Ksenofan

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Ksenofan iz Kolofona (grč. Ξενοφάνης ὁ Κολοφώνιος, oko 565 –

oko 473. god. st. e.) bio je antički grčki pesnik i filozof. Rodio se u
maloazijskom gradu Kolofonu, udaljenom oko 60 km od Mileta. Kad
je Kolofon potpao pod persijsku vlast, napustio je u dobi od oko 25
godina Joniju i putovao po Heladi, Siciliji i južnoj Italiji. Pretpostavlja
se da se nastanio u južnoitalskom gradu Eleji i smatra se osnivačem
tzv. elejske škole u okviru antičke filozofije. Međutim, kako nema
nikakvih dokaza da je on zapravo ikada išao u Eleju, možda je bolje
ne smatrati ga za nešto više do eventualno za pokrovitelja ove škole.
Svoju starost proveo je baveći se književnim radom: još 473. st. e. u
dobi od 92 godine pisao je elegije, kako zaključujemo iz fragmenta
jedne njegove autobiografske elegije.

Kao što je napisao epsku pesmu od nekoliko hiljada heksametara pod

naslovom Osnivanje Kolofona, tako je sastavio, prema nekim
antičkim izvorima, i poemu Naseljavanje Eleje. To bi bila najstarija
epska dela koja ne govore o mitološkim, nego o istorijskim
događajima. Pisao je i elegije, a u grčku književnost uveo je novu
Ksenofan u Thomas Stanley History
vrstu poezije pod naslovom Σίλλοι (Rugalice). U tim satiričkim
of Philosophy
heksametarskim pesmama, među kojima je bilo i jamba i od kojih se
sačuvalo desetak fragmenata, oštro je kritikovao i ironisao narodna
verovanja i ljudske mane. Mnogi misle da je svoja filozofska
razmišljanja izlagao u heksametarskoj poemi O prirodi (Περὶ φύσεως). Od čitavog književnog rada ostali su
samo oskudni fragmenti, pa je o Ksenofanu teško stvoriti sveobuhvatnu sliku.

Ksenofan ima negativan stav prema atletskim takmičenjima, pa pohvalama fizičke snage (čiji su tipičan primer
Pindarove ode), suprotstavlja snagu uma, koju smatra važnijom i državi korisnijom vrlinom. Ksenofan oštro
kritikuje mitove i epsku sliku sveta, te posebno napada Homera i Hesioda: "Sve su bogovima prišili Homer i
Hesiod, sve što je kod ljudi sramotno i pokudno: krađu, preljub i međusobno varanje" (fr. 11). U drugom
fragmentu on kaže: "A ljudi misle da se bogovi rađaju i da imaju njihovu odeću, glas i telo" (fr. 14). Ksenofan
duhovito kritikuje grčka antropomorfna božanstva i predstavlja ih kao puke tvorevine ljudi: "Etiopljani tvrde
da su im bogovi tuponosi i crni, Tračani da su plavooki i riđokosi, a kad bi volovi, konji i lavovi imali ruke i
mogli njima da slikaju i stvaraju dela kao ljudi, slikali bi likove bogova i davali im telo kakvo upravo i samo
imaju: konji nalik na konje, volovi na volove, [a lavovi na lavove]" (fr. 15).

Na mesto postojećih bogova Ksenofan postavlja jednog jedinog boga, "najvećeg među bogovima i ljudima,
koji smrtnicima nije nalik ni oblikom ni mišlju" (fr. 23), koji "sve vidi, sve promišlja, sve čuje" (fr. 24), koji
"bez muke svime gospodari snagom uma" (fr. 25) i koji "uvek boravi na istom mestu i uopšte se ne kreće: niti
njemu dolikuje da se vrzma čas ovamo, čas onamo" (fr. 26). Aristotel u Metafizici kaže da je Ksenofan
"posmatrajući celinu svemira, rekao da jedno jeste bog" (A 5, 986b 18). Prema tome, Ksenofan je očito bio
zastupnik monizma, a ne bilo kakvog monoteizma, koji bi uostalom za tadašnju Grčku bio veoma neuobičajen
koncept. Ksenofanov bog nesumnjivo je zapravo φύσις, tj. priroda o kojoj su govorili Milećani i Heraklit.
Međutim, ovde se uopšte ne govori o nekim preobražajima te prirode: ona više nije shvaćena kao nešto iz koje
sve potiče i u koju se opet vraća, nego stoji iznad svih smrtnih bića i njima gospodari. Ova je priroda tiranska,
ali njenu "tiraniju" ublažava to što je ona umna, što upravlja snagom uma i snagom promisli. Ta priroda je
nepokretna i ne "dolikuje" joj da se pojavljuje čas ovakvom čas onakvom. Što se pojedinačnih bića tiče, "sva
bića koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i vode" (fr. 26), a i mi ljudi "svi smo rođeni iz zemlje i vode" (fr.
33). Prema tome, večna i nepromenljiva priroda (bitak) gospodari nad mnoštvom svih smrtnih bića koja se
rađaju i umiru, a ljudska priroda s ovom večno živom i besmrtnom prirodom nema nikakve sličnosti.

