoge zastupnike, i među filozofima i među naučnici­
ma. Vredno je kratke digresije opisati šta je o n a i posebno raz­
likovati je od dva nova pristupa s kojima se ona ponekad poi-
stovećuje - funkcionalizma i eliminativnog materijalizma.
Teorija identiteta, nazvana i „reduktivnim materijali­
z m o m " , tvrdi da mentalna stanja jesu fizička stanja mozga.
Rane formulacije ovog stanovišta pripadale su „tip = t i p " teo-
 DANAS I SUTRA | 333 |

rijama. Ovakve teorije drže da je svaki tip mentalnog stanja ili

procesa numerički identičan nekom tipu nervnog stanja ili pro­
cesa u mozgu ili centralnom nervnom sistemu.
Ali ova je formulacija vrlo brzo bila izložena kritikama
koje su polazile od toga da nervni sistemi različiti od našeg m o ­
gu da imaju mentalna stanja kao i da dva ljudska bića koja ima­
ju isto verovanje mogu da ne budu u istom neurofiziološkom
stanju. (Zamisao da sistemi koji imaju različita svojstva mogu
da stoje u nekom odnosu identiteta kasnije je postala vodeća
ideja funkcionalizma, i delom zbog toga se on ponekad poisto-
većuje sa teorijom identiteta.) Tip-tip teorija identiteta je stoga
odbačena zarad „instanca-instanca" teorije identiteta. Ovo gle­
dište tvrdi da odnos identiteta važi između pojedinačnih men­
talnih stanja i pojedinačnih neurofizioloških stanja, i danas je
ovo kanonička verzija teorije identiteta.
Ovu tezu podržava nekoliko uverljivih argumenata. Ve­
rovatno najsnažniji od njih počiva na analogiji između doži­
vljenog iskustva, kao što je osećaj toplote, i naučnog opisa fe­
nomena toplote. Prema teoretičaru identiteta, nauka je p o k a ­
zala da je toplota identična s visokim nivoom kinetičke energi­
je molekula, baš kao što je munja naprosto identična sa elek­
tričnim pražnjenjem između oblaka i zemlje a voda identična
sa skupom molekula H 0 . Po analogiji, dakle, mentalna sta­
2

nja jesu prosto izvesne konfiguracije nervnog sistema ili izve-

sne vrste nervnih procesa u mozgu. Videli smo, međutim, u po-
slednjem poglavlju, da je teorija identiteta u pogledu prirodnih
vrsta nepopravljivo loša. Voda nije identična sa H 0 . Pararel-
2

nim zaključivanjem se može dokazivati - kao što je, neočeki­

vano, učinio baš Kripke - da doživljena toplota nije identična
sa kinetičkom energijom molekula.
Ali ima i drugih teškoća. Ova teza, koja predstavlja jed­
nu varijantu Hobsovog materijalizma, još uvek je na progra-
m a t s k o m stupnju. Svi se slažu da još uvek niko nema dovolj­
no znanja o tome kako funkcionišu nervni sistem i mozak da
bi bio u stanju da izdvoji relevantne identitete, ali k a k o se evi-
 334 EJVRUM STROL

dencija i dalje gomila, zastupnici teorije dokazuju da ima raz­

loga da se veruje da će buduće naučno istraživanje n a p o k o n ot­
kriti te identitete. Ali i ova pretpostavka naleće na konceptual­
nu prepreku: kako je moguće da istraživač identifikuje nečije
doživljeno iskustvo s datim nervnim procesom? K o j a bi m o ­
guća posmatranja pokazala ovaj identitet? A k o nikakva p o -
smatranja to ne bi mogla, k a k o bi se uopšte ta teorija mogla
verifikovati navođenjem evidencije koja joj ide u prilog? Ovaj
prigovor dovodi u pitanje to da li je teorija identiteta uopšte
smislena.
Poslednja kritička primedba tvrdi da početna prihvatlji­
vost analogije na k o j o j teorija počiva zavisi od dvosmisleno­
sti pojma toplote. K a d se skrene pažnja na ovu dvosmisle­
nost, može se videti k a k o teorija zaobilazi pitanje - k a k o
pretpostavlja a ne dokazuje da je doživljeni oset identičan sa
nervnom aktivnošću. P o j a m toplote se može shvatiti na dva
načina. O toploti se može misliti k a o o nečemu o b j e k t i v n o m ,
k a o o temperaturi izmerenoj termometrom, ali isto tako i kao
o subjektivnom osetu. Prvo je, možemo se složiti, identično iz-
vesnoj vrsti akcije molekula. Ali drugo ima potpuno različitu
prirodu. Pri istoj spoljašnjoj temperaturi, na primer, razni lju­
di mogu različito reagovati, ono što jedan oseća kao toplotu
drugi ne oseća i tome slično. Tako se čini da uopšte ne postoji
jedan-prema-jedan odnos između doživljenog iskustva i spolja-
šnjeg kretanja molekula. Pretpostaviti da je toplota identična s
temperaturom stoga znači zaobići pitanje o k o j e m je reč, nai­
me, da li je doživljen oset identičan sa p r o s e č n o m kinetičkom
energijom m o l e k u l a . Iz svih ovih razloga, k a o i nekih drugih,
oni koje privlači materijalistička teorija duha razvijaju alter­
nativne sisteme za k o j e veruju da nisu izloženi ovim kritičkim
primedbama.
Ovi alternativni sistemi su funkcionalizam i eliminativni
materijalizam. Sada ć e m o razmotriti argumente koji im idu u
prilog k a o i one protiv njih. To će nam p o m o ć i da odredimo
da li se radi o istinski novim dostignućima u filozofiji duha.
 DANAS I SUTRA 335

Funkcionalizam. O v o je učenje smislio Hilari Patnam sredi­

nom 1 9 7 0 - i h (što je poricao petnaestak godina kasnije). Pat­
nam je uvideo da se za instanca-instanca teorije identiteta m o ­
že postaviti pitanje „Šta dva neurofiziološka stanja imaju za­
jedničko ako su oba isto mentalno s t a n j e ? " Njegov je odgovor
to da oba vrše istu funkciju u čovekovom organizmu. Šta je
Patnam podrazumevao pod ovim pozivanjem na funkciju m o ­
že se objasniti jednim primerom. Pretpostavimo da loptica
udari igrača bezbola i da on pada na zemlju jaučući. U ovoj
epizodi možemo da razlikujemo tri dela: spoljašnji stimulus
koji deluje na telo (naime, loptica k o j a pogađa igrača), unutar­
nji oset koji igrač oseća (npr. bol) i najzad opazivo telesno po­
našanje (jaukanje i padanje na zemlju).
Patnam dokazuje da unutarnje stanje nelagodnosti, reci­
m o , bol, karakteristično proističe od neke telesne povrede a da
sa svoje strane uzrokuje telesne reakcije. T a k o je bol mentalno
stanje koje posreduje između spoljašnjeg stimulusa i potonjeg
telesnog ponašanja. T a k o funkcionalizam trvdi da je svaki do­
gađaj koji igra sličnu posredničku ulogu mentalno stanje. Stra­
hovi, verovanja i namere jesu mentalni fenomeni zato što igra­
ju posredničku uzročnu ulogu u ukupnoj ekonomiji ljudskog
organizma. Jedna od privlačnih strana funkcionalizma jeste to
što on prihvata postojanje unutarnjih mentalnih događaja na
način na koji to strogi bihejviorizam ne čini. Funkcionalizam
takođe odbacuje i tip-tip teorije identiteta i iz tog razloga se
obično smatra da funkcionalizam drži da se psihologija ne m o ­
že svesti na fiziku ili biologiju. Ali on zastupa jedan oblik in­
stanca-instanca teorije identiteta, tvrdeći da je svaka instanca
datog mentalnog stanja numerički identična sa nekim fizičkim
stanjem određenog fizičkog sistema. Stoga je funkcionalizam u
krajnjoj liniji oblik materijalizma koji počiva na instanca-in­
stanca identitetima.
Glavni argument u prilog funkcionalizmu jeste to što on
izgleda kao tačan opis funkcije koju mentalne aktivnosti vrše
u organizmu. Čini se da je njihova uloga i reaktivna i uzročna.
I 336 I EJVRUM STROL

Ljudi su izloženi spoljašnjim stimulusima koje duh obrađuje a

što uzročno određuje ponašanje. Čini se da ova analiza izraža­
va intuicije i psihologa i običnih ljudi o prirodi mentalne aktiv­
nosti. Doista, jedna od velikih prednosti funkcionalizma je u
tome što omogućava da se u kompjuteru vidi model duha. K a d
se jednom shvati da se ma koji sistem, bilo da je živ ili ne, m o ­
že opisati funkcionalnim terminima, očigledno je da ova ana­
liza važi i za kompjutere. Kompjuter je u suštini obrađivač in­
formacija. Ali to je, tvrdiće mnogi filozofi, i ljudsko biće. Kod
kompjutera softver (program) funkcioniše poput čovekovog
duha. On reaguje na spoljašnji input preko hardvera i daje od­
ređeni autput. Hardver je analogan čovekovom mozgu. M o z a k
obezbeduje stimuluse i reaguje na aktivnost duha. T a k o di­
stinkcija hardver-softver pruža idealan model toga k a k o funk­
cionalno ekvivalentni elementi višeg nivoa mogu da budu rea-
lizovani u različitim fizičkim sistemima nižeg nivoa. Jedan te
isti program može biti realizovan različitim sistemima hardve­
ra; prema tome, dokazivalo se da jedan te isti skup mentalnih
procesa može da bude manifestovan u različitim oblicima har­
dverske realizacije.
T a k o je funkcionalizam, kao filozofska zamisao, bio iz­
vor istraživačkog programa u kognitivnim n a u k a m a , progra­
ma nazvanog „snažna veštačka inteligencija", koji polazi od
pretpostavke da imati duh prosto znači imati izvesnu vrstu pr­
ograma. O v o gledište se naziva i „funkcionalizam Tjuringove
m a š i n e " zato što zadovoljava test, koji je razvio matematičar
Alen Tjuring [Alan Turing], za odlučivanje da li dati sistem is-
poljava inteligenciju. Tjuring je 1 9 3 8 . zamislio računar koji će
podražavati čovekovo mišljenje. Njegova mašina, koja je pred­
stavljala apstraktan matematički plan, zapravo se ne može na­
praviti zato što zahteva beskonačnu traku. Ovaj zahtev se u
praksi više ne smatra suštinskim zato što se memorije savreme-
nih kompjutera mogu proširiti tako da zadovolje bilo kakav
zahtev. Ovakvi kompjuteri se smatraju Tjuringovim mašinama
- to jest, a u t o m a t i m a koji su, kad se jednom puste u pogon, re-
 DANAS I SUTRA 337

lativno samodovoljni. Oni funkcionišu tako što informaciju

transformišu iz jednog oblika u drugi na osnovu unapred od­
ređenih instrukcija ili procedura. Sposobnosti da se izvode za­
ključci, otkrivaju značenja, vrše uopštavanja i uči na osnovu
prošlog iskustva smatraju se sposobnostima karakterističnim
za ljudska bića. D a mašine mogu da ispoljavaju mnoge od ovih
odlika, kao što su donošenje odluka i igranje šaha, uzima se
kao evidencija da mašine mogu da misle. T a k o se za ma koji
entitet koji input može da transformiše u smisleni autput kaže
da prolazi Tjuringov test i da je inteligentan. Dosada nije stvo­
ren nijedan kompjuter koji bi mogao da dostigne čovekovu in­
teligenciju, ali su istraživanja u oblasti veštačke inteligencije
dovela do nekih važnih praktičnih rezultata kod donošenja od­
luka, razumevanja prirodnih jezika i prepoznavanja slika.
Paralelno povezani kompjuteri su ostavili dubok utisak
na mnoge funkcionaliste svojom snagom, prilagodljivošću i
sposobnošću učenja. T o što mogu da prođu Tjuringov test či­
ni se da podržava funkcionalističku tezu da su to misaona bi­
ća (ili, Dekartovim jezikom rečeno, „res cogitantes"). U pogle­
du ovih zapletenih pitanja, inteligentna obična osoba ostaje i
impresionirana i neodlučna.
U središtu rasprava o k o Tjuringovog testa nalazi se rad
Džona Serla. U nizu članaka počev od 1 9 8 0 . Serl je tvrdio da
je pobio jaku tezu o veštačkoj inteligenciji. Njegovo opovrga­
vanje oslanja se na primer koji on naziva „argumentom kine­
ske s o b e " . O n razmatra situaciju u kojoj je neka osoba zatvo­
rena u sobu s kompjuterom i u kojoj dobija pitanja napisana
na kineskom. Seri ukazuje na to da se sa simbolima koji pristi­
žu može izaći na kraj uz pomoć programa koji omogućava da
se oni povezu sa autput simbolima. Tjuringov test bi bio zado­
voljen, a ipak osoba koja učestvuje u ovoj proceduri ne bi raz-
umela kineski. Serlov argument počiva na distinkciji između
formalnog, ili sintaksičkog, sistema i njegovog semantičkog sa­
držaja. Program bi nam omogućio da zadovoljimo sintaksičke
zahteve a da ipak nemamo odgovarajuće razumevanje seman-
I 338 I EJVRUM STROL

tike. O t k a k o je Serl izneo ovaj argument o njemu se opsežno

raspravljalo. Postoji slaganje u pogledu toga da je argument is­
pravan, ali o problemu se još uvek raspravlja.
Funkcionalizmu se upućuje još nekoliko ozbiljnih zamer-
ki. M o ž d a najdublja od njih počiva na primeru „preokrenutog
spektra". Prema ovoj primedbi, sasvim je zamislivo da dva č o -
veka imaju preokrenute spektre boja a da za to ne znaju. Oni
mogu konzistentno da se služe jezikom na isti način, koristeći
reč „ c r v e n o " , na primer, da bi opisali isti predmet. Pa ipak će
se boje koje svako od njih opaža međusobno razlikovati. Ali,
prema funkcionalizmu, zato što oba oseta igraju tačno istu
uzročnu ulogu u organizmu, to je jedan te isti oset. Ovaj pro­
tivprimer pokazuje da sličnost funkcije ne garantuje sličnost ili
istovetnost doživljenog iskustva te da funkcionalizam ne zado­
voljava kao analiza mentalnog sadržaja. Funkcionalisti su na
ove i druge primedbe odgovarali s problematičnim uspehom.
Uprkos t o m e , zbog svoje privlačnosti istraživačima kognitiv­
nih nauka, i uprkos Patnamovom odricanju od funkcionali-
zma, to je još uvek široko zastupana teorija među filozofima,
kognitivnim psiholozima i istraživačima veštačke inteligencije.
Koliko mi je poznato, u istoriji filozofije nije bilo nekog slič­
nog gledišta. M a kakva bila njegova vrednost, jasno je da je
funkcionalizam novo i značajno učenje o čovekovom duhu.
K a o takvo o n o predstavlja ozbiljnu alternativu tradicionalnim
teorijama k a o što su kartezijanizam, teorija identiteta i epife-
nomenalizam.

Eliminativni materijalizam. Eliminativni materijalizam je ra­

dikalnije gledište duboko privrženo scijentizmu. Njegovi glav­
ni zastupnici su Pol Čerčland [Paul Churchland] i Patriša Cer-
čland [Patricia Churchland]. Dela Pola Čerčlanda, A Neuro-
computational Perspective, objavljeno 1 9 8 9 . i The Engine of
Reason ( 1 9 9 5 ) , Patriše Cerčland Neurophilosophy ( 1 9 8 6 ) i, sa
Teri Sejnovskim [Terry Sejnowski], The Computational Brain,
objavljeno 1 9 9 2 , kao i On the Contrary ( 1 9 9 8 ) koje su Cer-
 DANAS I SUTRA | 339

člandovi zajedno napisali, izlažu tananu i veoma razrađenu

verziju ove teorije. Oni tvrde da razvijena naučna teorija ne
zahteva postojanje misli, verovanja i namera već samo posto­
janje nervne aktivnosti u mozgu. O v o gledište se razlikuje od
teorija identiteta u njihovim raznovrsnim f o r m a m a , kao što je
„instanca-instanca" teorija. Ova poslednja pretpostavlja da
naučno istraživanje počinje sa različitim opisima istog fenome­
na, od kojih jedan sadrži mentalni rečnik koji potiče iz narod­
ske psihologije a drugi fizikalistički rečnik koji pripada nauci.
Problem za teoretičare identiteta jeste da pokažu da se
prvi nivo opisa svodi na drugi. Eliminativisti preduzimaju i da­
lji korak. Oni tvrde da nema nikakve naučne opazive eviden­
cije da entiteti poput misli i verovanja postoje. Prema t o m e ,
zrela naučna teorija ne mora uopšte da bude redukcionistička.
N e m a ničega što bi trebalo da se svede na fizičke procese. Sto­
ga redukcionista pokušava da učini nemoguće, da ništa svede
na nešto. Baš kao što hemijska teorija nije pokušavala da sve­
de flogiston na nešto opazivo već je jednostavno odbacila sva­
k o pozivanje na flogiston, tako se mogu eliminisati i misli, ve­
rovanja i ceo mentalistički repertoar narodske psihologije.
Umesto toga eliminativisti predlažu potpuno materijalističku
teoriju koja opisuje nervnu aktivnost u mozgu.
Zastupnici eliminativnog materijalizma iznose snažne i in­
geniozne argumente u prilog ove teorije. Ali ona je ostala gledi­
šte manjine. Postoji jedan broj ozbiljnih zamerki ovoj teoriji ko­
je većina filozofa nalazi ubedljivim. Pomenuću dve.
Prvo, teško je izneti neku interpretaciju ovog učenja koja
bi bila u skladu sa izgradnjom naučnih teorija. Eliminativisti
predlažu jednu teoriju. Ali sve teorije imaju semantička svoj­
stva, one su ili istinite ili lažne, konzistentne ili nekonzistentne,
podržane opazivim podacima i tako dalje. Šta bi to značilo re­
ći, na primer, da je nervna aktivnost logički nekonzistentna?
Pošto se svaka nervna aktivnost može opisati kontingentnim
iskazima, k a k o bi se moglo pokazati da su dve različite nervne
aktivnosti logički nekonzistentne? Z a p r a v o , šta bi u ovom slu-
I 340 ) EJVRUM STROL

