II KOLOKVIJUM

1. UGOVOR O OSIGURANJU
Ugovor o osiguranju je takva saglasnost volje kojom se jedna strana – ugovarač osiguranja obavezuje da će platiti
određeni novčani iznos, premiju osiguranja, prema ugovorenim uslovima drugoj strani - osiguravaču koji se kao
druga strana obavezuje da će, ako nastane događaj koji predstavlja osigurani slučaj, ugovaraču osiguranja
(osiguraniku ili trećem licu) isplatiti naknadu ili ugovorenu svotu, odnosno učiniti nesto drugo.
Osiguravačeva obaveza zavisno od vrste i cilja osiguranja može biti trojaka:
1) kod osiguranja imovine, isplaćuje se naknada štete
2) kod osiguranja lica isplaćuje se ugovorena svota osiguranja
3) osiguravač se može obavezati i da učini “nešto drugo”, recimo da štete obuhvaćene osiguravajućim pokrićem
nadoknadi u prirodnom obliku.
Neophodno je istaći da za ugovor o osiguranju takođe važe osnove obligacionih odnosa u celini koje su obrađene u
opštim delovima zakona o obligacionim odnosima.
2. ZAKLJUČENJE UGOVORA O OSIGURANJU
Ugovor je sklopljen kada ugovarači potpišu polisu oisguranja ili list pokrića. Od važnosti je naglasiti da pismena
ponuda za zaključenje ugovora o osiguranju učinjena osiguravaču vezuje ponudioca za vreme od 8 dana od dana
kada je ponuda prispela osiguravaču, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme od 30 dana. Formalne
osobine ugovora o osiguranju, budući da je punovažan tek kad se potpiše polisa osiguranja ili list pokrića. To znači, da
saglasnost volje osiguravača i ugovarač osiguranja, odnosno osiguranika bez potpisa polise i lista pokrića nije
dovoljna da se sklopi ugovor o osiguranju. Opšte pravilo glasi da ako ponuđeni ćuti, to ne znači da je prihvatio
ponudu. Zato ni odredbe date u ponudi da će se ćutanje ponuđenog smatrati kao prihvatanje ugovora nemaju
pravno dejstvo. Kod zaključivanja ugovora uopšte postoji značajan izuzetak od navedenog pravila. Zakonodavci su
očigledno stali na stanovište da osiguravač stručno obavlja delatnost osiguranja, uvek raspolažući sa dovoljno
mogućnosti da odgovori na ponudu koju mu dostavlja mogući ugovarač osiguranja ili osiguranik. Ćutanje ugovarača
osiguranja, odnosno osiguranik nikako ne može dovesti do zaključenja ugovora o osiguranju.
3. POLISA OSIGURANJA I LIST POKRIĆA U ZAKLJUČENJU UGOVORA O OSIGURANJU
Polisa i list pokrića, kao osnovne isprave u osiguranju obrađene su u drugom delu ovog poglavlja. Stoga, ćemo u
nastavku polise osiguranja odnosno list pokrića, posmatrati sa stanovišta zaključenja ugovora o osiguranju. To jest
polisa osiguranja pojavljuje se u različitim svojstvima, predstavljajući ispravu različite pravne snage. Nekada
predstavlja oblik ugovora o osiguranju kao nezaobilzan sastojak pravnog posla. Osiguravač je dužan upozoriti
ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu
njihov napisan, ukoliko ti uslovi već nisu odštampani na samoj polisi. Izvršenje ove obaveze mora biti ubeleženo u
polisi. Potpisivanje i istavljanje polise bi trebalo pratiti zaključenje ugovora o osiguranju. Odstupanja od formalnog
obeležja ugovora o osiguranju prisutna su i u svetu.
4. TRENUTAK ZAKLJUČENJA UGOVORA O OSIGURANIKU
Trenutak zaključenja ugovora je vrlo značajan u poslovima osiguranja zbog mnogih posledica i dejstva koje proizvodi.
Po tom trenutku ceni se pregovaračka sposobnost ugovorenih strana, tada počinju treći izvesni rokovi, trenutak
zaključenja je važan za primenu pravila o slučajnoj propasti stvari, pravila o štecaju, on utiče na opozivanje izjave o
prihvatanju ponude za osiguranje i tako dalje. Ako je Ugovor o osiguranju formalan što je najčešći slučaj, smatraće se
zaključenim onda kada ugovorene strane potpišu polisu osiguranja ili list pokrića. Ako se ugovor sklapa ćutanjem
osiguravača što znači njegovim negodovanjem na ponudu u zakonskom roku smatra se da je zaključen u trenutku
prispeća ponude osiguravaču. Ovde je ugovor o osiguranju neformalan pravni posao. Ugovor o osiguranju se smatra
sklopljenim, polazeći od opšteg pravila učenja premija po zakonu o obligacionim odnosima, dakle u trenutku kada
ponudilac primi izjavu ponuđenog o prihvatanju ponude. Neophodno je naglasiti da se kod odrađivanja trenutka
zaključivanja ugovora o osiguranju može primeniti i učenje izjave ako se strane ugovornice sporazumeju.
5. PRIJAVA OKOLNOSTI OD ZNAČAJA ZA OCENU RIZIKA KAO OSIGURANIKOVA OBAVEZA
Zakonska osiguranikova obaveza je da osiguravaču prilikom zaključenja ugovora prijavi sve okolnosti koje su od
značaja za ocenu opasnosti koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate. Ova dužnost smatra se
preduslovom da bi ugovor uopšte mogao biti utemeljen na valjanim osnovama. Ukoliko je osiguranik namerno
netačno prijavio ili prećutao neku okolnost koja je takve prirode da osiguravač ne bi zaključio ugovor da je znao za
pravo stanje stvari, tada on zadržava naplaćenu premiju i ima pravo da zahteva isplatu premije za razdoblje
osiguranja za koje je zatražio poništenje ugovora o osiguranju ukoliko mu osiguranik duguje. Rušljivi pravni poslovi su
takvi poslovi koji sadrže neke nedostatke koji su takvih osobina da oštećena strana može zahtevati poništenje posla.
Ako se rušljivi pravni poslovi ponište pravne posledice su iste kao i kod ništavnih pravnih poslova. Ako osiguravač
izabere raskid ugovora, ugovor prestaje po isteku 14 dana od dana kada je osiguravač osiguraniku saopštio svoju
izjavu o raskidu.
6. PLAĆANJE PREMIJE KAO OSIGURANIKOVA OBAVEZA
Osnovna osiguranikova obaveza je da izmiri premiju osiguranja. Kao što je osiguranik dužan da plati premiju, tako je
isto osiguravač dužan primiti je od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaćena. Pravilo je da se premija
plaća u ugovorenim rokovima, a ako treba da se izmiri odjednom to se čini prilikom zaključenja ugovora.
