Hamlet u sukobu sa svetom zla

Svi smo svesni da je najteža borba, borba sa samim sobom.

Uvek će uticati na naše ključno mišljenje u toj borbi. Hamletova realnost
je tragična, otac mu je ubijen dok se majka preudala za strica. Stvarnost povređuje Hamleta,
sve što je nekada smatrao dobrim, nestalo je. Međutim, jedna tragedija ne dolazi
pojedinačno te Hamlet u duhom svoga oca saznaje da onaj ko je kriv za
oholu smrt njegovog oca jeste njegov rođeni stric. Stvarnost oko Hamleta se ruši na
najsitnije
deliće, sve ono što je nekada smatrao stvarnim, nestalo je za tili čas. Ostalo mu je samo
jedno, da izbori čast svoga oca, da dokaže ljubav prema njemu time što će ukloniti onoga ko
je tu nesreću stvorio. Ali Hamlet nije takav, on je pošten, hrabar ali i mladić velikog srca. On
je čovek velikih i teških reči ali ne i dela. Njegova priroda je takva da nikome ne učini ništa
loše. Njegove misli, želja da osveti oca, teraju ga da počini nedela, ali ga njegovo srce
vraća nazad.
Zna da mora, ali kako da Klaudije dobije adekvatnu smrt?
Kaže „Neka iz mojih usta noževi idu, ali iz ruku ne“, pokazavši da ne želi da se stopi sa
sredinom, jer ako oni idu lošim putem, tuda ne mora i on.
Odbacuje od sebe sve što ga može sputavati. Ne zamera Ofeliji na neuzvraćenim
osećanjima, a kroz majčinu izdaju i pad oprašta se od svoje ljubavi, sa izgovorenom kletvom.
Mora ostati jak, neće oplakati smrt Ofelije, neće se kajati za Polonija, zahvaljuje Bogu što je
izbegao stričevu zamku na brodu, ali neće žaliti poginule drugove koji su učestvovali u tome.
Prihvata dvoboj sa Laertom, svestan podvale. Zna samo da stric mora umreti. Nije ispio čašu
vina koju mu je namenio kralj, ispila je majka, i neuništivom majčinskom ljubavlju upozorila
Hamleta na otrov.
Možda je shvatio i oprostio. I majčina smrt, osećaj bola ali i otrov koji se sa mača razliva
njegovim telom, sve se u njemu poravnalo, sve došlo na svoje mesto. Sukobi i nepravde su
rešeni. A on, umirući Kraljević, u suzama poslednjeg prijatelja Horacija vidi svoj odraz
postojanja. I skoro sa radošću odlazi u svoj mir.
U njegovoj duši nije ležao ubica, niti osvetnik, ali u njegovim mislima jeste.