ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА

Женидба Милића барјактара је народна епска песма преткосовског циклуса.

Књижевна врста:

Епска песма (балада) из преткосовског циклуса песама

Књижевни род:

Епика

1)Карактеристике баладе( епско-лирска народна песма)

Баладе су епско-лирске пеме у којим је испричан неки догађај (епика) прожет јаким осећањима
(лирика). У овим песмам главни јунаци трагично страдју. По својој структури ближе су епским
песмама. Могу бити и народне и уметничке.

У почетку свога развоја баладе су се певале уз игру, а касније су се развиле у самосталну песму са
лирско-епском садржином. Балада је у ствари песничка приповетка која, сликајући неки трагичан
догађај, изазива у нама лирска расположења.

У средишту њиховог певања је обично породични живот, неки трагичан догађај из тог живота који
прекида љубав, срећу, породичну идилу.

Битне одлике баладе као епско-лирске врсте

 себи садрже лирско (снажна осећања), епско (наративноа) и драмско (дијалог, оштар
сукоб);

 балада у себи носи нешто неодређено, кобно и тајанствено, што извире из наративног,
због чега и узбуђење и неизвесност док је читамо;

 предмет баладе нису опис јунака и његови подвизи, већ унутрашњи душевни свет;

 балада се везује за једну ситуацију у којој се човек, не својом вољом, нашао, а чије
разрешење постаје драматично, са неизбежним трагичним исходом;

 младост, лепота, љубав најчешће су на удару кобних околности, са неком

предодређеношћу у себи да губе битку са животом и страдају;

 достојанство и одлучност онога који страда и до краја брани своје осећање, свој став –
јесте битно својсво јунака у балади;

 стихови баладе обично се састоје од истог броја слогова и римују се;

 на крају сваке баладе налази се порука која је тужно обојена.

Најпознатије баладе у српској књижевности су: Хасанагиница, Предраг и Ненад, Женидба Милића
барјактара и Смрт Омера и Мериме.

2)Песничка тема

Ženidba Milića Barjaktara prelepom Ljeposavom i njihova tragična sudbina

3) Хронолошки след догађаја уз драмски развој радње( увод, заплет, кулминација, перипетија,
расплет

Увод

Милић барјактар се хоће да се ожени. Обилазио је многе градове али није могао да нађе девојку.
Хтео је да одустанеи. Међутим, једно јутро пред црквом сретне војводу Малету из Колашина, који
му каже да за њега има девојка у Загорју, ћерка Вида Маричића.

Заплет

Максим, послуша војводу Малету и одмах поче купити сватове по Босни и Херцеговини и по Жупи
и Котару.

Виде Марчић је срдачно дочекао будућег зета. Лепо га је гостио и славље је трајало три дана.

Врхунац радње (кулминација)

Опис велике лепоте девојке Љепосаве, сви су сватови запањени колико је лепа, дивно обучена и
достојанствена. Максим је питао своју ташту како је могуће да је тако чудесно лепу девојку
родила, а њена мајка одговара, плачући, да је Љепосавина лепота дар од бога. Међутим,
Љепосава је имала девет тако лепих сестара, али су све погинуле, зато што је толика лепота
“урокљива”. Пред полазак Милића богато даривају.

Преокрет (обрт)

На путу, девојка је затражила од девера да мало застану јер је сматрала да је “урок” сустигао, па је
заболела глава, није јој било добро.

Девер је послушао девојку и зауставља сватове. Чим је спустио на зелену траву, девојка је умрла.
Сватови су били очајни, највише несуђени младожења Милић, због тужне Љепосавине судбине.
На крају су сватови уместо свадбе – направили свечану и тужну сахрану.

Дугоо је Милић нарицао, обраћајучи се гори, земљи, јели, птици кукавици, а онда нареди да
сватови иду куд који, а он пође се вратио кући.

Кад га је мајка питала где је млада И сватови, Милић јој је испричао о несрећи која се догодила и
моли је да му спреми постељу. Мајка у сузама, кукајући, спреми сину постељу. Чим је легао у
кревет и он је “душу испустио”. Сватови су морали да сахране Милића.
Расплет

Јадна мајка кука за Милићем и жали због његове преране смрти и тужне судбине свог сина и
његове несуђене жене.

4) Стилске фигуре у песми и примери за њих из песме

Стилске фигуре: 

Стални  епитети – света недеља, двор бијели, мекана постеља, кићени сватови, румена ружа,
зепена трава, бијела кула…

Стални почетак и устаљени изрази – „Мили Боже, чуда великога!”, „но да видиш чуда изненада!”

Словенска антитеза -  разговор са несуђеном таштом

Контраст (антитеза) – бело лице / румене јагодице; пролазно / вечно; светлост / тама; весело /
тужно; брзо / споро

Поређење – опис Љепосавине лепоте (без везника КАО) 

5) Ликови:
Опис ликова

Милић Барјактар: Изглед и лепота Милића барјактара нису у песми приказани. Пошто јебио
барјактар, то значи га је красио витешки дух, стаситост и кршност. Био је угледан, носио је дарове
као што су прекрасан коњ, са прекривачем златом извезеним, седло сребром оковано, господско
оружје, позлаћен шестоперац, окована сабља и позлаћене узде. Био је млад и горд, на великом
гласу по лепоти и угледу, све то видимо преко описа оружја, доброг коња, седла и раскошне
одеће. Милић је такође И осећајан, пун љубави и снажних осећања.

Љепосава: Опис њене лепоте је један од најлепших описа у нашој народној књижевности.
Опевана је као раскошна лепотица беспрекорне грађе и представља идеал женске лепоте у оно
доба. Њен струк, стас, обрве, уста, говор, ход, коса, поглед и зуби били су савршени и за Милића
Барјактара њена лепота се није могла мерити ни са чим. Била му је скупоценија од злата и сребра
и сјајнија од сунца. Била је танка, висока, са очима попут два драгуља и лепо извајаним обрвама .
Красили су је румени образи и бели зуби, што је уједно и одраз доброг здравља.

6) Љепосава је идеал женске лепоте. Опиши је.

Лик девојке Љепосаве је пасиван и статичан: о њој се у песми само казује, она не делује активно.
Опис лепоте девојке Љепосаве није дат одједном, него је развијен у неколико ситуација. Први и
најобимнији опис дат је кроз речи војводе Малете Појављује се активно само једном - када се
обраћа деверу и изражава слутњу о блиској смрти. Пасивност девојке Љепосаве је у духу
патријархалних односа и обичаја када је жена била повучена Тежиште песниково је на опису
лепоте Љепосавине не само зато што је женска лепота чест предмет епског и лирског певања, већ
зато што је та невиђена лепота фатална по судбину младе девојке и једини узрок трагичног краја.
Завршетак баладе не би био довољно мотивисан (урокљивост) ако се не би истакла изузетна
девојачка лепота. опис садржи битне црте лепе девојке: стас и струк, лице са свим детаљима,
понашање. Низом питања изражава се запитаност и зачуђеност, неверица да постоји у стварности
таква и толика лепота.

7) Поука дела

Основна идеја ове баладе је садржана у народном веровању да све што се истиче од уобичајених
норми - није дар, већ проклество.

Према неписаном правилу у српској народној традицији свака особа коју је красила необична
лепота свој живот је окончавала трагично. Све што је претерано, што се издвојило својим
квалитетима од уобичајеног и свакодневног, према народном веровању, подложно је уроку, па је
тако и Милићева невеста „рода урокљива“.