Društva za osiguranje na tržištu nude više načina plaćanja premije. Pravilo je da se tamo gde je visina premije manja,
recimo u osiguranju od auto odgovornosti ili osiguranju domaćinstva premija plaća odjedanput i to odmah prilikom
sklapanja ugovora o osiguranju. Kada inflacija poprimi ozbiljne razmere, plaćanje premije odjednom ne odgovara
interesima ni osiguravača ni osiguranika. U nepovoljnim privrednim uslovima premija se često plaća putem
izravnanja potraživanja ali i u robi odnosno pružanjem usluga. Jedno od najvažnijih pitanja u poslovnom odnosu
osiguranja jesu posledice neisplate premije.
7. OBAVEŠTAVANJE OSIGURAVAČA O IZMENAMA RIZIKA KAO OSIGURANIKOVA OBAVEZA
Jedna od osnovnih osiguranikovih obaveza jeste da prilikom zaključenja ogovora o osiguranju prijavi osiguravaču sve
okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ali mu nisu mogle ostati nepoznate. Po zaključenju
ugovora o osiguranju može doći do promene opasnosti, što nije neobično ako znamo da se ugovor najčešće sklapa na
godinu dana pa i duže. Osiguranik je dužan bez odlaganja obavesti osiguravača o povećanju rizika ako je opasnost
povećana nekim njegovim postupkom. Ukoliko je do povećanja došlo bez njegovog učešća, dužan je da obavesti
osiguravača u roku od 14 dana od trenutka kada je za to saznao. Ako osiguranik ne pristane na novu premiju u roku
od 14 dana od premija predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu. Važno je razmotriti i slučaj kada je
stepen opasnosti tokom trajanja ugovora smanjen u poređenju sa stanjem pri njegovom zaključenju. Ukoliko
osiguravač ne pristine na snižavanje premije, osiguranik može raskinuti ugovor.
8. OBAVEŠTAVANJE OSIGURAVAČA O NASTUPANJU OSIGURANOG SLUČAJA KAO OSIGURANIKOVA
OBAVEZA
Naredna osiguranikova obaveza jeste da obavesti osiguravača o nastupalom osiguranom slučaju. Pri tome je
osiguranik dužan o ovome obavestiti osiguravača najdalje u roku od 3 dana od saznanja, izuzev kod osiguranja života.
Ukoliko osiguranik ovu svoju obavezu ne ispuni u određeno vreme, tada je dužan osiguravaču nadoknaditi štetu koju
bi ovaj zbog toga pretrpeo. Važno je istaći kako je obaveza osiguranika da dokaže da se desio osigurani slučaj kao i da
je šteta koja je nastala posledica ostvarenja opasnosti koja je pokrivena osiguranjem. Osiguranik je dužan pružiti
dokaze na osnovu kojih će se u posebnom postupku koji sprovodi osiguravač utvrditi iznos štete. To znači da postoji
osiguranikova obaveza da dokaže i da se osigurani slučaj desio i da je šteta nastupila zbog osiguranog rizika.
Napominjemo da su ništavne ugovorene odredbe koje predviđaju gubitak prava na naknadu iz osiguranja ako
osiguranik ne obavesti osiguravača o nastupanju osiguranog slučaja.
9. OSIGURAVAČEVE OBAVEZE
Kao i osiguranikove obaveze i osiguravačeve dužnosti se mogu podeliti sa stanovišta vremena u kome treba da budu
izvršene. U pitanju su sledeće obaveze:
- u trenutku zaključenja ugovora: obaveza prihvatanja ponude osiguranja i obaveštenje osiguranika o
uslovima osiguranja i njihova predaja
- tokom trajanja osiguranja: stvaranje novčanih zaliha iz osiguranja, uticaj na sprovođenje mera sprečavanja
nastanka štete i suzbijanje njihovih posledica, obavljanje radnji u vezi s polisom osiguranja
-kad postupi osigurani slucaj: isplata naknade iz osiguranja i snošenje troškova spašavanja.
Kada nastane osigurani slučaj osiguravač je dužan isplatiti nadoknadu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji
ne može biti duži od 14 dana, računajući od dana kada je dobio obaveštenje da je nastupio osigurani slučaj.
Ako osiguravač ne isplati naknadu štete u ugovorenom ili zakonskom roku, a prethodno su se stekli svi uslovi, tada
osiguravač pada u docnju. To znači da će biti dužan da osiguraniku pored naknade štete ili ugovorene svote plati i
zateznu kamatu i to za razdoblje od dana kada je zadocnio sa isplatom pa do ispunjenja svoje obaveze. Važno je istaći
i sasvim razumljivo pravilo po kome ukoliko ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik, izazovu osigurani slučaj
namerno ili prevarom, osiguravac nije obavezan ni na kakva davanja. Tada suprotno ugovorena obaveza (plaćanje
premije) nema nikakvog pravnog dejstva.
 10. TRAJANJE I PRESTANAK OSIGURANJA
Budući da se osigurani slučaj može dogoditi odmah nakon što je zaključen ugovor o osiguranju ili odmah po isteku
ugovora, od izuzetne je važnosti da se tačno odrede početak i prestanak dejstva osiguranja. Pravilo je da ugovor o
osiguranju proizvodi dejstvo počev od isteka 24-ro časovnog dana označenog u polisi kao dan početka trajanja
osiguranja, pa sve do isteka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno. Polazeći od neobaveznosti ovog
pravila, moguće je ugovoriti i drugi trenutak početak dejstva osiguravajućeg pokrića.
Ukoliko ugovorom nije utvrđen rok trajanja osiguranja, svaka strana ga može raskinuti sa danom dospelosti premije,
obaveštavajući pismenim putem drugu stranu najkasnije 3 meseca pre dospelosti premije.
Ako dođe do osiguranikovog stečaja, osiguranje će se nastaviti ali svaka ugovorena strana ima pravo raskida ugovora
u roku od 3 meseca od otvaranja stečajnog postupka. Ukoliko pak, dođe do stečaja osiguravača ugovor o osiguranju
će prestati po isteku 30 dana od otvaranja stečaja.
11. ZASTARELOST KOD UGOVORA O OSIGURANJU
Zakonom o obligacionim odnosima je određeno da osiguranikova potraživanja zastarevaju za 3 godine. Potraživanja
osiguranika ili trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju 5 godina. Potraživanje u svakom slučaju zastareva
za 5 godina, a kod osiguranja života za 10 godina, računajući od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj
je potraživanje nastalo. U pogledu potraživanja osiguravača iz ugovora o osiguranju, određeno je da ona zastarevaju
u roku od 3 godine. Ovde je važno istaći da Zakonom o obligacionim odnosima nije određen početak tog roka. Stoga
se ovde primenjuju opšta pravila po kojima zastarelost počinje teći prvog dana nakon dana u kom je poverilac imao
pravo da traži ispunjenje obaveza.
