Хамлетов лик

Дански краљевић Хамлет, у патњи због очеве смрти и мајчине удаје за стрица, постаје
парализован од своје неодлучности за осветом. Такође поред жеље да освети смрт свог оца,
Хамлет пролази кроз проблем и сукоб са самим собом.

У његовом лику преплићу се дилеме да ли, када и како се осветити човеку који му је убио оца.
Како би разрешио своју несигурност око узрока очеве смрти, он досетљиво организује представу
која је налик издјаству његовог стрица. Са својим верним слугом и пријатељем Хорациом договара
се да прате Клаудијеве реакције током гледања представе, да би разрешио мистерију убиства.
Клаудијева реакција је била врло нагла и исхитрена, тако да је Хамлет био сигуран да је
братоубилачки чин почињен.

Хамлет упада у привидно лудило, а сумња се на различите узроке. Сваки лик види онај узрок
који жели да види: Гертруда види жалост сина за оцем, Клаудије осветничку намеру, а Полоније
види лудило које проистиче од љубави за његовом ћерком. По мом мишљењу ниједан узрок није
у потуности тачан, јер мислим да је то била само Хамлетова збуњеност новонасталом ситуацијом и
нека унутрашња немогућност да се освети и да због његовог другачијег понашања од уобичајеног
ликови виде неку врсту лудила.

Краљевић све више сумња у људе које је волео. Офелији упућује оштре речи и говори јој да није
требало да верује у његову љубав и потискујући своју љубав, Хамлет каже да је никада и није
волео и тим речима је повређује. Розенкраца и Гилденстерна такође одбацује, јер осећа да раде
против њега и сада их види само као непријатеље који раде искључиво за личну корист.

„Бити или не бити“ су речи које долазе из размишљања о смрти. Бори се у својим питањима
смисла целог живота. Хамлет не жели да реагује исхитрено у својој освети, па оклева, поставља
себи питања и покушава да нађе начин да испуни своје обећање које је дао духу. Кроз оваква
преиспитивања он жели нађе оправдање за одузимање стричевог живота. Свестан је своје улоге и
жеље за осветом издајницима, али се ту ипак види хумани и невини део његове личности који се
томе опире. Поред стрица, кривицу приписује и мајци, јер не може да појми како је брзо могла да
заборави свог мужа и још да се уда за мужевог рођеног брата. Краљевић се због таквог поступка
осећа као да је изгубио и мајку, а не само оца.

Да би осветио смрт свог оца Полонија, Лаерт хоће да убије Хамлета јер је он одговоран за такву
судбину. Иако Хамлет говори да није било смишљено убиство и да је то само плод његовог
лудила, Лаерт не опрашта већ и даље жели борбу мачевања коју су подло сместили Лаерт и
Клаудије. Исход ове борбе је смрт. И то не само једна смрт. Прво умире Гертруда јер испија отров
како би спасла сина. Умире и Клаудије од Хамлетовог убода, називајући га притом убилачким и
проклетиним краљем. А од распаљене борбе умире и Лаерт, а онда убрзо и Хамлет.

Ова трагедија и трагичност ликова се заснива на њиховој међусобној љубомори, неразумевању,

нескладу и издаји. У оваквом њиховом очају они нестају са лица земље и тако све своје односе у
заборав. На крају се и сам Хамлет утапа у својој освети.