Funded by the European Union’s

Seventh Framework Programme

Tehnologija podizanja i gajenja šljive

Dr Rade Miletić
Institut za voćarstvo, Čačak
Повећање приноса и успешна производња

Сорте и подлоге Технологија гајења

 Локалитет и земљиште;
 Преко 2.500  Садни материјал и
сорти садња;
 Систем гајења;
 Генеративне и
 Помотехника;
 Вегетативне  Исхрана;
подлоге  Наводњавање;
 Одржавање земљишта;
 Заштита од болести и
штеточина;
 Берба.
Правилан одабир локалитета
Садни материјал
 Правилна садња

Јесења – знатно боља од пролећне;

Растојања: 4-5 m између редова и 1-4
m у реду;
Рупе димензија 50 x 50 cm;
Обавезна употреба стајњака и
минералних ђубрива;
Заштита од глодара (зец);
Скраћивање садница на 80 до 100 cm
ОТВОРЕНА – КОТЛАСТА КРОШЊА

Сорте: Чачанска родна, Чачанска

лепотица, Stanley
Подлога: Џенарика
Растојање садње: 5 x 4 m (500
стабала/ha)
ПИРАМИДАЛНА КРОШЊА

Сорте: Чачанска родна, Чачанска лепотица,

Stanley
Подлога: Џенарика
Растојање садње: 5 x 3 m (660 стабала/ha)
 ВРЕТЕНАСТИ ЖБУН

Сорте: Чачанска родна, Чачанска

лепотица, Stanley
Подлога: Џенарика
Растојање садње: 4 x 0,7-2 m (1250 - 3571
стабала/ha)
Висина стабла: 2,5 – 3 m (‘на дохват руке’)
ПОВИЈАЊЕ МЛАДАРА УЗ ПОМОЋ ЧАЧКАЛИЦА
ПОВИЈАЊЕ ЛЕТОРАСТА
РОВАШЕЊЕ
Проблеми и ризици густе садње шљиве на бујним подлогама
и(ли) недостатак адекватних помотехничких мера
 PODIZANJE ZASADA ŠLJIVE
Priprema terena (krčenje, suzbijanje korova, ravnjanje terema,-zatvaranje mikrodepresija)
Dudoko oranje na 40-50 cm (podrivanje + duboko oranje)
Plodnost zemljišta
Za normalan rast i razvoj šljive zemljište treba
da sadrži:
3% humusa,
25 mg na 100 g/vazdušno suve zemlje lako
usvojivog kalijuma (K2O),
5 mg na 100 g/vazdušno suve zemlje lako
usvojivog fosfora (P2O5)
do 6% fiziološki aktivnog kalcijum karbonata
(CaCO3),
blago kisele do neutralne reakcije (pH 5,5-7.0)
Одржавање земљишта
 ĐUBRENJE
Đubrenje šljiva treba vršiti na osnovu rezultata hemijskih analiza zemljišta i analiza lišća
(folijarna dijagnostika).
Sve ostale metode su nepouzdane i mogu da deluju depresivno na rast i rodnost voćaka.
Šljive u rodu orjentaciono godišnje potroše 40 do 60 kg/ha N, 20 do 50 kg/ha P2O5, 100 do 150 kg/ha
K2O.
Orjentaciono u prvoj godini voćkama se dodaje 30 g čistog azota, 10 g čistog fosfora i 40 g čistog
kalujuma.
U drugoj godini ove količine se povećavaju na 60 g; 20 g i 80 g, a treće na 90 g; 30 g i 120 g.

Za đubrenje šljiva u uzgojnom, ali i u periodu eksplotacije treba koristiti kompleksna mineralna
đubriva u različitim kombinacijama (8:16:24, 10:12:26). .
Za prihranu se koriste azotna đubriva, prvenstveno KAN.

Za postizanje visokih prinosa orijentacione količine osnovnih hranljivih materija po hektaru treba da
iznose 120-150 kg azota, 50-60 kg fosfora i 200-250 kg kalijuma.

Orjentacione norme najznačajnijih hraniva su: 90 kg čistog azota, 50 kg fosfora i 140 kg kalijuma.