čaju značili „iskaz" i „ l o g i č k i " ? A k o je iskaz samo nervna ak­

tivnost, k a k o bi on mogao da opisuje bilo šta? Čini se nemo­
gućim da se semantički pojmovi kao što su značenje, istina i
denotacija prevedu na rečnik električnih impulsa u neuronima.
Ukratko, ova primedba tvrdi da pripisivanje istine ili lažnosti
ili bilo kojih semantičkih pojmova procesima u mozgu pred­
stavlja kategorijalnu grešku.
Drugo, postoji i problem „kvalija" (qualia). Kvalije, do­
življeni oseti koje svi i m a m o , nemaju isti problematični status
kao flogiston. One očigledno postoje i svaki čovek zna da one
postoje. Poricati da one postoje bilo bi isto što i reći da ne po­
stoje zvuči već samo fizičke vibracije različitih frekvencija.
Upravo kao što ljudi znaju da čuju zvuke, oni znaju i da doži­
vljavaju mentalne fenomene. Prihvatljivo je, naravno, smatrati
da ove kvalije stoje u korelaciji sa nervnim ili nekim drugim fi­
zičkim epizodama, ali to znači pretpostaviti da kvalije postoje.
Protiv eliminativista se iznosi argument da svaka naučna teo­
rija mora da pode od ovakvih nesumnjivih datosti. Neuspeh da
se to učini znači zanemarivanje činjenica koje svaka naučna te­
orija mora da objasni. Ako je ova primedba ispravna, elimina-
tivizam ne može biti filozofska teorija koja pruža zadovoljava­
juće objašnjenje nauke o duhu.
Eliminativizam je postao popularan među neokvajnovci­
ma. Čini se da je ova teorija nagoveštena u Kvajnovom odba­
civanju mentalnih fenomena kao što su značenja. Ako učinimo
i dalji k o r a k i odbacimo Kvajnov bihejviorizam i prihvatimo
samo nervne aktivnosti, lako ćemo stići do eliminativizma.
Opet, koliko ja znam u prošlosti nije postojala nikakva slična
teorija. O n a je stoga nešto istinski novo u filozofiji. Naravno,
reći da je nova ne znači nužno i prihvatiti je k a o ispravnu. Kri­
tičke zamerke ovoj teoriji su snažne, ali to što je grupa filozo­
fa i kognitivnih naučnika i dalje zastupa znači da se ona ne
može o l a k o odbaciti. U ovom slučaju m o r a ć e m o da sačekamo
sud istorije.
 DANAS I SUTRA | 341 |

Percepcija
Teorija čulnih datosti ima dugu istoriju. U njenom ranom
modernom obliku možemo je pratiti od Dekarta, a igrala je te­
meljnu ulogu u filozofijama L o k a , Barklija i H j u m a . Dobila je
mnogo razrađeniji oblik u dvadesetom veku kod Rasela, M u ­
ra, Broda i Prajsa, ali pred kritikama Dž. A. Pola [G. A. Paul],
V. H . F. Barnsa [W. H . F. Barnes] i Džona Ostina u suštini je
nestala sa današnje filozofske scene. Pa ipak, kao u procesu so­
lera, u raznim vidovima bila je oživljena i osvežena t o k o m
1980-ih i 1990-ih.
Suštinsko pitanje u svim verzijama teorije čulnih datosti
jeste to da li je čovekovo opažanje spoljašnjeg sveta posredno
ili neposredno. To je problem koji se prvenstveno postavlja
pred razne oblike metafizičkog realizma. Ovi drže da u svetu
postoje entiteti nezavisni od duha, i postavlja se pitanje da li je
vizuelni pristup tim entitetima posredovan ili neposredan, to
jest, da li je on uslovljen posredovanjem mentalnih entiteta pa
čak i izvesnih fizičkih činilaca. M o d e l na koji se u ovim raspra­
vama poziva nije nužno kartezijanski, ali pretpostavlja posto­
janje duha. Termin „spoljašnji" znači „izvan čovekovog du­
h a " , tako da je suprotnost duh/ne-duh prisutna u ovakvim
analizama. O n o što je zanimljivo kod savremenih rasprava,
posebno onih koje se pozivaju na skoriji rad u psihologiji i ne­
urologiji, jeste to da one distinkciju posredno-neposredno
shvataju različito od svojih prethodnika koji su se pozivali na
čulne datosti. Tako imamo posla sa jednim starim problemom
ponovno oživljenim. Filozofi su imali sluha za neke skorašnje
naučne teorije i razvila se opsežna literatura o ovom pitanju.
Počnimo od psihologa. U devetom poglavlju knjige The
Ecological Approach to Visual Perception ( 1 9 7 9 ) , Dž. Dž.
Gibson Q. J . Gibson] dokazuje da je normalno opažanje fizič­
kih objekata (npr. Nijagarinih vodopada) neposredno. Pod
„neposrednim" on podrazumeva da o n o nije posredovano čul­
nim datostima, niti bilo k o j o m vrstom slika, koje on opisuje
I 342 I EJVRUM STROL

kao „pljosnate palačinke". O n ove pljosnate palačinke suprot­

stavlja trodimenzionalnim objektima čija svojstva, uključujući
i trodimenzionalnost, vidimo u normalnom opažanju. Gibson
se slaže da postoji posredno opažanje. Čovek koji posmatra fo­
tografiju Nijagarinih vodopada vidi Nijagarine vodopade po­
sredno, to će reći, preko fotografije. Ali uopšte uzev ljudi vide
same objekte, a ne njihove slike ili fotografije, i to je neposred­
no viđenje. Mada su Gibsonove primedbe delom usmerene pro­
tiv ranih teoretičara čulnih datosti, njegova prava meta su sa-
vremeni kognitivni naučnici koji tvrde da je svako opažanje po­
sredovano „mentalnim reprezentacijama". Tako se njegova te­
orija suprotstavlja svakom obliku reprezentacionog realizma.
Gibson dokazuje da sve takve teorije netačno interpreti­
raju izvesne naučne činjenice. Prema teorji optike, svetlost se
odbija od površina neprovidnih o b j e k a t a , kreće se kroz atmos­
feru i dolazi do čovekovog sistema vida, koji uključuje o k o ,
optički nerv, retinu i mozak. Prema ovoj teoriji, svi koraci izme­
đu prvobitnog stimulusa i konačnog efekta su uzročni i Gibson
to prihvata. O n o što on odbacuje to je izvesna naučno-filozof-
ska interpretacija ovih činjenica. Prema njemu, reprezentacioni
realisti tvrde da je svaki korak u kauzalnom procesu posrednik
koji uslovljava karakter signala koji se prenosi od prvobitnog
izvora do posmatrača. Prema njihovom gledištu poslednji doga­
đaj u ovom procesu se opaža neposredno, a preko njega se opa­
ža prvobitni izvor u spoljašnjem svetu. Ovaj poslednji događaj
je takozvana mentalna reprezentacija, to jest, neka vrsta struk­
ture u mozgu koja ponovno uobličava spoljašnji objekat na
osnovu poruka k o j e izvodi iz kauzalnog niza.
Gibson odbacuje zaključak da elementi kauzalnog niza
posreduju normalno opažanje. Umesto toga, on dokazuje da
ove uzročne činioce treba videti kao o n o što olakšava a ne ono
što posreduje. N j i h o v a funkcija je analogna o n o m e što se de­
šava kad upalimo svetio. Svetlost ne uslovljava (tj. utiče na ili
iskrivljava) naše opažanje već omogućava da vidimo predmete
koji se nalaze u sobi. Nema nikakvog razloga da se veruje ka-
 DANAS I SUTRA | 343 |

ko je na naše shvatanje stvari poput stolova i stolica uticalo pa­

ljenje svetla. Analogija važi za sve slučajeve normalnog opaža­
nja. M i normalno vidimo trodimenzionalne objekte bez iskri­
vljavanja a ne vidimo reprezentacije na osnovu kojih bi izvodili
zaključak o njihovoj trodimenzionalnosti. M i doslovno vidimo
trodimenzionalnost tih objekata baš onakvih kakvi oni jesu.
Gibsonova gledišta su pokrenula ogromnu literaturu, ve­
ćinom kritičku. Osnovna zamerka ovom pristupu jeste to da
on zanemaruje nove nalaze o moždanim mehanizmima uklju­
čenim u opažanje, uključujući tu i aberantna opažajna iskustva
kao što je fenomen fantomskog uda. Nedavni rad V. S. R a m a -
čandrana [V. S. R a m a c h a n d r a n ] o fenomenu fantomskog uda
- vidi, na primer, članke „Blind S p o t s " i „Perceptual Correla­
tes of Massive Cortical R e o r g a n i z a t i o n " , oba objavljena 1 9 9 2 ,
kao i knjigu Phantoms in the Brain: Probing the Mysteries of
the Human Mind ( 1 9 9 8 ) , napisanu zajedno sa Sandrom Blek-
sli [Sandra Blakeslee] - zasniva se na impresivnoj količini po­
dataka o tome kako ljudi koji su izgubili neki ud osećaju u
„ n j e m u " složene osete. Oni tvrde da su im šake utrnule ili da ne
mogu da ispruže prst ili da osećaju bol u nekoj određenoj obla­
sti uda. Ramačandranova istraživanja su identifikovala mesto
takvih oseta u određenim oblastima mozga, te je tako mogao
da pokaže da nadraživanje tih oblasti stvara osete slične onima
kod osoba koje su izgubile neki ud. Zaključak koji on izvodi iz
ovog skupa podataka sličan je Dekartovoj hipotezi o zlom de­
monu. Ramačandran dokazuje da svi čovekovi oseti postoje sa­
m o u mozgu te da se dakle naša takozvana opažanja spoljašnjeg
sveta uvek odvijaju preko ovakvih reprezentacija.
Filozofi su se uključili u raspravu na raznim nivoima,
obično podržavajući jedno od ova dva stanovišta. Oni su izne-
li ogroman broj argumenata za i protiv, neki su novi a neki sta­
ri. Dopustite mi da ovde zastupam svoju vlastitu stvar. Opisa-
ću deo mog vlastitog rada iz knjiga Surfaces ( 1 9 8 8 ) i Sketches
of Landscapes: Philosophy by Example ( 1 9 9 8 ) . Mislim da on
baca novo svetio na ova pitanja, ali o tome se naravno može
I 344 I EJVRUM STROL

raspravljati. U obe studije predlažem alternative svim tradicio­

nalnim filozofijama percepcije, kao što su neposredni realizam i
reprezentacioni realizam. To su uopštena, holistička gledišta, od
kojih svako tvrdi jednu jednostavnu tezu o opažanju: da je sva­
ko opažanje posredovano ili da nijedno nije posredovano. Tvr­
dim da su ovakva učenja isuviše jednostavna da bi ispravno
obuhvatila sve raznovrsne čulne datosti koje nam iskustvo
pruža i tu tvrdnju podržavam jednim brojem argumenata i pri-
mera. Evo jednog takvog primera.
U prvoj polovini dvadesetog veka filozofi su iznosili teori­
je percepcije koje su bile veoma ubedljive. Jedna od njih prihva-
tala je tezu da ako posmatrač gleda neki neprovidni objekat s
određene tačke posmatranja i u datom trenutku, najviše što on
može od tog objekta da vidi jeste deo površine naspram njemu.
Prema argumentu koji je podržavao ovo gledište svaki
neprovidni objekat ima spoljašnjost i ta je spoljašnjost njego­
va površina. Pošto je objekat neprovidan, posmatrač iz svoje
perspektive ne može da vidi jedan deo objekta - njegovu su­
protnu stranu, na primer. Sledi da se iz date perspektive u da­
tom trenutku ne može neposredno videti celina neprovidnog
objekta, kao što je jabuka. Uzimalo se da ova činjenica o opa­
žanju predstavlja pobijanje neposrednog realizma i da implici­
ra neki oblik reprezentacionog realizma. Ovaj argument isto
tako implicira i da svaki sud o celom objektu nadilazi dostup­
nu opažajnu evidenciju te tako otvara vrata skeptičkim napa­
dima. Ali po mom mišljenju argument je pogrešan i njegove
skeptičke implikacije treba odbaciti. Iznosio sam argumente da
su primeri na koje se filozofi pozivaju podržavajući ovo gledi­
šte ograničeni po svojoj topološkoj i prostornoj raznovrsnosti.
Stvari poput bilijarskih lopti, krušaka, k o c k i c a , mastionica,
stolova, osoba i planeta predstavljaju ograničen opseg slučaje­
va koji se koriste da bi se podržao zaključak da ne možemo da
vidimo celu površinu nijednog neprovidnog o b j e k t a .
J e d n o s t a v n o m promenom primera, holistička teorija i
njen skeptički zaključak padaju. Teniski tereni, travnjaci, pute-
 DANAS I SUTRA 345

vi i ogledala su neprovidni, pa ipak, zavisno od okolnosti, m o ­

že se videti cela njihova površina. Svaka adekvatna teorija per­
cepcije mora da uzme u obzir razlike između neprovidnih
objekata koji imaju različite topološke karakteristike - izme­
đu sfera, k o c k i , r o m b o i d a i pravougaonika (kao što su jabu­
ke, kockice itd.) i onoga što nazivam „protegnutostima"
[stretches] - travnjaka, teniskih terena, listova, jezera i pute-
va. Zavisno od njihove veličine i preovlađujućih uslova vidlji­
vosti, može se videti cela površina jedne protegnutosti (recimo,
ogledala ili barice).
K a d se ovim razlikama dodaju i druga kontekstualna
ograničenja, na primer, to da su mnogi objekti u pokretu, da
mogu i nemati površine mada su neprovidni, da i posmatrač
može biti u pokretu, da svetlost koja pada na objekte može bi­
ti veoma raznovrsna, da izvesne materije u atmosferi stvaraju
mnogobrojne efekte, da posmatračeva vizuelna aktivnost i
udaljenost od objekta uslovljavaju ono što on vidi, nemoguće
je prihvatiti teoriju koja tvrdi da postoji jedna jedina stvar, kao
što je površina ili deo površine, koja se bez razlike vidi u sva­
k o m od tih slučajeva ili da mi nikada ne vidimo ceo objekat.
Opis usmeren na primere, usmeren na kontekst, veoma širo­
kog niza situacija opažanja može da ove raznolike činioce
uzme u obzir na način na koji to holističke teorije ne mogu. Ta­
ko moj pristup koji se oslanja na mnogobrojne primere poka­
zuje da ni neposredni ni reprezentacioni realizam ne pružaju
tačan opis opazivog sveta. M o j pristup isto tako nudi alterna­
tivu svakom naučno-psihološkom opisu poput Gibsonovog, ili
svim filozofskim opisima koje smo nalazili kod Rasela, M u r a ,
Broda i Prajsa u prvoj polovini dvadesetog veka.
N e tvrdim da moj pristup rešava sve probleme percep­
cije; j a s n o je da neki problemi viđenja (i drugih načina čulnog
opažanja) ne samo da obuhvataju konceptualna i lingvistička
r a z m a t r a n j a , već i čitav niz psiholoških, neuroloških, biolo­
ških i kompjuterskih činilaca. Ali smatram da sam izneo al­
ternativu poznatoj dihotomiji posredno-neposredno k o j o m je
I 346 I EJVRUM STROL

tradicija bila opsesivno o b u z e t a . A k o sam u pravu, ovo je slu­

čaj novog vina koje se meša sa starim i revitalizuje ga.

Deo 3

Krajem dvadesetog veka, jedan je broj istaknutih filozofa o b ­

javio da je filozofija kao vrsta istraživanja mrtva. Ništa nije
preostalo što bi filozofija mogla da čini. Zadatak rešavanja fi­
lozofskih problema treba prepustiti nauci. K a o što je Hilari
Patnam u Representation and Reality rekao: „Način da se re­
se filozofski problemi jeste da se izgrade bolje naučne slike sve­
ta... Sve što filozofu ostaje, u suštini, da učini jeste da bude do­
bar 'futurista' - da umesto nas anticipira k a k o će nauka resiti
naše filozofske p r o b l e m e " ( 1 9 8 9 : 1 0 7 ) .
Patnamova je primedba zanimljiva iz nekoliko razloga.
Z a početak, moje proučavanje analitičke filozofije navodi me
na suprotan zaključak. Dvadeseti vek je bio epoha dinamičnog
filozofskog stvaralaštva i razvoja. Sigurno, k a o što pokazuje
model solera sistema, filozofska praksa je veći deo veka bila
opsesivno usmerena na probleme koji vuku poreklo još od an­
tike. Isto je tako istina, kao što to pokazuje Patnamova pri­
medba, da je scijentizam u svojim postkvajnovskim vidovima
još uvek prisutan. Pa ipak, mora se priznati da su nastanak
matematičke logike, stvaranje teorije deskripcija i doprinosi
modalnih logičara bacili novu svetlost na ova drevna pitanja.
Čak i u oblastima u kojima su filozofi bili pod uticajem prirod­
nih i društvenih n a u k a , filozofski pristupi su i dalje čuvali, i još
to čine, svoju autonomiju i pružali plodan doprinos razmatra­
nim temama. O v o važi čak i za nauci sklone mislioce kao što
su Rasel, K a r n a p i Kvajn. Ali je još očiglednije u radu kasnog
Vitgenštajna i Ostina. Pojam jezičke igre i njegov značaj za
društvene ustanove, i uloga govornih činova u ljudskoj komu­
nikaciji, podstakli su istraživačke programe u nekim društve-
 DANAS I SUTRA 347

nim naukama. R a d u oblasti filozofije duha uticao je na kog­

nitivne nauke, a filozofsko istraživanje je imalo odjeka u nauč­
nim teorijama percepcije. D o k ulazimo u dvadeset prvi vek,
snažna je evidencija da će filozofi i dalje stvarati nove ideje.
Stoga nema nikakvog razloga da se veruje k a k o sve najbolje
ideje pripadaju prošlosti.
Isto je tako vredno istaći da Patnamova primedba odra­
žava jednu raniju dvadesetvekovnu tradiciju i da ne odgovara
radikalnim promenama koje su se u filozofskoj aktivnosti zbi­
le u protekloj deceniji. Filozofska scena na pragu novog mile-
nijuma razlikuje se bar u dva značajna pogleda od toga kakva
je bila proteklih decenija. Prvo, posle Kvajnovog povlačenja u
penziju u analitičkoj filozofiji nije bilo jedne dominantne figure.
Danas nemamo jednog Vitgenštajna, Rasela, Karnapa ili Ostina.
U svojoj knjizi iz 1 9 9 7 . godine, Profitable Speculations on Cur­
rent Philosophical Themes, Nikolas Rešer [Nicholas Rescher] je
sakupio upečatljive podatke o raznolikosti filozofskih postupa­
ka krajem dvadesetog veka. O n situaciju rezimira ovako:

N e k a d a je filozofskom scenom dominirala šaka velikana

a filozofija datog perioda bilo je o n o što su oni stvarali.
U z m i m o nemačku filozofiju u devetnaestom veku, na
primer. Ovde je filozofska scena, kao i sama zemlja,
predstavljala skup kneževina - k o j i m a su vladale takve
vladarske ličnosti poput K a n t a , Fihtea, Hegela, Selinga,
Sopenhauera i još nekoliko filozofskih kraljevića. Ali da­
nas je „herojsko d o b a " filozofije prošlo. N e uviđa se do­
voljno mera u kojoj danas značajan, važan i uticajan rad
stvaraju akademske ličnosti van kruga osvetljenog p o z o -
rišnim reflektorima. N a sreću ili nesreću, k r a j e m dvade­
setog veka ušli smo u novu filozofsku eru u k o j o j o n o što
se računa nije samo vladajuća elita već o g r o m a n broj m a ­
njih smrtnika. Primetno je odsustvo velikih kraljevstava
a scena je više nalik sceni srednjovekovne Evrope - skup
malih teritorija kojima vladaju grofovi i biskupi. Tu i ta­
m o u razbacanim usamljenim z a m k o v i m a istaknuti filo­
zofski vitezovi stiču lokalne sledbenike lojalnih prijatelja
I 348 EJVRUM STROL

ili neprijatelja. Ali niko od današnjih akademskih filozo­

fa ne uspeva da svoj dnevni red nametne ikome drugome
do m a l e c n o m deliću velike, unutar sebe podeljene zajed­
nice. A k o uzmemo u obzir da s a m o u Severnoj Americi
radi više od deset hiljada a k a d e m s k i h filozofa, č a k je i
n a j u t i c a j n i j i od savremenih a m e r i č k i h filozofa s a m o
još jedna - donekle veća - riba u p r e n a s e l j e n o m m o r u .
A k o dva ili tri p r o c e n t a p r o f e s i o n a l n i h kolega o b r a ć a
pažnju na o n o što neki f i l o z o f radi, ta individua je d o ­
ista s r e ć n a .
(str. 2 0 )

Razlozi ove „demokratizacije" filozofije ostaju nejasni.