12. POLISA OSIGURANJA
Nesumnjivo najznačajnija isprava u poslovima osiguranja je polisa osiguranja, koja se može nazvati i svedodžba o
osiguranju. U polisi moraju biti navedeni: -ugovorene strane, -osigurana stvar, odnosno osigurano lice, -rizik
obuhvaćen osiguranjem, -trajanje osiguranja i razdoblje pokrića, -svota osiguranja ili izjava da je osiguranje
neograničeno, -premija ili doprinos, -datum izdavanja polise, -potpisi ugovorenih strana
U polisu osiguranja života moraju biti naznačeni još: -ime i prezime lica na čiji život se odnosi osiguranje, -datum
rođena toga lica, -događaj ili rok od kog zavisi nastanak prava da se potražuje isplata osigurane svote.
Polisa može glasiti:
1. na određeno lice
2. po naredbi ili
3. na donosioca
Za polisu osiguranja života se posebno određuje da može glasiti:
1. na određeno lice ili
2. po naredbi
U svakodnevnom poslovanju društva za osiguranje polisa ima dva dela. Prvi deo se može nazvati zakonski, to jest
osnovni. Drugi deo je mehanički i ima pomoćnu odnosno prateću ulogu. U ovaj deo polise unose se važni podaci o
predmetu osiguranja, dopunske opasnosti, razni doplaci, popusti i napomena koje mogu biti vrlo značajne za
osiguravajući posao.
Izdvajamo sledeće: pomorske i kopnene polise, pojedinačne i zajedničke polise, pojedinačne i opšte polise, kargo i
kasko polise, valutarne i nevalutarne polise.
13. LIST POKRIĆA
Iz samog zakonskog određenja proizilazi da je list pokrića isparava koja zamenjuje svedodžbu o osiguranju i koja u
trenutku potpisivanja ima potpuno istu pravnu snagu kao polisa. Zakon o obligacionim odnosima takođe određuje da
polisa osiguranja može biti privremeno zamenjena listom pokrića u koji se unose važni sastojci ugovora o osiguranju.
Ova privremena isprava se stavlja, po pravilu, po sklapanju ugovora o osiguranju, a pre izdavanja polise kada nisu
poznati svi merodavni podaci da bi se sačinila polisa.
U praksi domaćeg lista trajanja listića pokrića je najčešće do 2 meseca. Izdavanje lista pokrića koristi obema
ugovorenim stranama: osiguranik odmah dobija zaštitu i ne mora čekati polisu, a osiguravač odmah stiče pravo na
premiju.
14. OSIGURANJE IMOVINE I OSIGURANJA LICA
Polazna tačka ove podele je zamisao da se osiguranje, sa stanovišta predmeta osiguranja i opasnosti koje im prete,
mogu podeliti u dve oblasti: s jedne strane, u pokriće rizika koji ugrožavaju same ljude i s druge strane u pokriće
rizika koji prete njihovoj imovini. Najznačajnije podvrste osiguranja stvari su sledeće:
-osiguranje od požara
 -osiguranje od loma mašina
-osiguranje od provalne krađe i razbojništva
-kasko-osiguranje motornih vozila
-osiguranje građanstva
-osiguranje od prekida rada
-osiguranje domaćinstva
-osiguranje biljne proizvodnje
-osiguranje života
U osiguranje od odgovornosti ubrajaju se:
-osiguranje od opšte odgovornosti
-osiguranje od auto-odgovornosti
Osiguranje prevoza obuhvata:
-kasko-osiguranje brodova, vazduhoplovstva, čamaca i slično
-osiguranje robe u domaćem i međunarodnom prevozu
-osiguranje od odgovornosti prevoznika prema sopstveniku robe i trećim licima.
Kod osiguranja imovine plaćanje naknade štete podleže trostrukom ograničenju:
1. visina štete
2. visina svote osiguranja
3. vrednosti osiguranog predmeta
Kada se vrednost osiguranja (osigurana vrednost) može utvrditi što je i najčešće, ona ima uticaj u slučaju štete zbog
mogućeg podosiguranja.
Osiguranje lica obuhvata one vidove osiguranja s pokrivenim opasnostima koje neposredno ugrožavaju čovekov život
ili telo:
-osiguranje života
-osiguranje od posledica nesrećnog slučaja
-zdravstveno i bolesničko osiguranje
-dobrovoljno penzijsko osiguranje
Opšta svojstva osiguranja lica su sledeća:
1. opasnost pokrivena osiguranjem ostvaruje se na osiguranikovoj ličnosti
2. isplata unapred ugovorene osigurane svote
3. materijalni interes nije uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja.
Osiguranje lica se može podeliti na premijsko (tržišno) i socijalno (državno) obezbeđenje.
15. OSIGURANJE OD NAVEDENIH RIZIKA I OSIGURANJE OD SVIH RIZIKA
Osiguranje od navedenih rizika. Navođenjem to jest nabrajanjem osiguranih opasnosti osiguraniku se daje tačno
određena širina pokrića. Uslovi osiguranja, s druge strane redovno sadržane odredbe o isključenjima navedenih
rizika, čime se zaštita sužava.
Osiguranje od svih rizika podrzumeva pokriće koje se ne ograničava samo na štete koje prouzrokuje neki od
određenih rizika. Ovde je pristup da su pokriveni svi rizici sem izričito isključenih. Isključenja u osiguranju od svih
rizika zavise od vrste imovine za koju se ugovara osiguravajuća zaštita. Kao neke od primera redovnog isključivanja
možemo navesti štete nastale zbog sledećih rizika: svojstva osigurane stvari, sakrivene mane, zamor materijala,
korozija, trulež, isparavanje, gubitak na težini, zagađenje.
16. DOBROVOLJNO I OBAVEZNO OSIGURANJE
Dobrovoljnost sklapanja ugovora je temeljno načelo u pravu osiguranja. To znači da su dobrovoljne vrste osiguranja
pravilo, a obavezne vrste osiguranja izuzetak.
Sledeće vrste obaveznih osiguranja:
-osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nezgode, tj. nesrećnog slučaja.
-osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu nanetu trećim licima.
-osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu putnicima i trećim licima.
-osiguranje vlasnika plovila od odgovornosti za štetu koju pričine trećim licima.
Razlike između obaveznog i dobrovoljnog osiguranja se mogu istaći na sledeći način:
1. Premda zakonom propisano, obavezno osiguranje je u pogledu zasnivanja osiguravajućeg odnosa po
pravilu ugovoreno. To znači da ono nastaje na osnovu zakonom propisane obaveze određenih lica da zaključe ugovor
o osiguranju od određene opasnosti.
 2. Sadržina i uslovi obaveznog osiguranja su jednim delom, ali u najvažnijim tačkama, unapred određeni
zakonom.