Koliko se iz oskudnih fragmenata može zaključiti, Ksenofan nije bio veliki pesnik, ali se snažno ističe u istoriji
rane grčke misli svojom oštrom kritikom bogova i tradicionalnih religijskih verovanja i obreda, te idejom o
jedinstvu sveta u okviru svoje filozofske misli.

Vidi također
Presokratska filozofija
Filozofija u tragičnom razdoblju Grka
Elejska škola
Parmenid

Eksterni linkovi
Stanford Encyclopedia of Philosophy, s. v. Ksenofan na Wikimedijinoj ostavi
Xenophanes (http://plato.stanford.edu/entries/xen
ophanes/)
Article at Internet Encyclopedia of Philosophy (http://www.iep.utm.edu/x/x-phanes.htm)

Filozofija
V ·R ·U (https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Filozofija&action=edit)

Antička Budistička • Kineska • Grčka • Indijska

Srednjovjekovna Hrišćanska • Islamska • Jevrejska

Historija
Novovjekovna Empirizam • Racionalizam

Savremena Analitička • Kontinentalna

Apsolut • Beskonačnost • Bit • Biće • Večnost • Vreme • Vrlina • Dobro • Duh • Duša • Zlo •
Znanje • Iskustvo • Istina • Karma • Lepota • Logos • Misao • Mudrost • Nebiće • Nedelanje •
Pojmovi Nesopstvo • Opažanje • Otuđenje • Postojanje • Pravda • Prostor • Razum • Saznanje •
Svest • Sloboda • Slobodna volja • Sopstvo • Spokoj • Stvarnost • Sudbina • Tvar • Uzročnost •
Um
Oblasti Estetika • Etika • Epistemologija • Logika • Metafizika
Bića • Duha • Društva • Društvenih nauka • Ekonomije • Informacije • Istorije • Jezika •
Grane Matematike • Muzike • Nauke • Obrazovanja • Politike • Prava • Psihologije • Prirode •
Religije • Umetnosti • Fizike • Čoveka
Zaratustra • Tales • Anaksimandar • Anaksimen • Pitagora • Buda • Ksenofan • Konfučije •
Lao Ce • Heraklit • Parmenid • Anaksagora • Zenon • Empedokle • Protagora • Sokrat •
Leukip • Demokrit • Platon • Diogen • Aristotel • Čuang Ce • Piron • Zenon iz Kitijuma •
Epikur • Filon • Epiktet • Nagarđuna • Plotin • Avgustin • Boetije • Eriugena • Al-Farabi •
Filozofi Ibn Sina • Al-Gazali • Abelar • Averoes • Majmonides • Dogen • Toma Akvinski • Skot • Okam •
Bejkon • Dekart • Hobs • Paskal • Spinoza • Lajbnic • Berkli • Hjum • Volter • Didro • Ruso •
Kant • Fihte • Šeling • Hegel • Šopenhauer • Kjerkegor • Marks • Mil • Niče • Huserl • Suzuki •
Rasel • Hajdeger • Krišnamurti • Sartr • Jaspers • Vitgenštajn • Adorno • Markuze • Derida •
Fuko • Žižek • Kripke
 Kategorija

WorldCat identiteti (https://www.worldcat.org/identities/containsVIAFID/10017547

5) · VIAF: 100175475 (https://viaf.org/viaf/100175475) · LCCN: n82105600 (htt
p://id.loc.gov/authorities/names/n82105600) · ISNI: 0000 0001 1795 0895 (http://
isni.org/isni/0000000117950895) · GND: 118635794 (http://d-nb.info/gnd/11863
5794) · SELIBR: 201193 (https://libris.kb.se/auth/201193) · SUDOC: 031983855
(http://www.idref.fr/031983855) · BNF: cb12309917b (http://catalogue.bnf.fr/ark:/
12148/cb12309917b) (podaci) (http://data.bnf.fr/ark:/12148/cb12309917b) ·
Normativna kontrola
BIBSYS: 90773014 (http://ask.bibsys.no/ask/action/result?cmd=&kilde=biblio&cql
=bs.autid+%3D+90773014&feltselect=bs.autid) · NLA: 50119506 (https://nla.gov.
au/anbd.aut-an50119506) · ICCU: IT\ICCU\BVEV\010306 (http://opac.sbn.it/opa
csbn/opac/iccu/scheda_authority.jsp?bid=IT\ICCU\BVEV\010306) · BNE:
XX826406 (http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&aut
hority_id=XX826406) · CONOR.SI: 69028707 (http://www.cobiss.si/scripts/cobis
s?command=DISPLAY&base=CONOR&rid=69028707)

Presokratska filozofija > Sokratska filozofija > Helenističko-rimska filozofija

Miletska škola : Tales · Anaksimandar · Anaksimen

Pitagorejci : Pitagora · Alkmeon · Filolaj · Arhita · Timaj

Efeška škola : Heraklit — Elejska škola : Ksenofan iz Kolofona · Parmenid · Zenon iz Eleje · Melis sa Samosa

Pluralistička škola : Anaksagora · Empedokle — Atomisti : Leukip · Demokrit

Sofisti : Protagora · Prodik · Gorgija · Hipija · Kritija

Diogen iz Apolonije · Ferekid sa Sirosa

Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksenofan&oldid=40997692"

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 14:07, 2 juni 2020.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za
detalje pogledajte uslove korištenja.