Ali očigledno je da se ovaj fenomen odigrao. Rešerov opis je
nesumnjivo tačan i nema sumnje da danas naša disciplina ima
drugačiji lik nego što je imala nekada. Drugo, zbog ove demo­
kratizacije i raznolikih interesovanja, došlo je praktično do re­
volucije u temama o kojima danas filozofi raspravljaju. Poseb­
no, ona vrsta scijentizma koja je motivisala Patnama i njegove
prethodnike, Fregea, Rasela, Karnapa i Kvajna, manje se ističe
no pre četvrt stoleća. Ovu promenu možemo da zapazimo već
pregledom skorijih brojeva Proceedings and Addresses of the
American Philosophical Association. Ova periodična publika­
cija objavljuje programe godišnjih susreta Američkog filozof­
skog udruženja. U broju posvećenom susretu Pacifičkog ogran­
ka ovog udruženja održanom na Univerzitetu u Berkliju, Kali-
fornija, od 3 1 . marta do 3 . aprila 1 9 9 9 , u teme o kojima se ras­
pravljalo spadale su i: „Rase i prava" [ „ R a c e and R i g h t s " ] ,
„Rols, marksizam, feminizam i postmodernizam" [„Rawls,
M a r x i s m , Feminism, and Postmodernism"], „Novi nacionali­
z m i " [ „ T h e N e w Nationalisms"], „Dileme zajednice i identite­
ta: filozofski susret afrikanista" [„Dilemmas o f Community
and Identity: An Africana Philosophical E n c o u n t e r " ] , „ D o m o ­
rodački glasovi i filozofski pogledi na svet" [„Native Voices
and Philosophical World Views"], „Ludilo kad se pritegne ka-
iš: Pravna i moralna pitanja izdavanja marihuane na lekarski
 DANAS I SUTRA 349

recept" [ „ R e e f e r Madnes: Legal and M o r a l Issues Surroun­

24

ding the Medical Prescription of M a r i j u a n a " ] , „Filozofski fe-

ministi i radikalni heteroseksualci: Ponovno promišljanje sub­
verzivnih politika seksualnosti" [„Philosophical Feminist and
Radically Heterosexual: Rethinking Subversive Sexual Poli­
t i c s " ] , „Pretučene žene, mešanje i a u t o n o m i j a " [„Battered
Women, Intervention, and A u t o n o m y " ] , „Potrošačke preferen­
cije i g e d o r e - e f e k a t " [ „ C o n s u m e r Preferences and the
R a t c h e t E f f e c t " ] , „Preispitivanje poniznosti" [„Humility R e ­
25

c o n s i d e r e d " ] , „ P o n o s , s k r o m n o s t i s n o b i z a m " [„Pride,

Modesty, and S n o b b e r y " ] , „Nasilje u savremenom društvu"
[„Violence in Contemporary S o c i e t y " ] , „Rod i borilačke vesti -
n e " [„Gender and Martial A r t s " ] , „Identiteti na presecima i
a u t e n t i č n o j a ? Suprotnosti se p r i v l a č e " [„Intersectional
Identity and the Authentic Self? Opposites A t t r a c t " ] , „Da li je
(puko) posmatranje viših životinja moralno p o g r e š n o ? " [,,Is
(Merely) Stalking Sentient Animals Morally W r o n g ? " ] i „Fe­
ministička filozofija morala i politike" [„Feminist M o r a l and
Political Philosophy"]. Ovaj spisak je puki deo neuobičajenih te­
ma kojima se konferencija bavila. Ali ukupno uzete ovakve te­
me su predstavljale procentualno veći deo podnetih saopštenja.
Ove sam teme nazvao neuobičajenim posmatrajući ih iz
perspektive Patnamove primedbe. Nemoguće je videti kako bi
bilo koja od njih mogla da se reši sticanjem bolje „naučne sli­
ke sveta" ili zašto bi filozof trebalo da „anticipira" da će ih na­
uka rešiti. N a r a v n o , naučne informacije bi mogle biti relevant­
ne da bi se izašlo na kraj sa pitanjima o medicinskoj upotrebi
marihuane ili implikacijama kloniranja, na primer. Ali naivno
je misliti da je nauka disciplina koja može da presudi ili koja
će presuditi o konceptualnim, moralnim ili političkim proble­
mima koje postavljaju ove neuobičajene teme.

24
U idiomatskoj upotrebi: „prifegnuti kaiš" - prim. prev.
Zupčanik sa zaporom, mehanizam koji dozvoljava okretanje samo
2 5

u jednom smeru - poput „gedore" odvijača - prim. prev.

 350 EJVR UM STROL

Razmišljajući o ovim saopštenjima, pitam se nije li se u

nedavnoj prošlosti promenila sama koncepcija uloge filozofije.
Čini mi se da su mnogi savremeni američki filozofi - možda
čak i većina od onih deset hiljada profesionalnih filozofa koje
pominje Rešer - zanemarili ili odbacili klasične modele koje je
pretpostavljao sistem solera. Oni se ne bave toliko prošlim,
klasičnim problemima koliko tekućim pitanjima. J a s n o je da je
sve snažnije osećanje, posebno medu mladim pripadnicima
akademskog sveta, da bi naša struka trebalo da se bavi moral­
nim, političkim i društvenim teškoćama današnjice. Ostaje da
se vidi da li će dublje ispitivanje ovih problema ipak na kraju
voditi do drevnih dilema o k o uzročnosti, postojanja, identite­
ta i onog što ne postoji.
M n o g i analitičari misle da hoće: da su ova tekuća inter-
sovanja samo „nadgradnja", i to površna, koja skriva dublje
probleme koje je utvrdio kanon. Ali ako analitičari greše, i ako
ovi skoriji problemi i dalje budu imali vlastitu autonomiju, fi­
lozofija će preći u jednu novu, više primenjenu dimenziju, i u
tom smislu će na ovom polju doći do opipljivog progresa. A k o
se, međutim, pokaže da su ova pitanja samo tanka skrama ko­
ja prekriva klasične probleme, čak će i to biti važno jer će po­
kazati k a k o neposredni, praktični i neodložni problemi u kraj­
njoj liniji počivaju na dubokim tradicionalnim pitanjima. Ni u
jednom slučaju nije verovatno da će nauka pružiti rešenje ovih
pitanja. Budućnost filozofije kao humanističke discipline koja
ima važne stvari da kaže o neživom svetu i njegovim stvorovi­
ma jeste stoga, po m o m sudu, izvanredna. Ali k a o što je M o ­
de Slik jednom rekao: „metod verifikacije" jeste čekanje. T a k o
ćemo morati da sačekamo i vidimo šta nam budućnost nosi.
 REFERENCE

N a v e d e n a dela

Austin, J . L. 1962a. How to Do Things with Words. Edited by J a -

mes Urmson. Oxford: Clarendon.
—.1962b. Sense and Sensibilia. Oxford: Clarendon.
. 1 9 7 0 a . „Intelligent Behavior." O. P. Wood and George
Pitcher, eds., Ryle pp. 4 5 - 5 2 . New York: Doubleday.
. 1 9 7 0 b . Philosophical Papers. 2d ed. Edited by J . O. Ur-
mson and G. J . Warnock. Oxford: Oxford University Press.
Ayer, Aifred J . 1 9 4 8 . Language, Truth, and Logic. 2d ed. London:
Gollancz.
Bartley, W. W. III. 1 9 7 3 . Wittgenstein. New York: Lippincott.
Blumberg, Albert and Herbert Feigl. 1 9 3 1 . „Logical Positivism: A
New Movement in European Philosophy." Journal of
Philosophy 28 (11): 2 8 1 - 9 6 .
Broad, C. D . 1 9 2 4 . „Critical and Speculative Philosophy." L. H.
Muirhead, ed., Contemporary British Philosophy, pp.
7 7 - 1 0 0 . London: Allen and Unvin.
I 352 I EJVRUM STROL

. 1 9 5 9 . „Autobiography." In P. A. Schilpp, ed., The

Philosophy of CD. Broad, pp. 3 - 6 8 . Chicago: Open Court
Carnap, Rudolf. 1 9 2 8 . Der Logische Aufbau Der Welt [The
Logical Construction of the World]. Berlin-Schlachtensee:
Weltkries-Verlag.
. 1937. The Logical Syntax of Language. London: Kegan
Paul.
. 1947. Meaning and Necessity: A Study in Semantics and
Modal Logic. Chicago: University of Chicago Press.
. 1 9 6 3 . „Intellectual Autobiography" In P. A Schilpp, ed.,
The Philosophy of Rudolf Carnap, pp. 3 - 8 4 . Chicago:
Open Court.
Chisholm, Roderick M . 1 9 8 1 . The First Person: An Essay on Re-
ference and Intentionality. Brighton, Sussex, U.K.: Harve-
ster Press.
Churchland, Patricia S. 1986. Neurophilosophy. Cambridge,
Mass.: M I T Press.
Churchland, Paul M . 1 9 9 5 . The Engine of Reason. Cambridge,
Mass.: M I T Press.
Churchland, Paul M . and Patricia Churchland. 1 9 9 8 . On the
Contrary. Cambridge, Mass.: M I T Press.
Creath, Richard, ed. 1 9 9 0 . Dear Carnap, Dear Van. Berkeley:
University of California Press.
Darwall, Stephen, Allan Gibbard, and Peter Railton. 1 9 9 2 .
„Toward Fin de Siecle Ethics." Philosophical Review 101
(1): 1 1 5 - 8 9 .
Donnellan, Kenneth. 1977. „Speaking of Nothing." In S. P.
Schwartz, ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp.
2 1 6 - 4 4 . Ithaca, N. Y.: Cornell University Press.
Dummert, Michael. 1 9 8 1 . Frege: Philosophy of Language. 2d ed.
Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
• . 1 9 9 3 . Origins of Analytic Philosophy. London:
Duckworth.
 REFERENCE | 353 |

Fann, K. T. 1 9 6 9 . Symposium on J. L. Austin. New York: Huma-

nities Press.
Frege, Gottlob. 1 9 4 9 . „On Sense and Nominatum." In Herbert
Feigl and Wilfrid Sellars, eds., Readings in Philosophical
Analysis, pp. 8 5 - 1 0 2 . New York:Appleton-Century-Crofts.
Garver, Newton and Seung-Chong Lee. 1 9 9 4 . Derrida and
Wittgenstein. Philadelphia: Temple University Press.
Gibson, J . J . 1 9 7 9 . The Ecological Approach to Visual Percep-
tion. Boston: Houghton Mifflin.
Hacker, P. M . S. 1 9 9 6 . Wittgenstein's Place in Twentieth-Century
Analytic Philosophy. Oxford: Blackwell.
Hampshire, Stuart. 1 9 7 0 . Rewiev of Ryle's The Concept of Mind.
In O. P. Wood and George Pitcher, eds., Ryle, pp. 1 7 - 4 4 .
New York: Doubleday.
Hannay, Alastair. 1 9 9 0 . Human Consciousness. London: Rou-
tledge.
Kripke, Saul. 1 9 8 0 . Naming and Necessity. Cambridge, Mass.:
Harvard University Press.
Lichine, Alexis. 1 9 7 1 . Encyclopedia of Wines and Spirits. New
York: Knopf.
McGuinness, Brian. 4 9 8 8 . Wittgenstein: A Life - The Young
Ludwig, 1889-1921. Berkeley: University of California
Press.
Malcolm, Norman. 1 9 8 4 . Ludvig Wittgenstein: A Memoir. New
York: Oxford University Press.
. 1 9 8 9 . „Wittgenstein on Language and Rules." Philosophy
64 ( 2 4 7 ) : 5 - 2 8
Marcus, Ruth B. 1 9 9 3 . Modalities. New York: Oxford University
Press.
Martinich, A. P. 1 9 8 4 . Communication and Reference. New
York: de Gruyter.
Mates, Benson. 1 9 8 1 . Sceptical Essays. Chicago: University of
Chicago Press.
I 354 I EJVRUM STROL

— . 1 9 9 6 . The Sceptic Way. New York: Oxford University

Press.
Mendelsohn, Richard L. 1 9 9 6 . Commentary. Inquiry 39 (2-3:
303-305).
Monk, Ray. 1 9 9 0 . Ludvig Wittgenstein: The Duty of Genius.
New York: Free Press.
Moore G. E. 1 9 0 3 . Principia Ethica. Cambridge, U.K.: Cambrid-
ge University Press.
. 1 9 2 2 . „The Refutation of Idealism." Philosophical Studies,
pp. 1 - 3 0 . London: Routledge.
— . 1 9 5 9 . Philosophical Papers. London: Allen and Unwin.
. 1 9 6 5 . „Visual Sense-Data." In R. J . Swartz, ed., Percei-
ving, Sensing, and Knowing, pp. 1 3 0 - 3 7 . Berkeley:
University of California Press.
— . 1 9 6 8 . „An Autobiography." In P. A. Schilpp, ed., The
Philosophy ofG. E. Moore, pp. 3 - 3 9 . Chicago: Open Court.
Nagel, Thomas. 1 9 7 4 . „What It Is Like to Be a B a t . " Philosophi-
cal Review 83 (4): 4 3 5 - 5 0 .
-. 1 9 8 6 . The View from Nowhere. New York: Oxford
Univresity Press.
Pascal, Fania. 1 9 8 4 . „A Personal Memoir." In Rush Rhees, ed.,
Recollections of Wittgenstein, pp. 1 2 - 4 9 . New York:
Oxford University Press.
Penrose, Roger. 1 9 8 9 . The Emperor's New Mind. Oxford:
Oxford University Press.
Putnam, Hilary. 1 9 7 7 . „Meaning and Reference." In S. P.
Schwartz, ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp.
1 1 9 - 3 2 . Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
——. 1 9 8 9 . Representation and Reality. Cambridge, Mass.:
M I T Press.
Quine, W. V. O . 1 9 3 4 . A System of Logistic. Cambridge, Mass:
Harvard University Press.
. 1 9 4 0 . Mathematical Logic. New York: Norton.
— — . 1 9 4 1 . Elementary Logic. Boston: Ginn.
 REFERENCE | 355 |

-. 1 9 5 0 . Methods of Logic. New York: Holt.