3. Zaštita određenog kruga lica van ugovorenog odnosa je kod obaveznog osiguranja dosta izražena.
17. PREMIJSKO I UZAJAMNO OSIGURANJE
Premijsko osiguranje predstavlja vrstu osiguranja kojom se bavi deoničarsko osiguravajuće društvo čiji je najvažniji
cilj sticanje dobitka. Osiguranici kao članovi zajednice rizika koju ovakvo društvo stvara dobijaju zaštitu posrednim
putem, uplaćujući osiguravaču premiju osiguranja kao cenu pružanja njegovih usluga. Nasuprot tome, uzajamnom
osiguranju pribegavaju različite skupine pojedinaca, preduzeća i udruženja, s namerom da za sebe kao osiguranike
svojim sredstvima neposredno obezbede osiguravajuću zaštitu. Članovi takve zajednice istovremeno se pojavljuju
kao osiguravači i kao osiguranici uz međusobnu ravnopravnost.
Uzajamno osiguranje je nastalo mnogo ranije pre premijskog osiguranja. Društva za uzajamno osiguranje nalaze
svoju primenu u različitim slučajevima.
18. POJEDINAČNO I ZAJEDNIČKO OSIGURANJE, OSIGURANJE PRAVNIH I FIZIČKIH LICA
Pojedinačno osiguranje predstavlja vid zaštite zaključen između jednog osiguravača i jednog osiguranika. Ovim
pojmom se ističe značaj slobode pojedinca koja podrazumeva podsticaj za pojedinačno sklapanje osiguranja, procenu
pojedinačnih rizika, uz odmeravanje premije osiguranja koju treba da plati zainteresovani osiguranik kako bi stekao
osiguravajuću zaštitu. Zajednicko osiguranje je osiguranje s jednim jedinstvenim ugovorom kojim se pokriva veći broj
ljudi pripadnika neke skupine. Ugovarač osiguranja plaća premiju osiguranja za sve osiguranike, tačno određene ili
tačno opisane. Usled nižih troškova pribave, manjih izdataka u pogledu naplate premije i drugih prednosti,
osiguravač odobrava niže premijske stope nego kod pojedinačnog osiguranja.
Pošto je zajedničko osiguranje najrasprostranjenije u oblasi osiguranja lica, dajemo i nekoliko primera:
- zajedničkim penzijskim osiguranjem obuhvataju se svi ili određene vrste zaposlenih
- zajedničkim osiguranjem života poslodavac zaključuje osiguranje u korist zaposlenih uz jednaku premiju i
osiguranu svotu prema prosečnoj pristupnoj starosti
- zajedničko osiguranje od nezgode radnika, učenika, studenata, turista, članova sportskih i lovačkih društva i
tako dalje, koje predstavljaju vrstu dobrovoljnog osiguranja.
Podela na osiguranje pojedinaca - fizičkih lica i osiguranje preduzeća, ustanova i slično - pravnih lica, načinjena je uz
uvažavanje svojstva osiguranika.
19. POJAM I NAJVAŽNIJA OBELEŽJA OSIGURANJA ŽIVOTA
Osiguranje života ima vid zaštite koji obuhvata doživljenje nekog vremenskog roka, odnosno smrtni slučaj određene
osobe. Njegovi osnovni vidovi su sledeći:
-osiguranje života za slučaj smrti
-osiguranje na doživljenje
-mešovito osiguranje života
Osiguranja života za slučaj smrti predstavlja oblik osiguranja života gde rizik predstavalja smrtni slučaj osobe
pokrivene osiguranjem. Zato se ono zove i riziko osiguranje života.
Suprotan oblik je osiguranje na doživljenje gde osigurana svota postaje plativa tek sa dostizanjem određenog broja
godina. Ukoliko osiguranik umre pre toga ne postoji obaveza ni za kakva davanja iz osiguranja.
U savremenim tržišnim uslovima ugovaraču osiguranja se najčešće jednim ugovorom - mešovitim osiguranjem nude
oba vida obezbeđenja.
Kao i sva druga osiguranja i osiguranje života se sprovodi uz uvažavanje odgovarajućih opštih uslova osiguranja.
Zaključenje ugovora o osiguranju. Osigurati se mogu zdrave osobe, starosti od 14 do 70 godina, uz uslov da
obezbeđenje istekne najkasnije u godini kada osiguranik puni 75 godina. Osiguravačeve obaveze i njihovo
ograničenje, odnosno isključenje. Osiguravač je u obavezi da osiguraniku, u slučaju doživljenja ugovorenog roka
isplati osiguranu svotu u najvećem broju ugovora uvećanu za ostvareni udeo u dobitku iz poslova osiguranja života.
Premija i osigurana svota. Koliko će biti premija osiguranja, kolika osigurana svota, utvrđuju sporazumno osiguravač i
osiguranik, polazeći od cenovnika osiguranja, pola osiguranog lica, pristupne starosti i ugovorenog trajanja pokrića.
20. OBLICI OSIGURANJA ŽIVOTA
Osiguranje života se može razvrstati na nekoliko načina:
-prema načinu zaključenja ugovora - osiguranje sa lekarskim pregledom i bez njega
-po broju uključenih lica - pojedinačno i zajedničko osiguranje života
-prema obuhvaćenoj opasnosti - osiguranje za slučaj smrti, za slučaj doživljenja, mešovito osiguranje života i
druge podvrste.
 -prema načinu isplate osigurane svote - osiguranje kapitala (jednokratna isplata) i osiguranje rente
(višekratna isplata)
-prema licu koga obezbeđuje osiguranik - lično osiguranje i osiguranje u korist trećih lica.
Ustaljeni oblici osiguranja života (osiguranje života za slučaj sprovodi se već nekoliko vekova).
21. VIDOVI OSIGURANJA ŽIVOTA NASTALI PREINAČENJEM USTALJENIH OBLIKA
Osiguranje deteta na doživljenje sa uključenjem posledica nezgode je kako mu ime kazuje spoj osiguranja života i
osiguranja od posledica nesrećnog slučaja, namenjen najmlađim naraštajima. Obuhvaćena je i naknada za svaki dan
koji dete provede u bolnici zbog bolesti ili povrede.
Osiguranje na doživljenje stupanja u brak je namenjeno za određenu životnu dob - roditelji ovim putem planiraju
ulaganja u budućnost dece. Zaštita se može ugovoriti samo za lica stara 15 godina ili manje. Što je osigurano lice
mlađe, pogodnost iz osiguranja je povoljnija. Osiguranjem života na doživljenje stupanja u bračnu zajednicu se
pokriva: -doživljenje ulaska u brak, -slučaj smrti između 20-e i 30-e godine, -doživljenje 30-e godine starosti.
Osiguravač osiguraniku isplaćuje osiguranu svotu uz propisani dobitak: -po isteku razdoblja plaćanja premije ako je
osiguranik, -u trenutku stupanja u brak, -u trenutku smrti osiguranog lica, -po isteku 30-e godine života.
