Akademija strukovnih studija Južna Srbija – Odsek za poslovne studije

Blace

Seminarski rad

Njutnovi zakoni

Predmet: Fizika

Profesor:Violeta Milićević

Student: Sava Obradović

Broj indeksa: 41/19R

Jagodina, jun 2020.

1
 SADRŽAJ

Uvod ....................................................................................................................................
3

Zakon inercije (I Njutnov zakon)………………………………………………...………3

Zakon kretanja (II Njutnov zakon)…………………………………………...………….4

Zadaci…………………………………………………………………………………………...……5

Zakon akcije i reakcije (III Njutnov zakon)……………………………………………6

Zadaci……………………………………………………………………………………………….6

Njutnov zakon graviticaije…………………………………………………………….

Zaključak...........................................................................................................................8

Literatura…………………………………………………………………………………8

2
 Uvod

Njutnovi zakoni su tri osnovna zakona klasične fizike koji opisuju vezu između kretanja tela i sila koje
deluju na telo. Ti zakoni čine temelje klasične mehanike, a njihov tvorac je engleski fizičar, matematičar
i astronom ser Isak Njutn.

Ser Isak Njutn

Pored tih zakona, otkrio je i opšti zakon privlačenja masa (zakon gravitacije), čime je počela nova epoha
u mehanici i astronomiji.

Njutnovi zakoni važe samo u klasičnoj mehanici, gde je brzina kretanja tela znatno manja od brzine
svetlosti, a masa tela znatno veća od mase atomskih delova (elektrona, protona i neutrona). U slučaju
izuzetno velikih brzina, uporedivih sa brzinom svetlosti, ili izuzetno malih masa, uporedivih sa masom
atoma, pojavljuju se drugi efekti koji se precizno opisuju zakonima kvantne mehanike i relativističke
fizike.

Zakon inercije

Osobinu svih tela da ostaju u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja prvi je istakao
italijanski naučnik Galileo Galilei, i nazvao je inercija. Tu pojavu je kasnije proučio Njutn i dao
definiciju koja je poznata kao prvi Njutnov zakon ili zakon inercije:

Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neka sila
ne primora da to stanje promeni.

3
Taj zakon opisuje princip inercije i može se iskazati i na sledeći način:
telo na koje ne deluje nijedna sila ima težnju da nastavi kretanje istim smerom i istom brzinom.
Masa tela je mera inertnosti posmatranog tela.

Zakon kretanja

Ubrzanje tela određene mase je srazmerno jačini sile koja na njega deluje. Ubrzanja koja dobiju tela
različitih masa pod dejstvom jednakih sila obrnuto su srazmerna tim masama.
Ta dva zaključka se mogu objediniti u jedan, koji predstavlja drugi Njutnov zakon:

Ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo srazmerno je jačini sile koja na njega deluje, a
obrnuto srazmerno masi tog tela.

Drugi Njutnov zakon omogućava izračunavanje jačine sile. Taj zakon opisuje činjenicu da je promena
kretanja nekog tela moguća jedino dejstvom sile i povezuje silu koja deluje na telo sa njegovom masom
i ubrzanjem kojim se kreće.
Sila je srazmerna proizvodu mase tela i njegovog ubrzanja i ima isti smer kao i ubrzanje:

F=m∙a

F - sila [N]
m - masa [kg]

4
 m
a - ubrzanje [ 2 ]
s
Kako je težina tela sila, na osnovu tog zakona se može dobiti obrazac za težinu tela tako što se umesto
oznake za silu napiše oznaka za težinu, a umesto oznake za ubrzanje oznaka za ubrzanje Zemljine teže:

F=m∙g

m
g - ubrzanje Zemljine teže (9,81[ 2 ])
s

Zadaci

1. Na telo mase 750[g] počne delovati stalna sila od 3[N]. Smatrajući da je telo mirovalo pre
delovanja sile, odredi:

- ubrzanje koje dobije telo

- brzinu nakon 3[s] kretanja
- pređeni put nakon 3[s] kretanja

2
a ∙t
m=750[g]=0,75[kg] F=m∙a V=V 0+a∙t s=V 0∙t+
2
m 13
F=3[N] 3[N]=0,75[kg]∙a V=4[ 2 ]∙3[s] s=
s 2
V 0=0
3[ N ] m
t=3[s] a= V=12[ ] s=6,5[m]
0,75[kg] s
a=?
m
V=? a=4[ 2 ]
s
s=?