Folijarna dijagnostika
Standardne vrednosti:
2,50-3,25% azota
0,12-0,30% fosfora
1,00 -3,00% kalijuma
• SADRŽAJ MAKROELEMENATA I POTREBNA HRANIVA

God. Stanje hraniva (%) Potrebna hraniva

(kg/ha)
N P2O5 K2 O N P K
2,50-3,25 0,12-0,30 1,00-3,00
1986 2,44 0,45 2,33 30,0 - 56,0
1987 1,93 0,86 2,30 23,0 - 55,0
1988 2,09 0,63 2,57 34,5 - 50,0
1989 2,96 0,36 2,26 34,5 - 48,0
1990 2,03 0,39 3,00 31,0 - -
1991 2,45 0,68 3,44 30,0 - -
1992 2,04 0,44 4,03 30,0 - -
1993 1,85 0,39 3,36 30,0 - -
1994 2,62 0,62 2,91 33,0 - 12,0
1995 2,24 0,33 2,66 20,0 - 30,0
1996 2.63 0,62 2,91 33,0 - 12,0
1997 1,90 0,16 2,22 85,0 - 58,0
1998 1,83 0,17 1,19 99,0 - 108,0
1999 1,60 0,25 2,12 100,0 - 61,0
2000 1,92 0,17 2,19 84,0 - 59,0
2001 1,75 0,14 2,41 93,0 50 53,0
2002 1,71 0,19 2,68 95,0 - 20,0
2003 2,05 0,17 1,98 97,0 - 65,0
2004 1,71 0,11 0,79 95,0 56 26,0

25
 • NAVODNJAVANJE
• Potrebe šljive za vodom su od 700 do 1.100 mm,
• U vegetaciji od 350 do 600 mm.
• Optimalna relativna vlažnost vazduha je u granicama od 75 do 85%.
• Sezonske promene sadržaja vode u lišću šljive
God. IV V VI VII VIII IX X Mx
1999 72.3 74.0 70.8 70.3 64.3 66.6 68.7 69.6
2000 75.8 70.4 62.5 62.0 58.8 61.9 63.3 65.0
2001 77.6 80.5 67.9 64.3 62.2 66.8 63.7 69.0
2002 77.4 68.1 66.7 67.4 64.5 61.2 65.0 69.0
2003 - 75.8 65.4 64.0 58.1 66.2 62.0 65.2
Mx 75.8 73.8 66.7 65.6 61.6 64.5 64.5 67.52

80

70

60

50
Series2
40
Series1
30

20

10

0
1 2 3 4 5 6 7

26
 Rokovi navodnjavanja
Rodne voćke treba da su tokom cele vegetacije obezbeđene dovoljnim količinama
vode

I) 12 do 14 dana posle precvetavanja

II) obrazovanje koštice (20 do 30 dana posle precvetavanja)
III) početak obrazovanja cvetnih pupoljaka
IV) 15 do 20 dana pre nastupanja fiziološke zrelosti
Fertirigacija

• Fertirigacija je mera navodnjavanja sa đubrenjem.

• U savremenoj, intenzivnoj proizvodnji šlive fertirigacija treba
da bude redovna mera nege.
• Visoko rastvorljiva mineralna đubriva koja se apliciraju
sistemom za navodnjavanje tokom vegetacije imaju različit
odnos hraniva.
• U fazi ukorenjavanja i početnog porasta pogodna su
kompleksna NPK đubriva u odnosu 11:44:11.
• U fazi vegetativnog porasta pogodna su đubriva 20:20:20,
21:11:21, 17:10:27,
• U produktivnoj fazi 16:8:32, 11:11:23.
• Njihova rastvorljivost zavisi i od temperature vode, a količine
od poreba za hranivima u svakoj navedenoj fazi.
 ZNAČAJNIJE BOLESTI ŠLJIVE

Monilija šljive

Plamenjača šljive

Rogač šljive
Rđa šljive
29
Šupljikavost lista šljive
ZNAČAJNIJE ŠTETOČINE ŠLJIVE
Šljivin smotavac

Šljivina štitasta vaš

Lisne vaši Majski gundelj

Šljivine ose

Šljivina rđasta grinja Gubar 30