Osiguranje supružnika tj. osiguranje bračnih drugova predstavlja uzajamno osiguranje života muža i žene.
Kreditno osiguranje života je oblik osiguranja života samo za rizik smrti.
22. SAVREMENI OBLICI OSIGURANJA ŽIVOTA
Osiguranje od najtežih bolesti je takav vid osiguranja života gde se naknada isplaćuje po nastanku nekog od teških
oboljenja, poimenično navedenih u ugovoru. Obično se zaključuje uz mešovito osiguranje života, premda može i
samostalno.
Na tržištima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije osiguranje od najtežih bolesti uvelo je “Merkur osiguranje”. Uz
rizike pokrivene uobičajenim mešovitim osiguranjem života, kod ovog društva su obuhvaćene i sledeće teške bolesti:
paraliza, moždani udar, srčani udar, Bajpas-operacija srčanih arterija, rak, presađivanje organa, slepilo, otkazivanje
rada bubrega, opšta obamrlost (multipleskleroza), operacija aorte, operacija srčanog zaliska, Alchajmerova bolest,
dobroćudni tumor na mozgu, HIV, u slučaju nastupanja neke od 14 navedenih bolesti kod osiguranikovog deteta, u
uzrastu od 3 do napunjene 18 godine, isplaćuje se trećina osigurane svote roditelja, uz gornju granicu od 7000 evra.
Osiguranje života preko ulagačkih fondova je poseban oblik zaštite kod kojeg osigurana svota, plativa po isteku
ugovora o osiguranju, zavisi od prinosa na uloženi novac u ulagačke fondove.
Deo premije osiguranja služi za kupovinu učešća u fondovima, dok se ostatkom pokrivaju troškovi osiguranja i rizik
smrti.
23. MESTO DOBROVOLJNOG PENZIJSKOG OSIGURANJA U SAVREMENOM PENZIJSKOM OSIGURANJU I
NJEGOVE TEMELJNE ODREDNICE
Penzijsko osiguranje obezbeđuje redovne prihode licima koja zbog podmaklog životnog doba nisu u mogućnosti da
stvaraju dohodak za sebe i članove porodice. Prava osiguranika proističu iz uplaćivanih doprinosa u penzijski fond,
prevashodno zaviseći od visine zarade i trajanja radnog odnosa.
Tri stuba zaštite:
Prvi stub obavezno državno osiguranje čija je svrha da obezbedi najosnovnije potrebe u stvarnosti.
Drugi stub obavezno privatno osiguranje koje uplaćuje bilo poslodavac bilo zaposleni.
Treći stub dobrovoljno privatno osiguranje kao dopuna za prethodna dva stuba čime se obezbeđuju još viši mesečni
prihodi kada osiguranik ode u penziju.
Osnovna načela na kojima se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi su:
-dobrovoljnost članstva, -raspodela opasnosti koje prate ulaganja, -ravnopravnost članova, -javnost rada, -uvećanje
sredstava.
Dobrovoljnosti članstva na prvom mestu podrazumeva potpuno poseban pristup dobrovoljnim penzijskim
fondovima, bez bilo kakve obaveznosti koja je ključno obeležje državnog penzijskog osiguranja, tj. takozvanog prvog
stuba penzijskog osiguranja. Raspodele opasnosti koje prate ulaganja podrazumeva razuđivanje rizika prilikom
ulaganja sredstava koja se nalaze u dobrovoljnom penzijskom fondu.
Ravnopravnost članova podrazumeva da celokupno članstvo dobrovoljnog penzijskog fonda ima jednak položaj tj.
ista prava i obaveze, ali ne na načelu uzajamnosti već na temelju uloženih sredstava.
Javnost rada obuhvata kako mogućnost da svaki član u svakom trenutku ima uvid u stanje sopstvenog računa.
Uvećanje sredstava predstavlja još jednu od osnova čitavog ustrojstva dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
 24. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND
Dobrovoljni penzijski fond predstavlja ustanovu zajedničkog ulaganja većeg broja pojedinaca - članova.
Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je članova fonda srazmerno njihovim doprinosima. Imovina
dobrovoljnog penzijskog fonda strogo je odvojena od imovine društva za uparavljanje i ona se obavezno vodi na
računu kod starateljske banke.
Jedna od najvažnijih isprava vezanih za obavljanje delatnosti društva za upravljanje je objava dobrovoljnog
penzijskog fonda.
Kada je reč o pitanju članstva u dobrovoljnom penzijskom fondu ističemo da to nikako ne mogu biti pravna lica već
samo pojedinci - domaća i strana fizička lica.
Lični račun člana fonda spada u ključne činioce čitavog ustrojstva dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda čini zbir vrednosti hartija od vrednosti koje fond poseduje,
nekretnine u njegovom vlasništvu i položenih novčanih sredstava kod banke. Čista vrednost imovine fonda
predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.
25. DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima je privredno preduzeće koje ustrojava jedan ili više
dobrovoljnih penzijskih fondova i njima upravlja. Osnivač društva za upravljanje mogu biti domaći i strani pojedinci i
preduzeća, odnosno ustanove. Društvo za upravljanje rukovodi dobrovoljnim penzijskim fondom, donosi odluke
vezane za ulaganje sredstava, isplaćuje penzije članovima, obavlja administrativne i marketinške poslove, kao i druge
poslove. Ono može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i drugim licima, pri čemu se
odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.
Naknada za usluge koju plaćaju članovi fonda. U pitanju su tri stvake sa sledećim iznosima:
- naknada prilikom svake uplate penzijskog doprinosa
- naknada za upravljanje fondom
- naknada za prenos računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda na fond koji organizuje i kojim upravlja
drugo društvo za upravljanje u visini stvarnih troškova prenosa.
26. UPLATA DOPRINOSA U DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND I POVLAČENJE PRIKUPLJENIH SREDSTAVA
Uplatilac novčanih sredstava se obavezuje na redovnu uplatu doprinosa za svoje zaposlene, odnosno članove, a
društvo za upravljanje da će ulagati prikupljeni novac. Penzijski doprinos se ne može odbijati od zarade bez
odobrenja zaposlenih.
Postoje otvoreni i zatvoreni dobrovoljni penzijski fondovi. Otvoreni fond je takav penzijski fond kome mogu pristupiti
sva fizička lica. Nasuprot tome, zatvoreni penzijski fond je ustrojen samo za potrebe određenih poslodavaca,
sindikata i drugih organizacija. Prilikom stupanja u fond članovi potpisuju ugovore o članstvu u njemu.
Činidba suprotna plaćanju dorinosa jeste isplata penzija.
Penzija se prvenstveno javlja u sledećim oblicima:
-doživotna penzija koju prima isključivo osiguranik - član
- vremenski ograničena penzija
- zajednička penzija koja se posle smrti članova proteže do smrti drugog naznačenog lica ili zakonskog naslednika.