2. Kolikom silom deluje Zemlja na čoveka mase 75[kg] koji se nalazi na površini Zemlje?

m=75[kg] F=m∙g
m m
g=9,81[ 2 ] F=75[kg]∙9,81[ 2 ]
s s
F=? F=735,75[N]

3. Na telo mase 20[kg] deluje sila od 130[N]. Koliko je ubrzanje kojim se kreće to telo?

130[N ]
m=20[kg] F=m∙a a=
20 [ kg]

5
 F m
F=130[N] a= a=6,5[ 2 ]
m s
a=?

Zakon akcije i reakcije

Akcija je uvek jednaka reakciji. Tu činjenicu uočio je Njutn i formulisao u trećem Njutnovom zakonu,
koji daje meru za uzajamno dejstvo tela:

Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije, koja je istog intenziteta i
pravca kao i sila akcije, ali suprotnog smera.

Treba napomenuti da se te sile uzajamno ne poništavaju, već deluju u različitim referentnim sistemima,
vezanim za telo koje je načinilo akciju i telo koje je reagovalo.

Zadaci

1. Milan i Petar stoje na klizaljkama na ledu i drže kanap. Milan povuče kanap silom od 12[N]. Ako
je Milanova masa 50[kg], a Petrova 30[kg] odrediti ubrzanja dečaka i vreme do njihovog susreta,
ako je njihovo početno rastojanje bilo 10[m].

F1 F2
F 1= F 2=¿12[N] a 1=¿ a 2=
m1 m2

6
m 1=50[kg]
12[ N ] m 12[ N ] m
m2=30[kg] a 1= =0,24[ 2 ] a 2= =0,4[ 2 ]
50[kg] s 30[kg] s
s=10[m]
a 1=?
a1 ∙ t 2 a2 ∙t 2 t2 2∙s 20
a 2=? s= + s=(a 1+a 2) ∙  t 2= t 2= t 2=31,25
2 2 2 a1 +a2 0,64
t=?
t=√ 31,25 t=5,6[s]

2. Dva tela masa 4[kg] i 8[kg] veyana su neistegljivim koncem zanemarljive mase i ta tela leže na
glatkoj podlozi. Koliko je ubrzanje tela ako na prvo telo počne da deluje sila od 24[N]?

F m
m1=4[kg] a= a=2[ 2 ]
m a+ m2 s
m 2=8[kg]
24[ N ]
F=24[N] a=
12[kg]
a=?

Njutnov zakon gravitacije zakon gravitacije

Gravitaciono polje je prostor u kojem se oseća dejstvo gravitacione sile. Karakterišu ga posebna fizička
svojstva, koja se opisuju pomoću dve vektorske (jačina gravitacione sile i jačina gravitacionog polja) i
dve skalarne veličine (gravitacioni potencijal i energija polja).

Izučavajući uzajamno dejstvo tela, posebno Zemlje i tela iznad njene površine, kao i planeta i Sunca,
Njutn je došao do zaključka da svaka dva tela deluju međusobno jednakim privlačnim silama, čak i ako
se između njih nalazi vacuum. Ključna činjenica koju je Njutn prvi zapazio je da je sila koja deluje na
jabuku koja pada sa drveta zapravo ista sila koja deluje na Zemlju i zbog koje se ona okreće oko Sunca.
Iz tog saznanja potekao je Njutnov zakon gravitacije, koji se ubraja u četiri Njutnova zakona, pored tri
osnovna zakona klasične mehanike. Taj zakon je jedan od najuniverzalnijih zakona, jer mu se pokorava
celokupna priroda, od atoma do vasione.

Njutn je opisao gravitaciju kao međusobno privlačenje tela koja poseduju masu.

Prema njegovoj jednačini, privlačna sila između dvaju tela srazmerna je proizvodu njihovih
masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog rastojanja:

7
 Zaključak
Prvi Njutnov zakon služi da se definišu inercijalni sistemi referencije. Inače, svi Njutnovi zakoni
dinamike važe samo u inercijalnim sistemima.

Drugi Njutnov zakon moguće je koristiti i u neinercijalnim sistemima referencije ako se uvedu
inercijalne sile. Sistemi referencije u kojima su narušeni Njutnovi zakoni dinamike nazivaju se
neinercijalnim sistemima referencije.

Što se tiče Njutnovih zasluga, on je naizgled bio običan renesansni pronalazač i fizičar koji je svojim
radom uspeo da zlatnim slovima upiše svoje ime u istoriju svetske nauke.

Slobodno se može reći da se na tri Njutnova zakona praktično zasniva „moderna“ dinamika, tako da sve
kasnije nastale teorije, zakoni itd. Sadrže barem delić Njutnovih zakona. Ne sumnjivo je da će Njutnov
genije definisan njegovim zakonima još u XVII veku, još dugo ili bolje rečeno zauvek predstavljati
osnov naučne misli i dela u fizici i tehnici uopšte.

Literatura

Fizika za I razred četvorogodišnjih srednjih stručnih škola, Zavod za udžbenike

Materijal sa online platforme
Vikipedija slobodna enciklopedija
https://www.youtube.com/user/mojasuperskola
https://www.youtube.com/channel/UC8osFRE_GwY4J5cLOl8KiZg/featured

8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20