. 1 9 5 3 . From a Logical Point of View. New York: Harper
and Row.
. 1 9 6 0 . Word and Object. Cambridge, Mass.: M I T Press.
. 1 9 6 9 . „Epistemology Naturalized." Ontological Relativity
and Other Essays, pp. 6 0 - 9 0 . New York: Columbia
University Press.
. 1 9 7 0 . Philosophy of Logic. Englewood, N.J.: Prentice-
Hall.
. 1 9 7 4 . The Roots of Reference. Chicago: Open Court.
- . 1 9 8 5 . The Time of My Life. Cambridge, Mass.: M I T Press.
. 1 9 8 6 . „Autobiography of W. V. Quine." In L. E. Hahn and
P. A. Schilpp, eds., The Philosophy of W. V. Quine, pp.
3 - 4 6 . Chicago: Open Court.
. 1 9 9 1 . „Two Dogmas in Retrospect." Canadian Journal of
Philosophy 2 1 (3): 2 6 5 - 7 4 .
Ramachandran, V. S. and Sandra Blakeslee. 1 9 9 8 . Phantoms in
Brain: Probing the Mysteries of the Human Mind. New
York: Morrow.
Rescher, Nicholas. 1997. Profitable Speculations: Essays on Cur-
rent Philosophical Themes. Lanham, Md.: Rowman and
Littlefield.
Rhees, Rush, ed., 1 9 8 4 . Recollections of Wittgenstein. New York:
Oxford University Press.
Rüssel, Bertrand. 1 9 1 9 . Introduction to Mathematical
Philosophy. London: Allen and Unwin.
. 1 9 5 6 . Logic and Knowlege: Essays, 1901-1950. Edited by
R. C. Marsh. London: Allen and Unwin.
. 1 9 6 3 . „My Mental Development." In P. A. Schilpp, ed.,
The Philosophy of Bertrand Russell, vol. 1 pp. 3 - 2 0 . New
York: Harper and Row.
. 1 9 6 9 . The Autobiography of Bertrand Russell: The Middle
Years, 1914-1944. Boston: Bantam.
Ryle, Gilbert. 1 9 4 9 . The Concept of Mind. London: Hutchinson.
I 356 EJVRUM STROL

. 1 9 7 0 . „Autobiografical." In O. P. Wood and George

Pitcher, eds., Ryle, pp. 1 - 1 5 . New York: Doubleday.
. 1 9 7 1 . Gilbert Ryle: Collected Papers. Vol 1. London:
Hutchinson.
St. Augustine. 1 9 6 0 . Confessions. Translated, with an introduc-
tion and notes, by John K. Ryan. New York: Doubleday.
Schilpp, P. A., ed., 1 9 6 8 . The Philosophy of G. E. Moore. Chica-
go: Open Court.
Schlick, Moritz. 1 9 1 8 . Allgemeine Erkenntnislehre. Berlin: Sprin-
ger.
Searle, J . R. 1 9 6 9 . Speech Acts. Cambridge, U.K.: Cambridge
University Press.
. 1 9 9 5 . The Construction of Social Reality. New York: Free
Press.
Sluga, Hans. 1 9 9 3 . Heidegger's Crisis: Philosophy and Politics in
Nazi Germany. Cambridge, Mass.: Harvard University
Press.
. 1 9 9 8 . „What Has History to Do with Me? Wittgenstein
and Analytic Philosophy." Inquiry 4 1 (1): 1 1 9 - 2 1 .
Smart, J . J . C. 1 9 6 2 . „Sensations and Brain Processes". In V. C.
Chappel, ed., The Philosophy of Mind, pp. 1 6 0 - 7 2 .
Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.
Stebbing, Susan. 1 9 6 8 . „Moore's Influence." In P. A. Schilpp, ed.,
The Philosophy of G. E. Moore, pp. 5 1 5 - 3 2 . Chicago:
Open Court.
Stevenson, Charles L. 1 9 4 5 . Ethics and Language. New Haven,
Conn.: Yale University Press.
Strawson, P. F. 1 9 6 0 . „On Referring." In Antony Flew, ed., Essays
in Conceptual Analysis, pp. 2 1 - 5 2 . London: Macmilan.
Stroll, Avrum. 1 9 8 8 . Surfaces. Minneapolis: University of Minne-
sota Press.
. 1 9 9 4 . Moore and Wittgenstein on Certainty. New York:
Oxford Univesity Press.
 REFERENCE | 357 |

. 1 9 9 8 . Sketches of Landscapes: Philosophy by Example.

Cambridge, Mass: M I T Press.
Szabados, Bela. 1 9 9 9 . „Was Wittgenstein an Anti-Semite? The
Significance of Anti-Semitism for Wittgenstein's
Philosophy." Canadian Journal of Philosophy 29 (1): 1 - 2 8 .
Vendler, Zeno. 1967. Linguistics in Philosophy. Ithaca, N.Y.: Cor-
nell University Press.
. 1 9 8 4 . The Matter of Minds. Oxford: Clarendon.
. 1 9 9 5 . „Goethe, Wittgenstein, and the Essence of Color."
Monist 78 (4): 3 9 1 - 4 1 0 .
von Wright, G. H. 1 9 8 4 . „A Biographical Sketch." In Norman
Malcolm, ed., Ludvig Wittgenstein: A Memoir, pp. 1 - 2 0 .
New York: Oxford University Press.
Warnock, G. J . 1 9 6 9 . „John Langshaw Austin: A Biographical
Sketch." In K. T. Fann, ed., Symposium on J. L. Austin, pp.
3 - 2 1 . New York: Humanities Press.
Wasserman, Gerhard D. 1 9 9 0 . „Wittgenstein on Jews: Some Co-
unter-Examples." Philosophy 65 (253): 3 5 5 - 6 5 .
Whitehead, Alfred North and Bertrand Russell. 1 9 1 0 - 1 9 1 3 . Prin-
cipia Mathematica. Cambridge, U.K.: Cambridge
University Press
Wittgenstein, Hermine. 1 9 8 4 . „My Brother Ludwig." In Rush
Rhees, ed., Recollections of Wittgenstein, pp. 1 - 1 1 . New
York: Oxford University Press.
Wittgenstein, Ludwig. 1 9 2 2 . Tractatus Logico-Philosophicus.
London: Routledge and Kegan Paul.
. 1 9 5 8 . Philosophical Investigations. 2d ed. Oxford:
Blackwell.
. 1 9 6 0 . The Blue and Brown Books. Oxford: Blackwell.
. 1 9 6 7 a . Letters from Ludwig Wittgenstein, with a Memoir
by Paul Engelmann. Oxford: Blackwell.
. 1 9 6 7 b . Zettel. Oxford: Blackwell.
. 1 9 6 9 . On Certainty. Oxford: Blackwell.
I 358 I EJVRUM STROL

. 1 9 7 3 . Letters to C. K. Ogden from Ludwig Wittgenstein.

Oxford: Blackwell.
. 1 9 7 4 . Letters to Russell, Keynes, and Moore by Ludwig
Wittgenstein. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
. 1 9 8 0 . Culture and Valued Oxford: Blackwell.
Woolf, Leonard. 1 9 6 0 . Sowing. New York: Harcourt-Brace.
 P r e p o r u č e n a literatura

Arrington, Robert and H. J . Glock. eds. 1 9 9 6 . Wittgenstein and

Quine. London: Routledge.
Ayer, Alfred J . , ed., 1 9 6 0 . Logical Positivism. Glencoe, N.Y.: Free
Press
Barnes, W. H. F. 1 9 5 0 . The Philosophical Predicament. London:
Blackwell.
Bergmann, Gustav. 1 9 5 4 . The Methaphysics of Logical Positi­
vism. London: Longman.
Biletzki, Anat and Anat Matar, eds. 1 9 9 7 . The Story of Analytic
Philosophy. London: Routledge.
Broad, C. D. 1 9 2 3 . Scientific Thought. London: Kegan Paul.
Casati, Roberto and Achille C. Varzi. 1 9 9 4 . Holes. Cambridge,
Mass.: M I T Press.
Caton, C. E., ed., 1 9 6 3 . Philosophy and Ordinary Language. Ur­
bana: University of Illinois Press.
Chisholm, Roderick M . 1 9 5 7 . Perceiving: A Philosophical Study.
Ithaca, N.Y. Cornell University Press.
. 1 9 9 7 . The Philosophy of Roderick M. Chisholm. Edited
by Lewis Edwin Hahn. Chicago and La Salle: Open Court.
Churchland, Paul M . 1 9 8 8 . Matter and Consciousness. Cambrid­
ge, Mass.: M I T Press.
Cremaschi, Sergio. 1997. Filosofia Analitica e Filosofia Contie-
nentale. Firenze: La Nuouva Italia.
D'Agostini, Franca. 1997. Analitici e Continentali. Milano: Cor­
tina.
I 360 J EJVRUM STROL

Davidson, Donald. 1980. Essays on Actions and Events. Oxford:

Clarendon.
. 1984. Inquiries into Truth and Interpretation. Oxford:
Clarendon.
Donnellan, Kenneth. 1977. „Reference and Definite Descripti-
ons." In S. P. Schwartz, ed., Naming, Necessity, and Natu-
ral Kinds, pp. 42-65. Ithaca, N.Y.: Cornell University
Press.
Dreyfus, H. L. 1979. What Computers Can't Do: A Critique of
Artificial Reason. 2d ed., New York: Harper and Row.
Egidi, Rosaria, ed. 1995. Wittgenstein: Mind and Language. Dor-
drecht, Germany: Kluwer.
Feigl, Herbert and Wilfred Sellars, eds., 1949. Readings in Philo-
sophical Analysis. New York: Appleton-Century-Crofts.
Feyerabend, Paul. 1987. Farewell to Reason. London: Verso
Frege, Gottlob. 1950. The Foundations of Arithmetics. Transla-
ted by J . L. Austin. Oxford: Blackwell.
.1960. Translations from the Philosophical Writings of
Gottlob Frege. 2d ed., Translated by Peter Geach and Max
Black. Oxford: Blackwell.
. 1964. „On the Scientific Justification of a Conceptual No-
tation." Mind 73, no. 290 (April): 155-60.
. 1964. The Basics Laws of Arithmetic. Translated and edi-
ted with an introduction by Montgomery Furth. Berkeley:
Univresity of California Press.
. 1996. „Nachgelassene Schriften (Posthumous Writings)."
Translated and with commentary by Richard L. Mendel-
sohn. Inquiry 39 (2-3): 308-42.
Garavaso, Pieranna. 1998. Filosofia della matematica. Milan:
Guerini.
Garver, Newton. 1994. This Complicated Form of Life: Essays on
Wittgenstein. Chicago: Open Court.
Gibson, Roger F. 1982. The Philosophy of W. V. Quine: An
Expository Essay. Tampa: University Press of Florida.
 PREPORUČENA LITERATURA | 361 |

Glock, H. J . , ed. 1 9 9 7 . The Rise of Analytic Philosophy. Oxford:

Blackwell.
Goodman, Nelson. 1 9 5 1 . The Structure of Appearance. Indiana­
polis, Ind.: Bobbs-Merrill.
Grice, H. Paul. 1 9 8 9 . Studies in the Way of Words. Cambridge,
Mass.: Harvard University Press.
Haller, Rudolf. 1 9 8 8 . Questions on Wittgenstein. Lincoln:
University of Nebraska Press.
Hannay, Alastair. 1 9 7 1 . Mental Images - A Defense. London: Al­
len and Unwin.
Hempel, Carl G. 1 9 9 6 . „Problems and Changes in the Empiricist
Criterion of Meaning." In A. P. Martinich, ed., The
Philosophy of Language, 3d ed. pp. 2 6 - 3 8 . New York:
Oxford University Press.
Hintikka, M . B. and Jaakko Hintikka. 1988. Investigating
Wittgenstein. Oxford: Blackwell.
Jackson, Frank. 1 9 7 7 . Perception: A Representative Theory.
Cambridge, U.K.: Cambridge University Press.
Janik, Allan and Stephen Toulmin. 1 9 7 3 . Wittgenstein's Vienna.
Cambridge, Mass.: M I T Press.
Kneale, William and Martha Kneale. 1 9 6 2 . The Development of
Logic. Oxford: Clarendon.
Kraft, Victor. 1 9 5 3 . The Vienna Circle. New York: Philosophical
Library.
Kripke, Saul. 1 9 7 7 . „Identity and Necessity." In S. P. Schwartz,
ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp. 6 6 - 1 0 1 .
Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
. 1 9 8 2 . Wittgenstein on Rules and Private Language. Cam­
bridge, Mass.: Harvard University Press.
Kuhn, T. S. 1 9 6 2 . The Structure of Scientific Revolutions. Chica­
go: University of Chicago Press.
Lazerowitz, Morris. 1 9 6 4 . Studies in Metaphilosophy. New York:
Humanities Press.
 362 EjvRUM STROL

Lehrer, Keith and J . C. Marek, eds. 1997. Austrian Philosophy

Past and Present: Essays in Honor of Rudolf Holier. Dor-
drecht, Germany: Kluwer.
Linsky, Leonard, ed. 1952. Semantics and the Philosophy of Lan-
guage. Urbana: University of Illinois Press.
Lycan, W. G. 1987. Consciousness. Cambridge, Mass.: MIT
Press.
Malcolm, Norman. 1977. Memory and Mind. Ithaca, N.Y.: Cor-
nell University Press.
. 1977. Thought and Knowledge. Ithaca, N.Y.: Cornell
University Press.
. 1986. Nothing is Hidden: Wittgenstein's Criticism of His
Early Thought. Oxford: Blackwell.
Martinich, A. P. 1996. The Philosophy of Language. 3d ed. New
York: Oxford University Press.
Meinong, Alexius. 1960. „The Theory of Objects." In R. M.
Chisholm, ed., Realism and the Background of
Phenomenology, pp. 76-117. New York: Free Press.
Mill, John S. 1843. System of Logic. London: Longmans, Green.
Naess, Arne. 1968. Scepticism, New York: Humanities Press.
Nozick, Robert. 1974. Anarchy, State, and Utopia. New York:
Basic.
Pap, Arthur. 1949. Elements of Analytic Philosophy. New York:
Macmillan.
Paul, G. A. 1965. „Is There a Problem About Sense-Data?" In R.
J. Swartz, ed., Perceiving, Sensing, and Knowing, pp.
271-87. Berkeley: University of California Press.
Pears, David. 1987. The False Prison. 2 vols. Oxford: Clarendon.
Popkin, R. H., ed., 1999. The Columbia History of Western
Phulosophy. New York: Columbia University Press.
Popper, Karl R. 1945. The Open Society and Its Enemies. Lon-
don: Kegan Paul.
. 1 9 5 8 . The Logic of Scientific Discovery. London:
Hutchinson.
 PREPORUČENA LITERATURA | 363 |

Popper, Karl R. and J . C. Eccles. 1 9 8 5 . The Self and Its Brain.

Berlin: Springer.
Putnam, Hilary. 1 9 7 7 . „Is Semantics Possible?" In S. P. Schwartz,
ed., Naming, Necessity, and Natural Kinds, pp. 1 0 2 - 1 8 . It­
haca, N.Y.: Cornell University Press.
Quine, W. V. O. 1 9 6 6 . The Ways of Paradox and Other Essays.
New York: Random House.
Ramsey, William, Stephen Stich, and David Rumelhart, eds.,
1 9 9 1 . Philosophy and Connectionist Theory. Hillsdale,
N.J.: Erlbaum.
Rüssel, Bertrand. 1 9 0 3 . The Principles of Mathematics. Cambrid­
ge, U.K.: Cambridge University Press.
. 1 9 1 2 . „Knowlege by Description and Knowledge by
Acquaintance." The Problems of Philosophy, pp. 4 6 - 5 9 .
London: Oxford University Press.
Searle, J . R. 1 9 8 3 . Intentionality: An Essay in the Philosophy of
Mind. Cambridge, U. K.: Cambridge University Press.
Smythies, J . R. 1 9 9 4 . The Walls of Plato's Cave. Aldershot, U.K.:
Ave bury.
Strawson, P. E 1 9 5 2 . Introduction to Logical Theory. London:
Methuen.
. 1 9 5 9 . Individuals: An Essay in Descriptive Metaphysics.
London: Methuen.
Stroll, Avrum. 1 9 9 9 . „Twentieth-Century Analytic Philosophy."
In R. H. Popkin, ed., The Columbia History of Western
Philosophy, pp. 6 0 4 - 6 6 . New York: Columbia University
Press.
Swartz, R. J . , ed. 1 9 6 5 . Perceiving, Sensing, and Knowing. Lon­
don: University of California Press.
Tarski, Alfred. 1 9 4 4 . „The Semantic Conception of Truth."
Philosophy and Phenomenological Research 4 (1): 3 4 1 - 7 5 .
. 1 9 5 6 . Logic, Semantics, Meta-Mathematics. Oxford: Cla­
rendon.
Urmson, James. 1956. Philosophycal Analysis. Oxford: Clarendon.
I 364 I EJVRUM STROL

Wisdom, John T. 1 9 5 2 . Other Minds. Oxford: Blackwell.