27. NEŽIVOTNA OSIGURANJA
Kod neživotnih osiguranja nema štetnog činioca kao kod većine životnih osiguranja. Uz to, neživotna osiguranja po
pravilu su kraća, obično traju po godinu dana, dok su životna osiguranja uglavnom dugoročna. Navodi se 19 vrsta
neživotnih osiguranja: 1) osiguranje od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda i oboljenja u radu;
2)dobrovoljno zdravstveno osiguranje; 3) automobilsko kasko-osiguranje (osiguranje motornih vozila); 4) osiguranje
šinskih vozila; 5) osiguranje vazduhoplovstva; 6) osiguranje plovila; 7) osiguranje robe u prevozu; 8) osiguranje
imovine od požara i drugih opasnosti; 9) ostala osiguranja imovine; 10) osiguranje od auto-odgovornosti (osiguranje
od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila); 11) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplovstva;
12) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovila; 13) osiguranje od opšte odgovonosti za štetu; 14) osiguranje
zajma; 15) osiguranje jemstva; 16) osiguranje od novčanih gubitaka; 17) osiguranje troškova pravne zaštite; 18)
osiguranje pomoći na putovanju; 19) druge vrste neživotnih osiguranja.
28. POJAM OSIGURANJA OD NEZGODE I NESREĆNOG SLUČAJA
Osiguranjem od posledica nezgode obuhvaćene su opasnosti dešavanja nesrećnog slučaja koje pogađaju ljude i
njihovu telesnu celovitnost. Pod pojmom nesrećnog slučaja podrazumeva se svaki iznenadan i od volje osiguranika
nezavisni događaj koji deluje uglavnom spolja i naglo na osiguranikovo telo, imajući za posledicu smrt,
onesposobljenost ili narušenje zdravlja. Nesrećnim slučajem, tj. nezgodom smatraju se prvenstveno sledeći događaji:
-gaženje, -sudar, -udar kakvim predmetom,odnosno o kakav predmet, -udar električne struje ili groma, -pad,
-oskliznuće, -survavanje, -ravnjanje oružjem, raznim drugim predmetima Ili materijalom, -ubod nekim predmetom,
-udar ili ujed životinje i ubod insekata (izuzev ako je takvim ubodom prouzrokovana kakva zarazna bolest).
Pojam nesrećnog slučaja obuhvata i sledeće:
-trovanje hemijskim sredstvima izuzev strukovnih bolesti, -upala povrede prouzrokovane nezgodom, -trovanje zbog
udisanja otrovnih plinova ili para, osim strukovnih bolesti, -opekotine usled vatre, električne struje, vrućeg predmeta,
tečnosti, pare, kiseline, baze i slično, -davljenje i utapanje, -gušenje odnosno ugušenje usled zatrpavanja zemljom,
peskom ili slično, -prsnuće mišića, iščašivanje i prsnuće zglobnih veza, -delovanje svetlosti, sunčevih zraka,
temperature, odnosno lošeg vremena, -delovanje rengentskih i radijumskih zraka ukoliko nastupe naglo i iznenada
osim strukovnih bolesti.
29. VALJANOST ZA OSIGURANJE U OSIGURANJU OD NESREĆNOG SLUČAJA
Da bi se neko lice moglo zaštititi osiguranjem od posledica nesrećnog slučaja, neophodno je da ispunjava izvesne
uslove u pogledu godina starosti, radne sposobnosti i poslovne sposobnosti. Kada je reč o godinama starosti, pravilo
je da se od posledica nezgode mogu osigurati lica između navršenih 14 i 75 godina.
Po pitanju opšte radne sposobnosti pod redovnim uslovima mogu se zaštiti osobe kod kojih ovo obeležje nije
umanjeno, odnosno čija je radna sposobnost usled telesnih nedostataka ili bolesti umanjena najviše do 50 %.
Lica kod kojih je radna sposobnost snižena za preko 50 % predstavljaju uvečani rizik. Tako se za osobe koje
podrazumevaju opasnost uvećanu za preko 50 % do 75 % premija uvećana za 50 %. Licima gde je opasnost veća za
preko 75 % do 100 % premija se povećava za 75 %, dok se onima kod kojih je rizik veći za 100 % i više novčana
obaveza povećava za 100 %.
Kada su u pitanju pojedinci, poslovna sposobnost označava mogućnost da oni imaju pravnu sposobnost neposrednog
obavljanja privrednih poslova.
Obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja predstavlja izuzetak od sva tri
navedena zahteva o podobnosti za osiguranje.
30. OSIGURANI SLUČAJEVI I OSIGURANA SVOTA U OSIGURANJU OD NESREĆNOG SLUČAJA
Osigurani slučaj u osiguranju od posledica nesrećnog slučaja je nastupeli rizik na osiguranom licu od čijih posledica
zavisi osiguravačeva obaveza da osiguraniku ili korisniku osiguranja isplati osiguranu svotu, odnosno njen deo kao
nadoknadu iz osiguranja. Brojni su slučajevi za koje se može ugovoriti osiguranje lica od posledica nezgode:
- smrt usled nezgode, -smrt zbog bolesti, -doživotni gubitak opšte radne sposobnosti (trajna onesposobljenost), -
prolazna nesposobnost za rad (prelazna onesposobljenost), -narušavanje zdravlja za koje je potrebna lekarska
pomoć, -odgovornost ugovarača osiguranja prema osobama osiguranim od posledica nezgode i njihovim stvarima,
-gubitak zarade, -troškovi spašavanja.
Pravilo je da se zaštita ugovora istovremeno za slučaj smrti usled nezgode i za slučaj trajne onesposobljenosti kao
osnovne rizike. Odgovornost ugovarača osiguranja prema licima osiguranim od posledica nesrećnog slučaja i
njihovima stvarima ugovora se takođe spojeno sa osnovnim opasnostima, onako kako je predviđeno pojedinim
tarifnim grupama.
Osigurana svota je nezaobilazan sastojak ugovora o osiguranju od nezgode, jer predstavlja isključivo merilo
osiguravačeve obaveze prema osiguraniku nakon nastupanja osiguranog slučaja.
Sloboda ugovaranja osiguranih svota znatno je složena kod obaveznog osiguranja putnika u javnom prevozu, gde
svota ne može biti niža od sledećih iznosa po jednom putniku:
- za slučaj putnikove smrti 8000 evra
- za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (potpuna onesposobljenost) 16000 evra.
- za slučaj privremene sprečenosti za rad, te za stvarne i nužne troškove lečenja putnika 4000 evra
- visine osiguranih svota za slučaj smrti usled nesrećnog slučaja i za slučaj trajne onesposobljenosti po pravilu
ugovaraju u odnosu 1:2.
