Glavni likovi u Braa Karamazovi

Porodicu Karamazova ne karakterie topli dom pun ljubavi, ve

otuenost, nemoralnost, suparnitvo, mrnja i sukobi. Braa Karamazovi u
sebi nose razliite osobenosti i ljudska obeleja due. Sva trojica imaju
razliite ivotne prie, nadanja i elje, kao i karakter koji se bori s voljom
svog oca, Fjodora, raskalanog starca, iji je glavni cilj ivota uivanje u
strastima.
Fjodor Pavlovi Karamazov je starac bez oseanja, voli ene,
orgijanje i kafane. Prilino je prost i bezoseajan, ali i cinian i lukav. Nije
mogao da ukroti svoju prirodu, i na taj nain je okrenuo svoje sinove protiv
sebe. On je tragini junak koji je postao rtva sopstvenih strasti i niskih
poriva. Iako je smatrao da e nadiveti sve ostale i da e zauvek imati
novca, okonao je ivot na vrlo alostan nain. Ne veruje ni u Boga, ni u
crkvu, prilino se bahato ponaa, a na prvom mestu mu je uivanje u
strastima. Kao otac je potpuno neispunjen, jer se istinski nije ni prihvatio te
uloge, ve je zaboravi na njih, vaspitanje svojih sinova prepustio slugama.
On je negativan, nitavan ovek, koji pokuavajui da nadoknadi duhovnu
prazninu, posee za ispunjenjem najniih strasti.
Najstariji sin, Dmitrij Fjodorovi Karamazov, to jest Mitja, od oca
nasleuje jedino elju za uivanjem. Meutim, za razliku od oca, on u sebi
sadri i dobro i loe. Njegova priroda je vrlo neobina, jer je sa jedne strane
kao osoba koja moe da poini zloin, a sa druge strane je velikoduan. U
njemu je prisutna i ljubav i mrnja, koje su podjednako snane. Mitja je
impulsivan, ali kada je potrebno i kada to eli, on je i vrlo miran i trezveno
razmilja. Ipak, njegove negativne osobine na kraju tragino utiu na
njegovu sudbinu. Iako ga nevinog osuuju, u njegovom liku je prikazana
zapravo osuda institucije suda, koja kao da zaboravlja ta joj je svrha u
drutvu. Sudstvo je prikazano kao lakrdija u kojoj zakon ne titi nevine, ne
trai se istina, ve sudnica slui za sticanje ili kaljanje neijeg ugleda.
Drugi sin, Ivan Fjodorovi Karamazov je obrazovan, inteligentan, ali
hladnokrvan i svoja oseanja ne pokazuje gotovo ni prema kome, osim
prema Aljoi. On veruje u Boga, ali ipak ne prihvata svet kakvim ga je On
stvorio. Prati ga i svojevrstan paradoks, jer ima oseaj krivice za zloin koji
nije poinio. On je oceubica po elji, ali ne i po inu.
Najmlai brat, Aljoa Fjodorovi Karamazov je moralna nit koja spaja
sve lanove porodice. On odluuje da se zamonai, elei tako da pokua
da izmoli oprost za svoju porodicu i spasi i nju i sebe. Ali, ova njegova
odluka moe da se tumai i kao beg od takve porodice. Aljoa je taj koji
pomae, daje savete, ali i bolno preispituje sebe, svoja naela i svoje
ciljeve, koji su ipak dovedeni u pitanje nakon smrti njegovog uitelja, oca

Zosima. Ipak, Aljoa doivljava katarzu, nakon koje je siguran u ispravnost

svojih naela i ciljeva i nastavlja putem kojim je krenuo. Njegov odnos sa
Mitjom je srdaan i otvoren, za razliku od odnosa sa Ivanom, prema kome
osea strahopotovanje i odnosi se prema njemu sa dozom opreza. Bez
obzira na razliit odnos prema brai, Aljoa pomae obojici. On je osoba
koja unosi mir u rastrzanu porodicu i koji, uopteno smiruje situaciju.
Veoma vana injenica kod tumaenja pojma ,,karamazovtina jeste
nedostatak majke, zato se karamazovtina toliko razvila. Da su oni odrasli
uz majku onda to ne bi bili Karamazovi.