Wittgenstein, Ludvig. 1 9 2 9 . „Some Remarks on Logical F o r m . "
Proceedings of the Aristotelian Society, supp. vol. 9:
162-71.
. 1 9 6 6 . Lectures and Conversations on Aesthetics,
Psychology, and Religious Belief. Edited by Cyril Barrett.
Berkeley: University of California Press.
. 1981 and 1 9 9 2 . Last Writings on the Philosophy of
Psychology. 2 vols. Oxford: Blackwell.
Wright, Edmond, ed. 1 9 9 3 . New Representationalisms. Aldres-
hot, U.K.: Avebury.
 INDEKS

Ajnšajn, Albert [Einstein, Albert]: i stema, 246; i tradicionalna pita­

Karnap, 98; u Library of Living nja, 13, 319, 320, 323
Philosophers, 324; potisnuo
analitičko-sintetičko, distinkcija,
Njutna, 260; kao zagovornik nu­
90-94; spor Karnapa i Kvajna,
klearnog razoružanja, 66 i Šlik,
97, 98, 110, 248-252; i logički
77; i simultanost, 258; i Bečki
pozitivizam, 89, 114, 115; mo­
krug, 72,77
gućnost kao kriterijum distinkcije
aksiom referiranja, 293-296, 298 analitičko-sintetičko, 267, 268;
Kvajn o distinkciji analitičko-sin­
aksiomatski metod, njegova ograniče­
tetičko, 9 1 , 92, 110, 249,
nja (Gedel), 28, 29
253-256, 260-262
Allgemeine Erkenntnislehre (Šlik), 77
analiza: definicija analize, 16, 17; i
Amas, K. O. [Amas K. O.], 156 Mur, 14, 18, 120, 121, 136, 141,
142, 144, 145; paradoks analize,
analitička filozofija, 9, 12, 319; njena
111; filozofija kao analiza, 15, 16
akademska i društvena dostignu­
ća, 321-323; definicija, 14, 15, Analysis of Matter, The (Rasel), 70
18, 19; kandidati za veličinu u
Analysis of Mind, The (Rasel), 70,
analitičkoj filozofiji, 323-330; i
321
filozofija duha, 330-340; i filozo­
fija percepcije, 341-350; i simbo­ Anselm Kenterberijski, sv. [Anselm of
lička logika, 19, 20; i izgradnja si­ Canterbury, St.], 30
 366 EJVRUM STROL

„Anti-Suffragist Anxieties" [„Strep- Bartli, V. V. III [Bartley, W. W. Ill],

nje protivnika prava glasa za že­ 156
ne"] (Rasel), 321 Bečki krug, 46, 49, 77-80; i distinkci­
„Are There A Priori Concepts" ja analitičko-sintetičko, 250, 251;
(Ostin), 219 Kvajn prisustvuje sastancima,
257; i Vitgenštajnov Tractatus,
argument Zemlje Bliznakinje, 81-89, 106, 107
3 0 0 - 3 0 2 ; kritike argumenta,
302-308; i argument topljenja, Bedeutung us. Sinn: za Fregea, 39, 4 1 ,
43, 82, 100, 101, 283, 299; za
308-310
Vitgenštajna, 82
„argument topljenja", 308-310
Behman Hajnrih [Behmann, Hein­
Aristotel [Aristotle], 12, 52, 218, rich], 241
260; kao merilo za prosuđivanje
Bejker, Gordon (G. P.) [Baker, Gor­
drugih filozofa, 325-328
don (G. P.)], 182, 328
Aristotelovsko društvo [Aristotelian
Benet, Džonatan [Bennett, Jonathan],
Society], 194 235
Armson, Džejms [Urmson, James], Bercelius, Jens Jakob [Berzelius, Jons
195, 211, 217, 226 Jacob], 314
atomske činjenice, 63, 81-83 Bergman, Gustav [Bergmann, Gu­
stav], 78
atomske rečenice, 60-62
Beri, Džordž [Berry, George], 241
Autobiography of Bertrand Russell,
The, 67 Berlin, Isaija [Berlin, Isaiah], 195

..Autobiography of W. V. Quine", beskonačnost, aksiom beskonačnosti,

238, 244 27

Avgustin, sv. [Augustine, St.], o uče­ bihejviorizam vs. funkcionalizam,

nju jezika 175, 176; o vremenu, 335, 336; Kvajnov, 246, 2 5 1 ,
168, - 1 7 2 252, 2 6 2 - 2 6 8 , 326, 327; u Rajlo-
vom The Concept of Mind, 209,
210, 267

..Biographical Sketch" (fon Riht), 153

Barkli, Džordž [Berkeley, George], Blanšard, Brend [Blanshard, Brand],
70, 72, 129, 134, 170, 341 324
Barns, Albert [Barnes, Albert], 68 Blek, Maks [Black, Max], 328

Barns, V. H. F. [Barnes, W. H. F.], Bleksli, Sandra [Blakeslee, Sandra],

148, 341 343

Blekvel, Kenet [Blackwell, Kenneth],
69
„Blind Spots" (Ramačandran), 343
Blue Book (Vitgenštajn), 156, 175,
179
Blumberg, A. E. [Blumberg, A. E.], 79
Blumsberi grupa, 122, 322
„bogatiji" logički sistemi, 28, 29
Bojnton, Mardžori [Boynton, Marjo-
rie], 240
Bousma, O. K. [Bouwsma, O. K.], 11,
19, 123, 200
Bozanket, Bernard [Bosanquet, Ber­
nard], 124, 129
Brajtvajt, R. B. [Braithwaite, R. B.], 192
Bredli, F. H. [Bradley, F. H.], 50, 91,
125, 129, 193
Brod, Č. D. [Broad, C. D.]: o analitič­
koj filozofiji, 16; i filozofija u
Kembridžu, 192; i problem spo-
ljašnjeg sveta, 71, u Library of Li­
ving Philosophers, 324; i Mur,
118, 122, 123; i percepcija, 345; i
teorija čulnih datosti, 133, 148,
341; i Vitgenštajn, 187
Brouver, Luicen Egbertus Jan
[Brouwer, Luitzen Egbertus Jan],
27, 155
Brown Book (Vitgenštajn), 156, 169,
175, 179, 186
Buber, Martin [Buber, Martin , 324
Bul, Džordž [Boole, George], 193
INDEKS 367
„Carnap and Logical Truth" (Kvajn),
248
„Certainty" (Mur), 134, 135
„Chinese Civilization and the West"
[„Kineska civilizacija i Zapad"]
(Rasel), 321
Cilsel, Edgar [Zilsel, Edgar], 78
Communication and Reference (Mar-
tinič), 236
Computational Brain, The (Sejnov-
ski), 338
Concept of Mind, The (Raji), 195,
200, 210; Ustinov prikaz, 217,
218; i logika kao idealan jezik,
197; i Rajlova koncepcija filozofi­
je, 198, 199
Confessions [„Ispovesti"] (sv. Avgu-
stin), 168-172, 175, 176
Conquest of Happiness, The [„Osva­
janje sreće"] (Rasel), 321
Constuction of Social Reality (Seri),
236
Culture and Value (Vitgenštajn), 153,
160
Cerčland, Patriša S. [Churchland, Pa­
tricia S.], 10, 19, 80, 338
C e r č l a n d , Pol [Churchland, Paul], 19,
80, 338
činjenice: i Raselov logički atomizam,
4 9 - 5 8 ; u'' Vitgenštaj novom Trac-
tatusu, 81, 82
Čizolm, Roderik [Chisholm, Rode­
rick], 19, 235, 324, 332
Čomski, Noam [Chomsky, Noam],
266
 368 EJVRUM STROL
Dafi, Brus [Duffy, Bruce], 156
Damet, Majki [Dummett, Michael],
16, 19, 101, 102, 195
Darvin, Carls [Darwin, Charles], 260
De Morgan, Ogastus [De Morgan,
Augustus], 193
Dear Carnap, Dear Van, (Kreat, ur.),
249
„Defense of Common Sense, A" [„Od­
brana zdravog razuma"] (Mur),
53, 133-146
definicija, Kvajn o definiciji, 254, 255
Dejvidson, Donald [Davidson, Do­
nald], 19, 20, 239, 324, 326
Dekart, Rene [Descartes, Rene]: hipo­
teza o zlom demonu, 343; njegov
dualizam, 332; njegov fundacio-
nalizam, 184; i duh u mašini,
201, 202; i dihotomija duh-svet,
53, 54; i problem spoljašnjeg sve­
ta, 133, 134; kao racionalista, 91;
i Rasel, 74; i teorija čulnih dato­
sti, 70, 341; kao merilo vrednova­
nja, 320, 325; Vitgenštajn o kar-
tezijanskom modelu, 178, 181,
182
Demokrit [Democritus], 50
Derrida and Wittgenstein (Garver i
Li), 294
Dervel, Stifen [Darwell, Stephen], 127
„Designation and Existence" (Kvajn),
245
deskripcije, vidi teorija deskripcija
deskriptivistička greška, Ostin o de-
skriptivističkoj grešci, 229
deuterijum, i argument izotopa, 311,
312
dihotomija: Ostinova kritika dihoto­
mija, 218; kritika dihotomija lo­
gičkog pozitivizma (Raji), 197,
198
dijalektički metod, 15
Dilemmas, (Raji), 200
distinkcije u običnom jeziku (Ostin),
219, 220
Djui, Džon [Dewey, John], 321, 322,
324
Donelan, Kejt [Donnellan, Keith], 4 1 ,
286
Dreben, Barton [Dreben, Burton],
239
dualizam: i filozofija duha, 332; Ra-
selov, 54; vidi i kartezijanski mo­
del
duh, filozofija duha 236, 330-340,
346, 347
Duh u mašini, 201, 202, 207
dvosmislenost i nejasnost, idealni je­
zik kao lek za (Rasel i Vajthed),
22, 23, 30
Džejms, Viliam [James, William], 74,
321, 322
Džekson, Henri [Jackson, Henry],
123
Dževons, V. S. [Jevons, W. S.], 193
Džonson, V. E. [Johnson, W. E.], 193

Džordž VI [George VI] (kralj Engle­
ske), i Vitgenštajn, 322
„Effects, Results, and Consequences"
(Vendler), 215
egocentrički položaj, 181
Ejer, Alfred, Dž. [Ayer, Alfred J . ] , 78,
79; i Ostin, 235; u Library of Li­
ving Philosophers, 324; o moral­
nim sudovima, 128; i čulne dato­
sti, 97, 133; i status filozofije
(Raji), 198; i princip verifikacije,
94-96, 115
ekološki pristup vizuelnoj percepciji
(Gibson), 341, 342
ekstenzija, 43
Elementary Logic (Kvajn), 245
Eli, D. M. [Ely, D. M.] (kasnije supru­
ga Dž. E. Mura), 122
eliminativni materijalizam, 338-340
Eliot, T. S. [Eliot, T. S.], 290
Eliot, Vivijen [Eliot, Vivien], 68
Embrouz, Elis [Ambrose, Alice], 175
emotivistička teorija etike, 128
Empedokle [Empedocles], 52
Emperor's New Mind, The (Penrouz),
332
empirijske aktivnosti vs. konceptual­
ne, 12
empirizam: Karnapov i pozitivista,
97; Karnapov i Kvajnov, 110,
247-252; Kvajnov, 97, 98, 246,
INDEKS 369
258-262, 270, 327; Kvajn o dve
dogme empirizma, 97, 98, 252,
253 (vidi i „Two Dogmas of Em­
piricism"); Raselov, 69, 70
Engelman, Paul [Engelmann, Paul],
155, 158
Engine of Reason, The (Cerčland),
338
Enquiry Concerning Human Under­
standing [„Istraživanje o ljud­
skom razumu] (Hjum), 76
Enskomb, G. E. M. [Anscombe, G. E.
M.], 86, 158, 195
epifenomenalizam, 332, 338
Epimenid [Epimenides], 199
epistemologija: i Mur, 126, 129-135;
naturalizovana (Kvajn), 9, 46, 88,
98, 252; i realizam, 130, 131 (vi­
di i realizam); Raselovi pogledi na
epistemologiju, 69, 75; vidi i per­
cepcija
„Epistemology Naturalized" (Kvajn),
246, 251
Ethics and Language (Stivenson), 128
etika: emotivistička teorija etike, 127,
128; i Mur, 128; Vitgenštajn o eti­
ci, 84
etikete, vlastita imena kao (Markus),
45, 2 8 0 - 2 8 4 , 292, 293, 296; i
učenje o neposrednoj referenciji,
297, 298; i fiktivna imena, 284,
287-289; i rigidni dezignatori,
281
I 370 I EJVRUM STROL
Fajgl, Herbert [Feigl, Herbert], 4 1 ,
49, 77, 79, 80, 106, 155
Fan, K. T. [Fan, K. T.], 235
fenomenalizam, 72, 75, 76, 137
Fihte, Johan Gotlib [Fichte, Johann
Gottlieb], 347
fiktivna imena, 296-299; i aksiom re­
feriranja, 293-299; i teorija nepo­
sredne referencije, 4 5 , 2 7 8 ,
285-289, 296-299; i Frege o Sinn
i Bedeutung, 42; i Kripke, 284;
Markus o fiktivnim imenima,
284-287; i Rasel o vlastitim ime­
nima, 57, 58; i Raselova teorija
deskripcija, 36, 285
filozofija delanja, 236
filozofija duha, 330-340; i kognitivne
nauke, 246, 247; proširenje filo­
zofije, 236
filozofija jezika, 235, 236, 331
filozofija običnog jezika, 19, 195,
235, 236
filozofija: kao analiza, 15; Ostin o fi­
lozofiji, 312; današnje teme filo­
zofije, 348-350; „demokratizaci­
ja" filozofije, 347, 348; buduć­
nost filozofije, 350; „herojsko do­
ba" filozofije, 347; analitička filo­
zofija kao usko ograničena, 323;
pitanja kao merilo filozofije, 329;
pitanja kao priroda filozofije, 11,
12; večna pitanja u filozofiji, 12,
13; Rasel o, 15, 16, 5 1 ; Raji o fi­
lozofiji, 198; i nauka, 10, 346,
349; i sistem solera, 13, 14, 350
{vidi i model sistema solera); teo­
rija deskripcija kao paradigma fi­
lozofije, 39; Bečki krug o filozofi­
ji, 77, 78; Vitgenštajn o filozofiji,
10, 49, 77, 86-89, 108, 166-168,
172, 173; vidi i analitička filozo­
fija
filozofska logika: Frege o rečenicama
o identitetu i deskripcijama,
40^16; logički atomizam, 4 6 - 6 4 ;
logika kao idealan jezik, 2 9 - 3 3 ;
teza logicizma, 2 4 - 2 9 ; i Principia
Mathematica, 23, 24; teorija de­
skripcija, 33^10 (vidi i teorija de­
skripcija)
filozofski problemi: drevni prethodni­
ci filozofskih problema, 12-14,
320; Patnam o filozofskim pro­
blemima, 346; i Raji, 200, 201;
teorije značenja i referencije razvi­
jene za njih, 276; Vitgenštajn o fi­
lozofskim problemima, 165
First Person, The (Čizolm), 332
fizikalistička interpretacija pozitivi-
zma, 97
Folesdal, Dagfin [Follesdal, Dagfinn],
238
fon Riht, G. H. [von Wright, G. H.],
153, 163, 187, 192, 324, 328
Foundations of Empirical Knowledge,
The (Ejer), 97
„Four Forms of Skepticism" (Mur),'
125, 134, 135
Frank, Filip [Frank, Philipp], 77, 79
Franks, Oliver [Franks, Oliver], 194
„Free Man's Worship, A" [„Religija
slobodnog čoveka"] (Rasel), 321
Frege, Gotlob [Frege, Gottlob], 18; i
Vajthedovi i Raselovi ciljevi,
22-24; količina proizvedene gra-

de, 328; i aksiom referiranja, 294;
i Karnap, 98, 100-104; i tradicija
empirizma, 327; i činjenice, 56;
budući status Fregea, 325, 326; i
idealni jezik, 81; o identitetu,
41-44, 276; njegova uska intere-
sovanja, 322; i običan jezik, 23,
24, 83; o vlastitim imenima, 62; i
Kvajn, 239; Fregeov scijentizam,
348; o Sinn i Bedeutung, 39, 4 1 ,
42, 100, 101, 299, 301; o iskazu
kao nosiocu značenja, 257; i tra­
dicionalna pitanja, 13; kao nepo­
znat, 101, 193; i Vitgenštajn, 47,
82, 87, 163
Frege: Philosophy of Language
met), 101, 102
Frejzer, ser Džejms Džordž [Frazer,
Sir James George], 177
Frojd, Sigmund [Freud, Sigmund], 177
From a Logical Point of
(Kvajn), 245
From Stimulus to Science (Kvajn), 246
funkcionalistički argument (o znače­
nju), 313, 314
funkcionalizam (filozofija duha),
333-338
Gadamer, Hans-Georg [Gadamer,
Hans-Georg], 324
Galilej [Galileo], 12
Garver, Njutn [Garver, Newton], 294
Gedel, Kurt [Gödel, Kurt], 28, 29, 78
Gedelov drugi teorem, 29
INDEKS 371
Gedelov prvi teorem (o nepotpuno­
sti), 28, 29, 98
Gibard, Alen [Gibbard, Allan], 127,128
Gibon, Edvard [Gibbon, Edward], 12
Gibson, Dž. Dž. [Gibson, J . J . ] ,
341-343, 345
Gibson, Rodžer [Gibson, Roger], 249
Gilbert Rajl: Collected Papers, 119
„Goethe, Wittgenstein, and the Es­
sence of Color" (Vendler), 332
Grajs, Pol [Grice, Paul], 195, 200,
236, 240, 288
(Da-
gramatika, logička, 39
Grin, T. H. [Green, T. H.], 129
Grinbaum, Adolf [Grünbaum,
Adolf], 80
View Grundgesetze der Arithmetik (Frege),
100
Gudman, Nelson [Goodman, Nel­
son], 80
Habermas, Jirgen [Habermas, Jürgen|,
324
Halet, Gart [Hallet, Garth], 328
Han, Hans [Hahn, Hans|, 49, 77
Han, Olga [Hahn, Olga], 77
Hanej,.Alister |Hannay, Ahstair], 332
Hangerland, Izabel K. [Hungerland,
Isabel C ] , 214
Hardi, Dž. H. [Hardy, G. H.], 67
 372 EJVRUM STROL
Hardi, V. F. R. [Hardie, W. F. R.], 194
Hart, Herbert, [Hart, Herbert], 195,
211
Hartrek, Pol [Hartreck, Paul], 311
Hartšorn, Carls [Hartshorne, Char­
les], 324
Hear, R. M. [Hare, R. M.], 195
Hegel, G. V. F. [Hegel, G. W. F.], 91,
320, 347
Heidegger's Crisis: Philosophy and
Politics in Nazi Germany (Sluga),
102
Heker, P. M. S. [Hacker, P. M. S.],
16-18, 182, 328
Hempel, Karl. G. [Hempel, Carl G.],
79, 96, 115
Hempšajr, Stjuart [Hampshire, Stu­
art], 195, 200, 211
Herbrand, Zak [Herbarnd, Jacques],
241
Hermes, Hans [Hermes, Hans], 101
heuristički princip, princip verifikaci­
je shvaćen kao, 114, 115
Hilbert, David [Hilbert, David], 78
Hintika, Jako [Hintikka, Jaakko],
237
History of Western Philosophy (Ra­
sel), 69
Hiz, Henri [Hiz, Henry], 239
Hjum, Dejvid [Hume, David], 15; i
distinkcija analitičko-sintetičko,
90; Hjumov iskaz na samrtnoj
postelji, 195, 196; kao empirista,
250; i spoljašnji svet, 272, 276; o
indukciji, 92, 93; i logički poziti-
vizam, 76, 77, 89, 90; i posmatra-
nje, 97; i redukcionizam, 257,
258; i teorija čulnih datosti, 70,
341; Hjumov skepticizam, 134,
272, 273; kao merilo vrednova­
nja, 320, 325-327
Hobs, Tomas [Hobbes, Thomas], 167
holizam, Kvajnov, 246, 260, 261,
2 6 5 - 2 7 1 , 327
How to Do Things with Words
(Ostin), 217, 219, 227, 228, 232
„How to Talk: Some Simple Ways"
(Ostin), 219, 226
Human Consciousness (Hanej), 332
Human Knowledge: its Scope and Li­
mits [„Ljudsko znanje: njegov
obim i granice"] (Rasel), 70, 192
idealizam: vs. atomizam, 50; Murov
napad na, 128-130, 134-142,
147, 148; i Murov uticaj na Rase-
la, 122, 123; Kvajnov holizam
kao, 266; sinoptički opis kao cilj
idealizma, 51
idealni jezik: i Karnap, 108, 109, 111;
definicija idealnog jezika (Rasel),
29, 30; i činjenice vs. pojedinačne
stvari, 5 4 - 5 6 ; matematička logi­
ka kao idealan jezik, 19, 20,
2 2 - 2 4 ; i Rasel, 29-33, 49, 81; i
Raji, 197; i teorija deskripcija,
3 6 - 3 9 ; i Vitgenštajn, 20, 80, 82,
83, 88, 89, 106, 107, 151, 152
identitet, 4 0 - 4 2 ; i fiktivni objekti
(Markus), 284, Frege o identitetu,
 INDEKS 373