31. OBLICI OSIGURANJA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA
Dobrovoljno osiguranje od posledica nezgode se u cenovnicima premija osiguravajućih društava javljaju u više
vidova:
- osiguranje lica prilikom obavljanja i van obavljanja redovnog zanimanja
- osiguranje lica u motornim vozilima
-osiguranje dece i školske omladine
-osiguranje gostiju hotela, motela, kampova, zatim posetilaca umetničkih, sportskih i drugih priredba, te
turista I izletnika
 - osiguranje potrošača električne energije, plina i slično, pretplatnika i kupaca časopisa, zatim štediše i
vlasnika kreditnih kartica i slično
- ostala posebna osiguranja.
Obavezno osiguranje lica od posledica nezgode uređeno je zakonom. Vlasnici svih vrsta saobraćajnih sredstava
kojima se obavlja javni prevoz putnika moraju sa društvom za osiguranje zaključiti ugovor o osiguranju putnika u
javnom prevozu od posledica nezgode.
Može se desiti da putnik u javnom prevozu pretrpeti nesrećni slučaj, a da prevoznik nije zaključio ugovor o
osiguranju. Tada putnik ili korisnik osiguranja ima pravo zahtevati isplatu osigurane svote iz garantnog tj. zaštitnog
fonda kao posebne ustanove koja je zakonom ustanovljena baš zbog zaštite oštećenih lica u ovakvim slučajevima.
32. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem se obezbeđuje naknada troškova zaštite sklapanjem ugovora i plaćanjem
odgovarajuće premije osiguranja.
Kod nas postoje sledeće vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja:
-uporedno zdravstveno osiguranje kao vid pokrića kojim se obuhvataju troškovi nastali kada osiguranik
dobija zdravstvenu zaštitu koja postoji i u obaveznom osiguranju, ali ovde u višoj ravni usluga
-dodatno zdravstveno osiguranje kao vid pokrića troškova lekova, pomagala, presađivanja organa i novčanih
naknada koji nisu obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem, odnosno osiguranjem većeg sadržaja i obima
stavki pokrivenih zakonskim zdravstvenim osiguranjem
- privatno zdravstveno osiguranje kao vid pokrića osoba neuključenih u obavezno zdravstveno osiguranje.
Postoji više podvrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao što su:
- osiguranje od troškova lečenja
- osiguranje dnevne naknade za bolničko lečenje
- osiguranje dnevne naknade zbog bolesti
- putno zdravstveno osiguranje
- osiguranje nege u slučaju bolesti.
33. POJAM, VAŽNOST I OBELEŽJA AUTOMOBILSKOG KASKO-OSIGURANJA
Automobilskim kasko-osiguranjem pokrivene su štete: na autima na sopstveni pogon, te na vozilima bez sopstvenog
pogona. Ovaj vid osiguravajuće zaštite obuhvata rizike oštećenja, uništenja i gubitka raznih vrsta motornih vozila,
uključujući priključena, radna vozila i njihove sastavne delove. Ako se posebno ugovori, predmet osiguranja mogu
isto biti alat, dodatni uređaji i oprema. Reč kasko je španskog porekla i znači “brodski trup”. Istorijski posmatrano
prva prevozna sredstva koja su imala veći značaj bili su brodovi, a pomorsko osiguranje grana iz koje su se razvile
druge vrste osiguranja. Kasko - osiguranje se u današnje vreme tiče svih vrsta prevoznih sredstava kopnenog,
vodenog i vazdušnog saobraćaja.
34. PUNO KASKO - OSIGURANJE
Kao što mu ime ukazuje, puno kasko-osiguranje motornih vozila, podrazumeva najveću širinu pokrića. Ono obavezuje
osiguravajuće društvo na naknadu šteta nastalih kao posledica brojnih uzroka,tj. rizika.
Punim kasko-osiguranjem obuhvataju se sledeće opasnosti:
* Saobraćajna nezgoda. Njome se smatra prevrnuće, sudar, udar, iskliznuće i survavanje vozila pri čemu deluje
određena mehanička sila. Osiguravač će, sem toga nadoknaditi i štetu nastupilu usled:
-oštećenja prilikom spašavanja
-prevoza
-čišćenja mesta udesa - odvoženje ostatka vozila
-oštećenja unutar automobila zbog atmosferskih padavina.
* Pad odnosno udar nekog predmeta. Negde se isključuje pad čiji je uzrok zemljotres.
* Požar- pod požarom se podrazumeva vatra koja je iznenada i neočekivano nastala izvan vozila ili u samom vozilu.
Iznenadno spoljašnje toplotno ili hemijsko delovanje.
* Udar groma što obuhvata i posredno delovanje predmeta odobrenih udarom groma.
* Esplozija - kao isključenje navodi se eksplozija od nuklearne energije.
* Oluja - da bi vremenska nepogoda imala obeležja oluje, neophodno je da vetar dostiže najmanje 17,2 m/ sek,
odnosno 65 km/ sat.
* Tuča tj. grad - osiguranje pokriva štete nastale neposredno od udara grada u predmet osiguranja.
* Snežna padavina - osiguranje obuhvata i štete prouzrokovane dejstvom vazdušnog pritiska od snežne lavine.
* Poplava, bujica i visoka voda - poplava je stihijsko, neočekivano plavljenje tereta, puteva i ulica od stalnih voda,
tako što se voda izlila iz korita ili brane. Bujica je stihijsko neočekivano plavljenje vodenom masom koja se stvara i
sliva sa kosih terena zbog jakih atmosferskih padavina. Visokom vodom se smatra neuobičajeni rast vodostaja u
neočekivano vreme, te podzemna voda kao posledica visoke vode.
* Krađa, odnosno protivpravno oduzimanje vozila u celini negde se posebno ugovara, uz uslov da je utvrđeno pokriće
prethodno navedenih, osnovnih rizika, još češće se već nalazi u osnovnom paketu punog kasko-osiguranja.
35. DELIMIČNO I DOPUNSKO KASKO-OSIGURANJE
Delimično kasko-osiguranje motornih vozila, nasuprot punom kasko-osiguranju obuhvata samo neke od rizika. Na
primer, pokrivene su opasnosti iz punog kasko-osiguranja izuzev saobraćajnih nezgoda i zlonamernih postupaka ili
oblasti trećih lica ili obuhvaćena je samo opasnost požara i to samo za putnička vozila i tako dalje - razlike u
obuhvaćenosti opasnosti mogu biti veoma velike.
Pod delimičnim osiguranjem podrazumeva se osiguranje stakala na motornom vozilu.
Polazeći od činjenice da postoji puno osiguranje jasno je da ne može biti velikog prostora za pokriće u dopunskom
kasko-osiguranju. Predmet osiguranja su prtljag i alat za obavljanje posla kojim se vlasnik vozila bavi.