4 1 - 4 4 , 278; i logika, 26; Rasel o izomeri, argument na osnovu izome-

identitetu, 4 1 , 4 3 - 4 5 , 63, ra, 314, 315
276-278
izotopi, argument na osnovu izotopa,
„Identity and Necessity" (Kripke), 310-313
299 izvesnosf. Hjum o izvesnosti, 92, 93;
„Ifs and Cans" (Ostin), 219 i saznanje, 150; Murova odbrana
izvesnosti, 130, 139, 143, 144
„igra", Vitgenštajnova rasprava o re­
či „igra", 179-181 izvinjenja, Ostin o izvinjenjima,
221-226
imena, vidi vlastita imena

Inquiry into Meaning and Truth, An

(Rasel), 70
Jaspers, Karl [Jaspers, Karl], 324
„Inteligent Behavior" (Ostin), 217
Jergensen, Jergen Joergensen, Joer-
intenzija, 43
gen], 78
intenzionalni izomorfizam, Karna­
jezičke igre: njihov značaj, 346, 347;
pov, 113
Vitgenštajn o jezičkim igrama,
Introduction to Logical Theory 151, 152, 171, 175-177, 184,
(Strosn), 240 185

Introduction to Mathematical jezik, filozofija jezika, 235, 236, 331

Philosophy (Rasel), 66, 82, 321
Introduction to Wittgenstein's Trac-
tatus (Enskomb), 86
„Is Goodness a Quality" (Mur), 129
„Is Semantics Possible" (Patnam),
299
istina: Ostin o istini, 222, 223; i po­
našanje, 267, teorija istine kao
korspondencije, 32, 61, 78; logič­
ka, 91, 253, 254, 267; Kvajn o
istini, 256; semantička teorija isti­
ne, 15, 19, 110, 111; Vitgenštajn
o istini, 55
jezik: logička sintaksa jezika, 106,
107; privatan, 182-184; Strosn o
jeziku, 64; upotreba jezika, 64,
163, 228; Vitgenštajn o začarano-
sti jezikom, 172, 173; vidi i teori­
ja govornih činova
Johansen, K. J . [Johannessen, K. J . ] ,
156
„John Langshaw Austin: A Biograp­
hical Sketch" (Varnok), 211
Jugoš, Bela [Jugos, Bela], 78
Justice in Wartime [„Pravda u vreme
rata"] (Rasel), 321

„izlomljeni tekst", Vitgenštajnov me-

tod kao, 165
 374 I EJVRUM STROL
Kant, Imaniiel [Kant, Immanuel], 52;
i distinkcija analitičko-sintetičko,
90, 91; i Ostin o besmislu, 232;
rani Vitgenštajn kao neokanto-
vac, 49; kao dominantna figura,
347; kao merilo vrednovanja,
320; podliteratura komentara o
Kantu, 327, 328; i Vitgenštajnov
značaj, 328
Kaplan, Dejvid [Kaplan, David], 20,
41, 44
Karnap, Rudolf [Carnap, Rudolf],
98, 99, 107-114; Karnapovo raz­
dvajanje analize od politike, 322;
kao analitički filozof, 18; o di­
stinkciji analitičko-sintetičko, 97,
98, 110, 248, 249, 251, 255; i
tradicija empirizma, 327; i Frege,
100-104; u Library of Living
Philosophers, 324; kao logički
pozitivista, 7 8 - 8 0 ; njegovi pogle­
di na logiku i nauku, 20; i Mur,
117; i Kvajn, 239, 2 4 7 - 2 5 2 ,
2 5 6 - 2 5 8 ; njegova reputacija,
325; Raji o Karnapu, 113, 114; i
naučna filozofija, 66, 346, 347;
njegov scijentizam, 348; njegov
prikaz vlastitog života, 99, 100; i
status filozofije (Raji), 197, 198;
i dve dogme empirizma, 97, 98; o
Bečkom krugu i Tractatusu, 84; i
Vitgenštajn, 104-107, 117, 155
kartezijanski model vs. savremeni po­
gledi na duh, 332; Raji o, 201,
202; Vitgenštajnova kritika karte-
zijanskog modela, 178, 181-183;
vidi i Duh u mašini
Kasirer, Ernst [Cassirer, Ernst], 324
kategorijalna greška, Raji o kategori-
jalnoj grešci, 203-208
kauzalna teorija percepcije, 7 1 , 72
Kejnz, Dž. M. [Keynes, J . M.], 122,
193
Kembridž, kraj velikih dana filozofije
u Kembridžu, 192
Kepler, Johan [Kepler, Johannes], 260
Kerol, Luis [Carroll, Lewis], 193
kineska soba, argument kineske sobe,
337, 338
„Knowledge by Description and
Knowledge by Acquaintance"
[„Znanje putem deskripcije i zna­
nje neposrednom upoznatošću"]
(Rasel), 35, 73, 97
Koks, H. M. [Cox, H. M.], 194
Kolingvud, R. Dž. [Collingwood, R.
G.], 198
kompjuter, duh uporeden sa kompju­
terom, 235, 236
konceptualne aktivnosti vs. empirij­
ske, 12
konstruisani jezički sistemi, Vitgen­
štajn vs. Karnap o konstruisanim
jezičkim sistemima, 106, 107
konstrukcija teorija kao cilj filozofije,
11
Kraft, Viktor [Kraft, Victor], 77
Kreat, Ričard [Creath, Richard], 249
Krejg, Vilijam [Craig, William], 239
Kreši-Viliams, Rupert [Crawshay-
Williams, Rupert], 67
Kripke, Sol [Kripke, Saul], 19; i iden­
titet, 4 1 , 45; i intenzije, 44, 284;
njegova sužena interesovanja,

322; i termini za prirodne vrste,
299, 302, 303, 307, 315, 317,
318; i vlastita imena, 4 5 ,
281-285, 290; i naučna filozofija,
65; i opseg, 23; i simbolička logi­
ka, 20; i tradicionalna pitanja, 13
Kvajn, V. V. O. [Quine, W. V. O.], 18,
19, 237, 245-248; i distinkcija
analitičko-sintetičko, 91, 97, 98,
110, 249-256, 260-262; o Osti-
nu, 234; njegove autobiografije,
196, 238-245; njegov bihejviori-
zam, 262-265, 267; i Karnap,
239, 247-252, 256-258; kritike
Kvajna, 2 6 5 - 2 7 1 , 273, 274, 326,
327; i eliminativizam, 340; o em­
pirizmu bez dogmi, 258-262; i
problem spoljašnjeg sveta,
270-274; njegov budući status,
325-327; i idealan jezik, 88; o
identitetu, 4 1 , 281, 282; o inten-
zijama, 44; kao poslednja domi­
nantna figura, 346, 347; u
Library of Living Philosophers,
324; i logički pozitivisti, 79, 80;
njegova uska interesovanja, 322;
njegova naturalizovana epistemo-
logija, 9, 46, 252; o redukcioni-
zmu, 257, 258; i nauka, 10, 65,
246, 247, 2 5 8 - 2 6 1 , 273, 274,
326, 347, 348; i opseg, 23; i sim­
bolička logika, 19, 20, 236; kao
stvaralac sistema, 246, 325, 326;
i tradicionalna pitanja, 13; o dve
dogme empirizma, 97, 98; Vit­
genštajn uporeden sa Kvajnom,
328, 329
Kvinton, E. M. [Quenton, A. M.],
195
INDEKS 375
Lajbnic, Gotfrid [Leibniz, Gottfried]:
i distinkcija analitičko-sintetičko,
90, 91; o sinonimnosti, 255
Lajbnicov zakon, 307
Language, Truth, and Logic (Ejcr),
78, 94, 95, 115, 128
Larsen, Rolf [Larsen, Rolf], 156
Last Writings on the Philosophy of
Psychology (Vitgenštajn), 153
Lectures and Conversations on Aest­
hetics, Psychology, and Religious
Belief (Vitgenštajn), 162
Lectures on the Foundations of Mat­
hematics (Vitgenštajn) 153
Letters from Ludwig Wittgenstein,
with a Memoir by Paul Engel-
mann, 211
Letters to C. K. Ogden from Ludwig
Wittgenstein, 211
Letters to Russell, Keynes, and Moo­
re by Ludwig Wittgenstein, 211
Li, Seung-Cong [Lee, Seung-Chong],
294
Libig, Justus fon [Liebig, Justus von],
314
Library of Living Philosophers, 323,
324
lični identitet, 41
Linguistics in Philosophy (Vendler),
215, 236
lingvistička filozofija, Rajla i Ostina,
195
lingvistički argument o prirodnim vr­
stama, 309, 310
 376 I EjvrUM STROL
Linski, Leonard [Linsky, Leonard],
113
Lišin, Aleksis [Lichine, Alexis], 13, 14
Logic and Knowledge (Rasel), 70
„Logical Atomism" (Rasel), 15, 5 1 ,
176
„Logical Positivism: A New Move­
ment in European Philosophy"
(Blumberg i Fajgl), 79
Logical Syntax of Language, The
(Karnap), 97, 198
logička geografija mentalnih pojmo­
va, Raji o logičkoj geografiji, 204,
205, 208, 209
logička istina: i ponašanje, 267, 268;
pozitivističko gledište o logičkoj
istini, 91; Kvajn o logičkoj istini,
253, 254
logički atomizam: 9, 19, 22, 45-64; i
Mur, 140; Raselova verzija logič­
kog atomizma, 50-64; i teorija
deskripcija, 62, 63; i Vitgenštajn
(Tractatus), 46-49, 81, 87, 88,
162, 163
logički pozitivizam, 9, 19, 22, 46, 76,
89-98, 114; i Ostin, 212; i Ejero-
vo Language, Truth, and Logic,
78, 79; i logički atomizam, 63,
64; i Mur o dobrom, 127, 128; i
nekognitivno značenje, 95, 229;
politički aspekti u širenju logič­
kog pozitivizma, 79; i Rajl, 197,
198, 208, 209; i simbolička logi­
ka, 20; i Tractatus, 49, 80, 81, i
Bečki krug, 77
logika: kao idealan jezik (Rasel),
29-33; modalna, 20, 2 1 , 276,
277, 286; Vitgenštajn o tome da
logika nije jednostavna, 121
Logische Aufbau der Welt, Der [„Lo­
gička konstrukcija sveta"] (Kar­
nap), 107, 110
Logische Syntax der Sprache (Kar­
nap), 110
Lok, Džon [Locke, John], 70, 79 i di­
stinkcija analitičko-sintetičko, 90,
91; kao empirista, 250; i spolja-
šnji svet, 272, 273; i pozitivizam,
90; i redukcionizam, 257; i repre-
zentacioni realizam, 122; i teorija
čulnih datosti, 241
Ludwig Wittgenstein: The Duty of
Genius (Monk), 123, 157
Luis, Č. S. [Lewis, Č. S.], 194
Luis, Dejvid [Lewis, David], 19, 20
Luis, K. I. [Lewis, C. I.], 262, 324
Mabot, Dž. D. [Mabbott, J . D.], 194
Majhil, Džon [Myhill, John], 239
Majnong, Aleksius [Meinong,
Alexius], 3 2 - 3 4 , 40
Maklaglan, V. Dž. [Maclaglan, W.
C ] , 194
Maler, Gustav [Mahler, Gustav], 177
Malkolm, Norman [Malcolm, Nor­
man], 11, 122, 123, 150, 153,
182, 183, 200
Marks, Karl [Marx, Karl], 65, 66
Markus, Rut Barkan [Marcus, Ruth
Barcan], 19; i pristup neposred-

ne referencije, 275, 293; i fiktiv­
ni objekti, 296; i identitet, 4 1 ,
45; njena sužena interesovanja,
322; i vlastita imena, 44, 4 5 ,
2 8 1 , 286, 290; i naučna filozofi­
ja, 65; i opseg, 23; i simbolička
logika, 20
Marriage and Morah [„Brak i mo­
ral"] (Rasel), 66, 321
Martinič, A. P. [Martinich, A. P.],
200, 236, 288
Maslov, Aleksandar [Maslow,
Alexander], 86
matematička (simbolička) logika, 19;
kao značajno dostignuće, 322;
pokreti koji iz nje proističu, 46; i
stari problemi, 346; pozitivisti o
matematičkoj logici, 90, 91; Vit­
genštajn o matematičkoj logici,
83
matematika, teza logicizma o mate­
matici, 22-29
materijalizam, 320; eliminativni,
338-340; reduktivni, 332-334
Mathematical Logic (Kvajn), 241,
245
Matter of Minds, The (Vendler), 332
Meaning and Necessity (Karnap),
101, 110-113, 255
„Meaning and Reference" (Patnam),
299, 300
„Meaning of a Word, The" (Ostin),
215, 216
Mec, Rudolf [Metz, Rudolf], 119
Meditations [„Meditacije"] (Dekart),
53
INDEKS 377
Mejlson, ledi Konstans [Malleson,
Lady Constance] („Kolet"), 68
Mejts, Benson [Mates, Benson], 113,
133, 134, 270-273
Me.kginis, Brajan [McGuinness,
Brian], 157-159
Mekol, H. [MacColl, H.], 193
Mektagart, Dž. M. E. [McTaggart, J .
M. E.], 50, 123, 129
Memoir, A (Malkolm), 153
Mendelson, Feliks [Mendelssohn,
Felix], 177
Mendelson, Ričard L. [Mendelsohn,
Richard, L.], 101-103
Menger, Karl [Menger, Karl], 78
metafizika: i distinkcija analitičko-
sintetičko, 94, 95; i logički atomi­
zam, 4 9 - 5 1 , 54, 62-64; i logički
pozitivizam, 63, 64, 94, 197, 198;
i Kvajnov holizam, 261; i Tracta­
tus, 49, 81, 83, 84, 87, 88, 94,
105, 106, 162; i princip verifika­
cije, 94; napad Bečkog kruga na
metafiziku, 251
Methods of Logic (Kvajn), 240, 245
metod podučavanja: Ostinov, 214,
215; i Vitgenštajn o potrebi za
raspravljanjem, 164
mikrostruktura: i funkcionalistički
argument, 312-314; u argumentu
Zemlje Bliznakinje, 307, 308
Mil, Džon Stjuart [Mill, John Stuart],
91
mistično kod Vitgenštajna, 84, 86,
105, 106, 154
 378 EjvRUM STROL
Mizes, Rihard fon [Mises, Richard
von], 78
Modalities (Markus), 275, 284
modalna logika, 21; i teoretičari ne­
posredne referencije, 285, 286; i
teorija referencije, 278
modalni termini: i analitičnost, 255,
256; Karnap, 111
monizam, 50
Monk, Rej [Monk, Ray], 67, 69, 124,
157, 159, 160, 210
Moore and Wittgenstein on Certainty
(Strol), 165
moralni realizam, 127
Morel, ledi Otolin [Morell, Lady Ot­
toline], 67, 68
Moris, Č. V. [Morris, C. W.], 78
Mur Dž. E. (Džordž Edvard) [Moore,
G. E. (George Edward)], 10, 18,
117-126; o analizi, 15, 18, 120,
121, 136, 141, 142, 144, 145; i
Ostin, 211, 212, 216; i Karnap,
117; njegovo klasicističko obra­
zovanje, 2 1 1 ; kritike Mura,
146-150; „A Defense of Com­
mon Sense", 53, 133, 135-146;
kraj karijere, 192; i epistemologi-
ja, 126, 127, 129-135; i etika,
127-129; i idealizam, 128, 129,
134, 135, 139, 142, 147, 148; i
„ja znam" 177; u Library of Li­
ving Philosophers, 324; Murova
sužena interesovanja, 322; i do­
gađaji iz 126, 127; i običan jezik,
211; i percepcija, 71, 345; i reali­
zam, 69, 126, 127-133; Murova
reputacija, 324, 325; i Rasel, 51,
69, 117, 123-126, 140, 152; i
Raji, 119, 120, 122, 194, 200;
Murov prikaz vlastitog života,
195, 196; i teorija čulnih datosti,
59, 121, 122, 126, 127,
131-134, 137, 148, 341; o „trui-
zmima", 53, 135, 138; i Vitgen­
štajn u Kembridžu, 124, 125,
135, 136, 164; Vitgenštajnove
krinke Mura, 147-150, 177; Vit-
genštajnov uticaj na Mura, 117;
Vitgenštajnovo mišljenje o Muru,
120, 121; Murovo proučavanje
Vitgenštajna, 119, 120; sugerisao
naslov Vitgenštajnovog Tractatu-
sa, 48
Murov paradoks, 121
My Philosophical Development (Ra­
sel), 70
Mysticism and Logic (Rasel), 70
načelo minimalnog osakačenja, Kvaj-
novo, 261
Naming and Neccessity (Kripke), 299
Naming of Cats, The (Eliot), 290
Nasr, Sajed Hosein [Nasr, Seyyed
Hossein], 324
naturalistička pogreška, 127
naturalizam, 9
naturalizovana epistemologija, Kvaj­
nova, 9, 46, 88, 98, 251-253
„Nature of Truth, The" (Rasel), 321
„naučna filozofija", 12, Raselova,
65

nauka: i savremena filozofija, 10; i
današnje filozofske teme, 349,
350; smanjeno isticanje nauke,
116, 117; i Frege o običnom jezi­
ku, 23, 24; holističke teorije u na­
uci, 257, 258; i logički pozitivi­
zam, 76; duh u središtu naučnog
interesovanja, 332; kao uzor filo­
zofije (Vitgenštajn), 166, 167;
kao probabilistička, 92, 93; i Pat­
nam o filozofskim problemima,
346; i Kvajn, 10, 65, 246, 247,
258-262, 273, 274, 326, 347,
348; i Rasel, 5 1 , 52, 69; i Raji,
197, 198; i simbolička logika, 19,
20; Vitgenštajn o nauci (Tracta­
tus), 94, 95; i Vitgenštajnova ka­
snija filozofija, 163, 164, 346,
347
nebiće: i vlastita imena, 298; Kvajn o
nebiću, 238; i teorije značenja i
referencije, 277; i teorija deskrip­
cija, 31-33, 38, 39, 385, 386
negativne činjenice, Rasel o negativ­
nim činjenicama, 56
nejasnost i dvosmislenost, idealan je­
zik kao lek (Rasel i Vajthed), 22,
23, 30
Nejgel, Tomas [Nagel, Thomas], 332
neokvajnovci, 340
neposredna referencija, teorije nepo­
sredne referencije, 46, 276,
278-286; ocena teorija neposred­
ne referencije, 289-292; i fiktivni
entiteti, 46, 278, 285, 287-289; i
identiteti prirodnih vrsta, 305; i
termini za prirodne vrste, 275,
299-318; i vlastita imena,
278-287, 292, 293; i etiketiranje,
INDEKS 379
280-284, 297, 298 (vidi i etikete,
vlastita imena kao etiketa)
neposredni (naivni) realizam, 70, 71,
130, 131, 136, 137, 343-346
nepotpuni simboli, određene deskrip­
cije kao, 40
Nes, Arne [Naess, Arne], 78
Neurocomputational Perspective, A
(Cerčland),338
Neurophilosophy (Cerčland), 338
neuspesi, Ostin o neuspesima, 200,
229, 230
neutralni monizam, 9, 74
Nil, V K. [Kneale, W. C ] , 193
Nojrat, Oto [Neurath, Otto], 49, 77,
97, 198
„Nominalism and the Substitution
Quantifier" (Markus), 284
Nju, Č. Dž. [New, C. G.], 235
Njutn, ser Isak [Newton, Sir Isaac],
12, 166, 258, 260
O Sentido da Nova Logica (Kvajn),
245 '
običan (prirodni) jezik: i Ostin, 195,
211, 220, 221, 225, 234; i fiktiv­
ni termini, 298; Frege i običan je­
zik, 23, 24, 83; Rasel i Vajthed o
običnom jeziku, 23, 26; i Raji,
195, 219; tradicionalni pogledi
na običan jezik (Ostin), 228, 229;
Vitgenštajn o običnom jeziku, 83,
171, 173, 174, 219
 380 I EJVRUM STROL
odnos duha i tela: Karnap o odnosu
duha i tela, 109; Raji o odnosu
duha i tela, 201-208; vidi i filozo­
fija duha
odraz, teorija percepcije kao odraza,
71, 72
Oksfordska filozofija: oživljavanje,
194; Rajlov opis, 192-194; vidi i
Ostin, Dž. L; Raji, Gilbert; drugi
filozofi
Olifant, M. L. [Oliphant, M. L.], 311
„On Carnap's Views on Ontology"
(Kvajn), 248
On Certainty (Vitgenštajn), 120, 147,
149, 153, 173, 175, 178, 182,
184-186; opšta dinamika dela,
188; o „Proof of an External
World", 134
„On Denoting" (Rasel), 197, 321
„On Empiricaly Equivalent Systems
of the World" (Kvajn), 246
„On the Logic of Quantification"
(Kvajn), 241, 245
„On Natural Deduction" (Kvajn), 245
„On Refering" (Strosn), 64, 288
On the Contrary (Čerčlandovi), 338
„On the Scientific Justification of a
Conceptual Notation" (Frege), 23
„On What There Is" (Kvajn), 238, 245
Ontological Relativity and Other
Essays (Kvajn), 246
ontološki argument, 30, 31; i teorije
značenja i referencije, 276
opseg, u kvantifikacijskoj logici, 23
oseti, Raji o osetima, 205-208
Ostin, Dž. L. (Džon Longšou) [Au­
stin, J . L. (John Langshaw)], 10,
195, 217-220; količina grade ko­
ju je stvorio, 328; i analiza, 17,
18; kao analitički filozof, 18, 19;
život, 210-217; kritike Ostina,
232-236; o izvinjenjima i slobodi
volje, 2 2 1 - 2 2 6 ; buduči status,
325, 326; i Library of Living Phi­
losophers, 324; o „materijalnom
objektu" i „čulnoj datosti", 270;
o Muru, 119; suženost njegovih
interesovanja, 322; o performati-
vima, 222, 223, 228-232; njegov
filozofski metod, 220, 221; i od­
nos filozofije i nauke, 346, 347; i
Kvajn, 239; i Raji, 198-200, 211,
212; i teorija čulnih datosti, 148,
341; njegova teorija govornih či­
nova, 116, 218, 227, 228, 232,
235, 236; o mnogim vrstama en­
titeta, 217, 218
Ostin, Džejn [Austen, Jane], 12, 202,
295
„Other Minds" [„Tuđe svesti"]
(Ostin), 198, 219, 226
Our Konowledge of the External
World (Rasel), 69, 70
Outline of Philosophy, An (Rasel), 70
paradoks analize, 111; i Mur, 120,
121; Vitgenštajnov način da iz-
begne paradoks, 171, 172
Paskai, Fanja [Pascal, Fania], 155,
158, 160

Patnam, Hilari [Putnam, Hilary], 19,
65; i funkcionalizam, 335; i iden­
titet, 4 1 , 44; njegovi pogledi na
logiku i nauku, 20, 65; njegova
uska interesovanja, 322; o termi­
nima za prirodne vrste, 299, 300,
302-308, 315, 318; njegov scijen-
tizam, 348; o rešavanju filozof­
skih problema, 346, 347, 349
Paton, H. Dž. [Paton, H. J . ] , 200
Pauling, Lajnus [Pauling, Linus], 66
Peano, Đuzepe [Peano, Giuseppe]: Pe-
anovi postulati, 2 5 - 2 9 ; kao nepo­
znat u Oksfordu, 193
Penrouz, Rodžer [Penrose, Roger],
332
percepcija: distinkcija posredno-ne-
posredno, 149; pristup percepciji
usmeren na primere, 343-346;
Gibsonovo gledište o percepciji,
342, 343; Rasel o percepciji, 69,
148, 345; i čulne datosti, 131-134,
136, 137, 148, 341 (vidi i teorija
čulnih datosti); teorije percepcije,
72; i tradicionalni vs. novi pristu­
pi, 320, 321
..Perceptual Correlates of Massive
Cortical Reorganization" (Rama-
čandran), 343
„Performative Utterances" (Ostin),
219, 226, 228
„Performative-Constative" (Ostin),
219
performativi, 116, Ostin o performa-
tivima, 222, 223, 228, 232
Pers, Č. S. [Peirce, C. S.], 20
INDEKS 381
Phantoms in the Brain: Probing the
Mysteries of the Human Mind
(Ramačandran i Bleksli), 343
Philosophical Investigations [Filozof­
ska istraživanja] (Vitgenštajn),
11,153, 164,165,175,178,179,
182; i Concept of Mind, 208,
209; opšta dinamika dela, 188,
189; i Raji, 197, 198, 204, 205
Philosophical Papers (Mur), 135
Philosophy and Logical Syntax (Kar­
nap), 110
Philosophy of G. E. Moore, The,
123, 128, 130, 145
Philosophy of Logic (Kvajn), 245
„Philosophy of Logical Atomism"
[„Filozofija logičkog atomizma"]
(Rasel), 35, 47, 55, 56
Philosophy of Rudolf Carnap, The,
98
Philosophy of W. V. Quine (Library
of Living Philosophers), 238
Philosophy ofW. V. Quine, The (Gib­
son), 249
Piers, Dejvid [Pears, David], 195, 211
Pinsent, Dejvid [Pinsent, David], 159
pitanja, Vitgenštajn genije za, 329
„Place of Science in a Liberal Educa­
tion, The" [„Mesto nauke u slo­
bodnom obrazovanju"] (Rasel),
321
Platon [Plato], 12, 9 1 , 127, 279, 325,
327, 328
platonizam, Vitgenštajnova kritika
platonizma, 178-181
 382 I EJVRUM STROL
Plato's Progress (Rajl), 200
„Plea for Excuses, A" (Ostin),
219-221
pojedinačne stvari, u Raselovom lo­
gičkom atomizmu, 54, 55, 58, 59
Pol, Dž. A. [Paul, G. A.], 148, 341
Poper, Karl [Popper, Karl], 19, 78, 79,
324
porodična sličnost (Vitgenštajn), 180,
181, 322
„Possibilia and Possible Worlds"
(Markus), 284
postojanje kao svojstvo us. kao deo
aparata kvantifikacije, 31
pozitivizam, vidi logički pozitivizam
pragmatizam, 9, 19; u Oksfordu,
193; Kvajnov, 246, 260-262
Prajs, H. H. [Price, H. H.], 71, 133,
148, 193, 194, 341, 345
pravila, Vitgenštajn o pravilima, 184,
185
preokrenuti spektar, protivprimer
preokrenutog spektra, 338
„Pretending" (Ostin), 219
prevođenje, Kvajn o prevođenju, 264,
265
Pričard, H. A. [Prichard, H. A.], 192,193
primitivne datosti, Rasel o primitiv­
nim datostima, 72, 73
princip onotološke primenljivosti,
220, 221
princip prve reči, Ostinov, 220, 224,
225
princip supstitutivnosti, 255, 277
Principia Ethica (Mur), 14, 126, 127
Principia Matbematica (Vajthed i Ra­
sel), 22, 23, 29, 30, 36, 62; i Prin­
ciples of Mathematics, 126; i
Kvajn, 242, 243; i metodologija
rekonstrukcije, 108, 109; i Raji o
dihotomiji smisao-besmisao, 197,
198; i Seferova crta, 26; i Vitgen­
štajn, 49, 81-83
Principles of Mathematics (Rasel),
126, 193, 196
prirodni jezik, vidi običan jezik
privatan jezik, 183, 184
problem spoljašnjeg sveta: Ostin,
218; prema kartezijanskom mo­
delu, 7 1 , 72, 181; i savremene
rasprave o percepciji, 341-346; i
neposredni realizam, 71 (vidi i ne­
posredni realizam); i Mur,
128-134, 136, 137, 148; i feno-
menalizam, 72, 75, 76, 137; i
Kvajn, 270-274; i reprezentacioni
realizam, 71, 72 (vidi i reprezen­
tacioni realizam); i Rasel, 71-76;
Vitgenštajn o problemu spolja­
šnjeg sveta, 186
problem tuđih svesti, 195
„Problems and Changes in the Empi­
ricist Criterion of Meaning"
(Hempel), 115
Problems of Philosophy, The (Rasel),
69
Proceedings and Addresses of the
American Philosophical Associa­
tion, 348, 349

Profitable Speculations: Essays on
Current Philosophical Themes
(Reset), 347, 348
„Proof of an External World" (Mur),
134, 147
propozicije: Ejerova upotreba, 95; u
filozofiji duha, 331; Rasel o pro­
pozicijama, 55-58; Vitgenštajn o
propozicijama, 81-84
propozicionalni (iskazni) račun, 27
„protegnutosti" [stretches], i percep­
cija, 344
Ptolemej [Ptolemy], 260
Pursuit of Truth, The (Kvajn), 246
qualia, 340
„Quine on Who's Who" (Hintika),
237
racionalizam: i distinkcija analitičko-
sintetičko, 92; Platonov, 179; na­
pad Bečkog kruga na racionali­
zam, 251
racionalna rekonstrukcija, Karnapo-
va, 107, 108, 115
Radakrišnan, Sarvepali [Radhakris-
hnan, Sarvepalli], 324
radikalni redukcionizam, Kvajn o
dogmi radikalnog redukcionizma,
257, 258
Radža, Hari [Rija, Harry], 69
INDEKS j 383
Rajdemajster, Kurt [Reidemeister,
Kurt], 77
Rajhenbah, Hans [Reichenbach,
Hans], 79
Raji, Gilbert [Ryle, Gilbert], 11, 18,
2 0 0 - 2 0 8 ; i Ostin, 198-200, 211,
212; njegov bihejviorizam, 209,
210; život, 195-199; o Karnapu,
113, 114; kritike Rajla,
2 0 8 - 2 1 0 ; i Library of Living
Philosophers, 324; i Mur, 119,
120, 122, 194, 200; njegova
uska interesovanja, 322; i običan
jezik, 194, 219, 220; u Oksfor-
du, 192-195; njegova reputacija,
325; Rajlova uloga u oživljava­
nju filozofije u Oksfordu, 194,
195; i Vitgenštajn, 187, 194,
200, 204, 205
Ramačandran, V. S. [Ramachandran,
V. S.J, 343
Rasel, Bertrand [Russell, Bertrand],
18, 6 5 - 7 0 ; i Karnap, 98, 100,
101, 104, 117; i pristup nepo­
sredne referencije, 2 7 5 , 2 8 5 ,
286; i tradicija empirizma, 327;
kraj karijere, 192; njegovi epi­
stemološki pogledi, 7 0 - 7 5 ; kriti­
ka njegovih epistemoloških gle­
dišta, 7 5 , 76; i Frege, 100, 101,
239; vs. idealizam, 266; i idealni
jezik, 2 9 - 3 3 , 4 9 , 81; i identitet,
4 1 , 44, 4 5 , 63, 2 7 6 - 2 7 8 ; njegov
logički atomizam, 4 9 - 6 4 ; i teza
logicizma, 2 4 - 2 9 ; o značenju,
43, 44, 60, 176, 283; i Mur, 5 1 ,
69, 117, 1 2 2 - 1 2 6 , 140, 152; o
posmatranju, 97; i percepcija,
69, 148, 345; njegov filozofski
pristup, 65, 346, 347; o filozofi­
ji, 15, 16, 5 1 ; i Principia Matbe-
 384 EJVRUM STROL

matica, 22, 23 (vidi i Principia Reilton, Piter [Railton, Peter], 93

Mathematica); i Kvajn, 2 3 9 ,
rekonstrukcija, karnapovska, 97,
248; njegova reputacija, 3 2 4 ,
325; i Raji, 197; njegov scijenti- 115,250-252
zam, 348; Rasel o svom životu, „Relation of Sens-Date to Physics,
196; i čulne datosti, 59, 70, 7 1 , The" (Rasel), 321
133, 341; bavljenje društvenim
problemima, 66, 67, 3 2 1 ; Stro- Remarks on Colour (Vitgenštajn),
snov napad na Rasela, 64; i teo­ 153
rija deskripcija, 23, 3 3 - 4 0 (vidi i
teorija deskripcija); i tradicio­ Remzi, Frenk Plampton [Ramsey,
nalna pitanja, 13; i Vitgenštajn, Frank Plumpton], 27, 39, 123,
46, 47, 57, 83, 87, 124, 125, 152, 155
152, 155, 156, 163, 188
Representation and Reality (Patnam),
Rasel, lord Džon [Russell, Lord 346
John], 67
reprezentaciona teorija percepcije,
Raterford, Ernest [Rutherford, Er­ 149
nest], 311
reprezentacioni (kauzalni) realizam,
„Realism and Positivism" (Šlik), 95 71, 75, 122, 130, 131, 137, 149,
realizam: neposredni (naivni), 7 1 , 343-346
130, 131, 137, 343-346; Murov i
Rešer, Nikolas [Rescher, Nicholas],
Raselov, 69; Murova odbrana re­
347, 348
alizma, 126, 127, 129-134; mo­
ralni, 127; reprezentacioni (kau­ Ričards, Ben [Richards, Ben], 159
zalni), 71, 72, 74, 122, 130, 131,
137, 149, 343-346 Rid, Tomas [Reid, Thomas], 121

redukcionizam: 9; u etici, 127; Kvajn rigidni dezignatori: i fiktivna imena,

o dogmi redukcionizma, 257, 2 8 7 - 2 8 9 ; kao značajno dostignu­
258; u metodologiji rekonstrukci­ će, 322; Kripke o rigidnim dezig-
je, 107, 108 natorima, 45, 281-284

reduktivni materijalizam, 322-334 Riker, Pol [Rocoeur, Paul], 324

referencija: i ponašanje, 267, 268; vs. Riz, Raš [Rhees, Rush], 159, 175
značenje (Frege), 4 0 - 4 4
Roads to Freedom: Socialism, Anar­
referiranje, aksiom referiranja, chism, and Syndicalism [„Putevi k
2 9 3 - 2 9 6 , 299 slobodi: Socijalizam, anarhizam i
„Refutation of Idealism" (Mur), 118, sindikalizam"] (Rasel), 321
126, 128, 129
Roots of Reference, The (Kvajn),
Regan, Tom [Regan, Tom], 122 245, 246