36. POSEBNOSTI VEZANE ZA KASKO-OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA
Prilikom osiguravanja ličnih motornih vozila, osiguravači obraćaju pažnju na sledeće činioce:
- samo vozilo
-vozač
-način korišćenja
-mesto korišćenja vozila
Kod proračuna premije naši osiguravači sva motorna vozila razvrstavaju na sledeći način:
-putnički automobil
-teretna vozila (kamioni)
-autobusi
-vučna vozila (traktori, motokultivatori, elektrotegljači i druga)
-posebna motorna vozila ( vatrogasna vozila, policijska vozila, autobusi za stanovanje, autobusi za pčelare,
vozila za kampovanje i druga)
-motocikli
-priključna vozila (prikolice)
- vozila na popravci i pranju
- radna vozila (mešalice za beton, vozila za odvoz smeća, za održavanje električnih instalacija, vozila za
flurografisanje, radio-televizijska vozila i druga).
Važan činilac je i podatak ko je vozač, odnosno ko su vozači motornog vozila.
Po pitanju načina, odnosno namene korišćenja činilaca koji će u nekim zemljama imati uticaj na premiju jeste
očekivana godišnja pređena kilometraža.
Mesto korišćenja automobila nesporno utiče na verovatnoću nastanka štetnih događaja. Stoga će, sa stanovišta
kasko-osiguranja biti skuplja vožnja gradskom nego seoskom vozaču. Kod nas mesto korišćenja ne utiče na visinu
premije osiguranja.
37. POJAM, UGOVOR I POLISA OSIGURANJA ROBE U PREVOZU
Osiguranje prevoza robe spada među najsloženijim, a istovremeno i među najvažnije grane osiguranja. Sa stanovišta
prevoznog puta, ono može biti pomorsko, rečno, avionsko, železničko i kamionsko. Stvari su tokom prevoza u
neprekidnoj opasnosti.
U pogledu trajanja osiguranja, ovde postoje 4 vrste ugovora:
-ugovor na vreme, -ugovor na putovanje, -ugovor prema vrednosti robe, -ugovor prema količini robe.
Najviše posebnosti u osiguranju robe u prevozu ima pomorsko osiguranje. U celom svetu se primenjuju takozvane
Institutske odredbe koje su ime dobile po Institutu londonskih osiguravača.
Opšta polisa se ispoljava u slučajevima kada osiguravač i osiguranik imaju stalan poslovni interes. Ona podrazumeva
zaključenje ugovora o osiguranju ne određene količine pošiljaka iz više prevoza u određenom vremenskom razdoblju.
Za razliku od opšte polise, čije pokriće obuhvata više pošiljaka polazeći od opšteg ugovora o osiguranju, pojedinačna
polisa se odnosi na osiguranje jedne, određene pošiljke.
 38. OSNOVNE PREVOZNE OPASNOSTI U OSIGURANJU ROBE U PREVOZU
Osnovni prevozni rizici obuhvataju:
-saobraćajne nezgode (sudar prevoznih sredstava, udar, prevrnuće, nasukanje, potonuće, iskliznuće, rušenje
mostova i tunela, pad letelica i slično);
-prirodne nepogode (oluja, snežna lavina, snažan vetar i talasi, provala oblaka, poplava, zemljotres i tako dalje);
-požar ( vatra, bez obzira na način nastanka, pri čemu je isključen požar kao posledica ratnih rizika ili rizika štrajka, ali
je te opasnosti moguće posebno osigurati);
-samozapaljenje i eksplozija (ali ako je osigurani predmet oštećen ili uništen, a do samozapaljenja i eksplozije je došlo
zbog njegove prirode koja je sama izazvala ove opasnosti, tada štete na njemu nisu obuhvaćene);
-razbojništvo (značajan rizik zbog savremenih oblika gusarstva).
39. DOPUNSKE PREVOZNE OPASNOSTI I POLITIČKE OPASNOSTI U OSIGURANJU ROBE U PREVOZU
Osnovni rizici često nisu dovoljni da zadovolje nepredvidive okolnosti koje mogu ugroziti, oštetiti ili u potpunosti
uništiti prevozno sredstvo i robu. Stoga osiguravači u prevoznom osiguranju nude i mogućnost zaštite od dopunskih
opasnosti:
-krađa i neisporuka
-rizici baratanja
-ostali dopunski rizici
Pod krađom smatramo manjak na robi koji je često veoma teško dokazati. Usled toga, uz krađu se obično osigurava i
neisporuka, koju je daleko lakše dokazati, jer se ne ulazi u razlog nastanka manjka. Rizici baratanja proističu iz
rukovanja robom prilikom utovara, pretovara i istovara. U njih se ubrajaju lom robe, curenje, oštećenje pakovanja,
rasipanje i slično.
Ostale dopunske opasnosti obuhvataju pokisnuće, rđu, dodir s drugom robom, brodsko znojenje, curenje tečnosti
koje se prevoze u taknerima i drugo.
POLITIČKE VREDNOSTI - U političke opasnosti ubrajaju se, najpre rizici poput dejstva mina, torpeda, raznih drugih
oružja i uopšte svaki čin koji se može podrazumevati kao ratni. Dejstvo atomskog oružja se isključuje iz pojma ratne
opasnosti. Ovde još dolaze rizik štrajka i drugi politički rizici kao što su zaplena robe od strane vlasti i razne naredbe
vlasti zbog kojih može doći do oštećenja robe, odnosno prevoznog sredstva.
40. ŠTETE U OSIGURANJU ROBE U PREVOZU
U osiguranju prevoza robe štete mogu biti raznovrsne. Ovo naročito važi za pomorsko osiguranje. U nastavku ćemo
obraditi najvažnije od njih:
-stvarni potpuni gubitak
-izvedeni potpuni gubitak
-zasebna havarija
-zajednička havarija
-nagrada za spašavanje
-obaveze naknade prema trećim licima
-štete usled mana ili prirodnih svojstava robe
Stvarni potpuni gubitak - pod ovom vrstom prevoznih šteta podrazumeva se odistinski potpuni fizički gubitak usled
uništenja ili nestanka celokupne osigurane pošiljke.
Izvedeni potpuni gubitak - ako nastane takvo oštećenje robe da bi dovođenje u prvobitno stanje više stajalo nego što
je njena vrednost, smatra se da postoji izvedeni potpuni gubitak.
Pod pomorskom havarijom se podrazumevaju štete, kvar ili trošak koje su se tokom plovidbe dogodili na prevoženoj
robi.
Zasebna havarija nastaje kao posledica nepredviđenih okolnosti slučaja ili više sile.
Zajednička havarija nastupa kao posledica mera preduzetih od strane zapovednika ili posade broda radi spašavanja
broda i tereta od zajedničke opasnosti koja im preti.
Nagrada za spašavanje - predstavlja vid delimične štete.
Štete usled mana ili prirodnih svojstava robe - prilikom prevoza, na robi često nastaju oštećenja bez uticaja spoljnih
činilaca. Štete na robi usled mana dešavaju se kao posledica okolnosti koje su postojale tokom ili posle proizvodnje.