Ruso, Žan-Žak [Rousseau, Jean-
Jacques], i učenje jezika, 266
Sabadoš, Bela [Szabados, Bela], 160,
162
Santajana, Džordž [Santayana, Geor­
ge], 324
Sartr, Zan-Pol [Sartre, Jean-Paul],
324
Savinji, Ajke fon [Savigny, Eike von],
328
scijentizam, 9, 11, 95; logički poziti­
vizam kao, 76, 77; Kvajnov, 246,
262, 265, 270; Kvajnovih sledbe-
nika, 326, 346; i Vitgenštajn, 86,
87, 89
Sejnovski, Teri [Sejnowski, Terry],
338
Selected Logical Papers (Kvajn), 245
semantička teorija Karnapa, 110-113
Sense and Sensibilia (Ostin), 216,
217, 219
Seri, Džon [Searle, John], 19, 4 1 , 200,
235, 236, 288, 294, 337, 338
Set Theory and Its Logic (Kvajn),
242, 245
„Set-Theoretical Foundations for Lo­
gic" (Kvajn), 245
sholastička logika vs. Principia, 28
Sidžvik, Henri [Sidgwick, Henry], 123
INDEKS 385
simbolička logika, vidi matematička
logika
simbolički jezici, i Vitgenštajn, 89
Simons, Piter [Simons, Peter], 20
Sinn vs. Bedeutung: za Fregea, 39, 4 1 ,
42, 101, 283, 299; za Vitgeenštaj-
na, 82
sinonimnost, Kvajn o, 254, 255, 263
sintetička inkompatibilnost, argu­
ment na osnovu, 131, 132, 149
Skeptic Way, The (Mejts), 270
Skeptical Essays (Mejts), 133, 134
skepticizam: kao posledica kartezi-
janskog modela, 181, 186; Hju­
mov, 93; Mejtsova odbrana skep­
ticizma, 270-273; Murov napad
na skepticizam, 130, 134, 135,
139, 143, 144, 146, 147; i Rasel,
70, 74; u nauci, 93; i tvrđenja o
nepostojanju, 39, 40; Vitgenštajn
o skepticizmu, 186; vidi i pro­
blem spoljašnjeg sveta
Sketches of Landscapes: Philosophy
by Example (Strol), 343
Skiner, Frensis [Skinner, Francis],
152,175
sleđenje pravila, i Ostin, 214
sloboda volje: Ostin o slobodi volje,
221-226 i Bečki krug, 78, 79
Sluga, Hans [Sluga, Hans], 16-18,
102
Smart, Dž. Dž. [Smart, J . J . ] , 305
Sokrat [Socrates], 15; Mur upoređen
sa Sokratom, 119; Vitgenštajn
upoređen sa Sokratom, 153, 165
 386 EJVRUM STROL
solera sistem kao model, 13, 14, 279,
319, 320, 323, 346, 350; i Kvajn,
327
solipsizam: kao posledica kartezijan-
skog modela, 182; i Kvajn, 244
„Some Remarks on Logical Form"
(Vitgenštajn), 48, 153
Sowing (Vulf), 123, 125
„Speaking of Nothing" (Donelan),
287
Speech Acts (Seri), 287
Spinoza, Baruh [Spinoza, Baruch], 91
Staut, Dž. F. [Stout, G. F.], 122, 123
Stivenson, Carls L. [Stevenson, Char­
les L.], 128
Stonborou, Margareta Vitgenštajn
[Stonborough, Margarete
Wittgenstein], 155, 159
stožerne propozicije, Vitgenštajn o
stožernim propozicijama, 185
Strejći, Liton [Strachey, Lytton], 122
Strosn, R F. [Strawson, R F ] , 19, 64,
195, 240, 288, 324
studentska revolucija (iz 1960-ih), i
Kvajn, 239, 240
Study in Wittgenstein's Tractatus, A
(Maslov), 86
Surfaces (Strol), 343
svodivost, aksiom svodivosti, 27
Symposium on J. L. Austin (prir.
Fan), 2 1 1 , 235
System of Logistic, A (Kvajn), 245
systematically Misleading
Expressions" (Rajl), 197
Šefer, H. M. [Sheffer, H. M.], 26, 239
Šeferova crta, 26
Sekspir, Viliam [Shakespeare,
William], 12
Šeling, F. V. J . [Schelling, F. W. J . ] , 347
šeri, solera sistem za proizvodnju seri­
ja, 13, 14, 319, 320
Šiler, F. K. S. [Schiller, F. C. S.], 193
Šlik, Moric [Schlick, Moritz], 9, 10; i
Karnap, 98; i Karnap o Vitgen-
štajnu, 104, 105; o „metodu veri­
fikacije", 350; i naučna filozofija,
65; i status filozofije (Raji), 197,
198; i princip verifikacije, 95; u
Bečkom krugu, 49, 77, 79; i Vit­
genštajn, 80, 105, 155
Šopenhauer, Artur [Schopenhauer,
Arthur], 347
Tales [Thaies], 52
Tarski, Alfred [Tarski, Alfred], 18,
19; o analitičkim propozicijama,
90, 91; i Karnap, 98, 106, 107,
111; i Kvajn, 239; i semantička
teorija istine, 15, 111; i Bečki
krug, 78
tautologije, analitičke rečenice kao,
89

teorija brojeva, kao izvedena iz logike
(Rasel i Vajthed), 22, 24, 25 zapa­
žanje o teoriji brojeva i Karnap o
nauci, 250; pozitivisti o teoriji
brojeva, 91, 95-97, 114, 115; i
Raji o osetima, 205-208
teorija čulnih datosti, 9, 149, 341; i
Karnap, 109, Murova, 59, 122,
126, 127, 131, 133, 134, 136,
137, 148, 149; i Rasel, 59, 70,
133, 341
teorija deskripcija, 23, 33-40; i teori­
ja neposredne referencije, 280,
281, 285, 286; i fiktivna imena,
36, 286-289; kao značajno do­
stignuće, 323; i logički atomizam,
62, 63; i značenje vlastitih imena,
43, 44; i iskaz a ne termin kao no­
silac značenja, 257; i nebiće,
32-34, 39, 296; i ontološki argu­
ment, 30, 31; i vlastita imena vs.
deskripcije, 34, 38, 60, 277, 285,
286; kao izuzetno Raselovo do­
stignuće, 324, 325; i Raji, 197
teorija formi, 178, 179
teorija govornih činova: Ostinova,
116, 218, 227, 228, 232, 235,
236; kao značajno dostignuće,
322, 346, 347; Mur kao izvor te­
orije govornih činova, 121
teorija identiteta u filozofiji duha,
332-336
teorija izgledanja, 149
teorija kvantifikacije, 28; i Kvajn,
345; i teorija deskripcija, 23
teorija odražavanja, 82
teorija pretpostavki, 121
INDEKS j 387
teorija referencije, i modalna logika,
276
teorija skupova, i Principia, 25, 26
termini za prirodne vrste, 45; i teorije
neposredne referencije, 275,
299-318; u Patnamovom argu­
mentu Zemlje Bliznakinje, 301;
kao rigidni dezignatori, 283
teza logicizma, 22, 2 4 - 2 9 ; i idealni je­
zik, 23
teza redukcionizma, 97, 114, 115; o
percepciji, 73; Kvajn o tezi reduk­
cionizma, 250
„Three Ways of Spilling Ink" (Ostin),
219
Time of My Life, The (Kvajn), 238
Tjuring Alen [Turing, Alan], 336
Tjuringova mašina, 29, 336, 337
„tok života" (Vitgenštajn), 151, 172,
176
„topografske skice", Vitgenštajnova
filozofija kao, 164
Tost-Karnap, Hana [Thost-Carnap,
Hanna], 248
Tractatus Logico-Philosophicüs (Vit­
genštajn), 48, 49, 80-89, 153; i
atomske rečenice, 60; kao dok­
torska teza u Kembridžu, 124;
kao vrhunac ranog perioda, 154;
engleski prevod, 2 1 1 ; brojevi
odeljaka, 57; i jezik, 54, 176; i. lo­
gički pozitivizam, 46; i metafizi­
ka, 4 9 , 81, 83, 84, 87, 88, 94,
105, 106, 162; o filozofiji, 10; i
Raselov rad, 47; Raji o Tractatu-
su, 197; i Raji o dihotomiji smi-
sao-besmisao, 198; i scijentizam,
 388 I EJVRUM STROL
11; i solipsizam, 244; i Bečki
krug, 77, 78, 80, 81, 84, 86, 107;
i fon Riht o Vitgenštajnu, 163; vi­
di i Vitgenštajn, Ludvig, rana fi­
lozofija
Treatise on Human Nature, A
(Hjum), 134
„Truth" (Ostin), 215, 216, 219
Tukidid [Thucydides], 12
„Two Dogmas of Empiricism"
(Kvajn), 245, 246, 248, 252, 258,
262,268-270
„Two Dogmas in Retrospect"
(Kvajn), 246, 261
učenje jezika: Avgustin o učenju jezi­
ka, 175-177; i kritika učenja o
neposrednoj referenciji, 316-318;
i Kvajn, 266
Udruženje Mind, 194
„Unfair to Facts" (Ostin), 219
univerzum koji se skuplja, primer, 96
Urej, Harold [Urey, Harold], 311
uzročnost, Hjum o uzročnosti, 15
Vajninger, Oto [Weininger, Oto], 161,
162
Vajs, Pol [Weiss, Paul], 324
Vajsman, Fridrih [Waismann, Frie­
drich], 77, 80, 106, 155, 198
Vajt, Morton [White, Morton], 91
Vajthed, Alfred Nort [Whitehead, Al­
fred North], 22, 25; u Library of
Living Philosophers, 324; i
Kvajn, 239
validnost, i ponašanje, 267, 268
Vang, Hao [Wang, Hao], 239
Varnok, Dž. Dž. [Warnock, G. J . ] ,
195, 211, 212, 217
Vaserman, Gerhard D. [Wasserman,
Gerhard D.], 160
Veler, Fridrih [W?hler, Friedrich], 314
Ven, Džon [Venn, John], 193
Vendler, Zeno [Vendler, Zeno], 19,
200, 215, 236, 332
Venera/Zornjača, primer, 4 1 ^ 5
verifikabilnost, i Raji, 197, 198
verifikacija, princip verifikacije,
94-97, 114, 115; kritike princi­
pa verifikacije, 114-117; Kvajn
o principu verifikacije, 257; i
Raji, 209; i Tractatus, 81-89,
106, 107
verovanja: i eliminativni materijali­
zam, 339; i Raselov logički ato­
mizam, 5 2 - 5 6
veštačka inteligencija: i Gedelov teo­
rem, 28, 29; snažna, 336
Vetstein, Hauard [Wettstein, Howard],
44
veza jezika i stvarnosti: i teoretičari
neposredne referencije, 278, 279;
Rasel o vezi jezika i stvarnosti,
55, 56, 59; Vitgenštajn o vezi jezi­
ka i stvarnosti, 82-84
„Vi tijci" u Oksfordu, 194

View from Nowhere, The (Nejgel),
332
„Visual Sense-Data" (Mur), 122, 133
Vitgenštajn, Helena [Wittgenstein,
Helene] (sestra), 152
Vitgenštajn, Hermina [Wittgenstein,
Hermine] (sestra), 47, 48, 152,
156, 161
Vitgenštajn, Karl [Wittgenstein, Karl]
(otac), 152
Vitgenštajn, Ludvig [Wittgenstein,
Ludwig], 10, 11, 18, 19,
1 5 1 - 1 5 4 ; autobiografski frag­
menti, 211; život, 47-49,
1 5 2 - 1 6 2 ; i Karnap, 98, 100,
104-107, 117; kraj karijere, 192;
budući status, 327-330; uticaji na
Vitgenštajna, 27; i Library of Li­
ving Philosophers, 324; sa Mu­
rom u Kembridžu, 123-125, 155,
156, 164; njegova kritika Mura,
147, 149, 177; njegov uticaj na
Mura, 117; Murovi značajni do­
prinosi Vitgenštajnu, 120, 121;
Murov uticaj na Vitgenštajna,
119, 120; njegova uska intereso-
vanja, 322; i čovekova teorija o
svetu, 273; o filozofiji, 9 - 1 1 , 77,
108; reputacija uporedena sa Raj-
lovom ili Ostinovom, 195; i Bečki
krug, 80-89; spisi o njemu, 156,
157, 160; njegovi spisi, 48, 49,
153, 177, 178
Vitgenštajn, Ludvig, kasnija filozofi­
ja, 151, 153, 154, 164-184; kriti­
ka kartezijanskog modela, 178,
181-184; kritike Vitgenštajnove
kasnije filozofije, 186-191; kao
opis a ne objašnjenje, 167, 168,
INDEKS 389
171, 175; i idealan jezik, 20, 80,
106, 107, 151; i unutarnje isku­
stvo, 209, 210; jezičke igre, 151,
171, 172, 175-178, 184, 185; o
učenju jezika, 266, 316, 317; i
Vitgenštajnova ranija filozofija,
163; i metod analize, 18; kao
„novi metod", 107, 162-168,
329, 330; On Certainty,
184-186; i običan jezik, 171,
173, 2 1 9 ; njena originalnost,
329; i odnos filozofije i nauke,
164, 346, 347; kritika platoni-
zma, 178-181; pozitivna crta ka­
snije filozofije, 190, 191; i Kvajn,
252; opseg slučajeva koji se kori­
ste, 173-175; Rasel o kasnom
Vitgenštajnu, 188; i Raji, 187,
194, 200, 204, 205
Vitgenštajn, Ludvig, rana filozofija: o
atomskim rečenicama, 60, 61; i
idealan jezik, 83, 88, 89; logički
atomizam, 46, 47, 49, 81, 87, 88,
162; o logičkim istinama, 91; i
običan jezik, 83; i Rasel, 4 6 - 4 8 ,
57, 58, 83, 87, 124, 125, 152,
154, 163, 188; i naučna filozofija,
65; i solipsizam, 244; o istini, 55;
vidi i Tractatus Logico-Philosop-
hicus
Vitgenštajn, Paul [Wittgenstein,
Paul], 152
Vizdom, Džon T. [Wisdom, J . X ] ,
122, 145, 192, 200
vlastita imena, 44, 45, 289-293, 297;
i aksiom referiranja, 2 9 3 - 2 9 6 ,
298, 299; i deskripcije, 3 3 - 3 9 ,
60, 277, 280-283, 285, 286, 296,
297; i teorije neposredne referen-
 390 EJVRUM STROL
cije, 275-287, 292, 293; i fiktivni
entiteti, 287-289, 296-299; Frege
o vlastitim imenima, 24, 281; i
identitet, 45; mnogostrukost refe­
rencije vlastitih imena, 297, 298;
Rasel o vlastitim imenima, 44,
45, 57-60, 82; kao etikete, 281,
283, 284, 293, 294 {vidi i etikete,
vlastita imena kao); u teoriji de­
skripcija, 33-40
„voda": kao homonim, 3 0 2 - 3 0 5 ;
učenje upotrebe reči „voda",
316-318; vidi i argument Zemlje
Bliznakinje
Volter [Voltaire], i Rasel, 67
vrednost, Vitgenštajn o vrednosti, 87
vreme, Avgustin o vremenu,
168-172
Vud, Alen [Wood, Alan], 67
Vulf, Leonard [Woolf, Leonard], 123,
125, 126
Vulf, Virdžinija [Woolf, Virginia],
122
Wahreitsbegriff in den formalisierten
Sprachen, Der (Tarski), 15
„Was Wittgenstein an Anti-Semite?
The Significance of Anti-Semitism
for Wittgenstein's Philosophy"
(Sabadoš), 160
„What It Is to Be a Bat" (Nejgel), 332
„When Should Marriage Be Dissol­
ved" [„Kada brak treba da bude
razveden"] (Rasel), 321
Why I Am Not a Christian [„Zašto
nisam hrišćanin"] (Rasel), 321
Wittgenstein (Barth), 157
Wittgenstein in Nonuay (priredili Jo-
hansen, Larsen, Amas), 156
Wittgenstein: A Life - Young Ludwig
(Mek Ginis), 157
Wittgensteind and Moore on
Certainty (Strol), 273
Wittgenstein's Place in Twentieth-
Century Analytic Philosophy
(Heker), 16
„Wittgenstein on Jews: Some Coun­
ter-Examples" (Vaserman), 160
„Wittgenstein: A Personal Memoir"
(Paskal), 158
Word and Object (Kvajn), 246, 261,
262
World as I Found It, The (Dafi), 156
zdrav razum, filozofija zdravog razu­
ma, 19; Murova, 120, 135-145,
149, 150; Kvajnova, 246, 247,
265, 273
Zettel (Vitgenštajn), 153, 328
Zif, Pol [Ziff, Paul], 283, 290
značenje: i ponašanje, 267, 268; i te­
orija istine kao korespondencije
(Rasel), 6 1 ; ,.'Fido'-Fido teorija
značenja", 163; vs. snaga
(Ostin), 2 3 1 , 232; funkcionali-
stički argument o značenju, 313;
u učenju jezika (primer „vode"),
3 1 6 - 3 1 8 ; nekognitivno (pozitivi-
 INDEKS 391

sti), 95, 229; Kvajn o značenju, znanje: Ostin o „Ja znam", 226; i iz
263, 264, 265; vs. referencija vesnost, 150; i egocentrički polo
(Frege), 4 1 , 42; Rasel o značenju,
žaj, 181; upotrebe „ja znam'
43, 44, 60, 176, 283; i Raselova
teorija deskripcija, 60; iskaz kao (Vitgenštajn), 176-178
prevashodni nosilac značenja,
257; i argument Zemlje Bliznaki­
nje, 300-302 (vidi i argument Ze­
mlje Bliznakinje); vs. upotreba
(Strosn), 64; vs. upotreba (Vit- žad, argument Zemlje Bliznakinje
genštajn), 163 312-314
 SADRŽAJ

PREDGOVOR 7

Glava 1 • S I S T E M SOLERA 9

Glava 2 • F I L O Z O F S K A LOGIKA 2 2

Glava 3 • L O G I Č K I POZITIVIZAM I TRACTATUS 65

Glava 4 • D ž . E . M U R : T O N A CIGALA 118

Glava 5 • VITGENŠTAJNOVA KASNIJA FILOZOFIJA:

„ T O K ŽIVOTA" 151

Glava 6 • R A J L I O S T I N : Z L A T N O DOBA

OKSFORDSKE F I L O Z O F I J E 192

Glava 7 • V . V . O . K V A J N 2 3 7

Glava 8 • T E O R I J E NEPOSREDNE REFERENCIJE 275

Glava 9 • D A N A S I SUTRA 3 1 9

REFERENCE 351

INDEKS 365
 Ejvrum Strol
ANALITIČKA FILOZOFIJA U DVADESETOM VEKU

Prevod
Rastko Jovanović

Za izdavača
D i j a n a Dereta
David Dereta

Glavni urednik
Petar V. Arbutina

Lektura I Korektura
Vladimir J a n k o v i ć

Likovno-grafička oprema
M a r i n a Slavković

Prvo D E R E T I N O izdanje

ISBN 86-7346-491-9

Tiraž
1 0 0 0 primeraka

Beograd 2 0 0 5 .

Izdavač I Štampa I Plasman

Grafički atelje DERETA

Vladimira R o l o v i ć a 9 4 a , 1 1 0 3 0 Beograd
tel./faks: 0 1 1 / 2 3 - 9 9 - 0 7 7 ; 2 3 - 9 9 - 0 7 8 , 2 3 - 9 9 - 0 8 9 , 2 3 - 9 9 - 0 9 7
www.dereta.co.yu / office@dereta.co.yu

Knjižare DERETA:
Knez Mihailova 4 6 , tel: 0 1 1 / 2 6 2 7 - 9 3 4 , 3 0 - 3 3 - 5 0 3
Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel: 0 1 1 / 5 5 6 - 4 4 5 , 3 0 - 5 8 - 7 0 7